INSTITUT ZA IZUAVANJE ISTORIJE VOJVODINE

Edicija Vojvodina u borbi

SERIJA HRONIKE
Knjiga 13

Redakcija
Zvonimir Golubovi, dr Danilo Keci, dr Jan Kme, mr Ran
ko Konar, Dura Laak, dr andor Mesaro, ivan Milisavac, Novak Petrovi, Sreta Savie, Magda Simin i ivan Tadi
Urednici
Sreta Savi, general-potpukovnik
dr Danilo Keci

MILA OBANSKI
ZVONIMIR GOLUBOVI
IVAN KUMANOV

NOVI SAD
U RATU I REVOLUCIJI

1941 1945.
KNJIGA I

Novi Sad, 1976.

Recenzenti
dr Pero Dam j ano vie
dr Nikola Petrovi
Redaktor
dr Nikola Petrovi

Sredstva za izdavanje ove knjige obezbedili su Pokrajinski

odbor SUBNOR-a Novi Sad, Optinski odbor SUBNOR-a Novi
Sad, SIZ za nauni rad Vojvodine i Skuptina optine Novi Sad.

PREDGOVOR

Ova
kronika
rezultat
je
viegodinjeg
nauno-istraivakog rada troje autora u brojnim arhivima, institutima, mu
zejima i njima srodnim ustanovama u zemlji i u SR Maar
skoj. U uvodnom delu knjige obraeni su najznaajniji doga
aji od nastanka Novog Sada do aprila 1941. godine, sa poseb
nim naglaskom na razvitak revolucionarnog radnikog pok
reta i Komunistike partije Jugoslavije izmeu dva svetska
rata. Glavni deo knjige obuhvata vreme od izbijanja aprilskog rata 1941. do kraja februara 1942. godine. Ovakva kro
noloka podela je uslovljena razvitkom narodnooslobodilake
borbe u Novom Sadu i predstavlja odreenu istorijsku celinu.
U drugoj knjizi obrauju se dogaaji od marta 1942. do
kraja maja 1945. godine. Na kraju druge knjige dati su poje
dini prilozi, spiskovi, biografije i registri.
Prihvatajui se ovog posla bili smo svesni da e rad na
ovim dvema knjigama biti vrlo sloen i dug. jer je to kro
nika grada koji je imao izuzetno znaajnu i bogatu revolu
cionarnu prolost, bio i ostao znaajno kulturno, administra
tivno, industrijsko i politiko sredite Vojvodine. Valjalo je
izvriti
to
potpuniju
i
objektivniju
rekonstrukciju
dogaa
ja koji su se odigrali u Novom Sadu od 1941. do 1945. Moralo
se voditi rauna i o tom da e knjiga posluiti kao korisno
tivo za zaviajnu istoriju u kolama i drugim obrazovnim
ustanovama;
da
e
koristiti
drutveno-politikim
organiza
cijama
za obeleavanje pojedinih jubileja; da e muzeji
ma i slinim ustanovama koristiti kao istorijska podloga za
izlobe i druge manifestacije; da e naunim, kulturnim i dru
gim radnicima dobro doi za dalji rad na obradi naeg narodnooslobodilakog rata i socijalistike revolucije.
Koliko smo u tim nastojanjima uspeli najbolje e ceniti
itaoci. Pri tim ocenama valja uzeti u obzir i one probleme
koji su stajali pred autorima a to su: mali broj originalnih
dokumenata i malobrojnost memoarske grae uz sve prisut
5

ne slabosti ove vrste istorijskih izvora. Treba imati u vidu i

to da je gotovo sav rukovodei kadar iz. prve ustanike go
dine izginuo te da preiveli uesnici, ma koliko da se dobro
seaju dogaaja vezanih za njih same, s obzirom na ilegal
ne uslove rada, niti su znali, niti su mogli znati, ta su sve
radili
njihovi
saborci
koji
nisu
preiveli
rat.
Takoe
se
nisu mogli anketirati ni svi oni koji su doekali osloboenje.
Uz to valja napomenuti da je rad u pojedinim arhivima bio
otean zbog nesreenosti pojedinih fondova, nedostatka na
uno obavetajnih sredstava o arhivskim fondovima i grai
kao i to da se jedan deo grae jo uvek tretira kao recentan
ili da je nedostupan istraivaima.
Iz
karakteristika
postojee
istorijske
grae
preteno
su
proistekle i slabosti veine do sada napisanih radova, posve
enih nedavnoj istorijskoj prolosti naih naroda i narodnos
ti:
nekompletnost
faktografije,
regionalnost,
jednostranost
u
pogledu tematske obrade i slino.
Nepotrebno je da ovde nabrajamo sve arhive, muzeje, bib
lioteke i druge ustanove u zemlji i inostranstvu gde su vre
na istraivanja. U radu na knjizi najvie smo se koristili do
kumentima i graom koja je arhivski pohranjena u Istorijskom arhivu PK SKS za Vojvodinu, a sada se nalazi u Muzeiu
socijalistike
revolucije
Vojvodine
u
Novom
Sadu.
Pregle
dali smo sve one materijale i objavljene radove u kojima smo
mogli pronai direktne ili indirektne podatke za nau temu.
Svesni smo da u knjizi neki detalji nisu obraeni ili su
moda nedovoljno obraeni. Do toga je dolo iskljuivo usled
ne
raspolaganja
potrebnim
podacima.
Zato
se
izvinjavamo
svima onima kojima smo na taj nain uinili nepravdu. Isto
vremeno molimo sve one koji uoe i neke druse Dropuste u
knjizi ili imaju nove sugestije, da nam na to uka.u i skrenu
panju kako bi se u drugoj knjizi izbegle ili bile na neki na
in ispravljene.
Na kraju smatramo za: svoju prijatnu dunost i obavezu
da se zahvalimo svima onima koii su nam na bilo koji nain
pomogli u toku rada na knjizi. Veliku zahvalnost dugujemo
Ovtinskom odboru SUB NOR-a Novi Sad, a posebno nekim
njegovim lanovima, koji su nam pruili vrlo povoljne uslove
za rad, pa je zahvaljujui toj pomoi pisanje ove knjige znat
no ubrzano i uspeno zavreno.
Autori
Novi Sad, oktobra 1976.

Nastanak i razvitak radnikog pokreta

u Novom Sadu do 1941. godine

NASTANAK I RAZVITAK RADNIKOG POKRETA

U NOVOM SADU DO 1941. GODINE

Nastanak i razvitak Novog Sada do 1918.

Uslovi za razvitak starih naselja i podizanje novih na
stali su u Vojvodini tek po isterivanju Turaka iz tih kra
jeva. Turci su vladali u Bakoj od 1542. do 1687, a u Banatu
do 1718. godine. Za njihove vladavine u Bakoj, usled stal
nih ratova, stanovnitvo je bilo razreeno, siromano, ze
mlja zaputena, obrasla ipragom i korovom, stara sela pro
pala, a nova se sastojala iz nekoliko primitivno sazidanih
kua. Ekonomski i vojniki interesi Austrije, koja je zago
spodarila ovim krajevima, zahtevali su da se opustoena i
zaputena zemlja sa razreenim stanovnitvom to pre na
seli. Meu prvim naseljima, koja nastaju po isterivanju Tu
raka, bio je i Novi Sad.
Naselje od dvadesetak stanovnika nastalo je 1694. u
jugoistonom delu Panonske nizije na movarnom tlu Du
nava, koji je jo u vreme Rimljana spajao Balkan sa raznim
varvarskim plemenima nastanjenim severno od Dunava, a
kasnije postao jedan od glavnih puteva Evrope. Pogodan
geografski poloaj, na glavnoj evropskoj vodenoj arteriji,
koja ga je otvarala prema srednjoj Evropi i Istoku, uticao
je na njegov razvoj, i naselje se ve do sredine XVIII veka
razvilo u iv zanatlijsko-trgovaki, a u kasnijem periodu i
u ekonomski, kulturni i politiki centar Vojvodine. Sa eko
nomskim razvitkom bilo je u stalnom porastu i njegovo sta
novnitvo, i Novi Sad je od 1.000 stanovnika krajem XVII
veka porastao do 1739. na oko 5.000.1
Usled stalnog razlivanja Dunava i movarnog tla, naj
starije naselje bilo je kod Klise. Novi Sad je podignut ne
to junije od Klise blie reci, na zemljitu koje je Dunav
u vreme nastanka naselja rede plavio. Zlatne grede, ko
je su bile sasvim retko plavljene, pruale su vrlo povoljne
uslove za izgradnju naselja i glavnih ulica po njihovim te
1

Vojvodina 1, Novi Sad 1924, 46, 49, 88.

meljima, a naroito kasnije kad su one poele predstavljati

neku vrstu aluvijalne terase. Tek u XX veku grad se poeo
iriti i na najniem terenu s leve strane Dunava, ija je nad
morska visina 76 metara.
Neposredan nastanak Novog Sada povezan je sa izgrad
njom mostobrana na levoj obali Dunava, kada je, usled
opasnosti od nove turske najezde, austrijska vojna uprava
poela da izvodi fortifikacione radove na Petrovaradinskoj
tvravi, pa i mostobran na levoj obali Dunava. Istovremeno
sa izgradnjom mostobrana, niklo je i naselje civilnog stanov
nitva koje je dobilo naziv Racka varo prekodunavska.
Graditelji naselja su Srbi, koji su glavno stanovnitvo ovih
krajeva sve do druge polovine XVIII veka, kada ponovo
nastaju velike etnografske promene u Vojvodini usled kolo
nizacije koju vri austrijski dvor raznim narodima. Naselje
je kasnije dobilo ime Petrovaradinski anac.
Najstariji deo grada su ulice Miiletieva, Grkokolska,
Zlatne grede, Dunavska ulica, Svetozara Markovia, delimino Temerinska i Futoka. Tokom XVIII veka izgraeni su
delovi uz Temerinsku i Kisaku ulicu. Do prve polovine
XVIII
veka grad je imao trgovako-zanatlijsko obeleje, ali
kada je ve u prvoj polovini XVIII veka poelo naseljavanje
i seljakim ivljem na teritoriju dananje Podbare, Salajke
i Rotkvarije, grad menja svoju prvobitnu fizionomiju. Po
sle Varadinskog anca, najstariji deo grada je onaj oko
Almake crkve, koji su naselili Srbi iz komorskog sela Almaa dvadesetih godina XVIII veka. Donji deo ovog na
selja, onaj koji se graniio movarnim terenom prema Du
navu, nazvan je Podbara. Stanovnici su bili siromani se
ljaci napoliari, pa nadniari bez odreenog zanimanja i
hajoi (radnici na brodovima i dereglijama) nastanjeni
u prizemljuama od naboja du uskih ulica punih blata i
barskog smrada. Istovremeno sa naseljavanjem Podbare na
seljava se i Rotkvarija od strane Srba iz june Ugarske, Srema i Banata. Stanovnici ovog kraja Novog Sada bavili su
se batovanlukom po je po njima ovaj deo grada nazvan
Rotkvarija. Obuhvatala je teritoriju izmeu Kisake i Futoke ulice, nije imala fizionomiju oformljenog naselja, nego
je vie podseala na razbacane salae. Kada je u drugoj
polovini XVIII veka sagraena Jovanovska crkva, po njoj
je i taj deo Rotkvarije, gde se crkva nalazila, nazvan Jovanovski kraj. Obuhvatao je teritoriju oivienu ulicama Lukijana Muickog, Zmaj Ognjena Vuka, Rusinskom, Slova
kom i Masarikovom ulicom. I almaki kraj i Rotkvarija
stradali su u buni 1849. godine. Na opustoenom tlu u dru-

10

soj polovini XIX veka izrastala je nova Podbara sa kuama

od tvrdog materijala, kaldrmom u glavnim ulicama i raz
novrsnijim stanovnitvom. Nakon bune pa do kraja prvog
svetskog rata izgraen je potpuno i Jovanovski kraj. Tokom
prve polovine XIX veka izgraen je i zapadni deo grada,
a za poslednjih 100 godina i juni, zapadni i severni delovi.2
Baka je do kolonizacije jo uvek bila slabo naseljena
usled ratova koje je Austrija vodila za konano osloboenje
ovih krajeva od Turaka. U celoj Bakoj bilo je 115.000 sta
novnika u 1720. godini. Srba je bilo 76.000, jugoslovenskih
katolika 33.000, Maara 5.000, Nemaca 750. Do 1785. ve je
bilo 227.000 stanovnika, od ega Srba 83.316. Iz ovoga se
vadi da se broj stanovnika u opustoenoj Bakoj poeo po
veavati tek dvadesetih godina XVIII veka. U prvom pe
riodu kolonizacijama, a tek kasnije prirodnim putem. Kolo
nizacije je sprovodila Austrija, rukovoena u to vreme merkantilistikom i odbrambenom politikom, jer je na taj na
in elela da povea dravne prihode i da osigura zemlju
od novih turskih napada. Usled toga se i kolonizacije vre
ne unutar Austrije, iz jednog kraja u drugi, ve iz drugih
zemalja Nemake, Francuske, itd. Nemci su se naselja
vali naroito od 1720. do 1790. I Maari u toku XVIII veka
sve vie naseljavaju Baku, naroito od 1730, a pogotovu
posle nagodbe izmeu Austrije i Maarske. Slovaci u Petrov
cu, Kisau ii Gloanu naseljeni su 1745, Rusini u Krsturu i
Kucuri 1743, 1746. i 1763.
I
Novi Sad od kraja druge polovine XVIII veka dobija
sve arolikije stanovnitvo. Do tog vremena gotovo potpuno
srpsko mesto, on tada u svoju sredinu prima razne narod
nosti. Kad su Turci oteli natrag Beograd i Srbiju 1739, pre
lo je u Baku dosta Srba dz tih krajeva sklanjajui se pred
TuraLma i traei bolje uslove ivota i rada, a u Novi Sad
Jevreji, Grci, Jermeni i Nemci iz Beograda. Tada se u No
vom Sadu formirala prilino jaka kolonija Jermena prebeglih iz Beograda, i njihovi tragovi videli su se sve doskora
u crkvi koja je ne tako davno poruena usled izgradnje No
vog Sada. Nemci su se naselili i u Zemunu i Sremskim Kar
lovcima, ali najvie ih se doselilo u Petrovaradinski anac,

2
Enciklopedija Leksikografskog zavoda, Zagreb, knjiga 5,
454; Andrija S e u j s k i , Podbara pod zatitom, Na dom, list
stambenog preduzea Novi Sad, br. 83 i 97.

11

kako se grad sve do tada zvao.3 Ovim doseljavanjem grad

guhi ne samo etniki karakter, ve i dotadanje ime, i po
staje Neoplanta, Neusatz. Jo privlaniji za naseljavanje po
stao je kada se ukidanjem Granice u Bakoj ukida i komorsko-graniarska uprava u Novom Sadu, i kada, neto
kasnije, godine 1748, ukazom Marije Terezije postaje slo
bodni kraljevski grad s vlastitom upravom (magistratom).
Slobodni gradovi nastaju kada Beki dvor, radi ostvarenja
merkantilistikih ideja, radi unapreenja dravnih finansi ja
i stvaranja novih mogunosti za narasle potrebe vojnog bu
deta, donosi itav niz privilegija i patenata kojima se daju
posebne povlastice pojedinim krajevima, gradovima i mestima. Taj status u Bakoj dobijaju Novi Sad, Sombor i Subotica. Kao slobodan kraljevski grad, Novi Sad je jo vie
privlaio seljaki element sa okolnih feudalnih imanja, a
povoljni uslovi za ekonomski razvitak zanatlije i trgovce, i
time se sve vie pretvarao u trgovako-zanatlijski centar, a u
XIX veku u administrativno, kulturno, prosvetno i politi
ko sredite.4
Izvesnu sliku ivota u gradu u to vreme daje Milhior
Erdujhelji. Godina 1748. bila je prekretnica, poetak poto
njeg razvoja.
Proizvodi zanatstva nalaze tada ve takvu prou u No
vom Sadu usled toga to se oblinje ratarsko stanovnitvo
iz Bake i Srema sakupljalo na naoj pijaci, da je zanatlija
svekolike potrebe obilno mogao pokriti prodajom svoje ru
kotvorine ... Stanovnitvo se podjednako mnoi, radinost
i trgovina se brzo diu, kulturni ivot se razvija. Priznata
je stvar da je u ovo doba meu varoima Ugarske, posle
Pete, Novi Sad najbre napredovao. Uzrok tome razvitku
lei poglavito u njegovoj radinosti i trgovini. Sve je brujalo
ovde od vredne ivahnosti naih zanatlija i trgovaca, koji
stvorie ovde blagostanje i cvetanje.
Gradsko podruje tada je obuhvatalo Prater (uma blizu
Futoga), enej, Slanu Baru i Liman. Sem zanata i trgovine,
u okolini Novog Sada razvijalo se gajenje volova. Stoar
stvo je u XVIII veku bilo osobito vaan ogranak poljopri
vrede, vaan za stanovnike slobodnih kraljevskih gradova.

3 Dr Stevan M e z e i , Razvoj industrije u Bakoj, Novi Sad

1959, 70; Vojvodina I, 51, 52, 114, 912; Duan P o p o v i , Srbi u
Bakoj do kraja XVIII veka, Beograd 1952, 40, 41.
4 Enciklopedija Leksikografskog zavoda 5, 454; Enciklope
dija Jugoslavije, knjiga 6, Zagreb.

12

slobodnih graniarskih komuni teta, kao i za spahijska ili

graniarska sela. Roba se donosila iz cele Evrope, pa i iz
Azije i Afrike. U grad su dolazili trgovci iz drugih mesta i
oblasti lezije, Tirola i mnogih drugih. Trgovalo se ko
om, lanenom i vunenom robom, suknom, platnom, eerom,
kafom, biberom, medom, voskom, hranom, kasnije sve vie
itom i drugim proizvodima, a uvozili su se fabrikati usled
nerazvijenosti industrije. Dunav, Sava i Tisa omoguavali
su vrlo iv saobraaj, a time i razvitak trgovine. Broj tr
govaca je brzo rastao, i najvei broj bio ih je u Novom
Sadu, a svaki je imao dve do tri lae. Bila je razvijena i
trgovina stokom. Trgovalo se po vaarima irom Maarske
i Austrije. Kao jednu od okolnosti za uspean razvitak tr
govine Vasa Staji istie i to to je Vojvodina kroz celo
XVIII
stolee granina oblast Austrije, graniei se sa Tur
skom, sa kojom je Austrija ve poarevakim mirom (1718)
dobila i trgovinski ugovor trgovci Austrije i Turske mo
gli su nesmetano trgovati u obe carevine.
Pored trgovine, zanatstvo je bilo jedna od najvanijih
grana proizvodnje, ne samo u Novom Sadu ve i u Bakoj.
Jo u godini karlovakog mira, 1699, pominje se u Bakoj
298 zanatlijskih radionica. Od zanata u gradu je najvie bilo
berbera, dunera (cimermana), kazandija, urija, izmara,
cipelara, opanara, kujundija, kovaa, kolara, uara, kabaniara, abadija, krojaa, kapadija, mesara, sapundija,
staklara, stolara, pekara i voskara.
Kolonizacijom Bake u XVIII veku i nestajanjem pus
tara, jer su bile naseljene novim iivljem, opadalo je ii stoar
stvo, a sve vie je preovlaivala poljoprivreda a sa njom i
trgovina itarskim proizvodima. Ovim je bilo oteeno grad
sko stanovnitvo Novog Sada. Novosadski magistrat tuio
se 1770. na kolonizaciju kao na glavni uzrok siromaenja
graanstva. Pre 15 godina, tuio se on, moglo se na pustara
ma drati i 30.000 grla stoke, na preostalim se moe drati
samo oko 4.000 grla. I 1781. tuio se Magistrat: Sad u Bakoj
ima svega jo etiri nekolonizovane pustare; zato u Novom
Sadu samo jo dva stoara gaje volove i dre ergele na ko
morskoj pustari, dok ostala petnaestorica preko leta gaje
kupljene volove na malim panjacima...
Iako su se zanatstvo i trgovina brzo razvijali u Novom
Sadu, a poinje i razvitak manufakture u XVIII veku, ipak
se industrija poela razvijati tek sredinom XIX veka. Uzrok
lei u privrednoj politici Austrije, koja forsirano razvija svoju
industriju na raun provincije, i unapreuje samo one grane
koje ne ometaju njen privredni razvoj i koje unapreuju in

13

dustriju u centralnom delu zemlje. Novi Sad je osnovao samo

nekoliko industrijskih preduzea u to vreme. Jedna od naj
starijih industrijskih grana u Bakoj bila je svilarstvo. Novo
sadski magistrat, da bi poveao gradske prihode, osniva svi
laru, pivaru i mlin za preradu duvana u burmut i tako udara
prve temelje gradske industrije. Nae prve beleke o svilodeliju su iz godane 1765... Grad je svilaru podigao zato da bi
njegova sirotinja dobijala zaradu i da se aure ovde dobivene
ne bi razmotavale u Irigu ili Oseku. Ova svilara je 1827. do
la u privatne ruke. . . . 23. aprila 1827. izaao je pred Magis
trat Komorin fikal Toma Gregu, od Komore aktiviziran 14.
III 1827, da ovdanju zgradu Fabrike svile, i sve to joj pripa
da, preda bekim grosistima Hofman i sinovi, i Lazaru
Gutmanu Goldtajnu, koji su sve takve fabrike u Austriji, da
kle i ovdanju, zakupili za 20 godina.. ,5
Brzo razvijanje zanata, pa donekle i manufakturnog na
ina proizvodnje i trgovine, bili su baza i za razvitak prosvete
i kulture u XVIII veku u Novom Sadu. Tada su udareni te
melji kolstvu, pozorinoj umetnosti, slikarstvu, literaturi i
dr. Otvorena je prva kola, prve knjiare, javljaju se prvi sli
kari, prvi literati, duboresci, prve pozorine grupe. Srbi se u
to vreme koluju van pokrajine, uglavnom u Rusiji, Maar
skoj i ehoslovakoj. U Duhovnoj akademiji u Kijevu od
1721. do 1762. uilo je 28 Srba, 1764. bilo je 24 uenika u
Pounu, do 1768. izdravao je temivarski episkop Vikentije
Jovanovi 20 Srba studenata visokih kola u Beu.
Prvu kolu u Novom Sadu sa latinskim nastavnim jezi
kom osnovao je tridesetih godina XVIII veka vladika Visarion
Pavlovi. kola je bila na latinskom jeziku, jer je u XVIII
veku pa sve do 1845. godine u Austriji u javnom ivotu bio
u upotrebi latinski jezik. Godine 1789. pretvorena je u potpu
nu gimnaziju. Osposobljavala je Srbe za javne d privatne slu
be. kolovala su se deca oba pola ne samo iz Novog Sada
i okoline, ve i deca iz krajeva pod turskom upravom. U 1774.
kola ima 230 uenika, od toga 32 devojice i 42 uenika sa

5
Dr Stevan M e z e i , nav. delo, 57, 66; Stojadin Kal em
b e r , Novi Sad od postanka do danas, Na dom, br. 54, 55 {dalje
S. K a l e m b e r , Novi Sad od postanka ...); Vasa S t a j i ,
Graansko drutvo i seljaci, Vojvodina II, Novi Sad 1940, 90
195, 209, 210.

14

strane. Uitelji su bili, pored drugih, i Zaharije Orfelin, umetnik i knjievnik, kao i Jovan Raji, istoriar.6
Znaaj Novog Sada postaje jo vei u drugoj polovini
XIX veka a njegov privredni i kulturni razvitak jo bri iz
gradnjom elezmke ^ruge PetaSuboticaNovi Sad. Izgra
dnjom eleznike pruge, mosta preko Dunava i tunela ispod
Petrovaradinske tvrave 18811883, grad dobija i elezniku
vezu sa jugom i severom, i time postaje jo otvoreniji kako
prema Balkanu, tako i prema severa, pogotovu to je i Srbija
u to vreme izgradila elezniki most kod Beograda. Sva va
nija zbivanja u Evropi u to doba imaju sve veeg odraza u
Vojvodini. Ve poetkom XIX veka Novi Sad je privredno i
politiki, drutveno i kulturno prednjaio ispred svih tada
njih srpskih gradova. Sve bre raste stanovnitvo, otvaraju
se nove kole, kulturne ustanove, razvija zanatstvo i industri
ja i sa njima i radnika klasa, grad se sve vie iri i izgra
uje.
Dok je sedamdesetih godina XVIII veka imao oko 8.000
stanovnika, dvadesetih godina XIX veka porastao je na preko
20.000, od toga bilo je 2/3 Srba, preko 100 jevrejskih porodica,
preko 200 Rusina. Bilo je i Nemaca. Tridesetih godina
ima oko 25.000 itelja. Broj stanovnika i dalje raste sve do
1849. godine, kada doivljava katastrofu. Tada je Novi Sad
u bum godine 1849. popaljen i poruen, tako da je stanovni
tvo smanjeno na treinu. U godini 1850. ima svega 7.182 sta
novnika ii tek je do 1870. porastao na oko 19.000.
U gradu je otvorena srpska gimnazija 1810, i do 1865.
pretvorena u viu. U njoj su ili uili ili bili profesori zna
meniti kulturni d javni radnici toga doba. Prvi direktor novootvorene srpske gimnazije od 1819. do 1833 je Pavel
Jozef afarik, Slovak, poznati filolog i istoriar, a meu
prvim profesorima su ore Magaraevi, koji je 1825. po
krenuo izlaenje asopisa Srpski letopis, prvi knjievni i na
uni asopis junih Slovena, knjievnik Milovan Vidakovi,
zatim Jovan Hadi Sveti, jedan od osnivaa Matice srpske.
U gimnaziji su se kolovali, pored drugih, Dura Danii, fi
lolog, Svetozar Mileti, politiar i pisac, pesnik Zmaj Jovan
Jovanovi.
Otvoren je i prilian broj kola. Krajem prve polovine
XIX
veka radile su trd srpske osnovne kole i tri katolike,
dve srpske filijalne kole kod Jovanovske i Almake crkve

6
Vasa S t a j i , Graansko drutvo i seljaci, 166, 167, 168;
S. K a l e m b e r , Novi Sad od postanka, Na dom, br. 54, 55.

15

i grka kola. Postoji i srpska itaonica, nekoliko tampari

ja i dve knjiare, tampa je bila obimna. U Novi Sad je
preneta i Matica srpska iz Budimpete.
I
pozorina kultura poela je da se razvija sve bre.
Njeni zameci su u XVIII veku. To su bile ake diletantske
druine. etrdesetih godina XIX veka postojala je letea
diletantska druina. U Novom Sadu je oko etrdesetih godi
na gostovao i Joakim Vuji sa svojom grupom, a i pozorine
druine iz drugih gradova AustroUgarske, koje su davale
predstave na nemakom i maarskom jeziku. Srpsko narod
no pozorite osnovano je 1863. Kako nije bilo pozorine
zgrade, predstave su davane u hotelskim salama, kao u sali
hotela Sunce, u dvorani hotela Jelisaveta (danas Hotel
Vojvodina). Godine 1872. Novi Sad dobija stalnu pozorinu zgradu na dananjem Trifkovievom trgu. Kada je 1892.
pozoritu otkazan zakup, ponovo je ostalo bez svoje zgra
de sve dok veleposednik Lazar Dunerski nije podigao pozorinu zgradu o svom troku u ba ti hotela Vojvodina
godine 1894.
U XIX i u prve dve decenije XX veka grad dobija mno
ge vane objekte i lepe graevine kojii su znaili dalje una
preenje Novog Sada i njegovog drutvenog ivota. Potan
sku ekspediciju dobio je 1852, kao filijalu petrovaradinske
pote, pristanite na Dunavu izgraeno je 1853, novosadska
svilara proirena je 1884, plinara je podignuta 1888, jodno
kupatilo 1889, elektrina centrala 1910, bolnica 1909.Ve kra
jem XVIII veka grad je imao lepih zgrada, kao to je bilo
nekoliko crkava, kafana, kua Hadi Svetia, danas bioskop
Zvezda i dr. Ali sve to je bilo od kraja XVII veka izgra
eno, vie-manje je porueno 1849. Grad je posle bune od
mah poeo da se obnavlja i do prvog svetskog rata podignut
je niz velikih zgrada. Meu njima su Gradska kua iz 1895,
banka na uglu Miletieve i Grkokolske ulice 1896, Miletieva osnovna kola u Nikolajevskoj porti 1872, Sinagoga i
Jevrejska kola 1908, zadubina Marije Trandafilovi, sada
Matica srpska 1912, zatim grand-hotel Majer, danas Dom
JNA iz 1890, zgrada gimnazije, izmeu dva rata hotel Slo
boda, Vladiin dvor, i druge zgrade. I Podbara i Jovanovski
kraj su posle bune pa do prvog svetskog rata potpuno izgra
eni, Bogatijii su kue gradili od tvrdog materijala. U tom
periodu ovaj kraj naseljava i inovniki element, trgovci i
zanatlije, tako da kraj menja svoju fizionomiju i po spoljnom izgledu i po drutvenom sastavu.
Novi Sad je od 1890. imao i javno kupatilo na Dunavu;
od 1911. dobija elektrini tramvaj umesto ranijih taksifija-

kera i omnibusa kola sa konjskom zapregom nalik na

tramvaj. Kao to je uvoenje tramvaja, tako je i uvoenje
plinske rasvete, kasnije elektrine, imalo veliki znaaj za
dalji razvitak grada.7
Ilustraciju Novog Sada iz tog doba dao je knjievnik
Jaa Ignjatovi nazvavi ga srpskim Parizom. Za trgovce
kae da ih toliko ima da kad bi svi trgovci u Evropi izgi
nuli, mogla bi se sa novosadskim trgovcima nasaditi i nakalemiti. Kako je jedno vreme Novi Sad bio i srpski kulturni
centar uopte, dobio je naziv srpska Atina.
U drugoj polovini XIX veka postao je i centar politi
kog ivota. Tek tada nastaju uslovi za razvitak politikih
partija u Ugarskoj. To je vreme kada poinje da stupa na
politiku pozornicu graanska klasa osnaena ekonomski
i kulturno, a sa sve jaim razvitkom industrije i radnika
klasa. I politika situacija je u to vreme povoljnija. Beki
dvor je posle pada Bahovog apsolutizma 1860. bio prisiljen
da vrati ustav u svim habsburkim zemljama, pa i u Vojvo
dini, to je i dalo mogunosti da doe i do formalnog ob
razovanja graanskih partija, a kasnije i radnike partije.
U takvoj situaciji nastaje i kretanje omladine, i kao
rezultat nastale situacije je i osnivanje Ujedinjene omladi
ne srpske. Pokreta osnivanja bilo je studentsko drutvo
Zora iz Bea. Na osnivakoj skuptini u Novom Sadu
2729. avgusta 1866. skupili su se predstavnici 16 student
skih, akih i pevakih drutava Vojvodine i Srbije i is
taknuti politiki, javni i kulturni radnici iz gotovo svih jugoslovenskih zemalja ,i osnovali organizaciju koja e raditi
na prosvetnom, kulturnom i naunom uzdizanju srpskog
naroda bez obzira na postojee dravne granice. Jedan od
glavnih ideologa Ujedinjene omladine bio je Vladimir Jovanovi iz apca, politiar i pisac, sve do pojave Svetozara
Markovia, a jedan od pokretaa njegovog osnivanja i njena
centralna figura bio je Svetozar Mileti. Omladina je razvila
ivu delatnost na kulturno-prosvetnom polju, ali je ve od
samog svog osnivanja prerastala u politiku organizaciju.
Zbog toga su se i austrijska i srpska vlada brzo sukobile sa
novom organizacijom i bile s njom u stalnom konfliktu sve
do zabrane 1871.
Jedna od najistaknutijih figura u politikom ivotu Voj
vodine u to vreme je Svetozar Mileti. On je osniva prve

7
Enciklopedija Jugoslavije, knjiga 6, 310312; S. K a l e m b e r . Novi Sad od postanka, Na dom. b r . 7 4 , 7 6 , 9 5 i 9 9 .

17

politike srpske stranke u Vojvodini pod nazivom Srpska

narodna slobodoumna stranka (SNSS) i njen vod. Stranka
je osnovana formalno 1869. donoenjem Bekerekog prog
rama. Nasuprot ideji maarizacije, koju je dolaskom na vlast
posle Nagodbe sprovodila maarska vladajua klasa, osnov
na ideja programa je ravnopravnost svih naroda Ugarske.
Ona je bila najjaa i najorganizovanija politika stranka nemaarskih naroda u Vojvodini sve do njenog cepanja. Dok
Mileti i njegovi istomiljenici vode borbu protiv maarizatorske politike petanske vlade, bogatiji sloj u Stranci, da
bi zatitio svoje ekonomske interese, trai izlaz u sporazumu
sa maarskom vladom d otpoinje borbu unutar Stranke i
za vreme Mileitieve bolesti donosi svoj,, Kikindski program,
kojim priznaje Nagodbu kao podesnu za politiki i kulturni
razvitak Srba u Ugarskoj i osniva Srpsku narodnu stranku
ili kako su je nazvali Notabiliteti. Prigrabili su i strana
ki organ Zastavu, ali bez podrke ina rod a ubrzo su se raspa
li. Borba se i dalje nastavlja u Stranci sve do 1887, kada
dolazi do potpunog rascepa izmeu centra Stranke na elu
sa Politom, i omladinskog krila na elu sa Jaom Tomiem.
Centar Stranke oko lista Branik zadrava ime SNSS i Bekereki program i, poznatiji kao Srpska liberalna stranka
u Ugarskoj, deluje u Vojvodini do 1914. kada je rasputen.
Levo krilo SNSS uzima 1887. dme Celokupna SNSS ostaju
i pri Bekerekom programu, ali ga dopunjuje pitanjem
hleba. Od 1891. uzima ime Srpska narodna radikalna stran
ka i svoj konani program donosi na zboru u Okuanima.
Godine 1918. ujedinila se sa Narodnom radikalnom stran
kom u Srbiji. Grupa vojvoanskih intelektualaca, tzv. velikokikindskih demokrata Vasa Staji i dr., osnovala je 1908.
Srpsku demokratsku stranku u Ugarskoj i pokrenula Srpski
glas. Prestaje sa radom 1913. godine.8

Razvitak industrije i poetak radnikog pokreta

Industrija Bake kao sastavni deo industrije Austrije
imala je podreen poloaj u sistemu razvitka industrije u
Austriji. Od 1740. Austrija, elei da se svrsta u red privred
no razvijenih zemalja, ubrzava svoj privredni razvitak, ali
put razvitka industrije u Bakoj je relativno spor u odnosu
na razvitak austrijske privrede, jer je Austrija dodelila Ba

18

Enciklopedija Jugoslavije 8, 169, 170, 415.

koj kolonijalnu ulogu u svom privrednom razvitku. Ni pos

le nagodbe bekog kapitala i ugarskog veleposeda 1867, kada
se kapitalizam i u Maarskoj poinje bre da razvija, ne
menja se pravac ekonomske politike prema privrednom
razvitku Bake. Baka se mogla razvijati samo ukoliko je
to sluilo interesima centra, tako da je celokupan razvoj
industrije u Bakoj, iako zapoet jo u XVIII veku, stag
nirao sve do osam deseti h-devedese tih godina prolog veka.
Sistem ekonomske politike Maarske vidan je i kod raz
vitka gradova: forsirano razvijanje industrijskih postroje
nja u Peti i znatno zaostajanje u provincijskim gradovima.
Ve 1896, kada je razvoj mainske industrije u Vojvodini
jedva odmakao od poetka podizanja fabrika, Budimpeta
je u tom pogledu u ogromnoj meri nadjaala ostale gradove,
njena imovina je bar 25 puta vea nego u najbogatijem gradu
u Bakoj. Takav uspon budimpetanske industrije mogao se
postii jedino po eenu najvee eksploatacije perifernih ob
lasti metodima modernog kapitalizma. Godine 1870, kada je
Novi Sad bio privredno najrazvijenije mesto u Bakoj, u
njemu je ivelo svega 14,34'Vo stanovnitva koje se bavi priv
rednom delatnou u irem smislu, a u isto vreme broj tak
vog stanovnitva iznosi u Peti 27,10%, a u Temivaru ak
i
33,65l0/o. Slab rast industrije i zanatstva u Novom Sadu
vidi se i iz broja zaposlenih 1870, 1880. i 1890. godine: 1870

10,22'/, 1880 12,90"/, 1890 12,37'/.

Preduzea u Novom Sadu: tekstilna fabrika Jovana Demetrovia, krojaa iz Novog Sada, podignuta 1844. Fabrika
ima 1845. god. 26 razboja i parni pogon. Posle udruivanja
sa zemunskim trgovcem Pavlom G. Morfijem 1847. firma i
dobila ime DemetroviMorfi. Tada je u fabrici radilo 100
ljudi. Mlinarstvo je bilo najrazvijenija privredna oblast u
Bakoj, jer je Austrija jo pre nagodbe pomagala razvoj
mlinarstva u Ugarskoj poto je to odgovaralo njenim intere
sima. Ona nije bila proizvoa brana. Od osam trgovakih
mlinova u Bakoj 1898, tri su u Novom Sadu: Prvi mlin na
valjke Hefner Karolja i sina sa 36 radnika osnovan je 1864.
Prvi parni mlin a. d. 1869. sa 40 radnika, parni mlin Boldiara Fajta i 1900. parni mlin ofija Lazara Dunerskog. Meu
10 veih kudeljnih preduzea je fabrika kudelje F. Bril i
jedna od najveih svilara u tadanjoj Maarskoj, osnovana
1885. kao odmotanica Kamila Beranea. Imala je odmah
140 vretena. Posle tri godine broj vretena popeo se na 180.
U poetku su bila zaposlena 282 lica, od toga 152 Italijana i
130 domaih radnika. Kasnije se broj radnika i osoblja pove
ava na 380390, pa na 454. U Bakoj je bilo 489 tkakih

19

predionica, a u Novom Sadu ovom delatnou bavilo se

350 lica. Meu znatnijim preduzeima u preradi drveta je
strugara, zatim parna fabrika za izradu koija i savijenog
drveta Rajha i Lebherda, osnovana 1884. Pred prvi svetski
rat se razvila u najvee preduzee te vrste. Novosadska pli
nara bila je u rukama nemakog kapitala iz Augsburga.
Fabrika alkohola pominje se od 1896, iji je vlasnik Kenigtetler, fabrika konjaka iz 1889, vlasnici Adamovi, Kenigtetler i Rastenna. Poetkom devedesetih godina jedna od
etiri vee pivare je u Novom Sadu, vlasnitvo je Itvana
Vinklea, a od 26 fabrika sireta u Bakoj pred kraj devet
naestog veka pet je u Novom Sadu. Grad ima i fabriku sa
lame. U prvoj desetini XX veka osnovane su dve pilane na
parni pogon i radionica nametaja naslednika Mikloa Dusinga. Od sredine prolog veka razvija se i metalska indu
strija. Sredinom devedesetih godina prolog veka dostie
izvestan stepen razvitka. Od 120 maina alatljika u Ugarskoj
tih godina, u Bakoj ima 14, od toga pet u Novom Sadu.
Proizvodnja posua je razvijena naroito u Somboru, Novom
Sadu i jo nekim mestima. Ima fabrika prskalica za gaenje
poara
ule
Trogmajera,
fabrika
poljoprivrednih
maina
igmunda i drug?,, koja 1896. postaje akcionarsko drutvo.
Fabrika mreastih proizvoda poinje sa radom 1896, vlas
nitvo je Ferenca Vica, zatim fabrika kantara Jakoba Rajha.
Novosadska centrala Novosadsko elektrino d. . je iz 1910.
Vei znaaj u hemijskoj industriji Bake ima izrada sapuna
od sredine prolog veka, ali izrada na primitivan zanatlijski nain. U celoj pisizvodnjii bilo je jedno vee pre
duzee Prvo novosadsko drutvo za kuvanje sapuna i
ja je proizvodnja bila pri osnivanju 4.000 mtc. Proizvodnja
kasnije opada. Godine 1907. fabrika je rekonstruisana. Po
stojale su i etiri tamparije. Sumarno, broj zanatskih i in
dustrijskih preduzea kretao se: 1900 1.484, 1910 1.657.
Preduzea srednje veliine: 1900 70, 1910 95. Broj ve
ih fabrika 1900 8, 1910 24. Pred prvi svetski rat kru
pna mainska industrija najrazvijenija je u Novom Sadu,
gde pored tri mlina i kudeljare, ima i jedna ogromna fab
rika poljoprivrednih maina i jedna ogromna predionica svi
le. Samostalnih zanatlija ima 1910. god. 1.506, pomonog oso
blja 3.361. U preduzeima sa preko 20 radnika ima 1.175 rad
nika. U celoj Bakoj ima tada 2.348 radnika u preduzeima
koja zapoljavaju vie od 20 radnika, a polovina od tog
broja zaposlena je u Novom Sadu. Od ukupnog broja sta
novnika u Bakoj 1910 (791.353) aktivnog je bilo u zanatstvu
i industriji svega 6,88/o (54.448). Od poljoprivrede je ivelo

20

iste godine 499.846 stanovnika, od kojiih je bilo aktivnih

192.150, u trgovini i bankarstvu 12.517, u saobraaju 6.392. U
privredi je bilo svega 265.507, van privrede 52.719. Ukupno
aktivnih stanovnika bilo je 318.226, a izdravanih 473.127.
Ove brojke izraavaju nedovoljnu razvijenost privrede u
Bakoj pred prvi svetski rat i vei broj stanovnika u poljo
privredi.9
Industrijsko radnitvo bilo je u tekom poloaju u pe
riodu razvitka industrije a sa njom i kapitalistike eksploa
tacije. Bez svojih klasnih organizacija, a pri turom i zaos
talom radnikom zakonodavstvu i raznim metodima i siste
mima izrabljivanja, od truk-sistema do raznih kazni, pro
duavanja radnog dana, raznih odbitaka od nadnice, akordnog sistema i slinog radnioi su clospeli u bcdan materi
jalni poloaj. Pred kraj ezdesetih godina XIX veka radno
vreme u Ugarskoj iznosi proseno 12 asova, ali i 1316
asova. Jo 1884. Zakon industrije i zanata utvruje radno
vreme na 16 asova ponajee, a u provincija na 14-16, s
tim to jo uvek ima radnog dana od 18 asova. Tek poet
kom osamdesetih godina radnici trae desetoasovno radno
vreme.10
Od kraja XVIII veka nadnica radnika u Bakoj je sve
bre padala. Od 1870. ona se kretala od 1 forinte i 20 kraj
cara do 2 forinte, da usled krize ve 18761877. padne na
50 krajcara do 1,20 for. Nadnice i dalje padaju ,i pojevtinjuju radnu snagu. Ako se ove nadnice uporede sa kupovnom
moi novca, onda izlazi da je nadnica tada radniku bila do
voljna samo za hranu, za puki opstanak, a ne i za ostale
ivotne potreptine.11
Prve organizacije industrijskog radnitva nastaju u Ugar
skoj sedamdesetihosamdesetih godina prologa veka. I ce
hovski nain proizvodnje izaziva otpor radnika (kalfi) i na
stojanje da se posebno organizuju. Sa razvitkom kapitaliz
ma potreba za stvaranjem radnikih organizacija jo je vea.
Kapitalizam u razvoju upropatavao je zanatlije i stvarao
nepodnoljive uslove za zanatsko radnitvo. Kako nije bilo
ni socijalne, ni zdravstvene zatite, osim besplatne nege u
sluaju oboljenja od kolere, radnici su bili upueni na vlasti
tu ispomo, te su i te prve radnike organizacije bile udru

9 Dr Stevan M e z c i , nav. delo, 150, 151, 84, 90, 140143, 71;

Vasa S t a j i , Privreda Novog Sada 17481880, 250, 251.
10 Dr Stevan M e z e i , nav. delo, 72, 73.
11 Dr Stevan M e z e i , nav. delo, 75.

21

ivanje za sluaj bolesti, smrti i dr., odnosno udruivanje

za samopomo. Kada se prve takve organizacije javljaju u
Peti, osnivaju se i u Novom Sadu. Prva takva organizacija,
po primeru petanskih tipografa, osnovana je i u Novom
Sadu meu tipografskim radnicima 1867. god. kao bolesni
ka blagajna tipografskih radnika za pruanje besplatne lekarske nege lanstvu, besplatnih lekova, kao i za davanje
pomoi bolesnim lanovima. Istog karaktera je i organiza
cija trgovakih pomonika, osnovana februara 1875, kao i
zidarskih i tesarskih radnika, oformljena maja 1876.12 Pa
ipak je vlast i ovakve organizacije ponekad zabranjivala,
optuujui ih da su legla socijalistikih ideja. Meutim, po
treba za stvaranjem makar kakvih organizacija pri sve bednijem poloaju radnika, orijentisala ih je na ovu vrstu ud
ruivanja. im je Zakonom o zanatima, donetim 1872, dozvo
ljeno stvaranje strunih zanatlijskih udruenja, ve sledee
godine osnovano je u Novom Sadu Drutvo zanatlijskih kal
fi i pomonika. Iako osnovano kao humano, jer je vlast is
kljuivala svako bavljenje politikom u ovim drutvima, ono
e svojom obrazovnom politikom sve vie imiti socijalisti
ku misao, a svojom aktivnou razvijati borbenost i solidar
nost radnika ne samo u Novom Sadu ve i na elom podru
ju Ugarske. Da se ova drutva pretvaraju postepeno u klas
ne radnike organizacije moe se videti iz zahteva Novosad
skog optezanatskog udruenja koje, traei godine 1881. izmenu Zakona o zanatima iz 1872, zahteva i zabranu svih rad
nikih i kalfenskih drutava, jer ona predstavljaju samo
legla socijalistikih ideja. Veliki upan Novog Sada, dosta
vljajui 1889. ministru unutranjih dela preinaeni statut
Novosadskog radnikog drutva, iznosi i svoje miljenje.
On smatra da su mnogi lanovi Drutva, kao i sam predsednik Ferenc Obermiler, pristalice socijalizma, da Drutvo ima
socijalistiko obeleje i da u drutvenim prostorijama dre
socijalistiku literaturu. Da socijalistike ideje sve jae pro
diru u ove krajeve ne samo pod uticajem ideja Parike ko
mune i drugih strujanja u Evropi, ve i pod neposrednim
uticajem nosilaca tih ideja Vase Pelagia i Svetozara Markovia i njihovih sledbenika, koji neko vreme borave u Novom
Sadu, vidi se i iz drugih aktivnosti vlasti. Upravitelj Srpske
12
Hronologija radnikog pokreta i narodne revolucije No
vog Sada 18681941 1 (dalje: Hronologija Novog Sada); Istorijski
arhiv KPJ, tom VI, Socijalistiki pokret u Bosni, Vojvodini i Ma
kedoniji, Istorijsko odeljenje Centralnog komiteta KPJ, Beograd
1951, 117 (dalje: IA CK KPJ).

22

velike gimnazije Vasa Puibrk javlja 1879. gradonaelniku

Novog Sada da se nalaze u sredini ove varoi i takvi ljudi,
koji su se iz susedne Kneevine Srbije ovde nastanili, i koji
ne samo da su socijalistiko-demokratskim duhom napojeni,
ve se trude svakim danom, prilikom i svakim moguim nar
inom da taj duh to vie u ovoj varoi rasprostrane. Optu
uje Petra Teodorovia i Nikolu Markovia kao propagatore
socijalistikih ideja i kae da povremeno dre u svojim
stanovima tajne sastanke sa kolskom omladinom i iire me
u njima socijalistike ideje putem predavanja, pozajmljiva
njem socijalistike literature i da okupljaju omladinu ii na
javnim mestima, meu njima i uenike Gimnazije. Socijalis
tiki duh se u toj meri rairio i u koli da je uprava jednog
uenika udaljila iz kole. kola nije bila kadra sama da se
bori sa progresivnim i socijalistikim elementima, pa upra
vitelj gimnazije moli gradonaelnika da preduzme odgovara
jue mere protiv socijalista, da bi se rasprostiranju socija
listikih nauka u gradu jednom i konano stalo na put.
Posle ovoga Teodorovi i Markovi stavljeni su pod policij
sku prismotru, a marta iste godine proterani iz Novog Sada.
Ministar za veru i kolstvo ideje socijalizma naziva: odvrat
na izraslina protiv dravnih nastojanja u Novosadskoj gim
naziji i preti ak i zatvaranjem kole.13
Kao to je razvitak radnikog pokreta u Vojvodini tesno
povezan sa razvitkom radnikog pokreta u Ugarskoj, to su i
sva ta udruenja u Vojvodini imala isti karakter, humano-vaspitna drutva, ali pod uticajem marksistikih ideja unu
tar tih drutava odvajale su se grupe koje su vodile borbeniju politiku. Kad je 1871. osnovana maarska sekcija Internacionale, poinje i osnivanje klasnoborbenih marksistikih
grupa, odnosno marksistike partije. Ve pri samom osnivanju
Novosadsko radniko drutvo, razvija klasnu solidarnost, aid
ne samo u okvirima novosadskog radnitva, ve radnitva na
teritoriji cele Maarske. U jednom od lanova statuta istak
nuto je ve pri samom osnivanju da Drutvo daje svakom
lanu ma kog radnikog drutva na teritoriji zemlje koji
proputuju kroz Novi Sad 40 krajcara pomoi na ime putnih
trokova, a ako se zaposli u Novom Sadu, moe da se ulani
u Drutvo bez uplate upisnine. Promenom statuta na skuptlini odranoj 1877. Drutvo i formalno dobi ja opteradniki
karakter i menja naziv u Novosadsko opteradniko prosvetno i bolesniko-potporno drutvo. Da Drutvo vodi jedinstve

13

Hronologija Novog Sada, 8, 9, 12, 13, 14, 16, 17, 18.

23

nu borbu za poboljanje ekonomskog poloaja radnika sa

celokupnom radnikom klasom Maarske vidi se i iz toga
to 1887. alje svoja dva delegata na zemaljski zbor radnika
u Budimpeti i preko njih postavlja zahtev velikom radni
kom zboru da pouri odreivanje minimuma nedel j.nog pri
hoda i maksimuma dnevnog vremena kao i obrazovanje na
roda o dravnom troku.
Pored
veoma
razvijene
kulturno-prosvetne
delatnosti,
Drutvo sve vie poinje da istupa u javnom ivotu i kao
zastupnik radnikih interesa, dakle pretvara organizaciju od
izrazito kulturno-humane u borbenu organizaciju. Poloaj
radnika je sve tei, naroito enske i deje radne snage. Od
ezdesetih godina prolog veka upotreba enske i deje ra
dne snage u industrija sve je vea; meutim ene dobijaju
svega 50-60%) od piata mukaraca, dok deca samo 25-40/o od
nadnice mukaraca. Uslovi raa su nepodnoljivi. U novosad
skoj svilari ene ne samo to rade po 14 sati dnevno, nego
toliko isto rade i deca ispod etrnaeste i dvanaeste godine.
Eksploatacija se vri ne samo dugim radnim danom, ve i
radom nedeljom i praznicima. I nezaposlenost je pogorava
la poloaj radnika, to je izazivalo pad nadnica. Uprava Opteg radnikog drutva zahteva 1887. od nadlenih vlasti
fabrike svile da poboljaju poloaj radnica i s obzirom na
veoma teko stanje pouruje da zemaljski radniki zbor u
Peti to pre izbori minimum prihoda i maksimum radnog
vremena. I 1888. Drutvo je ponovo pokrenulo pitanje eksplo
atacije nedorasle male dece u novosadskoj svilari, to znai
da se poloaj radnika u Svilari nije izmenio ni tada. Mala
deca, pa i ona ispod 12 godina, rade od 4 asa izjutra do 7
asova uvee za bednu nagradu od 25 krajcara.14
Iako nijedno drutvo nije smelo da se bavi politikom,
Opte radniko drutvo se sve vie uklapa u optu borbu
radnike klase za opte i jednako pravo glasa, za sprovoenje
u ivot radnikog zakonodavstva, za nedeljni i praznini plae
ni odmor. Borba se rasplamsava posle odranog zemaljskog
zbora u Peti. Zborovi se odravaju i u Novom Sadu i ve
1888. borba za plaeni nedeljni odmor uspeno se zavrava
putem pregovora izmeu radnikih predstavnika i posloda
vaca u tri mlinska prduzea u Novom Sadu. Novosadsko rad
nitvo i d a l j e vodi borbu za nedeljni odmor sve do konane
pobede 1891. god. kada je donet Zakon o nedeljnom odmoru.

14 Isto, 8, 24, 25, 26, 30; dr Stevan M e z e i , nav. delo, 72; IA

CK KPJ, tom VI, 117.

24

Do osnivanja partijske organizacije i klasnih radnikih

organizacija borba radnika tee vie-manje putem pregovo
ra i javnih zborova. Imamo podatke o svega jednom trajku
industrijskih rantika. U Novom Sadu prvi put se pominje
trajk tamparskih radnika u tampariji Arse Pajevia 1882.
Do trajka je dolo zbog nehumanog odnosa prema radnici
ma. Vlasnici ostale tri tamparije zajedno sa Pajeviem
zapretili su radnicima da e ih otpustiti sa posla. Meutim,
radnici ne samo Novog Sada ve i iz cele zemlje soLidarisali
su se sa trajkaima, redovno im pruali pomo, a kad je
dolo do pretnje otputanjem, odgovorili su istom merom i
zapretili blokadom tamparije. Zahvaljujui solidarnosti cele
radnike klase u zemlji, trajk je posle pet nedelja zavren
uspehom. Sve do 1901. tampa Novog Sada ne pominje traj
kove u industriji i manufakturi.15

Radniki pokret do prvog svetskog rata

Radnici su traili svoja prava i poboljanje ekonomskog
poloaja zborovima, deputacijama, a od 1900.godine sve vie
i trajkovima.
Na zborovima su postavljani razni zahtevi za poboljanje
poloaja i prava radnike klase nedeljni ,i praznini plae
ni odmor, zakoni za zatitu radnitva i skoro na svakom
zboru opte i jednako pravo glasa. Odravani su i isto po
litiki zborovi, kao to je bilo avgusta 1905, kada je odran,
kako obavetava Narodni glas, velianstvena radniki zbor
sa dnevnim redom: politiko stanje, borba za opte pravo
glasa i tampa. Na zboru su govorili izaslanik liz Budimpete
i Milan Glumac, a bilo je prisutno preko 5.000 radnika iz
Novog Sada i okoline. Povorka je stalno rasla, tako da su
prednji delovi povorke bili u Dunavskoj ulici, a zaelje kod
Matice srpske. Ovako disciplinovanu manifestaciju jo nije
Novi Sad doiveo konstatovao je Narodni glas. Odran
je kod Velikog suda u Dunavskoj ulici. Koutovci su pokuali
da ometu zbor, ali su ih radnici odbili ii oterali. I novembra
1905. odran je veliki narodni zbor sa zahtevom za opte
pravo glasa i govorom sa temom o Socijaldemokratskoj
stranci i buroaskim strankama. Na zboru je bio radni na
rod Novog Sada i okoline, iz Palanke, Futoga, Rumenke, a
blja, Ravnog, Vrbasa, Titela, a bilo ih je i iz Srema i Banata,
15 Hronologija

Novog Sada, 26, 27, 28, 29, 31, 33, 34, 37, 18.

25

kako navodi Narodni glas. Govorili su Vitomir Kora iz Za

greba, Milan Glumac, izaslanik iz Budimpete na maars
kom, imon Henrih liz ova na nemakom jeziku. I ovoga
puta koutovci su hteli da ometu zbor ali su odbijeni. Uvee
na akademiji u ast Vase Pelagica i Ferdinanda Lasla govo
rili su Vitomir Kora i andor izmadija, izaslanik iz Pete.16
lek marta 1912. Sloboda ponovo spominje zbor sa jednim
zali te vom opte pravo glasa odran zajedno sa Justovom strankom i Srpskom Narodnom radikalnom strankom.
Maarska socijaldemokratska partija sa leviarskim graan
skim partijama u opoziciji, organizovala je zbor u Peti, a
tim povodom organizovan je zbor i u Novom Sadu. Zborom
su rukovodili socijaldemokratski predstavnici a o znaaju
uvoenja opteg prava glasa govorili su socijaldemokrata
andor Hajdu, urednik Zastave Kliicin, u ime novosadskih
uitelja M. Boro i na kraju Lazar Vukievi. Govori su odr
ani na maarskom, srpskom i nemakom. Zboru je prisus
tvovalo oko 2.500 ljudi, dok Zastava navodi da ih je bilo
4.000. To je u stvari bio genaralni trajk radnika Ugarske,
jer toga dana nijedna fabrika ni radionica nije radila ni u
Novom Sadu. I juna iste godine odran je zbor sa zahtevom
za uvoenje opteg prava glasa, na kome je bilo prisutno 4
do 5.000 ljudi. Organizovan je ponovo sa levim graanskim
partijama. Govorili su Julije Just, voa koutovaca, Jaa Tomi, voa Narodno-radikalne stranke, Franja Klarik iz Cen
trale Socijaldemokratske sitranke Ugarske i dr. Govorila
je i Roza vimer iz Budimpete u ime Udruenja feminist
kinja, traei pravo glasa i za ene. Kao i svaki put pri ak
cijama opozicionih stranaka, policija je u punom broju izila na ulice a vojska bila u pripravnosti u Novom Sadu i
Petrovaradinu. Uoi zbora stigla je u grad i silna andar
merija. Zbor je protekao u potpunom miru. Meutim, borba
udruenih opozicionih snaga nije urodila uspehom.
Maarska vlada je umesto uvoenja opteg prava glasa
pripremila projekt zakona o proirenju prava glasa i tim
povodom je Socijaldemokratska partija Maarske u saradnji sa opozicionim buroaskim partijama pripremila protes
tni zbor. I u Novom Sadu je tim povodom februara 1913.
organizovan veliki narodni zbor, na kome je bilo oko 3.500
ljudi. Zboru su predsedavali dr Laza Baji, radikal, Franja
Lovrekovi, predstavnik etrdesetosmake stranke, i andor
Hajdu, socijaldemokrata. Dr Martin Lovai je govorio o re

16 Hronologija

Novog Sada, 64, 65.

akcionarnom vladinom projektu o proirenju birakog pra

va, a dr Oskar Jasi o znaaju opteg prava glasa i o potrebi
mirenja svih nacionalnosti u Maarskoj u borbi za zajedni
ke interese. Dr Kota Hadi govorio je o Kuenu, predsedniiku
maarske vlade, kao lepom oruu u rukama beke kamari
le. I Bernat Kondor jc otro kritikovao reakcionarnu vladinu
politiku ii projekt zakona, a Lazar Vukievi je govorio o
predstojeoj velikoj borbi za preporoaj Ugarske. Za razliku
od ranijih zborova, ovaj je na revolucionarniji nain posta
vio traenje opteg prava glasa, pa je usvojena i rezolucija.
Rezolucija istie da zakonskim predlogom vlade nije ispu
njeno ni kraljevo obeanje, dato u sveanom obliku, niti
obaveze sadanje ni preanje vlade koje su preuzele svojim
programima, i zato e prisutni na zboru pokrenuti najeu
borbu protiv vlade i njezinog predloga. Sa rezolucijom su se
solidarisali i industrijski i trgovaki nametenici i poljopri
vredni radnici. Po n j o j u sluaju krajnje potrebe priredie
politiki trajk masa za due vreme i u celoj dravi, a sve
e se uiniti da se ova vlada srui. I jula iste godine odran
je zbor za pravo glasa a protiv Tiine vlade i novosadskog
gradskog predstavnitva, koje je izglasalo poverenje Tisinoj
vladi. Govorili su Bernat Kondor iz Centralnog rukovodstva
Socijaldemokratske partije Ugarske i Lazar Vukievi. Na
zboru je doao do izraaja i antiratni stav SDPM kroz govor
Vilima Fenjea koji je osudio politiku Bea i istakao da
je on odgovoran za novi balkanski rat, izjavivi da Beki
dvor vodi osvajaku politiku na Balkanu. To je bio poslednji veliki zbor pred prvi svetski rat.17
Demonstracija je malo bilo u tom periodu u Novom Sa
du; meu tim demonstracijama bila je velika demonstracija
trgovakih pomonika, izvedena 1, 2. i 3. jula 1903. Trgova
ki pomonici izali su na ulicu sa zahtevom da se sprovede u
ivot sporazum izmeu pomonika i vlasnika trgovakih
radnji o skraivanju radnog vremena. Kada jedan broj trgo
vaca nije ispunio obaveze iz sporazuma, dolo je do demons
tracija trgovakih pomonika uz podrku i ostalih radnika.
Drugog dana policija je brutalno mapala demonstrante. Bez
prethodne opomene, est konjanika policajaca sa isukanim
sabljama u galopu je jurilo .u masu da bi demonstrante po
tisnuli sa puta na trotoare, dok je druga grupa od oko 20 po
licajaca peaka isukanim sabljama napala masu ne tedei
ni ene, ni decu, ni starce. Trea grupa policajaca na uglu

17

Isto, 90, 96,101, 102; Sloboda, 1912, br. 23.

27

Dunavske ulice takoe se krvavo obraunavala sa svakim

ko joj je dospeo pod ruku, tukui lancima i kanukama go
loruku masu. Tada su demonstracije prerasle u demonstracije
protiv policije d trajale su neprekidno do posle pola noi.
Nastavljene su i treeg dana ali bez intervencije policije, jer
je i graanstvo osudilo policijsku brutalnost, i tog dana su
1 zavrene sa uspehom.18
Sa sve brim razvitkom industrije i radnike klase, stva
ranjem politike radnike partije i razvijanjem i jaanjem
strukovnih radnikih organizacija, radnici sve ee pribegavaju trajku kao sredstvu borbe. Borba se vodi za povienje
nadnica, desetoasovno radno vreme, bolje uslove rada, za
uvoenje stalnog umesto sezonskog posla i za druge zahteve.
trajkovi u Novom Sadu poinju 1901. godine. trajk
pokreu radnici svilare, gde se uslovi rada ni do poetka
XX veka nisu poboljali. Zakupac svilare bio je Francuz Ka
milo Berane. Radnice su traile poviienje plate d smanjeno
radno vreme. Najbolja radnica dobijala je kao platu 1 kru
nu i 10 potura, a od njih se zahtevalo da rade od 4 sata u ju
tru do pola devet uvee. Vrlo mali broj radnica primao je
2 krune i 60 potura, a ima takvih koje rade za 50 potura na
dan. Radnicama se svaki as, za najmanju greku, oduzimalo
od plate. U fabrici su radila deca ispod 12 godina sa radnim
vremenom kao i odrasle radnice. Ima tu jo mnogo nepo
doptina, koje ne bi nikako smele biti u jednoj dravnoj
tvornici, ova bi trebalo da slui za primer privatnim tvor
nicama, a ne da isisava snagu sirotim radnicama kae
list Branik. Posle 10 dana trajk je zavren kompromisom.
U pogledu radnog vremena: da rad traje, od 1. marta do 31.
oktobra od 5 sati izjutra do 7 sati uvee, od 1. septembra do
poslednjeg dana februara od pola est ujutru do pola sedam
uvee. Za odmor je dogovoreno da traje: za doruak 20
minuta, za ruak 70, a za uinu poslepodne 30 minuta. U
pogledu nadnice radnice su podeljene u pet grupa. Najmanja
nadnica iznosi 50 potura, a najvea od 1,10 do 1,20 kruna.
Deca ispod 12 godina nee se uposliti. Za dobar posao nadni
ca se poveava nagradom od 10 potura, a za rav radnica
se globi sa 10 potura.19
Jula 1903. godine trajkuju bravarski i mainbravarski
radnici sa zahtevom za osmoasovno radno vreme. U 1904
" Hronologija Novog Sada, 56, 57, 58.
Boidar K u m a n o v, Prolost tekstilnih radnika Novog
Sada, Novi Sad 1964, 21, 22 (rukopis). . .
19

28

trajkovali su krojaki 'i zidarski radnici. Aprila te godine

dolo je do trajka elezniaia Maarske. Svuda, gdegod
ima elezniara u zemlji, stigla je poruka: Obustavite sao
braaj sve dotle dol. .laa ne ispuni sve nae zahteve, zahteve nas, belih robova. To je bio prvi opti trajk elezniara
u Maarskoj. Na ovu poruku svi slubenici, pomoni slube
nici i radnici doneli su zajedniku odluku o stupanju u trajk,
te je time svaki rad i svaki saobraaj prestao i na novosad
skoj deonioi eleznike pruge. trajkai su zahtevali vee
plate, to im se ve godinama obeava. Kralj je naredio mo
bilizaciju svih rezervista elezniara, njih oko 11.000. trajkovalo je u celoj zemlji 42.000 elezniara. trajk je trajao
od 21. do 26. aprila.20
Dok se u 1905. spominje samo trajk aka osmokolaca,
u 1906. trajkovali su tamparski radnici. Posle esnaestodnevne otre borbe svih tamparskih radnika i radnica, trajk
je sa uspehom zavren. Dok su u svilari plate minimalne,
ovim trajkom tamparski radnici su izvojevali za novooslo
boene radnike nedeljno 14 kruna, u drugoj godini zaposle
nja 16, a zatim 20 kruna nedeljno, nedeljni i praznini plae
ni odmor, a za prekovremeni rad 3 do 4 odsto vie.21 Zbog
krajnje bednog poloaja trajkovali su i mlinski radnici,
ali je vlasnik doveo trajkbrehere dz Indije, koji su uz po
mo policije odmah otpoeli sa radom. I taljigai su traj
kovali, ali nema podataka o tome kako je trajk zavren.
U 1907. godini trajk 19 krznarskih radnika zavren je pot
punim uspehom. Na zahtev radnika uvedeno je desetoasovno radno vreme, za Pivi maj plaeni odmor i da se samo
organizovani radnici zapoljavaju. Najnia piata poetnika
iznosi od 10 do 12 kruna, umesto 14 koliko su radnici zahte
vali, u drugoj godini 14 kruna, u treoj 16, a starijim radni
cima 22 krune umesto traene 24. Za prekovremeni rad dobijaju 30 procenata vie, kao to su i zahtevali. I tapetarski
radnici su trajkom postigli potpuni uspeh u svim zahtevima. trajkovali su i zidarski radnici i radnici kudeljare F. E.
Brila. U kudeljard je trajkovalo 19 mukaraca i 28 ena, zahtevajui od poslodavaca da otpusti nadzornika zbog loeg po
stupka prema radnicima, ali nisu uspeli.
Socijaldemokratska partija Maarske organizovala je 10.
oktobra generalni politiki trajk sa zahtevom da se uvede
opte pravo glasa. trajk je potpuno uspeo i uao u istoriju

20
21

Nronologija Novog Sada, 60; Ujvidki Hirlap, 1904. br. 32.

Hronologija Novog Sada, 67; Narodni glas, 1906, br. 3.
29

pod nazivom crveni etvrtak. Radnitvo je trajkovalo i u

nizu vojvoanskih sela i gradova. Mesne vlasti u Novom Sa
du htele su da terorom onemogue generalni trajk i demon
stracije. Glavni kapetan policije zabranio je svako okuplja
nje, no uprkos zabrani ve rano izjutra radnici su se poeli
okupljati u raznim delovima grada. U veem broju doli su
u Novi Sad i radnici iz okolnih sela. Policija je primenila
silu da bi rasterala radnike: uhapsila je i pretukla vie rad
nika a meu njima Rafaela ifa, predsednika novosadske
organizacije SDP. U gradu je uvedeno opsadno stanje, a to
povi sa Petrovaradinske tvrave upereni su na grad. Zbog
brutalnosti policije 10. oktobra, 157 zidarskih i 73 tampar
ska radnika odrali su 11-12. oktobra protestni trajk u No
vom Sadu. trajkovala su i 63 metalska radnika iz istih raz
loga.22
Godine 1910. ponovo trajkuju novosadski tamparski
radnici, i ovoga puta uspeno, dok stolarski radnici, koji su
takoe stupili u trajk, njih 33, postiu delimian uspen. U
1911. trajkuje 91 stolarski radnik i radnica u fabrici Hungarija sa zahtevom: devetoasovni radni dan umesto devetipoasovnog i vee plate. U pogledu poviice plate imali
su delimian uspeh. Stupili su u trajk i stolarski radnici u
enbergerovoj fabrici nametaja. I pored pretnje policije
da e ih sve proterati iz grada, radnici su istrajali i postigli
uspeh: devetoasovno radno vreme i 5 procenata vee nad
nice. Dnevna piata ovih radnika bila je 45 kruna. I ponov
ni trajk tapetarskih radnika imao je uspeha. Ponovo se
javlja zahtev da samo organizovani radnici mogu biti zapo
ljavani. Konfekcijski radnici stupili su u trajk zbog benih piata. Poto su majstori odbili pregovore za poveanje
piata, radnici su napustili posao i odlazili u druge gradove
radi zaposlenja. trajk 73 krojaka radnika u oktobru pot
puno je uspeo.23
Do ponovnog trajka radnica u svilari dolo je 2. maja
1912. zbog surovog postupanja, malih piata, dugakog radnog
vremena, stalnog globljenja itd. Upravnik je esto dolazio u
fabriku pijan, globio radnice, ibao ih, produavao radno
vreme, otkidao i od vremena odreenog za jelo, itd.
Sloboda navodi da je neposredni povod za trajk bilo
globljenje tri radnice koje su tiho pevale. trajk je poeo
posle podne u 5 asova, kada su radnice napustile radna

22
23

30

Hronologija Novog Sada, 6871.

Isto, 74, 8285; Sloboda, 1911, br. 18, 19, 27 i 28.

mesta i pole u Radniki dom, traei pomo uprave sindika

ta. Odmah je odran sastanak na kome su govorili Lazar
Vukievi i andor Hajdu, sastavljen memorandum sa zahteviima i putem velikog kapetana policije dostavljen upra
vitelju fabrike. Poreu ostalog, radnice su traile desetoasovni radni dan, poviicu piata, obezbeenje prostorije za ruavanje i svlaionice, ukidanje globe, ljudski odnos, priznanje
organizacije radnica. Upravitelj je uspeo da prvog dana traj
ka na radu zadri 6070 radnica, ali sledeeg dana ni one
nisu dole, tako da je u fabrici potpuno prestao rad. Fabrika
je stavljena pod bojkot. Za tri i po nedelje, koliko je trajk
trajao, voena je estoka borba sa jedne i druge strane.
Zastupnik fabrike stigao je iz Pariza ve prve nedelje traj
ka, pa je uskoro izraen radni red koji radnice nisu prihva
tile. Zatim se pristupilo vrbovanju drugih radnica po Novom
Sadu i Petrovaradinu. Jedva su uspeli da sakupe 34 trajkbrehera, sa kojima nije moglo da se pone sa proizvodnjom,
jer je za rad fabrike bilo potrebno 350 radnika. I policija je
pomogla poslodavce i hapsila radnice na ulicama. Meutim,
sindikalna i partijska uprava pruala je svestranu pomo
da bi slomila poslodavce jer je u ovoj fabrici godinama sta
nje bilo oajno. Odrana su i dva zbora radnica, kojima su
prisustvovali i roditelji maloletnih devojica, na kojima su
govorili funkcioneri Mihailovi, andor Hajdu i Lazar Vuki
evi, objanjavali i davali podrku radnicama da do kraja
istraju. Da bi pomogli radnicama u materijalnom pogledu,
objavili su apel celokupnom radnitvu Maarske radi pomo
i. trajk je na koncu zavren deliminom pobedom: globe
su ukinute, radno vreme odreeno na 10 satli dnevno, ureena
je jedna prostorija za ruavanje, radnice se smeju upolja
vati samo na fabrikim poslovima, ne smeju se zapoljavati
deca ispod 12 godina, radnicama se nee uskraivati sloboda
organizovanja, dozvoljava se proslava Prvog maja.24
Do prvog svetskog rata krojaki radnici su jo jednom
stupili u borbu za svoja prava. Krojaki radnici su bojkotovali jednog poslodavca-krojaa, koji je bez razloga otpustio
jednog radnika. Svi krojaki majstori su na to otpustili sve
svoje radnike i izjavili da nee vie zapoljavati organizovane
radnike. Ve posle tri dana poslodavci su morali da prime
natrag sve organizovane radnike. Kako se poslodavci ovog
sporazuma nisu drali, krojaki radnici su poetkom jula

24
Hronologija Novog Sada, 9296; Boidar K u m a n o v,
navedeni rukopis, 24, 25, 26.

31

1914. stupili u trajk. Nije poznato kako je zavrio ovaj

trajk, najverovatnije usled nastale situacije.25
Maja 1912. trajkovali su i graevinski radnici protiv
poslodavca koji je zahtevao da se radnici ulane u organi
zaciju hrianskih socijalista.
Jula 1913. stupilo je u trajk 28 radnica iz politerskog
odeljenja zbog krenja tarife od strane uprave enbergerove
fabrike. Radnice su postigle 10% veu platu. Iz solidarnosti
i da bi se trajk to pre zavrio, stupili su u trajk 1 ositalli
radnici u enbergerovoj fabrici nametaja.
Kad su enberger i Lederer, nasuprot sklopljenom ko
lektivnom ugovoru, hteli da smanje plate za 3050%, rad
nici su odgovorili odbrambenim trajkom. trajk je trajao
svega dva dana i zavrio uspeno.
Maja 1914. stupili su u trajk pekarski radnici. Traili
su povienje piata i veu istou u radionicama. U tri najve
e radnje, odmah nakon stupanja u trajk, poslodavci su
ispunili radnike zahteve. Jula su trajkovali krojaki radni
ci, jer poslodavci nisu potovali sklopljene sporazume i po
eli da otputaju radnike.
SDPM, poto je iscrpla sva uobiajena sredstva borbe
za opte pravo glasa a nije postigla eljeni rezultat, ikrajem
februara 1913. otpoela je sa svestranim pripremama gene
ralnog trajka na celoj teritoriji Maarske, i razvila u tu svr
hu veliku propagandu, odrala niz zborova i pristupila pri
kupljanju materijalnih sredstava za trajk. U proglasu koji
je izdala pod naslovom Predznaci vihora, a kojii je tampan
u Beogradu, izmeu ostalog stajalo je:
Ova e borba teka biti, tea od svih dosadanjih. Rad
nici moraju zagaziti u nju sa veim brojem i veom spre
mom nego igda do sada i nezadovoljno graanstvo treba
da predusretne demokraciju sa vie svesti i sa vie portvovanja nego do sada.
Brza, vojnika disciplinarna predsprema je potrebna da
beskrvnim sredstvima, ali u dejstvu i u pokretajuim uz
rocima strog i dostojan priredimo NOVI MART.
Sloboda u broju 9 obavetava o pripremama za general
ni trajk i u Novom Sadu. Poeli su prikupljati pomo. ta
je dalje uraeno i da li je uraeno, nema obavetenja u par
tijskom listu.26

25

Boidar K u m a n o v, navedeni rukopis, 25.

Sloboda, 1912, br. 19; 1913, br. 9, 27, 28 i 48; 1914, br. 22;
IA CK KPJ, tom VI, 206, 207, 208.
24

32

Rad na osnivanju borbene marksistike partije poinje

u Maarskoj 1875. Prva takva organizacija formirana je
1878. pod nazivom Stranka ornih koji nemaju pravo glasa.
Istovremeno je formirana i desniarska grupa. Obe partije
su se fuzionisale 1880. pod nazivom Maarska opteradnika
partija. Vremenom su u stranci preovladali oportunisti, i
oportunizam e se zadrati u rukovodstvu Partije sve do
prvog svetskog rata. Posle izbijanja rata ona se stavila u
slubu vladajue klase u podravanju ratnih tendencija.
Kada je javno istupanje za socijalizam bilo omogueno
izvesnim poputanjem vlade, osnovana je Socijaldemokrat
ska partija ugarske SOMU, na kongresu 78. decembra 1890.
Na Osnivakom kongresu SDPM uestvuje i delegat Novog
Sada i Paneva Ziemicki, to je svakako dokaz da je i u No
vom Sadu unutar radnikih organizacija bilo klasno orijentisanih pojedinaca i grupa. U ime novosadskih i panevakih
radnika Ziemioki prihvata principijelnu deklaraciju koju je
Kongres doneo .i na kraju Kongresa izjavljuje: Oduevljeni
se vraamo naim kuama sa vrstom odlukom da irimo
nae ideje i da sve nae snage i sposobnosti upregnemo za
dobrobit oveanstva. Ovim i novosadski socijalistiki po
kret postaje delom socijalistikog pokreta Ugarske.
Period od Osnivakog kongresa pa do prvog svetskog
rata je period razvitka klasne svesti meu radnicima Vojvo
dine, stvaranja strunih radnikih organizacija formiranja
socijaldemokratske partije i agitacionih odbora u okviru So
cijaldemokratske partije Ugarske.
Do 1901. Srbi u Vojvodini nisu imali posebnih partijskih
organizacija. Koliko je socijaldemokratski pokret meu Sr
bima bio nerazvijen u 1901. i 1902. godini, ukazao je i kon
gres Socijaldemokratske partije Ugarske iz 1902, na kome
je uestvovalo svega nekoliko delegata iz nekoliko organi
zacija, tako da Srbi delegati nisu uestvovali ni u izradi pro
jekta programa. Znaajnu ulogu u irenju socijalne misli i
organizacionoj izgradnji socijalistikog pokreta odigrali su
listovi na srpskom jeziku, pokrenuti najpre u Peti, a zatim
i u Novom Sadu. U Peti je pokrenut Narodni glas 1901. go
dine, a 1902. Narodna re, ijii je odgovorni urednik bio Milorad Popovi. Kad se srpski socijaldemokratski pokret ve
dovoljno osamostalio, pokrenut je u Novom Sadu 1905. Na
rodni glas, kao list za zatitu interesa radnog naroda. Vlas
nik lista bila je Srpska socijaldemokratska partija, a zvanino obuarski radnik A. Va. Odgovorni urednik bio je Milam
Glumac. Izlazio je dva puta meseno. Stanje pokreta oka-

33

rakterisala je Narodna re u
demokrata u broju 7 od 1904.

lanku

proganjanju

socijal

Godine 1901, 1902. i 1903. od neobinog su znaaja za

srpsku socijalnu demokratiju, i to 1901. i 1902. vane su
kao godine u kojima su se nai drugovi za borbu pripre
mali, uili, upuivali; a godina 1903. bila je ve godina bor
be i organizacije. U toku ovih prvih dveju godina na rad
je izgledao bogataima i vlasnicima bezopasan, te nas nikad
dravni tuilac nije pomislio da goni i da nas van zakona
stavlja, kao danas. U to je dola 1903. godina. Tad je ve
naa stranka razvila barjak borbe. Bacili smo se u zborove,
pozvali radni narod da se organizuje i priprema za veliku
borbu koja ga eka. I narod nas je mahom posluao. Organizovao se je, stupio je u borbu, odluno, muki.
Godine 1904. ve su postojale u mnogim mestima Voj
vodine socijaldemokratske organizacije. organizacionom
porastu Partije konstatovano je i na XI kongresu Socijalde
mokratske partije ugarske, odranom od 3. do 5. aprila 1904.
Dok je prole godine na kongresu bilo svega 274 dele
gata, koji su zastupali 166 optina ili varoi, dotle je ove
godine bilo 665 delegata, koji su zastupali 278 m e s t a . . .
Nikada naa stranka nije tako naglo napredovala, kao
sad..
Bri razvitak socijalistikog pokreta u Maarskoj, pa i u
Vojvodini, koila je ne samo vlast, ve i unutarpartijska bor
ba u SDPU, koja se vodila izmeu klasno opredeljenih la
nova i oportunista, pa ak i sa nekim neprijateljskim ele
mentima u rukovodstvu. Ta se borba vodila od samog osni
vanja Socijaldemokratske partije Ugarske, pa ak i u rani
jem periodu. Do 1894. pobeivala je as jedna as druga
frakcija. Na kongresu u Aradu 1894, koji je odran bez pri
sustva partijskog rukovodstva, izabrano je novo partijsko
rukovodstvo SDPM. Maja 1894. na kongresu u Peti dolo
je do izmirenja ove dve frakcije, ali se borba i dalje vodila
sa promenljiivom sreom, a u nekoliko mahova dovodi do cepanja Partije.
U unutarpartijske borbe uvuene su bile i junougarske
oblasti, pa i Novi Sad, a posebno Banat, u kome je u junu

27

IA CK KPJ, tom VI, 117, 138; Hronologija Novog Sada,

54, 55.
IA CK KPJ, tom VI, 131.

34

1893. osnovana Banatska agitaciona oblast sa seditem u Temivaru, koja je uzela ivog uea na aradskom kongresu.29
Na ovom kongresu su uestvovali delegati iz svih krajeva
June Maarske. Prisustvuje i delegat iz Novog Sada. No
vosadski radnici su i telegrafskim putem pozdravili kongres
i zaeleli mu uspean rad. Po povratku delegata u Novi Sad
odrana je radnika konferencija na kojoj je bilo prisutno
preko 100 radnika i radnica i na kojoj je o radu aradskog
kongresa referisao novosadski delegat. Borbe unutar SDPM
i u srpskoj socijalnoj demokratiji vodie se i dalje i esto
biti veoma otre, jer je rukovodstvo po nizu pitanja vodilo
oportunistiku politiku. Teite partijske borbe bilo je, kako
je u ranijem tekstu izloeno, na borbi za opte pravo glasa i
na vaspitnom delovanju Partije, a ne i na revolucionisanju
radnih masa. Oportunizam rukovodstva ispoljio se i prema
Balkanskoj
socijaldemokratskoj
konferenciji,
odranoj
u
Beogradu 1910. Rukovodstvo nije htelo da poalje svog dele
gata na zasedanje, smatrajui da je to avanturistika kon
ferencija.
Ve 1903/4. postojale su u mnogim mestima Vojvodine
socijaldemokratske organizacije pa i rukovodea tela. Na
upanijskoj partijskoj konferenciji u Subotici 1903. prisus
tvuje 31 delegat iz 19 optina i gradova, meu njima i Novog
Sada i Zmajeva. I 1904. delegati Novog Sada prisustvuju u
panijskoj partijskoj konferenciji koja se ovoga puta odra
va u Somboru. Sledea je trebalo da se odri u Novom Sadu.
Jedanaesti kongres Socijaldemokratske partije Ugarske,
odran 3. do 5. aprila 1904, priznao je ustanovu Srpskog ko
miteta, obrazlaui to kao potrebu radi boljeg uspeha u ra
du. Naizmence su se penjali na govornicu maarski, nemaki, srpski, rumunski i slovaki govornici. Svi su na svojim
jezicima pretresali raznovrsna pitanja iz dnevnoga reda, ali
. . . ipak se je osetila velika potreba za odvojenim narodnos
nim kongresima koji bi na jednome i istome jeziku vodili
celokupnu debatu. Srpska posebna konferencija izradila je
projekat koji je od Glanog odbora i od kongresa bio prim
ljen. U projektu je, pored ostalog, stajalo i ovo: bie izabran
jedan srpski komitet od 5 lanova i to po jedan iz sviju u
panija u kojima Srbi u veem broju ive. To su temivarska,
ba-bodroka, sremska i petanska. Kongres je jednoglasno
usvojio ustanovu Srpskog i Rumunskog komiteta, u okviru
Socijaldemokratske partije Ugarske.

Isto, 118, 119, 123.

35

Na kongresu je odlueno da se Narodna re pretvori u

politiki list.
Na odvojenoj konferenciji Srba delegata u Budimpeti
odmah je izabran Srpski socijaldemokratski komitet, s tim
to e lanove Komiteta ubudue birati srpske socijaldemo
kratske organizacije ili njihovi odbori svake upanije u
panijski odbori.
Na konferenciji su izabrani lanovi komiteta za etiri u
panije: Milan Stankovi za temivarsku, Branko Popov za torontalsku, Sava Petrovi za ba-bodroku i Aca Bankovaki
za sremsku. Za petansku upaniju izbor je izvren kasnije.
Na Prvom kongresu Srba socijalista iz Ugarske poet
kom 1906. godine u Novom Sadu osnovan je sekretarijat
Srpskog komiteta sa plaenim sekretarom. Sekretarijat je
stajao u vrstoj vezi sa upravom Sacijaldemokratske stran
ke Ugarske.30 Na kongresu su doneta organizaciona pravila
Srpskog odeljka Socijaldemokratske stranke i sekretarijata,
i osnovan Srpski agitacioni odbor, koji se 1911. proirio u
Srpsko-bunjevaki agitacioni odbor. Na Drugom kongresu
Srba socijalista iz Ugarske, sredinom decembra 1906, za la
na Odbora izabran je i Mladen Dunerov iz Futoga. Na Tre
em
kongresu
Srba
socijaldemokrata,
odranom
januara
1908, u Odbor stranke izabran je Gavra ivanovi, navosadski delegat, a u nadzorni odbor Mladen Dunerov. ivano
vi i Dunerov prisustvovali su i vanrednom kongresu Srba
socijaldemokraa 18. oktobra 1908, a ivanovi i na Petom
kongresu Srba socijaldemokrata 1910, koji je odran u Bu
dimpeti. On je izabran i u novi Agitacioni odbor.
Vlast nije mogla mimo da gleda sve vei i iri organiza
cioni razvitak socijalistikog pokreta i sve veu njegovu jav
nu aktivnost i uiticaj na mase, i pribegla je eem teroru i
sve eim zabranama, sve do upotrebe sile. Ovo je bio raz
log da se i Narodni glas 1907. iz Novog Sada preseli u Veliki
Bekerek, a protiv Milana Glumca bila je pokrenuta istraga.
Tad se i kongresi Srba socijaldemokrata odravaju u Veli
kom Bekereku (danas Zrenjanin). Uslud terora ni upanij
ska partijska konferencija nije mogla da bude odrana u
Novom Sadu, kako je bilo odlueno na proloj konferenciji
u Somboru, pa je odran u Subotici decembra 1907. O teroru
vlasti govorio je novosadski delegat Gavra ivanovi.

30
Isto, 118, 119, 120, 123, 152, 153, 154, 260; Hronologija No
vog Sada, 59, 63, 131, 132, 133.

36

Situaciju u tom periodu oteava d borba sa renegatom

Mezefijem i unutarpartijska borba sa sindikalistima i anarhosindikalistdma. Kao lan rukovodstva SDPM Mezfii je
1898. iskljuen iz irukovostva stranke i postao agent petanskog kapitala. Godine 1900. osnovao je svoju stranku i vodio
razbijaku politiku protiv Partije radei naroito meu po
ljoprivrednim radnicima. U godinama 1907. ii 1908. izdaje u
Novom Sadu list Slobodna re pod urednitvom Koste Jorgovia.
ivot Partije i njenu aktivnost ometala je u znatnoj
meri unutarpartijska borba. Opozicionu grupu u irukovodstvu okupio je dr Kota Iskruljev. Peti kongres Srba socijal
demokrata pristupio je reavanju oviog pitanja, i uglavnom
preistiio sa sindikaldstikom opozicijom na elu sa Iskruljevim. U rukama sindikalista bila je redakcija Narodnog glasa,
na ijim, stranicama je sindikaListika opozicija, pored jake
usmene agitacije meu radnicima, vodila borbu protiv zvanine linije Partije. Narodni glas napravili su propagatorom
sindikalizma. Kongres je Iskruljeva i njegovih osam prista
lica iskljuio iz Odbora, a to je znailo veinu sindikalista u
rukovodstvu. Kongres je jednoglasno osudio i rad prolog
Agitacionog odbora d protiv veine lanova poveo postupak
a iskljuenje iz Partije. Kongres je [jednoglasno oceniio da
cni niisu imali nita sa socijaldemokratskim naelima, da su
se uvukli u vrhove Partije i odatle radili protivno naelima
socijaldemokratije i protivno interesima radnike klase. Iskruljiev i njegove pristalice nisu prestali sa napadima na
partijsko rukovodstvo ni posle iskljuenja.
Kongres je kao jedno od vanih pitanja tretirao i pita
nje Narodnog glasa i reio da se on sjedini sa Pravom naro
da iz ida i da Pravo naroda bude partijski organ, odnosno
organ Srba socijalista d Srpskog agitacionog odbora u Ugar
skoj. Cemtraldzovanjem redakaije lista u Sidu nije se posti
glo u propagandi ono to se elelo, pa se ve iste godine osetila potreba za ponovnim osnivanjem lista za srpsko radni
tvo u Ugarskoj. Prvog jula pokrenut je list Sloboda u Budim
peti kao organ Srba socijaldemokrata.31
U rukovodstvu srpskog socijalistikog pokreta sve va
niju ulogu poinju da igraju od 1910. godine Vlada Markovi
i Lazar Vukievi. Markovi je izabran u Agitacioni odbor
na Petom kongresu, a na estom kongresu, odranom janu-

31
IA CK KPJ, tom VI, 152, 162, 175178, 187, 118; Hronologi
ja Novog Sada, 69, 72, 73, 74.

37

ara 1911, uli su u Agitacioni odbor kao delegati Novog Sada

Vlada Markovi, Lazar Vukievi i Ferenc Bukovenski. Na
Kongresu je odlueno da sediite redaikaije Slobode bude u
Novom Sadu, kao centru Srba, a za urednika je izabran
Vlada Markovi.
esti kongres je prvi postavio na dnevni red zajedniku
borbu Srba, Bunjevaca i okaca protiv klasnog neprijatelja
na teritoriji June Ugarske, promenio ime Agitacionom od
boru u Agitacioni odbor srpsko-bunjevakog radnitva i od
luio da se tampa poseban list za Bunjevce. List je pokrenut
juna 1911, u Novom Sadu pod nazivom Napred, kao organ
Bunjevaca socijaldemokrata u Ugarskoj. Izlazio je od juna
1911. do 15. decembra iste gdine.32 U obrazloenju za ovakav
postupak, izmeu ostalog, izneto je: bunjevaki i nai su in
teresi isti, pa prema tome mi kao jedan narod sa jednakim
interesima moramo i zajedniki voditi borbu protiv zajed
nikih neprijatelja. Na Prvom kongresu Srba i Bunjevaca
socijalista u Novom Sadu sa 36 delegata i est gostiju,
je izneto da ima 15 organizacija Srba i Bunjevaca sa 580
lanova, pored toga to ima oko 2.000, iradnika koji su
lanovi ugarskih sindikalnih organizacija, pa prema tome
i lanovi SDPU. Istaknut je naroito teak poloaj radnika
Bunjevaca.
Pri ogromnom broju nepismenih ovaj narod od 70.000
dua jo je i naroito rtva klerikalne tampe, jezuita koji
u ogromnome broju kod ovoga naroda bljuju najgori verski otrov i time ga onesposobljavaju za danas da se uspeno bori protivu svestrane eksploatacije koja se nad njim
vri.
Pored rasprave i o tampi, Kongres je doneo Pravilnik
Srpsko-bunjevakog
agitacionog
odbora
Socijaldemokratske
partije Ugarske.
Drugi kongres Srpsko-bunjevake sekcije Socijaldemo
kratske stranke Ugarske odran je u Novom Sadu 8. i 9. novem
bra 1913. godine. Predsedavao je Dura Hadnaev, a izvetaj Od
bora i izvetaj o tampi podneo je Lazar Vukievi. Rad srp
ske socijalne emokratije kretao se u sve teoj situaciji, pa
otuda ni rezultati rada nisu bili veliki, a i zakljuci Kongresa
nisu imali borbeni karakter. Ekonomska i politika kriza
pritiskala je Maarsku, predostronost prema srpskom iv-

52 IA CK KPJ, tom VI, 184, 191194; Hronologija Novog Sa

da, 7477, 82.

38

Iju je postala stroa usled ratne opasnosti, a mobilizacija je

obuhvatila i mnoge aktiviste pokreta. I nesreene unutarpartijske organizacione prilike predstavljale su velike te
koe. Izgleda da se u mestima nije uvek primenjivao statut,
odnosno odeljak o autonomija narodnosti u Socijalistikoj
stranci, to je koilo razvitak pokreta.
Pri tretiranju razvijanja socijalistikog pokreta na selu,
doneta je odluka o osnivanju produktnih i zemljoradnikih
zadruga, kao forme oko koje bi se okupljali i maloposednici
i seoski proleterijat.
Izabran je i novi Agitacioni odbor: ura Hadnaev, Pavle Tati, Lazar Vukievi, Duan Dimitrijevi, Milan Abraevi, Dura Metla, Mita Ncdeljkov iz Novog Sada i petorica
iz drugih mesta.33
Ne raspolaemo podacima o organizacionom kretanju po
kreta u Novom Sadu. Kao to je napred izneto, novosadski
partijski delegati uestvuju na upanijskoj konferenciji ba-bodroke upanije 1903. i 1904. u Subotici i Somboru. Na
XIV
kongresu
Socijaldemokratske
partije
Maarske
(31.
marta do 2. aprila 1907), izvetaj govori i o novosadskoj or
ganizaciji. U vremenu od 1. aprila 1906. do 15. marta 1907.
osnovano je dvanaest novih grupa, od kojih deset za poljo
privredne radnike. I na upanijskoj konferenciji januara
1908, odranoj u Subotici, uestvuju novosadski delegati. I na
desetoj konferenciji, ponovo u Subotici, prisustvuju delega
ti iz Novog Sada (decembra 1910). Tek za godinu 1911. ima
podataka da je konferencija odrana u Novom Sadu januara.
Konferenciju je otvorio Vig, a predsedavao je Bukovenski.
U novu upravu uli su: Lajo Karolji, Mihajlo Vig, Lazar
Vukievi, Vlada Markovi, Lajo aki, Stevan Gal, Jovan
Luko i Nandor Lauterer. U Nadzorni odbor Andrja Erde,
Matija Moter i Jovan Varanji. Na konferenciji je izabran
i odbor od deset lica za irenje tampe, odnosno lista
Sloboda. Sloboda u broju 16 od 1911. obavetava da su srp
ski i hrvatski radnici u Novom Sadu odrali javni narodni
zbor na kome je osnovana srpska mesna partijska organiza
cija. Zboru je prisustvovalo 200 do 300 radnika. Govorili su
Vukievi i Markovi. Zbor se izjasnio za osnivanje mesne
partijske organizacije. U partijsko rukovodstvo izabrani su:
Vlada Markovi, Lazar Vukievi, Martin Kaui, Ostoje Miluni, Pavle Tati, Dura Metla, Micika Kaui, Duan Etin-

33 JA CK KPJ, tom VI, 191, 195203, 213, 214, 215, 216; Hro
nologija Novog Sada, 8587, 106.

39

ski i Stojan Jankovi, a u Nadzorni odbor Nikola Krsti, Mi

lo Stanisavljevi i Ljubo Krstanovi. Na zboru se u organi
zaciju upisalo 42 radnika.
Na upanijskoj konferenciji decembra 1912. u Subotici
u upanijsko partijsko rukovodstvo izabran je iz Novog Sa
da andor Hajdu.
Juna 1913. partijska organizacija Novog Sada odrala je
godinju skuptinu. ura Hadnaev otvorio je skuptinu, a
Franja Bukovenski referisao o radu u protekloj godini. Os
nova rada bila je bazirana na propagandno-prosvetaom ra
du i borbi za pravo glasa. Rezultat toga rada: organizacija
je izdala 17.350 letaka, odrala je etiri zbora, dva zbora su
vlasti zabranile, odrala je 12 partijskih konferencija i pet
sastanaka sa neorganizovanim radnicima i 15 javnih preda
vanja. Vodila je otru borbu za opte pravo glasa kao i za
irenje socijalistike tampe i literature. Izvojevala je na
izborima za bolesniku blagajnu pobedu svoje liste. U novo
rukovodstvo izabrani su: Franja Bukovenski, Lajo Karolji,
Lazar Vukievi, Mihajlo Madacki, Josip Polgar, Mihajlo Ko
va, Jovan Varanji i Imre Boro.
Sloboda u broju 14 iz 1914. godine obavetava da je u
Novom Sadu osnovana srpsko-bunjevaka partijsika organiza
cija u koju su se odmah ulanila 42 lica. U odbor nove orga
nizacije uli su Pavle Tati, kao predsednik, Mita Nedeljkovi, kao potpredsednik, Svetozar Stankov, kao zapisniar,
Stevan Ljubii, kao blagajnik, i Sava Zagorac, kao lan
odbora.34
Pootravanje mera protiv sve intenzivnije aktivnosti Srpsko-bunjevakog odbora i njegovih organizacija, kao i klas
nih snaga uopte, 1912. a naroio 1913. godine, ve poetkom
prvog svetskog rata dovodi i do zabrane rada Srpsko-bunjevakog agitacionog odbora i prestanka dzlaenja partijskog
organa Slobode. Socijaldemokratska partija Ugarske, koja
nije bila zabranjena, poetkom rata naputa svoj antiratni
stav, prelazi na pozicije socijalpatriota i time se solidarie
sa imperijalistikim tenjama maarske buroazije. I tako,
posle
vanrednih
mera
koje
su
usled
ratne
situacije
bile zavedene i proglasa koji je izdala SDPIJ po pitanju sta
va prema imperijalistikom ratu, prestala je skoro svaka
njena aktivnost, i aktivnost osloboenog radnikog pokreta
3,1 Hronologija Novog Sada, 59, 63, 69, 72, 74, 75, 78, 82, 98,
104, 109.

40

Meutim, ovo stanje u radnikoj klasi i partijskim or

ganizacijama ne traje dugo. Vanredne mere, teka eksploata
cija i stalni porast cena ivotnih namirnica i robe za iroku
potronju izazivaju ve poetkom 1915. prve spontane istupe
radnika kao i izvesno oivljavanje partijskog ivota u Voj
vodini Banatu, Subotici, Novom Sadu, ali bez neke ire
organizacione aktivnosti. Novosadska podrunica tipografskih
radnika 1915. organizovala je dva zbora a bila je izabra
na i nova uprava, kojoj je bilo stavljeno u zadatak da uini
sve za oivljavanje rada podrunice. Te godine obnovile su
rad u Novom Sadu i podrunice graevinskih, obuarskih,
koarskih, tekstilnih kao i molerskih i farbarskih radnika.
Meutim, ni u 1915. ni 1916. godini ni partijske ni sindikalne
organizacije ne izvode nikakve masovne akcije ni politikog
ni ekonomskog karaktera, iako je poloaj radnih masa u
itavoj Ugarskoj, to je rat dalje odmicao, bivao sve tei.
Proizvodnja artikala za iroku potronju stalno je opadala,
a naveliko cvetala crna berza i pekulacija. Ratna ekonomi
ka n i j e mogla da osigura snabdevanje stanovnitva, niti je
mogla da spreoi stalni porast cena. Razlike izmeu realnih
vrednosti najamnina i ivotnih trokova, velika skupoa i
crnoberzijanstvo sve vie su zagoravali ivot radnika, si
romanog seljaka, niih slubenika, u stvari najveeg dela
stanovnitva.
U ovako tekoj ratnoj situaciji sve vie se javlja arvtiratno raspoloenje irokih narodnih masa. Od 1916. godine
u Vojvodini dolazi do masovnih pokuaja izbegavanja vojnih
obaveza i do dezerterstva, ali organizovane radnike snage
i dalje ne preduzimaju nikakve aktivnosti. No ukoliko su iz
gledi za pobedonosni zavretak rata bivali manji a antiratni
stav sve jai, i meu liberalnim graanskim elementima po
drka vladajuim krugovima za produetak rata sve je sla
bija, a zahtevi za sklapanje separatnog mira sve vei. I SDPU
se solidarisala sa zahtevima za separata! mir sa liberalnom
maarskom buroazijom, i u aprilu 1917. sa leviarskom ma
arskom opozicijom organizovala zajednike masovne demon
stracije protiv ratne vlade Itvana Tise. Padom Tiine vlade
u maju 1917. oivljuje aktivnost opozicionih snaga po pitanju
demokratizacije unutranjeg politikog ivota, a na spoljnjem planu po sklapanju ratne odtete. Blok za izborno pra
vo, kako se zvala udruena opozicija, a u n j o j i SDPU, izveo
je 8. juna 1917. na ulice velike mase u Budimpeti i u veim
mestima u unutranjosti. Osim organizacionog radnitva Subotice, u ovoj akciji nisu uestvovale organizovane proleter
ske mase Vojvodine. Ali pad Tiine vlade i ova opoziciona

41

buroaska kretanja, a naroito februarska buroasko-demo

kraka revolucija 1917. u Rusiji, pokrenuli su i organizovane
radnike mase u Vojvodini na jau i iru aktivnost i u poli
tikoj i u ekonomskoj borbi.35
Ova kretanja meu radnicima poinju i u Novom Sadu.
Kada su 1917. neki gradovi Vojvodine prvi posle izbijanja
rata izveli prvomajske proslave sa obustavom rada d antiratnim zahtevima, masovni zbor je odran i u Novom Sadu,
a ve 26. juna iste godine predstavnici sindikalnih podru
nica sazvali su zajedniki zbor u Radnikom domu i obnovi
li Mesno sindikalno vee za Novi Sad. Juna su sazvali svoju
konferenciju i graevinski radnici Novog Sada radi obna
vljanja organizacije i izbora nove uprave. Jula je i novosad
ska partijska organizacija organizovala, uz dvoasovnu obu
stavu rada, masovne demonstracije od 6.000 uesnika i traila
neophodno sklapanje mira, demokratske forme upravljanja
i poboljavanje snabdevanja. I u nlizu mesita u Vojvodini
oivljuje politiki i sindikalni rad.
Pobeda proleterske revolucije u Rusiji i mirovni predlog
nove sovjetske vlade ubrzavaju aktivnost radnike klase
Ugarske. SDPM ve novembra na masovnom zboru proleta
rijata u Budimpeti daje podrku pozivu sovjetske vlade za
sklapanje mira. Ova aktivnost prenosi se i na neke gradove
u unutranjosti, a poetkom 1918. u sve jaoj meri i na Voj
vodinu, i pored sve grubljih mera koje je vlast primenjivala
protiv rastueg radnikog pokreta. Januara 1918. i novosad
sko organizovano radnitvo priredilo je masovne demostracije. Neposredan povod je bio smanjenje dnevne koliine
brana. Odran je zbor i velikom upanu upuena jedna de
legacija od 500 lanova sa peticijom da se pobolja snabdevanje stanovnitva. U ovu borbu ukljuili su se i subotiki
radnici, a akcije su povedene i u ostalim mestima Vojvodi
ne. U znaku antiratnih parola odrane su i prvomajske pro
slave 1918. u Novom Sadu i u mnogim gradovima Vojvodine.
U prolee 1918. obnavljaju se neke organizacije poljopri
vrednih radnika, naroito u Bakoj. U broju stanovnitva
Vojvodine krajem leta oni su najmnogobrojniji. Ekonomske
tekoe koje je prouzrokovao rat pogodile su naroito sela, a
35
Dr Danilo K e c i , Revolucionarni radniki pokret u Voj
vodini 19141921, Novi Sad 1972, 3560; Sandor M e s a r o , Rad
niki pokret u Vojvodini za vreme prvog svetskog rata, Istrai
vanja I, Novi Sad 1971, 5365; Muzej socijalistike revolucije
Vojvodine, Novi Sad arhivistiko odeljenje (dalje: MSRV AO),
br. 18452, 1, 2.

42

u njemu u prvom redu one najorganizovanije, poljoprivredne

radnike, bezemljae i sitne seljake. Ukoliko je rat due tra
jao, utoliko se njihov poloaj pogoravao, jer je aktivna ra
dna snaga svih slojeva odvojena od proizvodnje, a porodice
preputene same sebi. Potreba za organizovanjem poljopri
vrednog radnitva sve vie raste. U tome smislu znaajna je
okruna konferencija poljoprivrednog radnitva na pustari
Merge marta 1918, uz prisustvo predstavnika Saveza, na
kojoj je kao osnovno pitanje bilo istaknuto pitanje organizovanja poljoprivrednih radnika.
Dezerterstvo raste usled sve nepodnoljivijeg reima u
vojsci, usled sve teeg odravanja golih ivota kod kue i
uticaja oktobarske revolucije. Posle oktobra ono je sve masovnije i razvija se u takozvani zeleni kadar. Meu dezerte
rima je bilo veoma mnogo povratnika iz Sovjetske Rusije,
koji nisu hteli da idu ponovo na front. Intervencije vlasti
izazivale su oruani otpor zelenokadrovaca. Pored ovih su
koba, dolazilo je i do pobuna u vojsci. Jedna od takvih je i
pobuna 6. novosadskog puka u Peuju maja 1918.
Vodstvo SDPU, se solidarisalo sa zahtevima liberalne
opozicione buroazije na pitanjima mira i izbornog prava,
nije ni moglo ni htelo da prihvati revolucionarni pokret ma
sa i revolucionarnog dela radnitva i revolucionarnim sred
stvima krene u borbu. Kad je rat ve bio pri kraju, dosledno svojoj socijalpartijskoj politici, na vanrednom kongresu
SDPU 13. oktobra 1918, izmeu ostalog postavilo je i zahtev da se drava preuredi na federalistikoj osnovi. Pred
stavnici narodnositi na kongresu obeali su da se njihove ve
ze sa SDPM nee prekinuti sve dok Ugarska postoji u ta
danjim okvirima.
U danima rasula, sve te organizacije podravale su stav
rukovodstva SDPU za demokratizaciju zemlje, federativno
ureenje Ugarske i teritorijalni integritet.36

36 Dr

Danilo K e c i , nav. delo, 60106.

43

Izmeu dva svetska rata

IZMEU DVA SVETSKA RATA

Organizovanje revolucionarnih snaga u radnikom pokretu

i borba sa socijaldemokratima
Raspadom Austro-Ugarske Monarhije po zavretku pr
vog svetskog rata, pored formiranja nekoliko novih drava
na njenoj bivoj teritoriji, dolo je d do nastanka Kraljevine
Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS), u iji je sastav ula i Voj
vodina. Do prelaska srpske vojske na teritoriju Vojvodine
u prvoj polovini novembra 1918, u takozvanom prelaznom
periodu koji obuhvata drugu polovinu oktobra i prvu polo
vinu novembra 1918, u Vojvodini dolazi do formiranja gra
anske vlasti u vidu narodnih vea i narodnih odbora: srp
skih, bunjevakih, maarskih i nemakih. Bilo je i meovitih srpskih sa nekim od slovenskih nacionalnih manjina
u Vojvodini. U Novom Sadu bio je Srpski narodni odbor.
Bilo je i odbora, ali mali broj, koje su organizovali re
volucionarno orijentisani elementi u radnikom pokretu u
Vojvodini, ali je njihovo delovanje bilo kratkotrajno, usled
slabosti u radnikom pokretu krajem 1918. godine, jer su
desno orijentisani rukovodioci radnikog pokreta Vojvodine
saraivali sa buroazijom.37
Srpski narodni odbor u Novom Sadu, formiran krajem
oktobra 1918. da bi odrao mir i red organizovao je narod
nu gardu.
Kao pokrajinski odbor, on nastoji da se to pre organizuju narodni odbori po optinama, sazove narodna skup
tina. U meuvremenu stigle su u Novi Sad i srpska i fran
cuska vojska. Jedan odred srpske vojske pod komandom
majora Vojislava Bugarskog stigao je u grad 9. novembra
i bio sveano doekan na dunavskom mostu od strane Od
bora i mnogobrojnog naroda. Sekretar Odbora dr Ignjat
Pavlas odrao je govor. Francuska vojska stigla je 11. no37
Milenko P a 1 i , Pregled administrativnoteritorijal
nih promena u Vojvodini 19181941, Zbornik za drutvene nauke
Matice srpske, sv. 38/1964.

47

vembra, ali kako je stigla iznenada bez ikakve najave, doek

nije organizovan.
Narodna skuptina Srba, Bunjevaca i Slovena u Bakoj,
Baranji d Banatu odrana je 25. novembra. Prethodno je na
mesnim odborima izabrano 757 poslanika u 211 optina. Ve
lika narodna skuptina proglasila je otcepljenje Vojvodine
od Ugarske i njeno neposredno prikljuenje Kraljevini Sr
biji, izabrala Veliki narodni savet od 50 lanova kao pred
stavniki organ koji je imao i svoj izvrni organ Narodnu
upravu, odnosno pokrajinsku vladu Vojvodine. Od izabranih
757 poslanika bilo je 578 Srba, 62 Slovaka, 39 Hrvata, 21 Ru
sin, est Nemaca ii jedan Maar. Skuptini je prisustvovalo
sedam ena.38
Nastupanjem srpske vojske na vojvoansku teritoriju
i organizovanjem vojne uprave, vrena je i restauracija sta
rog administrativno-teritorijalnog sistema iz vremena Austro-Ugarslke, tj. podela na upanije, srezove, optine i autonom
ne gradove. Taj sistem je uspostavljen prema instrukcijama
Srpskog narodnog odbora u Novom Sadu, a uz pomo srp
ske i francuske vojske. Narodna uprava je bila kratkog
veka. Centralistiki nastrojena srbijanska buroazija, uz pu
nu podrku radikala i ministerdjalista socijaldemokrata, lik
vidirala ju je 7. marta 1919. Tada je Ministarski savet razreio Narodnu upravu. Narodni savet i Narodnu skuptinu
Vojvodine, pripojivi je odgovarajuim ministarstvima kao
odeljenja za Banat, Baku i Baranju. Ova odeljenja postoja
la su do 1929. godine.39
Nova buroaska dravna tvorevina, nastala na ruevina
ma Austro-Ugarske Monarhije, nije mogla da rei nijedno
pitanje unutar dravnog ivota i ti su problemi iveli s njo
me do njene propasti. Socijalno izrabljivanje radnih ljudi
pod Austro-Ugarskom zamenjeno je eksploatacijom od stra
ne mlade, nezajaljive jugoslovenske buroazije, a nacional
no ugnjetavanje jugoslovenskih naroda pod starim gospo
darima, nacionalnim ugnjetavanjem novih vlastodraca. Ovo
stanje karakterie Lazar Vukievi u svom pismu Komuni
stikoj internacionali u Moskvi 21. oktobra 1919. godine gde
kae:
Umesto bekih birokrata i budimpetanskih oligarha,
na vlast je zasela jugoslovenska buroazija, koja da bi za
3Msto; Hronologija Novog Sada, 111114; Dr Danilo
K e c i , nav. delo, 121130.
" Isto.

42

dovoljila apetite i ouvala svoju klasnu vladavinu, ne samo

sankcionie, ve u mnogome pogorava ranije samom njom
anatemisane razbojnike austrijske paragrafe.40
Teak poloaj radnike klase i radnih masa u uslovima
posleratne razorenosti, nezaposlenosti, najgrubljeg izrablji
vanja, zatim stvaranje fronta buroazije nasuprot jedinstvu
radnike klase, kao i dogaaji u svetu, zahtevali su stvara
nje jakog, solidnog, jedinstvenog klasno-revolucionarnog ra
dnikog pokreta. Ova borba revolucionarnih snaga nije bila
ni laka ni bez mnogih rtava.
Ujedinjenje svih socijaldemokratskih partija koje su
slomom Austro-Ugarske ule u sastav drave Srba, Hrvata
i Slovenaca, u jednu revolucionarnu proletersku partiju nije
bilo mogue zbog ideolokog rascepa koji je u nekim od
tih partija bio izvren pred kraj rata. Revolucionarne snage
unutar radnikog pokreta, u prvom redu povratnici iz Sov
jetskog Saveza, uspeli su da stvore jedinstvenu radniku
partiju Jugoslavije Socijalistiku radniku partiju Jugo
slavije (komunista), koja ve sredinom 1920. menja taj na
ziv u Komunistika partija Jugoslavije (KPJ). Vukovarski
kongres, na kome je promenjeno ime Partije, uspeva da u
borbi sa oportunistima centrumaima, na elu sa Dragiom
Lapeviem, ivkom Topaloviem i sindikalnim birokratima,
izvojiuje pobedu i apsolutnom veinom odbaci predloge
manjine po pitanju programa, statuta i taktike Partije. On
je sa ogromnom veinom glasova odredio komunistiku ori
jentaciju Partije i stvorio sve uslove za jedinstvo jugoslovenskog proletarijata u duhu III internacionale, konkretizujui u isto vreme i pristup Komunistikoj internaoionali
(Kl),41 Time su udareni temelji na kojima je KPJ izgraiva
la i uvrivala svoje redove, akciono se osposobljavala i
borila za pobedu revolucionarnih principa. To je bio te
ak razvojni put izgradnje i konsolidacije u borbi sa unu
tranjim i spoljnim neprijateljima, u borbi da postane vod
ne samo radnike klase, ve i irokih radnih masa grada i
sela, u borbi za svrgavanje klasnog neprijatelja i ostvarenje
besklasnog drutva u Jugoslaviji.

40 Danilo K e c i Milenko P a 1 i , Komunistika par

tija i revolucionarni radniki pokret u Vojvodini 19191941 (da
lje: Graa), tom I 19191929, Novi SadSremski Karlovci 1971, 68.
41 1A CK KPJ, tom, II, Kongresi i zemaljske konferencije
KPJ 19191937, Beograd 1949.

49

Taj put imao je svoje uspone i padove, a ve u prvom

periodu svoga delovanja KPJ je doivela teak poraz od koga
se teko oporavljala. Dok je u 1919. godini, naroito u prvoj
polovini 1919, proletarijat u ofanzivi a ujedinjena buroazija
moe samo da se brani, jer je dravni aparat jo rovit i
nekonsolidovan, i dok gotovo cela 1919. godina prolazi u
neprekidnom nizu trajkova u svim granama industrije i
zanatstva, a proletarijat ide iz pobede u pobedu i neprestano
poboljava svoj poloaj od kraja 1919. i u toku 1920.
proletarijat poinje da nie neuspehe. Najvei broj trajko
va svravao je neuspehom i ak tekim porazima. Prvi ve
liki poraz revolucionarno radnitvo doivljava u generalnom
trajku elezniara i renih brodara aprila 1920, lomljenjem
trajka posle dve nedelje. elezniari su u masama napustili
svoje organizacije, koje su od tada jedva postojale. Buroa
zija, oslonjena na dravni aparat, kako-tako konsolidovana,
prela je u ofanzivu. KPJ nije bila kadra da iskoristi revo
lucionarnost proletarijata, da se stavi na elo masa i da ih
povede u osvajanje vlasti. Vodi se ilava borba izmeu so
cijaldemokrata, koji ositaju na liniji II internacionaie i saradnje sa buroazijom (socijalpatrioti i ministerijalisiti), i
pristalice III internacionaie. Socijalpatrioti ulaze u vladu i
Privremeno narodno predstavnitvo i protiv revolucionarnog
radnikog pokreta vode borbu i pre i posle Obznane.
I u samoj Partiji u periodu od Prvog do Drugog kon
gresa nastaju promene. Revolucionarno oduevljenje mno
gih funkcionera bilo je splasnulo i ustupilo mesto razoara
nju. Oportunizam je probio ispod fasade revolucionarnih
fraza. Poinju neslaganja unutar Partije, osobito u njenom
vrhu. Mesecima je ta borba bila tiha i neprimeena od lano
va i koila akcionu sposobnost pocepanog partijskog ru
kovodstva. Borba je postala javna kratko vreme pred Vukovarski kongres, a izbila svom estinom pred sam Kongres.
Kratki period vremena od Drugog kongresa do kraja decem
bra 1920. pokazao je da je novo, leviarsko rukovodstvo
Partije bilo na praksi isto tako oportunistiko kao i ruko
vodstvo koje je bilo izabrano na Kongresu ujedinjenja. Opor
tunizam vukovarskog rukovodstva nije dozvolio Partiji ne
samo da povede radne mase u odlunu borbu protiv bur
oazije, ni da spremna doeka nalet buroazije koji je usledio est meseci posle Kongresa, mada je, uprkos rastuoj
ofanzivi vladajue buroazije, uticaj Partije na iroke rad
nike i seljake mase ostao veliki i u drugoj polovini 1920.
Veina jugoslovenskog proletarijata, koji je bio oduevljen
velikom oktobarskom revolucijom stajala je iza Partije, koja

50

je ve u toku 1919. imala 60.000 lanova.42 Kada je KPJ Ob

znanom Vesnieve vlade bila baena u ilegalnost i revoluci
onarni sindikati zabranjeni, Partija je preivljavala teke
dane i, nepripremljena za ilegalne uslove borbe, sporo se
oporavljala i akciono osposobljavala.43
U prvim godinama rata, kako je napred navedeno, soci
jaldemokratski i radniki pokret bio je potpuno zamro.
Godine 1917. i 1918, pod uticajem zbivanja u carskoj Rusiji
pokret organizaciono jaa i sve vie razvija svoju aktivnost
i revolucionarnost. On je u to vreme u Vojvodini dobrim elom obnovljen. Socijaldemokratska partija ima svoje orga
nizacije u svim veim mestima, a putem sindikata poljopri
vrednih radnika ima dosta uticaja i na selu. Sindikalne or
ganizacije su takoe formirane, i to po strukama, i obuhvataju dobar broj radnika, a orijentisane su prvenstveno na
ekonomsku borbu.
Socijalna demokratija ve prvih dana oktobra 1918. po
kree i svioj organ Slobodu, list kojii nee lizlaziti dugo.44
Ve u poetku organizovanja nove drave rascep u so
cijalnoj demokratiji Vojvodine sve je dublji. Razmimoilaenja su ne samo na pitanjima taktike i teorije za postizanje
besklasnog drutva, nego i u odnosu na novo dravno ure
enje. Desniarsko rukovodstvo bez rezerve podrava radi
kale, dok manji deo rukovodstva i vei deo lanstva zauzi
ma stav iekivanja. U itavom nizu mesnih organizacija,
naroito u onima gde veinu lanstva ine Maari i Nemci,
nastavlja se odravanje veze sa partijskom i sindikalnom
centralom u Peti, (u Velikom Bekereku, Subotici i u nizu
manjih mesta).45
Ideje oktobarske revolucije i njene revolucionarne prin
cipe u jugoslovenske radne mase unose povratnici iz Sov
jetskog Saveza, koji krajem 1918. i poetkom 1919. pristiu
u zemlju u grupama i nasuprot oportunizmu voa socijalne

42

Isto.
Hronologija naprednog radnikog i narodnooslobodilakog pokreta Beograda, Beograd 1960, 141 (dalje: Hronologija
Beograda). Vlada Milenka Vesnia donela je 29. decembra 1920.
uredbu Obznana, obnarodovanu 30. decembra iste godine, ko
jom je stavljena van zakona KPJ i sindikalni pokret oko Cent
ralnog radnikog sindikalnog odbora (CRSVJ), sprovela zatva
ranje svih sindikalnih domova i organizacija, konfiskovala imo
vinu i arhive, zatvorila radnike knjiare i tamparije.
"IA CK KPJ, tom VI, 188, 193, 216; Hronologija Novog Sa
da, 111, 124.
45 MSRV AO br. 18452, 911.
43

51

demokratije kao i pojedinih socijaldemokratskih organizaci

ja, vode estoku borbu za pobedu principa oktobarske re
volucije, za stvaranje jugoslovenske socijalistike sovjetske
republike. U pripremama za stvaranje jedinstvene radnike
partije Jugoslavije revolucionarne snage su razvile raznovrs
nu ilegalnu i legalnu akciju. Na Kongresu ujedinjenja apri
la 1919. iz Banata i Bake bilo je 54 delegata, meu njima
oko 20 pelagievaca, koji su mnogo doprineli da Kongres
usvoji revolucionarnu orijentaciju na principima III internacionale. Kongre.su ujedinjenja prethodili su kongresi voj
voanskih socijalista. Partijska organizacija u Subotici saz
vala je kongres partijskih organizacija u Vojvodini radi od
luke io ueu na Kongresu ujedinjenja. Kongres je odran
u Subotici 24. marta 1919. i na njemu su uestvovali dele
gati iz Novog Sada, Sombora, Subotice, Velike Kikinde i
Peuja. Kongres je odluio da se vojvoanska partijska or
ganizacija otcepi od Socijaldemokratske partije Maarske i,
da se delegati poalju na Kongres ujedinjenja u Beograd.
Drugu struju u radnikom pokretu Vojvodine inila
je desniarska, oko Srpsko-bunjevakog agitacionog odbo
ra. Ona je odrala svoj kongres 13. aprila u Novom Sa
du. Tek pod pritiskom lanstva i ona je poslala svoje delega
te u Beograd, ali oni nisu prihvatili stavove Kongresa.
U Centralno partijsko vee uli su iz Vojvodine Lazar
Vukievi dz Sombora, tipan Katrinka i Franja Kopilovi iz
Subotice, Vasa Kneevi i Vlada Markovi iz Novog Sada i
Nikola Smoljanovi iz Vukovara. Na elo Pokrajinskog izvr
nog odbora doao je Vlada Markovi.46
Pelagievci su u Vojvodini, a i van granica Vojvodine,
borei se za pobedu revolucionarnih principa u radnikom
pokretu, mnogo doprineli marksistikoj orijentaciji u organizovanom radnikom pokretu, kao i politikoj mobilizaciji.
I posle Kongresa ujedinjenja oni su delovali kao ilegalna
46
Danilo K e c i , Klasne borbe u Vojvodini 19181941,
Novi Sad 1969, 37, 38. (dalje: D. K e c i , Klasne borbe); Pelagi
evci i su odigrali veliku ulogu u procesu diferencijacije izmeu
levih i desnih partijskih snaga u Vojvodini pred Kongres ujedi
njenja.
Osnivaka konferencija Jugoslovenskog komunistikog re
volucionarnog saveza Pelagievaca kako su se nazvali odr
ana je poetkom marta 1919 na Strailovu kod Sremskih Karlo
vaca. Konferenciji je prisustvovalo oko 30 delegata povratnika i
jedan broj predstavnika revolucionarnog dela radnikog pokreta
Vojvodine. Doneta je deklaracija i statut i izabran izvrni odbor
sa Nikolom Gruloviem i Lazarom Vukieviem na elu.

52

organizacija u okviru Socijalistike radnike partije Jugosla

vije (komunista) sve do avgusta 1919, odnosno da hapenja
veeg broja njihovih aktivista u nekoliko mesta Vojvodine
i opadanja revolucionarnog poleta posle sloma Maarske
Sovjetske Republike. Borei se za pobedu svoje revolucio
narne platforme, uspeli su da stvore svoje ilegalne organi
zacije i uporita ne samo u Vojvodini ve i van okvira
pokrajine, u pojedinim mestima i selima Jugoslavije. U No
vom Sadu je, pored mesne organizacije SRPJ (k), postojala
i posle Kongresa grupa pelagievaca koja je delovala unu
tar Partije.
Poetkom
jula
1919.
oni
su,
u
okviru
priprema
za revoluciju, odrali konferenciju u kui imona Palinkaa
u Novom Sadu, na kojoj je bilo oko 40 uesnika iz veine
mesta u kojima je bilo ilegalnih organizacija. Pored ostalih,
prisutni su bili uro Salaj, Nikola Grulovi, Sima Milju,
Andrija Mihajlovi, Lajo Caki, Andrija Polgar, Lazar Manojlovi i Spasoje Steji. Na konferenciju je trebalo da
doe i Sima Markovi. Poslao je Boidara Rafajlovia.
Odravali su vezu sa Maarskom komunom i JugosJovenskom socijalistikom frakcijom koja je u Budimpeti iz
davala list Crvena zastava, i tampala vei broj letaka i pro
glasa.47
Pelagievci nisu prestali ni posle Kongresa ujedinjenja
da deluju kao ilegalna partijska grupacija. Oslonjeni na prin
cipe oktobarske revolucije,koje su doneli iz Moskve, i dire
ktive koje su tamo dobili ,i za ta su bili pripremani, bili su
najblii revolucionarnom raspoloenju revolucionarnog dela
radnikog pokreta Vojvodine, i zato, nasuprot socijaldemo
kratima, njihov je uticaj rastao, iako ova grupa nije uspela
u potpunosti da razvije svoj program rada do intervencije
policijskih organa i hapenja i obezglavljivanja revolucionar
nog pokreta u Vojvodini.
Kao grupacija unutar SRPJ (k), produavajui svoj ilegal
ni rad imali su svojih ilegalnih organizacija i uporita u ve
em broju gradova i sela u Vojvodini, ak i meu vojnicima
i podofiricima, kao i u redovima Dunavske flotile u Petrovgradu, Novom Sadu, Osijeku, i veze sa zelenim kadrom, na
roito u Frukoj gori. U okviru neposrednih organizacionih
i oruanih priprema za proirenje revolucije i na teritoriju
Jugoslavije, bio je i ve spomenuti sastanak u Novom Sadu
u kui imona Palinkaa 4. i 5. jula 1919. Tretirana su orga47 Danilo K e c i , Dve sudske presude Pelagievcima, Pri
lozi za istoriju socijalizma, knjiga br. 5, Beograd 1968, 615630.

nizaciona pitanja grupe i pitanja neposredne pripreme za oru

ani ustanak. Izvrene su organizacione izmene, s tim da se
po mogustvu u svakom okrugu u Jugoslaviji formira ilegal
no okruno rukovodstvo.48
Njihovim hapenjem i hapenjem lanova Pokrajinskog
izvrnog odbora SRPJ (k) za Vojvodinu krajem jula i poet
kom avgusta 1919. i nestankom Maarske Sovjetske Repub
like, izumire ilegalna delatnost pelagievaca.
Jugoslovenska buroazija, sve vie konsolidujui svoje re
dove, a sve vie zaplaena revolucionarnou masa i delovanjem revolucionarnih snaga, udarila je estoko po revolucio
narnom radnikom pokretu i njegovim voama. Po izvetajima policije iz tog vremena vidi se da su revolucionarne snage
uhvatile jakog korena u radnim masama i da je njihova mrea
razapeta nad elom dravom Srba, Hrvata i Slovenaca, a da
je centar ove organizacije u Beogradu i filijale u Novom Sadu,
Velikom Bekereku, Panevu, Temivaru, Melencima, Baji,
Peuju, Zagrebu i drugim mestima i da elom ovom organi
zacijom upravlja Jugoslovenska boljevika frakcija u Peti,
sa kojom upravljaju Matuzovi, Moorinski i Vukievic.
Teror je otpoeo odmah posle trajka proleterske soli
darnosti, krajem jula i poetkom avgusta, hapenjem u Ve
likom Bekereku, Novom Sadu i drugim mestima Vojvodine
i van nje. Meu uhapenima bili su od Vojvoana Vlada
Markovi, Sava Mirkovi, Mihalj Vi, Andrija Mihajlovi,
Aleksandar Jablonski, Milutin Moj sin, Miliivoj Mijatov, An
ton Jurii, Josip Farka, Andrija Valent, Nikola Kovaevi.
U Novom Sadu je 29. jula 1919. uhapeno i 26 elezniara
zato to su uestvovali u generalnom trajku 21. jula. Na
slobodu su putena 22 uhapena, a 22. i 23. novembra iste
godine sueno je pred Okrunim sudom u Novom Sadu petnaestorici revolucionara iz Velikog Bekereka, Novog Sada
i Melenaca. U optunica je navedeno da su pohapeni ko
munisti stvarali ilegalne organizacije, odrali specijalni sas
tanak u noi izmeu 4. i 5. jula 1919. u Novom Sadu, da su
izdavali boljevike proglase, da su za komunistiku pro
pagandu obijali velike svote novca iz Budimpete, i da su
se intenzivno pripremali za revoluciju. Presudom Okrunog
suda u Novom Sadu osueni su Aleksandar Jablonski, Sava
Mirkovi, Nikola Kovaevi, Mihalj Vi i Andrija Mihajlovi
na po 6 godina robije. Tek 29. i 30. jula 1920.49 Apelacioni
sud u Novom Sadu ponitio je presudu novosadskog prvoste48
45

54

Isto.
Isto.

penog suda od 23. novembra 1919. i svih pet osuenih os

lobodio optube i pustio na slobodu. Proces petorici ni ovim
nije bio okonan zbog priziva dravnog tuioca protiv ove
presude i proces je obnovljen. Istrani postupak protegao
se sve do 1926. i u nedostatku dokaza obustavljen. Svaki
ovakav udar po revolucionarnom radnikom pokretu imao
je tekih posledica.50
*

* *

Na vojvoanskom Kongresu ujedinjenja prevlast je imala

desnica. Levica je otro laitikovala liniju ministerijalizma
desnice, koju je veina na Kongresu odobravala, a Vlada Mar
kovi je otro kritikovao staru upravu zbog njenog taktizira
nja i saradnje sa nekim buroaskim partijama.
Iako je ovaj Kongres imao svog znaaja u sreivanju
unutarpartijskog stanja u Vojvodini, naroito odluka da e
Srpsko-bunjevaki agitacioni odbor prisustvovati Kongresu
ujedinjenja, on ni izdaleka nije bio odraz organizacionog
stanja organizovanog radnikog pokreta u Vojvodini. On je
obuhvatio samo Srbe .i Bunjevce, ostavljajui na taj nain
po strani vei deo partijskog lanstva, zatim u radu Kongre
sa dolo je do razmimoilaenja levice i desnice. Kongres
nije dao ocenu velikih revolucionarnih vrenja u Vojvodini,
niti je odredio stav Partije prema spontanim agrarnim i
drugim pokretima. I pored takvog stanja, on svoju takti
ku upravlja na parlamentarni rad, a ne na dalje revolucionisanje organizacija. I uprava izabrana na Kongresu bila
je preteno desniarska. Tako su Vojvodinu na Kongresu
ujedinjenja predstavljale dve potpuno odvojene grupe de
sna i krajnje revolucionarna. Rezultat ovakvog stanja je da
se u partijskim organizacijama Vojvodine rad odvija po
dve linije pelagievaca, iji uticaj u Novom Sadu raste,
i Agitacionog odbora. Posle Kongresa ujedinjenja desniari
iz biveg Srpsko-bunjevakog agitacionog odbora nastavili
su svoju aktivnost samostalno na svojoj reformistikoj plat
formi, ali je njihov ugled u radnikoj klasi brzo opadao i
broj organizacija se smanjivao. Naroitu ulogu oko otcepljenja desnih soaijaldemokrata odigrala je Sloboda, u kojoj
su prevagu imali desniari. Borba se rasplamsava naroi
to posle Kongresa a krajem maja 1919. desniari otvoreno

50

Isto i Danilo K e c i , Klasne borbe, 3335.

55

istupaju Manifestom drugovima, ii time se izdvajaju iz

SRPJ (k). Potpisniai Manifesta istiu svoj stav za parlamen
tarnu borbu, yt protiv revolucije. Obavetavaju da e sazvati
kongres svoje partije i da njihova partija istupa dz za
jednice SRPJ (k). Izmeu ostalog kau: naa partija nije
anarhistika i ne moe se odrei parlamentarne akcije. Tekst
je potpisala cela partijska uprava i nadzorni odbor, sem
Katrinke, Dunerova i Vlade Markovia.51
Reakcija na Manifest Centralnog partijskog vea SRPJ (k)
bila je da Centralni izvrni odbor u svom proglasu konstatuje da su potpisnici Manifesta prekrili sve bitne odluke
VIII kongresa vojvoanske partije i Kongresa ujedinjenja.
Konstatujui ovo i Izvrni odbor SRPJ (k) smatra da
su se Duan Tuanovi, Pavle Tati, dr Milan Sekuli (u
ispravci dodani Vojin Brki, ura Hadnadev, Milan Avramovi i Svetozar Strojni) i ostali sami iskljuili iz Partije
i prestali biti Izvrni odbor nae Partije za Vojvodinu. Or
ganizacije imaju smatrati za Izvrni odbor drugove: tipa
na Katrinku, Mladena Dunerova i Vladu Markovia.
Centralni odbor poziva sve partijsko i sindikalno lan
stvo Vojivodine da nastavi dalji rad u smislu odluka Kon
gresa ujedinjenja, da bojkotuje akciju potpisnika Manifesta
i da ranijii partijski organ preuzme u svoje ruke. Novosad
ska organizacija treba da hitno izvri privremenu popunu
Izvrnog odbora, iji prvi zadatak predstavlja saziv pokra
jinske konferencije i izbor stalnog Pokrajinskog odbora.52
Radnike novine u broju 134 obavetavaju da su socija
listiki vojvoanski poslanici Vaa Kneevi, Duan Tua
novi i r Milan Sekuli iskljueni iz SRPJ (k) ii da vie
nisu predstavnici Partije u Narodnom veu. Sloboda takoe
obavetava 9. juna da je posle uskrnjeg kongresa, odranog
u Beogradu 1919, dolo do konanog rascepa izmeu nas,
socijaldemokrata u Vojvodini, Hrvatskoj i Slavoniji, s jed
ne, i Komunistike partije u Beogradu, s druge strane, to
uglavnom stoga to komunisti negiraju parlamentarnu bor
bu, dok socijalna demokratija ostaje pri stanovitu klasne
borbe proletarijata putem parlamentarne borbe, putem evo
lucije.53

51 Dr Danilo K e c i , Revolucionarni radniki pokret u Voj

vodini 19171921, Novi Sad 1972, 245258.
52 Isto.
s> Isto.

56

Stav Centralnog partijskog izvrnog odbora prihvatilo

jc najire partijsko lanstvo i sve jae partijske i sindikalne
organizacije povezuju se sa novim Izvrnim odborom u No
vom Sadu, sem partijske organizacije iz Paneva, Melenaca,
Subotice, Novog Sada, Rume i drugih mesta.
U Novom Sadu je 13. juna odrana zajednika sednica
uprava svih organizacija, gde je bilo zastupljeno preko 5.000
organizovanih radnika i jednoduno osueno dranje grupe
oko Slobode. Doneta je odluka da se od 1. jula pokrene izlaenje Radnikog lista, kojii c kao organ Partije vojvoanske
partijske organizacije izlaziti dva puta nedeljno.4
Umesto iskljuenih lanova IO kooptirani su, pored sta
rih lanova Vlade Markovia, tipana Katrinke i Mladena
Dunerova, i estorica novih lanova: Mihailo Vi, ura Tukani, Obren Kosni, Nikola Krsti, Lajo aki i Steva Torti.55
Tarifni pokreti i trajkovi radnika 1919. godine
Revolucionarne radne mase delovale su kroz svoje stru
kovne organizacije pod rukovodstvom mesnih meustrukovnih odbora. Meustrukovmo vee postojalo je ii u Novom Sa
du. Na kongresu ujedinjenja sindikalnih organizacija uest
vovala je i vojvoanska delegacija, ali nepotpuna, jer su voj
ne vlasti zabranile dvadesetorici delegata da mu prisustvuju.
U Centralno sindikalno vee uli su iz Vojvodine Pavle Tati,
Bela Budanovi, tipan Katrinka i Mija Balija, a u finansijsku kontrolu Maksa Jovanovi.
Pokuaj desnih socijaldemokrata da pocepaju i sindikal
ni pokret u Vojvodini, nije uspeo, tako da sindikati u Vojvo
dini u celini dolaze pod uticaj SRPJ(k), odbacujui liniju
neutralizacije sindikata koju je zastupala socijaldemokratija.
Sindikati Vojvodine imali su 1919. godine oko 20.000 la
nova. Najmasovniji je bio Savez poljoprivrednih radnika, ko
ji je obnovljen februara 1920. godine. To su bile revolucio
narne snage na koje se u politikoj borbi oslanjala Partija.r,<
U Novom Sadu krajem 1919. delovale su sindikalne orga
nizacije grafikih, eleznikih, metalskih, prehrambenih, drvodeljskih,
graevinskih,
krojakih,
koarsko-preraivakih,
poljoprivrednih i berberskih radnika, trgovakih pomonika
i privatnih nametenika sa oko 2360 lanova.
54
55
56

Isto, 256.
Isto, 256.
Isto, 267288, i dr.
57

U redovima Partije krajem 1919. i poetkom 1920. godi

ne bilo je oko 800 lanova.57 U tom periodu klasno borbeno
radnitvo je vodilo nekoliko tarifnih pokreta i trajkova. Zahtevi koje radnici postavljaju jo uvek su radno vreme, vee
plate, bolji uslovi rada i dr. U prvoj polovini 1919. trajko
vali su u Novom Sadu tipografski, krojaki, koarski, tapetarski i obuarski radnici, pa ponovo tipografski i knjigovezaki radnici. Jedna od veih politikih akcija u novoj dra
vi bio je 2021. jula 1919. godine generalni trajk proleter
ske solidarnosti sa Sovjetskom Rusijom i Maarskom Sov
jetskom Republikom, protiv nameravane jugoslovenske in
tervencije. Pozivu Centralnog partijskog vea za uestvova
nje u trajku odazivaju se sve organizacije Vojvodine. Mini
starstvo vojske je zahtevalo zabranu svih zborova, a vojne i
policijske vlasti zabranile su plakatiranje poziva na zboro
ve. I pored svih zabrana, 20. i 21. jula organizovani su uspeni zborovi i trajkovi. U Novom Sadu nije radila nijedna
fabrika ni zanatska radionica. trajku su se pridruili i elezniari, tramvajci, elektriari, kelneri, pa ak i mornari na
laama. eleznica tog dana iz Novog Sada nije otila, tram
vaji nisu radili, a kafane su bile zatvorene.53 Posle trajka
solidarnosti redaju se i dalje trajkovi u Novom Sadu. Do
aprila 1920. trajkuju metalski, mlinarski, tipografski i knjigovezaki, krojaki, obuarski, juvelirski i zlatarski, stolar
ski radnici, radnici elektrine centrale.

Dalji razvitak revolucionarnog radnikog pokreta do

Vukovarskog kongresa
U daljem organizacionom sreivanju i jaanju pokreta
posebno mesto i znaaj imao je partijsko-sindikalni kongres
odran u Novom Sadu 7. i 8. januara 1920. godine.
Kongres je imao da povee partijske organizacije i po
novo uspostavi organizacije koje su terorom policije rastu
rene. Pitanja od znaaja koje je kongres postavio na dnevni
red bila su agitaciono-propagandni rad i stvaranje poseb
nog borbenog i agitacionog fonda Partije, posebno s obzi
rom na predstojee parlamentarne izbore. Za jedan od tih
centara predvien je i Novi Sad.
Na kongresu je izabrano partijsko i sindikalno rukovod
stvo za pokrajinu. U Izvrni odbor Pokrajinskog partijskog
57
ss

58

Isto, 277278, i dr.

Danilo K e c i , Klasne borbe, 6870.

vea za Vojvodinu uli su: Vlada Markovi, Dragoljub Jankovi, Anton Jurii, Andrija Valent, Jovan Nei iz Novog
Sada, Lazar Dumedaevi iz Paneva, Mihajlo Kosti iz Ve
likog Bekereka i Bogdan Eremi iz Melenaca. U nadzorni
odbor: Andrija Polgar (Novi Sad), Ljubomir oli (Kumane),
Jozef Taka (Subotica).
U Izvrni odbor Sindikalnog vea za Vojvodinu: Gapar
Miler, Lajo aki, Nikola Krsti, Andrija Torti, Alfred Vajs,
Aleksandar Leparg iz Novog Sada, Zdravko Grani i Bu iz
Velikog Bekereka, Maksa Jovanovi iz Paneva i er Hidai iz Subotice.
Kongres je odran na zavretku revolucionarne faze raz
vitka radnikog pokreta, ali i zavrenog prestrojavanja u po
krajinskom rukovodstvu na liniji principa socijalne demokratije II linternacionale ;i revolucionarnih snaga u Par
tiji na liniji Komunistike internacinale. Na kongresu je is
taknuto da su komunistiki orijentisane snage u Partiji pobedile, da su sve organizacije sauvale svoju socijalistiku
svest uprkos progona od strane radikalne i demokratsko-socijalistike vlade i izraava uverenje da e radnika klasa u
Vojvodini ostati i nadalje verna komunistikim idejama i
slediti III internacionalu.
Treba istai da vojvoanski partijski pokret nije imao
svoj organ otkako je Sloboda prela u socijaldemokratske
ruke. Bio je to veliki nedostatak za pokret u Vojvodini, i da
bi se to koliko-toliko nadoknadilo, Radnike novine su od
avgusta pod rubrikom Pokret u Vojvodini donosile vesti i
dogaaje o pokretu u Vojvodini. Radniki list je trebalo da
izae 1. jula 1919.. Znajui kakav e udarac zadati pokretu,
vlada nije dozvolila izlaenje lista sve do decembra 1919.
Prvi broj je izaao 4. februara 1920. Odluku o izdavanju li
sta na maarskom jeziku doneo je kongres januara, a
pripreme za izlaenje lista izvrene su ve krajem 1919. u Ve
likom Bekereku. Prvi broj lista Kzakarat izaao je 18. ja
nuara 1920, ve 24. istog meseca vlast je list zabranila. Izilo
je svega est brojeva.60
Partija u Vojvodini je izmeu Prvog i Drugog kongresa
intenzivno radila ne samo na organizovanju i razvijanju
strunog radnikog pokreta, ve i na njegovoj centralizaciji
sa sindikalnim radnikim pokretom Jugoslavije, pa je u ok
viru organizacionih pitanja doneta i odluka da se sazove kon55
Dr Danilo K e c i , Revolucionarni radniki pokret u
Vojvodini 19171921, Novi Sad 1972, 288292.
60 Isto, 293296.

59

gres poljoprivrednih radnika d to ve u februaru. Kako je u

Novom Sadu funkcionisao sindikat poljoprivrednih radnika,
opunomoena
je
novosadska
zemljoradnika
organizacija
da pozove sve zemljoradnike organizacije u Jugoslaviji da
15. februara poalju svoje delegate na kongres ujedinjenja
u Novi Sad, i da se Novi Sad proiri kao centar. Izgradnja
jedinstvene centralizovane organizacije poljoprivrednih rad
nika bilo je gorue pitanje Partije radi njenog uspenog delovanja na selu. Kongres je zabranjen 12. februara 1920.B1
Partijska organizacija Vojvodine je ujedinjavanje strunog
radnikog pokreta u Vojvodini, tj. ujedinjavanje sindikalnog
pokreta Vojvodine sa sindikalnim centralama u Beogradu
privodila kraju u prvoj polovini 1920. godine.62
1 pored progona i hapenja, u Novom Sadu pred vojvo
anski kongres Partije postojao je jak struni pokret i par
tijska organizacija, iako ova poslednja u opadanju. Njena
snaga manifestovaia se u zboru radnika i radnica koji je
odran 30. novembra 1919. na kome je prisustvovalo do
2.500 radnika i radnica. Taj zbor je obuhvatio dva aktuelna
pitanja pitanje organizovanja ena i pitanje skupoe. Nad
nice u to vreme bile su u odnosu na skupou male, a poloaj
radnika pogoravala je nezaposlenost, koja je pratila sve ka
tegorije radnika.83 I u 1920. godini snaga radnikog pokreta
dola je do masovnog izraaja u optem trajku radnika No
vog Sada od 14. do 19. aprila zbog zatvaranja Radnikog do
ma. Ovom trajku pridruili su se i elezniari, tramvajski
i brodarski radnici.4 Poetak ovog trajka poklopio se sa
generalnim trajkom elezniara i brodaraca u itavoj Ju
goslaviji, koji je poeo 1516. aprila iste godine sa oko 50.000
radnika i slubenika. Do trajka je dolo usled odbacivanja
Protokola sporazuma koji su elezniari izvojevali u svo
joj dugoj borbi. Istog dana u trajk su stupili i brodarci,
ali kako su svi zahtevi za poboljanje nagrada i poloaja bro
darskih radnika usvojeni, to je njihov trajk zavren uspeno 18. aprila. trajk elezniara zavren je 29. aprila. U me
uvremenu, dok su trajkovali elezniari, nizali su se zbo
rovi i trajkovi u Beogradu i drugih struka: 19. aprila t r a j k
oko 400 tipografskih radnika u svim beogradskim tampari
jama, osim Socijalistike tamparije Narod, 20. aprila stu-

61

Danilo K e c i , Klasne borbe, 2930.

Dr Danilo K e c i , Revolucionarni radniki pokret u
Vojvodini 19171921, Novi Sad 1972, 282 i dr.
63 Isto, 277.
64 Danilo K e c i , Klasne borbe, 8192.
62

60

pili su u trajk knjigovezaki radnici, trajk krojakih rad

nika u veem broju krojakih radionica, zatim mnogobroj
ni zborovi i konferencije.5 trajk elezniara zahvatio je od
15. do 29. aprila veo gradove i u Vojvodini: Suboticu, Sombor, Novi Sad, Zemun, Rumu, Sremsku Mitrovicu, Zrenjanin.6(i
Teror posle trajka bio je jo ei. Policija, udruena sa
predstavnicima graanskih stranaka, digla je hajku na organizovano radnitvo. Protiv Maara revolucionara koji su us
peli da izbegnu represalijama belog terora u Maarskoj, ima
la je oprobano sredstvo: da lih izruuje ponovo teroru ma
arske buroazije. Time to je mesna vlast u Novom Sadu
uporno odbijala da otvori Radniki dom, onemoguen je
redovan rad siindikalnih organizacija kao i izlaenje Radni
kog lista. I pored mnogih albi ii intervencija organizovanog
radnitva, kao i naredbe ministra unutranjih dela, novo
sadska v.last nije otvorila Radniki dom sve do kraja jula
1920. Posle nekoliko dana, 1. avgusta, ponovo je zatvoren, a
rad zabranjen. Ministar unutranjih dela svojom naredbom
od 7. avgusta 1920. ponovo je dozvolio rad sindikalnim or
ganizacijama u Novom Sadu.'17

Partija i njena aktivnost od Vukovarskog kongresa do

Obznane
Na odranim pretkongresnim partijskim konferencija
ma izabrani su delegati za Kongres u Vukovaru. Iz Bake i
Banata uestvovalo je 55 delegata, a iz Srema 20. Delegati
Vojvodine Andrija Polgar, Jovan Oros, Boa Maic, Nikola
Risti, Nikola Kovaevi ii Luka Manojlovii, jednoglasno su
podrali komunistiku orijentaciju Kongresa. U Centralno
partijsko vee (CPV) izabrani su Vlada Markovi i Obren
Kosni iz Novog Sada, Joef Hermal iz Velikog Bekereka,
Bogdan Eremi iz Melenaca i Paja Radii iz Elemira.
Od Vukovarskog kongresa do zabrane Komunistike par
tije krajem godine aktivnost Partije bila je u skladu sa od
lukama Vukovarskog kongresa. Jedna od tih odluka bila je
da se izvri reorganizacija Partije. Umesto na pokrajine, te-

6S Danilo K e c i , Sindikalni pokret eleznikih radnika u

Vojvodini 19181921. Novi Sad 1969.
66 Isto.
67 Graa, tom I, 138; Danilo K e c i , Klasne borbe, 93104.

61

ritorija je trebalo da se podeli na oblasti i prema tome inne

sto pokrajinskih izvrnih odbora da se formiraju oblasni par
tijski sekretarijati. Teritorija Vojvodine organizaciono je podeljena na etiri oblasna sekretarijata. Baka, sa severnim
delom Srema (Sremska. Mitrovica, Ruma, Indija) bila je
jedna od tih oblasti sa Vladom Markoviiem kao sekretarom
na elu.
Znaajan uspeh Partije u tom periodu bilo je formiranje
organizacije ena komunista u Novom Sadu.
Osnivaka konferencija ena komunista odrana je u No
vom Sadu 29. jula 1920. u Radnikom domu. Prisutno je bilo
do 80 ena-radnica. Konferencija je razmatrala poloaj ena
u buroaskom drutvu i potrebu zajednike borbe ena sa
radnikom klasom. Poto su se sve prisutne ene izjasnile
da e se boriti rame uz rame sa svojim drugovima za novi
drutveni poredak, osnovana je Sekcija ena, a u upravu
su ule Julka Manojlovi, Julka Juhas, Terezija Kaui, Terezija Stark, Magda Ostev, Etelka Hajdu i Evica Lazarevi.
U organizaciji je bilo oko 100 ena lanova.68
U upravi novosadske partijske organizacije od kraja ok
tobra 1920. bili su Boidar Jetner-Maic, stolarski radnik,
predsednik, Vasa Jovanovi, tamparski radnik, sekretar,
Julka Manojlovi, ivaka radnica, perovoa, Nova Putnik,
krojaki radnik, blagajnik. U kontrolnom odboru bili su
Andrija Polgar, mainac, i Andrija Sabo, obuarski radnik,
a lanovi uprave ore Mesaro i Nikola Kovaevi.
Po raspisivanju izbora za Konstituantu i odluke Komu
nistike partije Jugoslavije da izie na izbore, otpoeo je in
tenzivan rad na pripremama za izbore. Na mnogobrojnim
zborovima i konferencijama KP je istupala sa maksimalnim
programom i na taj nain zadobijala nove pristalice i bila
u mogunosti da formira tu i tamo i nove organizacije.
Politike stranke u Vojvodini bile su razliite jaine, kako
se vidi iz izvetaja Izvrnog odbora SRPJ(k) za Vojvodinu
na Vukovarskom kongresu.
Od graanskih stranaka u Vojvodini stvarno postoji
samo jedna organizovana stranka, a to je Radikalna, koja
je i pre rata postojala. Ova je stranka ranije svoju poli
tiku ravnala prema Koutovoj etrdesetosmakoj stranci,
a sada se ujedinila sa srbijanskim radikalima ... Radikalna
stranka u Vojvodini, kao i u ostalim pokrajinama, pred
stavlja stranku bogataa i veleposednika. Ona se slui svi

68

62

Graa, tom I. 66, 67.

ma, pa i najbrutalnijim sredstvima pri zadobijanju prista

lica u narodu.
Demokratska stranka je tek u formiranju. U njoj ima
veoma malo ozjiijnih ljudi i politiara. To je skup senti
mentalnih dobi*__ latelja, kao i otpadaka iz bive Politove
Liberalne stranke. Oni s u . . . neopredeljeni i nisu ni sami
naisto sa svojom politikom. Ravnaju se prema srpskim
samostalcima. U narodu imaju vrlo malo uticaja.
Neslovenski krupni i sitni kapitalisti u politici su jo
neopredeljeni.
KPJ za Vojvodinu do pred izbornu kampanju uspela
je da pnikupi radnike sviju nacija. Partija je i na selu imala
jakog uticaja. Veliki zbor koji je organizovala u Novom Sa
du u predizbornoj kampanji, na kome je govorio Filip Filipovi, okupio je najmanje 3.000 iradnika, radnica i seoske siroti
nje. Govor je istakao maksimalan program i taktiku Partije,
nasuprot buroaskim laima i obmanama.
Na ideal nije buroaska demokratija, ve radnika demokratija, sovjetska vlast. I kad ulazimo u izbore za Konstituantu, na cilj nije da dobijemo to vei broj mandata
sa kojima emo, tobo, izvriti mirnim putem, pomou gla
sanja, veliki istorijski drutveni preobraaj. Mi znamo da
e samo socijalna revolucija moi izvriti osloboenje rad
nike klase od kapitalistikog ropstva. Ali mi i tako ula
zimo u Konstituantu radi iskoriavanja parlamentarne
tribine.
Nasuprot radikalima, koji stalno i svuda raspiruju o
vinistike strasti, mi komunisti propovedamo ravnoprav
nost nacija. Ali mi uvek istinu govorimo da se nacionalno
pitanje ne moe potpuno resiti u granicama kapitalistikog
drutva. Samo u sovjetskoj republici bie pravino reeno
i nacionalno pitanje.
Novi Sad je imao prilino snaan revolucionarni pokret
i prilnno razvijenu industriju, ali industrijski radnici bili su
veinom neslovenske narodnosti, ikoji nisu imali pravo glasa
Otuda je, uglavnom, i rezultat na izborima bio slab. U novo
sadskom izbornom okrugu KPJ je dobila 2.446 glasova i je
dan mandat. U Novom Sadu dobila je svega 314 glasova, dok
su radikali dobili 1.609, socijaldemokrati 217, demokrati 377.
Komunistika partija Jugoslavije u celini dobila je 198.376

69
70

Isto, 124, 125, 153, 161163, 173, 174.

Isto, 162, 163.
63

glasova i 59 mandata, tako da je u Konstituanti bila iza ra

dicala i demokrata, tj. trea po broju mandata.71
Privredni razvitak Novog Sada izmeu dva rata
U posleratnom periodu do 1921. godine dolo je do re
lativnog sreivanja ekonomskih prilika. Po zavretku rata
Vojvodama je obuhvatala Banat, Baku i Baranju. Po popisu
od 31. januara 1921. imala je ukupno 1,380.413 stanovnika,
dok je 1910. imala 1,352.844. Do ovog prirataja je dolo
usled doseljavanja u prvim godinama iza rata. Gustina nase
ljenosti po jednom kvadratnom kilometru iznosila je po po
pisu od 1910. godine 68,7, a po popisu od 1921. god. 70,1 sta
novnika. Po narodnosti je bilo 1921. godine 37,2% Srba i Hr
vata (Bunjevaca), 0,6/o Slovenaca, 4,910/o drugih slovenskih
narodnosti (Slovaka i Rusina), 5,4'3/o Rumuna, 23,8t/o Nemaca, 27,7/ Maara i 0,4/o drugih narodnosti. Popis je vr
en po maternjem jeziku. Po podacima dr Viadana Jojkia,
referenta Ministarstva narodnog zdravlja u Novom Sadu,
koji se ne slau potpuno sa podacima Direkcije dravne sta
tistike, u Vojvodini je bilo svega 1,363.456 stanovnika. U Ba
koj 736.114; Srba i Hrvata 257.451; Slovenaca 3.540; drugih
Slovena 45.128; svih Slovena 306.119; Maara 255.168; Nemaca 171.157; Rumuna 1.056; drugih 2.614.
Prema popisu iz 1931, u Bakoj je bilo 765.788 stanov
nika, u Baranji 52.846, ukupno u Bakoj i Baranji 818.634.
Kretanje stanovnitva u gradovima od 1869. do 1920.
pokazuje da je sve vei procentualni prirataj stanovnitva
u gradovima, to znai sve vei prelaz seljaka u gradsko sta
novnitvo. Ovaj prelaz sve je osetniji posle rata ,osobito zbog
uslova rada i ivota na selu, odnosno u poljoprivredi, koje
je stvorila agrarna reforma. Parcelisanjem velikih poseda
i iskljuenjem iz podele istih mnogobrojnih poljoprivrednih
radnika neslovenskih narodnosti, mnogima od njih je u po
ljoprivredi stvorena nemogunost opstanka, zbog ega su
morali seliti u gradove i menjati zanimanje.

71
MSRV AO br. 18452, 52, 53; Grada, tom I, 194, 195. Nosila
komunistike liste za podruje Sudbenog stola Novi Sad bio je
Ivan olovi, upravnik Socijalistike tamparije Tucovi iz Beo
grada, lan Centralnog vea KPJ. Bio je izabran za komunistikog
poslanika. Ostali kandidati bili su Dragoljub Jankovi, koarski
radnik iz Novog Sada, lan Izvrnog odbora Oblasnog vea KPJ
u Novom Sadu, Andrija Roka, zemljoradnik iz Petrovca, Lazar
Velimirov, kovaki radnik iz Starog Beeja, Jan Divjak, zemljo
radnik iz B. Petrovca, Stevan Tokin, zemljoradnik iz Starog
Futoga.

64

Novi Sad je imao 1910. godine 33.089 stanovnika, 1920.

39.058 i 1931 63.985.72
Od 1910. do 1920. godine broj stanovnika u Novom Sa
du porastao je za 18;'/o. Prema popisu od 31. marta 1931, sta
novnitvo Novog Sada poraslo je za blizu 10/o. Imajui u
vidu da do porasta stanovnitva u gradu, a posebno u No
vom Sadu, ne dolazi iskljuivo putem prirodnog prirataja
ve i doseljavanjem, moglo bi se konstatovati da je taj pro
cent poveanja stanovnitva vei od 10/o. Ovu pretpostavku
potvruje i jedan maarski dokument iz vremena okupacije,
koji kae da je Novi Sad za vreme srpske vladavine imao
76.000 stanovnika.73
Od ukupnog broja stanovnika u 1931. po maternjem je
ziku (srpski, hrvatski, slovenaki, makedonski) bilo je 32.227,
ostalih Slovena 4.546, maarskog maternjeg jezika 17.534,
nemakog 9.116, arnautskog 210, ostalih 532.
Popis od 1921. ukazuje (a tako je i u kasnijem periodu)
da je broj seoskog stanovnitva nad gradskim znatno nad
moan. U srezovima je bilo 515.063 stanovnika, u gradovima
221.051, to ukupno iznosi 736.114 u srezovima i gradovima
Bake. Ako se tome broju doda i 49.419 stanovnika u sre
zovima Baranje, ukupno u Bakoj i Baranji bilo je 785.533
stanovnika74
Iz ovih brojki se vidi da se vei broj stanovnika bavio
zemljoradnjom. U celoj Bakoj i Baranji zemljoradnjom se
zanimalo 66,3:i/o u periodu do 1927. godine, industrijom i za
natstvom 14/#, trgovinom i novarstvom 4,5,|)/o. Ukupno svim
zanimanjima van poljoprivrede 33,5l0/o.
Pre agrarne reforme socijalne razlike u oblasti poljopri
vrede bile su velike. Agrarna reforma ublaila je velike klas
ne razlike i znatno izmenila socijalnu strukturu stanovnitva.
U celokupnoj privredi Vojvodine dominirala je sitna i sred
nja sopstvenost. Izuzetaka je bilo samo u izvesnim granama
krupne poljoprivredne i prvobitne industrije. Umesto biv
e aristokratije i dentrije i njihovog dominantnog privred
nog i politikog uticaja, stvarala se klasa jedne neuveno bez

72 Poloaj radnike klase, privredne i socijalne prilike rad

nika u Vojvodini. Poslovanje privremene radnike komore za
Vojvodinu u 19261927. godini, Novi Sad 1927, 6, 7, 8, 9, 14, 15.
(dalje: Poloaj radnike klase).
MSRV AO 19875 F 9/2849, Izvetaj sa puta vo junom
kraju izvren 2831. oktobra 1941; Definitivni rezultati popisa
stanovnitva od 31. marta 1931. knjiga I, Beograd 1937.
Poloaj radnike klase, 8.

65

obzirne ;i sirove buroazije, i, pod posledicama novih privred

nih i politikih odnosa, utoliko mnogobrojniji proletarijat,
naroito iz redova neslovenskih narodnosti. On iznosi itavih
38'/o od svega stanovnitva Vojvodine.?5
Kako je napred reeno, pripadnici neslovenskih narod
nosti iskljueni su iz podele zemljita agrarnom reformom.
Tk kasnije, naroito pred skuptinske izbore 1925. godine,
davan je bezemljaima, iz isto politiko-kortekih obzira,
po jedan minimum optinske zemlje za kuite. Crkvena dob
ra iskljuena su od udara agrarne reforme, poteena su i
vrlo velika dobra feudalnog porekla prelaskom u nacio
nalne ruke, viim privrednim obzirima i obinim falsifikovanjem.
Kako je celokupna vojvoanska privreda poivala na
zemljoradnji, od kultura bile su razvijene ratarstvo, stoar
stvo, prilino pelarstvo, dok je umarstvo bilo slabo razvi
jeno. Na poljoprivredi razvila se i prilino jaka poljoprivred
na industrija. Sem poljoprivredne, bila je prilino razvijena
i ostala industrija, koja je ponajvie bila u rukama Jevreja
i oni su je podigli na prilino visok stepen. Razvoju industri
je pomoglo je i to to je radne snage bilo u dovoljnom broju
i srazmerno jevtino; 38% stanovnitva Vojvodine, dakle pre
ko 1/3, sainjavali su radnici koji nisu iveli na svojoj zemlji.
Zanatstvo je bilo razvijeno u gradovima i veim selima,
i stajalo je na visokom stupnju tehnike. Ono je i u ranijem
periodu bilo jedna od najrazvijenih grana privrede. Po poda
cima Beogradske zanatske komore, u Vojvodini je bilo u
periodu do 1927. oko 20.000 zanatlija i zanatlijskih radionica.
Industrija je bila vie lokalnog, vojvoanskog znaaja,
sem nekih grana, kao tekstilna, zatim industrija crepa i cig
le i jo neke.
Prvih godina posle rata do 1924 industrija i zanat
stvo, kao i poljoprivreda, imali su zavidan prosperitet. Osni
vana su i nova preduzea.76
Sa nastajanjem krize nastupio je i u Vojvodini pad pro
izvodne moi, poljoprivrede i potroake moi stanovnitva,
to je dovelo do stagnacije i krize. Mali broj preduzea ra
dio je sa punim kapacitetom usled manje potronje. Mlinska
industrija, kao jedna od najjaih privrednih grana Vojvodi
ne, radila je sa svega 35'/o kapaciteta, industrija alkohola
sa 35'/o do SO'Vo, kroba sa 4060/o itd. Neke su radile uspe75
76

66

Isto, 15, 17.

Isto, 2125, 27, 34, 35.

no, kao industrija testa, mlena industrija, kudeljna, mlevenje paprike, tekstilna, crepa i cigle, kao i industrija poku
stva, zatim bombona i okolade.
Sa nastupom krize i zanatstvo je bilo u opadanju i stag
naciji, usled ega je broj zanatlijskih radnika bez posla bio
znatan.77
U periodu izmeu dva svetska rata razvoj proizvodnih
snaga u Novom Sadu uzee prilino zamaha, to e se osetno
primetiti posle proglaenja Novog Sada za politiko-administrativni centar Dunavske banovine. Ipak treba naglasiti da
tempo tog razvoja jo uvek nije bio u skladu sa postojeim
povoljnim mogunostima i potrebama drutva.
U vremenu od 1918. do 1924. godine industrija se uspeno razvija. Osnovano je oko dvadeset novih industrijskih
preduzea. Mada je ovaj uspon u razvitku industrije delimino usporen ekonomskom krizom, ije su se posledice odra
zile i u likvidaciji nekih preduzea u Novom Sadu, industrija
se i dalje razvija, tako da je u gradu 1938. godine bilo 81
industrijsko preduzee sa oko 5.50 radnika. Zastupljene su
skoro sve industrijske grane. Osim poveanja broja indu
strijskih preduzea, zapaa se porast proeka broja zaposle
nih u jednoj fabrici. Dok je taj proek 1931. iznosio 41 rad
nika po jednoj fabrici, dotle se u 1938. popeo na 6 radnika.
Najvea slabost industrije sastojala se u veoma looj,
zastareloj tehnikoj opremi veeg broja preduzea. Osnovna
sredstva za proizvodnju su uglavnom bila uvezena iz inostranstva gde su kao zastarela bila rashodovana. Zastarela
tehnika oprema industrijskih preduzea u sklopu svetske
ekonomske krize i tenji vlasnika fabrika za to veim pro
fitom doprinosila je zaotravanju protivrenosti kapitalis
tikog naina proizvodnje, ije su posledice bile viestruke.
Izmeu ostalog, one su se odrazile na pogoranju i inae ne
mnogo zavidnog poloaja radnika (snienje realnih radnikih
nadnica ispod minimuma, otputanje radnika i dr.).
Graevinarstvo se naglo razvijalo u Novom Sadu. To
potvruje ogroman porast broja kua. Njih je u Novom Sa
du 1918. bilo 4.149, 1931. godine 8.450, a 1941. godine 10.312.
Pored izgradnje modernih delova grada (Mali Liman, Riblja

77

Isto, 34, 35.

67

pijaca i dr.), nicala su i primitivna naselja na periferiji gra

da.78
Od zanatstva najvie su bile zastupljene one grane ko
je prate razvijeni nain ivota i s njiim u vezi zadovoljava
ju odgovarajue potrebe (krojai, berberi, obuari), odnosno
oni zanati koji izrauju i popravljaju sprave namenjene po
ljoprivrednoj proizvodnji (kovai, mehaniari, kolari i dr.).
Zanatskih radnji u 1939. bilo je 1.770 sa blizu 4.000 zaposle
nih (raunajui i vlasnike radinijii). Karakteristino je da go
tovo polovina sveukupnog broja zanatlija uopte nisu poslo
davci, tj. ili ne zapoljavaju ili zapoljavaju jednu do tri rad
ne snage. Od ukupnog broja zanatskih radnji, bez pomonog
osoblja je 718, sa jednim licem 469, sa dva lica 237, sa tri
lica 131, sa etiri i vie lica 215. Od ukupnog broja pomonog
osoblja (2.823) 1.071 su uenici. U Novom Sadu je postojalo
i sedam zanatskih zadruga (jedna kreditna, dve proizvoa
ke i etiri nabavljake).79
Prve krize u pojedinim zanatskim strukama, koje su
nastale pod uticajem konkurencije industrijskih proizvoda
Popis iz 1931, knjiga IV, Prisutno stanovnitvo po glav
nom zanimanju, Sarajevo 1940; Poloaj radnike klase, 118, 122,
123, 124, 125, 128, 133. U periodu 1926/1927. godine bilo je ukupno
u Novom Sadu 7.942 radnika, od toga 5.281 muki i 2.643 enskih.
Preduzea svega 1.591, od toga 1.338 sa 15 radnika, 152 sa 510,
51 sa 1020, 23 sa 2030, 13 sa 3050, 9 sa 50100, 4 sa 100200,
1 sa 200300. Od gradova, Subotica je imala svega jedno preduzee sa preko 300 radnika.
Od 5.281 radnika, u graevinarstvu je bilo zaposleno 374,
metalskoj industriji 776, drvnoj 159, ivotne namirnice 364, odev
i tekstil 153, prvobitnoj (zemljoradnji) 174, grafikoj 18, koar
skoj 82, trgovini 143, prevoz i saobraaj 27, privatni nametenici
160, dravne i autonomne ustanove 74, berbernice 21, kuna i kafanska posluga 40, alkoholna 108.
Od 2.643 radnice, u graevinarstvu je bilo zaposleno 145,
metalskoj 46, drvnoj 8, ivotne namirnice 140, odev i tekstil 212,
prvobitna 496, hemijska 27, grafika 35, koarska 1, trgovina 30,
prevoz i saobraaj 8, privatni nametenici 239, dravne i autonom
ne ustanove 33, berbernice 9, kuna i kafanska posluga 1.145, al
koholna 31, muzikanti 29.
egrta je bilo ukupno 2.011. U graevinarstvu 170, ivotne
namirnice 305, prerada metala 206, prerada drveta 142, odev i
tekstil 176, prerada koe 243, trgovina 241, grafika 48, berbernice
194, zubarstvo 12, enske u odevu i tekstilu 274.
19 Zanatstvo komornog podruja u svetlosti statistike, ob
radio dr Slavko Stani, statistike sredio Pavle Smiljanski, Novi
Sad 1940; dr Slavko Stani, Privreda Vojvodine, Novi Sad
1939; Novi Sad u prolosti i sadanjosti, Novi Sad 1954, 36.

68

ve krajem XIX veka, u periodu izmeu dva svetska rata

jo su akutnije, naroito kod zanatlija iz koarsko-preraivake i tekstilne struke (konkurencija proizvoda Bate i
Tivara).
Trgovina je predstavljala znaajan faktor u privrednom
ivotu grada, koji je bio i najjai trgovaki centar u Vojvodi
ni. Godine 1936. u Novom Sadu ima 845 trgovakih radnji
sa 2.810 zaposlenih (zajedno sa vlasnicima radnji), dok
na kraju 1938. ima 1.945 glavnih trgovakih radnji sa 2.839
zaposlenog osoblja. Pored snanog razvitka lokalne trgovine,
razvija se i meunarodna trgovina. Tome je doprinela Pro
duktivna i efektivna berza osnovana 1.921, kao i pijace i va
ari. Postojala su prinudna udruenja trgovaca i pii jara kao
i Trgovaki lojd slobodna organizacija novosadskih trgo
vaca. Trgovaka omladina, osnovana jo 1.902. godine, preko
svojih veernjih kola uspeno je delovala na struno i kul
turno uzdizanje trgovakog podmlatka.
Ugostiteljstvo se brzo razvijalo. Tako je 1933. godine
bilo 256 ugostiteljskih objekata sa 805 zaposlenih (raunaju
i i vlasnike radnji), dok se taj broj 1939. penje na 462 ugo
stiteljska objekta koji su zapoljavali 805 lica. To su bi
le preteno primitivne krme, ali su podignuta i dva savremena hotela: Park i Reks (dananji Putnik), kao i dve
moderne kafane: Habag i Trgovaki lojd (dananja zgra
da Radio-Novog Sada).
Batovanstvo i proizvodnja itarica zauzimaju najvani
je mesto u proizvodnji u to vreme. Veliku ulogu igrali su go
dinji poljoprivredni sajmovi. Novi Sad je bio centar zem
ljoradnikog zadrugarstva itave Dunavske banovine.
Izvrenim privrednim i politikim promenama posle ra
ta gotovo sva preduzea velike poljoprivredne industrije os
tala su u rukama velikih banaka, kao to je to bilo i u vreme
pre rata. Pored velikih banaka, u Vojvodini je postojao i zna
tan broj manjiih d malih banaka sa vie-manje lokalnim zna
ajem. Osnovan ih je prilian broj posle rata u povoljnoj at
mosferi novane inflacije. Po izvetaju Udruenja vojvoan
skih banaka, sa seditem u Panevu, u 1925. godini bilo je u
Bakoj 42 dd, osam zadruga i etiri optinske tedionice. Po
red domaih, u Vojvodini su poslovale i velike beogradske,
zagrebake, ljubljanske i sarajevske banke preko svojih fili
jala. Tako je Dravna hipotekama banka poslovala u Vojvo
dini pi'eko svoje filijale u Novom Sadu, a Potanska tedioni
ca preko svoje centrale u Beogradu. Privilegovana narodna
banka poslovala je u Vojvodini preko svojih filijala u Novom
Sadu i drugim veim gradovima. Nemamo podataka o tome
69

koliko je u Novom Sadu bilo velikih i malih banaka. Meu

tim, krajem 1930. godine ima ih deset. Predstavljale su insti
tucije preko kojih je Novi Sad povezan ne samo sa jugoslovenskom ve i svetskom privredom. Preteno putem njih
u novosadsku industriju, kao i u druge privredne grane,
prodirao je strani kapital, koji se javljao ili sam ili udruen
sa domaim kapitalom.
Opti razvitak privrede u gradu doveo je i do otvara
nja novih strunih kola. Godine 1939. u Novom Sadu bile
su tri nie strune privredne kole: Muka i enska struna
kola i enska zanatska kola (sa 978 uenika), veernja ko
la trgovake omladine, i dve srednje strune kole: Dravna
trgovaka akademija i Dravna srednja tehnika kola sa
majstorskom delovodskom kolom (dva odseka: mainski i
graevinski, sa blizu 300 uenika).80
Novi Sad je bio i kulturno-prosvetni centar Vojvodine.
Jo pre rata u njemu je osnovano niz kulturnih i prosvetnih
ustanova, izlazio veliki broj listova. Zato je u drugoj polovini
XIX veka i dobio naziv Srpska Atina. Tako npr. Srpska gim
nazija, Srpska itaonica, nekoliko srpskih tamparija, dve
knjiare, Srpsko narodno pozorite, Matica srpska. U drugoj
polovini XlX veka izlazilo je 56 raznih srpskih listova, sem lis
tova na jezicima drugih narodnosti. Svoje visoko mesto u kul
turnom ivotu Jugoslavije Novi Sad je zadrao sve do aprilskog rata 1941. godine. Podaci govore da je u Novom Sadu i iz
meu dva rata izlazio veliki broj listova i asopisa. U 1938.
godini, raunajui dnevne i periodine listove odnosno a
sopise koji su tretirali razliitu problematiku, u Novom Sa
du je izlazilo ukupno 94 listova, odnosno asopisa, od kojih
je 60 izlazilo na srpskohrvatskom a 34 na jezicima narodnosti.
Od 1918. ije pokrenuto devet dnevnih listova na sirpskohrvatskom jeziku, ali se odrao samo jedan Dan a i on sa
vie lokalnim znaajem. Od etiri lista na maarskom jeziku,
zahvaljujui fiinansiranju iz inostranstva ostao je samo Reggeli ujsg (ranije Dlbcskai ujsg). Oba dnevnika na nemakom, pokrenuta posle 1918 Deutsches Volksblatt i Deutsches
Zeitung izlazila su stalno uz neprekidnu pomo iz inostran
stva.

80
Poloaj radnike klase, 4244; Novosadska ekonomska
srednja kola 18821957, Novi Sad 1958; Dravna srednja tehni
ka kola u Novom Sadu, godinji izvetaj za kolsku 1939/40.
godinu, Novi Sad 1940.

70

Sva tri manjinska lista nastavila su da izlaze i posle oku

pacije. Reggeli ujsg ak i sa istom redakcijom.
U meuratnom periodu pismenost je bila na zavidnoj vi
sini, naroito kod Nemaca i Slovaka. Od 100 stanovnika Voj
vodine, u godinama 1918. do 1927. bilo je pismeno proseno
75,69: protestanskih Nemaca 87,3%, rimokatolikih Nemaca
78,5%, Slovaka 77,4%, Maara 73,4%, Srba 61,8%. U zvaninim
podacima nisu uzeti u obzir Rumimi, Rusini i Bunjevci. Vojvoansko stanovnitvo stajalo je na prilino visokom duhov
nom stupnju, to se ogledalo ne samo u procentu pismenih,
koji je bio odmah iza procenta pismenih u Sloveniji, najve
eg u dravi, nego i u tenji da se duhovno uzdigne, o emu
govore razne kulturne ustanove, prosvetne ustanove i razvije
na tampa. Kao to je ve naglaeno, Novi Sad je bio centar
ne samo administrativni, ve i kulturni i prosvetni. Pred oku
paciju imao je: Muku realnu gimnaziju kralja Aleksandra I
sa 834 uenika u kolskoj 1939/40. godini, Drugu muku real
nu gimnaziju sa 685 uenika, Dravnu ensku realnu gimnazi
ju sa 1.184 uenice, Dravnu ensku uiteljsku kolu sa 153
uenice, Dravnu muku graansku kolu Mihajla Pupina sa
704. uenika, Dravnu ensku graansku kolu kraljice Marije
sa 464 uenice. U svim navedenim kolama moglo je biti oko
6.000 uenika.81
Veliki broj ovih uenika, pod uticajem KPJ u Novom Sa
du, postao je revolucionaran i kao takav nosilac napredne
misli meu novosadskom omladinom, Najvei broj njih bili
su uesnici NOB i narodne revolucije, kao to e se vieti
dalje.
Borba KPJ za legalne forme rada
Period Obznane i Zakona o zatiti drave (1921-1929)
je priredio borbe KPJ u ilegalnim uslovima za obnovu i uvr
enje terorom razorene Partije, borbe za njenu unutranju
konsolidaciju i jedinstvo, to je period borbe unutar Partije
zdravih revolucionarnih snaga za pobedu marksistiko-lenjinistikih principa, borbe za revolucionarnu Partiju, koja bi bila
sposobna da organizuje, vodi i usmerava radniku klasu i ra
dne mase u njihovoj borbi na ekonomskom d politikom planu.

81 Podaci su uzeti iz godinjih izvetaja navedenih kola za

kolsku 1939/1940. godinu; Statistiki godinjak 1938/1939, Beograd
1939; Poloaj radnike klase, 11, 12.

71

S obzirom na zabranu rada i revolucionarnih radnikih

sindikata izlaskom Obznane, KPJ je povela borbu odmah po
sle njenog objavljivanja za njihovo ponovno otvaranje. U toj
borbi za legalnu formu organizovanja i aktivnosti radnike
klase uspeva da izbori otvaranje Nezavisnih sindikata, ali
pod uslovom njihove nezavisnosti od politikih partija. Na
pori oko uspostave rada Nezavisnih sindikata preseeni su
dvama atentatima na prestolonaslednika Aleksandra Karaorevia i na Ministra unutranjih dela Milorada Drakovia posle ega je donet Zakon o zatiti drave.82 Time
je nastao jo ei teror. Usled ovoga, tek septembra 1921,
KPJ je uspela da formira Nezavisne sindikate. Inicijativu
su dali radnici kelnerskog sindikata na konferenciji pred
stavnika svih saveza, akcionih odbora i odbora sindikata u
Beogradu i obrazovali privremeni Meusavezni sindikalni
odbor.83
KPJ se posle sloma, bez legalnog aparata, a u uslovima
terora, vrlo lagano prilagoavala novim metodima rada koje
je nametala ta ilegalna situacija. Bacivi teite rada na
obnovu rasturenih sindikata i na legalnu tampu, ona je
pritom zanemarila stvaranje ilegalnih organizacija. Uz to,
delatnost Partije bila je paralizovana i frakcijskom borbom
koja se posle zabrane poela razvijati.84 Po oceni Komunisti
ke internacionale i Treeg kongresa KPJ, uzroke naglom slo
mu na oko silne KPJ, treba traiti ne samo u tadanjoj
82 Hronologija Beograda, 144; MSRV AO br. 7318, izjava
Boe Maica. Prvog avgusta izglasan je u Narodnoj skuptini Za
kon o javnoj bezbednosti i poretku u dravi, nazvan Zakon o
zatiti drave, po kome je KPJ stavljena van zakona. Zabranjena
je svaka legalna i ilegalna aktivnost i propaganda i proglaava
se krivinim delom protiv drave za koje se moe kazniti ne samo
robijom ve i smru. Na osnovu tog zakona komunistikim po
slanicima je bio oduzet poslaniki mandat.
83 Hronologija najvanijih dogaaja jugoslavenskog i meu
narodnog radnikog pokreta, CK KPJ, Odbor za 40-aodinjicu os
nivanja SKJ, Beograd 1959. (dalje: Hronologija Jugoslavije). Od
prvog dana Obznane KPJ i Centralno radniko sindikalno vee
preduzimaju korake kod vlade za otvaranje radnikih sindikata.
Ministarstvo unutranjih dela donelo je reenje o otvaranju zat
vorenih sindikata 23. maja 1921, ali pod uslovom da budu neza
visni od politikih partija. Prihvativi ovakvo reenje, Plenum
Centralnog radnikog sindikalnog vea Jugoslavije od 1920. ju
na 1921, odran paralelno sa plenumom KPJ, uklonio je iz Sta
tuta lanove o vezi sindikata i KPJ.
84 IA CK KPJ, tom II.
72

optoj situaciji, nego i u njenoj unutranjoj slabosti i neizgraenosti.

Osnovni momenti koji su buroaskoj reakciji olakali
da slomi KPJ su: ostaci socijaldemokratske ideologije koje
Partija 11 kratkom periodu posle Vukovarskog kongresa
nije mogla da iivi i znatan uticaj sitnoburoaskih eleme
nata u Partiji; slaba revolucionarna inicijativa Partije na
suprot napadajima reakcije, to je vladu hrabrilo da u sla
manju KPJ ide do krajnosti; iluzije u parlamentarizam i buroasku legalnost, koje su se ogledale u tome to CK, koncentriui partijske snage na izbornu i parlamentarnu ak
ciju, nije preduzeo ozbiljne mere da Partiju i mase pripremi
za borbu protiv preteeg napada i za rad u uslovima nele
galnosti, neizgraenost legalnih i nemanje ilegalnih organi
zacija, kao i to to CK dugo posle Obznane nije ni zapoeo
rad na izgradnji ilegalnih organizacija.
Orijentiui se posle Obznane na legalistiki kurs (inter
pelacije, predstavke i dr.) ona je tek decembra 1922. na
odranom plenumu donela odluku o formiranju Nezavisne
radnike partije Jugoslavije, a 24. decembra je u Beogradu
odrana konferencija radnikih predstavnika, na kojoj je
organizovan akcioni odbor za pripremu osnivake konferen
cije. Vlast je dala otpor i zabranila konferenciju, ali i pored
toga 13. i 14. januara 1923 odrana je u Beogradu Zemalj
ska konferencija predstavnika radnike klase, na kojoj je
osnovana Nezavisna radnika partija Jugoslavije, donesen
program i izabran Centralni odbor. Njena legalna delatnost
trajala je 1923. i 1924., kada je zabranjena.85

Borba reformista i revolucionarnih snaga za uticaj u radnim

masama i obnova revolucionarnih radnikih organizacija
Hajka na revolucionarni radniki pokret odmah posle
Obznane sruila se posle atentata svom estinom na celu rad
niku klasu. Teror je bio estok naroito u Vojvodini, jer su izvrioci atentata na regenta Aleksandra bili Vojvoani. Nekoli
ko hiljada lanova KPJ, Saveza komunistike omladine i
revolucionarnih sindikata bilo je uhapeno i zlostavljano.
Na stotine radnika je proterano u zaviajna mesta i preko
dravne granice, preteno u Maarsku. U Novom Sadu je
uhapeno preko 100 Ilica, a od njih je 13 zadrano u zatvoru
do suenja. Meu uhapenima su bili ii izvrioci atentata
15

Hronologija Beograda, 150, 151; IA CK KPJ, tom II, 37, 42.

73

Spasoje Steji Baca i Lajo aki. Iz Novog Sada uhapeni

su bili i Joef Juhas, imon Palinka, Andrija Valent, irilo
Kolaek, Boidar Jetner-Maic, Julka i Stevan Manojlovi,
Andrija Polgar i dr. Kroz beogradski zatvor Glavnjau pro
lo je tada oko 2.000 ljudi. Na sud je od 25. januara do 23.
februara 1922. godine izvedeno 33 pripadnika revolucionar
nog radnikog pokreta, preteno iz Novog Sada i Vojvodine.
Spasoje Steji osuen je na smrt, ali mu je smrtna kazna
zamenjena saikaznom dvadeset godina robije u tekim okovi
ma, Lajo aki na dvadeset i imon Palinka na osam godi
na. Ostali su osueni na manje vremenske kazne. Andrija
Polgar puten je sa suenja.86
Uz teror vlasti i razorenost partijskih i sindikalnih orga
nizacija ila je i pojaana aktivnost socijaldemokrata i centrumaa protiv komunista, radi uticaja u radnikoj klasi i
osvajanja radnikih ustanova i radnikih organizacija. Polici
ja u julu predaje centrumaima radnike domove, knjiare,
tamparije, i time jo vie pogorava uslove delovanja revo
lucionarnog radnikog pokreta. Centrumai produavaju svo
ju cepaku aktivnost u cilju stvaranja i svoje samostalne
politike organizacije i sindikalnog pokreta amsterdamskog
pravca. Ve 27. marta 1921. na Zemaljskoj konferenciji u Beo
gradu osnovali su svoju politiku partiju Socijalistiku
radniku partiju Jugoslavije, maja iste godine i Glavni rad
niki savez kao sindikalnu centralu za reformistike sindi
kate u Srbiji.87 Uskoro dolazi do ujedinjenja svih reformis
tikih snaga Jugoslavije. U avgustu na konferenciji u Beogra
du uz uee predstavnika Jugoslovenske socijalistike stran
ke za Sloveniju i Socijalistike radnike partije Jugoslavije
osnovana je Socijalistika zajednica Jugoslavije kao organi
zacija za zajednika istupanja u svim vanijim pitanjama,
a ve 18. decembra na optoj konferenciji u Bogradu Socijal
demokratska stranka Jugoslavije, Jugoslovenska socijalisti
ka partija i Socijalistika radnika partija Jugoslavije odlu
uju da se ujedine i stvore Socijalistiku partiju Jugoslavije
na elu sa Dragiom Lapeviiem i Vitomirom Koraem. Ka
da su se januara 1922. ujedinile sve reformistike sindikalne
organizacije u Glavni radniki savez Jugoslavije, proces uje
dinjenja reformista bio je zavren.88

MSRV AO br. 7318; Hronologija Jugoslavije, 35.

87 Hronologija Jugoslavije, 31, 32.
" Isto. Glavni radniki savez Jugoslavije obrazovan je na
Zemaljskoj konferenciji sindikalnog ujedinjenja amsterdamskog
pravca u Beogradu 78. januara 1922.

74

Socijaldemokratski voi Nedeljko Divac, Pavle Tati, Jo

van Brki, Marko Potner, Marko Nei i dr. koriste nastalu
situaciju i u Vojvodini razvijaju ivu aktivnost protiv KPJ.
Oni za privlaenje radnika u svoje organizacije koriste i
tadanju teku ekonomsku situaciju, jer se ekonomski po
loaj radnike klase pogorava posle Obznane. Poslodavci
koriste nastalu situaciju i dolazi do otkazivanja tarifnih ugo
vora, obaran ja nadnica, produenja radnog vremena i dru
gih pogoranja uslova rada i ivota radnika. I poloaj zemlje
je sve gori. Jugoslavija pliva u dugovima, budet ne moe da
se popravi ni najsmiljenijim porezima, nametima i carina.-

Lajo Caki, lan KPJ

ma. Aktivnou koju su razvili socijaldemokrati putem
zborova, konferencija, putem tampe i dr. poinju da
uvlae pojedine struke radnika u svoje redove. Na Oblasnoj
skuptini Socijaldemokratske stranke za Vojvodinu i Srem,
odranoj u Novom Sadu, aprila 1921. kojoj je prisustvovalo
115 delegata iz 83 organizacije, konstatovano je da je to po
rast snaga socijalne demokratije u Vojvodini. Nekoliko uspeno izvedenih trajkova u okviru Opteg radnikog save
za (ORS) u 1921. godini u Novom Sadu, kao trajk obuar
skih i mlinarskih radnika, zatim drvodeljskih radnika, orijentisali su jo vie radnike pojedinih struka na socijalde-

75

mokratske sindikate. U okviru tog Saveza u oktobru 1921.

godine formirana je podrunica koarsko-preraivakih rad
nika, u okviru ORS-a delovali su radnici Beoinske tvornice
zatim mlinarski i obuarski. Krajem decembra i berberski
radnici su obnovoli svoju strunu organizaciju u okviru
ORS-a. I u 1922. ovaj uticaj je jo uvek jak. Poetkom 1922.
pristupaju i drvodeljski radnici, februara 1922. obnovljena
je podrunica graevinskih radnika, aprila poreskih, mono
polskih i kelnerskiih radnika, a jula limarskih radnika. I broj
tarifnih pokreta i trajkova pod rukovodstvom Mesnog sin
dikalnog vea Opteg radnikog saveza sve je vei. trajko
vi se vode zbog skupoe, sniavanja plate, produetka rad
nog vremena i dr. trajk vode radnici fabrike nametaja At
las ,radnici Novosadske eleznike loionice, livaki, grae
vinski, peikairski, lakirerski i itapetarski, molerski, papuarski
i krojaki i radnici parnog mlina.89
Rad Nezavisnih sindikata u 1921. i 1922. godini u Vojvo
dini se skoro i ne osea. Dr Danilo Keci navodi u svojoj
knjizi Klasne borbe u Vojvodini od 1918 do 1941. da su poje
dine organizacije Nezavisnih sindikata formirane i u Vojvo
dini poetkom 1922, ali da su tek krajem 1922. godine i to
kom 1923. postale neto brojnije i aktivnije. U Novom Sadu
je isto stanje. Tek krajem 1922. obavetava Szervezett Munkas
u br. 2 da je Mesna organizacija Saveza koarskih radnika
odrala sednicu 29. decembra i donela odluku da se priklju
i Cetru Saveza u Beogradu.90 Tek u 1923. godini, pored jo
uvek jake aktivnosti socijalne demokratije d njenog uticaja
na radniki pokret Novog Sada, poinje sve jae da se osea
i uticaj naprednih elemenata. Pojedine sindikalne organiza
cije pristupaju Centralnom radnikom sindikalnom odboru
Jugoslavije, a na trajkove koje u velikom broju vodi radni
ka klasa u Novom Sadu sve vie utiu radnici komunisti
na metalce, frizere, poljoprivredne i drvodeljske radnike.91
Osobito jaka borba vodila se oko Sindikata poljoprivrednih
radnika i njegovog prikljuenja Glavnom radnikom savezu.
89 Sloboda 1921, br. 16, 42, 46, 48; godina 1922. od broja 1
do br. 46; Izvetaj inspekcije rada od 1922. godine.
90
Pregled istorije Saveza komunista Jugoslavije, Institut
radnikog pokreta, Beograd 1963 (dalje: Pregled istorije SKJ).
U Beogradu je 2729. januara 1923. odrana Prva zemalj
ska konferencija Nezavisnih sindikata, na kojoj je Centralni meusavezni sindikalni odbor Nezavisnih sindikata promenio naziv
u Centralni radniki sindikalni odbor Jugoslavije (CRSOJ).
91
Hronologija Novog Sada, 183197.

76

Ova borba oko poljoprivrednog radnitva dola je naroito

do izraaja oko osnivanja Centrale poljoprivrednih radnika
jo u 1922. godini. Socijaldemokratska partija je postavila
zahtev da se prikljue Glavnom radnikom savezu. Kada je
ovaj zahtev odbijen sa motivacijom da e o tome reavati
kongres veinom glasova, socijalisti im nisu hteli da ustupe
prostorije za odravanje konferencije sazvane za 16. i 17.
april 1922, i ak ometali odravanje konferencije lanim
obavetenjima da se konferencija nee odrati.92 Savez po
ljoprivrednih radnika Jugoslavije, ije je sedite bilo u No
vom Sadu, uspeo je da uspeno okona ovu borbu sa soci
jaldemokratima i 2. aprila 1923. na sednici centralnog ruko
vodstva Saveza odluio da se organizacija prikljui Central
nom radnikom sindikalnom odboru Nezavisnih sindikata.
Centralna uprava Saveza poljoprivrednih radnika Ju
goslavije na sednici odranoj 2. o. m. pod predsednitvom
aut Lerinca starijeg raspravljajui o dopisu CRSOJ, a na
osnovu inspirisanog i konkretnog predloga sekretara Vimislinski Jovana, odluila je da se prikljui Centralnom
radnikom sindikalnom odboru.
Na oblasnoj skuptini Zemljoradnikog saveza za Voj
vodinu 27. maja 1923., na kojoj je formiran nov savez poljo
privrednih radnika u okviru Glavnog radnikog saveza, pri
hvaena je rezolucija da svaki lan sindikata mora da bude
i lan Socijalistike partije. Predsednik aut i sekretar Vimislinski optueni su za komunistiku delatnost. Savez se
ve nakon nekoliko meseci raspao, dok je Savez poljopri
vrednih radnika u okviru Nezavisnih sindikata delovao i
dalje.93
Uticaj komunista na strukovne organizacije jo je vei
u 1924. godini, kada ve najvei broj sindikata deluje u ok
viru Nezavisnih sindikata tekstilci, koarci, graevinari,
metalci, farbarsko-molerski radnici, ivaki, ivenih namir
nica i poljoprivredni radnici. Socijaldemokrati su imali ne
to metalaca, neto pekarskih radnika i neto poljoprivrednih
radnika. Neke grupe radnika Nezavisnih sindikata u Novom
Sadu imale su i 95'/o organizovanih radnika, a kod drvodeljaca 100%. Nisu samo trajkovi i tarifni pokreti pokazivali
92 Graa, tom I, 227. Pismo predsednika Saveza poljopri
vrednih radnika Jugoslavije Cauta Lerinca (Novi Sad) poljopri
vrednim radnicima i njihovim sindikalnim organizacijama, 24.
februara 1923.
93 Hronologija Novog Sada, 190; Graa, tom I, 230, i 231.

77

porast revolucionarnih snaga u radnikom pokretu u 1923,

a naroito u 1924. godini, ve su i prvomajske proslave u
tim godinama bile odraz rasta tih snaga. Dok se 1921. godine
proslava obeleava samo govorom Nikole Kovaevia i Vlade
Markovia, a 1922. proslavljaju samo socijaldemokrati (rad
nitvo je obustavilo rad, a na zboru odranom u hotelu Slo
boda danas Dom JNA govorio Pavle Tati), u 1923.
javno istupaju i radnici Nezavisnih sindikata. Proslava u
1924. bila je odraz velikog porasta uticaja KPJ na radniku
klasu, ali i dokaz da socijalna demokratija i dalje odbija je
dinstvenu akciju sa naprednim snagama. U borbu KPJ za
organizaciono i akciona jedinstvo radnikog pokreta, KPJ
je pokuala da Prvog maja bude jedinstvena proslava radnih
ljudi. U tom duhu i novosadska partijska, sindikalna i omla
dinska organizacija pozvala je proglasom celokupno radnitvo
Novog Sada na proslavu. Proslava je bila dobro pripremlje
na. Na predmajskim konferencijama govorili su Andrija Pol
gar, irilo Kolaek, Jovan ipo i dr., objanjavali znaaj
proslave i pozivali radnitvo da uestvuje na proslavi. Grupe
radnika izlepile su proglas po gradskim rejonima izmeu 29.
ii 30. aprila, te je 30. aprila Novi Sad osvanuo sav izlepljen cr
venim plakatama. Meutim, policija, da bi spreila proslavu,
ve poslepodne 30. aprila pohvatala je rukovodioce revoluci
onarnog pokreta. Kada su se 1. maja okupili na zakazani
zbor pred bioskopom Apolo (Zvezda), policija ih je raz
jurila. U zahtevima radnika dominirala su politika pitanja:
trailo se ukidanje Zakona o zatiti drave, amnestija za po
litike krivce, sloboda zbora i tampe i uspostavljanje diplo
matskih odnosa sa SSSR.94

Obnova i delatnost KPJ, Saveza komunistike omladine

i Saveza radnike omladine u Novom Sadu
KPJ se u Vojvodini posle zadobijenih udaraca prilino
teko oporavljala, tee nego u ostalim provincijama, jer je
pored ostaloga, i prekid veza sa centralnim rukovodstvom
trajao due. Vojvoanski delegati nisu uestvovali na Prvoj
partijskoj konferenciji u Beu 1922. godine. To stanje bilo
je u velikoj meri i odraz stanja u centralnom rukovodstvu
posle atentata d Zakona o dravnoj bezbednosti. KPJ se nala
u izuzetno itekom poloaju, navodi se u Predlogu istori
je Saveza komunista Jugoslavije.
94 Hronologija

78

Novog Sada, 156, 176, 192 i 199.

Ne samo zbog terora buroazije nego i zbog vlastitih

slabosti. Ona ni u periodu revolucionarne situacije u Evro
pi i svog legalnog delovanja nije imala jasnu predstavu o
karakteru i putevima revolucije u Jugoslaviji, niti o tome
ta, kao politika organizacija, treba da radi da bi bila spo
sobna da revoluciju izvede ... Oportunizam rukovodstva
naneo je teak udarac celoj Partiji, ije je lanstvo, posle
pretrpljenog poraza bez ikakvog ozbiljnog otpora, zahva
tila demoralizacija gubljenje poverenja u Partiju, ma
sovno naputanje njenih redova.
U takvoj atmosferi u uslovima bezobzirnog terora
buroazije, pod neprekidnim udarcima klasnog neprijate
lja, uz svesrdnu podrku socijaldemokrata reimu ... tre
balo je obnavljati partijske organizacije, uspostavljati veze
s radnikom klasom i pronalaziti prikladne oblike borbe za
njene interese...
Hapenja su nanla teak udarac zabranjenoj Partiji:
zaustavljen je proces stvaranja ilegalnih organizacija, za
poet na osnovu odluke Centralnog partijskog vea KPJ od
juna 1921; prekinute su gotovo sve veze izmeu centralnog
partijskog rukovodstva; paralisana je bila svaka akcija jugoslovenske demokratske javnosti protiv vanrednih antiradnikih zakona.
Zameniki izvrni odbor, iji su lanovi bili Tria Kaclerovi, Kota Novakovi, Moa Pijade, Slavko Kauri i
Lovro Klemeni, naao se pred krupnim zadacima i veli
kim tekoama. Trebalo je u uslovima belog terora, sa
znatno smanjenim partijskim kadrom, nastaviti rad i borbu
protiv pritiska celog buroaskog dravnog aparata; trebalo
je boriti se protiv likvidatorskih tendencija; trebalo je po
vesti borbu za obnovu klasnih sindikata, pripremiti odbranu uhapenih komunista, obavetavati jugoslovensku i ino
stranu javnost o teroru buroazije.
Smetnje u brem savlaivanju tekoa stvarala je i nasleena socijaldemokratska organizaciona struktura Parti
je, koja nikako nije odgovarala novonastaloj situaciji. Te
koe u radu Zamenikog izvrnog odbora dolazile su i od
strane pojedinih rukovodeih partijskih funkcionera, koji
ili nisu shvatili novu politiku situaciju, ili su iz oportu
nizma ili line ambicije preduzimali akcije koje su samo
nanosile tetu Partiji i spreavale je da bre prebrodi te
koe. Zbog takve delatnosti pojedinaca izbijali su sukobi
izmeu Zamenikog izvrnog odbora i pokrajinskih ruko
vodstava ili meu lanovima pokrajinskih partijskih i sindi
kalnih foruma ...
Ali najozbiljnija smetnja za uspeniji rad na obnavlja
nju Partije bilo je postojanje dva rukovodea centra u
KPJ. U septembru 1921. osnovan je u Beu takozvani Izvr
ni odbor u emigraciji, koji je ubrzo postao orue u ru
kama Sime Markovia, jednog od sekretara KPJ u legal-

79

nom periodu. Zameniki izvrni odbor, u sporazumu sa

uhapenim lanovima Izvrnog odbora, obavestio je pismom
emigrantski izvrni odbor da u Beogradu ve postoji partij
sko rukovodstvo i da ono u Beu nije potrebno. Premda
se veina lanova ovog odbora s tim sloila, upornim nasto
janjem Sime Markovia emigrantski izvrni odbor je, pod
nazivom Zagranini komitet, nastavio da radi. Iako je usko
ro odlukom Zamenikog izvrnog odbora bio suspendovan
od funkcija u Zagraninom komitetu, Markovi je ipak na
stavio da rukovodi radom ove samozvane partijske centra
le u Beu traei intervenciju Kominterne. Tako su se na
elu Partije nala dva rukovodstva; oba su davala direk
tive organizacijama u zemlji, to je izazivalo zabunu i ote
avalo izgraivanje Partije i njenu akciju.95
Na predlog Zamenikog izvrnog odbora dolo je do sa
ziva ire partijske konferencije u Beu jula 1922, na kojoj je
trebalo da se raiste odnosi izmeu ta dva partijska foruma
i da se rasprave i druga pitanja od kojih su zavisili obnova
i dalji rad Partije.96
Ni ova, ni sledea partijska konferencija97 nee potpuno
raspraviti unutarpartijske sporove i razmimoilaenja 'levice i desnice u izgraivanju revolucionarne partije radnike
klase u ilegalnim uslovima i u izgraivanju politike Partije
u njenoj konkretnoj borbi za radne mase. Revoluaioname
snage u KPJ, uporno se borei da izgrade takvu ilegalnu re
volucionarnu partiju radnike klase koja nee biti samo pro
pagator komunizma nego i predvodnik radnike klase i rad
nih masa u borbi protiv kapitalistike vladavine, pribliavale
su se postepeno ostvarenju toga cilja. Osnovna pitanja koja
su dominirala u toj borbi, od ijeg pravilnog postavljanja

95 Pregled, istorije SKJ, 8891. Prva partijska konferencija

odrana je u Beu od 3. do 17. jula 1922. sa 22 delegata, predstav
nicima Kominterne i Komunistike omladinske internacionale.
Na konferenciji nisu bile zastupljene organizacije Makedonije,
Crne Gore, Dalmacije i Vojvodine.
96 Hronologija Jugoslavije, 38. Druga partijska konferencija
odrana je u Beu od 9. do 12. maja 1923.
97 Pregled istorije SKJ, 118, 119. Trea partijska konferen
cija predstavljala je znaajan datum u razvitku KPJ. Na njoj su
prihvaeni gotovo svi stavovi levice, koja je u borbi protiv opor
tunizma desnice, u borbi za boljevizaciju KPJ, koristila iskustvo
meunarodnog komunistikog pokreta, a naroito teorijske ra
dove Lenjina i iskustva SKP (b). U odlukama konferencije o na
cionalnom, seljakom, organizacionom i sindikalnom pitanju, KPJ
je zauzela uglavnom pravilan stav o osnovnim pitanjima strate
gije i taktike.

80

je zavisio uspeh u radu, bila su organizaciono, nacionalno,

seljako i sindikalno, i na tim pitanjima vodila se uporna
i estoka borba. No u isto vreme ta borba usporavala je nje
nu izgradnju i umanjivala njenu akcionu sposobnost.
Situacija u Vojvodini je bila utoliko tea to su od po
lovine 1921. do polovine 1923. bile prekinute veze sa central
nim partijskim rukovodstvom. Sve do poetka 1923. i orga
nizaciono stanje KP u N. Sadu bilo je vrlo loe. Ceo rad
komunista usredsredio se u novoosnovanim Nezavisnim sindiktatima. Partijske elije i partijski komiteti jo nisu bili
oformljeni. U ovakvim uslovima pristupilo se izgradnji le
galne Nezavisne radnike partije. Delegati Vojvodine Joef
Hermal i Andrija Mihajlovi, oba iz Velikog Bekereka, pri
sustvuju Drugoj zemaljskoj konferenciji odranoj u Beu ma
ja 1923. Iznenadilo nas je da se prole godine plenum (misli
na Prvu konferenciju) odrao bez nas. I sada smo bili obaveteni samo dva dana pre odlaska izjavljuje Hermal na
sednici Konferencije. Poto je konstatovano na sednici Iz
vrnog odbora Centralnog partijskog vea jula 1923. godine
da se u Vojvodini nije do tada uopte nita radilo, bilo je
reeno, poto je u Velikom Bekereku osnovan Oblasni se
kretarijat i mesna organizacija Nezavisne radnike partije,
da se Hermal prihvati organizovanja organizacija, jer tamo
ima dosta uslova za rad. Kao rezultat ovih odluka, ve u dru
goj polovini 1923. na teritoriji Vojvodine bilo je osam orga
nizacija KPJ sa 41 lanom i 12 mesnih organizacija i poverenitava Nezavisne radnike partije.
U Novom Sadu rad na obnovi KPJ i stvaranju legalnih
formi masovnog rada Nezavisni sindikati, Nezavisna rad
nika partija i Savez radnike omladine (SROJ) otpoinju
lanovi Partije koji nisu bili hapeni i oni koji su se vratili
iz istranog zatvora. Oni intenzivno rade na odvajanju radni
tva od socijalne demokratije, tj. od njihovog Glavnog rad
nikog saveza, i pripajanju Nezavisnim sindikatima. Tako
polako odvajaju tekstilce, drvodeljce, metalce, krojae, gra
evinare itd. i postepeno staju na elo borbe radnike klase.
Partija je u Novom Sadu od Obznane do atentata radi
la polulegalno, dok se posle atentata prelo na strogo kon
spirativan rad u grupama od tri do pet lanova. lanovi KPJ
i NRPJ krajem 1923. bili su: Nikola Kovaevi, remenar,
Jovan ipo, lakirer, Nikola Crveni, knjigovoa, Boa Jetner-Maic, stolar, Jovan Oros, zidar, ore Mii, kroja, An
drija Polgar, stolar, Dura Mesaro, stolar, Stevan Tokin, sto
lar, Vasilije Besermenji, tapacirer, Jovan Naidai, tapetar,
Itvan Pap, stolar, Paja Marinkovi, obuar, lan Saveza rad

81

nike omladine, Jovan Rubori, mlinar, Lazar Vernaki, kro

ja, Pera isler, kroja, Lipot Moari, kroja, Mladen Ver
naki, kroja, Mladen Dunerov, iratar, Dragoljub Jankovi,
obuar i Miroslav Pintar,98
U sindikatu su aktivni bili: Julika Palinka, erika 'imo
na PaMnkaa, uesnika u organizaciji atentata, Julija vraka, koja je umrla u to vreme jer je bila pretuena u zatvoru,
Klara Libi, poljoprivredna radnica, Jano Vimiislinski, zem
ljoradnik, Gapar Miiler, jednog od osnvaa Podrunice
krojakih radnika, Novica Putnik, jedno vreme sekretar Po
drunice krojakih radnika, i neki drugi bliski saradnici
KPJ.
Komunisti u Novom Sadu, kao i na drugim terenima
Vojvodine, nisu u poetku poklanjali veu panju formira
nju Nezavisne radnike partije. Aktivnost njihova bila je
skoncentrisana na sindikate, na rad u Udruenju kirajdija
i Radnikom sportskom klubu, koji je u poetku bio u ru
kama socijaldemokrata. Meutim, kako ni do avgusta 1923.
nije bila osnovana organizaoija Nezavisne radnike partije,
Centralni odbor Nezavisne radnike partije upuuje pismo
irilu Kolaeku i forsira njeno osnivanje:
to se tie stvaranja mesne organizacije, treba i vi nas
da razumete. Apsolutna potreba je da u Novom Sadu u
centru faizma, postoji naa organizacija. Ona se moe stvo
riti i bez ikakvog alarmiranja, ali mora se stvoriti po svaku
cenu. U tom stvaranju, naravno, da vi neete vezivati sindi
kalne organizacije.
Mi vas drugarski molimo da uloite sve svoje sile da se
Partija stvori.
Centralno rukovodstvo KPJ smatralo je da je ovo neop
hodna forma rada ne samo u borbi na osvajanju radmih
masa, u borbi za neophodno stvaranje jedinstva radnike
klase i radnih masa uopte, u borbi za jedinstven front rad
nika i seljaka i siromanih slojeva, ve posebno u datoj si
tuaciji, u borbi protiv sve veeg irenja faizma u Jugosla
viji.99

98 Graa, tom I, 232, 237. Spisak lanova NRPJ u Novom

Sadu od decembra 1923. Na spisku je naznaeno da su svi la
novi pre bili lanovi KPJ sem Marinkovia, kod koga je nazna
eno da je bio lan Saveza radnike omladine, a lan NRP od
novembra 1923, i Miroslava Pintera, za koga nema nikakvih po
dataka.
99 Graa, tom I, 234, 235.

82

Centralno
partijsko
rukovodstvo
upozorava
komuniste
na terenu na faistiku opasnost koja sve vie ugroava rad
ne mase:
Dok faisti, s jedne strane, juriaju na proleterske or
ganizacije, s druge strane, oni pokuavaju da raznim dema
gokim i nacionalistikim parolama pridobiju mnoge pro
leterske elemente. U tome pogledu novosadska Orjuna
otila je tako daleko da je pokuala da vodi tarifne pokrete
i da se uvue u sindikalne radnike organizacije. Isto poku
ava i SRNAO.
Isti problem podvlai i izvetaj Centralne uprave Saveza
radnike omladine Jugoslavije od maja 1924:
Usled specijalnih prilika u Vojvodini, rad na obnovi
celokupnog naeg pokreta bio je znatno otean. Zbog na
seljenosti nacionalnih manjina, faistiki pokret, faisti su
vodili borbu na dve strane: s jedne strane, protivu nacio
nalnih manjina i, s druge strane, protivu radnike klase.
Mesna organizacija Nezavisne radnike partije u Novom
Sadu formirana je avgusta ili septembra 1923.100
O
rezultatima rada komunista Vojvodine putem Ne
zavisne radnike partije govori se na Oblasnoj konferenci
ji te Partije marta 1924. koja je odrana u Velikom Bekereku. U ime Privremenog oblasnog sekretarijata izvetaj
su podneli Joef Hermal na maarskom i drugi sekretar Ni
kola Kovaevi na srpskom, i istakli da je Partija jo slaba
u Vojvodini, da ima 188 lanova u pet organizacija i dva
poverenitva, i to u Velikom Bekereku, Subotici, Novom Sa
du, Somboru, Panevu i poverenitvu u urugu i Belom Bla
tu. Konstatovano je da je Partija obratila veliku panju
omasovljenju sindikalnog pokreta, i njeni lanovi su bili naj
aktivniji radnici u sindikatima u Panevu, Velikom Bekere
ku, Novom Sadu, Somboru i Subotici gde postoje solidni
sindikalni pokreti. I diskutanti iz pojedinih mesta su pod
vukli da NRPJ ima veliki ugled u radnikim i seljakim ma
sama.101

100 IA CK KPJ, tom II, 82, 83. Iz rezolucije o faizmu na III

zemaljskoj konferenciji KPJ; Graa, tom I, 255.
Vladajua buroazija oivela je razne buroaske naciona
listike organizacije: ORJUNA, SRNO i dr.
101 Graa, tom I, 246, 247. Na kraju konferencije izabrano
je privremeno Oblasno vee.

83

Prema jednom izvetaju Komunistike omladinske in

ternationale (KOI), u novembru 1922. postojala je organiza
cija SKOJ-a u Novom Sadu. Kako je mesna partijska orga
nizacija poela da razvija ivlju aktivnost sredinom 1923. go
dine, to je najverovatnije da se i skojevska organizacija u to
vreme jae aktivirala i da je i mesna partijska organizacija
veu panju posvetila radu sa omladinom, i to ne samo na
njenom aktiviranju, ve i idejnom uzdizanju i osposobljavanju
za delovanjem meu omladinom. Postoji podataka da je sa
jednom grupom omladinaca na njenom idejnom uzdizanju
radio oblasni partijski rukovodilac Nikola Kovaevi. Stevan
Dostan u svojoj izjavi govori o aktivnosti u 1923. godini a.
naroito u 1924. On navodi da je KP u Novom Sadu u 1923, a
naroito 1924., imala skoro u svakoj sindikalnoj podrunici
lanova SKOJ-a koji su aktivno radili na irenju i ja
anju Nezavisnih sindikata, irenju radnike tampe, pri
kupljanju crvene pomoi, u radnikom sportskom klubu i
na drugim zadacima. Meu najaktivnijim omladincima u
1923/24. godini bili su Paja Marinkovi, Erne Ki, Rista imbiljkovi, Josif Gabnai, i Spasoje Prodanovi. Vasilije Besermenji, koji je aktivno radio sa omladinom u Novom Sadu
u to vreme kao lan KPJ, iznosi da je radnika napredna om
ladina bila veoma aktivna i uivala veliki ugled meu rad
nicima.
Organizacionom razvitku SKOJ-a i Saveza radnike om
ladine Jugoslavije u Novom Sadu i okolini znanto su doprineli Miroslav Pintar i Blagoje Parovi, iskusni skojevci sin
dikalni aktivisti, koji iz Tuzle dolaze u Novi Sad Pintar
januara, a Parovi aprila 1924. godine. Savez radnike omladi
ne Novog Sada osnovan je negde u prvoj polovini 1923. u
prisustvu lana centralnog rukovodstva SKOJ-a Sime Stevanovia.1 Iz nekih dokumenata vidi se da komunis
ti Vojvodine nisu odmah shvatili znaaj formiranja le
galne partijske i skojevske
organizacije. Predlog Miro
slava Pintara, delegata SKOJ-a iz Vojvodine, na sednici Centralne uprave SKOJ-a od 6. februara 1924. go
dine, da se formira Oblasni omladinski sekretarijat za
Vojvodinu koji bi rukovodio celokupnim radom, odbijen je
jer SROJ nije u dovoljnoj meri razvijen na ovom terenu,
102
Milenko P a 1 i , Radniki pokret u Vojvodini 1921
1929, Novi Sad 1973; 184; MSRV AO br. 7322, izjava Stevana Dostana; br. 8203, izjava Vasilija Besermenjija; Graa, tom I, 233
237; KOI 1923/8, 111, KOI 1923/81, Blagoje Parovi, Izabrani
spisi, dr Nadeda Jovanovi, mr ore O. Piljevi, XIII.

84

kako je istaknulo na ovoj sednici: Ne moe se formirati

Oblasni sekretarijat za Vojvodinu, kada jo ne postoje orga
nizacije mesne uprave iz kojih bi ovaj forum ponikao.
Da bi se ovaj zadatak izvrio, Miroslav Pintar je dobio punomoje, kako je istaknuto: Za rad na obnovi i jaanju
omladinskog pokreta u Vojvodini, do formiranja Oblasnog
sekretarijata, tj. dok ne sazru uslovi za njegovo formiranje.
Na ovoj sednici Pintar ulazi u plenum centralnog rukovod
stva Saveza radnike omladine Jugoslavije kao predstavnik
Vojvodine. Do formiranja ovog rukovodstva nije dolo iz vi
e razloga. Maja iste godine Centralna uprava SROJ-a u svom
izvetaju konstatovala je da je u Vojvodini omladinski pok
ret tek u zaetku, iako je oblast industrijski vrlo dobro raz
vijena, a postoji i obilni seoski proletarijat. Rad je otean,
kako je istaknuto u izvetaju, usled specijalnih prilika u
Vojvodini, usled jakog pritiska na radniki pokret uopte, ne
samo vlasti, ve i razvijenog faistikog pokreta, koji s jed
ne strane pritiska nacionalne manjine, a s druge radniku
klasu. Upravo usled takve situacije potreba za formiranjem
legalnog oblika rada meu omladinom bila je jo vea. Za
tim, bez obzira na to to je organizacija bila legalna, ona nije
mogla da deluje slobodno, jer su iza nje stajali KPJ i SKJ.
Organizaciono, SROJ je i dalje slabo stajao u Vojvodini.
Obrazovana su mesna udruenja samo u nekoliko mesta
Vojvodine. Meu njima je i Novi Sad sa 23 lana. U Radni
kom sportskom klubu bilo je 120 lanova. Na elu mesne
organizacije Saveza radnike omladine u 1924. godini bio je
Viktor Stark, privatni inovnik; uhapen je 20. septembra
iste godine, kao sekretar mesne organizacije u Novom Sadu.
Stanje se u SROJ-u pogoralo usled zabrane Nezavisne rad
nike partije od 11. jula 1924, a zabrana je obuhvatila i SROJ.
Ovom zabranom i NRPJ i SROJ dolaze u ilegalan poloaj
kao i KPJ. Iako je i posle zabrane produio sa radom, uslovi
za uspean rad su jo manji nego ranije. Uostalom, stvara
nje samostalne masovne omladinske organizacije pod poli
tikim rukovodstvom KP bio je sve do dolaska Josipa Broza
Tita na elo Partije jedan od ozbiljnih problema KPJ, jer
je SKOJ sve do tog vremena bio uska i preteno radnika
organizacija.
Novosadski SROJ. koji je relativno dobro stajao, doiveo
je ve septembra 1924. prvi udarac od strane policije. U tre
nutku kada je novosadsko mesno udruenje, iji sekretar
je bio Viktor Stark, preduzimalo korake da proiri rad
i meu omladinom nacionalnih manjina putem pokretanja
omladinskog lista na maarskom jeziku, Stark je bio uhap85

en, 20. septembra 1924, kao lan i sekretar Mesne organi

zacije SROJ-a i podvrgnut najteim zlostavljanjima u istra
nom zatvoru. Kako je bolovao od tuberkuloze, njegovo se
stanje znatno pogoralo, jer je sistematski muen bez obzira
na zdravstveno stanje. Puten je iz zatvora tek aprila 1925,
sueno mu je februara 1927. Osloboen je optube. Posle
ovoga se pasivizirao u naprednom radnikom pokretu.
Posle ovog hapenja Mesna organizacija SROJ-a znatno
je umanjila svoju aktivnost. Najverovatnije je da je SROJ
kao takav ubrzo prestao da deluje. Da je SROJ u Novom
Sadu relativno uspeno radio sve do ovog vremena, moe se
zakljuiti i iz izvetaja sa plenuma Centralnog komiteta
SROJ-a u februaru 1925. godine. Izvetaj istie da u Novom
Sadu postoji skojevska organizacija sa 28 lanova. Rad Par
tije sa omladinom kroz Nezavisne sindikate i SROJ kao le
galne forme rada, pruao je mogunost za ire obuhvatanje
radnike omladine i njeno prevaspitavanje u mlade revolu
cionare, ime su se proirivali i redovi SKOJ-a.
U 1924/25. godini bilo je nekog kretanja i meu intelek
tualnom novosadskom omladinom, ali ne u okviru novosad
skog SKOJ-a i SROJ-a, ve su to bili uticaji sa strane, u pr
vom redu putem napredne tampe i literature.
Od zabrane SROJ-a, SKOJ ostaje bez svoje legalne orga
nizacije i teite rada sa radnikom omladinom ponovo se
prebacuje u Nezavisne sindikate, tj. u omladinske sekcije
sindikata. Meutim, hapenje poetkom 1925. Nikole Crvenia, Nikole Kovaevia, Jovana ipoa i Vase Besermenjija,
rukovodilaca naprednog pokreta u Novom Sadu, uticalo je
na dalji rad i razvitak ne samo Partije ve i na rad SKOJ-a,
ali kako su se to hapenje i provala koja je nastala posle to
ga odrazili na rad u Novom Sadu, nemamo konkretnih po
dataka. SKOJ i u 1925. postoji i radi kroz navedene sekcije
i to dosta uspeno, kako se to moe da vidi iz nekih izveta
ja Centralnog komiteta SKOJ-a, kada je uspostavljena veza
sa rukovodstvom, prekinuta verovatno usled hapenja 1925.
Radilo se i kroz kulturne organizacije koje se sve vie osni
vaju. Tako su se grafiki radnici u 1925. godini okupljali u
svom pevakom drutvu Budunost. Sportski klub Rad
niki osnovan je 1926. u prolee, Abraevi kao umetnika grupa u okviru Nezavisnih sindikata poetkom 1927. Od
luku o osnivanju donela je Mesna partijska organizacija radi
privlaenja radnike omladine u cilju vaspitanja u prole
terskom duhu, kako je istaknuto prilikom osnivanja.
Novosadska radnika omladina poinje javno da istupa
1928. godine. Ona prvi put proslavlja u dvoritu Radnikog

86

doma Meunarodni praznik mladih radnika. Na proslavi

javno istupaju aktivni mladi radnici. Meu njima su Radivoj Barjaktarevi i Zvonimir Roksandi. Izgleda da su do
1928. godine sazreli uslovi za formiranje skojevske organiza
cije u Novom Sadu. Organizaciona rezolucija Pokrajinske
konferencije SKOJ-a, odrane juna 1928. godine u Velikom
Bekereku, istie da je osnivanje skojevske organizacije u
Novom Sadu u toku. Na ovoj konferenciji izabrano je i po
krajinsko rukovodstvo SKOJ-a. Ipak je stanje u Novom Sa
du slabije nego u ostalim delovima Pokrajine. Dok prema
evidenciji Centralnog komiteta SKOJ-a Veliki Bekerek ima
13 lanova, Kumane 13, Subotica 11, Novi Sad ima svega pet.
Preduzetnih elija nema, a ulinih odnosno radioninih sve
ga jedna. Najverovatnije je da KP u industrijska preduzea
u tom periodu nije prodrla, ili je taj uticaj bio veoma slab
na industrijsko radnitvo.103

Borba za revolucionarni kurs KPJ

Povodom referenduma koji sproveden neposredno posle
III partijske konferencije KPJ poetkom januara 1924. u or
ganizacijama NRPJ o odlukama konferencije, na kojoj su
prihvaeni gotovo svi stavovi levice nasuprot oportunisti
kim stavovima desnice, odrala je i Mesna organizacija Ne
zavisne radnike partije u Novom Sadu konferenciju u Petrovaradinu u stanu irila Kolaeka 27. januara iste godine,
i prihvatila jednoglasno rezolucije o agrarnom pitanju, o fa
izmu i o sindikalnom pitanju. Rezolucija o nacionalnom
pitanju nije prihvaena na ovoj konferenciji ve kasnije, jer
se ipo izjasnio protiv formulacije samoopredeljenje do
otcepljenja, zato, kako je on kazao na konferenciji, to u
narodu ne postoji ideja o otcepljenju, a kada bi je i bilo,
nijedna radnika partija ne sme slabiti svoju borbu otcepIjenjem. Pintar se sloio sa ipoem.104
U vreme odravanja ove konferencije partijskom orga
nizacijom Novoga Sada rukovodi Nikola Crveni, koji kra
jem 1923. dolazi u Novi Sad. Jula 1924, po proterivanju Ni
kole Kovaevia, sekretara KPJ za Baku i severni Srem,
preuzima Nikola Crveni i njegovu funkciju, a poetkom
avgusta 1924. preuzima dunost i sekretara Oblasnog sekre-

105
106

Graa, tom I, 241, 242, 254, 255, 275278.

Isto, 238240.
87

tarijata NRPJ za Vojvodinu umesto Joefa Hermala. Ovu

funkciju on vri do decembra iste godine kada Centralni od
bor Nezavisne radnike partije Jugoslavije na mesto sekreta
ra odreuje Acu Popovia, lana tog Centralnog odbora, pod
ilegalnim imenom Dimitrije Aleksi.105
Ponovni nalet reima na revoluoionami radniki pokret
poinje uoi proslave Prvog maja 1924, kada policija pristupa
masovnim hapenjima. U Beogradu je 30. aprila uhapeno
800 radnika. Poter za radnicima nastavljena je kako 1. tako
i 2. maja, a pohapeni radnici posle izdrane kazne od 1315
dana zatvora, proterivani su u rodno mesto. I u Novom Sa
du policija je 30. aprila ve poslepodne pohvatala rukovodi
oce revolucionarnog radnikog pokreta Nikolu Kovaevia,
Jovana ipoa, Andriju Polgara, Jovana Orosa, irila Kolaeka, Gapara Milera i dr. Do kasno u no uhapeno je 18 ko
munista. Uhapeni su svi predsednici i sekretari podrunica
Nezavisnih sindikata. Prvog maja gradska policija je raz
jurila okupljene radnike i tako onemoguila odravanje zbo
ra. Uhapeni rukovodioci zadrani su 13 dana u pritvoru i
posle sasluanja puteni, sem Kovaevia, ipoa, Kolaeka
i Polgara, koji su zadrani do glavnog pretresa. Ovo je bio
signal da e reim ponovo krenuti u ofanzivu i nasilje kako
protiv svojih protivnika tako i protiv revolucionarnog rad
nikog pokreta i njegovih voa. Kada je u zaotrenoj
politikoj situaciji posle vienedeljne krize mandat za ob
razovanje vlade dobio Nikola Pai u koaliciji sa Svetozarom
Pribieviem, CK KPJ je 20. maja cirkularom signalizirao
partijskim organizacijama mogunost zabrane rada i ujedno
dao uputstva za dalji rad. Upozoravajui na mogunost no
vog talasa terora, CK KPJ kae:
U dananjoj zaotrenoj situaciji, koja e doneti nove,
sve otrije sukobe u krilu buroaskih partija i nacionalnih
grupa, moramo biti svesni da predstoje estoke politike
borbe. Partija mora za nju biti spremna, radnika klasa
mora u toj borbi imati u naoj Partiji dobrog i sigurnog
vou.
Ovaj novi mandat PaiPribievievoj koaliciji znai
da stojimo pred jednim novim i silovitim talasom reakcije
i terora odozgo. Nema bezakonja i nasilja koje ova koali
cija nee uiniti da sebi osigura vladavinu. Prema svim zna
cima koji su se u toku ove krize dali videti, ona e u tome
nasilju biti bezobzirnija nego ikada do sada. ..

105

88

Isto, 258270, 283.

Ve 27. juna policija je izvrila pretres u kancelarijama

Nezavisne radnike partije Jugoslavije i u redakciji Radnika.
Devetog jula Uprava grada Beograda objavila je kominike o
predstojeem hapenju Centralnog odbora NRPJ, 10. jula
uhapen je Kota Novakovi, bivi komunistiki poslanik i
lan centralnog partijskog rukovodstva izabranog na III Ze
maljskoj konferenciji, zbog pisanja broure Makedonija Ma
kedoncima zemlja zemljoradnicima, 12. jula zabranjen je
rad NRPJ i Saveza radnike omladine i izvrena konfiskacija
njihove imovine. Tim povodom bili su zabranjeni i Nezavisni
sindikati. U Novom Sadu je 26. jula gradska policija izvri
la premetainu, zatvorila i zapeatila stan sindikalnog vea
Nezavisnih sindikata kao i sve pododbore pojedinih strukov
nih organizacija koji su u sastavu vea Nezavisnih sindikata.
Policija je ponovo dozvolila rad Nezavisnim sindikatima u
Novom Sadu tek u martu 1925.106
I pored svih progona reima, Partija je ipak organiza
ciono jaala. Od januara 1924. do januara 1925. broj lanova
KPJ u Jugoslaviji porastao je od oko 1.000 na 2.300. Frakcij
ski sukobi su koili njenu jau aktivnost i snaenje njenih
redova. Desna frakcija je sabotirala sve odluke III konfe
rencije. Opozicija se formirala za vreme referenduma u feb
ruaru u beogradskoj organizaciji i sistematski radila protiv
usvojenih odluka sabotirala ih je. Desnica je imala uticaja
na jedan deo kadra koji je drao vane pozicije u sindikal
nom pokretu. Ona nije htela da prizna Izvrni odbor KPJ i
pokuala je da od Centralne sindikalne frakcije u Nezavis
nim sindikatima stvori najvii forum koji bi rukovodio celokupnim politikim i sindikalnim radnikim pokretom. Sem
na nacionalnom pitanju i pitanju uloge Partije u sindikati
ma, razmimoilaenja su bila i na pitanju odnosa prema se
ljatvu i drugim principijelnim i taktikim pitanjima. Izme
u Centralnog odbora Nezavisne radnike partije Jugoslavi
je i desniarske opozicije u Partiji na elu sa ivotom Milojkoviem spor je izbio u jesen 1924. Poetkom novembra bila
je stvorena platforma za sporazum izmeu CO i opozicije,
ali plenum CO NRP sredinom novembra odbacio je tu plat

106
Hronologija Beograda, 158160; Jedinstvo, Novi Sad, 4.
V 1924, br. 1443; Graa, tom I, 256, 263, 264. Vlada PaiPribievi od maja do 28. jula 1924. Vlada Ljube Davidovia, obrazo
vana krajem jula 1924, ponovo je dopustila rad Nezavisnim sin
dikatima, ali ne u celoj zemlji. Oktobra iste godine pad vlade
koalicionog bloka ili vlade nacionalnog sporazuma i ponovo ob
razovanje vlade PaiPribievi.

89

formu, osudio gledite opozicije i okarakterisao ga kao soci

jaldemokratsko. Opozicija istupa iz NRPJ, ali se na inter
venciju Kl vratila u Partiju. Posle toga poveden je u Partiji
referendum na kome je opozicija doivela potpuni poraz.
Centralno rukovodstvo Partije, posle nauspelih pokuaja da
se spor izgladi, obratilo se svim partijskim organizacijama i
svima lanovima da se opredele o tome da li je politika Par
tije ispravna ili nije.
U diskusiji o sporu u NRPJ uzelo je u celoj zemlji uea
88 organizacija Partije i tri omladinske organizacije. Od 88
partijskih organizacija izjasnilo se za liniju Centralnog od
bora 79, a za liniju opozicije samo jedna. Ostalih osam or
ganizacija nije dalo nikakvo izjanjenje o partijskoj politi
ci. Omladinske organizacije bile su sve uz liniju Centralnog
odbora.
Meu 88 organizacija koje su se izjasnile za IO i njegovu
politiku bile su i etiri organizacije iz Vojvodine: Novi Sad,
Subotica, Debbiato i Kumane. Na svojim konferencijama
podrale su IO i njegovu politiku kao i principijelne stavo
ve, uz izvesne ograde u pogledu aktivnosti i ekspeditivnosti
Izvrnog odbora. Konferencija Mesne organizacije NRPJ No
vog Sada po pitanju referenduma odrana je 12. oktobra. U
est taaka rezolucije sa ove konferencije stoji: Nepokoleb
ljivo stojimo za jedinstvo Partije i najpuniju disciplinu. Sva
ki pokuaj cepanja Partije i krenja discipline najjae osu
ujemo i smatramo za izdaju ideje koja nas predvodi. Kon
ferencija je odbacila rezoluciju Oblasnog sekretarijata NRPJ
za Vojvodinu sa motivacijom: Rezolucija OS za Vojvodinu
nije pokazala pravi uzrok spora, ve je samo pokuaj prikri
vanja; zato se kao takva odbija. Rezolucija je usvojena sa
est protiv tri glasa.107
*
*

I trei i etvrti nalet reakcije zatekao je KPJ u toku

reorganizacije, koja je poela u prolee 1924. godine i treba
lo da bude zavrena do sredine januara 1925, ali i u jeku
borbe izmeu levice i desnice unutar Partije. Usled subjek-

107
Pregled istorije SKJ, 123; IA CK KPJ, tom II, 310334,
343; Graa, tom I, 270274. Nije nam poznato ko je glasao pro
tiv rezolucije OS, niti sutina rezolucije. IA CK KPJ, Komuni
stika internacionala (KI) V 1924/5; Kl 1925/25.

90

tivnih i objektivnih razloga reorganizacija je tekla sporo.

Imala je za cilj u prvom redu da obuhvati industrijsko rad
nitvo, da stvori partijske elije u industrijskim preduzeima, ime bi se promenio socijalni sastav Partije, jer je do
tadanji teritorijalni princip orijentisao rad uglavnom na za
natsko radnitvo, pa je i veinu lanstva sainjavalo radnit
vo zanatskih preduzea, sitni sopstvenici, intelektualci, a ma
nji deo radnici iz industrijskih preduzea.
Radi uvrenja Partije, centralno rukovodstvo izvrilo
je izvesne promene u partijskom rukovodstvu Vojvodine.
Posle hapenja Nikole Kovaevia uoi majske proslave i nje
govog proterivanja iz Vojvodine i zbog neaktivnosti Josipa
Hermala i njegovog smenjivanja sa funkcije sekretara Ob
lasnog sekretarijata za Veliki Bekerek u prvoj polovini avgusta 1924. godine. Centralni odbor je imao u kombinaciji
za ovu funkciju Tou Beria. Kako je Beri otiao u Zagreb
i tamo se zaposlio, ovo pitanje nije bilo reeno. Pramenom
oblasnog sekretara trebalo je da se i sedite Oblasnog sekre
tarijata preseli u Novi Sad; poetkom decembra Izvrni od
bor upuuje za sekretara Oblasnog sekretarijata u Velikom
Bekereku Acu Popovia i konano odreuje da i sedite Se
kretarijata bude u Novom Sadu. U duhu pojaane konspira
cije usled otvorenog terora vlasti, alje ga u Vojvodinu pod
ilegalnim imenom Dimitrije Aleksi, a u isto vreme i Nikola
Crveni pojavljuje se pod imenom Nikola Konti. Istom od
prve polovine januara 1925. sedite Oblasnog sekretarijata je
u Novom Sadu. U daljem radu na uvrenju partijske orga
nizacije Vojvodine bilo je potrebno da se potpuno formira
pokrajinsko partijsko rukovodstvo, pa je u tom smislu i ui
njen predlog iz Vojvodine Centralnom odboru, a Centralni
odbor NRPJ svojim pismom od 16. januara 1925. slae se sa
predloenim Privremenim oblasnim sekretarijatom od pet
lica, kao i da u Privremeni sekretarijat uu Nikola Crveni
i Andrija Polgar. Meutim, Sekretarijat u predloenom sa
stavu izgleda da nije ni proradio, jer je Aca Popovi zbog
pritiska policije ve negde posle 17. januara napustio Vojvo
dinu, a Crveni bio uhapen 1. februara 1925.108
*
*

108
Grada, tom I, 268, 269, 283, 302. Toa Beri je bio sekre
tar Mesne organizacije NRPJ u urugu do hapenja u ovoj or
ganizaciji krajem avgusta 1924. godine i lan Zemaljskog vea
NRPJ. Aca Popovi, lan Centralnog odbora NRPJ.

91

Otvoreni teror Pai-Pribievieve vlade zatekao je par

tijsku organizaciju Vojvodine u jeku reorganizacije i uvr
ivanja njenog pokrajinskog rukovodstva i priprema za skup
tinske izbore u formi Radniko-seljakog republikanskog sa
veza (bloka). Bez obzira na zabranu, Partija je produila
sa radom. Vlada Ljube Davidovia dozvolila je rad Nezavi
snih sindikata, ali ona nije popravila poloaj radnike klase.
Kao i u periodu otvorene reakcije Pai-Pribievieve vlade,
radnitvo je bilo izloeno progonima. Kada su posle pada Davidovieve vlade oktobra 1924. i ponovnog dolaska vlade Pai-Pribievi bili raspisani skuptinski izbori, KPJ je reila
da izie na njih. Ali ve 13. decembra ova vlada je izvrila
novi udar na revolucionarni radniki pokret. Centralno ru
kovodstvo dalo je odmah uputstvo organizacijama da se rad
i dalje nastavi: Udar ne sme da omete delovanje Partije.
Svako prekidanje rada, svako povlaenje od poslova, ravno
je izdaji. Centralni odbor zahteva da se i rad na sastavlja
nju lista nastavi i da se sve uini da Partija uestvuje u iz
borima.109
Kandidatske liste trebalo je istai u okruzima bekerekom, subotikom, novosadskom i panevakom. Liste Radniko-seljakog republikanskog bloka, pod kojim nazivom
je Partija dzila na izbore, bile su istaknute u Vojvodini u
novosadskom i bekereko-kikindskom okrugu. Novosadski
okrug imao je pet srezova sa 48 mesta. Teritorija je bila
prilino velika, a kadrova za agitaciju, naroito posle hape
nja u istonoj Bakoj, malo. Nedostajala su i finansijska
sredstva, pa je to ometalo rad. I pored toga, uspela je novo
sadska partijska organizacija, kad izborni proglas iz centrale
nije stigao do kraja januara, da izda proglas za svoj izborni
okrug na srpskom u 6.000 primeraka, i maarskom i slova
kom u 2.000 primeraka sa potpisom Okruni odbor radni
ka i seljaka. Centralni odbor poslao je svoj proglas 4. feb
ruara 1925, ali ga je policija zaplenila. Nosilac liste u novo
sadskom izbornom okrugu bio je Andrija Polgar, stolarski
radnik iz Novog Sada, kandidat za srez i grad Novi Sad Jo
van iipo, lakirerski radnik, zamenik Vasilije Besermenji,
tapetarski radnik. Lista novosadskog izbornog okruga dobila
je 353 glasa, a bekereko-kikindskog 1.187.
Policija je inila sve da bi umanjila ili eventualno i spreila izlazak na izbore Radniko-seljakog republikanskog blo
ka. Hapenjem donosioca centralnog izbornog proglasa i
njegovom zaplenom, ona je spreila rasturanje ovog progla109

92

Graa, tom I, 282, 292; Hronologija Beograda, 163.

sa, a hapenjem Nikole Crvenia 1. februara 1925. prilikom

rasturanja okrunog izbornog plakata, i Marka Kovaevia,
lana mesne organizacije NRPJ, metalskog radnika, ona je
nanela i veliki udarac mesnoj partijskoj organizaciji. Neto
kasnije uhapeni su i Jovan ipo i Vasilije Besermenji.110.
*
k

Dok je vlast zadavala udarac za udarcem revolucionar

nom radnikom pokretu, a frakcijske borbe sve se vie zao
travale u vrhovima, centralno rukovodstvo mije bilo u mo
gunosti da prua pomo rukovodstvima i organizacijama,
nairoito izmeu III i IV kongresa KPJ kada se ta borba vo
dila svom estinom izmeu desnice i levice u CK-u. Prema izvetaju organizacionog sekretara CK KPJ Organizacionom bi
rou (od septembra 1925) o stanju partijske organizacije, u
Vojvodini je bilo na poetku 1925. godine 150 lanova KPJ, a
septembra iste godine 300.111 Partija je i dalje slabo radila u
industrijskim preduzeima i meu poljoprivrednicima. Ovo
stanje se posle III kongresa neto popravilo, kako je Dene
izneo u svojoj diskusiji na plenumu CK KPJ septembra 1926.
Ali frakcijske borbe koje su se posle III kongresa zaotravale
u Centralnom komitetu, onemoguavale su bri razvitak Par
tije na terenu. One su se pootravale i u partijskoj organiza
ciji Vojvodine Veliki Bekerek, Subotica, Novi Sad. Posle
III
kongresa KPJ pojavljuje se frakcijski sukob u part, se
kretarijatu za Banat izmeu Zdravka Grania i Nikole Biofa, kao pristalica Sime Markovia i Andrije Mihajlovia, koji
je pripadao levici.112
U Novom Sadu, kad se Partija posle putanja uhapenih
lanova (sem Crvenia, koji je osuen), poela oporavljati,
na elu pokreta bili su Andrija Polgar, Jovan ipo, Jovan
Oros, Vasilije Besermenji i dr. Prema izjavi Vasilija Beser-

110
Grada, tom I, 31320. Osuen je samo Nikola Crveni
na dve i po godine robije.
111 Isto, 327.
112
Trei kongres KPJ odran je u Beu 17. do 22. maja
1926.
Delegati iz Vojvodine: Novi Sad je imao prava na dva de
legata, ali Andrija Polgar kao ni njegov zamenik nisu doli: Su
botica Jano Domanji; Veliki Bekerek, dva delegata: Andrija
Mihajlovi, prisustvovao Kongresu. Nikola Kovaevi bio je u to
vreme u zatvoru. Kao gost Kongresu je prisustvovao Nikola Biof. Jano Domanji je izabran u CK KPJ. Pseudonim Dene.

93

menjija, poetak frakcionatva pada u 1927. godinu. Jovan

ipo i Jovan Oros vodili su jednu grupu, kako se tada govo
rilo pristalice Beograda Sime Markovia, drugu Andrija
Polgar, pristalice Zagreba Raj ka Jovanovia i drugih
levih. Mlai komunisti Joef Gabnai. Joef Abt, Kalman
Halai i dr. osuivali su i jednu i drugu grupu. Do otvore
nih razmimoilaenja dolo je na pitanju zajednikog istupa
nja svih sindikalnih organizacija u Vojvodini za izbore or
gana u Radnikoj komori. Kad je godinja skuptina Komo
re donela odluku da se sprovedu izbori, povedeni su izmeu
nezavisnih, ursovaca i grafiarskih (autonomnih) sindikata
pregovori za zajedniko isticanje liste. Nezavisni sindikati
izneli su svoju platformu za sporazum u koju su u prvom
redu istakli potrebu borbe za punu autonomiju Radnike
komore i striktno sprovoenje socijalnog zakonodavstva. Iste
zahteve istakao je i Oblasni odbor URS-a. Grafiari su se u
pregovorima naroito zaloili da do sporazuma doe. Cemtrumai i socijaldemokrati nisu se slagali po pitanju uea i
Nezavisnih sindikata u radu Komore. Brvii su bili za njihovo
uee, a drugi su bili protiv bilo kakve saradnje sa Nezavi
snim sindikatima, pa i u Komori. Levo orijentisani funkcioneri u revolucionarnim sindikatima takoe su se suprotsta
vili ovoj saranji, dok su desno orijentisani bili za nju. Kada
je do sporazuma o saradnji dolo, antifrakcdjski raspoloene
snage u revolucionarnom pokretu prihvatile su je i ukljuile
se u nju.113
Sukob izmeu levih i desnih zaotrio se u Novom Sadu
posle kongresa Nezavisnih sindikata.114 Sukob se toliko zao
trio da je dolazilo do unih rasprava i Linog vreanja.
Frakcionatvo je potpirivano iz Beograda, kako od Sime
Markovia, tako i od Rajka Jovanovia. Kada je frakcionat
vo dovelo i do linih netrpeljivosti, na predlog CK Polgar
je bio odreen da radi u Okrunom komitetu Partije a ipo
u Mesnom. Meutim, kad je dolo do ponovnog spajanja
Okrunog i Mesnog komiteta, ipo, Oros, Roksandi, Stankovi, orevi i igmund bili su protiv. Rezultat je bio pov-

113 MSRV AO br. 18452, II, 9, 10; 8203; Graa, tom I, 338
KPJ u Vojvodini, i u tekoj situaciji u kojoj se nalazila,
ipak je delovala 1925. Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu,
koji usled razbijenosti Partije deluje samo na uoj teritoriji Ba
nata. Prema raspoloivim podacima, u Komitetu su bili: Andrija
Mihajlovi, sekretar, Joef Binder, Mihalj Senji, Nikola Biof,
Bogdan Eremi, Mladen Adamov, ura Gaborov i Paja Radii.

Kongres odran od 12. do 16. juna 1927.

94

laenje svih ovih iz KPJ. Na koncu su bili iskljueni u eri

sreivanja unutarpartijskih spora. I posle Otvorenog pisma
desniari na elu sa Simom Markoviem vodili su ivu agi
taciju za svoje pozicije i u Novom Sadu i u Subotici, pa je
i sam Markovi dolazio u ova dva grada a odlazilo se i u
Beograd na sastanke, tako da je CK ova dva mesta, pored
Beograda, obeleio kao najjaa uporita siminovaca. Da
je ipo otiao udesno obavetava Jano Domanji na plenu
mu CK KPJ krajem novembra 1927:

Andrija Polgar, lan KtJ i organi

zator naprednog pokreta u Novom
Sadu

U Novom Sadu se socijaldemokrati staraju svim silama

da likvidiraju nezavisni sindikalni pokret. Na je uticaj ta
mo opao u poslednje vreme, a socijaldemokrati su se oja
ali zbog toga to je jedan deo naih drugova kod ulaska
u Komoru otiao udesno.
I rezolucija istog plenuma dotakla se ovog pitanja:
Istovremeno uspelo je reformistima da uz pomo jedne
opredeljene desne grupe u naem pokretu udare breu u
revolucionarni sindikalni pokret u Vojvodini, Novosadski

95

sporazum,... itd. Protiv ovakvih likvidatorskih i oportuni

stikih tendenca treba povesti najodluniju borbu.'15
Kakvo je stanje vladalo u partijskom pokretu Vojvodine
istakao je na plenumu CK KPJ novembra 1927. i u pismu An
drije Mihajlovia Politbirou CK poetkom 1928. Na novem
barskom plenumu Jano Domanji, pored ostalog, izjavljuje:
Kada je re o slabosti naeg partijskog rada u Vojvo
dini, tu onda nismo krivi samo mi jer nismo imali nikakvih
veza ni sa sindikalnim centrom i jer k nama niko nikada
nije dolazio ni od Partije ni od sindikata. Sve to smo ui
nili, uinili smo samo po svojoj inicijativi i sa svojim sna
gama. Kada bi partijski centar posveivao vie panje Voj
vodini, kod nas bi se moglo uiniti mnogo. Uslovi za na rad
su odlini. Parlamentarni i optinski izbori pokazali su da
su nae parole prihvatljive za mase i da mi moemo imati
uspeha ak i tamo gde nikada niko iz centra nije dolazio ...
Na istom plenumu izneo je situaciju u Vojvodini i dele
gat iz Velikog Bekereka Andrija Mihajlovi-Nikoli:
Kakva je naa partijska organizacija u Vojvodini vidi
se iz toga to je na partijski sekretarijat postavila jo
Nezavisna radnika partija i stvar jo uvek tako stoji. Mi
smo zahtevali saziv oblasne konferencije da bi reili pitanje
organizovanja pokrajinskog partijskog centra i rada u po
krajini. Kod nas je sindikalni Oblasni odbor u Novom Sa
du, list (misli na Szervezett Munks, list Nezavisnih sindi
kata na maarskom jeziku prim, aut.) u Subotici, a Oblasni
sekretarijat partije u Velikom Bekereku. Pod takvim uslovima nemogue je raditi. Sa nama u Vojvodini nije se ra
dilo zato jer smo mi bili protiv frakcijske borbe. Mi nismo
imali nikakve vze sa Politbiroom. Politbiro ima veze samo
sa jednim selom (Kumane), a sa Pokrajinskim sekretarija
tom nema... Nemogue je tako dalje raditi. Mi do sada
nismo dobijali nikakvih instrukcija, iako smo dali est ad
resa. Politbiro ne zna gde je Oblasni sekretarijat Vojvodine.
Potrebno je sazvati oblasnu konferenciju koja bi organizovala pokrajinski centar jer se samo pod tim uslovima moe
raditi.

115
A CK KPJ, Memoarska graa (MG) III (ipo) 3/1.
Pismo Jovana ipoa CK SKJ; Graa, tom I, 373, 375.
I sam Jano Domanji je, iako je potpisao Otvoreno pismo
u Moskvi na savetovanju, po svom povratku, u jeku borbe za
Otvoreno pismo, kapitulirao i povukao svoj potpis sa pisma.
(Beleke Ubavke Vujoevi, A CK KPJ). Lorand Jano Domanji,
lan CK KPJ iz Vojvodine.

96

Situacija se ni poetkom 1928. nije poboljala. Mihajlove pie Politbirou 9. januara 1928:
Pokrajinski sekretarijat (PS) od svog izbora 1924. pa
do 1927. nije odrao nijedan potpuni plenum PK. Ova or
ganizaciona rascepanost traje jo i danas, nastavljajui svo
je tetno dejstvo na na rad. Mi ni danas jo n znamo
koje su tane geografske granice ovoga PS-a i koje e biti
njegovo konano sedite. No jo dve vane okolnosti ko
ile su, paralisale su na rad. Prvo je, naime, ovaj PS iz
gore pomenutih razloga u finansijskom pogledu tetno za
nemarivan (a svaki ko pogleda na mapu, uverie se da se
u ovako velikoj teritoriji bez odgovarajuih novanih sred
stava ne moe raditi). Drugi je razlog taj to je dosadanji
Politbiro (PB) iz neopravdanih razloga odravao direktne
veze ne samo sa pojedinim okruzima, nego ak i sa poje
dinim mesnim organizacijama ovoga PS, umesto da je ospo
sobio ovaj PS za rad, pa da preko njega upravlja evom
pokrajinom, on ga je prvo onemoguio, pa je zatim uspo
stavio direktne veze sa skoro svim ovog PS-a podrednim
organizacijama. Da je ova politika naeg centra bila bezum
na to najbolje pokazuje slika dananjeg organizacionog sta
nja ove pokrajine koje je dovedeno skoro do nitice. Mi
srno uprkos svih tih nezgoda uloili mnogo truda da spasemo ono to se spasti moe... Mi ne moemo vie, a da
ne ukaemo na put kojim se treba poi. Sadanji put vue
nizbrdo.1
116
Graa, tom I, 353, 371, 373375; ARP Kl 1928/3, pismo
Nikolia Politbirou (PB), Veliki Bekerek, 9. januara 1928.
Andrija Mihajlovi, sekretar Pokrajinskog sekretarijata za
Vojvodinu, pripadao je levoj frakciji, dok je drugi lan Sekre
tarijata Nikola Biof pripadao desnoj frakciji.
Iz diskusije Loranda Janoa
Domanjija na plenumu CK
KPJ, odranom od
27. novembra do 1. decembra 1927.
Skuptinski izbori odrani su 11. septembra, optinski iz
bori 6. novembra 1927. KPJ je izala na izbore pod imenom Re
publikanskog saveza radnika i seljaka. Kandidatske liste posta
vila je u svih est izbornih okruga Vojvodine i dobila 9.177 gla
sova, u celoj zemlji 42.869. I novosadska partijska organizacija
uestvuje na skuptinskim izborima i dobija 159 glasova. Ovako
mali broj dobijenih glasova u odnosu na druge izborne okruge
svakako je u tome to ona nije imala mnogo poljoprivrednog
radnitva, a meu industrijsko radnitvo je slabo prodirala. Uz
to su Partiju u Novom Sadu nagrizale frakcijske borbe i rasipale
njene snage.
Na optinskim izborima KPJ je u Vojvodini imala jo bolji
uspeh. Dobila je oko 200 odbornikih mesta u preko 20 optin-

97

Borba revolucionarnih snaga za jedinstvo sindikalnog

pokreta i sprovoenje Otvorenog pisma Kl
Frakcijska borba nije samo koila izgradnju i konsolida
ciju Partije, ve je u jednakoj meri imala negativne posledi
ce i na izgradnju i omasovljenje sindikalnog pokreta i ote
avala borbu za izgradnju jedinstvenih sindikata i jedinstve
nog fronta proletenijata uopte. Borba izmeu desne i leve
frakcije u Centralnom radnikom sindikalnom odboru Jugo
slavije (CRSOJ), gde se desna frakcija bila ugnezdila i otuda
vodila estoku borbu protiv linije i taktike Partije, ila je
naruku voima reformistikih sindikata u njihovoj borbi za
osvajanje radnih masa kao i cepakoj politici koju su sis
temski vodili. Veina rukovodstva CRSOJ nije se slagala s
odlukama KPJ o sindikalnom pitanju. To je bila grupa opor
tunista koja se bojala akcija, pod izgovorom da se reimu ne
prui povod za zabranu Nezavisnih sindikata.
Ostavi dosledni svojoj razbijakoj politici, oni su i u
akciji koju su poveli revolucionarni sindikati aprila 1925. oko
ujedinjenja sindikata pokuali da nagnaju revolucionarne
sindikate na kapitulaciju ili da izazovu rascep. Kada mane
var GRS-a, da preko partijske opozicije u CRSOJ i Nezavis
nim sindikatima izazove rascep nije uspeo, on je u toku pre
govora poslao CRSOJ pismo u kome se kapitulacija Nezavis
nih sindikata postavlja kao uslov za ujedinjenje. etvorica
lanova IO CRSOJ Stojan Stankovi, Dragutin Bukvii, Janko Petakovi d Milan Groi prihvatili su gledite GRS-a, nas
tavili na svoju ruku pregovore i izvrili ujedinjenje okto
bra 1925. Oni su lino preli u GRS. Ovaj pokuaj cepanja
Nezavisnih sindikata od strane socijaldemokrata nije uspeo,
jer sa ovom etvoricom izdajnika revolucionarne borbe nije
pola ni jedna organizacija.
Iskljueni sindikalni funkcioneri su s reformistima organizovali i u Beogradu odrali 10-12. oktobra 1925. takozva
ni kongres ujedinjenja. Tako se Glavni radniki savez Jugo
slavije proglasio Ujedinjenim radnikim sindikalnim save
zom Jugoslavije URSSJ.117
Novi Izvrni odbor Nezavisnih sindikata sprovod io je
odluke plenuma odranog 16. do 17. avgusta 1925 u
skih predstavnitava na teritoriji Bake i Banata. Novi Sad je i
na ovim izborima imao slabije rezultate nego u mnogim drugim
mestima.
117 IA CK KPJ, tom II, 114, 173, 179, 476477; Pregled isto
rije SKJ, 123.

9S

sindikalnim organizacijama i slao svoje lanove na plenume

sindikalnih vea. U Novom Sadu je plenumu Mesnog rad
nikog sindilnog vea (MRSV, odran 14. septembra i 1. ok
tobra iste godine) prisustvovao delegat CRSOJ Lazar Stefanovi, koji je odrao referat po pitanju sindikalnog pokreta
i dranju etvorice otpadnika. Plenum MRSV je oneo rezo
luciju u kojoj se izjasnio za puno, zdravo i trajno proleter
sko jedinstvo sindikalnog pokreta i pozvao 10 CRSOJ da u
duhu tih odluka nastavi energian rad za to skorije ujedi
njenje sindikata. Ujedno je osudio politiku desnog radni
kog saveza (GRS) po pitanju ujedinjenja kao cepaku i kao
tenju GRS za iskoriavanje ujedinjenog sindikalnog pokre
ta za raun sindikalne birokratije zabarikadirane u okrunim
uredima i radnikim komorama. Politiku Stankovia, Bukvi
a, Petakovia i Grojia osudio je kao cepaku i izdajniku,
protivnu tenjama jugoslovenskog radnitva. Pitanje sindi
kalnog jedinstva na isti je nain tretirano u celoj Vojvodini.
Jano Domanji na plenumu CK KPJ, odranom 56 septem
bra 1926. godine, govori o toj situaciji i uspesima u stvaranju
jedinstvenog fronta proletarijata u Vojvodini:
Nai uspesi u politici sindikalnog jedinstva posta i u opa
sni zbog neuspeha u drugim pokrajinama. Jedinstveni front
je uspostavljen, mase sada hoe ujedinjenje. Nezavisni sin
dikati se jako razvijaju, a nema se dosta snaga.
KPJ u tom periodu nije imala vie od 2.000 radnika u
svojim redovima. Ogromna veina lanova revolucionarnih
sindikata vezana je bila s malim preduzeima i malim radio
nicama, to je stvaralo pogodan teren za individualistika
skretanja.
Situacija u Nezavisnim sindikatima se u N. Sadu done
kle menja 1927. godine u korist socijaldemokrata, sa obzirom
na frakcijske borbe koje su vladale, kao to je Domanji
obavestio plenum CK KPJ krajem novembra.11
Frakcijske borbe u KPJ jo su se vie raspirile krajem
1927. i 1928. godine. Ni intervencija Komunistike internacionale 1925, ni Trei kongres KPJ nisu likvidirali frakcijske
borbe u Partiji. Iako je desnica na Treem kongresu prihva
tila sve odluke Kongresa, pa i odluku o likvidaciji frakcija,
Sima Markovi sa svojom grupom produio je frakcijsku
borbu, a poloaj politikog sekretara omoguio mu je da
sprovodi svoju politiku. Leva frakcija, iako je do tada u bor118 Graa, tom I, 327, 328, 336, 371.
99

bi sa oportunistikom desnom frakcijom ulagala mnogo na

pora da se KPJ izgradi kao revolucionarna partija i mnogo
doprinela revolucionisanju KPJ u tom periodu, zapadala je
i sama u greke, koje su je udaljavale od partijskog lanstva
i njegove svakodnevne borbe. Zbog toga se leva frakcija po
sle Treeg kongresa sve vie pretvarala u grupu bespomo
nih Jeviara, revolucionarnih frazera koji su postali smetnja
u tekoj borbi za ozdravljenje Partije. Posle Kongresa ova
borba je dobila besprincipijelan karakter i s jedne i s druge
strane. U takvoj situaciji centralno rukovodstvo je u nemo
gunosti da prua pomo organizacijama i rukovodstvima
na terenu i, tavie, frakcionai iz rukovodstva prenose svoje
sukobe u nia rukovodstva i stvaraju svoja uporita u poje
dinim organizacijama.
Sav teret partijskog rada leao je na niim rukovodstvi
ma i partijskim kadrovima, koji su esto ulagali velike na
pore u izgradnji Partije i Nezavisnih sindikata, izgradnji
jedinstvenog fronta i pokretanju akcija proletarijata.
O
uspesima Partije u Vojvodini, i pored ovakvog stanja
u vrhovima i gotovo nikakve pomoi terenu, govori Domanji
na septembarskom plenumu 1927. godine, kako smo napred
naveli, i izraava nezadovoljstvo sa stanjem pokreta u dru
gim pokrajinama, kaje dovodi u pitanje i rezultate u Vojvo
dini. I skuptinski i optinski izbori pokazali su da se Partija
u Vojvodini, i pored jakog terora, zaloila za uspeh na izbo
rima i ona ga je i postigla. Na skuptinskim izborima u est
izbornih okruga Vojvodine KPJ je dobila 9.177 glasova (u
celoj zemlji 42.869). Rezultati glasanja bili su jo bolji na
optinskim izborima za izbor odbornika, i doneli 200 odbornikih mesta u preko 20 optinskih predstavnitava na teri
toriji Bake i Banata.119
Kada se ni dva plenuma CK KPJ 1927. godine nisu us
pela da obraunaju sa levim i desnim frakcionatvom, javio
se na terenu jo snaniji otpor jednoj i drugoj frakciji nego
to je to bilo ranije. Ve na kongresu Nezavisnih sindikata
u junu 1927. godine dolazi do otpora oportunistikoj desnoj
liniji rukovodstva CRSOJ koje je bilo desno orijentisano, i
pod pritiskom pravilno orijentisanih uesnika kongresa, usvo
jena je revolucionarna linija. Nezavisnih sindikata. Borbe su
se posle kongresa jo vie zaotrile.
Odlunu borbu protiv jednih i drugih povela je manjina
u zagrebakoj partijskoj organizaciji na elu sa Josipom Bro-

119

100

Pregled istorije SKJ; Graa, tom I, 353, 371 i 373.

zom i uspela da na
pobedi levu frakciju.120

Osmoj

mesnoj

partijskoj

konferenciji

U Vojvodini, pored kritike Mihajlovia na razrivenost

KPJ, nepovezanost sa centralnim rukovodstvom, na skoro
nikakvu pomo rukovodstvima na terenu od strane central
nog rukovodstva, javljaju se otpori i kritika i u subotikoj
partijskoj organizaciji na elu sa urom Pucarom, Itvanom
Kizurom i Boom Nikoliem. Naroito je Itvan Kizur vodio
otru borbu protiv oportunizma Janoa Domanjija pa je kao
rezultat te borbe dolo do smenjivanja Damanj.ija sa sekretarske funkcije. Okruna partijska konferencija odrana kra
jem februara otro je osudila frakcijske borbe u KP i tra
ila da se od najniih elija pa do Kominterne ova borba
protiv frakcionatva pokreta sa najveom energijom sprove
de i smatra da bi bilo potrebno u najskorije vreme sazvati
sve partijske elije i osuditi sve one tenje koje postoje u
suprotnosti sa Kl. Rezolucija dalje knitikuje ii sam PB, koji
gleda samo svoje line interese, bolesne ambicije, a ne klas
ne interese proletarijata. I ovde se konstatuje da se PB otoe
pio svojim ponaanjem od celokupnog poljoprivrednog pc
kreta i poljoprivrednih radnika itd. Konferencija je traila
da se u najkraem vremenu sazovu mesne, okrune i oblas
ne konferencije, koje e zahtevati od Kl likvidaciju frakcij
ske borbe i da se u partijskom Izvrnom odboru osigura ve
ina od fizikih radnika, kao i da se ova rezolucija uputi
svim oblasnim sekretarijatima, s tim da u najkraem roku
sazovu konferencije koje e preduzeti dalje mere.121
Frakcijska borba pretila je da Partiju dovede do rasula
poetkom 1928. godine. Oslanjajui se na zdravo partijsko
jezgro koje se iskristalisalo u toku borbe i diglo svoj glas
protiv jedne i druge frakcije, Kom/interna je uputila Otvore
no pismo lanovima KPJ maja 1928. Pod seajui na snagu
KPJ u legalnom periodu, a uzimajui u obzir sve objektivne
uslove i teror posle Obznane i Zakona o zatiti drava, poz
vala je celokupno partijsko lanstvo da se okupi oko tog
jezgra i najodlunije osudi i odbije svaki pokuaj rascepa
Partije.

120
Hronologija Jugoslavije, 48. U Zagrebu je odrana VIII
partijska konferencija 2526. februara 1928, na kojoj je zauzet
odluan antifrakcijski stav. Josip Broz je izabran za politikog
sekretara Mesnog komiteta KPJ za Zagreb.
121
IA CK KPJ, tom II, 459. Rezolucija sa sastanka OK Subotice, odranog koncem februara 1928.

101

Partija koja je u burnim posleratnim godinama 1918

1920. vodila ogromnu veinu radnike klase Jugoslavije, par
tija koja je u svojim redovima imala desetine hiljada svo
jih pristaa, koja je vodila jake masovne sindikate, koja
je istupila u ime miliona srpskih, hrvatskih, slovenakih,
makedonskih, itd. seljaka, koja je u Konstituanti predstav
ljala grupu od 60 poslanika, ta partija je u poslednjim go
dinama pokazala zaprepaujue znakove gubitka svoga uticaja u masama, izgubila svoje ranije jake veze s velikim
preduzeima i smanjila brojno stanje svoga lanstva na
3.000
lanova. Unitarni sindikati brojno su opali i danas obuhvataju samo oko 2% radnike klase Jugoslavije.
Osuujui i desnu ii levu frakciju, Izv.rni komitet Kominterne obratio se Otvorenim pismom svim lanovima KPJ
i pozvao ih da pomognu inicijativu onih mesnih organizacija
koje su ve zapoele likvidaciju frakcijske borbe u Partiji.122
Na sednici Centralnog sekretarijata 17. juna odreen je
uro Salaj-Vali za Vojvodinu, jer je u Vojvodini situacija
takva, konstatovao je, da je potrebno odmah da otputuje ta
mo jedan delegat Centralnog komiteta. Sem u beogradskoj
partijskoj organizaciji, situacija je bila teka i u partijskoj
organizaciji Novog Sada i Subotice, gde su se formirale dve
reformistike grupe, u Subotiici dva profesora koji pod
uticajem Sime Markovia ustaju protiv Otvorenog pisma,
a u Novom Sadu grupu vodi ipo. Drugoj grupi bio je na
elu Andrija Polgar. Prva negira Otvoreno pismo, a druga ga
usvaja. Situacija je u Subotici pogorana i time to je Jamo
Domanji, koji je uestvovao na savetovanju u Moskvi i sta
vio svoj potpis na Otvoreno pismo, kasnije ga povukao.123
U velikom
rezerve.

Bekereku

Otvoreno

pismo

je

primljeno

bez

Vojvoanska napredna omladina takoe ga je prihvatila

i na pokrajinskoj konferenciji u V. Bekereku juna 1928, na
kojoj kao delegat uestvuje Paja Marganovi, njeni pred
stavnici pozdravljaju ga kao ii pismo Egzekutivnog komiteta
EK komunistike omladine internacionale Savezu komu
nistike omladine Jugoslavije, i najodlunije osudili frakci-

122 Isto,

447. Otvoreno pismo lanovima KPJ.

A CK KPJ, Izvetaj Filipa Filipovia o IV kongresu KPJ.
Iz komentara na izvetaj Ubavke Vujoevi. Savetovanje sa dele
gatima KPJ pri Izvrnom komitetu Komunistike internacionale
povodom stanja u KPJ, odrano poetkom aprila 1928. u Moskvi.
Na njemu je doneto Otvoreno pismo svim organizacijama.
123

102

onatvo, dolazilo ono a desna ili leva i pozdravili odluku

Treeg plenuma CK SKOJ-a.124
U okviru priprema za etvrti kongres KPJ, Biro Central
nog komiteta (BCK) na svojoj sednici od 12. jula 1928. resio
je da uro akovi (Bosni) ide u Vojvodinu i Srbiju kao
predstavnik CK, a na sednici od 3. avgusta utvren je datum
za saziv plenuma PK KPJ za Vojvodinu i PK KPJ za Srbiju.
Pretkongresna pokrajinska konferencija Partije za Vojvodi
nu odrana je 21. oktobra 1928. u Velikom Bekereku uz
prisustvo ure akovia i Paje Marganovia. Konferenciji
prisustvuju, prema seanju Mihalja Senjija, tadanjeg lana
Pokrajinskog komiteta Partije za Vojvodinu, Andrija Mihajlovi, Mihalj Senji, Joef Binder, Mita Despotovi, svi iz Ba
nata, i jedan skojevac iz Vrca, zatim Andrija Polgar iz No
vog Sada, Joef Sekelj iz Sombora, Lazar Nei iz Subotice,
Andrija Hartman iz Paneva. Konferencija je, meutim, konstatovala da prisutnih ima 11 lanova i dva kandidata.
U pogledu organizacionog stanja, konferencija je konstatovala da u Vojvodini bez Srema ima pet OK, 26 MK i 76
elija sa 360 lanova KP. Broj izabranih lanova PK KPJ za
Vojvodinu je iz 11 mesta sa pravom glasa i dva kandidata.
(U ovom broju je i jedan skojevac sa etvorogodinjim par
tijskim staom).
Na osnovu 360 lanova Partije Konferencija je izabrala
etiri delegata za etvrti kongres KPJ, i to tri iz Vojvodine:
Vojia Paju Marganovia, Polia Andriju Polgara, Andrejevia Andriju Mihajlovia, i jednog iz BCK, (Biro CR),
Jelia (Bokovia) Filipa Filipovia.125
Zavoenje otvorene diktature
Kapitalistika klasa Jugoslavije do 6. januara 1929. go
dine do zavoenja otvorene monarhofaistike diktature
nije uspela da konsoliduje svoj poredak i pored svih ekonomsko-politikih mera koje je preduzimala u toku 10 godi124
Graa, tom I, 405, 406; Iz Uspomene Josipa Gradara,
A CK KPJ, Kl 1931/24, najkrvavija diktatura Evrope.
Paja Marganovi, obuarski radnik, roen u Deliblatu (Ba
nat) 1904. godine. lan Centralne uprave sindikata koaraca Ju
goslavije 1924. Organizacioni sekretar CK SKOJ-a 1928. Oktobra
1924. poslan u Moskvu na kolovanie. Zavrio Sverdlovski uni
verzitet. Jula 1928. sa grupom politikih radnika upuen u Jugo
slaviju radi sprovoenja Otvorenog pisma EKKI. Bio delegat na
IV kongresu KPJ u Drezdenu i izabran za lana CK KPJ.
125
Graa, tom I, 445.

103

na svoje vladavine. Nijedno pitanje dravne krize nije uspela

da rei. Agrarno i nacionalno pitanje ostalo je nereeno, po
ljoprivredna kriza sve se vie zaotravala i povlaila za so
bom industrijsku, krizu u zanatstvu, trgovini a zatim i finansijsku.
Kapitulacija
vodstva
Hrvatske
republikanske
seljake
stranke (HRSS) pada kada je ona, posle hapenja Stjepana
Radia, ula u radikalsku vladu Nikole Paia, odrekavi se
svoga republikanstva i priznavi centralistiko ureenje dr
ave. Stranka je tada promenila svoje ime u Hrvatska se
ljaka stranaka (HSS), ali ovim nije reeno hrvatsko pitanje,
jer nije bio uklonjen izvor nacionalnog ugnjetavanja. Kapitu
lacija Radievog vodstva pred velikosrpskom buroazijom
vodila je sve veem zaotravanju krize jedinstva drave. U
situaciji narastanja dravne krize, koja je pretila i rasulom,
kralj Aleksandar je u sporazumu sa velikosrpskim bogatai
ma i hrvatskim i slovenakim kapitalistima i englesko-francuskim bankarima, izvrio dravni udar i proglasio otvorenu
diktaturu, uz obeanje da e resiti privrednu krizu, stvoriti
narodno jedinstvo i uvrstiti pokolebani meunarodni po
loaj Jugoslavije. U kominikeu izdatom iz dvora uoi zavo
enja diktature Aleksandar motivie ukidanje Vidovdanskog
ustava iz 1921. godine i rasputanje Narodne skuptine:
Rezultat konsultacije je pokazao da meu parlamentar
nim grupama postoje sasvim oprena gledita na reenje
dananje krize. Ta se razmimoilaenja pojavljuju u oceni
pitanja dravnog ureenja. Zbog toga nema mogunosti ni
za kakvo parlamentarno reenje krize, koje bi dalo garan
ciju za puno odranje dravnog i narodnog jedinstva.12''
Reim otvorene diktature ni putem najgrublje sile nije
uspeo da konsoliduje kapitalistiki drutveni poredak, tim
pre to se jaanjem poljoprivredne krize i nastupanjem svetske ekonomske krize, koja je zahvatila i Jugoslaviju, privred
na kriza sve vie proirivala. I pored svih mera i planova ko
je je vlada preduzimala u cilju spasavanja privrede tokom
diktature 1929-1935, nije uspela da rei nijedno od pitanja
iju je likvidaciju postavila sebi kao cilj.127
Diktatura je kao najdosledniji i najaktivniji zatitnik
interesa finansijskog kapitala, krupne buroazije i velikoposednika, pristupila sahranjivanju i one skromne agrarne re-

126
127

104

A CK KPJ, 1929/23.
A CK KPJ, Trgovaki glasnik, od 19. I 1930; Kl 1930/5.

forine koju je bila primorana da objavi velikosrpska bur

oazija posle prvog svetskog rata. Novim Zakonom o likvi
daciji agrarnih odnosa samo u Hrvatskoj, Vojvodini i Slove
niji trebalo je isplatiti veleposednicima 1 milijardu i 700 miliona dinara. I to 500 miliona drava, tj. poreski obveznici,
a 1 milijardu i 200 miliona seljaka sirotinja. Ovakvom agrar
nom politikom jo viie se pojaava nacionalno ugnjetavanje,
a proiruju i zaotravaju klasne suprotnosti na selu.
U bedi i nevolji ive radnici, u bedi i nevolji ive siro
mani seljaci. Da bi mogao kupiti 3 para cipela, seliak mora
prodati 16 metrikih centi krompira a toliko jedva i ima.
Za 100 kg. kupusa dobije 34 dinara.128
Ekonomska kriza jo vie je pojaavala i eksploataciju
radnike klase, poveavala i onako veliki broj nezaposlenih,
pogoravala jo vie bedan poloaj radnih masa. Radniko
zatitno zakonodavstvo ii do zavoenja estojanuarske dikta
ture, pored svih njegovih mana, bilo je mrtvo slovo na papi
ru. Odredbe tih zakona naroito one koje su u prilog in
teresima radnike klase sprovoene su u ivot u tolikoj
meri koliko je radnika klasa imala snage da pomou svojih
klasnoborbenih organizacija prisili poslodavce na njihovo
ispunjenje. U svakom sukobu radnika i poslodavaca na pita
nju sprovoenja zakonskih odredaba dravna vlast stajala je
na strani poslodavaca. Pod diktaturom poloaj radnike
klase pogoravao se do neverovatnih razmera. Radnici se
otputaju bez otkaza, stariji radnici nedometaju se jevtinom enskom i mladom radnom snagom, stepen dostie vr
hunac. Obaranje nadnica ilo je iz godine u godinu. Radno
vreme produeno je od 8 na 10, 12 pa i 16 sati dnevno.129
Reim je odmah oduzeo radnikoj klasi sve nelegalne
forme borbe. Prvi direktan udar bio je rasputanje Nezavis
nih sindikata, ime je bilo onemogueno svako dotadanje
delovanje legalnih sindikata, koji su predstavljali jednu od
najjaih veza izmeu Partije i radnike klase. Donete su
uredbe o radnom vremenu. Te iste uredbe proglasile su ko
lektivne ugovore izmeu poslodavaca i radnika kao nevaee,
obustavljen je izbor radnikih poverenika, najhitnije odred
be radnikog zakonodavstva su unitene, Zakon o zatiti i
osiguranju radnika obustavljen, okruni uredi za osiguranje
radnika predani u ruke socijal-faista, inspekcije rada pres128
129

A CK KPJ, Kl 1930/11.
A CK KPJ, Kl 1929/534; Kl 1930/5.
105

tale su sa svojom delatnou, berze rada preobraene u agen

ture za liferovanje radnika u inostranstvo.130
Svaki radniki pokret diktatura je guila najbrutalnijom
silom. Besposleni se u masama hapse svakodnevno. Obino
se pohapeni radnici za vreme racije zlostavljaju u policiji,
grozno prebijaju i gone u mesta roenja.131
Istovremeno s manifestom o zavoenju otvorene dikta
ture obnarodovana su unapred ve pripremljena etiri zako
na. Meu njima Zakon o zatiti javne bezbednosti i poretka
u dravi i Zakon o izmenama i dopunama Zakona o tampi
iz 1925. godine. Zakonom od 8. januara o Dravnom sudu za
zatitu drave ustanovljuje se Dravni sud za zatitu drave.
Zakon o izmenama u Zakonu o zatiti javne bezbednosti i
poretka u dravi od 1. marta pootren je isti Zakon od 6.
januara iste godine. Radnika klasa je potpuno obespravlje
na. U martu je vlada izdala i tajnu naredbu svima policij
skim i andarmerijskim vlastima da se svi za koje vlasti
misle da su voe Komunistike partije Ali komunistike om
ladine imaju tajno poubijati. Istovremeno izila je i tajna
naredba koja obeava nagradu od 50.000 din. onome koji izda
vlastima lanove Centralnog komiteta Komunistike partije
ili omladine. Izdana je i naredba o konfiskaciji imovine
onih koji se optuuju za komunistiki ili rad protiv dikta
ture uopte.132
KPJ je predvidela dolazak otvorene diktature. Na etvr
tom kongresu Partije odranim pred dravni udar 1928 jas
no je naglaena neminovnost njenog dolaska, ali KPJ od
Otvorenog pisma EKKI i Kongresa nije u tako kratkom vre
menu mogla da postane mona organizaciona i konsolidovana snaga, koja bi pod udarcima estojanuarskog reima, iskoriavajui narasle ekonomsko-politike suprotnosti, stala
na elo radnih masa grada i sela, iako su odluke Kongresa
davale lanstvu Partije i itavoj radnikoj klasi jasnu i pra
vilnu orijentaciju za budui rad.
Jedva se poela oporavljati i konsolidovati. Imala je sve
ga 3.500 lanova, a otprilike toliko i SKOJ. Uticaj Nezavisnih
sindikata sa oko 20.000 lanova nije mogao biti znatniji na
vei deo radnike klase i na radne mase na selu. Desna i leva
frakcija na Kongresu su kapitulirale, ali samo na reima, jer
se borbe obnavljaju i pod diktaturom, a u 1931. godini do

130 Isto.
131 Isto.
132 Isto.

106

vode do besprincipijelnih,
rukovodstvu.

jalovih

diskusija

centralnom

injenica to revolucionarne radnike organizacije nisu

ni politiki ni organizaciono bile spremne za borbu sa otvo
renom diktaturom, dovela je do toga da su partijske organi
zacije, kao i Savez ikom. omladine, a naroito Nezavisni
sindikati i organizacije crvene pomoi, bile skoro potpuno
razorene udracima diktature ... Drakonskim merama re
ima redovi KPJ su desetkovani, organizacije i rukovodea
tela veinom uniteni, veliki broj partijskih funkcionera
ubijen ili poslat na dugogodinju robiju. Za prve dve i po
godine diktature osueno je 293 komunista na 1.426 godina
zatvora, a 24 ubijeno od strane policije posle stranih mu
enja nakon istrage u policijskom zatvoru.133
Bez obzira na malobrojno lanstvo Partije i SKOJ-a i na
to to je Partija bila odvojena od masa, to su Nezavisni sin
dikati bili zabranjeni, centralno rukovodstvo opredelilo se za
oruani ustanak protiv diktature, za koji nisu postojali nikak
vi uslovi. Tu lini ju je prihvatila veina partijskog i skojevskog
kadra. Partija nije mogla da postane snaga koja bi u aktiv
nu borbu protiv diktature uvukla veinu radnih masa. Ona
je ak izgubila skoro svaku vezu sa masama. Hapenja i
progoni redali su se jedan za drugim. Ve u prvoj godini dik
tature razbijeni su svi pokrajinski partijski komiteti i komi
teti SKOJ-a. Vlasti u Z3grebu uspele su da uhvate i ubiju or
ganizacionog sekretara CK KPJ uru akovia i sekretara
crvene pomoi Jugoslavije Nikolu Heimovia.
Odlaskom iz zemlje lana CK KPJ Jovana Haliia jula
1929. u zemlji se povremeno nalaze samo pojedini lanovi
Politikog biroa KPJ u pokrajinama,slabo ili gotovo nikako
meusobom povezani i nedovoljno aktivni. Inostrani biro Par
tije imao je direktne veze samo so nekim pokrajinama. Takva
Partija zaostajala je iza dogaaja, nije bila kadra da obezbedi
svoje rukovodstvo u pokretima masa ili da vodi potrebne
akcije.1*4 Stanje se u 1930. i dalje pogorava. Sukob u central
nom rukovodstvu zaotrava se izmeu Maliica, sekretara Politbiroa, s jedne strane, i svih drugih drugova, s druge stra
ne.1^ Dimitrov kao predstavnik Komunistike internacionale
na sednici Centralne rukovodee instance (CRI) od 15. sep
tembra 1930, kritikujui stanje u KPJ, podvlai znaaj stvara
nja rukovodstva u zemlji:
133 Isto,

Kl 1931/42.
134 Isto, Kl 1930/83
135
Isto, Kl 1930/33.

107

Ako ne uspete stvoriti rukovodstvo u zemlji, vi neete

moi ispuniti zadae koje stoje pred vama... Kl je neza
dovoljna to rukovodstvo nema veze sa partijskim organi
zacijama, to nema unutranjeg rukovodstva, to su tempovi u radu spori... Kl je uvjerena da niie sve uraeno
to se moglo uraditi. Trebalo je ubrzati poboljanje metoda
rada. Treba to prije uzeti kurs na stvaranju unutranjeg
centra, za okupljanje razbijenih partijskih snaga i na ojaanju partijske organizacije na preduzeima.
Na ovoj sednici je konstatovano da se ogromna veina
lanova nalazi u Moskvi, a u zemlji samo pet136
Pokuaji Kl da sredi stanje u rukovodstvu Partije 1930.
i 1931. nisu uspeli sve do polovine 1932. Razni pokuaji leenja stanja u vodstvu putem uvoenja pojedinih novih lano
va krajem 1930. i 1931. ostali su bezuspeni. Popunjeno ruko
vodstvo nije bilo doraslo da obezbedi podizanje i vaspitanje
partijskih organizacija, i to je dovelo do njegovog smenjivanja od strane Kl sredinom 1932. godine.137 Time su stvoreni
uslovi za ozdravljenje partijskih prilika i za koncentraciju
sviju zdravih snaga za konstruktivan rad na sprovoenju u
ivot odluka Partije i Kominterne. Novo rukovodstvo na elu
sa Milanom Gorkiem,138 koje dolazi kao privremeno ruko
vodstvo u drugoj polovini 1932, uspelo je, u periodu 1932. do
1934, do etvrte partijske konferencije KPJ139 da preovlada
unutranju krizu i da vie-manje obnovi i povee razbijene
partijske organizacije, formira rukovodea tela i udari teme
lje irokom antifaistikom i antiratnom pokretu.
Iako je i novo rukovodstvo imalo, pored uspeha, i krup
nih nedostataka ono je, bazirajui svoj rad na odlukama et
vrtog kongresa i X1 plenuma IKKI, uspelo da izvue KPJ
iz krize u koju je zapala u eri najee diktature i unutarnje
krize.140
Odbacivi
taktiku
bojkota
reformistikih
sindikata,
KPJ je poela da osvaja pozicije u tim sindikatima, da staje
na elo borbe radnih masa i da pretvara te organizacije u or

136 Isto Kl 1930/40. Sa kritikom Dimitrova centralno ruko

vodstvo se nije sloilo i tako je istupilo i u Komunistikoj internacionali.
137 Politiki sekretar Jovan Malii poetkom avgusta 1930.
svojevoljno je napustio Politbiro CK KPJ.
138
Josip iinski Milan Gorki.
139 etvrta partijska konferencija odrana je u Ljubljani
24 i 25. decembra 1934.
'* XII plenum IKKI odran je u Moskvi septembra 1932.

108

gane klasne borbe. Zadatak da se ue i radi u svim organi

zacijama gde se nalaze radnici,141 nije bilo lako sprovoditi s
obzirom na dugogodinji bojkot reformistikih i drugih sindi
kata. Prodor u reformistike sindikate je tekao sporo zbog
slabosti Partije,142 i zato to je radnitvo davalo otporne shvatajui znaaj nove taktike za ujedinjavanje radnike klase i
njenu aktivnost u legalnim formama rada.
Revolucionarni radniki pokret pod estojanuarskom
diktaturom (19291934)
Kada je leim nasrnuo na Partiju, SKOJ i Nezavisne sin
dikate u Vojvodini, partijska okruna pokrajinska i mnoga
mesna rukovodstva bila su ve formirana. Formirana su u
periodu 19261928. godine i mnoga mesna radnika sindi
kalna vea Nezavisnih sindikata pa i samo Pokrajinsko ve
e,143 kao i Pokrajinski komitet Saveza komunistike omla
dine144 Reim je ve uoi zavoenja diktature otpoeo hajku
na revolucionarne sindikate. Prvi udarac bio je po revolucio
narnom seoskom proletarijatu, ije su se organizacije od 1926.
sve vie irile i sve vie zadobijale uticaj meu seoskom siro
tinjom. Krajem 1928. zabranjen je rad Saveza poljoprivrednih
radnika Jugoslavije sa seitem u Subotici. Zabranom rada
Nezavisnih sindikata 12. januara 1929, otpoela je hajka na
pripadnike revolucionarnog radnikog pokreta.
KP Vojvodine odnosno njeno pokrajinsko rukovodstvo
prihvatilo je revolucionarnu liniju CK KPJ liniju oruanog
ustanka i izgradnje ilegalnih revolucionarnih sindikata.145 U
uslovima terora esto januarske diktature, pritiska desno orijcntisanih snaga u radnikom pokretu, oportunizma i neizgraenosti vrstih organizacija meu industrijskim radnit141

A CK KPJ, Kl 1932/173, XII plenum IKKI i zadae KPJ.

Centralno partijsko rukovodstvo: Milan Gorki, Vladi
mir opi, Blagoje Parovi, Milo Markovi, Ivan Greti i omla
dinski predstavnik.
143
D. K e c i , Klasne borbe. Posle kongresa Nezavisnih
sindikata juna 1927, dovrena je organizaciona izgradnja Nezavi
snih sindikata i u Vojvodini. Obrazovano je Pokrajinsko vee u
Novom Sadu sa predsednikom Andrijom Polgarom i sekretarom
Jovanom Orosom. Do 1929 bilo je organizovano oko 5.000 zanatsko-industrijskih i poljoprivrednih radnika.
144
Organizacioni sekretar PK SKOJ-a Milo Gligorijevi.
145
A CK KPJ, Kl 1929/6. Pismo Andrije Mihajlovia, sekre
tara PK KPJ za Vojvodinu.
142

109

vom, ovo je bila parola ali ne i mobilizator aktivnosti, lan

stvo Partije i rukovodioci partijskih organizacija razliito su
prihvatili liniju CK KPJ.
Novosadska partijska organizacija dosledna svojoj des
niarskoj orijentaciji, odbija direktivu za ilegalno sindikal
no organizovanje i odustaje od rada. Na politikoj revoluci
onarnoj liniji Centralnog komiteta vrsto ostaje Andrija Pol
gar a od mlaih komunista Joef Gabnai.148
Da su na ovakvo stanje uticali i oportunizam i skretanje
udesno u sindikalnim vrhovima ve u prvim mesecima dik
tature, vidi se iz prepiske koju vodi centralni sindikalni fo
rum Nezavisnih sindikata, iji sastav je preteno desniarski
Dragi Marjanovi, Milivoje Kaljevi koji ometaju PB
da izvri revolucionarne promene u tome rukovodstvu, tako
da je i WEB,147 bio prinuen da intervenie. U pismu Helmuta!48 stoji:
Pitanje sastava nelegalne sindikalne centrale mora se
rijeiti na slijedeoj osnovici: a) sastav Centrale mora biti
konano rijeen na jednom sindikalnom forumu (npr. na
jednoj sjednici predstavnika prijanje sindikalne centrale
i predstavnika sindikalne organizacije Hrvatske, Vojvodine
i Slovenije), b) Centrala mora se sastojati od drugova svih
pokrajina (specijalno iz Srbije, Hrvatske i Vojvodine) koji
u potpunosti akceptiraju liniju Profinterne149 i Partije i koji
e tu liniju u potpunosti i sprovaati, c) sjedite Centrale
odrediti e se na jednom zajednikom i sporazumnom sa
stanku Centrale Partije i Sindikalne centrale... Odmah
obustaviti svaku daljnju borbu o sjeditu sindikalne cent
rale i o njenom sastavu.150
146
MK KPJ za Novi Sad na elu sa Jovanom ipoem od
bio je svaku saradnju sa Andrijom Polgarom i bilo kakav dalii
rad u KPJ.
147
WEB Zapadnoevropski biro (Westeuropisches Bro).
148
Helmut Georgi Dimitrov.
149
Profinterna Crvena sindikalna internacionala (SCI).
Obrazovana 1920. na meunarodnom savetovanju predstavnika
revolucionarnih sindikata. Kao organizacija revolucionarnog me
unarodnog proleterskog pokreta Profinterna je od 1920. do 1937.
okupljala sindikalne organizacije i rukovodila klasnom borbom
proletarijata. Rasputena je 1937. godine.
150
A CK KPJ 1929/5. WEB je predloio PB-u CK KPJ da
sprovede reorganizaciju legalnog centralnog sindikalnog foruma.
Kada on to nije uradio, usledilo je pismo Helmuta u ime KI. Sem
Helmuta pismo su potpisali u ime CK KPJ varc Jovan Malii, sekretar CK KPJ i Fridrich ika Pecarski, tehniki sekre
tar CK KPJ. Pismo nosi datum 20. april 1929.

110

Centralno sindikalno rukovodstvo odravalo je vezu sa

sindikalnim organizacijama u Vojvodini, odnosno sa rukovo
diocima bivih Nezavisnih sindikata u Subotici, Novom
Sadu, Velikom Bekereku, i davalo uputstva za dalji ilegalni
i legalni rad i reorganizaciju sindikata na ilegalnoj bazi. U
Subotici su pokrenuli list Falu s vros (Selo i grad) i vrili
pripreme da se odri pokrajinska sindikalna konferencija.151
Bilo je odreeno da na ovoj konferenciji prisustvuju po dva
delegata iz svakog grada. Kako je ova konferencija sazvana
mimo znanja, PB CK, moe se zakljuiti da je ona trebalo da
raspravlja i pitanja o kojima PB nije trebao da bude obaveten. Govorei o ovoj konferenciji na sednici Sekretarijata PB
od 13. marta 1929, (na kojoj su prisutni Albert, Vuji, Bani
i Ivankov) Albert konstatuje, posle izvetaja Ivankova o situ
aciji u Vojvodini, da Centralni sindikalni forum nije obavestio PB o sazivu konferencije, iako su se u gradu nalazila ti i
lana PB i dva lana Sekretarijata. Po svim izgledima i celokupnom radu CSF jasno je da oni ba sada nastoje obnoviti
desnu frakciju, zakljuio je Albert.152
Problem skretanja udesno u KPJ istie i majska proi
rena sednica PB uz uee predstavnika EKKI i konstatuje
da s obzirom na sve veu i jau ofanzivu diktature protiv rad
nih masa, dolaze do sve jaeg ispoljavanja i izraaja desna
skretanja u Partiji: pasivnost, likvidatorstvo (posebno u Voj
vodini), legalistike tendencije (tenja sindikalne birokratiie
da sindikate suprotstavi Partiji i odvoji ih od uticaja Par
tije), obnavljanje frakcionatva od strane desnih i levih ban
krotiranih voa. Dok desniari i ovoga puta pokuavaju da
iskoriste sindikate protiv Partije, dotle se leviari staraju da
u tu svrhu iskoriste SKOJ, starajui se da na nekom uobra
enom sukobu nastroje SKOJ protiv Partije.1*'3
Situacija se pogoravala pogibijom ure akovia i pre
laskom CK u inostranstvo.
Pokuaj CK da rad u Novom Sadu obnovi sa Sredojem
Nemevim koga poetkom oktobra upuuje u Jugoslaviju,
propao je u samom zaetku, jer je on uhapen pri prelasku
austrijsko-slovenake granice sa jo trojicom aktivista.

151

A CK KPJ Kl 1929/11.
Kl 1929/15. Zapisnik sekretara PB i delegata iz Voj
vodine. Prisutni: Albert uro Salaj, Bani uro akovi,
Vuji (verovatno Andrija Polgar), i Ivankov (verovatno Lajo
ebi).
153 Isto Kl 1929/33.
152 Isto

111

Partijska organizacija Vojvodine nije bila razorena sve

do junskog hapenja 1929. godine, kada je pohapen ceo Pok
rajinski komitet Partije, sem politikog i organizacionog sek
retara, kao i veliki broj lanova Partije. Novosadska partijska
organizacija ostala je poteena, ali odlaskom Andrije Polgara iz zemlje, s obzirom da ga je policija traila, prestaje i rad
partijske organizacije Novog Sada. Ostaju grupe komunista
na elu sa Joefom Gabnajem, koje se sastaju, ali nepoveza
ne sa rukovodstvom, one su onesposobljene za aktivnu delatnost.
ura Paali govori o ovome stanju na sednici partijskog
rukovodstva CRRPJ 10. novembra 1930. kojoj prisustvuju Ni
kola Kovaevi, Matija Gai, verovatno Andrija Polgar i
Voja Semlekan, da Vojvodina nije imala veza pa i partijske
organizacije nisu radile. Nakon to su drug Miki i M. na
pustili pokret,154 rad je potpuno prestao. Pokrajina nije dobijala nikakvog direktivnog materijala. Kod drugova u Voj
vodini je postojalo miljenje da je rad u uslovima diktature
nemogu. Dura Paali je posle razbijanja Pokrajinskog ko
miteta pokuao da obnovi rad sa jednim brojem drugova koji
su bili voljni da rade, i u julu je odrao jednu partijsku kon
ferenciju. Kod ovoga rada naiao sam na otpor od strane
starih drugova, koji su bili stali na stanovite kulturno-vaspitnog rada i rada na organizovanju Partije u toku jedne i
po godine, a u tom vremenu odbacivali svaku akciju.155
Slinu situaciju opisuje i Jovan Beljanski u svojoj izjavi.
Kako u Novom Sadu nije poznavao nikoga od lanova Parti
je i Nezavisnih sindikata, on je potraio vezu u Petrovaradinu sa starim partijskim i sindikalnim funkcionerom irilom Kolaekom. On je, meutim, odbio svaki rad, smatrajui
da je pokret likvidiran i da ne treba nita raditi dok ne padne
diktatura, jer je bilo miljenja da se ona ne moe dugo odr
ati.158
*

154
Miki i M (verovatno se odnosi na organizacionog sekre
tara Mitu Despotovia i politikog sekretara PK KPJ za Vojvo
dinu Andriju Mihajlovia, pre hapenja 1929. god., koji su uspeli
da izbegnu hapenje i napuste zemlju).
155
A CK KPJ, Kl 1930/49.
156
MSRV AO 7323.

112

I pored belog terora, oportunizma, desnog skretanja, i

pored toga to je KP u Vojvodini bila razbijena, ona nije pres
tala da ivi i da se bori. Ona je zadobila estoke udarce, iz
borbenih redova pod pritiskom nasilja uklonjeni su mnogi
dugogodinji politiki radnici, ali revolucionarne snage koje
su ostajale, uvek su nanovo obnavljale rad i produavale bor
bu. Ta borba nije bila uvek iste jaine niti se ravnomerno raz
vijala, nekada je ona bila vie ideoloko-propagandistika,
kao u 1929. godini, a manje akciona, nekada su to bili samo
pokuaji da se obnove rad i organizacije, ali ta borba nika
da nije prestajala.
Jedan od takvih revolucionara koji je veito bio u pok
retu, koji nikada nije prestao da se bori bez obzira na uslove,
bio je ura Paali.157 On je ve jula 1929. pokuao da ob
novi -rad. Njemu nije smetalo ni to to je veza sa centralnim
rukovodstvom izgubljena posle mnogobrojnih hapenja u Voj
vodini, Beogradu i Zagrebu. Poetkom 1930. godine sastao se
u Beogradu sa nekoliko lanova Partije kada su odluili da
on bude pokrajinski partijski sekretar i da to pre doe u
vezu sa Centralnim komitetom. Uspeo je da se povee sa cent
ralnim rukovodstvom u Beu i ve 15. januara 1930. sastao
se sa sekretarom PB Ilristiem158 i Albertom.159 Dobio je od
njih literaturu i partijski materijal i preneo ih u zemlju.
Kada su se lanovi Partije koje je do tada bio okupio upoz
nali sa partijskim materijalima i linijom KP, mr.ogi se nisu
sloili sa odlukama CK, pa ak i oni koji su bili za obnovu
Partije.
Stali su na stanovite da je ovakav rad ,kako to zahteva part, rukovodstvo, nemogu i otpoeli protiv mene
borbu, stvarati meu lanstvom paniku, harangirati da sam
kompromitovan, da e se ljudi sa mnom provaliti, da rezul
tati ovakvog rada sa mnom mogu biti samo ti da e se s
naim drugovima napuniti kaznione. Liniji, koju je ukazi
valo partijsko rukovodstvo, suprotstavljali su teoriju da je
potrebno bar godinu dana raditi samo na organizovanju
i vaspitanju Partije, a nakon toga da se otpone sa akci
jama. Ja sam i dalje traio sprovoenje part, odluka u
ivot i u tom pravcu radio.
U svom radu okupio je one drugove koji su prihvatili li
niju Centralnog komiteta i koji su se slagali sa akcijama koje

157 Paali
158
159

Dura, u CK KPJ Popovi ura, Lapevi..

Hristi Jovan Malii, politiki sekretar CK KPJ 1930.
Albert uro Salaj, u Politbirou CK KPJ odgovoran za

sindikalni rad.

113

je sprovodio Pokrajinski sekretarijat i tek na osnovu uspeno sprovedenih akcija za 1. maj, za 1. avgust,160 izdavanja
Komunista i snabdevanja pokrajine partijskom literaturom
uspeli su da jedan dobar broj drugova prihvati partijsku li
niju i da ih privuku na rad.
Oportunistikog shvatanja bilo je i u samom PB. Jedan
broj lanova rukovodstva stao je na stanovite da je u uslovima koji su postojali, tj. u eri najee diktature i terora,
nemogue voditi aktivnu borbu, jer akcije kotaju velikih
rtava, poto je Partija organizaciono vrlo slaba. Zbog ovak
vih stavova dolo je na proirenoj sednici PB 1013. marta
1930. do izmena u centralnom part, rukovodstvu. Tada je i
uro Paali uao u centralno part, rukovodstvo umesto And
rije Polgara, koji je otiao u SSSR.
Meutim, Paali je imao problema i sa Perom Popoviem-Agom161 koji je bio upuen u zemlju od Biroa CK SKOJ-a.
Kada je u prolee 1930. doao u Novi Sad, rad se, kako kae
Paali, jo vie pogorao. Popovi je, iako nije imao ovlaenje za rad od CK KPJ i po partijskoj iiniji, poeo da ob
navlja ne samo skojevsku ve i partijsku organizaciju i skojevska i partijska rukovodstva, pozivajui se na odluku CK
KPJ, odnosno Delia (koji je tada bio lan Pokrajinskog ko
miteta Partije za Srbiju). Kada je Pera Popovi zatraio da
mu Paali da veze po celoj Pokrajini za rad meu omladi

160 Avgust, meunarodni dan borbe protiv ratne opasnosti.

A CK KPJ, Kl 1930/48, 49; Kl 1930/23; Dravni sud (DS)
53/32. Petar Pera Popovi Aga, sekretar CK SKOJ-a, poginuo u
Zagrebu na Goljaku 14. avgusta 1930. sa Josipom Kolumbom, se
kretarom CK SKOJ-a: bili su opkoljeni od andarmerije, policije
i detektiva.
Na ovakav stav Pere Popovia svakako je uticalo i to to
se u centralnom rukovodstvu u velikoj meri pojavio oportuni
zam, i ne samo u centralnom rukovodstvu, ve i kod dobrog dela
rukovodeih kadrova na terenu, pa i u Novom Sadu u vreme
otvorene diktature i njenog terora. Zatim, Popovi je bio vezan
sa Petkom Miletiem, koji se tada nalazio u Beogradu kao in
struktor CK, o emu i sam Popovi govori, tj. da je direktivu
dobio od Delia, a Mileti pred policijom izjavljuje da je lino
ili preko kurira u to vreme kontaktirao sa Popoviem. Mileti
kae da je esto naputao Beograd po nekoliko dana i odlazio
u Novi Sad kod Pere Popovia Age i sa njim se sastajao u Dudarskoj ulici kod Joefa Apta, a da je jednom i noio u kui gde
je Aga stanovao. Kada je Popovi ve napustio Novi Sad, Mileti
je u julu 1930. petnaest dana boravio u Novom Sadu, Staroj Pazovi i Novom Vrbasu.
161

114

nom, Paali mu ih jc predao. Paali je o rascepu Partije

saznao istom u maju, kada mu je Popovi izjavio da je do
bio punomo od PB CK da preuzme rad i po partijskoj li
niji. Tako su u isto vreme postojala dva pokrajinska partij
ska sekretarijata u Vojvodini, i otpoeo rad na dva fronta. Paaii je formirao mesni i okruni forum u Novom Sadu, a
isto to je uinio i Popovi. To je stanje prinudilo Paalia da
lino obavesti PB o stanju u pokrajini. Spor je reen i par
tijski sekretar ostao je i dalje Paali.
Na sednici PB 26. i 27. jula 1950. godine Andrej Stjepan
Cviji referic: .. .Pitanje konflikta izmeu Partije i omla
dine u Vojvodini raspravljeno je; drug omladinac koji je
tamo stvorio paralelni partijski Oblasni sekretarijat, priznao
je svoje greke.162
Jezgro Popovieve grupe u Novom Sadu bili su Joef Gabnai,163 Joef Apt, Kalman Horvat i Miliailo Ile. Ovo je gru
pa koju je vodio Gabnai posle razbijanja Pokrajinskog komi
teta Partije za Vojvodinu u 1929. godini, grupa koja se nije
rasturila ni pored najveeg terora koji je posle hapenja vla
dao u Vojvodini, grupa koja je ostala na liniji KPJ i dalje
okupljala radnike. Popovi je radio u Vojvodini pod ilegal
nim imenom Mia (Tomi), nastojei da po sistemu trojki
elija od tri lana izgradi partijsku i skojevsku organi
zaciju u Novom Sadu, a po mogustvu i van teritorije Novog
Sada. Na tome radu, pored napred navedenih, okupili su
se i Paja i Ivan Huber, Pai Ile, Mihalj Lanto i dr. Organizovana je i jedna grupa u Maradiku u Sremu.
Usled slabih veza sa CK KPJ u Beu, to je gotovo isto
za celu zemlju u 1930. i 1931. godini, i pomanjkanja propa
gandnog materijala i literature, prigodnih letaka i drugih
materijala, bilo je potrebno izgraditi tehniku. Kako se prib
liavao i Prvi maj, ovaj problem bivao je jo akutniji. Koliko
se oskuevalo u materijalu, naroito u poetnoj fazi rada,
kada su se veze teko uspostavljale u uslovima diktature, svedoi Paaliev odlazak u Sloveniju radi nabavke istog. Tamo
je krajem 1929. i poetkom 1930. godine, sve do marta posto
jala pokrajinska tehnika sa specijalnim tehniarem koji je
bio poslat iz Bea, a pod rukovodstvom Franca Klopia (Tilara), lana Pokrajinskog sekretarijata za Sloveniju. Iako je

162

A CK KPJ, Kl 1930/25.
Proleter, br. 14. od septembra, 1930, 2 C 53/32. Joef Gab
nai, metalski radnik, lan KPJ od 1923. godine, lan Pokrajin
skog komiteta KPJ za Vojvodinu 1930. Ubijen 23. maja 1930. na
maarsko-jugoslovenskoj granici od pogranine strae.
163

115

Paali prevalio toliki put, nije dobio nita, ak ga je Klopi u Beu optuio kao provokatora.104
Paali je pokuao da nabavi rotacionu mainu za um
noavanje materijala u Maarskoj preko tamonjih drugova.
Ali, kada su on i Jovan Beljanski, stigli na jugoslovensko-maarsku granicu da preuzmu mainu u jednoj kui na granici,
vratili su se neobavljena posla, jer maina nije stigla. Tek
kasnije ju je Paali preneo preko granice do Subotice, a
potom vozom u Novi Sad.
tampanje prvomajskog letka organizovao je Popovi sa
svojom grupom u kui Franje Hubera. Tu je Popovi sta
novao oko tri meseca i u nekoliko navrata uz pomo Franje
Hubera i brata mu Ivana tampao letke. Ram za mainu za
umnoavanje napravio je Kalman Horvat uz pomo Popovia. Sem navedenih, i Joefa Apta, nije nam poznato ko je
sve uestvovao u izgradnji ove tehnike. Ovde su sem maj
skog letka, odtampani i letak povodom Sokolskog sleta u
Beogradu,165 koji je sadravao stavove borbe protiv faizacije omladine i letak povodom smrti Joefa Gabnaja. Sadrina letaka uglavnom je bila uperena protiv diktature i nje
nog nosioca kralja Aleksandra prvog i poslednjeg, poziv
seljacima da ne plaaju porez, to je u stvari bila samo pro
pagandistika parola, vojnicima da ne pucaju u svoju brau
koja se bore za vee pare hleba itd. Ovi leci izili su sa
potpisom Pokrajinski komitet KPJ i Pokrajinski komitet
SKOJ-a a letak o Gabnaju sa potpisom Okruni komitet
SKOJ-a. U rasturanju prvomajskog letka 27. i 28. aprila ues
tvovali su Joef Apt, Kalman Horvat, Mihalj Lanto, Mihalj
i Pai Ile i dr. Letak za Prvi maj sigurno je iroko rasturan,
jer Paali u svom izvetaju na sednici privremenog partij
skog rukovodstva 10. novembra 1930. kae: Iako su meu
nama postojala nesuglasja (Paali-Popovi), mi smo mogli
zajedno raditi. Pripremili smo podelu letaka (prvomajskih) <.
Pri rasturanju prvomajskog letka nijedan od starih kompromitovanih drugova nije bio uhapen. Tek u prvoj polovini
juna, kada je u Maradiku razdeljena broura Istina o fais
tikom prevratu, dolo je do hapenja, koje se prenelo i na
grupu Pere Popovia, koja je preko Franje Hubera organizovala rad u Maradiku. Uhapena je celokupna grupa Popovieva sem Joefa Apta, koji je uspeo da ode u Be.

164
A CK KPJ Kl 1931/3, Optunica protiv Feliksa Dojbauera i drugova.
165 Sokolski slet je odran u Beogradu jula 1930.

116

Pali su u zaitvor Kalman Horvait, Mihalj Lanto, Mihalj

i Pai Ue, Franja Huber, Ivan Huber, svi iz Novog Sada, i
andor Heredek i jo neki iz Maradika. Pritvoreno je bilo
jo 13 lica i sasluano pred policijom i sudom, ali su u toku
istrage puteni. Meu njima je bio i Paja evi, lan Pok
rajinskog sekretarijata Partije za Vojvodinu (za vreme oku
pacije saraivao sa maarskom faistikom policijom), zatim
Viktorija Gere, ena Joef a Apta, Pavle Huber, Marija Ile
i dr.1 '
Ovo hapenje je zaplailo neke uesnike pokreta, meu
njima i Karla Haca (Hajdu), koji se tada pasivizirao. Ovi i
inae ne mnogo aktivni lanovi, irili su alarmantne vesti o
hapenju, ubistvima itd., i kako kae Paali, napravili meu
lanstvom paniku. Ti ljudi su stvarali potekoe u radu. Po
njihovom miljenju bilo je nemogue raditi na organizovanju
Partije, poto nema sindikata. Ovo hapenje ponovo je akti
viralo desniare i stvorilo prostor za njihovu propagandu.1,57
Kada se situacija oko hapenja stiala, a po povratku
Paalia iz inostranstva krajem juna 1930. godine, otpoelo
se sa obnovom pokreta. Pod rukovodstvom Paalia okuplja
nje drugova otpoeo je Jovan Beljanski. Sa njim se Paali
poznavao jo iz Sombora, a po Paalievom dolasku u Novi
Sad bili su u stalnoj vezi. Beljanski je, radei jo od poetka
1929. u Novom Sadu u nacionalistikoj organizaciji Srpska
zanatlijska omladina, uspeo da okupi jednu grupu omladinaca Milana Bedova, Gruju Antonia, Milana Nedia,
Stevu Nikoletia i jo neke. Ovi omladinci nisu jo imali uslova da budu i lanovi Partije, a mnogi stariji uesnici revo
lucionarnog radnikog pokreta teko su se reavali da se
aktiviziraju pod uslovima terora. Poetkom avgusta, po iz
lasku iz zatvora Paje evia i Lipota Mokera, poinje iz
gradnja partijske organizacije. Pod rukovodstvom Paalia,
poetkom avgusta, okupili su se na sastanku Jovan Beljanski,
Lipot Moker, Paja evi i Paja Balog-Buter. Njih je Paa
li imenovao Mesnim komitetom Partije za Novi Sad. Oko
ovog rukovodeeg jezgra krug se irio. Ulaze u Partiju Ivan
Findrih, a po dolasku u Novi Sad sredinom avgusta Jovana
Veselinova-oke i Jovan Milan Kolarski i Radivoj Brusin,
zatim Steva Nikoleti. Paali je ponovo aktivirao Karla Haca
i neke pasivizirane uesnike oko njega. Zatim u pokretu ues
tvuje na specijalnim zadacima drogerista Imre Gros, koji

187

166 A CK KPJ Dravni sud (DS) 187/30.

A CK KPJ Kl 1930/48.
117

slui kao veza sa inostranstvom i putem koga rukovodstvo

pokreta dobija novac i potu iz inostranstva, dalje dva bu
garska emigranta Eftim Drosanski, kroja, i Asen Biserov,
bivi student.
Nastojei jo od prvih dana svoga dolaska u Novi Sad da
formira partijsku tehniku, Paali je najzad uspeo, uz pomo
Jovana Beljanskog, jula i poetkom avgusta, da je konano
izgradi. Po zahtevu Paalia, Beljanski je naao stan u Kisakoj ulici br. 45, i pod firmom krojake radionice tu je for
mirana partijska tehnika. Paali se uselio 28. jula a Beljan
ski 1. avgusta. U toku jula i u prvoj polovini avgusta pripre
mio je prvi broj lista Komunist kao organa Pokrajinskog
komiteta Partije i SKOJ-a i 12. avgusta poeo da ga tampa.
Kad je 14. avgusta stigao Jovan Veselinov iz V. Bekereka u
Novi Sad, produili su zajedniki sa umnoavanjem lista.^

Uesnici oKrutne partijske konferencije u Somboru 1928 (prvi s

desna partijski rukovodilac ura Paali)

A CK KPJ DS 275/1930; Kl 1930/46. Paali je po zavr

etku tampanja odneo list u Suboticu u prilinom broju to
svedoi izvetaj centralnog rukovodstva KP od 22. septembra do
30. oktobra 1930/31: Ovih dana pripremaju izdavanje drugog
broja Komunista na maarskom i srpskom jeziku. Prilikom ra
sturanja prolog broja bilo je u Subotici 40 hapenja naih sim
patizera, ali su usled nedostataka dokaza svi puteni.
118

Izgleda da je sa umnoavanjem zavreno posle 20. avgusta, a

Beljanski navodi da je tampanje trajalo desetak dana, jer
jc u ovaj broj uneta i rezolucija sa konferencije PK Partije
odrane u Subotici, na Paliu 20. avgusta 1930. Kako je Paa
li otputovao iz zemlje ili krajem avgusta ili poetkom sep
tembra, najverovatnije je da je i on uestvovao na ovoj kon
ferenciji, a u svakom sluaju uestvovao je u njenim pripre
mama, jer je ona odrana 20. avgusta, to znai odmah po
dolasku Veselinova u Novi Sad, koji je zamenio Paalia, jer
je ovaj bio pozvan u Be. Rezolucija doneta na konferenciji
stavljena je na poslenju stranu Komunista, to znai da je
ovaj vaan tekst unet poto su raniji tekstovi ve bili od
tampani. Rezolucija sadri itavu liniju i taktiku KP u 1930.
godini, a osvre se i na unutarpartijski problem u Vojvodini,
posebno u Novom Sadu, koji je koio izgradnju Partije, na
pitanje oportunizma, likvidatorstva, panikerstva it cl.169
Veselinov, Goljev,1 im je doao u zemlju poeo je da
se upoznaje sa situacijom u Bakoj, pristupio obilasku orga
nizacija i upoznavanju sa rukovodeim kadrovima, Karlom
Hasom u Novom Sadu, dr Hokom u Somboru i pristupio da
ljem razvijanju partijskih organizacija i rukovodstava. Nas
tojali smo 1930, kae Veselinov u svojim seanjima da
obnovimo partijske i skojevske organizacije. Za dva meseca
povezali smo celu organizaciju (ovde se misli na organiza
ciju u celoj Vojvodini).
U duhu osnovne linije CK da se Partija uvrsti industrij
skim radnitvom i da se prodre u preduzea, i to u najva
nija i najvea, Beljanski navodi u svojoj izjavi da su ve na
prvom sastanku po dolasku Veselinova, a jo uvek u prisus-

169
A CK KPJ DS 275/1930; Komunist, br. 1 od avgusta 1930.
Konferenciji su prisustvovali Lajo ebi, rukovodilac po
kreta u severnoj Bakoj, Aleksandar andor Ivanjo, rukovodilac
partijske organizacije u Subotici, Jovan Veselinov Doka, kao
predstavnik CK SKOJ-a, a verovatno i ore Mitrovi, koji je po
bekstvu ebija iz zemlje, kad je nastupilo novembarsko hape
nje, preuzeo rukovodstvo pokretom u severnoj Bakoj. Ostale
uesnike konferencije nismo utvrdili. Kako Ivanjo izjavljuje u
policiji, bila su dva amca na kojima su se dovezli u trsku na
Paliu gde je konferencija odrana.
Konferencija je tretirala u prvom redu organizaciono pi
tanje Partije i SKOJ-a u Vojvodini, dala smernice u vezi rada i
zadataka, podvukla odnos Partije i SKOJ-a, veu pomo Partije
omladini itd.
170 Goljev, pseudonim Veselinova u Birou CK SKOJ-a, upu
enog kao instruktora CK SKOJ-a u Vojvodinu 1930.

119

tvu Paalia, postavili ovo pitanje na dnevni red i konstatovali kako se do tada malo uradilo na uvrenju Partije u
Novom Sadu uvlaenjem industrijskog radnitva, jer su ima
li svega jednog industrijskog radnika u mesnoj organizaciji.
Da bi se ovaj krupan nedostatak partijskog rada preovladao,
izvrena je podela preduzea medu lanovima Partije, te je
svaki dobio po jedno ili dva preduzea sa zadatkom da se
povee s radnitvom u njima i osnuje partijsku eliju. Ali
povezivanje je ilo vrlo sporo zbog toga to se lanovi Par
tije, sve sami zanatlijski radnici, dotada nisu kretali u dru
tvu industrijskih radnika ,nisu ih poznavali, pa je i sticanje
meusobnog poverenja ilo vrlo sporo. Do hapenja, koje je
usledilo ve sredinom novembra, nije bilo nikakvih rezulta
ta u ovom pravcu. Tamo gde se radilo kroz razna legalna
kulturna, sportska, humanitarna drutva, bilo je mnogo vie
uspeha u pribliavanju radnika i u njihovom pripremanju za
ulazak u KP.
Da li je pokrajinska partijska konferencija resila i pita
nje daljeg izlaenja lista kao pokrajinskog organa Partije i
SKOJ-a, nemamo podataka, ali kako navodi Beljanski u svo
jim seanjima, Veselinov i Hac su ve u avgustu reili da ot
ponu pripreme za izdavanje drugog broja Komunista i ok
tobarskog letka, koji bi obeleio veliku oktobarsku revolu
ciju i njen znaaj za meunarodni radniki pokret. Trebalo
je jedno i drugo pripremiti na srpskom i maarskom jeziku.
Poele su pripreme, u kojima je vei deo tehnikog posla
obavio Beljanski oko nabavke hartije i prebacivanja rota
cione maine koja je bila sklonjena (po tampanju prvog
broja) kod Stevana Bernata.171 a uestvovao je i u tehnikoj
izradi materijala kao i njegovom raznoenju. tampanje je
obavljeno i ovog puta u stanu Jovana Beljanskog u Kisakoj
br. 45. Radi zavaravanja vlasti stavljeno je u zaglavlju da je
tampan 7. novembra 1930. u Beogradu.
elja je bila partijskih rukovodilaca Vojvodine da se i
dalje produi sa izdavanjem lista. Smatram da je potrebno
produiti sa izdavanjem lista Komunist, od kojega smo do
sada izdali dva broja izjavljuje Vuji zajedno sa Paaliem na sednici privremenog rukovodstva CK KPJ odranoj
10. novembra 1930. godine u Beu. Meutim, pokret u Voj
vodini, usled odlaska iz zemlje Paalia, Veselinova, ebija i
Haca, verovatno ne bi imao kadrovskih mogunosti da se ove
elje i ostvare.

171 Stevan

120

Bernat, lan u partijskoj eliji Pala Baloga.

Iako je bilo odlueno da se letak povodom oktobarske

revolucije pripremi 15 dana pre 7. novembra, krivicom dru
ga koji je iz oportunistikih razloga oklevao sa donoenjem
rotacione maine od Bernata u stan Beljanskog, zakasnili su
sa tampanjem za itavih 67 dana, te letak nije ni rastu
ren na vreme. tampano je 6.000 letaka na srpskom i maar
skom jeziku. U V. Bekereku, Somboru i Adi rastureni su
nou izmeu 9. i 10, a u Subotici i Novom Sadu u noi iz
meu 15. i 16. novembra. U Suboticu je odneto preko 1.500
komada a u Sombor isto toliko. Najvie je ostavljeno za
Veliki Bekerek, Panevo i Novi Sad.172
Veselinov je iz Vojvodine otputovao 6. novembra. Beljan
ski i Hac preuzeli su njegove poslove i adrese za povezivanje.
Pri samom rasturanju letaka niko nije bio uhvaen, ali deo
novosadske organizacije na elu sa Beljanskim bio jc otkri
ven jo pre akcije rasturanja letaka, jer se u nju uvukao je
dan policijski dounik. Hapenje je poelo 16. novembra sa
Stevanom Nikoletiem, zatim su jo istog dana uhapeni Jo
van Beljanski i redom Lipot Moker, Pal Balog, Paja evi,
Radivoj Brusin, Jovan Milan Kolarski, Ivan Findrih, Imre
Gros, ftim Drosanski, Asen Biserov, Milan Nedi, Gruja Antoni, Milan Bedov, Stevan Bernat i jedan broj simpatizera
pokreta, ali nijedan nije osuen. Provala se proirila na Som
bor, Veliki Bekerek, na neke aktiviste u Beogradu, a u Su
botici je uhapena Rua Gros. Na njoj se hapenje zausta
vilo, jer se dobro drala, pa je subotika organizacija ostala
potpuno poteena i neometano, posle izvesnog vremena, nas
tavila rad pod rukovodstvom ure Mitrovia. Ovoj grupi pohapenih prikljuen je i Jovan Veselinov 8. maja 1931, uhap
en 9. aprila 1931. u Ljubljani.173
*
*

Pod terorom otvorene diktature napredni pokret se teko

oporavljao i obnavljao, i ono to je uz teke napore i rtve
stvarano, obino je vlast veim delom unitavala. Partija jo
uvek nije imala masovnu podrku ni u selu ni u gradu, a

172 MSRV AO br. 7323 i 21672.

A CK KPJ DS 275/1930. U ovom procesu osueni su Jo
van Veselinov na 15 godina robije, Jovan Beljanski na 10., Jovan
Kolarski Milan na 4, Radivoj Brusin na godinu i po, Ivan Findrih
na godinu i po, Lipot Moker na 3, Balog Pal 1, Imre Gros 4 go
dine, iako je sve navode optunice pobijao.
173

121

ponajmanje u industrijskom radnitvu. Slino je bilo i u

nekim drugim krajevima. I dok je u zemlji poicija kosila
kadrove, u centralnom rukovodstvu su se svaali. Jovan Ma
lizi, sa kojim su skoro sve vreme od proirene martovske
sednice 1930. voene dugotrajne i jalove diskusije, koje su
onemoguavale CK-u KPJ iole ozbiljniji rad i slanje ljdi
u zemlju da prue pomo kadrovima u zemlji, na koncu je
u avgustu svojevoljno napustio Centralni komitet. Na preos
tale lanove centralnog rukovodstva pao je teak zadatak
sreivanja situacije. U izvetaju centralnog rukovodstva Ko
munistikoj internacionali od 6. septembra 1930. postavlja se
pitanje a u isto vreme daje i odgovor:
S ime mi zapravo raspolaemo danas u zemlji? Partija
kao jedan funkcionirajui organ stvarno ne postoji. Ali,
pored onoga o emu smo ve obavijestili, postoje sigurne
pojedine grupe, pa i elije i organizacije i pojedini drugovi
koji hoe da rade i o ijem radu postoje i stvarni dokazi,
no sav taj rad je neplanski, na niskom nivou i ve zbog
toga neobino jako izloen udarcima reakcije. Nai glavni
oporni punkti danas su:
U Sloveniji drug Edvard,174 koji tamo raspolae ipak sa
nekim makar i vrlo slabim organizaciono oformljenim
aparatom pokreta... PS u Sloveniji, o kojem smo u rani
jem izvetaju javili, kao instanca stvarno ne postoji [...]
U Vojvodini je stanje nepromijenjeno.175
U Srbiji bila su hapenja i time nanesen je udar naoj
organizaciji kojom rukovodi Prekobrdi. [...] 176
U Hrvatskoj, zbog hapenja u Zagrebu nemamo veze s
nikim osim NOPR-om,177 premda nesumnjivo postoje grupe
drugova koji rade.
O
ostalim pokrajinama nema podataka ... U poslednje
vrijeme teritorijalna baza partijske djelatnosti sve se vie
suava i stvarno se prenosi tek na nekoliko centara (Za
greb, Beograd, Ljubljana, Novi Sad), gdje se Partija oslanja
ili na stare ve kompromitovane drugove ili na sasvim
nove, koji po pravilu nisu iz velikih poduzea niti imaju
dulji proizvodstveni sta. Razumljivo je da tako sastavljene
organizacije ne mogu razviti potrebnu aktivnost jer je na
njih povrh svega skoncentrisan i sav bijes reakcije, koja u
tim mjestima ima svoj najbolje izgraeni aparat. To, kao
i nedovoljno iskustvo u revolucionarnom radu, glavni su
uzroci neprestanih provala u tim mjestima.178
174

Matija Gai, instruktor CK KPJ u Sloveniji 1930/31.

Odnosi se na stanje pre novembarskog hapenja 1930.
176 Prekobrdi je Petko Mileti.
177 MORP Meunarodna pomo revolucionarima.
178 A CK KPJ Kl 1930/37.
175

122

Da bi Centralno rukovodstvo dobilo to bolji uvid u sta

nje, bar na onim terenima sa kojima su postojale veze, poz
valo je Prekobrdia, Edvarda i Popovia179 u Be da podnesu
izvetaje i da se na osnovu toga, donesu odluke o merama
koje treba da se poduzmu za stvarno organizovanje Partije,
a na osnovu pisma Kl upuenog CK-u KPJ. Pored ovoga, pred
vieno je i odravanje plenuma CK u vezi sa pismom Kl.
Posle neuspele intervencije Dimitrova, koji je bio upuen da
razmotri situaciju i da uputstva i smernice za dalji rad, po
etkom septembra pozvana su dva lana PB u Moskvu.189
Kad su svi pokuaji ispravljanja i krpljenja rukovodstva
ostali bez uspeha, Kl koncem 1930. smenjuje celo rukovod-

Jovan Beljanski Lala, lan KPJ

stvo. Ali, zbog tekog stanja i haosa grupake borbe, ni novo
rukovodstvo (Kerber-Bokovi)181 nije moglo biti tako sastav
ljeno da bi odgovorilo tekim zadaama. Od samog poetka
njegovog rada, u vodstvu nije bilo jedinstvenog ni jasnog
shvatanja o tome kako da se zapone rad na obnovi Partije

179 Popovi pseudonim ure Paalia u centralnom ru

kovodstvu Partije.
180
A CK KPJ Kl 1930/40.
181 Kerber je Antun Mavrak, politiki sekretar CK KPJ.
Bokovi je Filip Filipovi, lan PB CK KPJ.

123

i praktiki provedu direktive KL I tu nastaju bezprincipijelne svae, uzajamno optuivanje, frakcijaenje, gruba naru
avanja konspiracije, to sve skupa onesposobljava i to ru
kovodstvo za rad na obnovi Partije.182
Odlaskom Paalia i Veselinova iz Vojvodine po pozivu
CK i bekstvom Karla Haca i Lajoa ebija ispred hapenja
u Be,183 Vojvodina je ostala bez rukovodeeg kadra. Ruko
vodstvo CK nije moglo da prui pomo u kadrovima. Novi
Sad je ostao i bez kadrova i bez rukovodilaca. Malo je ostalo
lanova Partije koji nisu bili uhapeni. Jedan od tih bio je
Stevan Bernat, koji je puten odmah posle sasluanja u po
liciji, jer nije bilo dokaza protiv njega. U Novom Sadu su se
nalazili i Mihalj Samu i Hugo traser, a poele su da izras
taju i mlae snage. U pokretu su se sve jae poeli isticati
Radivoj irpanov, Erne Ki i jo neki. Iz zatvora su iziii
i lanovi SKOJ-a Milan Nedi, Milan Bedov i dr. U 1931.
godini nakon izdrane kazne iziao je iz zatvora i Paja Ba
log.184 Ali sve ovo to se nalo u 1931. u Novom Sadu nije
bilo kadro da obnovi pokret bez pomoi CK. A rukovodstvo
se mesecima natezalo sa politikim sekretarom Antunom
Mavrakom, dok nije poetkom septembra uspelo da ponovo
poalje u zemlju Petka Miletia i omladinca Voju Semlekana
Roberta. ura Mitrovi je obavestio CK o stanju u Novom
Sadu, kad je avgusta 1931. pobegao ispred hapenja iz Subotice u Be. Obavetavajui rukovodstvo o stanju u severnoj
Bakoj, on izmeu ostalog iznosi:

182 A CK KPJ Kl 1934/276. Koncem 1931. Kl skida i ovo ru

kovodstvo na elu sa Mavrakom i kao privremeno rukovodstvo
ostaju: Filip Filipovi Baum, Ivan Greti Flajer, Milo Markovi
Uov, Karl Hudomal Vili, predstavnik omladine. Aprila 1932. po
vlai i ovo rukovodstvo, a kao predstavnik CK ostaje u Beu sa
mo Milo Markovi. Sredinom 1932. Kl naznauje novo rukovod
stvo Milan Gorki, pravo ime Josip iinski, Vladimir opi
Vinter. Od starih lanova ostaje samo Milo Markovi a poet
kom 1933. kooptiran je Ivan Greti.
183
CK poziva Paalia da bi dobio konkretniji uvid u situa
ciju u Vojvodini. Paali je pri prelasku granice uhapen u Gra
cu, prebaen u ehoslovaku, pa Austriju. Tek u novembru 1930.
se pojavljuje na sednici CK KPJ u Beu. Veselinov je pozvan na
omladinsku konferenciju u Berlin, a Hac i ebi su uspeli da iz
maknu ispred hapenja i preu u Be.
184
Pal Balog je uspeo da poalje pismo vojvoanskih robija
a od 13. juna 1932. iz Sremske Mitrovice CK KPJ, po svom iz
lasku sa robije.

124

Novi Sad nam je do sada nepristupaan, jer osim drugo

va koji su zatvoreni druge ne poznajemo, lako jedno naj
vanije mesto u Vojvodini stoji bez organizacije.
Petko Mileti jc upuen 8. avgusta 1931. na rad u Srbiju
i Vojvodinu. Ta odluka CK je glasila:
Majer se alje u Srbiju i Vojvodinu s time da glavni
njegov rad bude u Srbiji. Da rukovodstvo nastoji pojaati
rad u Vojvodini slanjem na rad u Vojvodinu jednog druga
na stalni rad... Osnovna zadaa borbe protiv sektanstva i
voditi borbu protiv desnih i levih. Razvijati masovnu borbu
i trajkove za neposredne zahteve. Uvrstiti na upliv meu
seljatvom i svezati te seljake organizacije sa radnikim.
Iskoriavati legalne mogunosti u sindikatima, sport, i kul
turnim org. i svugde gde ima masa radnika. Borba protiv
desnih kod grafiara za njihovu izolaciju od masa. Voj
vodini uvrstiti PS, M. kom. i elije. Najvanije publikacije
izdavati i na maar. jeziku. Jedan od glavnih zadataka ra
diti meu poljoprivrednim radnicima. Zavojevati rukovod
stvo Radnike pomoi, no za maskirovku ostaviti i neke
tue elemente. Rad u ostalim sport, i kulturnim org. Bor
bu protiv desniara Sekelja. Razvijati masovne istupe i bor
bu organizacija sindikalnih grupa. Isto moprovske organi
zacije. Organizovati tehniku u Vojvodini. Odeliti omladinsku
organizaciju od partijske. Konspirativne metode veza i kon
spiracije. Nastojati izdavati legalnu novinu.15
Poetkom septembra 1931. godine CK je poslao na rad
u zemlju Voju Semlekana Roberta.18 Imao je zadatak da ob
novi rad SKOJ-a u Vojvodini. Doavi u Sombor, on se ne
zadrava tu ve prelazi u Veliki Bekerek, da obnovi ne samo
skojevsku organizaciju ve i partijsku, to je sa uspehom
i poeo da radi, okupivi ve u poetku poveu grupu starih
uesnika u pokretu ne samo u Velikom Bekereku ve i u Kumanima i jo nekim mestima. Petko Mileti je stigao u zem
lju 12. septembra i preko Subotice i Sombora prebacio se u
Bekerek, a odatle negde 20. septembra u Beograd. Po svoj
185 A CK KPJ DS 53/32 (Corpori delicti). Mileti je stigao
u Vojvodinu 12. septembra 1931.
186 A CK KPJ DS 33/51. Voja Semlekan Robert od 1930 (po
sle ubistva Josipa Kolumba i Pere Popovia Age) postaje pri
vremeni predstavnik CK Skoja u centralnom partijskom rukovod
stvu i ostaje u tom svojstvu u CK do poetka septembra 1931.
Osnovni zadatak u zemlji bio mu je rad sa omladinom i povezi
vanje omladinske rukovodee trojke u zemlji: Voja Semlekan,
Edo Adami, sekretar Pokrajinskog komiteta Skoja za Hrvatsku,
i Karl Hudomal.

125

prilici da su se on i Semlekan nali u Veliikom Bekereku

u ovom meuvremenu. Ali ve 24. septembra Voja Semlekan
jc pao policiji u ruke ranivi se vlastitom nepanjom a s
njim su pale i sve javke i ifre koje je poneo iz Bea.
Glavno teite rada Petka Miletia do parlamentarnih iz
bora bilo je u Srbiji. Posle izbora, tokom novembra, on se
povezao sa Novim Sadom, Suboticom, Bakom Topolom,
Bakim Graditem i Velikim Bekerekom. Vojvoanska orga
nizacija posle provale bila je nepovezana i ostala nepovezana
i pored ovih pokuaja. On je vodio razgovore i dao uputstva
za rad u Novom Sadu, Bakom Graditu, Velikom Bekereku,
a u Subotici pri polasku iz zemlje odrao ak i iri sastanak
sa nekim uesnicima. Ali kako on ve krajem decembra 193L
naputa zemlju, a poetkom 1932. nastaje hapenje u subotikoj organizaciji, celokupan rad ponovo zamire. I ovoga
puta ostali su pojedinci i grupe, kao Joef Barna u Bakoj
Topoli, neki kadrovi u Novom Sadu i drugim mestima, ali
taj rad nije imao ireg znaaja.

-V-

U uslovima sve jaeg zaotravanja svetske ekonomske

krize, u uslovima kada je samo polovina radnike klase u ka
pitalistikim zemljama bila potpuno ili delimino zaposlena,
kada se i u Jugoslaviji ekonomska kriza produavala i zaotra
vala, jedna treina svega radnitva bila nezaposlena a jedna
treina samo delimino zaposlena, agrarna kriza se sve vie
razvijala itd. i u tim uslovima i revolucionarno raspoloe
nje masa sve vie raslo, KPJ svojom taktikom neulaenja u
reformistike sindikate, svojom unutranjom nekonsolidovanou, gubila je svoje pozicije i u radnikim i u seljakim ma
sama. Izloena udarcima diktature a odvojena od masa, teko
se oporavljala, konsoliovala i razvijala. U drugoj polovini
1932. godine uz pomo Kl Partija je uinila pozitivan zaok
ret u sreivanju svojih redova i u odnosu prema reformis
tikim sindikatima. Dvanaesti plenum IKKI odran septemb
ra 1932. konano je reio ovo taktiko pitanje. To je znailo
za KPJ izmeniti naine i metode borbe protiv socijal-faista
i reformista sviju vrsta. To je znailo ne kao dotada voditi
samo propagandu protiv njih i nazivati ih izdajicama radni
ke klase, nazivati ih saveznicima diktature itd., a stajati van
organizacija radnike klase i ne uticati na njihovu borbu za
svakodnevne ekonomske i politike zahteve i prepustiti ih
uticaju socijalne emokratije i graanskih politiara. U duhu

126

odluka plenuma KT, Komunistika partija Jugoslavije pos

tavila je krajem 1932. godine pred svoje lanstvo i sve revo
lucionarne radnike:
Ulaziti i radiLl unutar reformistikih sindikata, obavljati
tamo svakodnevni rad pa i onaj najcrnji, zadobiti tim i
lavim radom povjerenje lanova reformistikih sindikata i
unutar sindikata organizovati grupe crvene sindikalne opo
zicije; boriti se za svaku izbornu poziciju u sindikatima,
radnikim ustanovama i raznim radnikim organizacijama,
svugdje istupati sa naim prijedlozima i kandidatima, iza
birati nae drugove u sve odbore, uprave i komisije i u
tim tijelima vriti revolucionarni rad i iskoritavati ih za
pripremanje i razvijanje radnikih borbi; primati uea u

Jovan Veselinov arko, pokrajin

ski partijski rukovodilac
svim reformistikim akcijama... ui i raditi u svima orga
nizacijama gdje se nalaze radnici, u reformistike sindi
kate, u klerikalne i nacionalne sindikate, u sva druga rad
nika prosvjetna, kulturna, sportska itd. udruenja i svag
dje u njima stvarati komunistike frakcije i grupe revolu
cionarne opozicije.
To je bila osnovna linija i u isto vreme veliki zaoki'et
u borbi Partije za radniku klasu i njeno jedinstvo, u borbi

Partije za uticaj i rukovodstvo nad radnikim i radnim ma

sama i u borbi za njihovo jedinstvo.187
Odbacivi taktiku bojkota reformistikih i drugih sindi
kata, KPJ je poela da osvaja pozicije u tim sindikatima, da
staje na elo borbe radnih masa i da pretvara te organizacije
u organe klasne borbe i postepeno stvara akciono jedinstvo
radnike klase. Ulazak radnika u reformistike organizacije
i ustanove iao je sporo, jedno usled neizgradenosti Partije u
vrhovima i na terenu, a drugo to je radnitvo, suvie dugo
pod uticajem stare taktike KPJ, davalo otpor, ne shvatajui
znaaj nove taktitke i zajednikog rada sa reformistima.
U Vojvodini, po izvrenim promenama u centralnom ru
kovodstvu, dolazi do obnove rada, povezivanja razbijenih os
tataka Partije i SKOJ-a, formiranja crvene pomoi i tehni
kog aparata. Novo privremeno centralno rukovodstvo upu
tilo je u Vojvodinu novembra 1932. godine Joefa Apta Pistu
kao instruktora CK, jednog od najaktivnijih lanova Partije
u Novom Sadu 1929/1930.188 Do svog povratka u Be, aprila
1933. godine, uspeo je da uspostavi i povee partijsku orga
nizaciju Vojvodine junu i severnu Baku, Srem i Banat,
pa ak da uspostavi i veze sa Beogradom, ali ne sa zvaninom organizacijom, jer nje u stvari nije ni bilo, ve sa gru
pom komunista oko listova Udarnik i Lenjinist. Prvi broj
Lenjinista iziao je u Beogradu u redakciji Dimitrija Jovanovia, osnivaa grupe Udarnik, a brojevi 2 i 3 u redakciji
arka Zrenjanina u Izbitu u Banatu. Za kratko vreme Apt
je uspeo ne samo da oformi i povee partijsku organizaciju
u Vojvodini, ve da organizaciju i pokrajinsku tehniku u No
vom Sadu i Bakom Petrovom Selu i tampa propagandni
materijal na srpskom i maarskom jeziku i ak da izdaje i
Proleter na srpskom i maarskom jeziku. Tehniki aparat
u Novom Sadu oformili su Mihalj Samu, Erne Ki i Jlugo
traser. apirograf je izradio Erne Ki a pisau mainu na
bavio je traser. Prvomajski letak tampao je Ki, a tekst
na maarskom i srpskom priredio Joef Apt. U jednom izvetaju CK-u Apt obavetava da su organizovali tenniki apa
rat u Novom Sadu i Bakom Petrovom Selu i da svakih 14
dana izdaju list Proleter a za Prvi maj pripremaju letak.
187

A CK KPJ Kl 1932/173.
Joef Apt Pista, izbegavi 1930. junsko hapenje, prebacio
se u Be, a odatle ga CK KPJ alje u Moskvu gde je zavrio ma
arski odsek Meunarodne lenjinske kole. U Novi Sad je ponovo
stigao u prvoj polovini novembra 1932. godine kao instruktor za
Vojvodinu. Vratio se u Be 14. aprila 1933. godine.
188

128

Novosadskom
partijskom
organizacijom
rukovodili
su
Mihalj amu, Hugo traser i Jovan Geler kao omladinac.
Vezu izmeu Partije u Novom Sadu i gi'upe Udarnik u
Beogradu odravao je eda ivkovi, jedan od najaktivnijih
lanova ove grupe, a vezu sa Beom Jovan Geler.189
Prilikom Aptovog dolaska u Vojvodinu nije postojala
centralizovana partijska organizacija, kako Apt obavetava
Centralni komitet, ve izvestan broj partijskih grupa koje
su meusobno bile slabo povezane. Nije postojao ni Pok
rajinski komitet Partije ni okruni komiteti. U pojedinim
mestima bilo je lanova Partije ali neorganizovanih u partij
ske elije. Iz kasnijih izvetaja vidi se da je 011 uspeo da
obnovi elije i mesne komitete u Novom Sadu, Petrovom
Selu, Starom Beeju i u izvesnoj meri i u Bakoj Topoli i
Subotici. U nekim selima oformio je nove elije, a u Sombo
ru eliju od 1012 lanova. ak je uspeo da prodre i u neka
preduzea gde su takoe formirane elije: u Subotici u eleznikoj radionici, u Beoinskoj fabrici cementa i Vrbaskoj
fabrici eera. Apt je do aprila 1933. uspeo da organizuje
pokret u Bakoj. U svome izvetaju od 7. aprila ivetava Cent
ralni komitet da je Baka organizovana, jer Subotica, Veliki
Bekerek, Sombor, Stari Beej i Novi Sad sa okolnim selima
imaju samostalne mesne komitete.
Formirane su i organizacije crvene pomoi u Subotici,
Novom Sadu, Feketiu, Bakom Petrovom Selu i Topoli, iako
nije uspeo da izgradi crvenu pomo sa jedinstvenim rukovo
deim organom, niti je ona dobila iri politiki znaaj, ve
se ograniavala samo na sabiranje sredstava za uhapene dru
gove u Sremskoj Mitrovici i za porodice uhapenih. Sem nov
ca, pomo se davala i u naturi: lanovi Partije i simpatizeri
obraivali su zemlju ili davali penicu, kukuruz, jaja itd.,
pravili cipele, pomagali porodice. Oko crvene pomoi okup
ljali su se ne samo lanovi Partije, ve je ona imala masovniji karakter i tim putem su se aktivirali simpatizeri, bivi
lanovi Nezavisnih sindikata i pojedini lanovi Partje koji su
se bojali da se ukljuuju u partijski rad.
Partija u to vreme sve veu panju posveuje izgradnji
omladinske komunistike organizacije. lanovi Partije naje
e su zanemarivali ovaj sektor rada. Meutim, CK upuuje
pismo, odnosno direktive za rad SKOJ-a u Vojvodini febru
ara 1933, i ponovo podvlai znaaj ovog rada.

189

Udarnik je izlazio svakih 14 dana u Beogradu.

129

Da bi SKOJ uspeno mogao sprovesti svoj glavni stra

teki zadatak osvajanje veine radnike i radne seljake
omladine, pod rukovodstvom Komunistike partije potre
bno je da skoncentrie glavnu panju i sve sile na organizovanje i rukovodstvo borbom radnike omladine i radne
omladine sela za njihove svakodnevne zahteve, povezujui
tu borbu sa borbom protiv vojno-faistike diktature.
Trebalo je da lanovi SKOJ-a ulaze u svoje strukovne sin
dikate i da u njima aktivno rade, da formiraju omladinske
komisije, da vode borbu za preuzimanje tih sekcija, omladin
ske frakcije itd. Zbog rnnogonacionalnog sastava Vojvodine
CK upuuje skojevce da ulaze u sve omladinske nacionalne,
kulturne i verske organizacije i tamo raskrinkavaju politiku
maarske i nemake buroazije i populariu zahteve Partije.
Kad je Apt doao u Vojvodinu, postojale su skojevske grupe
u Novom Sadu, Subotici, Bakoj Topoli, Bakom Petrovom
Selu i Adi. Ali nije bilo razgranienja izmeu SKOJ-a i Partije.
Apt je organizovao mesnu skojevsku organizaciju u Bakom
Petrovom Selu od 13 lanova, Novom Sadu od pet i u Ba
koj Topoli od osam lanova.
Konica njegovom radu bili su izvesni slari lanovi KP,
inae oportunisti i uglavnom desno orijentisani jo od vre
mena zavoenja otvorene diktature. U svom otporu ili su
tako daleko da su ga oglasili provokatorom, tako da je izgu
bio vie od mesec dana do poetka rada ekajui da to CK
ispravi. Jedan deo tih starih se potpuno povukao, ali je bilo
dosta njih koji se nisu povukli, jer su hteli da zadre auto
ritet pred masama, a u praksi su sabotirali rad, to je sve
spreavalo Apta da bre krene napred.
Uzrok koji je tu pasivnost poveavao bio je taj to su
se bili afirmisali bivi partijski funkcioneri-likvidatori, koji
su imali veliki uticaj na te grupe i nastojali da odre auto
ritet kod radnika (Sekelj, Domanji, Francikovi, eh, Flaman, ipo, Oros, Besermenji). Oni su propagirali da se
sada ne moe provoditi nikakva akcija, da prvo treba organizovati jednu snanu partijsku organizaciju i tek posle
se moe prei na akcije .. .19
Hapenje, koje je nastalo u Novom Sadu poetkom maja
zbog rasturanja prvomajskog letka, razbilo je i ovog puta
sve to je organizovano za nekoliko meseci. Uhapeno je 77
komunista.

180

130

A CK KPJ Kl 1933/189, 161, 89, 32.

U akciji rasturanja letaka uestvovali su iz Novog Sada:

Aleksandar Sili, obuarski pomonik, Duan Danilovi, kro
jaki pomonik, Mirko Petrovi. obuarski majstor, Ernest,
Ki, tapacirerski radnik, Hugo, traser, kamenorezac, Matija
Tegla, berberski pomonik, Aleksandar Kelemen, prodava
krea, Franja Aleksandar, kroja, Mihalj Samu, obuarski
majstor, Jovan Geler, aero-mehaniar, Aleksandar Brankovi,
slovoslaga, i Ivan Conev, batovan. Uestvovao je i Radivoj
irpanov, ali je izbegao hapenje, mada je sasluan. Odluno
je poricao na sasluanju tereenje Mirka Petrovia, a u ras
turanju letaka nije uestvovao u Petrovievoj grupi iz koje
je i poteklo hapenje.11
*
*

Udarac policije po revolucionarnom radnikom pokretu

u Vojvodini doao je u trenutku punog organizacionog os
posobljavanja Partije za aktivno istupanje i rukovoenje rad
nim masa. Apt je obavestio centralno rukovodstvo pre na
putanja Vojvodine i povratka u Be da je Partija u Vojvo
dini organizovana. Nasrtaj policije je zatekao Partiju u po
etnoj fazi primene nove taktike u odnosu na reformistike
sindikate i stvaranje jedinstvenog fronta radnike klase odoz
do puteni akcija za svakodnevne zahteve radnitva. Hape
nje je kao i obino razorilo Partiju i znatno otealo i usporilo
tempo obnove, otealo i usporilo upoznavanje nove linije Par
tije od strane simpatizera i lanstva i provoenje te linije u
ivot.
U Novom Sadu, iako je teka ekonomska situacija i pos
toje uslovi za rad, Partija nije kadra u 1934. godini da vodi
akcije, niti da sa novom taktikom blie upozna lanstvo Par
tije i njene simpatizere, a kamoli ire radnike mase. Polo
aj radnika bio je uopte vrlo teak; ugostiteljski radnici ra
dili su npr. danju i nou samo za hranu i i dinar dnevne
plate, poloaj berbera i frizera je jo gori. Oni. uopte ne
primaju platu, ive kod majstora, tamo i stanuju. Poslodavci
se nisu pridravali zakonskih propisa, pa ipak u 1934. godini
nema radnikih akcija sve do pod kraj te godine, do sep
tembra kada izbija trajk 130 radnika krojake struke i tra
je pet dana. Zahtevali su se vee nadnice, priznavanje rad
nikih poverenika, priznavanje Prvog maja kao radnikog
praznika. Ova akcija donela je poviicu od 10 do 40% i pot
pisivanja kolektivnog ugovora.
191

MSRV AO 14046, Proces Mihalju Samu i dr.

131

Hapenje 1933. godine je nanelo teak udarac i napred

nim elementima maarske nacionalnosti koji su sve do tada
bili u velikom broju zastupljeni u redovima KPJ na terenu
itave Vojvodine. U ovom hapenju oni su najvie stradali
jer su bili i najmnogobrojniji u Partiji, posebno u Bakom
Petrovom Selu, gde je partijska organizacija za kratko vre
me bila znatno ojaala i osposobila se za voenje i veih ak
cija. Ovim, pa i ranijim hapenjima, KPJ u Vojvodini izgu
bila je najbolje kadrove meu maarskim ivljem, koje je
u narednom periodu bilo teko nadoknaditi. injenica je da
KPJ meu maarskim masama nije nikada vie imala ovako
jaku podrku.
Ovo hapenje je odloilo ulazak naprednih radnika u re
formistike sindikate, kao i borbu za jedinstveni front radni
ke klase i svih radnih ljudi sve do poetka 1935. godine.
U Novom Sadu je izao hapenja ostao neotkriven pove
i broj uesnika revolucionarnog pokreta, vie-manje mla
ih kadrova, koji e u 1934. godini sa jo nekim starijim
drugovima pone ti teret rada na svojim leima, a neki odig
rati jednu od najvanijih uloga u radnikom pokretu ne samo
Novog Sada ve i itave Vojvodine. Meu njima su se isti
cali Jovan Geler,192 Radivoj irpanov, obuar, Danilo Popovic, brusa stakla, Viktor Rozencvajg, student, i jo neki. U
majskom hapenju irpanov je pritvoren 3. maja, dan posle
hapenja Mirka Petrovia. Zloglasni Maarevi ga je uhap
sio. Odveli su i iku Nievia, koji je radio kod irpanova.
Uveli su Petrovia u kancelariju efa policije, koji je
bio u oajnom stanju, kako kae sam irpanov, i tada je
ef policije rekao: Evo Petroviu, doveli srno irpanova i
recite mu sad u oi to ste nama rekli. Na to se Petrovi
okrenuo prema irpanovu i kazao: Raivoje, priznaj, sve je
propalo, mene su strano tukli. irpanov je odgovorio Mir
ku: O emu ti to govori, ta da priznam, jesi li ti Mirko
pri svesti? Na to je Petrovi sagao glavu i nije nita vie
odgovorio irpanovu.113
Posle ovoga irpanov je puten.
U svom seanju in. Jovan Dugoevi kae o irpanovu:
Bili smo poetkom 1935. godine soba do sobe u novo
sadskom policijskom zatvoru. Do tada smo se na slobodi
svega jednom sreli u njegovoj radionici i nisam imao pri
like da ga blie upoznam. U policiji smo se dogovarali ku
192!
193

132

Kasnije napustio napredni radniki pokret.

MSRV AO br. 21936, izjava Lajoa Budaija.

canjcm u zid. Razgovarali smo o mnogo emu. irpanov je

bio veoma obrazovan ovek, moglo se s njime razgovarati
o svim problemima, poevi od marksizma do knjievnosti.
Zapanjivao me svojim znanjem.
Rad se krajem 1935. godine i u toku 1934. razvijao u No
vom Sadu u dve odvojene grupe. U jednoj su zaetnici rada
Stevan Dostan, koji je radio u Aptovoj grupi, Jovan Geler
i Stevan Bernat. U 1934. u ovoj grupi bio jc povezan veliki
broj simpatizera revolucionarnog radnikog pokreta. U dru
goj su pokretai bili Jovan Dugoevi"11 i Milo Aranicki.195
Prva grupa je poela sa prikupljanjem crvene pomoi za
uhapene drugove. Ovaj rad se kasnije proiruje na nabavku
novca i za marksistiku literaturu, za pomo ilegalcima itd.
Rad na prikupljanju crvene pomoi poeo je Stevan Dostan,
inkasant, i jo u toku procesa Aptovoj grupi krajem 1933, po
magao uhapenim drugovima. Kada iz zatvora, nakon sedam
i po meseci, izlazi Jovan Geler, njih dvojica i Stevan Bernat,
mehaniar, pristupaju organizaciji crvene pomoi. Po uzorku
peata koji je Geler sauvao na blokovima koji su se ko
ristili u vreme Aptova rada, Danilo Popovi,196 brusa stak
la, izradio je tambilj za blokove koji su prodavani drugo
vima bliskim Partiji. Ovim putem poelo je ire poveziva
nje, pa i van Novog Sada u Beoinu i okolini, u urugu
i Bakom Graditu. Sa prikupljanjem crvene pomoi radilo
se i na irenju marksistike literature, formiranju grupa za
itanje te literature i propagandistikog materijala do koga
se moglo doi. Dostan se u Sremu povezao preko svog uraka ivka Velimirovia, bravara Beoinske fabrike cementa, i
Jusufa Fejsovia, radnika iste fabrike, sa naprednim radnici
ma i tako je otpoeo rad i u Sremu, koji je dobio ire razmere. U Novom Sadu su uestvovali u radu Krsta Mari, berberski pomonik, Radivoj irpanov, Stevan Hladni, krojaki
pomonik, Viktor Rozencvajg, student tehnike, Josip Berenji, obuarski radnik, Tibor Goldman, molerski radnik, Kal194
Jovan Dugoevi, inenjer hernije, roen 1902. u Rumi,
Srem. Zaposlen u Higijenskom zavodu u Novom Sadu. Uhapen
31. januara 1935.
195
Dr Milo Aranicki, roen u Staroj Pazovi 1900. Lekar.
Pripadao naprednom radnikom pokretu jo kao student u Beu.
godine 1932. u Novom Sadu se u Higijenskom zavodu, nalazi sa
Dugoeviem i tu zajedniki poinju organizovanje naprednog
radnikog pokreta u 1933. godini. Uhapen je 23. januara 1935. ali
je osloboen optube.
196
Danilo Popovi, izradio je peat sa petokrakom zvezdom
i slovima CP. Danilo je brat Pere Popovia Age.

133

man Horvat, stolar, Radovan Kozarevi, trgovaki putnik,

Jakab Matija, tapetar Lajo Budai, obuarski radnik i dr.
Sem to su marksistiku literaturu kupovali za novac,
koristili su i biblioteku baranjskih izbeglica, biblioteku Radivoja irpanova i Jakaba Matije, koji je imao veliku zbirku
knjiga na stranim jezicima. Po povezivanju ove grupe sa gru
pom koju su organizovali Jovan Dugoevi i dr Milo Aranicki, literaturu i propagandni materijal kao i uputstvo za rad,
dobijali su i od njih dvojice.
U isto vreme, ali nezavisno od ove, Jovan Dugoevi i
Milo Aranicki obrazuju drugu grupu simpatizera naprednog
radnikog pokreta. U 1934. godini ove dve grupe povezuju se
preko Stevana Bernata i Miloa Aranickog na akciji prikup
ljanja crvene pomoi, izmene literature i propagandnog mate
rijala, direktiva itd., ali organizaciono objedinjavanje i for
malno stvaranje rukovodeeg tela u Novom Sadu, ije stva
ranje je bilo u toku krajem 1934. godine, onemoguila je po
licija hapenjem obe grupe poetkom 1935.
U grupi Dugoevia i Aranickog bili su Mija uri,197 sto
lar u eleznikoj radionici u Novom Sadu, Andrija Juki,198
157 Mijo uri, stolar, roen u Vrbovi, srez Nova Gradika.
Do dolaska u Novi Sad avgusta 1933. godine radio u eleznikoj
loionici u Somboru i bio lan Nezavisnih sindikata. U Novom
Sadu sa povezao sa in. Jovanom Dugoeviem i dr Miloem Aranickim i po njihovim uputstviima poeo da stvara grupu u kojoj
su bili: on, Antun Urban i Andrija Juki. Grupom je rukovodio
Dugoevi. Ova grupa je imala u eleznikoj loionici i jednu gru
pu simpatizera: Dobrosav Miljkovi, Ciril Derni, Josip Savinek,
Srdan Petrov, (streljan u Osijeku od okupatora), Avgust Vrabec,
Leopold Podmetnik i Milo Dudukovi. Takoe su i mnogi drugi
davali crvenu pomo. Na oko mesec dana pre hapenja Mijo u
ri je sa Josipom Berenjijem trebalo da odganizaciono obiedini rad u Novom Sadu, tj., da oformi Mesni komitet Partije. Do
ovoga nije dolo jer je Berenji bio pod jakom prismotrom poli
cije a uskoro je dolo i do hapenja. uri je bio kurir 1934.
izmeu Jovana Dugoevia i Veselina Maslee u Beogradu. Uhap
en 24. januara 1935. Osloboen optube. Po povratku iz zatvora
u Novi Sad juna 1935. ponovo se ulanio u sindikat drvodeliskih
radnika. U 1938. godini bio je u partijskoj eliji sa Ivanom Buti
nom, kao sekretarom elije, dr Miloem Aranickim i Antunom Ur
banom. Novi Sad naputa 1940. i zapoljava se u eljezari Ze
nica.
198
Andrija Juki, mainovoa, roen 1906. u Palama kod
Sarajeva. Uhapenu Novom Sadu 25. januara 1935. U njegovom je
stanu na Futokom putu br. 129 (ugao Futokog puta i tadanje
Petlove ulice), odran sastanak, odnosno konferencija, sa jednim
brojem novosadskih komunista, pod rukovodstvom Jovana Dugo
evia a u prisustvu lana CK KPJ Blagoj a Parovia.

134

mainovoa, Anton Urban,1911 pregleda kola eleznike radi

onice, ore Filipovi, mainovoa, Viktor Rozencvajg,200 i
jo neki.
Povezivanje Dugoevia i Aranickog sa naprednim dru
govima u Novom Sadu po njihovom dolasku u grad ilo je
teko i sporo. Nekog od tih drugova nisu poznavali, a njihove
veze sa Beogradom, odnosno sa Veselinom Masleom i Alfredom Bergmanom, nisu koi'istile jer ni jedan ni drugi nisu
poznavali stanje u Novom Sadu. O tome Dugoevi izjavljuje:
Dobili smo odgovor od Veselina Maslee, kad su se raspiti
vali kako da se povezu u Novom Sadu, da Partija posle pro
vale i zatvaranja Jovana Veselinova, a u 1932. godini Petka
Miletia i ostalih, de fakto kao partijska organizacija ne
postoji, jer ne odrava veze sa Beogradom i savetovali su
nas da se sami snaemo, jer komunista sigurno ima.
Pokuali su da uhvate vezu sa novosadskim drugovima i
preko Subotice, kuda je koncem avgusta 1933. otputovao dr.
Milo Aranicki, ali ni na taj nain nisu nita postigli. U tom
traganju Dugoevi je uspeo zaobilaznim putem preko svoga
brata, Veljka Dugoevia, da se povee sa Mijom uriem, i
tako je preko Mije uria, a pod rukovodstvom ove dvojice,
poela da se okuplja grupa simpatizera uglavnom na eleznici
u Novom Sadu. Tragajui za ljudima u Novom Sadu, uspeli
su sasvim sluajno da se povezu i sa Bernatom, koji je i os
tao veza izmeu ove dve grupe sve do hapenja poetkom
1935.
Propagandni i direktivni materijal njih dvojica su obijali iz Beograda od Veselina Maslee i Alfreda Bergmana (koji
su odravali veze sa privremenim partijskim rukovodstvom
van zemlje) i dalje ga putem Bernata, uria i Rozencvajga
upuivali grupama na itanje i izuavanje. Kada je Bergman
poetkom 1934. godine bio prinuen da se skloni ispred hap
enja i pree u inostranstvo, snabdevao ih je materijalom

199
Anton Urban, pregleda kola eleznike loionice Novi
Sad. Uhapen 25. januara 1935. Bio u naprednom pokretu i pre do
laska sa slubom u Novi Sad. Po izlasku iz zatvora radio u Grad
skoj plinari, gde je nastavio sa svojom aktivnou. Od 1938. sa
navedenim drugovima i uriem u partijskoj eliji, sve do 1940,
a moda i kasnije. U zatvoru 1935. drao se vrlo dobro. Vie vre
mena proveo u mranoj eliji okovan, jer se bunio protiv zatvor
skog reima. Jedan od voa trajka glau politikih zatvorenika
zbog loe hrane.
200 Streljan u Kerestincu 1941. godine.

preko kurira. Jednom im je materijal donela dr Braina Fos,

ena Bergmanova, a drugi put jedan inenjer koji je doao
kao turist. Meu materijalima bili su Proleter, Komunist,
Lenjinist,
Mladi
boljevik,
Program
komunistike
omladin
ske organizacije, asopisi, leci i dr. Grupa oko irpanova,
Marica i Rozencvajga prouavala je pored ostalog materija
la i Kapital, koji je bio lina svojina Krste Marica.
0
stanju u naprednom pokretu u Novom Sadu Parovi
izvetava Centralni komitet 15. januara 1935. godine:
Dva intelektualca imaju oko sebe 3035 radnika, sa kojima
su u stalnom posrednom i neposrednom dodiru. Pozivajui
ih na sastanke, dre im mala teorijska i politika predava
nja, daju nelegalnu literaturu, ukoliko je ima, i u tome se
sastoji cio njihov rad. Niti su organizovani u elije, niti
imaju MK, niti sa malim izuzecima, rade u sindikatima,
niti vre ma kakav rad na pripremanju i voenju akcija.
Imaju veze sa 1015 sela i mesnih grupa po Vojvodini.201
Iz izvetaja istom forumu od marta 1935. godine, Parovi
obavetava o organizacionom stanju u Vojvodini iznosei da
u Novom Sadu ima 35 lanova KPJ, to znai da su napred
pomenuti aktivisti bili svi lanovi Partije.
Parovi je novembra 1933. godine, izmeu ostalih zada
taka za rad u Srbiji, dobio od privremenog rukovodstva CK
na sednici od 27. novembra 1933. godine i zadatak:
Nastojati povezati se sa Vojvodinom i ispitati uslove za
daljni rad; po mogustvu pozvati jednog vodeeg partijca
i s njime se dogovoriti o daljnjem radu i o pripremanju
uslova za dolazak nelegalca u Vojvodinu.
Ovaj zadatak Parovi je poverio Matiji Vidakoviu, koji
se u vreme kada ga je Parovi pozvao na rad u Suboticu
nalazio u Zagrebu. Parovi se tada nalazio u Srbiji i uveliko
radio na organizovanju Partije i drugim zadacima. Viakovi govori o ovom pozivu Parovia20- u svom izvetaju Cent
ralnom komitetu KPJ 1935:
U martu 1934. godine bio sam pozvan od partijskog lica Ko
vaa203 iz Zagreba u Beograd. Dobio sam za dunost da odem

201 A

CK KPJ Kl 1935/16.
tom II, izvetaj instruktora Matije Vidakovia
o organizacionom stanju KPJ u okrugu subotikom, marta 1935.
203 Blagoje Parovi Kova, mit, Sreten itd.
202 Graa,

u Suboticu i tamo obnovim organizaciju, ali samo u Subo

tici, a ne u Vojvodini. Moj mandat je glasio od Pokrajin
skog komiteta. Duina moga boravka mi je naznaena za
23 meseca, a potom da idem u partijsku kolu.
Parovi je trebao da ostane due na terenu Srbije i is
puni sve postavljene zadatke i za Srbiju i za Vojvodinu. Me
utim, on je ve marta 1934. g. pozvan iz zemlje u jeku svo
jih napora na organizovanju Partije i uspenog rada u Srbiji,
na tim i drugim zadacima. Maja je ve u Beu. Jula dolazi
do hapenja u beogradskoj organizaciji, te se za due vreme
prekida veza izmeu Beograda i Subotice. Kada Vidakovi
namerava, na svoju ruku (poto su, kako kae, uvrstili orga
nizaciju u Subotici i reili da uspostave vezu sa Velikim Bekerekom, a potom sa Novim Sadom, i obrazuju Pokrajinski
komitet Partije), da povee partijsku organizaciju Vojvodine, nastaje hapenje krajem oktobra 1934. u subotikoj or
ganizaciji tako da i ovi planovi nisu realizovani. Tako su subotika i novosadska partijska organizacija odvojeno radile
u 1934. godini. I plan Parovia, kad je poetkom 1935. godine
doao u Novi Sad i postavio organizacione osnove za obnovu
i ujedinjenje pokreta, nije se ostvario jer ponovo dolazi do
hapenja i osujeivanja toga plana, i u Novom Sadu i oko
lini.294
O
povezivanju sa Paroviem Dugoevi navodi da je po
etkom januara 1935. godine kurirka Berta Papo, student fi
lozofije iz Beograda, dola u Novi Sad i obavestila ga da ga
Maslea hitno poziva da doe u Beograd. Otputovao je 5. ja
nuara uvee, sutradan ga je Maslea povezao sa Todorom
Vujasinoviem, a ovaj sa Blagojem Paroviem. Sa Parovi
em se sastao u kafani Kolarac. Bili su stari poznanici jo
iz Zagreba iz 1927. godine.
Dugoevi mu je podneo izvetaj o stanju pokreta u no
vosadskom okrugu, o potekoama u radu, o potrebi jednog
profesionalca koji bi mogao stalno putovati i povezivati i pro
irivati organizacije, kontrolisati rad itd. Na ovaj sastanak bio
je pozvan i Rozencvajg, i uestvovao samo u delu razgovora o
SKOJ-u. Po pitanju KOJ-a se do tada nije nita radilo. Paro-

204 Parovi, koji je na sednici CK KPJ, posle odrane IV ze

maljske konferencije, izabran u Biro CK KPJ (pored Milana Gorkia, Josipa Broza, Adolfa Muka i Kamila Horvatina), dobio je
zadatak da odluke IV konferencije prenese u Srbiju, iji je delegat
zakasnio na konferenciju, i u Vojvodinu, iji delegat nije ni do
ao.

137

vic je zaduio Rozencvajga za rad sa omladinom, ali samo

privremeno, dok se ne nae novo lice, jer je Rozencvajg stu
dijama bio vezan za Beograd. Dugoeviu je postavio zadatak
da organizuje sastanak komunista u Novom Sadu, kome e
on prisustvovati.
Po direktivi Parovia Dugoevi je sa Aranickim i Mijom
uriem organizovao sastanak za 10. januar, na kome je tre
balo ne samo razmotriti situaciju, ve i preneti odluke i obavetenje o odranoj etvrtoj zemaljskoj konferenciji, na ko
joj nije prisustvovao nijedan delegat iz Vojvodine. (Na pi
tanje Parovia zato niko iz Vojvodine nije prisustvovao, Du
goevi ga je obavestio da o konferenciji nije nita znao).
Vreme je bilo vrlo kratko za pripremu ireg sastanka.
uri je dobio zadatak da nae prostorije gde bi se sastanak
odrao i dovede drugove koje na brzinu moe da okupi, a
Dugoevi i Aranicki da dovedu ostale do kojih budu mogli
da dou. Parovia je u hotelu Kraljica Marija doekao Du
goevi, a pred bolnicom u Futokoj ulici uri, Aranicki i
Bernat. Sastanak je odran u stanu Andrije Jukia. Prisust
vovali su, pored Parovia, Dugoevi, Aranicki, uri, Juki,
Bernat i Anton Urban. Uz odobrenje Parovia i Dugoevia,
prisustvovao je i Jukiev brat Vladimir, koji se tu kao vojnik
zatekao na dopustu; on je bio napredan radnik i uestvovao
u pokretu pre odlaska na odsluenje vojnog roka.
Sastanak je otvorio Dugoevi, a Parovi preneo obavetenje o odranoj etvrtoj zemaljskoj konferenciji KPJ i
njenim odlukama, to mu je i bio zadatak od Centralnog
komiteta. Govorio je vie od dva sata i u govoru obuhvatio
unutranju i spoljnu situaciju, ukazujui posebno na agresiv
nost faizma u svetu posle dolaska Hitlera na vlast u Nemakoj, o pripremanju rata od strane faistikih sila, uopte
o zaotravanju svetske politike i ekonomske situacije, uka
zujui na rat koji je ve otpoeo na istoku napadom Japana
na Manduriju i prodiranjem dalje u Kinu, o uspenoj iz
gradnji SSSR i pregrupisavanju ekonomskih i politikih sna
ga u svetu i, povezano sa svim tim, o potrebi izgradnje anti
faistikog fronta pod rukovodstvom KP, o taktici Partije u
tim novim uslovima unutranjo-spoljne situacije, potrebi ulanjavanja u Ujedinjene radnike sindikate, borbi naprednih
snaga u tim sindikatima za osvajanje radnikih masa, preu
zimanju rukovodeih pozicija iz ruku reformista, i uopte o
goruoj potrebi jedinstva radnike klase, kao vodee snage
jedinstva svih radnih masa.
Osvrnuvi se kritiki na stanje u Vojvodini i ukazavi na
velike mogunosti koje postoje za razvoj radnikog pokreta,

138

govorio je o potrebi njegovog organizovanja i povezivanja. Iz

njegova izlaganja i diskusije koja se vodila sledili su i zak
ljuci, odnosno smernice za rad:
neophodna potreba dolaska jednog druga sa znanjem
maarskog jezika za organizovanje i povezivanje pos
tojeih grupa i lanova u partijske elije, formiranje
komiteta i pokrajinskog partijskog tela za rukovoe
nje radom;
potreba ulanjenja najaktivnijih drugova u URSS-ove
sindikate, koji svojim aktivnim radom i ugledom tre
ba da osvajaju rukovodea mesta u sindikatima, a os
tali, pa i svi radnici, da se to masovnje ulanjuju i
podupiru te drugove u njihovoj borbi;
prikupljanje to veeg broja potenih radnika nepartijaca i putem legalne marksistike literature zadobijanje za napredni radniki pokret;

formiranje partijske organizacije i njenog rukovode

eg tela.
Parovi je, kako izjavljuje Dugoevi, ostao jo jedan dan
kod njega u stanu i tu su se dogovorili o formiranju partij
skog rukovodstva, objedinjavanju rada, izgradnji Partije. Raz
matrali su konkretno, i pre dolaska instruktora, pitanje sasta
va Okrunog komiteta, iji bi rukovodilac do daljnjega bio
Dugoevi, zatim broj lanova Komiteta i njegove zadatke na
povezivanju lanova i grupa u Vojvodini. U Komitetu ne bi
trebalo da bude vie od tri do etiri druga iz mesta i dva do
tri koji bi bili kooptirani i iz drugih veih mesta. .Sloio se sa
predlogom Dugoevia da u Komitet uu Aranicki, uri i
irpanov, a Rozencvajg da ue privremeno u komitet kao
omladinski predstavnik. Privremeno, dok ne doe instruktor
CK KPJ, na elu Komiteta bio bi Dugoevi. Razmotrena su
jo neka pitanja: pitanje odravanja veza sa centralnim ru
kovodstvom, dostavljanje literature, naroito na maarskom
jeziku, itd. Kao kurirku za Be u sluaju potrebe, naznaio
je Parovi jednu Jevrejku, nametenicu u nemakoj knjiari
u Novom Sadu. Isto vee, 11. januara 1935, Parovi je ot
putovao.205
Ukratko formulisani zadaci za novosadsku partijsku or
ganizaciju u Parovievom izvetaju od januara 1935. CK-u bili
bi: potpuno formiranje okrunog partijskog i skojevskog ru
kovodstva, izgradnja partijskih elija, oivljavanje rada meu
maarskim radnim masama, posebno rada meu maarskim
205 MSRV AO 14049, tzv. beoinski proces.

139

seoskim proletarijatom, oslanjanje i na sopstvene snage u po

gledu agitaciono-propagandnog materijala, tj. prevoenje i
umnoavanje na maarski jezik nekih osnovnih materijala
(program za selo, upute o radu elija, sindikalna rezolucija),
i kao preporuka, da u daljem radu prvi oslonac budu stari
drugovi iz bivih Nezavisnih sindikata.
Planove za organizacionu izgradnju KP i SKOJ-a u Vojvo
dini osujetilo je novo hapenje polovinom januara iste godine.
Otpoelo je 11. januara u Beoinu, a preko Beoina zahvatilo
i Novi Sad, u prvom redu Dostana, Gelera i Bernata, koji su
odravali vezu sa Sremom, a onda i druge uesnike napred
nog radnikog pokreta u Sremu i Novom Sadu. Uhapeno je
bilo 41 lice. Iz Novog Sada: Dugoevi, Aranicki, Mari, Po
povi, Goldman, Berenji, Horvat, irpanov, Hladni, Juki,
Vladimir Cviji, Matija Jakab, ore Filipovi i Radovan Kozarevi. Po presudi Dravnog suda za zatitu drave u Be
ogradu, izreenoj 29. juna 1935. godine, osloboeni su optu
be Dugoevi, Aranicki, uri, Juki i Urban. Osueni su Rozencvajg na 6 meseci, Bernat na 10, Geler na jednu godinu,
Dostan na godinu i po robije i dve godine gubitka asnih pra
va. Po presudi Okrunog suda u Novom Sadu (sueni su u
ch e grupe) 24. avgusta 1935. godine Popovi na 10 meseci, ir
panov 6 meseci, Mari 8, Berenji je osloboen optube.

Rad na obnovi organizacija i partijskih foruma

esti naleti policije na partijsku organizaciju Vojvodine
nanosili su joj teke udarce i razbijali njene organizacije a
svaki takav udarac je smanjivao njene redove. Hapenje a
Subotici krajem 1934. i u Novom Sadu poetkom 1935. godine
opet je razbilo partijsku organizaciju Vojvodine u trenutku
kada se ona poela brzo oporavljati, omasovljavati i kada je
bila na poetku svog organizacionog sreivanja. Prema poda
cima kojima je CK raspolagao, u Vojvodini je bilo krajem
1934. najmanje 130 lanova Partije, prema ukupno 3.000 u celoj zemlji. Hapenjem u Novom Sadu i okolini ovaj se broj
smanjio, ak i u drugoj polovini 1935. godine Zemaljski biro'-06
konstatuje da se masovni opterevolucionarni, a napose ko
munistiki pokret, uspeno razvija u svim zemljama Jugosla
vije, jedino Vojvodina jako zaostaje u tom pogledu,

208
Rodoljub o 1 a k o v i , Kazivanje jednog pokoljenja,
Beograd, II knj. 472, 490, 491, 586.

Prema odluci na sastanku sa Blagojem Paroviem 10. ja

nuara 1935. u Novom Sadu i merama koje je trebalo preuzeti, CK KPJ je trebalo da poalje jedno profesionalno lice (.sa
znanjem maarskog jezika), koje bi zajedno sa vojvoanskim
komunistima izgradi, o partijsku organizaciju, masovan revo
lucionarni pokret i sprovelo kampanju za parlamentarne
skuptinske izbore 1935. godine.
Po povratku Parovia u Be i razmatranju situacije u
ovoj pokrajini, CK je odredio Mihaila Bumbulovia Pantu,
kao svoga instruktora za Vojvodinu.207 Adrese kojima je Burnbulovi raspolagao za povezivanje ili su bile kompromitovane
ili su ljudi bili uhapeni, te je povezivanje i u Subotici i u No
vom Sadu ilo sporo, pa se ak i posumnjalo u Bumbulovievu ispravnost, kao to se to u ranijem periodu desilo i sa
Joefom Aptom. Gubilo se mnogo vremena a rezultati su bili
mali. Od sredine marta 1935. do avgusta iste godine, koliko je
Bumbulovi boravio u Subotici i u Novom Sadu, jedva je us
peo da u Subotici formira Mesni komitet KPJ i mesni komitet
omladine, dok u Novom Sadu skoro da nije imao nikakvih re
zultata. U pismu od 25. juna 1935.208 on obavetava CK o
svom povezivanju u Novom Sadu, ali ne sa lanovima Partije,
jer do njih nije ni dopro, ve sa simpatizerima pokreta:
U (13)209 ja sam se obratio na (14)21 i s njim razgovarao. Na
njega je naroito delo vaio to to je on bio na robiji, prema
tome u poslednje vreme nije uopte radio niti se sprema
radu. Jpak, kod poslednje provale na njega je ostavilo uti
sak to to se u pokretu nalaze i doktori i inenjeri. Tu je
on video da se ipak neto radi. O samoj provali nije mi
mogao mnogo rei, osim to da je potekla iz Beoina, a onda
tako dalje. Molio sam ga da mi pomogne da se ja zaposlim,
ali nita mi nije hteo obeati.211

207 Mihailo Bumbolovi Panta, poslat je u zemlju kao in

struktor CK za izgradnju KP u Beogradu i Srbiji, decembra 1934.
208 A CK KPJ Kl 1935/339.
209 (13) = Novi Sad.
210 Verovatno se odnosi na Duana Barjaktarevia, trgova
kog putnika. Posle hapenja u Sarajevu prestao sa radom u Par
tiji. Od 1930. godine je u Novom Sadu. Ostaje simpatizer pokreta
i radi u legalnim organizacijama. Po izjavi Milice Bursa, bio je
lan sindikata i drutva Prijatelj prirode. Dok je Bumbulovi
bio u Novom Sadu od juna do avgusta 1935 najvie se dru
io sa Barjaktareviem, a kod njega je i stanovao.
211 A CK KPJ Kl 1935/339, pismo Pante od 25. juna 1935.

141

Ne uspevi da oformi centar za izgradnju i objedinjavanje

pokreta u Vojvodini, Bumbulovi se vraa u Beograd. Tu je
dobio zadatak od lana CK KPJ Karla Hudomala212 da izgra
uje i rukovodi pokretom u Beogradu i da objedini rad Par
tije u istonom delu Vojvodine i formira pokrajinsko telo,
koje e rukovoditi tim radom i povezati lanove i organizacije
na itavoj teritoriji Vojvodine.
Uslovi za otpoinjanje rada bili su povoljniji u Banatu,
odnosi meu ljudima zdraviji i veze sa beogradskom organiza
cijom vre i redovni je,213 naroito u vreme priprema za
parlamentarne izbore. 0 situaciji u zapadnoj i istonoj Vojvo
dini obavetava sekretar Pokrajinskog komiteta KP za Srbiju
Trajko Stamenkovi 4. septembra 1935. godine Centralni ko
mitet:
Panta nije mogao nita da uini u Vojvodini iz onog mesta
u kome je bio i onako nepoznat. Mi iz Beograda moemo
mnogo vie. Doli smo u vezu sa drugovima iz Bele Crkve.
Tu vezu smo predali i on ie otiao na dva dana k njima.
Ovi su zatim osnovali jedan OK, i okupili Kusi, Belu Crk
vu i Vrac. Doli smo u vezu sa drugom D.214 iz okolice Bekereka. Spojili sa njim Pantu. I ja sam sa tim razgovarao.
Imaju veze sa vie srezova, i to novobeejskim, velikobekerekim i kikinanskim.215
Osnovni zadatak Bumbuloviev bio je formiranje pokra
jinskog tela radi razvijanja i objedinjavanja razbijenog pokre
ta u Vojvodini. Pokrajinski komitet Partije za Vojvodinu for
miran je na konferenciji u Velikom Bekereku21 29. septem
bra 1935. godine. Konferenciji nije prisustvovao Bumbulovi
usled bolesti, iako je u pripremama konferencije bilo dogo
voreno, da doe na konferenciju, a ni ore Mitrovi, sekretar
Zemaljskog biroa, ije je sedite bilo u Zagrebu, kao ni Blagoje Parovi, koji se u to vreme nalazio u Zagrebu. Mitrovi je
kao delegata odredio Ristu Anastasova trasimira.217 Anastasov nije poznavao situaciju u Vojvodini i sem optih uputstava koje je dao na bazi tekue linije KPJ, nije mogao da se

212 Tada

instruktor CK KPJ u zemlji.

CK KPJ Kl 1935/497.
214 D. Duan Lazar Milankov.
215 A CK KPJ Kl 1935/480.
216 Zrenjanin Veliki Bekerek Petrovgrad.
217 Rista Anastasov Miro, Rista, sekretar PK KPJ za Make
doniju. Uesnik Splitskog plenuma CK KPJ juna 1935.
213 A

142

konkretno pozabavi situacijom. Bumbulovi se teko razboleo u vreme konferencije, i kako je ve bila pripremljena,
bilo je nezgodno da se odloi.
Anastasov je u izvetaju, pored ostalog, obavestio CK i o
sastavu Pokrajinskog Komiteta KPJ za Vojvodinu:
i

U PK su ula dva druga iz Bekereka i jedan iz Kumana,

koji e sainjavati Pokrajinski sekretarijat, jer mogu svako
dnevno da se viaju, i po jedan drug iz Vrca, srez Bela
Crkva i Kikinda. Za sedite Sekretarijata je izabran Beke
rek kao najpogodniji za to. Sem toga, ostavljeno je da u
PK uu i predstavnici iz Subotice i Novog Sada, to je zbog
vanosti ovih gradova potrebno. U sastav PK ulaze za sada
tri radnika i tri seljaka. PS sainjavaju dva radnika i jedan
seljak i to jedan Nemac, jedan Maar i jedan Srbin. No
ovo se nije naroito gledalo, ve je sluajno tako ispalo...
... to CK nije, shodno obeanju, poslao na konferenciju
jednog svog lana, shvatajui to kao omalovaavanje, odlu
ili su da to unesu i u rezoluciju.2'8
0 formiranju Pokrajinskog komiteta partije dravni tu
ilac Suda za zatitu drave u Beogradu navodi:
Na temelju izvetaja komunistikog funkcionera Cvajga219
CK KPJ u Beu, i podataka CK,220 otkriveno je i utvreno
provedenim izviajima da je u Vojvodini izvrena u toku
1935.
god. reorganizacija Kom. partije za saradnju lanova iste
iz Beograda, Mihaila Bumbulevia (ilegalno Pante), Ace
Miloevia,221 ora Jovanovia,222 i dr., te da je na konfe
renciji u Petrovgradu odranoj 29. septembra 1935. godine
formiran i Pokrajinski komitet Partije Jugoslavije za Voj
vodinu, izabran pokrajinski sekretar u licu Milankov La
zara,223 stolara iz Kumana, poznatog komunistikog prvaka,
koji je ve 1931. godine od Okrunog suda za grad Beograd osuen na godinu dana robije zbog komunistike propagan
de.224
Pokrajinski komitet KPJ sa seditem u Petrovgradu osno
vao je mesne komitete Komunistike partije, koji su u isto
vreme vrili dunost i okrunih komiteta u sledeim mesti-

218

A CK KPJ Kl 1935/530, 14. oktobar 1935.

Adolf Muk, lan CK KPJ.
220 Otkrivena je i arhiva CK KPJ u Beu.
221 Aca Miloevi, tehniar, odnosno tampar PK KPJ za
Srbiju.
222 ore Jovanovi Jarac, profesor.
223 Lazar Milankov. Ilegalna imena na terenu: Duan, Slavko, Slavica, Lujza, U CK KPJ andor.
224 Suen u procesu Beljanski Veselinov 1930/31.
219

143

ma: Vrcu, Velikoj Kikindi, Kumanima, Mokrinu, Petrovgradu, Subotici, Somboru i Novom Sadu.
Ovaj komunistiki pokret na teritoriji Vojvodine u pot
punosti je razvijen i formiran striktno po partijskoj struk
turi i po najnovijim direktivama i uputama sadranim u
odlukama VII kogresa III internacionale, a sve u duhu
najstroe konspiracije. Pokret je imao organizovane tehni
ke i politike veze izmeu Pokrajinskog komiteta i okru
nih komiteta.. ,22S
Do poetka 1936. godine rad na obnovi partijske orga
nizacije Vojvodine tekao je odvojeno u istonom i zapadnom
delu Vojvodine. U istonom delu obuhvaeni su Banat i Srem,
a u zapadnom Baka. I pored nezdravog stanja koje je vlada
lo u subotikoj partijskog organizaciji, ipak je bilo makar deliminih uslova da se u njoj stvori partijski organ koji bi na
sebe preuzeo neposredan rad na konsolidaciji i obnovi partij
ske organizacije u zapadnom delu Vojvodine. Zato smo mi
pred subotike drugove postavili zadau da se oni poveu sa
svim glavnim mestima zapadnog dela Vojvodine izvetava
Centralni komitet KPJ ore Mitrovi 19. septembra 1935. Ka
ko trenutno nijedno mesto nije imalo uslova da se u njemu
stvori takav pokrajinski komitet koji bi mogao na sebe pri
miti rad na celoj teritoriji Vojvodine, dogovorili su se Bumbulovi i Mitrovi da se u Petrovgrau svtori komitet za is
tonu, a u Subotici za zapadnu Vojvodinu. Mitrovi u istom
izvetaju govori i o daljim organizacionim merama:
im se Subotica ili Novi Sad u kome za sada Panta
nije uspeo ojaaju, onda emo sazvati jednu optu voj
voansku konferenciju na kojoj e se onda povezati ta dva
zasebna dela. Ali ve pre toga mi vodimo kurs da se odre
zasebne konferencije.226
Pokretom u zapadnom delu Vojvodine rukovodio je ltvan (Stevan) Kizur, koji je odravao veze sa Zemaljskim bi
room u Zagrebu, odnosno sa orem Mitroviem, preko kuri
ra, pa ak i lino bio u Zagrebu na razgovorima u drugoj po
lovini 1935. Da bi se pokret to bre obnovio iz Zagreba u Subolicu na rad poslat je Josip Hegedi, koji je i ranije iveo u
Subotici i poznavao mnoge kadrove, te je imao mnogo vee
mogunosti za povezivanje.

225 MSRV
226 A

144

AO br. 6751.
CK KPJ, Kl 1935/497.

Novi Sad je posle talasa hapenja poetkom 1935. godine

bio najdue izolovan od viih partijskih veza. Bumbulovi je
u Novi Sad doao u najnezgodnije vreme dok je proces
uhapenim komunistima jo bio u toku. Najvei broj uhape
nih je u drugoj polovini 1935. iziao iz zatvora. Kazne su bile
male ili oslobaajue, te se posle suenja vratio u Novi Sad
najvei broj tih drugova. Ali Bumbulovi, iako se u to vreme
jo uvek nalazio u Novom Sadu, nije uspeo da doe do njih.
Po izreenoj presudi od 27. juna 1935, vratili su se u Novi Sad
Mijo uri, Anton Urban, dr Milo Aranicki, Viktor Rozencvajg sredinom jula. Po izreenoj presudi od 23. avgusta i
Kadivoj irpanov i Josip Berenji.227 Posle kraeg vremena
dolaze Josip Mari i nekoliko meseci kasnije Danilo Popovi.
Stevan Hladni228 je puten sa suenja usled nedostatka do
kaza. U Novom Sadu se nalaze u 1936. godini i: Ivan Butinja,
metalski radnik, Ivan Radusin,229 livac, od februara iste go227 Josip Berenji roen je u Karancu, srez Darda 1908, obu
arski pomonik osuen 1929. na 4 godine robije i 5 godina gu
bitka graanskih prava u Osijeku. Puten sa robije 1933. i tada
doao u Novi Sad. Uhapen u Novom Sadu 29. januara 1935. Na
suenju je osloboen.
228 MSRV AO br. 6751, 52. Proces Lazaru Milankovu i dr.
Stevan Hladni, roen u Irigu 1904, krojaki radnik. U urug
doao iz Beograda u prolee 1933. Aprila 1934. preao sa enom
Katicom u Novi Sad. Ranije radio u naprednom pokretu u Beo
gradu. Po dolasku u Novi Sad ukljuio se u rad. Bio u grupi sa
Radivojem irpanovim, Viktorom Rozencvajgom, Krstom Mariem i Danilom Popoviem. Od zajednikog novca kupovali mark
sistiku literaturu: Jedna mladost u Nemakoj od Tolera, Putopis
NjujorkMoskvaMadrid, Gospodin ovek od Hanekovia, eIjuskin, Osamnaesti brimer Luja Bonaparte od Marksa, prva sve
ska Marksovog Kapitala i dr. Po izlasku iz zatvora avgusta 1935.
predsednik podrunice krojaa Ursovih sindikata Odravao vezu
sa Veselinom Masleom 1935, kada je dolazio u Novi Sad u vezi
sa stvaranjem Fronta narodne slobode, zatim se Hegediem u
vezi sa formiranjem Mesnog komiteta Partije i Lazarom Milankovim. Ponovo hapen novembra 1936, a jula 1937. osuen na 1 go
dinu zatvora. Kaznu izdrao u Sremskoj Mitrovici, odakle je iza
ao maja 1938. Sproveden u urug. Sa enom preao u Beograd
gde je nastavio sa radom. Uhapen 19. IX 1941. Streljan u Jajincima 3. oktobra 1941.
229 MSRV, AO, br. 6751, 52 i br. 13060, 15, 20. Ivan Radusin,
roen u Slavonskoj Poegi 1915, po zanimanju livac. U Novi Sad
doao poetkom 1936. Uhapen 24. novembra 1936. Suen u Beo
gradu 2. juna 1937. od suda za zatitu drave na 8 meseci strogog
zatvora. Puten iz Uprave grada Beograda jula 1937. Posle pu
tanja iz zatvora poeo pobolevati. Od 1940. u Zagrebu. Umro pre
okupacije Jugoslavije.

145

Kola optunica iz procesa Mihalju amu i dr., Lazaru Milankovu i dr. i tzv. Beoinskom

dine, Stevan Dejanov, trgovaki pomonik, od kraja januara

1936, Milovan Adamov, stolarski pomonik, od juna (preselio
se iz Melenaca), Lajo Budai, Stevan Dostan (vratio se 1936. iz
mitrovake kaznione), edomir Zivkovi, krojaki pomo
nik,2:10 izaao iz mitrovake kaznione krajem aprila 1936.
Josip Hegedi je uspeo da povee napredni pokret Voj
vodine u prolee 1936 Pertovgrad, Sombor, Novi Sad. Pre
ma optunici dravnog tuioca, on je organizovao Partiju u
Somboru i u Novom Sadu, bio u vezi sa pokrajinskim sekre
tarom Lazarom Milankovim u Petrovgradu, primao od Ze
maljskog biroa u Zagrebu materijalnu pomo za organizovanje Partije u Vojvodini i organizovao SKOJ u Subotici.
Najverovatnije je da su lanovi Mesnog komiteta Partije
za Novi Sad bili: Ivan Radusin, (za koga Katica Hladni misli
da je bio sekretar) Radivoj irpanov i Stevan Hladni. Radu
sin i Hladni, su bili i sindikalni funkcioneri. (irpanov je bio
privatnik pa iz konspirativnih razloga nje mnogo poseivao
sindikat).231

Znaaj odluka IV zemaljske konferencije KPJ i VII kongresa

Komunistike internacionale na dalji razvitak revolucionarnog
radnikog pokreta
Sve do VII kongresa Kl. orijentacija na stvaranje jedin
stva radnike klase i na izgradnju narodnog fronta slobode,
i pored odrane IV zemaljske konferencije i njenih odluka usmerenih u tom pravcu, rad je na terenu tekao sporo. S jedne
strane, novu taktiku Partije o ulasku u reformistike sindi230 MSRV, AO, br. 6751, 52. edomir ivkovi eda, Bako
Gradite 1911, krojaki radnik. Od 1928. u Beogradu. Aktivan u
grupi Udarnik. List Udarnik osnovali Dimitrije Jovanovi i Vasilije Stajki. Izlazio dva puta meseno od 1. XII 1932. do kraja
aprila 1933. Sa Jovanoviem bio povezan i arko Zrenjanin iz Izbita. ivkovi je radio sa Jovanoviem i Stajkiem na priprema
nju i tampanju letaka i lista Udarnik. Rasturao letke i prenosio
materijal u Novi Sad irpanovu. Uhapen u stanu u Beogradu na
pripremi letka za 1. maj 1933. Tada je uhapen i njegov mlai
brat Duan, jer je kod njega pronaena sklonjena arhiva. Tada
je uhapena velika grupa lanova Partije i simpatizera, meu njij
ma i Rua Oljaa, Berta Papo, Jelisaveta Bembas i dr. Po presudi
od 22. novembra 1933, edomir ivkovi osuen je na 3 godine
robije i 5 godina gubitka asnih prava. Kaznu izdrao u Sremskoj Mitrovici.
231 A CK KPJ, Kl 1936/68, Izjava Cede ivkovia, Izjava Mi
je uria (u posedu autora).

147

kate i radu u njima lanstvo i rukovodstvo na terenu su sporo

prihvatili, a i samo rukovodstvo tih sindikata davalo je otpor
bojei se za svoje poloaje, s druge strane, sa sve jaim pro
dorom faizma (pobeda faizma u Nemakoj, Austriji, porast
faistikog pokreta u Francuskoj, paniji, ehoslovakoj i
drugim kapitalistikim zemljama), faizam je rastao i u Ju
goslaviji.
Vlada Milana Stojadinovia,232 irom otvara vrata faizmu
u Jugoslaviji. Jo kao ministar spoljnih poslova u vladi Bogoljuba Jevtia Stojadinovi orijentie spoljnu politiku Jugo
slavije silama osovine i vezuje Jugoslaviju u privrednom i po
litikom pogledu za faistike zemlje. Preko Nemako-jugoslovenskog privrednog odbora, koji je obrazovan jo 1934. go
dine, Stojadinovieva vlada je postepeno pretvarala jugoslovensku privredu u privesak ekspanzionistike Nemake. Ta
ko su nemaki krupni kapitalisti, koristei privredna dobra
Jugoslavije, brzo osigurah ubiranje krupnih profita na teret
jugoslovenske radnike klase kao i uvoz jevtinih privrednih
proizvoda, strategijskih i drugih sirovina. Od 1935. godine u
Jugoslaviju dolaze visoke linosti faistikih zemalja (predsenik nemake Rajhs-banke dr aht, ministar privrede Herman
Gering i drugi, iz Italije ministar spoljnih poslova grof ano
i dr.).
Diplomatska predstavnitva faistike Nemake i Italije,
razni trgovaki, turistiki, kulturni i drugi biroi, te nacional
ne manjine, a posebno nemaka nacionalna manjina, koja je
bila organizovana u Kulturbund,233 postali su organizatori, pe
te kolone u Jugoslaviji. Otvoreni domai faisti poinju se
aktivirati i dizati glave. Niu razne faistike organizacije po

232 Na skuptinskim izborima 5. maja 1935. godine istaknu

to je vie lista. Slubena vladina lista sa Bogoljubom Jevtiem,
na elu, lista opozicije sa dr Vlatkom Maekom na elu, predsednikom Hrvatske seljake stranke, dve poluslubene vladine
liste Hoerina i Ljotieva, socijaldemokratska, lista Boidara
Maksimovia. KPJ je ila sa opozicijom a negde sa socijaldemo
kratima. Direktiva je bila da se u Bosni i Vojvodini, kao i u Sr
biji, glasa za listu socijaldemokratsku samo u industrijskim cen
trima, a u ostalim mestima za Maekovu listu.
233 Josip M i r n i , Nemci u Bakoj u drugom svetskom
ratu. Kulturbund vapsko-nemaki kulturni savez. Osnivaka
skuptina odrana je 20. juna 1920. u Novom Sadu u prisustvu
2.000 delegata.

148

uzoru na Hitlerove SS odrede234 i Musolinijeve crne koulje.

Takve organizacije i naoruane odrede organizovali su Stojadinovi, Ljoti, Hoera. Oivela je i ustaka klerikalna orga
nizacija Ante Pavelia, kao i velikobugarska profaistika or
ganizacija Vane Mihajlova u Makedoniji (VMRO).
Od 1935. godine Stojadinovi, kao predstavnik krupnih
jugoslovenskih kapitalista i predsednik vlade, sve ee putu
je u zvanine posete faistikim zemljama. Rezultati tih poseta su se sve vie ispoljavali u prodoru stranog kapitala u
Jugoslaviju.235
Pitanje jedinstva radnike klase Jugoslavije, stvaranje
fronta narodne slobode, antifaistikog fronta svih demokrat
skih snaga pod rukovodstvom radnike klase privremeno
rukovodstvo KPJ postavilo je kao jedno od osnovnih taktikih
pitanja za uspeh u toj borbi. Kako je taktika ulaska komunis
ta i naprednih radnika u reformistike organizacije jo uvek
nepopularna, naroito pre IV zemaljske konferencije, CK u
svojoj okrunici od 15. septembra 1934. kritikuje stanje u
Paritji:
U ostvarenju te zadae naa Partija nije na alost do
sada izala iz okvira deklaracija i novinske kampanje. Po
trebno je: pokrenuti mase u aktivnu borbu protiv opasnosti
intervencije i imperijalistikog rata, razviti na toj osnovi
iroki antifaistiki i antiratni pokret na kolulegalnoj i le
galnoj osnovi, organizovati sistematski revolucionarni rad
u vojsci, mornarici i vazduhoplovstvu.236
Odluke Zemaljske konferencije prihvatilo je lanstvo Partije
koje je ostalo na slobodi kao i oni lanovi koji su se ve u dru
goj polovini 1935. vratili iz zatvora, i njihov rad je ve u 1935.
godini poeo pokazivati uspene rezultate. Proleter za ap
rilmaj 1935. godine, br. 56, istie ovo stanje u Novom Sadu i Subotdci:
Radom naih drugova ove organizacije (misli na Ursove sindikate prim, autora) su u poslednje vreme broj234 Isto, SS Schutz-Staffel formirane 1923. U poetku
zatitne trupe, iji je zadatak bio da se brinu o linoj bezbednosti
Hitlera i drugih hitlerovskih voa. Ova formacija imala je svoj
razvojni put dok se nije razvila u vojnu formaciju.
235 Graa za Hroniku Novog Sada, prvi deo, Novi Sad 1959.
godine, (rukopis).
234 A CK KPJ, Kl 1934/193 Okrunica CK KPJ br. 3. od 15.
IX 1934.

149

ano prilino porasle. Reformistike voe i komorai svim

silama se trude da organizacije zadre u svojim rukama...
Sekretar Radnike komore iz Novog Sada ura Hadnaev
i Anton Rozmajer pri dolasku u subotiku organizaciju i
Radniku komoru ponaaju se kao andari...
Ni JUGORAS237, koji je zamenio Jugoslovenske nacional
ne sindikate, a imao je isti cilj kao i oni tj. da povee reim
s radnikim masama i pripremi likvidaciju klasnih radnikih
sindikata sve do 1938. godine nije imao uspeha. I posto
jei Opi radniki savez (ORS) nije imao nikakvog uporita
kod radnika.
Reformistiki Savez poljoprivrednih radnika, iji je broj
lanstva znatno opao u vreme velike ekonomske krize (od
7.228 u 1930. godini pao je na 1. 324 lana, a do 1935. broj se
jo vie smanjio), pod uticajem nove linije dobija od 1935.
godine sve borbenije obeleje na terenu.
Podvlaei znaaj ulaska u sve masovne organizacije gde
se okupljaju radnici, IV zemaljska konferencija podvlai zna
aj masovnog rada na selu i radnih masa sela kao saveznika
radnike klase u borbi protiv slamanja buroazije, i postavlja.
Organizovanje jedinstvene i jednovremene borbe i po
kreta radnika, seljaka i nacionalno-oslobodilakog pokreta;
stvaranje i jaanje organizacija avangarde radnike klase
KPJ i svih drugih vidova masovnog radnikog, seljakog i
nacionalno-oslobodilakog pokreta, koji su za stvaranje re
volucionarnog saveza radnika, seljaka i ugnjetenih naroda...
Zauzimanje od strane radnike klase na elu sa KPJ vodee
uloge u svim borbama seljatva i ugnjetenih naroda jeste
neophodan i jedini garant za uspean razvitak borbe i pobede trudbenikih masa.
Novo pokrajinsko rukovodstvo na elu sa Lazarom
lankovim na svojoj osnivakoj konferenciji septembra 1935.

Mi-

237
JUGORAS Jugoslovenski radniki savez formirao
Milan Stojadinovi po dolasku na vlast. To je u stvari zamena
Jugoslovenskih nacionalnih sindikata estojanuarskog reima. Imali su isti cilj kao i Jugoslovenski nacionalni sindikat, tj. da po
vezu reim s radnim masama i pripreme likvidaciju klasnih ra
dnikih sindikata. Na elo JUGORAS-a stavljen je Dragia Cvetkovi, koji je oko sebe okupio izvestan broj agenata i razbijaa i
poverio im vodea mesta nove organizacije. Ova je organizacija
preuzela radnike komore i samozvano predstavlja radnike u us
tanovama sacijalnog osiguranja. I u Vojvodini je formiran JU
GORAS. Na elu JUGORAS-a u Vojvodini bili su Vasa Besermenji
i Jovan ipo.

150

postavlja ovaj zadatak kao jedan od bitnih uslova za dalji

pravilan razvitak revolucionarne borbe radnike klase, nagla
avajui intenziviranje borbe komunista u sindikatima, poseb
no meu poljoprivrednim radnicima i seoskom sirotinjom.238
Ekonomski uslovi za borbu radnih masa bili su pogodni.
Uslovi rada i ivota radnika nisu se menjali, iako je ovo pe
riod kada je ve prola ekonomska depresija svetske krize.
Radnike nadnice su kod svih kategorija radnitva sro
zane ispod minimuma, a kod tekstilaca su bile najnie. Pre
ma podacima Okrunog ureda, prosena nadnica u 1930. go
dini bila je u Novom Sadu 24,62, a 1934 19,78 dinara. U avgustu 1936. godine samo 7.135 radnika imalo je nadnice pre
ko 40 dinara, dok su se nadnice ostalih kretale izmeu 8 i 20
dinara.239

Antun Urban, lan KPJ

Na ovim pitanjima vodila se borba revolucionarnih sna
ga u gradu i na selu i KP dobij ala je vei ugled u masama.
Iako je posle hapenja poetkom 1935. godine na slobo
di ostao mali broj lanova Partije i simpatizera, njihov se uti-

238 A CK KPJ, Kl 1934/265. Rezolucija po izvetaju, IV ze

maljske konferencija, Kl 1934/265.
239 Izvetaj Oblasnog kongresa URSSJ, odran u Novom Sa
du 1937. Podaci od 1. juna 1934. do 31. decembra 1936.

151

caj poeo oseati u pojedinim sindikalnim podrunicama i

naglo jaati po povratku iz zatvora drugova koji su bili uhap
eni. U Mesnom meustrukovnom veu kao rukovodeem telu sindikalnih podrunica 1935. jo nije bilo komunista, ali
ih je bilo u pojedinim sindikalnim podrunicama: Lajo Budai, Jovan Oros, Slavko Brzak, Ivan Butinja, a po dolasku
iz zatvora i Mijo uri, Stevan Hladni, Radivoj irpanov. U
1936. godini kadar komunista se pojaava dolaskom u Novi
Sad novih drugova iz raznih mesta, a i putanjem sa robije
nekih komunista: Ivan Radusin dolazi februara 1936. u Novi
Sad iz osijeke livnice, Stevan Dejanov, trgovaki putnik, iz
Titela, edomir ivkovi, krojaki radnik, vraa se aprila sa
trogodinje robije iz Sremske Mitrovice i ve maja dolazi u
Novi Sad, Milovan Adamov iz Melenaca, dolazi sa robije Ste
van Dostan, zatim Vlada Zivanovi iz Starih ova. U Novi Sad
je te godine nekoliko puta dolazio Joef Hedi a od leta i La
zar Milankov. Novi Sad je povezan sa Okrunim komitetom
za Suboticu i Pokrajinskim komitetom za Vojvodinu sa seditem u Petrovgradu. Tu su jo od naprednih drugova Boa
Maic Jetner, Josip Berenji, Pai Lehocki, Joca Hajzler, Franja Huber, Filip Prokin, ura Nemet, Branko Ivankovi, Ante
Stanii, Ivan Katani, Milan Nedi, Duan ivkovi, Judita
Alargi, Katica Hladni, tefica uri, Julika Palati, Stoja
uriivkovi, Rua irpanov i dr.
U upravi podrunice metalaca bili su Ivan Radusin i Ivan
Butinja, kod tekstilaca Stevan Hladni, edomir ivkovi, Mi
lan Nedi, Joca Hajzler, Filip Prokin, Judita Alargi i jo ne
ki, kod drvodeljaca Boa Mai, Stevan Dostan, Mija uri,
Duko ivkovi, u upravi zidara Jovan Oros i Jovan ipo.
Stevan Dejanov je bio aktivan u radnikoj kulturno-prosvetnoj grupi Radnik i kod BOTI-a, 240 zatim kod trgovakih
pomonika. Kod koaraca bili su Lajo Budai, Pai Lehocki,
Ante Stanii, Duko Maibrada, kod berbera Ivan Katani,
itd.
Aprila 1936. godine na godinjoj skuptini Mesnog meustrukovnog vea dolazi do ozbiljnih izmena u sastavu lano
va kada su umesto socijaldemokrata izabrani komunisti i
simpatizeri KP. Za predsednika je izabran Jovan Oros, za potpredsednika Boidar Maic, dok je sekretar Jovan ipo, koji
je kasnije priao JUGORAS-u.
240 BOTI (Udruenje bankarskih, osiguravajuih, trgova
kih i industrijskih inovnika u Novom Sadu).

152

Sindikat drvodeljskih radnika bio je u rukama komunis

ta, zatim sindikat tekstilaca, graevinara, farbara, metalaca,
iveara, koaraca (pekara), berbera, tramvajskih radnika i
kunih pomonica.
Mesni komitet u kome se nalazi Ivan Radusin, Radivoj
irpanov i Stevan Hladni (ostali nisu poznati) rukovodi ita
vim radom. Radusin je rukovodio radom sindikata ali izgleda
i radom omladine.241 Radivoj irpanov je u to vreme bio cen
tar okupljanja svih naprednih ljudi u Novom Sadu. Kako je
bio nekoliko puta hapen nije se mnogo pojavljivao u sindi
katu, ali je bio jedan od najaktivnijih i najpopularnijih ko
munista u Novom Sadu,2 U 1936. godini ve je izgraeni ko
munista, inteligentan i iroke opte kulture. irpanov je mno
go doprineo da nove direktive CK prodru ire u mase. Bio
mu je jasan stav u odnosu na masovan rad i on je te sta
vove ubedljivo prenosio na ljude i bezrezervno podravao i
ubeivao u potrebu takve linije.
Koliki je bio uticaj lanova Partije i irokog kruga sim
patizera u 1936. godini svedoi talas trajkova koji je obu
hvatio Novi Sad. trajkovi su voeni u prvom redu po pita
nju kolektivnih ugovora, koji u najveem broju sluajeva ve
dugo godina nisu sklapani izmeu radnika i poslodavaca, ili,
gde ih je i bilo, nisu obnavljani, zatim pitanju nadnica, radnog
vremena itd. Te godne voen je itrajk u fabrici potpetica
Strajin. Bilo je zaposleno 5060 radnika. Fabrika je bila
tehniki dobro opremljena i imala odlinu prodju proizvoda
na tritu. Proizvodila je drvene potpetice za neke azijske i
afrike zemlje. Sem nekoliko visokokvalifikovanih radnika,
ostali su bili slabo plaeni. Na elu trajka bio je Boidar
Maic-Jetner. Povod za izbijanje trajka bio je, pored osta
log, i zahtev za sklapanje kolektivnog ugovora. Ovaj trajk je
pokazao da je svest radnika u Novom Sadu pod uticajem ra
a Partije znatno porasla. trajk su pomagali radnici iz osta
lih preduzea na taj nain to su prilikom isplate nadnica os
tavljali jedan deo za trajkae, a ponekad i itavu nadnicu.

241 Katica Hladni misli da je sekretar MK KPJ za Novi Sad

bio Ivan Radusin. Mada ie verovatnije da je bio irpanov, kao
najuglednija linost u revolucionarnom pokretu u to vreme u
Novom Sadu.
242 Radivoj irpanov uhapen je u vojsci zbog dopisivanja
sa Josipom Buden-Vali, koji je zbog progona vlasti pobeeao u inostranstvo. Zatvorili su ga u staru tursku tvravu u Kosovskoj
Mitrovici i iz iste ga izvodili samo na sasluanje. U zatvoru je bio
dva meseca.

153

Nije bilo trajk-brehera, a sa trajkom su se solidarisali ak

i visokokvalifikovani radnici fabrike. Zavren je sa uspehom
kolektivni ugovor je potpisan, iako neki delovi nisu odgo
varali zahtevima.
Masovan trajk drvodeljskih radnika izbio je 6 jula i tra
jao do 11 avgusta 1936. Drvodeljci su radili pod vrlo tekim
uslovima. Radni dan je trajao i preko 12 asova, naroito u
sezoni velikih radova. Prekovremeni rad se nije plaao, kao
ni rad nedeljom. trajk je trajao vie od etiri nedelje. U
trajkakom odboru bili su Boidar Maic, Duan Georgijevi, Adam Martinaevi, Andrija Erde i Karolj Anel. U ime
Centralnog odbora drvodeljaca prisustvovao je Josip Bosnar.
Poslodavci nisu prihvatili zahteve trajkakog odbora za skla
panje kolektivnog ugovora, sem neke male poviice piata. U
ovom trajku dole su do izraaja snaga i solidarnost radni
kog pokreta. Kad je trajkaki odbor doneo odluku da svi
drvodeljci istoga dana stupe u trajk, on se pretvorio u ge
neralni. Obuhvatio je stolare, tapetare, jorganije i etkarc.
Izabrani su i trajkaki uvari i postavljene strae pored svih
radionica i na eleznikoj stanici. Formiran je i trajkaki lo
gor, koji je smeten u Radnikom domu. Radnici drugih stru
ka pruali su pomo u novcu i hrani. Centralna uprava drvo
deljaca takoe je novano pomagala. Poslodavci su pokuali
da razbiju trajk i dovedu radnike iz provincije. Dolazili su
radnici koji nisu bili organizovani. Saekivale su ih radnike
strae pred fabrikom i na eleznikoj stanici, pitale otkud do
laze, koje su struke, i ako su bili drvodeljci, dovodili ih u
trajkaki logor i davali im pomo da bi mogli iveti izvesno
vreme i sredstva da se vrate u svoja mesta. S obzirom da je
trajk bio u vreme najbolje konjunkture jul avgust poslodav
ci su morali da popuste i potpiu kolektivne ugovore. Radni
ci nisu dobili poviicu koju su traili, ali je veliki uspeh bio
to je svaka radionica dobila radnikog sindikalnog poverenika za posredovanje rada.243
Te godine su trajkovali i molersko-farbarski radnici, rad
nici u fabrici vetakog kamena i cementne robe, u fabrici
svilenih i pamunih tkanina, pekarski radnici, mesari,"obua
ri, krznarski i urijski radnici, ivako-odevni radnici.
Najjaa je bla podrunica graevinara. Njihov trajk je
izbio 22. juna a okonan 2. jula 1936. trajkovalo ih je preko
hiljadu. I ovde je zahtev bio potpisivanje kolektivnog ugovo
ra, poveanje nadnica od 3,5 do 6 dinara po satu. trajk je

243 MSRV

154

AO br. 7318.

bio dobro organizovan. Okonan je posle dve nedelje sa uspehom.'-44

trajk tekstilaca u fabrici Risti izbio je spontano u
maju. trajkai su se tek po izbijanju trajka obratili Ujedi
njenom radnikom sindikalnom savezu sa zahtevom da im
URSS vodi trajk. Sa Stevanom Hladnim, kao predsednikom,
sainili su organizaciju trajka ishrana, trajkaka straa,
zahtevi i ostalo. Ali to sve nije uticalo na pozitivan ishod traj
ka, jer je izbio bez priprema.245
Rukovodstvo Saveza poljoprivrednih radnika, ije je sedite bilo u Novom Sadu, jo uvek je bilo u rukama reformi
sta ure Hadnaeva, Petra Rajkovia i dr. Po direktivi Par
tije, u decembru 1936. u Savezu se kao sekretar zapoljavao
Svetozar Markovi Toza; doao je iz Banata, ali ba u to vre
me je Partija u Vojvodini razbijena hapenjem koje nastaje
u novembru i traje i u decembru.
Borba protiv faizma i rata
U godinama 1935. i 1936. KPJ je ulagala velike napore na
stvaranju Fronta narodne slobode i Jedinstvene radnike par
tije kao izraza jedinstva celokupne radnike klase Jugoslavi
je i svih demokratskih snaga u slamanju diktature i sprea
vanju irenja faizma u Jugoslaviji. Usled organizacionih sla
bosti Partije i nenaviknutosti na legalne forme rada, rezultati
jo i u prvoj polovini 1935. godine nisu veliki.24
Splitski plenum juna 1935. obuhvatio je pitanje znaaja
stvaranja Fronta narodne slobode u posebnom referatu koji
je odrao Blagoje Parovi, a VII kongres Kl raistio je ne
sporazume i nerazumevanja koja su se javlja kod aktivista u
odnosu izmeu Fronta narodne slobode i Jedinstvene radni
ke partije kao forme jedinstva celokupne radnike klase. Di
mitrov u referatu postavlja pitanje otkud poeti: da li sa je
dinstvenim frontom proletarijata ili sa antifaistikim narod
nim frontom?
Jedinstveni front proletarijata i antifaistiki narodni
front povezani su ivom dijalektikom borbe, prepliu se, u
procesu praktine borbe protiv faizma prelaze jedan u
drugi, a nipoto nisu jedan od drugog odeljeni kitajskim
zidom.
244 Izvetaj

inspekcije rada iz 1936.

Milice Bebe Bursa.
246 Proleter, 1935, br. 4, iz referata o borbi protiv imperija
listikog rata.
245 Izjava

155

U Proleteru br. 9 od septembra 1935. godine govori se o

Jedinstvenoj radnikoj partiji i njenom karakteru:...
... Komunisti smatraju da je danas dolo vreme kad
treba postaviti pitanje stvaranja zaista Jedinstvene radnike
partije, koja bi u svojim redovima ujedinjavala i komuniste
i socijaldemokrate, i leviare i desniare i sve one bespartijske radnike koji bi se eleli boriti u njenim redovima
protiv faizma i rata, protiv kapitalistike eksploatacije i
nacionalnog ugnjetavanja. Za slobodu, za mir, za ekonom
ske zahteve radnike klase, seljaka i radnog naroda grada
i sela.
... Ta masovna organizacija jedinstvenog fronta treba
da bude radnika klasna partija, da bude sastavni deo
narodne fronte slobode i mira, da provodi politiku saveza
radnike klase sa seljatvom i ugnjetenim narodima, da se
bori rame uz rame sa svim slobodnim i demokratskim par
tijama, grupama i elementima i na koncu da u njoj rad
nici budu gospodari, tj. bude izgraena na principima prole
terske demokratije.247
O
motivu koji je pokrenuo PB da formira Jedinstvenu
radniku partiju Vladimir opi u svom obavetenju od 28.
oktobra 1935, K pregovorima o frontu ujedinjenja u Jugosla
viji, navodi da je socijaldemokratska konferencija u Celju
jula donela zakljuak da se formira Socijaldemokratska par
tija i da je time dolo do izraaja staro socijaldemokratsko
velikosrpsko gledite u pogledu nacionalnog pitanja, kao i tendenca suprotstavljena proleterskom Jedinstvenom frontu, kao
i antifaistikom narodnom frontu, i dodaje: Nasuprot, na
a Partija je na osnovu zakljuaka Predsednitva VII kongre
sa Kl preduzela inicijativu za formiranje Jedinstvene radni
ke partije. U septembru je objavljena platforma utvrena sa
Predsednitvom Kongresa. Dalje obavetava da sada postoji
u zemlji 12 legalnih inicijativnih komiteta za formiranje JRP.
Istovremeno su organizovani veliki zborovi koji su savreno

247
A CK KPJ, Kl 1935/369, Odluku o osnivanju Jedinstvene
radnike partije doneo je PB CK KPJ 12. VII 1935. u sastavu Mi
lan Gorki, Kamilo Horvatin, Adolf Muk, Ivan Greti, Blagoje
Parovi i Ivan Krndelj. Odluka je glasila da se uzme inicijativa
za stvaranje Jedinstvene radnike partije, da se povede agitacija
za njeno stvaranje, sa motivacijom: Pokuaju stvaranja socija
listike partije pod nazivom .Socijalistiki savez radnog naroda
suprotstaviti stvaranje JRP. Organizujui JRP, komunisti e se i
dalje boriti za stvaranje Fronta narodne slobode, iji e sastavni
deo biti ta Partija.

156

sprovedeni meu antifaistikim pripadnicima. Na taj nain

i organizovanjem i voenjem mnogobrojnih trajkova, koji
su svuda naroito u Hrvatskoj uspeno sprovedeni, naa
Partija je inicijativu za stvaranje Radnike partije istrgnula
iz ruku socijaldemokratskog vodstva opi dalje zakljuuje:
Time se objanjava preokret u socijaldemokratskom vodstvu
i njegova spremnost da sa nama vodi pregovore. KPJ se nije
ograniila samo na pregovore sa Topaloviem, ve su npr.
u Sloveniji uspeno voeni pregovori sa socijaldemokratima
i hriansko-socijalistikim voama.248
Ovaj proces poinje i u Vojvodini, u istonom delu ve
oko petomajskih izbora, a u zapadnom de!u uglavnom u 1936.
godini, kada se Partija posle hapenja od 1935. poela naglo
oporavljati. Kroz borbu za stvaranje Narodnog fronta i Jedin
stvene radnike partije, Partija u Vojvodini postie sporazum
oko zajednikog istupanja na optinskim izborima 6. decem
bra 1936. godine sa socijalistikim prvacima, levim zemljorad
nicima i Vojvoanskim pokretom.240 Borba za stvaranje Na
rodnog fronta u Vojvodini nije tekla ni lako ni brzo jer, kako
je Milankov obavestio CK KPJ, na elu vojvoanskog Narod
nog fronta stoje i imaju odluujuu re kapitalistiki i kulaki
elementi sa kojima je teko raditi.260
Do oktobra 1936. u Bakoj su stvoreni inicijativni odbori
Jedinstvene radnike partije u Subotici, Somboru i Novom
248 A CK KPJ, Kl 1935/544, 545, Sastanak potpisnika Proglasa
za osnivanje JRP s predstavnicima Celjske konferencije (socijal
demokrati) 22. i 23. oktobra 1935. u Zagrebu. Posle izjave pred
stavnika Celjske konferencije da ni prilike ni ljudi nisu zreli za
stvaranje akcionog i organizacionog jedinstva, CK je doneo od
luku da u nedostatku drugih pozitivnih reenja prihvati predlog
predstavnika Celjske konferencije za osnivanje jednog paritet
nog odbora, da izradi platformu.
249 MSRV AO br. 16360. Vojvoanski pokret imao je za cilj
autonomiju Vojvodine. U buduem ureenju drave Vojvodina
mora imati isti poloaj kao i ostale pokrajine u nedeljivoj Jugo
slaviji. U Vojvodini je istinska demokratska narodna vladavina
mogua samo u tom sluaju ako su svi Vojvoani ne samo kao
graani ve i kao pripadnici bilo kojeg naroda Vojvodine jednaki
i ravnopravni. Zahtevalo se preureenje drave na federalnoj
osnovi. Vojvoanski pokret sainjavali su: samostalni demokrati
na elu sa Dudom Bokoviem, zatim Spasa Blagojevi i dr., jed
na grupa Maara sa dr Ivanom Nadom na elu, grupa Slovaka
sa dr Janom Buljikom na elu, grupa Nemaca sa dr Adamom
lahterom na elu.
250 Narodni front u Vojvodini stvarao se od Jedinstvene rad
nike partije, levih zemljoradnika i Vojvoanskog pokreta.

157

Sadu. U Novom Sadu su borbom za stvaranje Narodnog fron

ta i JRP rukovodili Radivoj irpanov i Ivan Radusin, a po
uputstvima iz Beograda ili preko Milankova ili direktnim
kontaktima sa Veselinom Masleom, koji je bio na elu bor
be za stvaranje Narodnog fronta u Srbiji
Sporazum o zajednikom istupu na optinskim izborima
6. decembra sklopljen je 25. oktobra 1936. u Novom Sadu iz
meu predstavnika komunista i socijaldemokrata. Akcijom su
rukovodili Lazar Milankov i Itvan Kizur. Iz Petrovgrada je
delegirao Nikola Biofa i Jovana Fuksa, krojae, funkcionere
sindikata, iz Velike Kikinde Dobrivoja Joviina i iz Vrca
Krstu Govedaricu. Iz Novog Sada uestvovali su Ivan Radusin i Radivoj irpanov, iz Sombora Franja Kuera i Lazar
Plavi, iz Subotice Itvan Kizur i Jaka Damjanov. Sastanak
je odran u Radnikoj komori. Od strane socijaldemokrata
bili su ura Hadnaev. Antun Rozmajer i Petar Rajkovi iz
Novog Sada. Ostali su bili iz drugih mesta. Pregovori su tra
jali tri dana, a odrani su u Radnikoj komori. Po postignu
tom sporazumu izdat je zajedniki apel i uputstva za zajed
niki nastup na optinskim izborima, a apel je potpisao za
jedniki izborni odbor za optinske izbore u Vojvodini. Meu
potpisnicima su Stevan Kizur, Jaka Damjanov, Radivoj ir
panov, Ivan Radusin, Lazar Plavi i dr.
Iz izvetaj a Lazara Milankova vidi se da je on istoga da
na razgovarao sa Duanom Bokoviem Dudom, efom voj
voanske firme, kako kae Milankov. Razgovarao je s njime
o potrebi sporazuma, ali tada nije postigao konaan spora
zum. Sastanak je izmeu njih odran verovatno 29. oktobra,
to se vidi iz apela upuenog pobornicima demokratije u vezi
sa optinskim izborima, koji su potpisali, pored ostalih, opet
Jaka Damjanov, Itvan Kizur, Ivan Radusin, za socijalde
mokrate Dura Hadnaev i Petar Rajkovi, za Udruenu opo
ziciju dr Ivan Na, dr Duda Bokovi, dr Milan Kosti, dr
Rajko ermanovi, adv. dr Kota Hadi mladi, Milorad Sazdani, dr Janko Bulik i jo neki.251
U svojoj izjavi Jaka Damjanov navodi da su posle sastan
ka sa socijaldemokratskim predstavnicima nakon 34 dana
vodili pregovore sa graanskim partijama , Vojvoanskim
frontom na elu sa Dudom Bokoviem, dr Ivanom Naem,
dr Kostom Hadi mlaim, Miloradom Sazdaniem, dr Janom
Bulikom i dr. Od strane KP pregovarah su Itvan Kizur, Ivan
Radusin i Jaka Damjanov, to znai da je zakazana konferen
cija izmeu Lazara Milankova i Dude Bokovia i odrana.
251 Graa,

158

tom I, dok. 358, 360, 362363.

Meutim, uoi samih izbora krajem novembra dolo je

do hapenja. Reim SlojadinoviKoroec nemilosrdno se ob
raunavao sa komunistima u Srbiji, posebno u Beogradu, Slo
veniji, Zagrebu i dr. Ali je KPJ u tom periodu ve stvorila jak
oslonac za svoje delovanje i, bez obzira na izvesno zaostaja
nje, kretala dalje. Hapenje je poelo 16. novembra u Banatu
i usled slabog dranja Lazara Milankova i drugih obuhvatilo
preko 120 lanova Partije. Oko 50 uhapenika ubrzo je bilo
puteno, a 56 podvrgnuto je sistematskom sasluavanju ti
procesu koji je trajao od 16. novembra 1936. do 2. juna 1937.
Glavni pretres u Dravnom sudu za zatitu diave u Beogra
du poeo je 18. maja 1937. a zavren je 2. juna iste godine; 4.
juna je izreena presuda 40-orici, a 16 je osloboeno. Iz No
vog Sada uhapeni su Radivoj irpanov, Stevan Hladni, Ivan
Radusin, edomir ivkovi, Stevan Dejanov, Milovan Adamov
i Miodrag Gruji Bata, nastavnik gimnazije u Novom Sadu.'-52
Meu uhapenima su bili i Itvan Kizur, Josip Hegedi,
Lazar Plavi, Ivan Vijoglavin i arko Zrenjanin.
Krivini postupak je obustavljen protivu Stevana Dejanova i jo nekoliko komunista iz Subotice i puteni su na
slobodu 25. februara 1937. Ivan Radusin osuen je na 8 meseci strogog zatvora, Stevan Hladni na 1 godinu i 7 meseci,
Radivoj irpanov na 1 godinu. Krivini postupak protiv Miodraga Grujia obustavljen je 27. aprila 1937, a osioboeni su
optube arko Zrenjanin i edomir ivkovi.*33
252 MSRV AO br. 67516752 iz procesa Lazara Milankova
i dr. i Kl 1936/239. Kazne uhapenim saoptene su 4. VI 1937. Pro
vala Vojvoanske partijske organizacije nije potekla iz Beogra
da, iako je u toku jula 1936. dolo u Beogradu do velike provale
u kojoj je pao i sekretar Pokrajinskog komiteta Partije za Srbiju
Trajko Stamenkovi, i hapenja su se nastavljala i dalje. Iz dos
tavnice Uprave policije Novog Sada od 7. XII 1936. dravnom tu
iocu u Beogradu, vidi se da je u ruke policije dospeo originalni
izvetaj Adolfa Muka Cvajga o Vojvodini. Muk je bio lan PB
CK KPJ i instruktor CK KPJ u Jugoslaviji. Ovaj izvetaj dospeo
je u ruke policije na taj nain to je u Beu u junu 1936. uhape
na jedna grupa partijskih funkcionera u jednom stanu gde su
skoro svakodnevno navraali ne vodei rauna o konspiraciji.
Meu njima su bili Ivo Mari, lan PB, Karl Hudomal, u to vre
me organizacioni sekretar CK, sa kojim je palo dosta vanog ma
terijala, Sran Pria, Dragutin Marui, Boris Kidri, sekretar
CK Skoja od 1935. U stanu je uhapen i Nikola Crveni, koji
nije smeo da zna za stan.
253 MSRV AO br. 6751-2 iz procesa Lazara Milankova i dr.
Ivan Radusin zadran je po izreenoj presudi 4. VI 1937. u pritvo
ru Uprave grada Beograda da izdri ostatak dosuene kazne, Radi-

159

Iako je partijska organizacija ovim hapenjem ponovo

razbijena a najvei broj lanova Partije pohapen, ona nije
unitena. U Novom Sadu ostalo je lanova Partije i simpatize
ra koji e u narednom periodu oporavljanja i ponovnog organizovanja Partije biti jezgra iz kojih e se razviti partijska
organizacija Novog Sada.
Politiki i kulturni ivot sve do obnove Pokrajinskog ko
miteta KPJ za Vojvodinu krajem 1937. godine razvijae omla
dina svih drutvenih slojeva, posebno studentska, noena talasom revolucionarnih ideja i masovnim revolucionarno-demokratskim pokretom koji se razbuktavao na Beogradskom i

Boiidar Maic, lan KPJ i rukovo

dilac sindikata
Zagrebakom univerzitetu. Kao rezultat tog revolucionarnog
poleta nikao je i u Novom Sadu krajem septembra 1936. go
dine Omladinski kulturno-privredni pokret (OMPOK), u ijem
stvaranju i radu su aktivno uestvovali Nikola Petrovi, Ra
divoj irpanov, Viktor Rozencvajg, Radomir Radujkov, So
nja Marinkovi, Nemanja Novakovi i dr.

voj irpanov je odveden na izdravanje kazne u Sremsku Mitrovicu

gde je ostao od 6. juna do 23. novembra 1938; Stevan Hladni takoe
je izdrao kaznu u Mitrovici od 6. juna 1937. do 24. maja 1938. a
onda straarno sproveden u urug, gde mu se tada nalazila
ena Katica Hladni. Milovan Adamov takoe je izdravao kaznu
u kaznioni u Sremskoj Mitrovici, osuen je na 1,5 godinu robije
i 2 godine gubitka asnih prava.

160

Omladinski pokret, u Novom Sadu od 1934. do 1938.

Intelektualna omladina Novog Sada krajem i poetkom
1934. godine pokuala je da okupi omladinu. Na inicijativu
Radomira Rae Radujkova, Ugljee Moljca, Milana Dania,
Slavka Miia i jo nekih studenata tada je oformljen Omla
dinac. Zadatak Omladinca je bio odvajanje omladine iz na
cionalistikih udruenja i njeno okupljanje na liniji borbe
protiv estojanuarske diktature,, protiv faizma. Rad ove or
ganizacije nije bio uspean. Omladinac se raspao ve u jesen
iste godine, kada su studenti otili iz Novog Sada u druge gra
dove na studije.
Sledee 1935. godine novosadska studentska omladina, po
uzoru na Maticu naprednih ena, osniva Maticu studentsku
u okviru Matice srpske. Inicijativni sastanak za osnivanje Ma
tice studentske odrali su studenti Nikola Mandi, Jovan Zrni, Aleksandar iri, Nikola Deanski, SlaVko Mii, Vasilije
trangarov, Nenad Jovanovi, Slobodan i Bora Stefanovi,
Aleksandar Kanazir i Milorad Radujkov. Jedino Radujkov ni
je bio student. Septembra 1935. odrana je osnivaka skup
tina. Uestvovalo je 7080 delegata. Ve pri usvajanju pra
vila dola je do izraaja heterogenost ovoga skupa pa i do
sukoba, posebno po pitanju lanstva u Matici studentskoj.
Grupa nacionalistikih obojenih studenata bila je protiv ulanjavanja neslovena, naroito Jevreja, a i ustav Matice srpske
imao je tu klauzulu. Protiv ovako reakcionarnog stava bili su
Jovan Zrni, Nikola Mandi i Slavko Mii. Ovakav princip
suavao je borbenu bazu studentske omladine jer je veliki
broj omladine ostajao po strani u borbi protiv faizma i u
borbi za bolje uslove ivota i rada intelektualne omladine. U
rukovodstvo Matice uli su predstavnici obe grupe na elu sa
predsednikom Slavkom Miiem. On je kao samostalni demo
krata bio kompromisna linost. Matica je osnovana na isto
profesionalnoj bazi, ali pod uticajem delovanja komunista ona
je poela da okuplja i nestudentsku omladinu, pa ;c i to izazi
valo sukobe sa nacionalistima.
Matica studentska bavila se uglavnom kulturno-prosvetnim radom. Prireivane su knjievne i muzike veeri, dava
ne su priredbe, drana predavanja, igranke. Meutim, uticaj
naprednih studenata u Matici sve je vie jaao. Vodila se bor
ba oko uprave, napredni studenti nastoje da se infiltriraju u
Glas Matice srpske, proturaju naprednu literaturu u Matiinu
biblioteku i uopte nastoje da ovladaju Maticom studentskom.
U toj borbi isticali su se Nikola Mandi, Sonja Marinkovi,
Viktor Rozencvajg, Milan Dani i Cojle Stojanovi. Napredna
161

omladina je i pored sveg otpora nacionalistiki nastrojenih

studenata uspela da tokom vremena postane centar okuplja
nja ne samo studentske ve i radnike omladine. Ovom bor
bom napredni studenti i napredni intelektualci prodiru i u
asopis Matice srpske, a i u graanske listove Vojvoanin i
Vojvodina. U listu Matice saraivali su Viktor Rozencvajg pod
pseudonimom Vitomir Jovanovi, Milorad Radujkov, Miloje
i Bogdan Cipli, a i neki afirmisani napredni knjievnici. Ma
tica je oivljavala naroito u vreme raspusta studenata kada
se studenti vraaju sa univerziteta iz Zagreba i Beograda. Na
predni studenti imali su tada mogunost za sastanke u Matici,
za izmenjivanje iskustava u borbi, za razmatranje svih doga
aja koji su bili aktuelni na univerzitetima.
Kroz borbu u Matici izmeu levo orijentisanih studenata
i nacionalistiki opredeljenih, diferencijacija meu omladi
nom bivala je sve bra. Nacionalistiki orijentisani studenti
poetkom 1936. osnivaju novosadsko udruenje Jugoslovenske
studentske omladine. Na elu su bili Gligorije Zlati Bugar
ski, Nenad Jovanovi, kao sekretar, Bora i Slobodan Stefanovi, Mita Stojanovi Crvoni, Mia Stojanovi i dr. Pokre
nuli su list Mladi Sever. Bio je to neuspeo pokuaj organizovanja desniarske omladine.
Matica studentska bila je ipak uska forma za okupljanje
sve novosadske omladine. Ona je ivela i radila i posle osni
vanja OMPOK-a, naroito uoi rata od 1939. godine, kada
je u njoj potpuno preovladala napredna studentska omladina.
U tom periodu u radu Matice naroito su se isticali Bora
Prodanovi i arko Viovi. Sonja Marinkovi je tada rede
dolazila u Maticu jer je ve bila zavrila studije, ali se njen
uticaj oseao meu studentskom omladinom. Tu su bila ak
tivna dva brata Dronjak, Mika Pavlovi i drugi napredni
studenti.
Matica je radila kroz sekcije. Njene prostorije sluile su
ponekad i za ilegalne sastanke napredne omladine.251
**

U Vojvodini je krajem 1936. i u 1937. godini znaajnu ulo

gu na masovnom okupljanju omladine odigrao Omladinski
kulturno-privredni pokret (OMPOK), koji je osnovan 27. sep

234 MSRV AO br. 15793, Seanja Milorada Radujkova. Mladi

sever, urednik Gligorije Bugarski Zlati, Izlazio 19371939.

162

tembra 1936. godine a delovao vie od godinu dana na okup

ljanju i aktiviranju omladine i putem te aktivnosti obuhvatio
iroke slojeve ne samo studentske ve i zanatlijske, radnike
i zemljoradnike omladine.
Sve do osnivanja OMPOK-a uticaj napredne vojvoanske
omladine bio je neznatan na ire omladinske mase, iako je
napredna omladina ve u to vreme zadobila znatan uticaj u
Studentskoj matici u Novom Sadu. Ali Studentska matica pos
tala je preuska forma za okupljanje irokih omladinskih slo
jeva, te je napredna omladina, traei ire oblike za okuplja
nje i obuhvatanje celokupne omladine Vojvodine, dala inici
jativu da se proslava seamdesetogodinjice Ujedinjene omla
dine srpske iskoristi za osnivanje te masovne organizacije. Celokupnu akciju Oko osnivanja organizacije i postavljanja ci
ljeva ove masovne omladinske organizacije usmeravao je in.
Nikola Petrovi i bio veza izmeu KPJ u Beogradu i napredne
novosadske omladine. Mesnom novosadskom partijskom ru
kovodstvu, posebno Radivoju irpanovu i Ivanu Radusinu, bi
la je jasna linija narodnofrontovskog okupljanja masa u bor
bi protiv faizma i rata i sve do hapenja novembra 1936. go
dine, pruali su podrku i pomo naprednoj omladini orijentiui njenu aktivnost na liniji KPJ. Otuda, u dilemi kako isko
ristiti proslavu, da li da se ona pretvori u trenutne antifais
tike demonstracije po ulicama Novog Sada, kako su neki om
ladinci predlagali, ili da bude poetak itrajnije akcije, preovlauje stav Partije da se proslava iskoristi za stvaranje jedne
trajnije forme masovnog delovanja meu omladinom cele
Vojvodine, da u proslavi napredni studenti uzmu inicijativu
u svoje ruke i da proslava nosi antifaistiki karakter, kao
i da se odmah posle proslave pristupi organizovanju omladin
skog pokreta i da se pokrene list kao organ pokreta. Tako je
napredna omladina izborila da se ovaj masovni skup omladine
iskoristi kao poetak stvaranja tog novog oblika borbe pro
tiv nadirueg faizma i priprema za novi svetski rat.
U inicijativnom odboru za pripremu proslave bili su: Vik
tor Rozencvajg, arko Matijaevi, Nikola Mandi, Nemanja
Novakovi, Radomir Radujkov, Dragoljub Gvozdenac, Milan
Dani, Ugljea Moljac i braa Novotni. Za akademiju su prip
remljena dva referata: jedan o istorijskim vezama savremene
omladine sa omladinskim pokretom sedamdesetih godina de
vetnaestog veka Istorijske veze dananje omladine sa omla
dinskim pokretom. Odrao ga je Radomir Radujkov, a radili
su ga zajedniki, uz pomo Nikole Petrovia, Radomir Raduj
kov, Viktor Rozencvajg i arko Matijaevi. Drugi referat,
Dananja omladina, odrao je Nemanja Novakovi.
163

Proslava je poela 12. septembra 1936. godine komemora

cijom na grobu Svetozara Miletia. Govorio je ivan Milisavac
i ukazao na Miletievu borbu za osloboenje srpskog naroda
pod demokratskim parolama jednakosti, bratstva i slobode,
podvukavi slobodarsko naslee koje je Mileti ostavio budu
im naratajima. Istoga dana poslepodne odran je pomen na
grobu Jovana Jovanovia Zmaja u Sremskoj Kamenici, gde
je govorio Boko Petrovi.

trajk stolarskih radnika u Novom Sadu 1936

Glavni deo proslave odran je 13. septembra u hotelu
Sloboda, u prisustvu oko 800 delegata iz cele Vojvodine. Bili
su tu studenti, aci raznih kola, seoska omladina, zanatlijska
i radnika omladina. Najvie uesnika bilo je iz najrevolucio
narnijih mesta Banata Kikinde, Melenaca, Kumana, Taraa. Zastupljene su bile i nacionalne manjine Maari i Slo
vaci, a bilo je i nekoliko Nemaca demokrata. Meu gostima
su se nalazili iz opozicionih partija i dr Kota Hadi, dr Alek
sandar ia i dr.
Posle pozdrava omlainaca proitao je Boko Petrovi
predavanje Vase Stajia Omladinski pokret u Vojvodini. Za
tim je Vladimir Kolarov recitovao Staru pesmu i Narod Zmaj
Jove Jovanovia. Referate su proitali Radomir Radujkov i
Nemanja Novakovi. Na kraju akademije proitana je rezo
lucija koju je uglavnom sastavio Nikola Petrovi uz saradnju
Nikole Mandia i ivana Milisavca, a o njenom konanom ob

164

liku dali su miljenje Radivoj irpanov i Stevan Dejanov.

Rezolucija je uglavnom izraavala osnovne principe borba
napredne omladine protiv rata i faizma, za mir i slobodu,
i pozivala na borbu za ove principe vojvoansku omladinu bez
obzira na njenu nacionalnu i versku pripadnost i socijalne
razlike.
Na inicijativu novosadske grupe omladinaca Nikole Mandia, arka Matijaevia i Duana Ibroia odran je istog da
na poslepodne ilegalan sastanak predstavnika omladine iz cele
Vojvodine u vinogradu Ugljee Moljca u Sremskoj Kamenici.
Prisutno je bilo 2030 omladinaca. Sastanku su prisustvovali
Nemanja Novakovi, Viktor Rozencvajg, Radivoj Radujkov,
Nikola Mandi, arko Matijaevi, Sava Vlalukin, ivan Milisavac, Boko Petrovi, Duan Ibroi, Nikola Jakovljevi, Ugljea Moljac, Nikola Savi, Spasa Blagojevi, Radivoj irpa
nov, Ivan Radusin, Steva Dejanov, Sonja Marinkovi, Branko
Baji, i dr. Napredni omladinci doli su na sastanak sa ve ut
vrenim stavom o karakteru organizacije. Radilo se o tome
da li se vezati organizaciono za opozicioni politiki blok ili
da organizacija bude samostalna. Stav KPJ bio je da se pokret
ne vezuje, ne bude privesak nikakve stranke ili organizacije,
nego da bude takav da privue omladinu na irokom frontu,
sem faistike omladine. Da organizacija bude jedna politi
ka snaga koja e delovati napredno i progresivno, da
to bude rezervoar snaga koje se bore za politike slobode
i ekonomsko poboljanje ivota omladine. Grupa omladinaca
Vojvoanskog fronta, u ije ime je govorio Spasa Blagojevi,
zahtevala je da se budua omladinska organizacija vee uz
Vojvoanski pokret. Veina prisutnih napredna omladina
bila je protiv, jer nije bila za vezivanje omladine za politi
ki pokret kome su na elu stajali krupni posednici Duda
Bokovi, Aleksandar Mo i dr.
Na sastanku je izabran akcioni odbor za sastavljanje pra
vila i pripremu osnivake skuptine. U odbor su izabrani Ni
kola Savi, Milan Dani, Nemanja Novakovi, Nikola Mandi
i Vasa Tokin.
Osnivaka skuptina odrana je 27. septembra 1936. u ma
loj sali kafane Lipa. Skuptinu je otvorio ivan Milisavac,
a bilo je prisutno dvadesetak omladinaca iz Novog Sada. Pra
vila su uz neznatne izmene primljena jednoglasno. Organiza
cija je nazvana Omladinski kulturno-privreni pokret, jer
je pored kulturnog imala i privredni program. Na skuptini je
izabran akcioni odbor od nekompromitovanih studenata: Milivoj Mirosavljev, Vasa Tokin, Stojan Staki, Jovan Samardi
ja i ivan Milisavac, koji je imao zadatak da izvri sve potreb165

ne radove oko odobrenja pravila i pripremi prvu redovnu

skuptinu.
Glavna skuptina odrana je 3. januara 1937. godine u No
vom Sadu u sveanoj dvorani Matice srpske. Skuptini je predsedavao ivan Milisavac. Bilo je prisutno oko 2U0 omladin
skih delegata iz cele Vojvodine, kao i predstavnik Saveza kul
turnih drutava u Novom Sadu Svetislav Mari, predstavnik
Matice srpske dr Nikola Milutinovi i predstavnik studentske
omladine iz Beograda Milovan Mati.
O
socijalno-ekonomskom poloaju omladine govorio je
Sava Vlalukin, a o kulturno-prosvetnom Nemanja Novakovi.
Plan rada proitao je Boko Petrovi. Plam je predviao delatnost omladine na kulturno-prosvetnom i privrednom polju.
Na skuptini su izabrani i glavni, izvrni i nadzorni od
bor. U glavni odbor su izabrani in. Nikola Petrovi, Milan
Ivanovi, advokat, Livija Lilika Bern, privatni inovnik, i iz
svakog veeg mesta Vojvodine po jedan delegat. U izvrni od
bor su uli Sava Vlalukin, advokatski pripravnik, kao predsednik, Nemanja Novakovi, apsolvent agronomije, kao sekretar,
Milorad Mili, student medicine, kao blagajnik, .Tovan Joca
Hajzler, krojaki radnik ,kao potpredsednik, i Laza Teanov,
zidar, kao lan odbora. U nadzorni odbor uli su arko Matijaevi, pravnik, Nikola Mandi, student rudarstva, Branko
Ivanevi, radnik, Stevan Radi, student prava, i Sofija Tankosi, uiteljica.
Prva mesna organizacija OMPOK-a osnovana je u Novom
Sadu 17. januara 1937. godine. Za predsednika je izabran Jo
van Samardija, student prava, za potpredsednika Milan Nedi, krojaki radnik, za sekretara Milan Dani, student agro
nomije, za blagajnika Stevan Nemeshajmer, trgovaki pomo
nik. Mesni odbor je odmah osnovao svoju biblioteku i ita
onicu i razvio ivu drutvenu delatnost.
Veliki uspeh u osnivanju mesnih odbora postignut je u
Banatu, gde su napredni omladinci ispoljili veliku aktivnost.
U Bakoj su sporije osnivani mesni odbori, a najmanji uspeh
postignut je u Sremu, gde su se napredni omladinci direk
tno ukljuivali u politiki rad.
Mesni odbor meu vojvoanskom studentskom omladi
nom u Beogradu osnovan je 7. jula 1937. godine. Ovaj odbor
imao je zadatak da osposobi studente za osnivanje organiza
cija u mestima u kojima provode svoj kolski raspust i praz
nike. U upravu su izabrani studenti iz raznih mesta. Iz Novog
Sada je izabran arko Matijaevi, kao potpredsednik Beog
radski mesni odbor je bio od ogromne pomoi izvrnom i gla
vnom odboru.

166

Druga godinja skuptina odrana je 12. septembra 1937.

godine. Prisutno je bilo oko 200 delegata iz raznih mesta Voj
vodine. Referat o poloaju omladine i organizacionom stanju
pokreta odrao je ivan Milisavac, vrilac dunosti sekretara.
Omladinski pokret je za nepunih devet meseci rada osnovao
24 mesne organizacije sa preko 2.000 lanova. U tom periodu
odtampano je 28.000 primeraka Nae knjiice, a Na ivot
rasturen u preko 25.000 primeraka. Donet je novi program
rada, koji je po sugestijama Nikole Petrovia bio realniji od
preanjeg. U 1937. godini, po izlasku iz zatvora, ve se u
Novom Sadu nalazio i Pavle Pap, koji je aktivno uestvovao
u pripremama druge godinje skuptine i davao korisne su
gestije u pogledu daljeg rada organizacije. Od tada je on,
umesto Nikole Petrovia, odravao vezu izmeu organizacije
i KPJ. Pavle Pap je i sastavio novi plan rada, a na skuptini
ga je proitao Branko Ivanevi. U plan su ule i primedbe
pojedinih diskutanata sa terena, te je on bio i zbir steenog
iskustva.
U novi izvrni odbor izabrani su Sava Vlalukin, predsednik, Milorad Mili, blagajnik, Cvetko Jovanovi, student pra
va, sekretar, Branko Ivanevi, radnik, potpredsednik, a za
lana odbora Duan Danilovi, radnik. U glavni odbor uli
su Vera Gucunja, student iz Sombora, Milenko Aimovi,
zemljoradnik iz Martinaca, Vladimir Kolarov, student iz Petrovgrada, Ivan Popovi, zemljoradnik iz Morovia, Toma Granfil, advokatski pripravnik iz Velike Kikinde, Steva Miaevi,
zemljoradnik iz Iriga, ing Nikola Petrovi iz Beograda, Obrad
Brarukov, student iz Vrca. U nadzorni odbor: Ljudevit Lendvaji, kroja iz Subotice, Stanoje upanski, student iz Petrovgrada, Zdravko Grulovi student iz Beke, Emil Kevrean, ze
mljoradnik iz Melenaca i Jovan Pani, student iz Sombora.
Ubrzo posle skuptine OMPOK je zabranjen. Nije bilo di
rektnog povoda za zabranu, ali njegov izrazito antifaistiki
karakter, antiratni karakter, smetao je vlastima, sve vie profaistiki nastrojenim. Policija ga je smatrala prokomunistikim, iako mu vezu sa Partijom nije mogla da otkrije. Uosta
lom, mesni komitet za Novi Sad posle novembarskog hape
nja 1936. i nije postojao. Meutim, Nikola Petrovi se u pok
retu javno afirmisao, a dolaskom Pavla Papa i Branka Bajia
u Novi Sad poela je ivlja politika aktivnost meu omladi
nom. Pojaani politiki rad meu omladinom policija je koris
tila da ugui organizaciju. Kraljevska banska uprava Dunav
ske banovine u Novom Sadu je 28. oktobra 1937. donela od
luku o rasputanju Omladinskog kulturno-privrednog pokreta
sa seditem u Novom Sadu sa obrazloenjem da ne radi u
167

smislu svojih pravila, ve meu svojim lanovima iri ideje

koje su protivne drutvenom pokretu. Ministarstvo unutra
njih poslova odbilo je 18. decembra 1937. godine albu
OMPOK-a protiv reenja Kraljevske banske uprave kojim je
pokret rasputen.255
Omladinski kulturno-privredni pokret pokrenuo je izda
vanje mesenog lista, koji je imao da prati rad i razvoj pokre
ta na teritoriji Vojvodine. List je nakon duih diskusija dobio
ime Na ivot. Naslovnu stranu lista izradio je Vladimir Kolarov, no poto rad nije mnogo uspeo, novu naslovnu sitranu
izradio je Vojislav Midi. Nova naslovna strana poela je sa
treim brojem i ostala sve do zabrane lista. Prvi broj izaao
je 20. novembra 1936. godine, kao list vojvoanske omladine.
Za urednika lista izabran je ivan Milisavac, za administra
tora Duan Ibroi. Prva tri broja imala su preteno politiki
karakter, od etvrtog broja list se vie obraa ivotu omladi
ne, problemima sela, sportu itd. List je imao i knjievnu stra
nu. Tu su se javljali ve poznati napredni knjievnici Jovan
Popovi, edomir Minderovi, Tanasije Mladenovi, Miloje Ci
pli, Bogdan Cipli, Viktor Rozencvajg kao Viktor Jovanovi,
kao i neki ve poznati graanski pisci. Urednik knjievne
strane bio je ivan Milisavac.
Od sredine 1937. g. saradnici su i stariji kulturni radnici,
kao Vasa Staji, Arpad Lebl kao arko Plamenac, Sava Seleni. Od marta 1938. godine broj saradnika se poveao kada je
Branko Baji potpuno preuzeo urednitvo (od prolea 1937.
godine ve je bio lan redakcije, kada je, posle zavrenih studi
ja, doao u Novi Sad). U listu je saraivao i veliki broj omla
dinaca, a javljali su se povremeno i Svetozar Markovi i Ni
kola Petrovi. Do promene redakcije lista dolo je aprila 1938.
U redakciju su uli Branko Baji, Nikola Savi, Jovan Samar
dija, Sava Vlalukin, Vlada Popovi, Fedor Kiseliki i Nikola
Petrovi. Petrovi je bio lan redakcije od pokretanja lista.
Zatim lanovi sa terena: Vladimir Kolarov, Stevica Jovanovi,
Duan Ili, Jovan Popovi i dr. Postojali su i odbori za tam
pu u okviru svih mesnih organizacija. U novosadski odbor
su uli: Duan Ibroi, Steva Tokin, Stevan Radi, Jovan Nvota i Nikola Mili.
List je izlazio do 1. oktobra 1938. godine. Izila su 23.
broja. Posle dve godine izlaenja list je zabranjen. Do zabrane
rasturen je u 35.000 primeraka.
255 ivan M i l i s a v a c ,
Omladinsko kulturno-privredni po'ZL .ZZ1938 U knj. Album Vojvodina u borbi; MSRV AO br.
18563, 15793, 8205, 13025 (seanja uesnika).

168

Odmah posle zabrane lista odrano je u Novom Sadu dvo

dnevno savetovanje da se ispitaju mogunosti pokretanja lis
ta. Prisutni su bili Nikola Petrovi, Fedor Kiseliki, Sava Vlalukin, Nikola Savi, arko Matijaevi, Vlada Popovi, Branko
Baji, Jovan Popovi, Nikola kundri, Sima Gvozdenov i ivan Milisavac. Odlueno je da se ispitaju mogunosti za po
kretanje lista u Subotici. Tako se uskoro u Subotici pojavila
Naa mladost kao organski nastavak Naeg ivota. Izala su
samo dva broja. Naa mladost je ureivana u Novom Sadu a
tampana u Subotici. Formalni urednik je bio Sava Gavri,
a administrator Branko Markovi.
Paralelno sa Naim ivotom izlazila je i Naa knjiica, po
pularno izdanje za prosveivanje sela. Omladinski pokret bio
je samo formalno izdava. Knjiica se tampala u Novom
Sadu, a ureivali su je eda Minderovi i Keta Minderovi.
I materijalna strana se reavala u Beogradu. Odgovorni ure
dnik je bio Sava Vlalukin (samo formalni odgovorni urednik).
Poela je izlaziti 1. februara 1937. godine. Za godinu dana,
koliko je izlazila, donela je niz lanaka o kulturnim pitanjima,
ekonomskim problemima, o istorijskim zbivanjima. U njoj su
saraivali i seljaci. Svojom tematikom stekla je veliku popu
larnost ne samo kod seljaka i seljake omladine u Vojvodini
i Srbiji, nego dobrim delom i u Bosni i Hercegovini pa i u
drugim krajevima Jugoslavije.
Poetkom 1938. godine vlasti su zabranile drugi i trei
broj Nae knjiice sa motivacijom da svojom sadrinom iza
ziva mrnju prema dravi kao uvaru drutvenog poretka. et
vrti broj nije ni pripreman, jer je bilo sigurno da e ga poli
cija zabraniti. Time je prestala da izlazi.26

Rad meu enama od 1934. do 1938.

U godinama otvorene etojanuarske diktature rad meu
enama je opao. Partijske i omladinske organizacije najsla
bije su radile meu enama U periodu do 1935. ene u Par
tiji jedva su iznosile 1%, tako isto u omladinskim i sindikal
nim organizacijama. Pitanje rada meu enama pred novim
partijskim rukovodstvom postavljalo se u svoj svojoj otrini
s obzirom na ekonomsko-politiku situaciju na najgrublje
izrabljivanje, posebno enske radne snage, na njenu zaosta
lost, konzervatizam, itd., na faizaciju zemlje i pripreme no-

256

Isto.
169

vog svetskog rata, koji je najvie tangirao enu kao majku,

sestru, bie koje e zamenjivati muku radnu snagu u budu
em ratu i proizvoditi za kapitalistiku pljaku i porobljava
nje. Partijsko rukovodstvo se u 1934. poelo intenzivno ba
viti ovim pitanjem i traiti forme koje bi omoguile brzo organizovanje i aktiviranje ena u selu i u gradu. Radne ene
inile su treinu itave radnike klase u Jugoslaviji, Prema
nepotpunim podacima, broj radnica iznosio je u Jugoslaviji
preko 450.000. U ovaj broj su uraunate i nezaposlene ene u
gradovima, kojih je po zvaninoj statistici bilo preko 56.000.
To je bila preteno mlada radna snaga. Prema podacima So
cijalnog arhiva, od ukupnog broja osiguranih radnica bilo
je zaposlenih od 13 22 godine 38.5%, a od 23 32 godine
36.4%. Ovo je bio samo deo radnih ena, bez domaica u gra
du i na selu i uopte ena zaposlenih u raznim zanimanji
ma.257
Ovaj broj je sam po sebi ukazivao na znaaj ena u borbi
radnike klase, tim pre to su kapitalisti u eri privredne krrze najvei deo tereta krize prebacivali na lea radnike klase.
Jedan od naina kojima su se sluili pri tome je i taj da su
u prvom redu i u najveoj meri otputali muku radnu snagu,
zadravajui i upoljavajui gde god su mogli ene i decu,
posebno u nekim granama industrije.
Da bi ubrzao proces rada meu enama, CK KPT je stva
rao pomone aparate pri partijskim forumima odozgo do dole.
Direktiva je bila da se formiraju enske komisije i postave
odgovorni drugovi i drugarice u forumima koji bi rukovodili
ovim radom i usmeravali ga. Meutim, za stvaranje irokog
enskog pokreta u borbi protiv diktature, u borbi za demol
ratiju, protiv rata i faizma i u borbi za povezivanje ena u
optenarodni pokret, KP nije stvorila jedinstvene antifais
tike enske organizacije u jugoslovenskim razmerama. For
me za okupljanje i aktiviranje ena bile su raznovrsne
enske sekcije u klasnim sindikatima za ene radnice u gra
du i na selu, sekcije inovnica i privatnih nametenica Sa
veza privatnih nametenika, razna udruenja domaica, raz
na kulturno-prosvetna i humana enska udruenja, udrue
nja studentkinja, udruenje uenica srednjih kola itd. Nisu
osnivana samo nova udruenja, ve su napredne ene ulazi
le u postojea razna enska udruenja gde su pretean ulicaj imale ene iz viih krugova, ali se u njima ipak nala
zio i prilian broj radnih ena i de vojaka. Da bi sve ove
257 M a r i b o r s k i , Znaaj i poloaj radnih ena, Zbirka bi
blioteke kaznenog zavoda Sremska Mitrovica.

170

organizacije vodile zajedniku borbu, bilo je nuno da se sva

ova udruenja obuhvate u jednom opteenskom pokretu,
aii ne tako da se stope, ve da postanu, u stvari, razne sek
cije jedne opte enske organizacije. Kao najpogodnija for
ma centralizacije enskog pokreta osnovana je Alijansa en
skih pokreta u Kraljevini Jugoslaviji.258
Najvie uspeha u novoosnovanom feministikom enskom
pokretu u Zagrebu, januara 1934. imale su napredne intelek
tualke Zagreba, i kroz borbu sa enama graankama na kon
cu uspele da osnuju studentsku sekciju unutar pokreta, a
kasnije da ovu sekciju pretvore u ensku omladinsku sekciju.
Svoje iskustvo su prenosile i u druge gradove gde je ve bio
osnovan enski pokret, ili ga je trebalo osnovati.25'
Pre osnivanja enskog pokreta u Novom Sadu 1936. go
dine, kao kulturno-prosvetna ustanova za prosveivanje ena
u Novom Sadu je postojala Matica naprednih ena, osnovana
8. februara 1919. godine. Prva skuptina odrana je 13. feb
ruara iste godine. Radila je prvobitno pod nazivom Kolo
naprednog enskinja sve do 1922, kada je postala sekcija
Matice srpske u Novom Sadu. Tada je i svoje ime promenila
u Maticu naprednih ena. Matica je imala prosvetiteljski ka
rakter podizati enu do kulturnog bia, da bi kao kultur
na ena i majka bila korisna dravi i drutvu, naroito da
bi bila dobar vaspita svoje dece. Iz predavanja koja su
ene drale razvio se Narodni univerzitet sa najraznovrsnijim
predavanjima iz sviju grana nauke higijene, pedagogije,
knjievnosti, sociologije, medicine itd. Predavanja su bila na
visoko intelektualnom nivou, predavai doktori nauka, dok
tori medicine, profesori srednjih kola, profesori univerziteta
i drugi, ali meu njima nije bilo naprednih elemenata. Me
utim, u godinama 19291930. zabeleeno je da je Gustav
Krklec, knjievnik iz Beograda, drao predavanje o Sergeju
Jesenjinu, pesniku nove Rusije, u 1931; Milena Petrovi, pro
fesor u Beogradu, predsednik Lige ena za mir i slobodu, o
eni i svetskom miru, u 19351936. Sergije Dimitrijevi o
ratu u Abisiniji. ene su odlazile i na sela i drale predavanja
i pouavale seoske ene. Inicijatori osnivanja Kola napred
nog enskinja bili su profesor gimnazije Tihomir Ostoji i
njegova ena Jelena. Od 1930. godine sekretar Matice je Dafina Neofitovi, predsednica Vida Fruncuz-Uvali, lanovi su
bili Dara Mogin, Katarina Lengold, prva ena advokat u No-

258 ACK KPJ, Kl 1934/109 i M a r i b o r s k i .

2 5 9 Isto, Kl 1935/323.
171

Faksimil naslovnih strana Nae knjiice i Naeg ivota

vom Sadu i dr. Mnoge od ena intelektualki koje su radile u

Matici, radile su u enskom pokretu po njegovom osnivanju.
U Novom Sadu je enski pokret osnovan neto kasnije
nego u drugim gradovima Jugoslavije. Prema direktivama iz
Zagreba, gde su napredne ene imale vie iskustva u radu,
kako je napred navedeno, osnovan je Inicijativni odbor i u
Novom Sadu. U leto 1936. godine dola je iz Zagreba Magda
Terek, student filozofije, inae lan enskog pokreta u Zag
rebu (koristila je letnje ferije da ih provede kod majke) sa
zadatkom da se u Novom Sadu osnuje enski pokret. Uz
pomo drugova i drugarica, ona je okupila petnaestak dru
garica, meu kojima su bile Sonja Marinkovi, Katica Hladni,
radnica, Sofija Tankosi, uiteljica, Ankica Sekuli, Beka
ipo, Rua irpanov, Stoja ivkovi, tefica uri, i jo
neke napredne ene. Bilo je to u avgustu, i na tom sastanku
osnovan je Inicijativni odbor. Posle izvrenih priprema Ini
cijativni odbor pozvao je ene Novog Sada na jedan iroki
sastanak u Matici srpskoj, i na skupu od oko 200 ena Magda
Terek je objasnila potrebu osnivanja enskog pokreta, njegov
rad i zadatke.
Osnivaki sastanak zakazan je za konac novembra iste
godine. Izvrene su bile sve pripreme. Referat je trebalo da
odri Katica Hladni, ali kako je dolo do hapenja u Novom
Sadu i u celoj Vojvodini, Katica Hladni nije mogla da odri
ve pripremljeni referat jer je i njen mu Stevan Hladni bio
meu uhapenima i mogla je na taj nain da kompromituje
colu akciju oko formiranja pokreta. Osnivaka skuptina odr
ana je u prisustvu velikog broja ena raznih profesija u
zgradi Matice srpske (stara zgrada, poruena). Skuptini je
prisustvovala kao delegat Alojzija tebi, aktivistkinja enskog
pokreta iz Beograda, koja ie govorila o znaaju pokreta u
momentu kada faizam ugroava svet. Prisustvovale su i So
nja Marinkovi i sve napredne ene Novog Sada, ali i veliki
broj graanki intelektualki Katarina Marinkovi-Lengoid,
Desa Kosti-Lanji, Nataa Jovanovi, dr Nada Mici-Pakvor,
izrazite feministkinje i protivnice ma kakve druge borbe sem
borbe za pravo glasa ena i ensku ravnopravnost. Prisustvo
vale su i intelektualke Jovanlca Kosti, Dragica Jerkovi, Kosana Vuksan, Drena Marjanovi i druge. Ova i druga pitanja
su ve od poetka potresala pokret i na njima je dolazilo do
sukoba izmeu naprednih ena i veeg broja ena isto fe
ministiki orijentisanih.
U upravu su ule Katarina Marinkovi-Lengoid, Desa Kos
ti i jo neke, a od naprednih ena Sofija Tankosi.
173

Unutar pokreta napredne ene uspele su da formiraju

omladinsku sekciju za rad meu enskom omladinom, koja
je okupila i veliki broj radnica omlainki. Sekciju je vodila
Sonja Marinkovi i bila dua celokupne te aktivnosti. Omla
dinke su vaspitavane ne samo kroz rad u sekciji, predavanja
i drugo, ve su napredne ene organizovale i sastanke sa omladinkama i odravale predavanja i lamo gde su te omladin
ke radile.
Na sastancima drutva razvijala se iva diskusija i do
lazilo do otrih sukoba izmeu naprednih i feministiki orijentisanih ena. Meu feministkinjama su se naroito isti
cale Nataa Jovanovi, zubarka, Desa Kosti, profesor, Ka
tarina Lengold, advokat, i dr. Nada Mici. Meu naprednim
enama najvie su istupale Sonja Marinkovi i Milesa Mila
Brki. Bilo je i otvoreno neprijateljskih stavova kod poje
dinih ena. Ove diskusije i predavanja vrila su polarizaciju
meu enama, i orijentisale sve vei broj omladine napred
nim idejama.
Sekretar enskog pokreta bila je jedno vreme Sonja Ma
rinkovi, zatim Mila Brki.
I na prvoj godinjoj skuptini, odranoj u Sokolskom do
mu pred punom salom uesnica negde 1938. godine, dolo
je do sukoba naprednih i isto feministiki orijentisanih ena.
Iz Beograda su na skuptinu dole Keta Minerovi i Beka
Bembas, aktivistkinje Beograda u enskom pokretu. Bile su
Sonja Marinkovi, Mila Brki, Katica Hladni, Rua irpanov,
Sa veta Dejanov, Jelica eri i mnoge druge napredne omla
dinke. Meu graankama su bile Katarina Lengold, Desanka
Kosti, Nada Mici-Pakvor i dr. Ve od 1938. godine KP.T ne
forsira rad enske omladine kroz enski pokret, ve su pronalaene nove forme legalnog rada u borbi protiv faizma i
rata*611
Nova kriza u vrhovima KPJ
Dolasku na elo KPJ Josipa Broza Tita prethodila je du
boka kriza u centralnom rukovodstvu KPJ, koja je potraja
la skoro dve godine i dosegla vrhunac pred i na samom ple
numu CK KPJ aprila 1936. i onemoguila, u tekoj situaciji
mnogobrojnih hapenja u zemlji, brzo i efikasno pruanje
pomoi partijskim organizacijama i kadrovima koji su izbegli hapenje i ostali da deluju u zemlji. Prvi put je ta

240 Izjave

174

Katice Hladni i Kosare Vuksan (kod autora).

kriza otvoreno izbila pri izboru kandidata za rukovodee or

gane Kl na sednici delegacija KPJ na VII kongresu Kominterne 14. avgusta 1935. godine, kada delegacija KPJ u Izvrni
komitet Kl bira Josipa Broza Tita umesto Milana Gorkia,
kao to je Kominterna predvidela2,11
Hapenja u zemlji od kraja 1935 i u itavoj 1936, poev
i od hapenja dela Zemaljskog biroa u Zagrebu na elu sa
orem Mitroviem novembra 1935, i niza hapenja u Zag
rebu, Sloveniji, Srbiji, Bosni, Vojvodini, stvaraju itav pore
meaj i u zemlji i u centralnom rukovodstvu i pogoravaju
ionako teku situaciju. Usled ovih hapenja na okupu u Beu,
pored PB CK KPJ, nala se velika grupa rukovodilaca, koja
je oteavala ne samo politiku ve i finansijsku situaciju,
koja i inae nikada nije bila povoljna u Partiji. Izbegavi
hapenja u zemlji, ti kadrovi nisu mogli ni gore ni dole, u
zemlju, i to je bio oajan orsokak kako je Gorki obavetavao predstavnika u Kl Ivana Gretia, traei hitnu inter
venciju radi olakavanja ovako nenormalnog stanja u kome
ni centralno rukovodstvo nije moglo normalno da deluje pre
ma svojim odlukama, tako da ni odluke PB od februara 1936.
nisu mogle biti realizovane na vreme. Uz takvo stanje svom
silinom izbijaju i grupake borbe u rukovodstvu CK u pri
premama za aprilski plenum 1936. i na samom plenumu, ot
krivaju ne samo da postoje grupake borbe u rukovodstvu,
nego i itav niz pogrenih stavova. I kako je plenum odran
bez obavetenja i dozvole Kl, a plenumska rezolucija bila
povrna i pogrena u mnogim ocenama i stavovima, Kl sre
dinom jula iste godine poziva Gorkia u Moskvu, ponitava
odluke plenuma i proglaava ga nevaeim, smenjuje ruko
vodstvo i naznauje novo, sem Gorkia koji postaje generalni
sekretar KPJ. Reeno je da deo PB bude u zemlji, koji e ne
posredno rukovoditi Partijom, a deo sa politikim sekretarom
Gorkiem u Parizu. Novi organizacioni sekretar Josip Broz
stigao je iz Moskve u Be u drugoj polovini oktobra a Gorki
poetkom decembra 1936 . 262 Posle odrane sednice PB CK

241 Kl

je ponitila ovaj izbor.

Rodoljub o l a k o v i , Kazivanje jednog pokoljenja,
knj. II, ARP Kl 1936/147, Kl 1936/56, Kl 1936/50. Novoimenovani
PB CK KPJ Milan Gorki, generalni sekretar, Josip Broz, organi
zacioni sekretar, Sreten ujovi, Rodoljub olakovi. Iskljueni su
iz PB Vladimir opi Vinter, Stjepan Cviji Andrej, Karl Hudomal Oskar, Ivo Marie eljezar.
262

175

u Beu poetkom decembra iste godine263 Broz odlazi u zem

lju na rad sa tekim zadatkom da do najvie mogue mere
sredi stanje u zemlji, nastalo i neodgovornim dranjem ruko
vodstva CK i sistematskim hapenjem i provalama. I od pr
vog svog dolaska u zemlju sve do odlaska Gorkia na poziv
Kl u Moskvu krajem jula 1937. godine, preteno biva na radu
u zemlji.
Novi PB CK bio je jedinstven, pokretan i vrlo aktivan.
Meutim, ni intervencija Kl ni novo rukovodstvo nisu us
peli da ozdrave zatrovane odnose meu bivim rukovodeim
kadrovima, koji su uglavnom krivicu za sve nesporazume,
greke, propuste i pogrene ocene pripisivali Gorkiu. U julu
1937. godine Gorki je iznenada pozvan u Moskvu, gde je
raskrinkan kao neprijatelj i likvidiran.
Dolaskom u zemlju Josipa Broza situacija se poinje dos
ta brzo sreivati. U prolee 1936. godine u zemlju se vraa
i Edvard Kardelj, i on i Josip Broz uspevaju da srede sta
nje u Sloveniji i odre kongres KP Slovenije, ime je kona
no formiran CK KPJ za Sloveniju. Zadaci koje PB postavlja
za rad u zemlji, pitanje organizacije slanja dobrovoljaca u
paniju, obnove SKOJ-a, obnove i uvrenja partijskih ruko
vodstava i organizacija, formiranje CK KPJ za Sloveniju i
CK KPJ za Hrvatsku, daljeg razvitka JRP i Narodnog fronta
itd., vie ili manje uspeno se izvravaju.
Zbrku koja je nastala na sprovoenju direktiva CK KPJ
o reorganizaciji SKOJ-a, da se rad SKOJ-a u najveoj mogu
oj meri legalizuje da deluje preko legalnih omladinskih or
ganizacija i da ide to vie u irinu, pogoralo je hapenje
sekretara CK SKOJ-a Borisa Kidria juna 1936. u Beu, koji
je u zatvoru ostao punih godinu dana. Pre Kidria, hapenje
lanova CK SKOJ-a Pavla Dursanovia i Ivana Soboleka, i po
etkom novembra 1936. Stefana Mitrovia, pogoralo je iona
ko teku situaciju u SKOJ-u i dovelo do raspada centralnog

263
Isto, A CK KPJ Kl 1937/44. Na sednici prisutni Gorki,
Broz, Muk. Gorki je govorio o glavnim zadacima Partije u ovom
trenutku jaanje i uvrivanje partijskih organizacija u zem
lji, formiranje pokrajinskih rukovodstava, svestrana aktivnost
partije u sindikatima, JRP-u, omladinskom pokretu. Najvea po
mo Partije republikanskoj Spaniji itd. Od konkretnih zakljua
ka da Broz odmah ide u zemlju, u prvom redu radi organiza
cije slanja dobrovoljaca u paniju, i osposobljavanje Partijskih
foruma i organizacija za izvravanje postavljenih zadataka, a
pri drugom odlasku da se pozabavi omladinskim pitanjem. Drugi
dolazak je bio aprila 1937.

176

skojevskog rukovodstva.264 CK SKOJ-a prestaje da postoji

kao jedinstveno rukovodstvo.
O
stanju u omladini u Zagrebu Josip Broz obavetava
aprila 1937. PB: da je ve pri prvom svom dolasku u zem
lju opazio da je u omladini nastao prilian haos. Prilikom
drugog odlaska u zemlju dobio je zadatak da se pozabavi om
ladinskim pitanjem i da sredi prilike ukoliko se dade. Isto
je stanje i u Srbiji. PB CK na sednici od 14. januara 1936.
razmatra ovo pitanje i reava da Boris Kidri i Stjepan tefek Cviji upute pisma vladi,265 Oskaru 266 i Bogdanu267 o ne
pravilnom shvatanju promene karaktera SKOJ-a i o likvidatorskim tenjama.268
Prilikom svog drugog dolaska u zemlju Josip Broz stva
ra privremeno centralno rukovodstvo SKOJ-a i o tome oba
vetava PB CK 12. aprila 1937. godine: Stvorio sam takoer
(pored legalnog studentskog rukovodstva u Zagrebu) i cent
ralno privremeno rukovodstvo SKOJ-a. Rukovodstvo je bilo
legalno. U njega su uli Leo Mates, Lola Ribar i Boris Kraj
ger. Skoro cele 1937. Sloveniju je u rukovodstvu predstavljala
Udija Sentjurc, jer ie Krajger jedno vreme bio u zatvoru
a potom angaovan na drugim poslovima. Tek od poetka
1938. sastav rukovodstva (komisija) je: Ivo Lola Ribar, Leo
Mates i Boris Krajger. Odlukom CK KPJ tek sredinom 1938.

264 A CK KPJ, Kl 1935/6, Kl 1935/10, dr Mirolju Vasi, us

meni podaci dani piscu. PB CK KPJ donosi odluku o formira
nju privremenog rukovodstva SKOJ-a u zemlji na sednici 5.1 1935.
godine, s tim da konanu odluku o sastavu privremenog ruko
vodstva donese Komunistika omladinska internacionala, a glav
na zadaa rukovodstva da bude pripremljeno za sprovoenje ze
maljske konferencije SKOJ-a. Na sednici 10. I 1935. PB je reio
da se uini predlog Komunistikoj internacionali mladih (KIM-u)
da oslobodi Oskara (Karla Hudomala) od rada u Skoju i predlo
i na njegovo mesto Borisa Kidria (Kosa). Sastav privremenog
rukovodstva SKOJ-a marta 1935: Boris Kidri, Vladimir Bakari,
Ivan Sobolek, Pavle Dursanovi, i kao pomoni instruktori Anton
Toni Rojcinger i Franc epelnik. Avgusta 1935. na IV zemaljskoj
konferenciji SKOJ-a izabran je CK SKOJ-a u sastavu: Boris Ki
dri, Ivan Sobolek, Vladimir Bakari, Pavle Dursanovi, Stevan
Mitrovi (pokrajinski rukovodilac za Srbiju), Karlo Luter, Anton
Rojcinger, Franc epelnik.
265 Karl Luter.
266 Karl Hudomal.
263 Rade Ukropina (Srbija).
268 A CK KPJ, Kl 1936/14.

177

rukovodstvo je preraslo u CK SKOJ-a, a CK SKOJ-a izabran

tek na V zemaljskoj konferenciji SKOJ-a jula 1939.209
Centralno rukovodstvo sa Titom na elu, koji se po od
lasku Gorkia u Moskvu vraa iz zemlje u Pariz sredinom
avgusta 1937. godine, nalo se u narednom periodu u veoma
tekom poloaju, s obzirom na stav koji je Kl zauzela prekinuvi sve veze sa rukovodstvom u Parizu. Bez moralne i
materijalne podrke, rukovodstvo je ipak uspeno izvravalo
zadatke, iako je imalo potekoa sa pojedinim opozicionerima i u samom Parizu, kao to su bili Labud Kusovac, Ivo
Mari i dr.
Bez obzira to je poloaj partijskog rukovodstva zbog
odnosa Kominterne prema njemu bio neizvjestan, i to je,
zbog Gorkievog hapenja, postajao sve osetljiviji, Tito je
nastojao da se to ne odrazi na naem radu u Parizu i, to
je bilo jo vanije, da to niukoliko ne unese nespokojstvo
meu kadrove u zemlji, da ne obeshrabri partijske forume...
On je odrao vezu s njima, primao izvetaje, pisao im direktivna pisma, odmah reagovao na postupke koji nisu bili
u skladu s linijom Partije, predlagao akcije koje su mu iz
Pariza izgledale mogue i politiki korisne...
On je svojim djelovanjem i tenjama da stvori jaku i
uticajnu Partiju u zemlji, hteo da dokae da stanje u KPJ
nije jednako sa stanjem u emigraciji i da je nepravilna ten
dencija u Kominterni za njeno rasputanje.
Poetkom decembra 1937. Kominterna je poverila ruko
vodstvo KPJ Josipu Brozu Titu i dala mandat da obrazuje
Centralni komitet. Iz rukovodstva je krajem 1937. odstrani
la dva lana dotadanjeg PB Rodoljuba olakovia i Sietena ujovia, ne objasnivi razloge. Kako ni do marta 1933.
pitanje rukovodstva nije reeno. krajem marta 1938. raspus
tio je ovo krnje rukovodstvo u Parizu i otiao u zemlju, a u
Parizu ostavio kao punkt samo Lovru Kuhara. To je zahle
vala situacija u zemlji, gde se organizaciono stanje sreivalo,
pokret naglo omasovljavao, faizam naglo prodirao, a posto
jala je opasnost i od novog frakcionatva, koje se raspirilo
u Parizu, i postojala mogunost da se prenese u zemlju. Nosi
oci tog frakcionatva u Parizu bili su Labud Kusovac, Ivo
Mari, a u zemlji u mitrovakoj kaznioni Petko Mileti i nje
gove pristalice. Josip Broz je od kraja 1936, kada je posle du
eg izbijanja iz zemlje prvi put doao u Jugoslaviju, pa do
juna 1938. godine (ovoga puta zadrao se od kraja marta

i
269 Dr

178

Miroljub Vasi (usmeni podaci dati autoru).

do juna u zemlji) uspeo sa svojini saradnicima Edvardom

Kardeljom, Rodoljubom olakoviem i Sretenom ujovicem,
da formira CK KPJ za Sloveniju, CK KPJ za Hrvatsku, sve
pokrajinske
komitete,
privremeno
centralno
rukovodstvo
SKOJ-a (komisiju), da posle anlusa Austrije KPJ povede ve
oma ivu akciju protiv Hitlerova prodiranja u Jugoslaviju,
da jo energinije povede borbu u radu na ujedinjenju rad
nike klase Jugoslavije. O celokupnom ovom radu Tito obavetava Dimitrova 20. aprila 1938. godine, kao i o tome da
je sastavio privremeno centralno partijsko rukovodstvo za
zemlju, odrao sednicu i doneo niz vanih odluka. Potvrdu
Kominterne za ovo rukovodstvo i da mu sedite rukovod
stva bude u zemlji, dobio je tek kad je sredinom avgusta
lino bio u Moskvi.27
Formiranje i aktivnost novog PK KPJ za Vojvodinu
Partija u Vojvodini obnovljena je krajem 1938. godine,
kako navodi izvetaj VI post. konf. za Vojvodinu. Te
godine odran je pokrajinski sastanak na kome je izabrano
Privremeno partijsko rukovodstvo. Do toga vremena moe
se rei da faktiki nije postojala, ako se izuzmu Vrac i No
vi Sad. Uzrok to Partija nije postojala lei u provali od
1936. godine. Krivac za potpunu partijsku razbijenost bio
je pokrajinski sekretar Milankov, kao i drugi koji su izdali
partijsku organizaciju. Tom provalom veliki deo najboljih
drugova osuen je na robiju. Ona je nanela jak udarac
Partiji, jer je izdajniko dranje Milankova stvorilo nepoverenje prema rukovodstvu i strah od ilegalnog rada.
Iako u Novom Sadu nije dolo do masovne provale, on
je pretrpeo veliki gubitak u partijskom kadru, jer je ovom
provalom uhapeno mesno partijsko rukovodstvo i jo ne
koliko lanova. Ali prelazak Partije na nov nain i nove for
me rada dao je pozitivne rezultate ve u prve dve godine
rada 1935. i 1936. i stvorilo ne samo vei broj lanova
KP, ve i mnogobrojne simpatizere koji su uspeno izvra
vali partijske zadatke kroz masovne forme rada.
U Novom Sadu su posle hapenja od lanova KP ostali
Ivan Butinja, Vlada ivanovi, koji je 1936. doao iz ova
270
Rodoljub o l a k o v i , nav. deio; knj. II, 332, 333, Pre
gled istorije SKJ, 238, A CK KPJ, Kl 1938/2, Kl 1938/22. U central
no rukovodstvo u zemlji uli su: Josip Broz, Edvard Kardelj, Aleksandar Rankovi, Miha Marinko, Franc Leskoek, Milovan ilas i posle izlaska sa robije Ivan Milutinovic.

179

(Ravno) u Novi Sad, Mijo uri, Milo Aranicki, Jovan Oros,

Branko Ivanevi, Boidar Jeitner-Maic (iz konspirativnih
razloga na vezi samo sa Mesnim komitetom i neukljuen u
redovan partijski ivot), zatim simpatizeri Partije, a moda
poneki od njih i lanovi KP: (nemamo imena), Viinger, koji
je doao iz Slavonije, Duko Danilovi, Filip Prokin, Jovan
Tandori, Joca Hajzler, Stevan Dostan, Mihalj Ile, ura eri, Josip Berenji, Laza Teanov, Duan Petrovi, Judita
Alargi, Katica Hladni, i dr., zatim omladinke i omladinci
koji su izrastali kroz Maticu studentsku, enski pokret, Om-

Jusuf Tuli, lan PK KPJ za Vojvo

dinu i organizacioni sekretar PK
KPJ za Vojvodinu
ladinski kullurno-privredni pokret, studentski napredni pok
ret Sonja Marinkovi, koja poinje da igra vanu ulogu
u enskom pokretu, u OMPOK-u, u studentskom pokretu u
Beogradu. Ona je jedan od osnivaa enskog pokreta u No
vom Sadu i jedno vreme i njegov sekretar; Branko Baji,
Mila Brki, Lilika Bem, Rua irpanov, Saveta Dejanov, Mila
Bajalica, Raa Radujkov, arko Matijaevi, Viktor Rozencvajg, Milorad Radujkov, Nikola Mandi i dr.
Krajem februara 1937. puten je sa istrage Stevan Deja
nov, iste godine u Novi Sad dolazi Jusuf Tuli i odmah se is
tie svojom aktivnou u sindikatima, 4. juna osloboeni su
optube i puteni na slobodu arko Zrenjanin i edomir ivkovi, krajem jula vraa se iz zatvora Ivan Radusin, a Radi-

180

voj irpanov 23. novembra iste godine. Te godine je, po izdranoj robiji, doao u Novi Sad i Pavle Pap, verovatno da po
mogne u obnavljanju pokreta u Vojvodini. Stevan Hladni do
lazi sa robije 24. maja 1938, ali zbog policijskog progona
ne moe da se zadri u Vojvodini, ve prelazi u Beograd, gde
produava sa radom. To su uglavnom kadrovi sa kojima e
Pokrajinski komitet Partije otpoeti sa radom u narednom
periodu.
arko Zrenjanin je ve uoi izricanja presude u zatvoru
na Adi Ciganliji, gde su bili prebaeni iz subotikog i petrovgradskog okrunog suda, neposredno pred samo suenje,
okupio jedan broj drugova arko Zrenjanin, Lazar Milankov, Itvan Kizur, Lazar Plavi, Radivoj irpanov, Stevan
Hladni, Ivan Radusin, edomir ivkovi i jo neki drugovi
iz Banata, verovatno radi dogovora o radu drugova na slo
bodi voji e biti eventualno puteni sa suenja ili u najsko-

Prijatelji prirode u Sremskoj Kamenici 1937 (Jedna od legalnih

organizacija KPJ i Skoja)
rije vreme. edomir ivkovi je odbio da uestvuje na ovom
sastanku smatrajui da Lazar Milankov nema moralnih kvali
fikacija da prisustvuje ovom skupu s obzirom na slabo dra
nje ne samo pred klasnim neprijateljima, ve i u samom
zatvoru Okrunog suda u Subotici, gde je odbijao da uest
vuje u borbi zatvorenika za poboljanje uslova ivota i for181

miran je privremenog rukovodeeg zatvorskog tela radi jedin

stvenog rada i borbe. Zrenjanin, verovatno ne smatrajui da
je nadlean za ovakav postupak bez odobrenja Centralnog
komiteta KPJ, ostao je pri svom stavu i ivkovi je napustio
sastanak.
Po izlasku iz zatvora 1937. Pap i Zrenjanin otpoeli su od
mah sa radom na obnovi Partije u Vojvodini, i ve u julu
odrali jedan sastanak u stanu Rue irpanov (irpanov se
jo nije bio vratio sa robije), na kome su bili Pavle Pap, arko
Zrenjanin, Jusuf Tuli, Ivan Radusin i edomir ivkovi. Cilj
ovog sastanka, kako su objasnili Zrenjanin i Pap, bio je raz
matranje situacije u pokretu i Partiji u Vojvodini, kako bi
se pristupilo obnavljanju rada. Meutim, ivkovi, koji je
bio predvien za rad na obnovi Partije u Novom Sadu za
jedno sa Ivanom Radusinom, odbija tada da radi. Odbija da
radi sa Radusinom, navodei kao razlog slabo dranje i na
policiji i u istranom zatvoru.271
Da je ovo rukovodstvo radilo brzo i uspeno vidi se i po
tome sto je ve negde do juna 1938. godine formirano pokra
jinsko partijsko rukovodstvo na elu sa arkom Zrenjaninom
kao politikim sekretarom a Jusufom Tuliem, Radivojem
irpamovdm, Svetozarom Markoviem i Milovanom Adamo
vim kao lanovima. Tito u svome izvetaju,27- Dimitrovu od
jula 1938. godine osvre se na period od dva i po meseca koje
je proveo u zemlji od kraja marta negde do sredine juna
i kae pored ostalog: U Vojvodini postoji pokrajinsko ru
kovodstvo i postoje organizacije u gotovo svim mestima. la
mo je rad partijskih organizacija meu najboljima. U jed
nom od kasnijih izvetaja iz iste godine javlja da u Vojvo
dini ima oko 300 lanova Partije.
Formiranjem pokrajinskog partijskog rukovodstva stvo
reni su uslovi za formiranje rukovodstva SKOJ-a i njegovih
organizacija, crvene pomoi i drugih masovnih organizacija.

Situacija u revolucionarnom radnikom pokretu u

Novom Sadu
Iako je napredno radnitvo Novoga Sada u 1937. godini
ostalo bez svoga avangardnog odreda, njegova borba nije pres
tajala. Napredni radnici u sindikalnim podrunicama stekli
su svoja borbena iskustva i produavali svoju borbu ne samo
271 Izjava
272 A

182

edomira ivkovia data autoru. Graa tom I.

CK KPJ, Kl, 1938/22. Izvetaj.

putem trajkova i tarifnih pokreta ve i protiv sindikalne birokratije koja je koila borbu radnike klase. U 1937. godini organizovanih radnika u Novom Sadu bilo je 1.423. Savez gra
evinskih radnika bio je meu najmasovnijim i najjaim sin
dikalnim savezima Ursovih sindikata u Vojvodini. On je po
brojnosti lanstva dolazio odmah iza Zemaljskog saveza po
ljoprivrednih radnika.-73 U strukovnom savezu graevinskih
radnika bili su ulanjeni zidari, tesari i pomoni graevinski
radnici. Do 1935. godine oni su bili ulanjeni u Opi radniki
savez, ali pod uticajem naprednijih radnika u ovom sindikatu
koji su delovali pod uticajem Partije, a pod rukovodstvom
sindikalnih funkcionera lanova Partije Jovana Orosa i Du
ana Petrovia, prelaze u Ursove sindikate. Period 19341938.
je period konjukture graevinske dclatnosti u Novom Sadu,
i u isto vreme period snanih sindikalnih pokreta i trajkova
graevinskih radnika. Tada su se izvodili mnogi graevinski
radovi na Malom i Velikom Limanu. Pored mnogih privat
nih zgrada podignute su i vee zgrade od opteg znaaja:
Spomen-dom kralju Aleksandru (sada Srpsko narodno pozorite), zgrada Banske uprave (sada Izvrno vee Vojvodine),
palata dr Jakovljevia, Tanurdieva palata itd. Mnogo se zi
dalo i na Telepu, Detelinari, ulcovom Naselju, Viovdanskom Naselju i dr. Tih godina u Novom Sadu je radilo oko
6.000 do 7.000 graevinskih radnika.
Plate graevinskih radnika bile su dosta male. Kretale
su se od 2,50 do 3 dinara na sat za kvalifikovane majstore,
a za ostale pomone radnike od 1,25 do 1,50 dinara na sat.
Nedeljna prosena zarada iznosila je 175 dinara. Od toga je
svaki radnik morao da plati socijalno osiguranje, dravni po
rez kao i verski doprinos. U prijavljivanju radnika Uredu za
socijalno osiguranje bilo je mnogih malverzacija od strane
poslodavaca. Radno vreme bilo je nekada i 15 asova, dok je
redovno bilo skoro 10 asova. U vreme betoniran ja rad je
trajao daleko vie. Prekovremeni rad nije plaan. Bili su vrlo
teki i higijenski uslovi rada. Radilo se primitivnim alatom,
zbog ega je bilo esto ozleda pri radu. Neki radnici su ra
dili i u akordnom sistemu. Krajem 1935. godine u URSS-u
bilo je organizovano oko 500 graevinskih radnika.
Iako su graevinski radnici u 1936. sa uspehom zavrili
trajk, poslodavci su sve manje potovali stavove kolektivnih
ugovora. Kako se privredna kriza sve vie zaotravala, sku
poa iz dana u dan bivala sve vea, graevinski radnici stu
paju ponovo u trajk. U upravnom odboru sindikata bili su
273 Danilo K e c i , Klasne borbe u Vojvodini, 209.

183

Jovan Oros, Lazar Teanov, Stevan Maleev, ore Kereke,

Mihalj Ile, Duan Petrovi, Andrija Dostan, Stevan Julinek,
Ivan Topalovi, Andrija Gregec, Milan Kerevi i dr.271
Poetkom maja 1937. predstavnici podrunice Saveza gra
evinskih radnika u Novom Sadu podneli su graevinskim
poslodavcima predloge i zahteve u pogledu zakljuenja novog
kolektivnog ugovora. Traili su poviicu nadnica za kvalifikovane radnike 6,50 do 7,50 po asu, a za nekvalifikovane je tra
eno 3 do 4 dinara po asu. Poslodavci nisu pristali na ove
zahteve, ve su nudili kvalifikovanim radnicima 4,50 dinara
na as a nekvalifikovanim 2,50. Pregovori izmeu posloda
vaca i predstavnika podrunice, koji su trajali maja i sve
do pred kraj juna, nisu uspeli, kao ni usmena rasprava u Gra
dskom poglavarstvu. Podrunica Saveza graevinskih radnika
jednoglasno je odluila da se 28. juna stupi u trajk. U trajk
je stupilo oko 2.000 graevinskih radnika. Kada ni pokuaj
JUGORAS-a ni pokuaj graevinskih preduzimaa nisu uspeli,
a trajk bio dobro organizovan i radnikim straama zati
en od trajkbrehera, intervenisali su inspektor rada Kra
ljevske banske uprave i predstavnik Radnike komore. 19.
jula dolo je do sastanka izmeu radnikih predstavnika i
inspektora Banske uprave i Radnike komore. Radnici su
traili da se kvalifikovanim radnicima sa trogodinjom prak
som plaa 6 dinara na as, starijim 7 dinara po asu, a ne
kvalifikovanim 3,50. Poslodavci su nudili i ovoga puta kao i
ranije samo one uslove koje su dali i predstavnicima JUGO
RAS-a 1,50 dinar po asu manje nego to su zahtevali
predstavnici radnika. Tek je 31. jula, posle 33 dana borbe, do
lo do sklapanja kolektivnog ugovora i prestanka trajka. Rad
nici su dobili poveanje svojih nadnica za 15%. (Nekvaliiikovani 3,57%, radnici do 3 godine prakse 11,11%. struni rad
nici sa praksom preko 3 godine 6,36% vie nego po ugo
voru JUGORAS-a). Sklopljeni kolektivni ugovor utvrdio je:
radno vreme kvalifikovanih i pomonih radnika je 8 asova
na dan, noni rad obavlja se u smenama i plaa 100% vie
od normalnog rada. Nedeljom i zakonom predvienim praz
nicima nee se raditi, kao ni 1. maja, a poslodavci se oba
vezuju da nee ikanirati radnike zbog praznovanja. Ovim
je okonan trajk graevinskih radnika i oni su se na posao
vratili 2. avgusta 1937. godine.275

274 MSRV AO br. 19854, izjave grupe graevinskih radnika,

Duana Petrovia i dr.
275 D. K e c i , Klasne borbe, 209216, Radnike novine, br.
31 od 30. VII 1937, Politika od 1. VI 1937.

184

U 1937. godini poeo je i JUGORAS da deluje u Novom

Sadu pod rukovodstvom Vase Besermenjija, Mamutovia i
Dinjakog. Oni vode odvojeno pregovore, ime razbijaju je
dinstveno istupanje graevinskih radnika, ali su imali vrlo
mali broj radnika pristalica i nisu imali nikakvog uticaja na
trajk.
Pored trajka graevinskih radnika, 1937. trajkovali su
u Novom Sadu i krojaki radnici. Do 1935. godine ivako-odeni radnici gotovo da i nisu bili lanovi URSS-ovih sin
dikata u Novom Sadu. Od trajka 1936. ovaj broj naglo ras
te. Tada se u upravi podrunice nalazi Stevan Hladni, on je
i u Mesnom meustrukovnom odboru. Aktivni su u podru
nici i edomir ivkovi, Judita Alargi, Katica Hladni i dru
gi napredni radnici. Do trajka je dolo 1937. zbog malih nad
nica i sve vee skupoe. Kada poslodavci u Novom Sadu nisu
prihvatili zalitcve krojakih radnika, oko 130 radnika na kon
ferenciji 30. septembra resilo je da 1. oktobra stupi u trajk.
Kako je nekoliko poslodavaca naknadno prihvatilo zahtevc
radnika, ovi radnici su nastavili rad, a 120 radnika je 1. ok
tobra stupilo u trajk. Posle 32 dana trajk je uspeno okon
an. Svih 27 poslodavaca prihvatilo je zahteve i novim kolek
tivnim ugovorom svi ovi radnici dobili su poveanje nad
nica od 20 do 25%.276
esta pokrajinska konferencija KPJ za Vojvodinu odra
na septembra 1940. konstatovala je da je u 1937. godini bio
najvei broj organizovanih radnika, pa je ipak procenat organizovanja bio svega 6%. Kao jedan od osnovnih uzroka
ovakvog stanja URSS-ovog pokreta je to su socijalisti za
uzeli rukovodee poloaje u sindikatima i institucijama. Ta
socijalistika birOkratija nije dozvoljavala da radniki pok
ret jaa, nego je ba podravala stanje pogodno za ouvanje
svojih pozicija.
Vodei ogorenu borbu protiv te birokratije, ogroman
deo snaga sindikata upotrcbljen je na unutranje ienje i
suzbijanje socij al patriotskog uticaja. Na oblasnoj konferen
ciji (kongresu) URSS-a juna 1937. ova se borba postavila sas
vim otro. Leviari su na konferenciji imali apsolutnu vei
nu, ali, s jedne strane, provokatorski istupi socijalista i pretnje policijom, a, s druge strane, oportunistiko vodstvo leviara sa korumpiranim Jovanom ipoem na elu omogu
ili su da oblasna uprava i dalje ostane u rukama socijalista.

276

Isto. edomir ivkovi, seanje.

185

Ovakva oblasna uprava ne samo da ne pokazuje nikakvu ini

cijativu u rukovoenju sindikalnim pokretom, nego stalno
spreava i oteava rad.277
esta partijska konferencija je ocenila i stanje u Savezu
poljoprivrednih radnika za 1936/1937. godinu, U Savezu je
bilo 23.734 radnika ili 211 mesnih podrunica. U toku 1937.
bilo je oko 50 trajkova poljoprivrednih radnika. Vodstvo
Saveza nije pridavalo vanosti trajkakoj politici i zato je
dobar deo tih trajkova propadao. To je loe delovalo na rad
nike. Uzrok poraza trajkakih akcija moe se najveim delom pripisati sekretaru Saveza Hadnaevu, koji je nametao
svoju volju trajkaima i esto zakljuivao kolektivne ugo
vore bez pristanka radnitva.
U toku leta 1937. vrene su pripreme u Savezu poljopriv
rednih radnika, ije je sedite bilo u Nofom Sadu, za pred
stojei kongres koji je takoe trebalo da se odri u Novom
Sadu. Plaeni sekretar Saveza u 1937. godini bio je Svetozar
Markovi, koji se u to vreme ve posebno bavio problemima
poljoprivrednog radnitva. Na priremi kongresa aktivirali
su se mnogi napredni radnici, meu njima Branko Ivanevi metalski radnik, Ivan Butinja, metalski radnik, Viringer, metalski radnik, Jusuf Tuli, stolarski radnik, Duko Danilovi, krojaki radnik, eda ivkovi, krojaki radnik i nje
gov brat Duan i drugi. Svetozar Markovi ne samo da je uest
vovao u pripremama, ve je Partiji podastirao iz Saveza podat
ke potrebne za borbu protiv socijaldemokrata. U pripreme za
ovaj kongres ukljuio se i Arpad Verte. Iako do tada soci
jaldemokrata, on se u 1937, vrlo aktivno ukljuio u trajk
graevinara, naroito je mnogo pomagao u snabdevanju trajkaa, a ovim povodom je delovao uglavnom uz Svetozara Markovia na strani levih. Pripreme komunista kretale su se ug
lavnom u tome da na terenu podrunice pripreme dranje
delegata na kongresu, odnosno da se do najvee mogue mere
levo orijentiu, odnosno na ruenju biroktarije iz Saveza.
Kongresom je u ime Partije neposredno rukovodio Pavle Pap,
koji se tada jo nalazio u Novom Sadu. Kongres je odran
novembra 1937. godine u Radnikom domu. Pap je nailazio
u Radniki dom da vidi kako on tee i da po potrebi daje
konkretna uputstva. Nije imao pravo da neposredno prisust
vuje.

277
Danilo K e c i , ore M i l a n o v i , Komunistika
partija i revolucionarni radniki pokret u Vojvodini 19281941.
tom II, Novi Sad 1971, 368.

186

Od socijaldemokrata iz Centralne uprave URSS-a prisus

tvovali su Bogdan Kreki, Milorad Beli, Vrankar, Luka Pavievi, zatim Petar Rajkovi, Rozmajer, delegati Komore ili
oblasnog URSS-a, predsednik Saveza poljoprivrednih radnika
ura Hadnaev, Hudenova, bankarski inovnik, i jo jedna
njihova aktivistkinja, kao i neki njihovi nii funkcioneri
Kablar, Ki, Moari.
Za predsednika radnog predsednitva aklamacijom je
izabran predstavnik levice, subotiki poljoprivredni radnik
Lajo Bai, tada jo dobar drug (kasnije oportunirao). Os
tali u radnom predsednitvu bili su socijaldemokrati. Od so
cijaldemokrata govorili su predstavnici Saveza iz Beograda,
zatim Rajkovi, Rozmajer, Hadnaev, a od levih .Tanko melik, jedan iz Bakog Petrovog Sela, neki iz Banata i jo neki
napredni drugovi. Socijaldemokrati nisu dobili nijedan ap
lauz, bilo kojim jezikom da su govorili, a govorili su na po
dva-tri jezika, ak su im i zvidali. Bilo je oigledno da oni
nee dobiti upravu. Videi to, Pap je bio uporan u potpunom
eliminisanju socijaldemokrata. Ali socijaldemokrati se nisu
dali izgurati i predstavnik Centralne uprave Luka Pavievi
pred kraj kongresa otvoreno je predloio da se ide na kom
promis, da se u upravni odbor izaberu predstavnici levice i
desnice. Pap, koji se u to vreme nalazio u pobonoj pros
riji, signalizirao je da se ne pristane. Tada je prila u pomo
socijaldemokratima i policija. Predstavnik policije dr Vujin
izjavio je da je vreme isteklo i da, poto do sporazuma ne
dolazi, kongres rasputa, a da se moe odrati ponovo kroz
godinu dana. Tako je Partija dodue postigla politiko-propagandni uspeh, ali i nadalje ostala bez ikakvog uticaja u
centru Saveza.
Posle kongresa lanstvo je masovno naputalo Savez, tako
da je on u 1939. godini, kada je odran Drugi kongres, spao
na svega nekoliko stotina radnika.278
U 1937. godini Partija je uspela ne samo da ovlada up
ravama mnogih sindikalnih podrunica, Kulturno privrednim
omladinskim pokretom, enskim pokretom, ve je uspela da
pomou svojih lanova i simpatizera padne i u kulturno-umetniko drutvo Radnik. Na godinjoj skuptini rad
nike kulturno-umetnike grupe u leto 1937. godine, u uprav
ni odbor izabrani su komunisti Stevan Dejanov, Jovan
Oros, Pavle Lehotski i jo neke napredne radnice. Tu je Dru
tvo radilo do zabrane. U Drutvu su postojali diletantska

278

Isto, i Seanje edomira ivkovia.

187

sekcija, ahovska, pevaki i govorni hor, tamburaki zbor,

esperantska grupa, literarna sekcija i deja grupa Budu
nost.
Pod uticajem komunista i njihovim rukovodstvom ok
tobra 1937. osnovan je u Novom Sadu i Muziki univerzitet.
U tadanjem Spomen-domu odravani su koncerti sa krat
kim predavanjima.270

Grupa lanova Ursovih sindikata na novosadskom trandu, meu

kojima su i Radivoj irpanov, Jovan Geler, Ivan Radusin, Katica
i Stevan Hladni, Stevan Dejanov i dr.
KPJ je i 1938. godine nastavila jo jau borbu za jedin
stvo radnike klase kroz borbu za svakodnevne zahteve rad
nika, u prvom redu nastojei na jedinstvu svih klasnih sin
dikata, zatim za stvaranje akcionog jedinstva i sa onim sin
dikatima koje su stvarale buroaske partije JUGORAS, Hr
vatski radniki savez (HRS). Partija je traila od svojih la
nova da rade u svim sindikatima, da u njima budu inicija
tori borbe za svakodnevne zahteve radnika, za slobodu i ne
zavisnost sindikata. Poloaj radnike klase zbog nove ekonom
ske krize postaje sve tei i uprkos pritisku policije i obma
nama reformistikih sindikalnih voda broj lrajkova je ras279
Hronologija Novog Sada, 284, 286; MSRV AO br. 7318,
Seanja Boidara Maica.

188

lao u celoj zemlji. U Novom Sadu trajkovali su aprilamaja

obuarski radnici, aprila slubenici osiguravajuih drutava,
u julu je bio trajk radnika instalatera i trajk molera i farbara, septembra trajk limarskih radnika, zatim u leto ma
sovni trajk drvodelj...vih radnika i ponovo graevinskih rad
nika. U Novom Sadu i Petrovgradu stupili su u trajk avgusta 1938. i inovnici filijale Jadranskog osiguravajueg dru
tva.
Sindikalna organizacija graevinskih radnika bila je u
1938. godini jedna od najjaih podrunica u Novom Sadu.
Organizovani su bili skoro svi radnici. Poslodavci su izbegavali ispunjavanje kolektivnih ugovora i poeli su da smanjuju
nadnice. Kad su pregovori ostali bez ikakvih rezultata. Up
ravni odbor sindikata graevinskih radnika donco je odlu
ku da se stupi u trajk. Dok je kod drvodeljskih radnika za
poslenost opadala, kod graevinara jo uvele je trajala konjun
ktura. trajk je odrala radnika solidarnost, kao i kod dru
gih trajkova dobro organizovanih i pripremljenih. Pomo
su davali: Centrala Saveza graevinskih radnika iz Beograda,
Savez grafikih radnika, savezi drvodeljaca, molera, teksti
laca i dr. U akcijama i prikupljanju hrane uestvovala je i
napredna studentska i radnika omladina Na igralitu sport
skog kluba Radniki organizovan je trajkaki logor i pos
tavljena dva kazana, gde se hranilo vie stotina radnika. Na
svim stanicama postavljene su trajkake strae koje su vra
ale radnike u njihova sela upuujui ih na poljoprivredne
radove dok se trajk ne zavri. Posle 6 nedelja uporne borbe
graevinski radnici su izvojevali pobedu. Ovaj trajk je spa
dao u najvee i najorganizovanije trajkove graevinskih
radnika i uopte radnika Novog Sada.2
Pri pojavi ponovne krize, konjunktura drvodeljskih rad
nika poinje da stagnira. Poslodavci koriste to stanje, pa su
u mnogim mestima i preduzeima slabo primenjivani ranije
sklopljeni kolektivni ugovori, a plate nisu bile realne u od
nosu na skupou. Drvodeljski radnici su ponovo podneli zahtev za povienje nadnica, obnovu kolektivnog ugovora i bolje
postupanje sa uenicima. Bezobzirno se eksploatisala i en
ska radna snaga, naroito u preduzeu Karbiner (sada
Napredak). U preduzeu je radilo 4050 ena politirki.
Poto nije bilo nikakvih rezultata u pregovorima, rukovodstvo
podrunice, u dogovoru sa Mesnim sindikalnim odborom i
partijskim rukovodstvom, reilo je da stupi u trajk 11. avgusta 1938. Uestvovalo je oko 500 radnika. U trajk su stu280

Isto, 295; Politika od 5. V I I I 1938.

189

pili svi stolari i tapetari. Oko 4050 radnika nije stupilo u

trajk, jer su sa poslodavcima potpisali ugovor. trajk je
voen u tekim materijalnim uslovima, ali su sve sindikalne
podrunice i sindikalna drutva pokazali veliku solidarnost.
Radnike i njihove porodice obezbeivali su novcem, a kas
nije toplim obrocima. U trajkakoj kuhinji u Domu sindi
kata hranilo se oko 700 radnika. ak su i neki seljaci ues
tvovali u pomoi. Ni provokacije poslodavaca i policije, ni
pokuaj da se radnici dovedu iz Beograda sa Berze rada nisu
uspeli. Kada je Karbiner poao u Beograd da dovede radnike,
poto je trajkaki odbor doznao za ove namere, istim vo
zom za Beograd je otiao i Boidar Maic. Javio se Josipu
Bosnaru, sekretaru Centralnog odbora drvodeljaca. Bosnar
je pokupio sve stolare sa Berze rada, odveo ih u sindikat,
objasnio im o emu se radi i traio da ne prihvate posao.
Karbiner se vratio u Novi Sad bez i jednog radnika. Posle
svega poslodavci su nakon 8 nedelja trajka pristali na potpi
sivanje kolektivnog ugovora uz poviicu od 0,50 dinara po
satu. Ovi kolektivni ugovori ostali su na snazi sve do 1940.
godine, do zabrane rada URSS-ovih sindikata.
U julu su trajkovali i elektriarski radnici posle neuspelih pregovora sa poslodavcima. trajk je posle 11 dana zavr
en uspeno. Nadnice su poveane za 20%.281

Osnivanje Stranke radnog naroda i njen rad u Vojvodini

Posle zamiranja rada kroz Jedinstvenu radniku partiju
u 1937. godini, u borbi protiv faizacije zemlje, u borbi za
politiko jedinstvo radnike klase i radnih masa, KPJ je tra
ila nove forme kroz koje e sprovoditi politiku, i krajem
1937. godine pokrenula pitanje stvaranja legalne radnike
partije. Njena platforma sadravala je sve osnovne zahteve
koje je imala i platforma Narodnog fronta slobode. Ona je
u stvari bila instrument legalne politike borbe radnikog
pokreta.
Sedite Partije bilo je u Zagrebu, a na elu Glavnog ini
cijativnog odbora bio je Boidar Adija. Formirana je kao
Radnika partija, ali kako je njen cilj bio da obuhvati sve
radne mase, ona je javno delovala kao Stranka radnog na
roda (SRN). Tito u izvetaju od aprila 1938. godine obavetava Kominternu da je odrano inicijativno savetovanje za

2S1 MSRV AO br. 7318; Radnike novine od 15. VII 1912 i

26. VIII 1938, 23. IX i 21. X 1938.

190

celu zemlju uz 16 prisutnih i da e to imati veliki znaaj za

aktivizaciju u celoj zemlji na politikom planu. I u julskom
izvetaju, govorei o svojoj delatnosti u zemlji od sredine
juna, govori i o ovom problemu i javlja da je odrana ze
maljska konferencija inicijativnog komiteta Radnike partije
(legalne) sa delegatima iz Srbije, Makedonije, Crne Gore, Slo
venije, Hrvatske, i da su na toj konferenciji doneti vani zak
ljuci za borbu protiv hitlerovskog uticaja i prodiranja u
zemlju.282
Rad na stvaranju SRN poeo je u Vojvodini sredinom
1938. Veoma ivu aktivnost razvila je u pripremi skuptin
skih izbora i na samim izborima, i formirala inicijativne od
bore u veem broju mesta. U Inicijativni odbor Radnike
partije uli su Svetozar Markovi Toza, Stevan Dejanov, Slavko Brzak, Jovan Oros i Arpad Verte. Glavnu ulogu u ovoj
akciji odigrao je Sevtozar Markovi. Policija to naglaava u
jednom svom dopisu u vezi sa aktivnou oko formiranja Od
bora:
isto komunistika delatnost poznata u ovoj upravi iz
decembra 1937. kada je bio zaposlen kao inovnik u Savezu
poljoprivrednih radnika, u kome je u tolikoj meri razvio
svoju destruktivnu komunistiku aktivnost da je samo in
tervencijom ove uprave onemogueno da Savez o kome je
re doe u ruke komunista.283
Platformu Stranke doneo je iz Beograda Svetozar Marko
vi i umnoio je u redakciji lista Vojvoanin, gde je tada bio
zaposlen. To je bio program SRN, u kome je naglaeno da
radni narod mora imati svoju stranku.
Inicijativni odbor za stvaranje SRN stoji na stanovitu
da danas ne postoji jo jedna organizovana radnika i se
ljaka partija, koja bi zastupala elje i interes veine rad
nog naroda. Oni zbog toga ele da prislupe definitivnom
stvaranju stranke, ije bi osnovne smernice sledile:
1. Radnika klasa je samostalan politiki faktor i ima
svoje specifine zahteve i ciljeve, koje ne moe ostvarivati
preko nikakvih drugih stranaka nego preko svoje sopstvene.
2. Radnika klasa uestvujui u narodnoj borbi za vladu
naroda, spremna je da sarauje sa svim demokratskim sila
ma na bazi pune politike ravnopravnosti.
3. Radnika klasa smatra da njena borba moe da bude
uspena samo ako je budu vodili svi slojevi radnog naroda
242

A CK KPJ Kl 1938/21, 22.

K e c i . Klasne borbe, 234.

283 D.

191

grada i sela. Radnika klasa sebe smatra samo sastavnim

delom celokupnog radnog naroda.
4.
Stranka radnog naroda zahteva federativno dravno
ureenje u kome e narodi i pokrajine imati svoje federa
tivne, odnosno autonomne jedinice u kojima e svim poslov
ima upravljati narod preko svojih slobodno izabranih pred
stavnika. Stranka radnog naroda trai da i Vojvodina bude
jedna od autonomnih jedinica, obzirom na svoju posebnu
ekonomsku, socijalnu i nacionalnu strukturu i posebnu istorijsku i kulturnu tradiciju.
Stranka je pokazala u izbornoj kampanji i u Novom
Sadu veliku aktivnost avgust, septembar, oktobar, do par
lamentarnih izbora 11. decembra 1938. godine. Na izbore se
ilo sa Vojvoanskim pokretom. Stranka je produila svoju
aktivnost i u 1939. godini, i dok se na politikom planu do
izbora borila protiv vlade Milana Stojadinovia i meunarod
nog faizma, protivu rata, za vlast naroda i demokratiju, u
1939. godini bori se protivu vlade sporazuma Cvetkovi-Maek.
U platformi se 1939. godine to i naglaava:
Ovaj sporazum je posledica borbe demokratskih masa
s jedne strane a teke meunarodne situacije s druge. Ovakav kakav je, ovaj sporazum ne odgovara potpuno e
ljama i shvatanjima ni srpskim ni hrvatskim masama.
Sporazum SDK Cvetkovi nije sporazum izmeu srps
kog i hrvatskog naroda. On je napravljen od strane vladajuih srpskih krugova sa namerom da se izvri cepanje svih
radnih masa srpskih i hrvatskih koje su se borile za demo
kratizaciju, i dalje da izvri cepanje jedinstva svih naroda
Jugoslavije koji su traili i trae punu ravnopravnost.284
esta pokrajinska konferencija ocenila je rad SRN uopte i posebno njeno uestvovanje na parlamentarnim izbo
rima 1938. u zajednici sa Vojvoanskim pokretom, u ijem se
izvrnom odboru nalazio i predstavnik Stranke.
Meutim, uglavnom usled nelojalnosti graanskih stra
naka okupljenih u Vojvoanskom pokretu, ovo se uestvo
vanje svelo samo na najaktivnije pomaganje Vojvoanskom
pokretu i njegovih kandidata u ovoj izbornoj borbi. Dok
je, s jedne strane, vlast onemoguavala javno afirmisanje
samostalnog radnikog pokreta u Vojvodini, sam Vojvo
anski pokret nastojao je jo od prvog dana saradnje da
potisne Stranku, da bi je kasnije sasvim zanemario.285
284 MSRV
285 D.

192

AO, br. 12751.

K e c i , i D. M i t r o v i , nav. delo, 366.

Dalje se navodi u izvetaju VI pokrajinske partijske kon

ferencije za Vojvodinu da je Stranka istakla etiri kandidata
(u Novom Beeju, Bakoj Topoli, Sidu i Vrcu). Koliko je
Stranka dobila glasova na izborima nije utvreno. U novobeejskom srezu, gde se ilo na izbore na demokratskoj listi,
Strankin kandidat je dobio preko 1.600 glasova i pored svih
zloupotreba.
Opti rezultati rada Stranke u Vojvodini bili su za rad
niku klasu i KP od neocenjive vanosti. Partija je preko
Stranke uspela da se povee sa irokim narodnim slojevima,
da prodre u radionice i radnike kvartove, da uvrsti svoju
vezu sa selom, uspela je da okupi znatan deo intelektualaca,
koji su se docnije pribliili KP.2Sli
Posle izbora, poetkom 1940, vlast je sve vie inila smet
nje u radu aktivista. Zabranjeni su njeni listovi Narodni glas
i Npszava i Stranka sve vie saterivana u ilegalnost. Time
je i prestala potreba za njenim delovanjem.

Obnova i izgradnja Partije i Saveza komunistike

omladine od 1938. do aprilskog rata
esta partijska pokrajinska konferencija konstatovala je
da je Partija u Vojvodini obnovljena 1938. godine (Tito u
svom izvetaju Kominterni stavlja formiranje pokrajinskog
rukovodstva u prolee 1938), to ukazuje na to da su arko
Zrenjanin i Pavle Pap, odmah po svom izlasku iz zatvora u
leto 1937. godine, pokuali sa formiranjem nekog privreme
nog pokrajinskog tela da bi otpoeli sa obnovom Partije. Ovo
tim pre to se u Novom Sadu ve tada nalazio i Jusuf Tuli,
a iz zatvora iziao Ivan Radusin. U novom Sadu se nala
zio i Pavle Pap, a ve tada i Svetozar Markovi. Pokrajin
ski sastanak partijskog rukovodstva krajem 1938. godine ve
je bio u mogunosti da analizira stanje u Partiji od 1936.
do 1938, tj. stanje kada je Partija bila razbijena u potpunosti,
sem u Vrcu i Novom Sadu, stanje kada je preostalo lanstvo,
usled slabog dranja rukovodeeg kadra, poelo da gubi veru
u Partiju, stanje u kome su socijaldemokrati i drugi oportu
nisti koristili situaciju i hvatali pozicije u radnikoj klasi i
pokuavali da razbiju ono to je bilo stvoreno na bazi narodnofrontovskog rada. Rukovodstvo je ve tada bilo u mogu
nosti da daje ocene o uzrocima koji su doveli do rasula i preduzme mere za obnovu i Partije i SKOJ-a. Na osnovu predu286 Isto, 367.
193

zetih mera, novo pokrajinsko partijsko rukovodstvo je uspelo

da izgradi partijsku i skojevsku organizaciju i njihova ruko
vodea tela, da stekne veliki ugled u narodnim masama, to
mu je i omoguilo da u odlunom trenutku borbe 1941. godi
ne povede te mase u borbu.
Na estoj pokrajinskoj partijskoj konferenciji konstato
vano je da je Pokrajinski komitet uspostavio Partiju na celoj
teritoriji i organizaciono je povezao:

Pokrajinsko rukovodstvo uz svestranu pomo i po

drku CK, a pod potpunim razumevanjem i saradnjom ak
tivista po pojedinim mestima za nepunih godinu i po dana
prebrodilo uglavnom sve osnovne tekoe, uspostavilo Par
tiju na celoj teritoriji, organizaciono je povezalo i pojaalo
njenu rukovodeu ulogu u borbi radnike klase. esta po
krajinska konferencija septembra 1940. konstatovala je da
postoje organizacije u 45 mesta, dok su do juna 1939. posto
jale samo u tri. Od 29 srezova, koliko ih ukupno ima u Voj
vodini, organizacije postoje u 21 srezu.
Okruni komiteti postoje u svim okruzima. Socijalni
sastav rukovodstva u okrunim komitetima je 50% radni
ka, 30% seljaka i 20% intelektualaca. Brojno stanje lan
stva u Partiji pokazuje veliki porast. Socijalni sastav lan
stva Partije je 50% radnika, 40% poljoprivrednih radnika i
sitnog seljatva i 10% intelektualaca. Jo uvek je procenat

194

industrijskog radnitva prema zanatskom manji, a na selu

broj poljoprivrednih radnika u odnosu prema srednjem
i sitnom seljatvu, nije najpovoljniji. I procenat intelektu
alaca dosta je malen.2"
Brzi uspeh u radu, naroito u 1940/41, postignut je i
zbog toga to su Radivoj irpanov i Jusuf Tuli od poetka
1940. godine postali profesionalni politiki radnici. irpanov
je likvidirao obuarsku radionicu i dao inicijativu da se ot
vori radionica metli i etaka, koja bi davala ne samo novane
prihode Partiji, ve bio on mogao nesmetano da putuje radi
prodaje ovih predmeta i neometan od policije radi na iz
gradnji naprednog pokreta. Radionica je otvorena 1940. go
dine. I Jusuf Tuli od aprila 1940. prelazi pod pritiskom
policije u duboku ilegalnost. Napustio je rad u struci, sta
nuje ilegalno kod Viktora Kosovela u Musievoj ulici, i sav
se predaje partijskom radu. Tu je i iskusan sindikalni funkcioner Jovan eravljev, koji je bio vie ili manje pod stalnom
policijskom prismotrom, i koji negde poetkom 1940. dolazi
u Novi Sad, upravo bei nou iz roditeljske kue u Zemunu
ispred policije. Tu je i Sonja Marinkovi, posle zavrenih
studija, Vlada ivanovi, Duan Danilovi, lan Mesnog meustrukovnog odbora, predsednik Podrunice tekstilno-odjevnih radnika i verovatno i lan Mesnog Komiteta KPJ za Novi
Sad. Zbog svoje istaknute aktivnosti u URSS-u policijski je
proteran u svoje rodno selo kod Ljiga septembra 1940. go
dine. Tu je i jedan broj marksistiki obrazovanih intelektua
laca kao to su Branko Baji, Vjeeslav Venda Cimr, inenjer,
Maksim Goranovi, inenjer, tu je Ljubomir Ljupe Ili, panski borac, a od 1940. godine i Todor Toa Tima, takoe panski borac.
Iz raspoloive grae skoro je nemogue izvriti rekon
strukciju organizacionog razvitka i stanja Partije i SKOJ-a,
tj. formiranje partijskih i skojevskih organizacija, njihove
lanove i njihov teritorijalni i preduzetni raspored, kao i for
miranje niih rukovodeih tela. Iz izvetaja Pokrajinske par
tijske konf. se npr. vidi da su okruni komiteti Partije, kao
rukovodea tela za pojedine administarativne okruge, dosta
kasno formirani, jer je na estoj pokrajinskoj konferenciji
konstatovano da je Pokrajinski komitet do nedavno vrio
poslove okrunih komiteta Partije. Ako je Okruni komitet
Partije za Sombor po izjavi Lazara Plavia formiran poet
kom druge polovine 1939. godine, moe se uzeti kao sigurno

287

Isto, 361, 362, 363.

195

da je i Okruni komitet Partije za Novi Sad formiran u dru

goj polovini iste godine.
Ima podataka o formiranju prvog mesnog komiteta Par
tije za Novi Sad koji je formirao Radivoj irpanov. Ljubia
Popara u svojoj izjavi navodi da je u jesen 1938. irpanov
formirao MK KPJ u sastavu Jusuf Tuli, Ljubia Popara i
Dragi Milen'kovi. Po njegovoj izjavi, kad su proireni Pok
rajinski komitet SKOJ-a i Mesni komitet SKOJ-a, proiren
je i MK KPJ. U Komitet su uli Vladimir ivanovi, Ivan
Koi i Branko Baji, koji je aprila 1940. doao na elo Mes
nog komiteta KPJ. Radivoj irpanov je isti drao na vezi i
prisustvovao sastancima od njegovog osnivanja. Kakve su
promene kasnije nastale u MK Partije i u koje vreme, nema
dovoljno sigurnih podataka. Pouzdano se zna da je jula 1940.
godine MK KPJ prerastao u Okruni komitet KPJ i da je
na njegovo elo, avgusta iste godine, doao Branko Baji.
Sem navedenih lanova Komiteta, mesni i okruni rukovodi-

Boko Palkovljevi
MK Skoja

Pinki,

lan

oci Partije bili su Livi ja Lilika Bern, ore Beiin, Andrija

Lederer i Duan Duko Danilovi.
Nema sigurnih podataka ni za utvrivanje formiranja
partijskih elija, njihova sastava i teritorijalne i preduzetne
pripadnosti. Raspoloiva dokumenta su nedovoljna i najee
kontradiktorna. One su formirane u periodu 19381941. go

196

dine. -Neke su svakako postojale i i ani je, posle provale Milankova, to podvlai i esta partijska pokrajinska konferen
cija. Isti je sluaj i sa utvrivanjem partijskog lanstva u
Novom Sadu. Prema seanjima ivih uesnika, to svakako
nije dovoljno, lanovi Partije bili su: Milorad Petrovi, ore Zlii, Kota okica, Petar Dimiitrijevi, Vasa Tankosi
-Veliki Vaka, Radovan Smiljanov, Sava isalov, Milo Bebi
Ujka, Stevan Momilovi, Stevan aleni, Judita Alargi, Dar
de okica Raduj kov, Milica Beba Bursa, Viktor Kosovel,
Ivan Butinja, Mijo uri, dr Milo Aranicki, Antun Urban,
Ilija eri, arko Matijaevi, Slobodan Kovaevi, Ivan Kaanski, Jovan Oros, Stevan Peut, Duan Petrovi, Rudolf
Klaus, Josip Berenji, ula Nemet, ivko Ranisavljevi, Todor Toa Tima, Mila Brki, ula Varga i Mika Pavlovi. Bilo
je lanova Partije koji po prirodi svoga partijskog statusa
nisu iveli u partijskim elijama. To su lanovi koji su bili
na specijalnim partijskim zadacima, kao npr. u partijskoj
tehnici i tome slino. Oni su bili na direktnoj vezi sa ruko
vodiocima. Meu njima je bila dr Rua Blau Franceti, lekar,
I.jubia Proti, oficir, Vjeeslav Venda Cimr, Julija Cimr,
Ljuba Ili panac, Natalija Digurski, Boidar Maic, urica
Jojki i verovatno mnogi drugi o kojima nemamo podataka.
Nismo utvrdili da li su lanovi Partije bili: Lazar Teanov, SlaVko Brzak, Malija Jakab, Milan Dani, ika Dronjak,
Branko Skandarski i ore Mike. Kandidati za lana KP
bili su Nataa Starev, .Tanko Kuhar i Milica Digurski. Kan
didata je sigurno bilo mnogo vie, ali o njima nema nikak
vih podataka.
esta pokrajinska partijska konferencija konstatovala je
da je jo uvek malo industrijskih elija i da su se bre i
lake formirale meovite elije.888
Partija u celini u Vojvodini nije postigla ni izdaleka pot
rebne rzultate u radu sa nacionalnim manjinama. Najbolje
je stajala u radu sa Maarima. U to vreme Nemci su bili ve
gotovo svi pod hitlerovskim uticajem: oni su razvili jaku agi
taciju i propagandu, pomaganu moralno, materijalno i u kad
rovima iz Nemakog Rajha, tako da je minimalan broj Nemaca bio pod uticajem KPJ. Konferencija konstatuje da je
oko 30% lanova Partije Maara, da Partija vrlo slabo stoji

288 Isto, 371, 372; MSRV AO br. 15016 Seanja Ljubie Po

pare, Mike Pavlovia i dr.

197

kod nemakog stanovnitva i da je tome uzrok u prvom redu

velika agitacija faistiki nastrojenih Nemaca, ali da ni Par
tija nije obraala mnogo panje radu meu Nemoima. Dok
je na maarskom jeziku ipak izilo neto materijala, pokra
jinsko rukovodstvo nije nita izdalo na nemakom. Ni na slo
vakom jeziku nije izdato nita od materijala, pa ipak je kod
slovakih masa Partija bila prilino dobro uvrena. Slova
ci su se sluili i materijalima na srpsko-hrvatskom jeziku,
verovatno je uticala dosta i spoljna situacija, pa i to to su
Slovaci imali jedan broj dobrih partijskih radnika. Iako je u
Vojvodini bilo oko 80.000 Rumuna, Partija nije uspela da
prodre u rumunske mase. I pored toga to je broj lanstva
stalno rastao i izgraivao se teoretski, ipak, izgraenih kadro
va, koji su mogli efikasno da eluju u tako velikoj pokrajini,
ni izdaleka nije bilo dovoljno.
Kao rezultat nepune godine i po dana delovanja Partije na
terenu Vojvodine, izabran je na estoj pokrajinskoj partij
skoj konferenciji nov Pokrajinski komitet, u koji su bili izab
rani najbolji kadrovi Vojvodine, najveim delom izrasli iz du
gogodinje borbe sa klasnim neprijateljem i ija je odanost
proverena kroz tu borbu, to e sa malim izuzetkom NOB i
pokazati. U Pokrajinski komitet izabrani su: arko Zrenjanin
Uoa, uitelj, politiki sekretar, Jusuf Tali, radnik, organiza
cioni sekretar, lanovi Biroa Ivan Lakovi-Vijoglavin, seljak,
Radivoj irpanov, obuar, Svetozar Toza Markovi, novinar,
Sonja Marinkovi, inenjer, Gordana Ivakovi, student. la
novi PK KPJ: Aim Grulovi, inovnik, Mihalj Servo, radnik,
Lazar Plavi, tampar, Branko Baji, avokatski pripravnik,
Stevica Jovanovi, student, Mihalj amu, radnik, Sava Munan, student, Erne Ki, radnik, Otmar Majer, publicista, Bo
rislav Petrov Braca, student i Stevan Dejanov, radnik."89
*

Rad KPJ za Vojvodinu na izgradnji SKOJ-a u Vojvodini,

kao i u Novom Sadu, ide uporedo sa obnovom i izgradnjom
KPJ. Posle zabrane OMPOK-a Komunistika partija Vojvodi
ne bori se za nove legalne forme rada meu radnikom i
srednjokolskom
omladinom.
Meu
radnikom
omladinom
Partija 1938. godine formira omladinske sekcije u strukov

289

ta 1942.

198

MSRV AO, br. 7392, 15015; Franc Rajt, Izvetaj od avgus

nim organizacijama podrunici Saveza grafikih radnika,

URSS-u, BOTl-u i Sindikatu privatnih nametenika. Meu
srednjokolskom omladinom to su literarne i druge sekcije u
kojima deluju napredni omladinci.
Najvie uspeha u radu imala je omladinska sekcija gra
fikih radnika, u kojoj je delovalo nekoliko naprednih omladinaca pod rukovodstvom lanova KP. Meu prvim napred-

Duan Danilovi, lan MK KPJ

nim omladincima u ovoj sekciji bili su Kota okica, Milo
Bebi Ujka, zatim ore Zlii Ciga, Ljubia Popara, Stevan
Caleni, Sava isalov i jo neki. U toj sekciji u 1938. i 1939.
godini okupilo se oko 50 omladinaca. Po ulasku u sekciju
ore Zlii postaje jedan od najaktivnijih omladinaca i stub
ove sekcije, kako u svojoj izjavi navodi Milorad Petrovi. U
1937. godini u Novi Sad dolazi Ljubia Popara. Pre toga je
bio ctak tuzlanske gimnazije. Kao uenik postao je lan KP,
i kao sumnjiv bio je hapen. Po dolasku u Novi Sad upisuje
se u gimnaziji, ali je ubrzo naputa, jer je i do novosadskih
profesora
dopro
glas
o
njegovoj
marksistikoj
orijentaciji.
Zbog toga naputa gimnaziju i prelazi na tipografski zanat,
ulazi u Savez grafikih radnika i tu poinje sa svojom politi
kom aktivnou.

Kroz te sekcije Partija je kulturno i idejno uzdizala rad

niku omladinu. Tokom vremena ta veza izmeu grafike om
ladinske sekcije i omladinske sekcije URSS-a postala je tako
vrsta da je bilo sasvim svejedno, kako kae Milan Kovaevi, krojaki radnik, da li si u Domu sindikata ili u Domu
grafiara. Zadatak je bio ne samo povezivanje radnike omla
dine u gradu ve i povezivanje i zbliavanje sa omladinom u
drugim mestima. U tu svrhu prireivane su ekskurzije i tako
irene napredne ideje. Takvih ekskurzija bilo je u Suboticu,
Stari Beej, Sombor, a postojala je veza i sa beogradskom om
ladinom. Na ekskurzijama prireivane su zabave sa napred
nim programom, pevane napredne pesme, prireivane igranke i dr.
Jedna od znaajnih formi rada bili su izleti u Fruku Go
ru. Omladina svih drutvenih slojeva na tim se izletima ne
samo upoznavala i zbliavala, ve i vaspitavala u naprednom
duhu, kroz kulturne programe i predavanja. Izleti su organizovani kroz Drutvo prijatelja prirede, a nastojalo se da se
u ove izlete ukljuuje i omladina van Novog Sada. To ujedi
njavanje radnike i intelektualne omladine dovelo je kasnije
do punog zamaha u politikom i idejnom radu.280
Kada js sredinom 5938. godine Centralna skojevska ko
misija prerasla u Centralni komitet SKOJ-a, i kada se pristu
pilo obnovi i izgradnji SKOJ-a u pokrajinama, u Novom Sa
du je ve bio izrastao jedan broj naprednih omladinaca koji
su bili kadri da na liniji KP deluju meu omladinom i da se
od njih formiraju via i nia skojevska rukovodstva.
PK KPJ za Vojvodinu pristupa obnovi SKOJ-a krajem
1938. godine, a taj zadalak pokrajinsko partijsko rukovod
stvo poverava Radivoju irpanovu iri, koji se i do tada ak
tivno bavio omladinskim pitanjima u Partiji. Sve do vreme
na kada se skojevska organizacija obnavlja, SKO.T je u Voj
vodini slabo stajao.
esta pokrajinska partijska konferencija konstatuje da
je SKOJ u ranijem periodu (tamo gde je postojao) bio zaauren, strogo ilegalan, obina kopija partijskih elija, dok se
na iroke slojeve omladine, na njihov specijalno teak polo
aj i zahteve nije obraala panja.
Celokupnom akcijom oko osnivanja SKOJ-a, formiranja
njegovih rukovodstava i njegove izgradnje kako je navede
no, rukovodi Radivoj irpanov, koji uspeva krajem 1938. i u
290 Isto, i br. 15742, 15016 i 18733; izjave Buljovia, Milorada Petrovia i dr.

200

toku 1939. da formira pokrajinsko i mesno rukovodstvo

SKOJ-a za Novi Sad, koje sredinom 1939. pristupa i formira
nju skojevskih aktiva. Prvih nekoliko omladinaca odabranih
za Pokrajinsku komisiju SKOJ-a bili su arko Matijaevi, advokatski pripravnik, izrastao u studentskom naprednom po
kretu u Beogradu, Ljubia Popara tipograf radnik, i Ivan Bu
tina, metalski radnik, istaknuti lan Partije u novosadskom
naprednom pokretu. arko Matijaevi i Ljubia Popara na
vode da im je direktivu o osnivanju Pokrajinske skojevske
komisije preneo Radivoj irpanov, poto je prethodno sa sva
kim ponaosob razgovarao i traio pristanak. Komisija je os
novana krajem 1938. na zajednikom sastanku (arko Mati
jaevi, Ljubia Popara, Ivan Butina). Sastankom je ruko
vodio irpanov. Objasnio je potrebu osnivanja ne samo po
krajinskog skojevskog rukovodstva ve i SKOJ-a uopte, ali
ne SKOJ-a kao uske ilegalne organizacije, ve organizacije
koja e da okuplja svu omladinu, a SKOJ e biti jezgro te
omladine. Zato je ve na ovom sastanku dat zadatak da se
obnovi SKOJ u svim mestima Vojvodine i rad postavi u du
hu novih principa. Kad je poela da funkcionie Komisija,
rad je bio skoncentrisan samo na Novi Sad, jer tako mali
broj lanova i nije mogao u prvo vreme da obuhvati ni okrug
novosadski a kamoli pokrajinu. irpanov je i dalje neposred
no rukovodio celokupnim radom na taj nain to je gotovo
stalno prisustvovao sastancima, lino proveravac omladince
koji su dolazili u obzir za skojevsku organizaciju i davao
uputstva za rad. Pomo je pruao i Centralni komitet SKOJ-a
preko Dobrivoja Radosavljevia, kao instruktora, koji je do
lazio u Novi Sad, prisustvovao sastancima, davao uputstva.
Da bi se skojevske organizacije to bre formirale, stvorila
rukovodstva i osposobila za delovanje medu omladinom, po
jaano je odnosno proireno pokrajinsko skojevsko rukovod
stvo u prolee 1939. godine. U Pokrajinsku komisiju su uli
Sonja Marinkovi, Branko Baji, Gordana Ivakovi i Stevan
Peut, krojaki radnik. Sekretar Komisije od njenog osniva
nja bio je arko Matijaevi. Ovako pojaano rukovodstvo
poinje da obuhvata postepeno i teren van Novog Sada
Kulu, Vrbas, Suboticu i druga mesta. Povezuje se sa student
skom vojvoanskom omladinom Beogradskog univerziteta a
pokuava da nae forme rada i sa studentskom vojvoans
kom omladinom Zagrebakog univerziteta. Vezu sa beograd
skim studentima odravale su Sonja Marinkovi i Gordana
Ivakovi preko vojvoanske studentske menze, a sa zagre
bakom studentskom omladinom preko Raomira Rae Ra-

201

dujkova. Radilo se i na ukopavanju u skojevski rad napred

nih elemenata iz biveg OMPOK-a, ali se u tome ponekad nije
uspevalo, zbog oportuniranja pojedinaca, ranije istaknutih ak
tivista OMPOK-a. koji su odbijali vrste organizacione for
me SKOJ-a.
Sa radnikom omladinom radilo se kroz napred navede
ne omladinske sekcije, a primenjivani su i svi drugi oblici
rada, ime se pribliavalo radnikoj omladini i orijentisalo
na liniju KPJ.

Judita Alargi, lan KPJ

U jesen 1939. godine dolazi do reorganizacije Komisije.
Ona je pretvorena u Pokrajinski komitet SKOJ-a za Vojvodi
nu, a formiran je i Mesni komitet SKOJ-a za Novi Sad. Po
seanju arka Matijaevia, Pokrajinski komitet SKOJ-a for
miran je negde septembra u prisustvu irpanova. U Pokrajin
skom komitetu ostali su Ljubia Popara, kao sekretar, Gordana Ivakovi, Stevan Peut, izgleda i Ivan Buitinja, kao i ar
ko Matijaevi i Branko Baji dok nisu otili na novu du
nost.
Do jeseni 1939. godine u Novom Sadu stvoreni su bili uslovi za formiranje Mesnog komiteta SKOJ-a za Novi Sad. Razrasitanje rada zahtevalo je dalje organizaciono razvijanje
SKOJ-a. U italakim grupama kao osnovnoj formi rada za
marksistiko obrazovanje mladih komunista bio je okupljen

202

veliki broj srednjokolske i radnike omladine. Iz tih grupa

izrastali su aktivi SKOJ-a koje je trebalo organizaciono pove
zati pod jednim mesnim rukovodstvom i rad dalje razvijati.
Kroz raniji rad i aktivnost u raznim masovnim legalnim orga
nizacijama i drutvima ve je bio izrastao jedan broj omla
dinskih
kadrova
sposobnih
da
rukovode
organizacijom
SKOJ-a u mestu i u Pokrajini. Meu njima su u prvom redu
bili Sonja Marinkovi, Gordana Ivakovi, ore Zlii, Ste
van aleni, Sava isalov, Milorad Mika Pavlovi. Mika Pavlovi postao je napredan omladinac jo u gimnaziji. Kao stu
dent medicine u ehoslovakoi i kasnije na Beogradskom uni
verzitetu u potpunosti se aktivirao u naprednom omladin
skom pokretu. Odmah po dolasku na univerzitet biran je za
sekretara Studentskog doma i u odbor Vojvoanske studen
tske trpeze.
Sastanak za formiranje MK SKOJ-a pripremila je Sonja
Marinkovi. Odran je u stanu Mike Pavlovia u jesen 1939.
godine. Sem lanova proirene pokrajinske komisije sastan
ku su prisustvovali ore Zlii, Steva aleni, Sava isalov i
Mika Pavlovi. Ljubia Popara je kao sekretar Komisije ob
razloio potrebu daljeg uvrenja skojevske organizacije i
potrebu podele pokrajinskog omladinskog rukovdstva na po
krajinski i mesni komitet SKOJ-a za Novi Sad. Predloge la
nova u saglasnosti sa irpanovim proitala je Gordana Iva
kovi i u mesno rukovodstvo SKOJ-a uli su Sonja Marinko
vi, kao sekretar, ore Zlii. Mika Pavlovi, Stevan aleni
i Sava isalov. Sutradan u stanu Stevana ejanova uz prisus
tvo irpanova odran je sastanak Pokrajinske komisije i konstituisan Pokrajinski komitet SKOJ-a za Vojvodinu u sastavu
Ljubia, Popara, kao sekretar, Gordana Ivakovi, Ivan Buti
nja i Stevan Peut. Branko Baji i arko Matijaevi preli su
na novu dunost.
Mesni komitet je u napred navedenom sastavu radio ne
koliko meseci a onda krajem 1939. iz njega izlazi Sonja Ma
rinkovi i ore Zlii i prelaze na novu dunost. Sekretarom
postaje Milorad Mika Pavlovi a u Komitetu ostaju Stevan
aleni i Sava isalov. Verovatno je da su u Komitet koopti
rana jo dva lana da bi mogao normalno da funkeionie i
obavlja svoje zadatke. Komitet je uspeno rukovodio radom
u Novom Sadu, pruao svestranu pomo skojevskim organi
zacijama koje su se brzo razvijale i sticale ugled medu om
ladinom.
Usled brzog razvijanja skojevskih organizacija marta
1940. godine dolo je do formiranja Okrunog komiteta
SKOJ-a za Novi Sad na elu sa Mikom Pavloviem kao sek203

retarom. U Komitet ulazi i Ljuba Doroslovaki iz starobeejske skojevske organizacije i najverovatnije Stevan aleni i
Sava isalov. Prema izjavi Mike Pavlovia Mesni komitet
SKOJ-a za Novi Sad i dalje postoji. Ko je jo bio u okrunom
rukovodstvu nismo uspeli da utvrdimo. Kao lanovi Okru
nog rukovodstva za Novi Sad u izjavama uesnika spominju
se Doka Zagori, Jovan Buli, ivko Ranisavljevi. Po odla
sku Mike Pavlovia 11 Pokrajinski komitet SKOJ-a postaje
sekretarom OK SKOJ-a Stevan aleni.
Okruni komitet obuhvatao je srezove novosadski, bakopalanaki, starobeejski, kulski, abaljski i titelski. Zadatak
rukovodstva bio je u prvom redu da se to pre poveu sve
sreske skojevske organizacije, da se uvrste i formiraju skojcvska rukovodstva. lanovi okrunog rukovodstva obilazili
su organizacije, pruali pomo u radu i osnivanju rukovodstva
na terenu. Mika Pavlovi kao sekretar obilazio je sve srezove
u okrugu. U bakopalanakom srezu kontaktirao je sa ruko
vodiocem omladine Duanom Dukom Alimpiem, u kulskorn
sa Josipom Kramerom Dokom, sekretarom Partije ovoga
sreza, u abaljskom sa nekim Jovom, a bio je i u titelskom
srezu. Ljuba Doroslovaki radio je u starobeejskom srezu.
Posle povezivanja sa organizacijama u okrugu i njihovog
uvrenja odrana je okruna konferencija SKJ-a u prolee 1940. Konferencija je pripremljena pod rukovodstvom ora Zliia, onje Marinkovi i Branka Bajia. Prethodno su
odrana dva pripremna sastanka, jedan van Novog Sada na
kome su Sonja Marinkovi i Zlii govorili Miki Pavloviu o
potrebi odravanja konferencije, o radu i mestu gde e se odr
ati i drugi sastanak odran je u Studentskoj maitici na kome
je prisustvovao i Branko Baji. Ovaj sastanak obuhvatio je
organizaciono tehnike pripreme za koje je zaduen Mika
Pavlovi. Tehnike pripreme izvrila je grupa drugova na e
lu sa ivkom Ranisavljeviem priprema hrane i obezbeenje zgrade.
Konferencija je odrana u Matici studentskoj, u dana
njoj Ulici Matice srpske. Na konferenciju su pozvani pred
stavnici svih mesta iz okruga novosadskog. Uestvovalo je
preko 20 delegata. Konferenciju je otvorio Borislav Petrov
Braca, a referate su podneli Mika Pavlovi i Branko Baji,
sekretari SKOJ-a i Partije. Donete su odluke o daljem radu,
organizacionom uvrivanju i omasovljenju skojevskih or
ganizacija. Nismo utvrdili da li je dolo i do organizacionih
promena u okrunom rukovodstvu SKOJ-a.
O
organizacionom uvrivanju SKOJ-a ne samo u okrugu
novosadskom ve i u Pokrajini govori i pokrajinska konfe

204

rencija SKOJ-a odrana februara 1940. u Novom Sadu. Pri

sustvovao je 21 delegat iz osam novoformiranih mesnih ruko
vodstava. Tokom dvodnevnog rada konferencije analizirano
je stanje skojevskih organizacija u Vojvodini. Po oceni kon
ferencije, nedostaci u radu bili su nedovoljna samostalnost i
neinicijativa mesnih organizacija u voenju akcija i neobraanje panje na masovni rad u postojeim omladinskim ud
ruenjima, slaba ideoloka izgradnja kadrova i omladinskih
rukovodstava i slabo posveivanje panje seoskoj i enskoj
omladini. Izabran je novi Pokrajinski komitet SKOJ-a za Voj
vodinu. Ljubia Popara je odstranjen iz pokrajinskog ruko
vodstva zbog nedovoljne aktivnosti, kako je konferencija
konstatovala, a za sekretara PK SKOJ-a izabran je Borislav
Petrov Braca. Iz Novog Sada konferenciji su prisustvovali:
ore Zlii, Sonja Marinkovi, Gordana Ivakovi, Mika
Pavlovi, Stevan aleni i Sava isalov.
Posle februarske pokrajinske konferencije SKOJ-a rad je
jo vie oiveo, SKOJ je prodirao u masovne organizacije i
pribliavao se celokupnoj omladini i uvlaio je u svoje redove.
Avgusta 1940. odrana je Peta pokrajinska konferencija
SKOJ-a u Petrovgradu. Prisustvovali su Borislav Petrov, ore
Zlii, Milka Pavlovi, Stevan aleni, Sava isalov, Johan Mi
ke, Proka Sredojev, Stanka Munan, i Lidija Aldan. Bilo je oko
40 delegata iz cele Vojvodine. Referate su podneli Borislav
Petrov i ore Zlii. Konferencija je prikazala stanje
SKOJ-a u Vojvodini i onela Zakljuke. Diskutovalo se o or
ganizacionom stanju SKOJ-a u Vojvodini, zatim se pretresalo
pitanje ake i seljake omladine a naroito je podvuen zna
aj uvlaenja u organizacije enske omladine. Ovo poslednje
i sa sve veom opasnou od rata koji su faistike sile prip
remale. Konstatovano je da ima 14 mesnih komiteta. Preko
mesnih komiteta i poverenitava ilegalno je bilo povezano i
delovalo 110 lanova SKOJ-a. Preko polulegalnih omladinskih
odbora radnike, seljake i intelektualne omladine bilo je
vezano oko 450 polulegalno vezanih skojevaca. SKOJ vri kon
trolu i uestvuje u radu 60 legalnih udruenja a odrava vezu
sa 50 sela. U masovnom radu preko legalnih masovnih udru
enja obuhvata oko 1.600. omladinaca. Ima otprilike 50% rad
nika i 50% seljaka i intelektualaca.
Na konferenciji je izabran Pokrajinski komitet SKOJ-a
za Vojvodinu: Borislav Petrov Braca, politiki sekretar, or
e Zlii Ciga, organizacioni sekretar, Mika Pavlovi, Nikoia
ivanovi, Stevan aleni i Johan Mike kao lanovi.
Posle konferencije novi PK SKOJ-a odrao je svoj prvi
sastanak u Novom Sadu. Sastanku je prisustvovao Jusuf Tu205

li kao delegat Pokrajinskog komiteta Partije. Sastankom je

rukovodio Borislav Petrov. Radi to efikasnijeg rada, itava
teritorija
Vojvodine
podeljena
je
meu
lanovima
PK
SKOJ-a. Borislav Petrov zaduen je za teritoriju Banata, gde
je i do tada delovao, Mika Pavlovi za severnu i zapadnu Ba
ku, ore Zlii i Stevan aleni za rad u sindikatima, Nikola
ivanovi za Srem.
Mika Pavlovi pominje jo neke sastanke PK SKOJ-a u
Novom Sadu. Jedan od tih odran je u stanu Ljupeta Ilia
panca u Vojvoanskoj ulici (danas Vase Stajia). Kae da je
i Ljupe Ili ve tada bio kooptiran u PK SKOJ-a. Na ovom
sastanku, po njegovoj izjavi, prisustvuje i Ivo Lola Ribar. U
zimu 1940/41 g. Borislav Petrov je smenjen sa funkcije poli
tikog sekretara PK SKOJ-a, a na njegovo mesto doao je
ore Zlii. Petrov je smenjen odlukom CK SKOJ-a zbog
avangardizma. Osnovan je i Biro PK SKOJ-a kako se ne bi ceo
komitet sastajao. Mika Pavlovi je u Birou bio zaduen za
tehniku. Biro je formiran decembra 1940.^'
*

Pripremni oblici rada za ulazak-ulanjavarije u SKOJ bile

su italake grupe, iz kojih su se odabirali najbolji omladin
ci. Ovaj pripremni deo rada u Novom Sadu u izvesnoj meri
izvren je do sredine 1939. godine i tada se poinju formirati
skojevski aktivi. Kako je SKOJ u Novom Sadu obuhvatao sve
slojeve omladine, to su se i aktivi formirali tamo gde je omla
dina radila: u srednjim kolama, u preduzeima, u rejonima
gde je ivela meovita omladina intelektualna, radnika,
seljaka, kao na Klisi, Podbari, Detelinari, Telepu. Najjai
oslonac novosadski SKOJ je imao na Klisi i Podbari i u Sred
njoj tehnikoj koli, manje na Detelinari, a jo manje u ma
arskom kraju Novog Sada, Telepu. Prema seanju uesnika
naprednog radnikog pokreta, aktivi su postojali u Srednjoj
tehnikoj koli, Trgovakoj akademiji, u obe egrtske kole,
po jedan aktiv meu grafikom omladinom, u enskoj gimna
ziji u enskoj uiteljskoj koli u obe muke gimnazije.
Celokupan rad objedinjavali su gradski odbori, koji su
bili polulegalni, sastavljeni od lanova SKOJ-a i napredne om
ladine. Gradski odbor radnike omladine bio je sastavljen od
predstavnika URSS-a, grafiara, privatnih nametenika i or
ganizacije bankarskih, osiguravajuih, industrijskih i trgova291

206

MSRV AO, br. 18240, 18733, izjave Mike Pavlovia i dr.

kih inovnika (BOTI-a). U radu se naroito isticala omladin

ska sekcija u Savezu grafiara. Teite rada usmereno je bilo
na uenike u privredi, a cilj je bio da se to vie uenika upi
e u sindikate. Omladinske sekcije razvijale su u sindikalnim
podrunicama ivi kulturni, ideoloko-politiki i fiskulturni
rad meu omladinom. Svaka omladinska sekcija izdavala je
zidne novine, formirala italake grupe, rasturala naprednu
tampu. Ovakav rad sa radnikom omladinom doprineo je
da su u svim trajkovima koji su voeni u 1939. i 1940. godini
uestvovali omladinci nenici u privredi.
Rad sa kolskom omladinom odvijao se preko gradskog
kolskog aktiva, u kome su bili predstavnici svih kola. Radilo
se kroz literarne sekcije, gde se proraivala, pored ostale, i
napredna literatura, izdavale zidne novine a upranjavale i
druge pogodne forme rada. Najaktivniji srednjokolski aktiv
bio je u Srednjoj tehnikoj koli. Taj aktiv je 1940. godine
organizovao trajk uenika iste kole. Vrlo aktivan je bio i
aktiv u Trgovakoj akademiji.
Sekretar aktiva SKOJ-a u Gralikom sindikatu bio je Ste
van aleni, a lanovi Sava isalov, ore Zlii, Sava Tuci,
Kota okica, Milo Bebi Ujka, Radovan Smiljanov, Vasa
Tankosi Veliki Vaka, Lazar Prii i Vaja Bogdanovi. Ovo
je aktiv verovatno u svom poetnom sastavu, jer je dobar
broj od ovih lanova uao u mesna rukovodstva SKOJ-a i Par
tije, pa se sastav aktiva tokom vremena menjao, pojaavao
novim lanovima (o ovome nemamo podataka). Kod tekstil
nih radnika bili su u aktivu Milan Kovaevi, Juika aleni,
Marija aleni-oti, Vida Kaanski, Jelica Mirilov-eri, Zo
ra Mali i Milica Varga. Marija aleni bila je zaduena za
rad s omladinom u koli uenika u privredi. Sa omladinom su
dolazili u dodir kroz omladinske sekcije. Poetni rad su ba
zirali na itanju radnike tampe, tada naroito Mladog rad
nika, ali su radili i na druge naine.
U enskoj gimnaziji aktivom je rukovodila Katica Sekicki. Bila je lan i srednjokolskog aktiva odbora, koji je objedi
njavao rad srednjokolske omladine. Jedno vreme bila je za
duena za rad i u Trgovakoj akademiji. Kako joj je u 1941.
u prolee predstojalo hapenje, o emu je bila obavetena, na
pustila je Novi Sad i prela u rodno mesto Stari Vrbas, gde se
povezala sa mesnim lanovima Partije i produila sa radom.
Jedan od prilino dobrih aktiva bio je i u Uiteljskoj
koli, u kome su bile Dragica Seka Ranisavljevi, rukovodi
lac i veza sa srednjokolskim aktivom za grad, zam Latinka
trbaki Ranisavljevi, koja se isticala svojom aktivnou, Mi
lica Gruji (iskljuena iz Uiteljske kole kao napredna ue-

207

nica). Nada Kuzmanovi, kako navodi Mika Pavlovi, vrlo

aktivna i prodorna u radu, Nada Mihajlovi Ostoji, Desa Pav
lovi i Olga Leskovac.
U Srednjoj tehnikoj koli bili su Milan Kom, Boko Paikovljevi, Plemenka Palkovljevi-Polovina, Mia enk, ivko
Ranisavljevi, Tadija Lonarski, Dura Polovina, Strako Hristov, Hans Vagman, Ilija Isajev, Josip Kardo, Stevan Garabantin, Dionisije Sonenberg. U aktivu su bili od kraja 1940. i Mi
lan Iskrin i Milan Stankov iz Starog Vrbasa. (Nisu stanovali
u Novom Sadu, ve svakodnevno putovali).

Grupa Skojevaca na Testeri avgusta 1940

U Trgovakoj akademiji bili su Milorad Proti, rukovodi
lac aktiva, Dragica Dinjaki, Sava Via, ore Raji, Nikola
Stoji, ore Grbi, Gabika Koh i Sava Zori.
U obe muke gimnazije bili su lanovi aktiva Boko Pro
ti, Sreko Kunda, Mladen Sekicki, Toma Matasi, Sinia Dronjak, Aca Petrovi, Bogdan Garabantin, Mladen ia, Vlada
Krajaevi, Dejan Ivakovi. ore Mike, Vlada Rotbart,
Ljuba Koji i Miroslav Simi.
U srednjokolskom aktivu SKOJ-a, koji je rukovodio ra
dom napredne srednjokolske omladine, bili su: Boko Proti,
iz II muke gimnazije, Katica Sekicki, iz enske gimnazije,
Mia enk iz Tehnike kole, Dragica Seka Ranisavljevi, iz
Uiteljske kole, Milorad Proti iz Trgovake akademije. Bilo
je oko osam lanova skojevaca i neskojevaca.

Aktiv na Klisi formiran je oktobra 1939. u Njemu su bili

Borislav Bora Prodanovi, rukovodilac, student Vie komerci
jalne kole u Beogradu, Doka Zagori, Todor Gavrilovi Ri
le i Velimir Velja Dobanovaki. Polovinom 1940. godine u ak
tivu su bili Bora Prodanovi kao rukovodilac, Doka Zagori,
Todor Toa Gavrilovi, Boa Kuzmanovi Kurjak, Lazar akovac, Stevan Plakov, urica Rutonski, Velimir Velja Dobano
vaki i ara Krsti. Godine 1941. u SKOJ su primljeni i Vojin
Krsti, Svetozar Lazi i ore Jovanovi. Kad je Bora Pro
danovi otiao u Zagreb, rukovodilac je postao Doka Zagori.
Ovo je bio meoviti aktiv sastavljen od studenata, seljaka i a
ka. Aktiv je imao zadatak da deluje ne samo na Klisi ve i u
okolnim naseljima.
Velimir Dobanovaki je bio zaduen za rad omladinske
knjinice i itaonice na Klisi, gde se odvijao celokupan kulturno-prosvetni rad i vrio uticaj na omladinu i starije, Bora Pro
danovi za enej, Todor Gavrilovi i Doka Zagori za Novo
Naselje i Slanu Baru.
Okruni komitet SKOJ-a i Mesni komitet SKOJ-a pruali
su pomo aktivu u razvijanju raa a ponajee je meu ovu
omladinu dolazio Mika Pavlovi. Dolazili su i Sonja Marinko
vi, Milorad Mandi, ika Dronjak, ore Mike, a ponekad
i Radivoj irpanov, ore Zlii, Kota okica i Milo Bebi
Ujka.
Zadatak aktiva je bio da se formira knjinica i itaonica.
Pored knjinice i itaonice, osnovana je bila i diletantska gru
pa, koja je uspeno radila. Postojala je i fudbalska sekcija.
Kroz ove ustanove i sekcije omladina se povezivala ne samo
na Klisi ve i u okolini. Priredbe su davali u Kau, na eneju, u Kovilju, Gospoincima, Rumenki, Beoinu. itaonica je
bila dobro snabdevena literaturom. Ovim putem i putem dis
kusija u itaonici delovali su i na starije koji su dolazili u i
taonicu, sluali diskusije i prisustvovali priredbama.282
*

Poloaj radnike omladine, a naroito uenika u privredi

bio je nepodnoljiv. Bili su bez ikakvih prava, a izloeni su
rovoj eksploataciji od strane poslodavaca. Radno vreme nije
bilo odreeno, radilo se onoliko koliko je zahtevao posloda
vac. Radilo se od 4 sata ujutru do 22 sata uvee. Prve i dru
ge godine uenja u zanatu vie od polovine vremena uenici
292

Isto, i br. 15016.

209

su radili za poslodavca one poslove koji nisu imali nikakve

veze sa zanatom. Spavali su obino u radionici ili u nekoj
maloj, zaguljivoj prostoriji. Odea, ako su je dobijali od pos
lodavca, bila je velika i iznoena pre nego to je do njih
dola.
kola za uenike struna produna kola pohaala
se van radnog vremena, tj. uvee. Naroito su pekarski ueni
ci dolazili na asove potpuno iznureni i provodili ih u spava
nju. Profesori nisu shvatili njihov poloaj, pa su ih ak i amarali. Udbenike uenici uopte nisu imali.
Pred Partiju se postavljalo pitanje kako i gde okupljati
ovu omladinu koja je zauzeta od jutra do sutra. To je bilo mo
gue jedino kroz kolu jer su tada svi bili na okupu iz onako
latrkanih preduzea i radionica. Ovaj rad je organizovao or
e Zlii preko napredne omladine, a i sam je dolazio u kolu.
Zadatak je bio privui omladinu u sindikat. Rezultati su se
ubrzo pokazali i omladinci su se ukljuivali u rad omladinske
sekcije u sindikatu. Tu su imali na raspolaganju tampu, knji
ge, ah. Predavanja su obino drali ore Zlii, Stevan aleni, Sava isalov i Lajo Larkin. Zatim Zlatek Lazar. Naro
ito se u radu sa ovom omladinom isticala Marija aleni.
Bitka za omladinu voena je i u samoj koli. U svakom
razredu bili su formirani odbori koji su imali zadatak da po
diu svest te omladine. Davali su im omladinsku tampu, koju
su uglavnom itali izmeu asova.
Jedan od krupnih zahteva po dogovoru sa Partijom, odno
sno sa orem Zliiem, bili su zahtevi koji su uenici pos
tavili banskom inspektoru pod pretnjom trajka.
Zahtevi su bili da se kola pohaa u radnom vremenu,
da se zabrani profesorima da amaraju uenike, da se udbe
nici i sveske za pisanje obezbede besplatno, da se pobolja
kvalitet predavanja u skladu sa uenikovim potrebama. Zah
teve je nadlenima dostavio ore Zlii.
U meuvremenu se desilo da je jedan profesor oamario
uenika. Kako su svi uenici preko odbora bili obaveteni o
uslovima koji su upueni banskom inspektoru, a zbog ovoga
amara bili naelektrisani, odjednom su ustali i povikali: iveo trajk. Tada je dat znak, vrata su se otvorila, omladinci
su se dizali, u hodniku je nastala guva, jer su sa svih strana
u istom momentu omladinci naputali asove. Stotine omladi
naca uzvikivalo je: iveo trajk!, a zatim se zaorila pesma
Omladino sa svih strana. Omladina je mirno uz pesmu na
putala kolu, a profesori bili iznenaeni. Direktor je obavestio policiju, a omladinci se u grupama razili u raznim prav
cima kako se ne bi sukobili sa njom. Policija se ve priblia

210

vala koli, a Milan Kovaevi je uspeo da za nepunih pola sata

obavesti liica o trajku. Kovaevi je bio od prvih dana ra
da Zliieva u koli uenika u privredi veza izmeu Zliia
i omladinaca. trajk je bio preuranjen, pre nego to je Zlii
poslao zahteve, pa su oni upueni kad je trajk ve izbio.
Uenici su se vratili u kolu tek posle nedelju dana, a
onda je nastala pretnja od strane banskog inspektora i direk
tora kole, a na kraju i policijskog agenta, i sasluavanje ue
nika da bi se otkrili kolovoe, u stvari komunisti, koji su bili
inicijatori. Meutim, usled dobrog dranja naprednih omladi
naca, ovaj pokuaj je propao.
Stanje se u koli posle trajka poboljalo. Profesori ue
nike vie nisu amarali. Odnos se poboljao, ali najvaniji zahtev nije ispunjen da se kola pohaa u okviru radnog vre
mena.
trajk je poveden 1939. godine a kola se nalazila na it
nom trgu.
Komunisti su borbu za bolji ivot radnike omladine vo
dili kroz sindikate, otvoreno su ova pitanja postavljali na sin
dikalnim konferencijama i igosali pojedince kalfe i poslodav
ce koji su se neoveno odnosili prema uenicima. U raznim
sindikatima metalaca, drvarskih radnika, tekstilaca i dru
gim, bilo je 80% do 90% egrta koji su bili obuhvaeni u
URSS-ovim omladinskim sekcijama i koji su bili pod utica
jem Partije putem raznih oblika rada.293
*
*

Za privlaenje omladine na liniju Partije, kao jedna od

vrlo pogodnih masovnih formi rada bili su izleti. Bila je to
veoma pogodna forma za zbliavanje studentske, ake i rad
nike omladine. Ti izleti bili su masovna manifestacija rada
SKOJ-a. Na njima se nije samo zabavljalo, oni nisu sluili
samo za razonodu, ve su kroz pesmu, igru, predavanja vrili
i kulturno-idejni uticaj na omladinu. To je u stvari bio prvi
stepen u okupljanju omladine i delovanje na nju u najblaoj i
najneprimetnijoj formi. Izleti su bili dobro organizcvani. Glav
no stecite bila je Fruka Gora, naroito Radniki dom na
Glavici, koji su radnici sami podigli a domar je bio napredni
radnik Stevan Dostan.
Od 1939. godine Partija je orijentisaia svoje lanove i la
nove SKOJ-a i napredne omladince na omladinsku sekciju
295

Izjava Milana Kovaevia data autoru.

211

Drutva Fruka gora, iji je presednik (odnosno naelnik)

bio Branko Baji. Kroz Drutvo su forsirani izleti ne samo
u Fruku goru, ve i u dalje krajeve Jugoslavije, pa i inostranstvo. Omladinske sekcije imale su naroite povlastice.
Partija i SKOJ uspeli su da u 1939/40. godini orgamzuju u
Frukoj gori i dva seminara za omladinu, koji su odrani neo
metano od policije. U 1939. godini odran je seminar u Beoinu pod rukovodstvom Branka Bajia, onje Marinkovi i
Koe Kolarova. Ovaj seminar se razlikovao od onog koji je
odran 1940. godine na Testeri, Ovaj je bio mnogo elastiniji,
bez krute discipline i imao vie zabavno-vaspitni karakter.
Pevane su napredne pesrne, davani su pozorini komadi i raz
ne kulturne priredbe. Prisustvovala je omladina iz itave Voj
vodine i kroz kolektivni ivot, napredne pesme i napredne kul
turne programe zbliavala se. Tu je bila omladina iz Vrca,
Paneva, Kikinde, Melenaca, Kumana, Petrovgrada itd. Na
seminaru su od naprednih omladinaca i lanova KP, pored
ostalih, bili Lidija Aldan, arko ika Dronjak, Toma Granfi!,
Saa Gruji, ivko Ranisavljevi.
Kako je SKOJ postajao masovnija organizacija, oseala
se potreba i za to veom izgradnjom skojevskih kadrova spo
sobnih da rukovode tako irokim masama radnike, seljake
i intelektualne omladine. Teoretski sastanci i druge forme da
vali su pozitivne rezultate, ali okupiti jedan broj omladine na
jednom mestu sa probranim predavaima, znailo je na n a j
laki nain i najefikasnije prei odreeni potreban program
za delovanje omladinaca u omladinskim masama. Pokrajinski
komitet Partije i Pokrajinski komitet SKOJ-a donose odluku
da se odri kurs ideoloke izgradnje sa veim brojem omlainaca kandidata i lanova Partije kao i skojevaca iz svih kraje
va Vojvodine. Ovaj poduhvat ukazivao je i na stepen snage i
organizovanosti i Partije i SKOJ-a u Vojvodini. Obzirom da je
kurs trebalo da obuhvati 80 omladinaca, problem je bio kako
ga legalno sprovesti a da ne doe do provale i intervencije
policije, tj. kakvu mu legalnu formu dati. PK SKOJ-a odluio
je juna 1940. da, kroz omladinsku sekciju Drutva Fruka
Gora, u kojoj su bili ne samo Branko Baji kao rukovodilac,
ve i ika Dronjak, Sonja Marinkovi i drugi omladinci, kroz
koju su organizovani mnogi izleti u Fruku Goru, a odrano
1939. i beoinsko logorovanje, organizuje logorovanje omla
dinaca u cilju odravanja kursa. Odlueno je da se
logor odri na Testeri kod erevia, jer se to mesto uinilo
kao najpogodnije po prirodnim lepotama, tu je bilo i jezero
za kupanje, zgrade za smetaj, a samo mesto izvan glavnih ko
munikacija. Pripremama je rukovodio ore Zlii. Formira

212

ne su dve radne grupe skojevaca iz Novog Sada. Jedna na e

lu sa ikom Dronjkom, kasnije nazvana jakobinci, a druga
na elu sa Dragoslavom Stojanoviem Sipom, kasnije nazvana
cesterostrojci. Grupa jakobinaca bila je radna grupa, sas
tavljena od omladinaca: Sreko Kundi Lemur, Tirna Stankov,
Danilo Zelenovi, Toma Matasi, Pera Damjanovi, Boko i
Milorad Proti i drugi. Grupu testerostrojaca uglavnom su
sainjavali omladinci iz Srednje tehnike kole i gimnazije:
Boko Palkovljevi Pinki, Strao Hristov, ivko Ranisavljevi,
Bogdan Garabantin Majstor, Braca Krajaevi, Mladen ia,
arko Vidovi i drugi. Ove dve grupe izale su na teren poet
kom jula. Grupa testerostrojaca izgradila je hidrocentralu
na potoku kraj jezera i time obezbedila elektrino osvetljenje.
Trebalo je pripremiti logor za smetaj omladinaca oistiti
postojee zgrade, postaviti slamarice, urediti kuhinju, magacin, trpezariju, oistiti krug logora, napraviti pozornicu, ois
titi jezero, sprovesti struju u logor. Pripreme su uspeno izvr
ene do kraja jula.
Omladinci su pristizali po grupama krajem jula do 1.
avgusta. Izbor omladinaca izvrio je PK SKOJ-a u zajednici
sa OK i MK SKOJ-a. Rukovodstvo logora sainjavali su ore
Zlii, Mika Pavlovi, ika Dronjak, Stanka Munan i drugi.
Smeteni po sobama omladinci su dali imena svojim sobama
Matija Gubec, Maksim Gorki, ura akovi i slino.
Organizacija ivota u logoru bila je savrena. Ideolokopolitiki kurs je sprovoen po grupama u odreeno vreme. Po
red rada bilo je igre, zabave, kupanja u jezeru, etnji po blioj
okolini, a po veeri poinjao je zabavni ivot i veselje kraj lo
gorske vatre, ili je izvoen program na pozornici.
Rukovodioci ideoloko-politikih grupa bili su Mika Pav
lovi, Stanka Munan, Sonja Marinkovi, Vera Pavlovi, Bora
Prodanovi, ika Dronjak i drugi. Proraivao se Razvitak
drutva od Rajmesa, politika ekonomija, o revoluciji, o im
perijalizmu, lstori\a SKP (b) i drugo. Posebno se svaki dan
proraivalo dranje pred klasnim neprijateljem od Dimitrova
i drugih. Sa rukovodiocima skojevcima odravana su posebna
savetovanja, na kojima su razraivani organizacioni principi
SKOJ-a, kao i politika situacija. Predavai su ovde bili Bori
slav Braca Petrov, ore Zlii i jo neki.
U slobodnim asovima, obino uvee oko logorske vatre,
uile su se i pevale revolucionarne pesme:
Inter nacionala,
Budi se istok i zapad, Omladinci omladinke... Bileanka, Mitrovanka i mnoge druge. Glavni horovoa i uitelj bila je
Stanka Munan. Odravan je redovno vrabac. Od pozorinih
komada prikazivani su: Na dnu od Maksima Gorkog, Pokopaj-

213

te mrtve od Irvina oa, Sumnjivo lice od Branislava Nuia,

Smrt ekselencije i drugi. Uspeno je izvoena i horska recita
cija ovek peva posle rata od Duana Vasiljeva i drugo. Me
u omladincima i omladinkama nalo se izvrsnih glumaca i
interpretatora, komiara, reditelja i scenografa: ika Dronjak,
Milo Bebi Ujka, Saa Gruji, Olgica arev, Bata Brki,
Kota okica, Dragoslav Stojanovi ip ltd. Pri naputanju lo
gora, na polovici puta od Testere prema ereviu, grupa u
kojoj je bio i Borislav Braca Petrov, zaustavila se, a Braca
popeo na jednu uzviicu i odrao vatreni govor. Izmeu osta
log rekao je:
Evropom se iri faizam, koji e uskoro pruiti kande
i prema naem narodu. Zato omladina mora biti spremna
za nastupajue istorijske dogaaje koji e biti sudbonosni
za nae narode. Jedino KPJ i SKOJ mogu povesti nae narode
u borbu za lepu budunost i lepi ivot... Omladinci i om
ladinke, smelo uzdignite barjak revolucije i ja vam elim
da se opet naemo svi zajedno, ali na barikadama, sa pu
kom u ruci u borbi za lepu budunost...
Padinama Fruke gore odjeknula je tada Internacionala.
Policija je kasno saznala za ovaj veliki skup omladine i
kad je dola na konjima, nala je logor prazan.
Velika akcija naprednih aka Srednje tehnike kole bio
je trajk aka ove kole 1940. godine u decembru. kola je
imala jak skojevski aktiv, odnosno udruenje Tehniar, ko
je je bilo u rukama napredne omladine. Predsednik je bio
Dragoslav Stojanovi Sip, a sekretar je bio ivko Ranisavljevi. Udruenje je sluilo za vaspitanje mladih komunista. U
borbi sa acima ljotievcima za upravu udruenja pobeivale
su napredne snage, jer je skoro sva omladina ove kole bila
levo orijentisana. Kad je ivko Ranisavljevi zavrio kolu, u
upravni odbor 1940/41. uli su Tadija Lonarski, Boko Palkovljevi Pinki, Ivan enk i Milan Kom.
Do trajka je dolo zato to je u koli postojao niz eko
nomskih problema koje direktor nije hteo da rei. Bilo je
prigovora i protiv profesora. Situacija se sve vie zaotravala
i aci su reili da stupe u trajk. Sa trajkom se saglasio Mes
ni komitet SKOJ-a. Obrazovan je trajkaki odbor. Odreenog
dana, kada su svi aci bili na okupu, Boko Palkovljevi Pin
ki je odrao govor istakavi sve tee i tee stanje u koli i da
su se svi uenici saglasili da vie nee raditi pod takvim
okolnostima i da su reili da stupe u trajk. Svi uenici su
napustili kolske klupe, izuzev desetak koji su se plaili profe
sora i roditelja. Sastavili su projekt zahteva, koji je preko

214

trajkakog odbora bio dostavljen upravi kole. I ljotievci

su se prikljuili trajku, izuzev nekolicine koji su se vratili
na predavanje.
Punu podrku pruile su trajkaima sve srednje kole u
Novom Sadu, kao i radnika omladina. Najvea solidarnost
uenika srednjih kola ispoljila se objavom generalnog jednoasovnog trajka u svim kolama. Izraen je i letak u kome
su objanjeni uzroci trajka, i rasturen u gradu da javnost
bude tano obavetena o itome ta je dovelo do trajka, kol
ske vlasti i policija pokuale su da likvidiraju trajk. Uinili
su pritisak na ake roditelje da deluju na svoju decu da se
okanu trajka, a kad to nije pomoglo, zapretili su onima koji
ne dou na predavanje da e biti iskljueni iz svih kola u
Kraljevini Jugoslaviji. Kada to nije pomoglo, inspektor je bio
prinuen da pozove trajkae na direktne pregovore. trajkai su izabrali svoju delegaciju: Milan Kom, Boko Palkovljevi, Tadija Lonarski i jo neki. Prethodno su formulisali
svoje zahteve niko od trajkaa da ne bude kanjen, kao
i da se svi raniji zahtevi bez ikakve rezerve usvoje i sprovedu
u ivot. Inspektor je na sve pristao, izuzev na zahiev da niko
ne bude kanjen. trajk je nastavljen a posle ponovnih prego
vora i obeanja zavren. Nisu svi uslovi ispunjeni, ali kako je
nastupao boini raspust, uenici su se vratili na predavanja.
U trajku je uestvovalo oko 100 uenika. Trajao je 10 dana.
MK SKOJ-a pruao je pomo i za sve vreme trajka odr
avao sastanke sa trajkakim odborom i davao uputstva. Po
sle trajka, najaktivniji omladinci u trajku Boko Palkovljevi i Milan Kom bili su uhapeni. Drali su se dobro u policiji,
ali pri pretresu Pinkijeva stana policija je nala Staljinovu bi
ografiju i neke druge leviarske knjige pa ga je zadrala u
zatvoru 3 meseca, a zatim proterala iz Novog Sada. Posle ovih
hapenja radom SKOJ-a u koli rukovodio je Mia enk.294

294
MSRV AO, br. 20731, proces Boku Palkovljeviu Pinkiju.
Iz sudskih spisa Okrunog suda u Novom Sadu moe se konstatovati da je Boko Palkovljevi uhapen 27. XII 1940. godine u pro
storijama Ujedinjenih sindikata u Slovakoj ulici br. 11 u No
vom Sadu gde je policija upala pomenutog dana oko 11,30 asova
sa ciljem pretresa i hapenja zbog trajka tekstilnih radnika. Pri
likom legitimisanja kod Pinkija su pronaena dva proglasa CK
i biografija Staljina. On je priveden policiji a zatim je izvren
pretres njegovog stana, gde je takoe pronaeno nekoliko brou
ra: govor i lanci Staljina, spoljna politika SSSR i dr. i jo ne
koliko letaka. S obzirom na njegovo uee u trajku uenika
mainskog odseka Srednje tehnike kole i njegovog rada u Teh
niaru, kolskom listu koji je zbog destruktivnog delovanja od kol-

215

Akcije radnike klase u Novom Sadu od 1939. do 1941.

U godinama 1939-41. poloaj radnike klase stalno se po
gorava. Na podruju Berze rada u Novom Sadu trailo je
rada u toku 1938. godine 21.657 kvalifikovanih i 47.250 nekvalifikovanih radnika, a s druge strane stalan porast skupoe
i pada realne i minimalne nadnice, dovodili su radnike u sve
veu bedu. Uz to je kapitalistika klasa protiv radnika vodila
sve eu borbu, od pokuaja cepanja klasnih radnikih sin
dikata i ometanja akcija pa sve do njihove zabrane. Kako su
URSS-ovi sindikati stalno jaali od 1935. godine i osposoblja
vali se za sve ee i masovnije akcije (1935. u Vojvodini je
bilo 25 grupa URSS-a, u 1936. godini 159, a u 1937. god. 2iJ
grupa), i kako je njihov uticaj sve vie rastao, a vlast nije
uspela ni sa no voformi ranim vladinim sindikatima (JUGORAS), kao to nije uspela ranije ni pomou socijaldemokrat
skih sindikalnih voa, pribegla je njihovoj zabrani.
Borba se naroito otro vodila u vreme priprema za kon
gres URSS-a (odran aprila 1938. godine u Zagrebu) preko
socijaldemokratskih voa Bogdana Krekia, Pfajfera, Jove
Jakia i Jakomina, koji su napravili sporazum sa reimom
(obeano im je da e u dravnim sindikatima i socijalnim
institucijama ostati na rukovodeim poloajima) i pokuali
da izvre rascep u URSS-ovim sindikatima pred sam kongres.
Sindikalni pokret trebalo je decentralizovati na pokrajine sa
punom samostalnou i sa jednim tehnikim rukovodstvom,
a komuniste izbaciti iz URSS-a. Meutim, Milorad Beli i Lu
ka Pavievi, u ovom pokuaju cepanja stali su uz napredne
elemente i pristalice jedinstva u sindikatima i sa njima poveli
otru borbu za odbranu sindikata i socijalnih institucija, te
voe socijaldemokrata i reim nisu uspeli da ostvare svoje namere. URSS-ov pokret istupio je kao jedna celina a reim se
nije oseao dovoljno jak da izvri udar i zabrani klasni pok
ret. Ova akcija je u velikim razmerama i u svim mestima po
krenula URSS-ovo lanstvo i radniku klasu. Mesni meustrukovni odbori su doli pod vodstvo komunista i pristalica je
dinstva. Jedinstvo na kongresu nije bilo razbijeno, iako je primenjen sistem delegiranja predstavnika sindikata od strane
saveznih uprava koji je obezbedio neznatnu veinu socijalde
mokratima.

skih vlasti bio rasputen, zabranjen, policija je protiv Palkovljevia podnela tubu Dravnom tuilatvu za zatitu drave u
Beogradu. Glavni sudski pretres odran je 8. III 1941, na kojem
je Palkovljevi osloboen optube i puten na slobodu.

216

U Novom Sadu je plenum Mesnog sindikalnog vea za iz

bor delegata za kongres odran u prisustvu policijskog inov
nika. Predloen je Stevan Dostan, ali kako se time usprotivio
Jovan ipo, jer je Dostan bio kompromitovan kao komunista,
izabran je manje kompromitovani Boidar Mai za delegata
Vea, dok je Stevana Dostana delegirala podrunica drvodeljaca iz Novog Sada. I Stevan Dostan i Boidar Mai uestvovali
su na nekoliko sastanaka u Zagrebu koje su odrali partijski
rukovdioci i davali uputstva i orijentaciju za dalji rad u klas
nom sindikalnom pokretu. Takvog jednog sastanka pod ruko
vodstvom Josipa Kraa, na kome su prisustvovali njih dvoji
ca iz Novog Sada i andor Gubik iz Subotice, sea se Boi
dar Mai. Data su uputstva za izbor delegata za kongres a
govoreno je i o sindikalnoj taktici rada u URSS-u i akcionom
osposobljavanju i okupljanju radnika u klasnim sindikatima.
Kada vlada Milana Stojadinovia nije uspela sa rascepom
na kongresu, sve bre je pomou JUGORAS-a i drugim aktima
spremala zabranu URSS-a. Oduzela je radnikoj klasi radni
ke komore i berze rada i skoro sav uticaj u okrunim uredi
ma i postavila u socijalne institucije svoje ljude. Da bi osigu
rala sprovoenje svojih planova, pristupila je estokim progo
nima klasnog pokreta i njegovih predstavnika. Radnike ko
more koje je vlada dala j-ugorasovcima brisale su URSS-ove
organizacije iz evidencije i na osnovu toga vlasti su proglaa
vale takve sindikate ilegalnim i zabranjivale im rad. Zabranji
vana je tampa, a ponajee i konferencije i zborovi. Skupti
na Radnike komore u Novom Sadu, odrana oktobra 1938,
dala je nalog podrunim organima Komore da iskljue iz evi
dencije Komore Oblasni odbor URSS-a i Mesni meustrukovni odbor URSS-a u Novom Sadu.
URSS-ovi sindikati u Novom Sadu u 1939. godini a naro
ito u 1940. vodili su mnogobrojne akcije, u prvom redu traj
kove. Akcije su voene preteno za sklapanje kolektivnih ugo
vora i poveanje nadnica. Peta zemaljska konferencija KPJ
je konstatovala da je Jugoslavija po skupoi bila trea drava
na svetu. Iz Jugoslavije se izvozio u totalitaristike zemlje nc
samo viak, ve i ono to je neophodno potrebno za prehranu
naroda I JUGORAS je pod pritiskom radnika sve ee stu
pao u trajkove. U te dve godine, uz podrku vlasti, pokuava
da ometanjem akcija URSS-ovih sindikata, razbija njihove ak
cije, umanji njihov uspeh i epa klasni radniki pokret.
U novembru URSS je organizovao veliki zbor usled tekog
poloaja radnitva i u cilju promene nesreenih odnosa u rad
nikim ustanovama. Govornici Boidar Mai, Ivan Boievi i An tal Rozmajer istakli su u govorima teak poloaj ra-

217

nika, nezakonito delovanje radnikih komora, istiui da po

stavljeni rukovodioci spreavaju slobodan razvitak radnikog
pokreta. Zbor su pokuali da ometu jugorasovci. Meutim,
on je uspeno priveden kraju i donete su odluke u kojima se
trailo da cene ivotnim namirnicama treba smanjiti, izmeniti
naredbe o minimalnim satnicama, staviti van snage stavku po
pitanju oteavanja prava na trajk, jer spreava radnike u
ekonomskoj borbi, izvriti reviziju naredbe o pomaganju ne
zaposlenih radnika zajedno sa sindikatima i to na taj nain
da radnicima bude obezbeena pomo itd. Traeno je i slo
bodno organizovanje sindikata, jer radnici samo preko sindi
kata mogu da brane svoja prava.
Meu sindikalnim podrunicama (po profesijama) najjai
je bio Savez metalskih radnika, ali je po organizovanosti bio
slab. Bili su pod uticajem jugorasovaca i sve su vie skretaii
udesno, vie nego ostali savezi. Kako su bili slabo organizovani, najamni odnos metalaca pao je na najmanji stepen. Pos
tojale su fabrike i preduzea gde su struni radnici radili za
2,5 dinara. Napredni radnici metalci Ivan Butina, Jovan Tandori, Jovan Suboti, Branko Ivanevi i jo neki razvijali su
jaku agitaciju po preduzeima, gde su upoznavali radnike sa
zakonima i naredbama socijalnog karaktera pomou kojih e,
ako budu jedinstveni, izvojevati povoljnije najamne i radne
odnose. Tekstilci su u 1939. godini ve bili jaka podrunica,
meu njima bili su najjai radnici konfekcijske struke Oni su
u ovoj godini ak obnovili kolektivni ugovor bez borbe, iako
je u poetku izgledalo da e doi do trajka. Podrunica ini
je imala oko 400 radnika. Meutim, sve do 1939. godine u fab
rici Ristia URSS nije imao nikakvih pozicija.
U februaru 1939. godine trajkovali su radnici livnice me
tala zbog nepodnoljivih higijenskih uslova, kao i tiranije pos
lovoe, a jula iste godine trajkovalo je u fabrici Paks 64
radnika i slubenika. trajk je trajao svega 5 asova, posle e
ga je dolo do pregovora. Obe podrunice bile su pod uticajem
JUGORAS-a.
U 1940. godini kretanje radnika mnogo je ivlje, kako u
URSS-u tako i u JUGORAS-u. Odnosi izmeu poslodavaca i
radnika vrlo su napeti. JUGORAS, kao faistiki sindikat, koji
dri policija svojim terorom, ne birajui sredstva sve vie pro
dire meu radnike, provocira i razbija akcije. Sukobi jugora
sovaca i ursovaca vrlo su esti.
Te godine trajkovali su krojai konfekcijske struke, gra
evinski radnici, pediterski radnici, radnici u fabrici vetakog kamena, u tvornici Bernold, mlinski radnici u mlinu
Vilima ulca, ugostiteljski radnici i muziari, obuarski u
218

obuarskoj radionici Braa Levi. U ovoj radionici radio je i

Lajo Buai i zajedno sa radnikim poverenikom vodio pre
govore sa poslodavcem, i nakon 10 dana uspeno ih zavrio.
Voen je i trajk egrta, pa ak i mornara rezervista.
U 1940. godini meu mornarima Dunavske flotile u No
vom Sadu, bila je organizovana jedna grupa naprednih morna
ra rezervista na inicijativu radnika Milorada Petrovia, Pere
Dimitrijevia i Vranjeevia, koji su 1940. kao rezervisti bili
pozvani na vebu. Pomenuti drugovi radili su pod neposrednim
rukovodstvom Radivoja irpanova, preko Milorada Petrovia.
Petrovi iznosi da je u mornarici tada bila vrlo nezdrava situ
acija, esto je dolazilo do sukoba po nacionalnom pitanju iz
meu Srba i pripadnika katolike veroispovesti. Povodom is
tupanja jednog reakcionarnog Slovenca izbio je trajk 00
mornara rezervista koji je trajao celu no. Uesnici trajka su
sledeeg dana razbacani na brodove. Milorad Petrovi je i da
lje odravao vezu sa Radivojem irpanov im i Kostom okicom i delovao sa napred pomenutim radnicima meu mor
narima.
Jedan broj trajkova vodio je JUGORAS: trajk u tvor
nici porcelana, u livnici Kosti i Daj, u preduzeu za izradu
ica Braa Kramer i jo nekim preduzeima.
Partijska organizacija Novog Sada sve do 1939/1940. go
dine nije imala uporita meu tekstilnim radnicima fabrike
Risti, ( danas Sonja Marinkovi). Trebalo je potopoto prodreti u ovu fabriku. To nije bio nimalo lak zadatak, jer su rad
nici ove farbike bili razoarani u sve sindikate posle neuspelog trajka u 1936. godini, kao i obmana Jugorasovaca. U 1938.
godini JUGORAS je bio uspeo da oko 80 radnika zadobije za
svoje sindikate. U borbi za uticaj meu ovim radnicima JU
GORAS je te godine sproveo agitaciju meu radnicima fab
rike uz velika obeanja, ali kako od tih obeanja nije bilo
nita, taj broj je opadao, naroito kada je Partija poela da
deluje u farbici. U 1940. godini nije se uopte osealo pri
sustvo JUGORASA. Prilikom izbora radnikih poverenika avgusta 1940. JUGORAS uopte nije imao mogunosti da istakne
svoju listu. U Opem radniko-nametenikom savezu bilo je
oko 20 radnika.
Mesni komitet KPJ za Novi Sad na ovom zadatku angaovao je Milicu Bebu Bursa, kao najpogodniju radnicu ove
fabrike za izvrenje ovog zadatka, najverovatnije po preporu
ci Etelke Molnar, napredne omladinke sa kojom se Milica
Bursa druila i dobro je poznavala. Kada su je Jusuf Tuli i
Duan Danilovi pozvali na razgovor i predloili da se akti
vira u radu URSS i da radi na aktiviranju i organizovanju
219

radnika ove fabrike u Ursovim sindikatima, prihvatila je predlog i poela sa agitacijom. Do tada nije bila organizovana
ni u jednom sindikatu.
Posle ovog razgovora odmah se ulanila u Savez tekstilno-odjevnih radnika, negde juna ili jula 1939. godine, iji je
predsednik bio Duan Danilovi, a po svoj prilici i lan Mes
nog komiteta Partije za Novi Sad. Tu je bio i Ivan Koi, is
kusan partijski i sindikalni funkcioner, i lanovi Partije or
e okica Radujkov, Judita Alargi i drugi. Kad se poelo
agitovati u fabrici radnici su poeli odpadati iz socijalde- >
niokratskih i dravnih sindikata. Kao najpogodnija forma
masovnog rada bili su izleti, na kojima se okupljala i radnika
i intelektualna omladina, zbliavala se i uticala jedna na dru
gu u naprednom duhu. Sa radnicima fabrike razgovaralo se,
objanjavalo, ubeivalo, delila napredna tampa. Kako su ta
da bile aktuelne italake grupe kao forma okupljanja i prosveivanja, Milica Bursa je ve poetkom 1940. okupila jednu
grupu ena iz fabrike: Radoslavu i Sofiju Skandarski, Maru
Boban, Pepicu Lui, Anicu Zurkovi, Natali ju Tankosi, Latinku Bebi, Beiku Uzunovi i jo neke. Ipak je sa ulanjavanjem u URSS ilo sporo sve do septembra 1940. Jula je
Partija donela odluku da se u fabriku unese letak, koji bi
ukazao radnicima na potrebu ulanjavanja. Milica Bursa
unela je letak u fabriku, a u fabrici ga je rasturila Budai Roika, koja je davala priloge za Narodnu pomo, ali nije ak
tivno radila. Letak je izazvao veliku uzbunu i polemiku. Delovao je pozitivno na radnike, jako ih je ustalasao i u septem
bru 1940. dolo je do masovnog ulanjavanja. Veliku ulogu
odigrala je partijska elija tekstilaca i u ovoj i u drugim fab
rikama. Oformljena je u februaru 1940., a u njoj su bili Ivan
Koi, kao proelnik i lanovi Judita Alargi, ore Raduj
kov, i Milica Bursa. To je prva partijska elija tekstilnih
radnika. Ovoj eliji, radi ideolokog uzdizanja pridodat je
1940. i Todor Toa Tima po dolasku u Novi Sad. Milica Bursa je od juna 1939. do oktobra 1940. godine sama radila
meu radnicima ove fabrike. Rad je ve toliko bio razvijen
u jesen 1940. godine da joj je trebalo pojaanje u kadrovima.
Tada je po odluci Mesnog komiteta Partije pridodata i Judita
Alargi i ona iz Totovieve fabrike gde je do tada radila od
1936. godine, prelazi oktobra 1940. na rad u Ristievu fab
riku.
Judita Alargi unosi drugi propagandni letak u fabriku,
koji je jo vie razbuktao borbenost radnika i spremnost na
akciju. Tada je ve veliki broj radnika bio ulanjen u URSS
i uveliko su tekle pripreme za sklapanje kolektivnih ugovo-

220

ra. (Bilo jc ulanjeno 70/o radnika, do trajka, a u trajku

90% tkanica, farbara i odeljenje pripreme.
JUGORAS je poveo borbu za radnike poverenike. Po
kuao je da putem novih izbora radnikih poverenika izmeni
njihov sastav u svoju korist. Izbori su odrani avgusta 1940.
Pobedu su izvojevali predstavnici URSS-a. U Podrunici tek
stilnih radnika izabrano je est poverenika i est zamenika
Ursovaca. Posle izbora organizovane su u tri maha uspele ak
cije za povienje radnikih piata. Posle ovih uspeha tekstilni
radnici stekli su poverenje u klasne radnike sindikate i po
eli su im masovno prilaziti.
Krajem 1940. zatraili su radnici tekstilne struke od pos
lodavaca povienje piata za 30a/o, dok su poslodavci nudili
20()/o pod uslovom da se ne stupi u trajk i potpisivanje ko
lektivnog ugovora. To je bio prvi kolektivni ugovor koji je
bio podnet za tekstilce. Pored poviice radnici su zahtevali
poboljanje higijensko-tehnike zatite u preduzeima tekstil
ne industrije, nabavku ureaja za podgrevanje hrane radni
cima. Radniki tjednik poetkom januara 1941. izlae polo
aj ovih radnika. Teki uslovi ivota izazvani rastuom sku
poom, loi uslovi rada u tvornicama, kazne na poslu, maltre
tiranje i ikaniranje nagnali su tekstilno radnitvo da povede
borbu za bolji ivot, za vei komad kruha, snoljive uslove
raa, vee nadnice kao i za potpisivanje kolektivnog ugovo
ra. Na opravdane zahteve radnika, poslodavci su poeli od
govarati izvjesnim merama kao to su otkazi najaktivnijim
radnicima, pojedinana plaena odsustva i poveanja piata,
mislei da e na taj nain razbiti jedinstvo radnika. Sve to
kao ni mnogobrojne pretnje, nije pokolebalo radnitvo koje
je na te gestove poslodavaca odgovorilo ravnom merom. I
pored propisa Uredbe o propisivanju minimalnih nadnica u
izvesnim tvornicama su plate radnika, a naroito radnica
posebice mladih radnica, bile oajne.
Na dan pregovora poslodavci su nudili 15'/o poviice i ne
ke take iz ugovora. Kolektivni ugovor nisu hteli da potpiu.
Ugovori su upueni u sedam fabrika sa vie od 80 radnika:
Braa Seke, Dragoljub Risti DD, braa Brajner i komp.,
Herman Girliks, Jovan Totovi, Dravna svilara, Mici i Kamler. Zahtev za sklapanjem ugovora nije upuen fabrici picer i Verme, jer URSS nije imao tamo svojih lanova, a za
poslenih je bilo oko 5060. Doneta je odluka ako poslodavci
odbiju zahteve da radnici stupe odmah u trajk. Na poziv
Gradskog poglavarstva, pie Radniki tjednik, da poslodav
ci dou na pregovore, poslodavci se nisu odazvali, izgovara
jui se da u Udruenju industrijalaca ne postoji sekcija tek221

stilnih poslodavaca i da Savez ivako-odjevnih radnika nije

kompetentan da vodi pregovore s njima. Kada su ua inter
venciju organizacije ponovo pozvani na pregovore sada po
jedinano poslodavci su se morali odazvati, 1 tom prili
kom su priznali da u Udruenju industrijalaca postoji grupa
tekstilnih poslodavaca koja je ve izradila tarifu za radnike
kao protupredlog ugovoru koji je predloilo tekstilno rad
nitvo. Do sporazuma nije dolo. trajk je trebalo da pone
18. decembra, a otpoeo je 17. decembra. Radniki tjednik
navodi da je spor zapoeo u tvornici Brajner i drug 17.
decembra. Vukica i Milica Bursa, radnice fabrike Dragolju
ba Ristia, navode da je trajk izbio 17. decembra, jer je
dolo do iznenadnog sukoba u ovoj fabrici izmeu jednog
radnika i majstora. U sukob se umeao i poslovoa preduzea. Tada je Beka Uzunovi, koja je toga dana bila u pregova
rakom odboru izmeu radnika i poslodavaca i znala da pos
lodavci odbijaju da potpiu sve zahteve u kolektivnom ugo
voru i o tome obavestila radnike, kao i to da e sutradan doi
zbog toga do trajka, u uzbuenosti zaustavila maine u tkanici, a odmah iza toga i Vukica Bursa u odeljenju pripreme,
i tako je trajk poeo. trajk je izbio, sem u napred navede
nih sedam preduzea, ukupno u deset. Milica Bursa navodi
da je u trajku uestvovalo oko 1.500 radnika. U trajku nisu
uestvovali radnici fabrike Mici i Kamler, gde je upuen zahtev za potpis ugovora i vrena jaka agitacija grupe trajkaa
sa pozivom na solidarnost. Zatim radnici fabrike arapa
osberger, gde nije upuen zahtev za sklapanje ugovora, ali
je vrena jaka agitacija. Van akcije ostalo je i nekoliko malih
preduzea, hemijs'ke istionice i farbare. Spoljna agitacija
vrena je u svim fabrikama kod obe smene u toku leta i u
jeseni 1940. godine, pa ipak u ovim preuzeima radnici nisu
uspeli. U fabrici Mici i Kamler, naprimer, deo jedne smene
ladnika bio je voljan da se prikljui trajku, dok drugi nije,
tada je nastalo kolebanje i kod onih koji su bili za trajk, pa
su i ti odustali. U fabiici picer i Verme deo radnika jedne
smene nakon dva dana izbijanja trajka prikljuio se trajku
na linu inicijativu radnice Zore Gavanski i radnika Boka
Lazia, no i taj deo se nakon par dana osuo. U Dravnoj
svilari traj kovali su radnici tkanice i svilare, dok galetara
nije uestvovala. Uspeh je zavisio od jaine partijskog i Ursovog uporita u pojedinim preuzeima. KP ili nije uspela ili
nije u dovoljnoj meri uspela da prodre u ta preduzea i izvri
uticaj na radnike.
trajk je vodio trajkaki odbor i u njemu je bilo 40
radnika i radnica. Izmeu ostalih, bili su Ivan Koi, ore

Radujkov, Milica Bursa, Jovan Kresi, Etelka Mila Molnar,

Judita Alargi, tada ve dugogodinji sindikalni aktivista,
koja je uspela sa Etom Milom Molnar, da u Totovievoj fab
rici izgradi solidan sindikalni aktiv i prema oceni mesnog
partijskog rukovodstva stekla dovoljno iskustva i bila do
voljno osposobljena da pomogne u sindikalnom radu Milici
Bursa u aktiviranju radnika u fabrici Dragoljuba Ristia.
trajkaki odbor preduzeo je najenerginije mere da se
prui svestrana pomo, da se suzbiju tiajkbreheri i da se
trajk pozitivno okona. Otvorena je kuhinja za radnike sam
ce, sakupljani su dobrovoljni prilozi vrlo masovno. Okolna
sela Ka i Rumenka pruala su obilnu pomo u hrani.
Pomagale su strukovne organizacije u novcu, a graani Novog
Sada u novcu i namirnicama. Sa trajkom su se brzo solidarisali novosadski srednjokolci i studenti, jer je Partija imala
jaka uporita u srednjim kolama putem lanova SKOJ-a i
lanova Partije. Po gradu je rasturan i letak koga su, po di
rektivi arka Zrenjanina i Jusula Tulia, sastavili Sonja Ma
rinkovi i Todor Tima, kao rukovodioci Pokrajinske Crvene
pomoi.
U toku trajka dolazilo je do sukoba ,i tua izmeu trajkbrehera i radnika i do masovnih hapenja. trajkbreheri su
uvek ili na posao pod zatitom policije. aci i studenti ili
su u grupama zajedno sa trajkaima pevajui borbene pes
ine i agitovali pozivajui radnike da prestanu sa radom. U
ovim akcijama naroito su se istakli Jovan Puli, stolarski
radnik, Stevan aleni Gica, grafiki radnik, Boa Duki, kro
jaki radnik. Oni su svakodnevno bili sa trajkaima, naro
ito Puli i aleni organizovali grupe trajkaa i predvo
dili ih u agitaciji, ubacivali borbene parole i pesme i svojom
hrabrou i dranjem imponovali i stekli veliko poverenje i
simpatije trajkaa. U akcijama su se istakli i Boko Palkovljevi Pinki, Svetozar Baji Budak i Milo Bebi U j k a
Neposredno pred kraj trajka policija je prodrla u traj
kaki logor smeten u zgradi Ursovih sindikata, i posle legitirnisanja 500 trajkaa, izdvojila oko 80 i uhapsila. Ostali rad
nici su pratili uhapene sve do policije i protestovali protiv
hapenja. Pod pritiskom mase radnika, svi uhapeni koji su
imali porodice u Novom Sadu, puteni su posle 24 sata zadr
avanja u policiji. Osim Boka Palkovljevia Pinkija, zadrani
su Desanka Miladinovi Abisinka, tekstilna radnica i Boa Du
ki, krojaki radnik, koji je jedno vee sa nekoliko omladina
ca pretukao jednog itrajkbrehera na Detelinari. Nakon dve
nedelje su oboje proterani, jer u Novom Sadu nisu imali ni
koga od roaka. Mesno partijsko rukovodstvo je za njih dvo223

je organizovalo povratak, i oni su se ve posle dve nedelje

vratili u Novi Sad. Kada je 30. decembra 1940. objavljeno da
su URSS-ovi sindikati zabranjeni, Partija je organizovala spa
avanje dela sindikalne arhive koja nije smela da padne poli
ciji u ruke (pisae maine, novca, posebno novanog fonda
koji je obrazovan u toku trajka za ispomaganje radnika i
jo nekih stvari). U spasavanju arhive i napred navedenih
stvari uestvovali su Jovan Puli, Stevan aleni i Judita Alargi.
Sutradan po objavi zabrane rada klasnim radnikim sin
dikatima, policija je upala u prostorije URSS-a i zaplenila ita
vu imovinu. Ovim je trajk prekinut. trajkai nisu imali
prostorija za trajkaki logor a ni pravnog predstavnika koji
bi u ime trajkaa vodio pregovore. Neki radnici su se vra
tili na posao, dok se njih oko 250 prijavilo Berzi rada za za
poslenje i pomo, neki su stupili na posao u druga preduzea, a jedan broj se odselio iz Novog Sada. U preduzeima su
bile istaknute crne listec sa imenima najistaknutijih traj
kaa. Radnici koji su bili primijeni na posao dobili su 15'Vo
poviice plate.
Borba izmeu trajkaa i trajkbrehera bila je ogorena.
Na elu trajkbrehera u fabrici Risti bio je Sava Marinko
vic, zatim Anton Stani, lan Kulturbunda i jo jedan (neki
Bane. Prezime nismo utvrdili). Oni su naoruani sikiricom i
gvozdenim oprugama predvodili trajkbrehere, a posle prvog
napada trajkaa, angaovana je policija i to samo za Ristieve radnike. trajkbrehera je bilo kod brae Seke i verovat
no i u drugim fabrikama, ali ne u tom broju kao u fabric,
Risti.
Od onih uesnika trajka i aktivista koji su bili prinu
eni da napuste Novi Sad i zaposle se u drugim mestima bile
su sestre Radoslava i Vojisiava Skandarski i Latinka Bebi
koje su otile za Beograd i zaposlile se. Milica Bursa, po
zahtevu Partije, a na izriito traenje onje Marinkovi, osta
je u Novom Sadu zbog rada sa enama radnicama. Ivan Koi
se zaposlio na drugom mestu, a postao je i domar u BOTI-u.
Jdita Alargic prelazi u Beograd. Za njom je bila raspisana
poternica, slan joj je blokiran i jedva je uspela da izbegne
hapenje.295

295
MSRV AO, br. 7318, 14804, 15013, 7317, izjave preivelih
uesnika; Npszava od 26. XI 1939, br. 10.

224

Reim Cvetkovi-Maek nastavio je progone protiv klas

nih radnikih sindikata, kao i svih naprednih snaga. Kada ni
jedno upotrebljeno sredstvo nije dalo eljene rezultate, tavie talas trajkova i raznovrsnih akcija ne samo radnike
klase ve i svih naprednih i rodoljubivih snaga sve se vie
irio, reim se odluio na poslednje i davno oprobano sred
stvo na zabranu, i 30. decembra 1940. godine preko radija,
a sutradan i u tampi, objavio rasputanje Ujedinjenog rad
nikog sindikalnog saveza Jugoslavije. Kao i ranije, vlast je
plenila arhive URSS-ovih sindikata, a njihovu imovinu pre
davala reimskim sindikatima.
KPJ je odgovorila ne samo akcijama u celoj zemlji ve
i tampom, orijentiui iroke radne mase na otpor reimu,
a nekoliko dana posle zabrane URSS-a CK KPJ izdao je i le
tak svim radnicima bez obzira kojim sindikatima pripada
ju, kao i neorganizovanim radnicima, i pozvao ih da protestuju na ovaj novi akt nasilja, i da organizuju po fabrikama,
radionicama i svuda gde rade zajednike akcije protes
tne trajkove, mitinge, skuptine, i trae slobodu organizovanja i trajka i ukidanje odluke o rasputanju URSS-a.
I PK KPJ za Vojvodinu izdaje svoj letak na srpskom i
maarskom jeziku, obraajui se radnicima i seljacima i svoj
potenoj javnosti i poziva ih da se odupru ovom postupku
vlade i trae slobodu sindikalnog delovanja:
Radnici i radnice, seljaci i seljanke, ugnjeteni narodi,
napredna inteligencijo i poteni graani, Komunistika par
tija vas poziva da zbijeni u jedinstvenim redovima najod
lunije odbijete ovaj zloinaki napad vlade CvetkoviMaek na radniku klasu. Borite se, protestuj te, trajkujte,
demonstriraj te.
Leci su deljeni po itavoj Vojvodini.
Ostavi bez klasnih radnikih sindikata, CK KPJ upuu
je odmah okrunicu partijskim rukovodstvima i daje uput
stva kako dalje organizovati sindikalni rad, pozivajui rad
nitvo na stvaranje borbenog jedinstva radnike klase sa svi
ma radnicima bez obzira kojim sindikatima pripadaju Hr
vatski radniki savez, Jugoslovenski radniki savez, Jugoslovenska strokovna zveza i podvlai da se men ja odnos pre
ma neklasnim organizacijama utoliko da je potrebno odba
citi svako sektatvo i svim silama raditi na povezivanju sa
masama radnika i organizacija, stvarajui borbeno jedinstvo
sa tim radnicima i uvlaei ih u zajedniku borbu za svako
dnevne interese radnika. Ne stvarati svoje nelegalne sindikal
ne organizacije, jer itava sindikalna delatnost i akcije koje
225

je vodio klasni sindikalni pokret prelaze na Komunistiku

partiju i njene organizacije: sindikalne komisije sastavljene
od partijaca, odbore radnikog jedinstva u preduzeima, kao
stoer okupljanja svih radnika preduzea, jedinstvene odbore
nezaposlenih.
Sindikalne partijske komisije trebalo je formirati svugde
gde je bilo industrije, radi organizovanja svakodnevnih ak
cija radnika u preduzeima i radionicama, radi praenja sta-'
nja u radnikoj klasi.
Prema izjavi Milice Bursa, u sindikalnoj komisiji za Novi
Sad, formiranoj januara 1941. godine, bili su Ivan Koi, okica Radujkov, Rudolf Grin i Milica Bursa. Komisija je odr
ala svega 23 sastanka i ubrzo prestala sa radon), jer je ve
sredinom februara nastalo hapenje u Novom Sadu, koje je
poremetilo celokupan rad.
Rad KPJ meu enama 1939. i 1940.
U 1939. i 1940. godini teite rada Partije sa radnim ena
ma je kroz sekcije ena koje su bile formirane pri URSS-oviin
sindikatima, pri grafikom sindikatu i pri Udruenju ban
karskih, osiguravajuih, trgovakih i industrijskih inovnika
u Novom Sadu (UBOTI BOTI), kao iri oblik rada sa
enama.
Prema seanju Mile Brki, enska sekcija u sindikatu
osnovana je u prolee 1939. godine a prestala je sa radom sa
zabranom URSS-a. Sekcijom je rukovodila Lilika Bem. Po
direktivi Mesnog komiteta Partije, u sekciju je ula u jesen
1940. Milica Beba Bursa kao njen sekretar. Oko sekcije Par
tija je okupila jedan broj napredno orijentisanih ena, vei
na od njih bile su lanovi KPJ, koje su drale redovno preda
vanja, itale naprednu literaturu, objanjavale politiku si
tuaciju i idejno uzdizale ene koje su redovno, a neke i pov
remeno, dolazile na sastanke sekcije. To su bile dr Rua
Blau Franceti, koja je redovno drala predavanja iz zdrav
stva, Mila Brki o politikoj situaciji, razvitku drutva, zatim
Livija Lilika Bem, Judita Alargi. U sekciji je bilo okupljeno
dvadesetak ena. Meu njima su bile: Vida Kaanski, Eta
Mila Molnar, Marija Baa, Zora Potiparski, Anica Zurkovi,
Desa Miladinovi Abisinka, Jelica Mirilov-eri, Mara Boban,
Marija aleni, Julijana Palati aleni, Marta Kado, Saveta
Dejanov.
Rukovodilac enske sekcije grafikog sindikata bila je
Milica Mica Varga. Tu su bile Irma Armbruster i druge. Bilo
je okupljeno oko tridesetak ena.
226

Za politiki rad sa enama formiran je i aktiv sindikalno

organi7.0vanih ena prilikom negde novembra 1939. godine.
Formiran je direktno pod rukovodstvom arka Zrenjanina i
on je i otpoeo sa radom po njegovim uputstvima. Sastanak
je odran u Karadievoj ulici. U aktivu su bili lanovi
URSS-a i BOTI-a, te su na sastanku bile Livija Lilika
Bem, dr Rua Blau, Judita Alargi, Milica Beba Bursa,
Mila Frki, Et Mila Molnar, Marta Kadoa, Saveta Dejanova. Bilo je prisutno oko 11 ena. Kasnije je u aktiv
ula i Vida Kaanski i jo neke. Aktiv je imao zadatak da
idejno-politiki uzdie ene i na taj nain pribliava Partiji.
Osnovna forma delovanja bile su prosvetne grupe (italake
grupe) po kuama, na kojima bi se itao materijal, najpre naj
popularniji Naa knjiica, Radniki tjednik, lanci iz rad
nike tampe pa zatim i I stori ja SKF (b) i drugi teoretski ma
terijal. Sami lanovi aktiva proraivali su Ekonomski razvi
tak drutva od Rajmesa radi svog linog uzdizanja, i diskutovale o nainu prilaenja enama.
Rad su prekinule zhog hapenja u prolce 1940: uhap
ene su Mila Brki, i Sonja Marinkovi, a Livija Lilika Bem
se sklonila. Leti je trebalo obnoviti aktiv. Sastanak za obnovu
odran je kod Judite Alargi (Rua Blau, Judita Alargi, Lilika
Bem, Milica Bursa). Diskutovano je o produenju rada, ali
on nije nastavljen.
Prosvetne grupe imale su 37 ena; u prosvetnoj grupi
Milice Bursa bilo je 12 ena i jedan mukarac. I grupe su,
kao i njihovi rukovodioci aktiv ena prestale da rade
sa hapenjem.
Sem grupe koju je Milica Bursa imala u fabrici Drago
ljuba Ristia, imala je i jednu grupu od 45 ena na Vidovdanskom Naselju. I Judita Alargi imala je jednu grupu ena
u Totovievoj fabrici gde je i radila, a Livija Lilika Bem i
Mila Brki u BOTI-u.
Rad kroz prosvetne grupe obnovljen je posle zabrane
sindikata i te formirane grupe rade do hapenja sredinom
februara 1941. godine.
Celokupnim ovim radom na prosveivanju ena trebalo
je posle zabrane URSS-a da rukovodi enska komisija pri
Partiji, koja je formirana januara 1941. godine. U Komisiju
ulaze dr Rua Blau, Judita Alargi i Milica Beba Bursa. Sas
tanak je odran u stanu Milenka Marinkovia u Radnikoj
ulici, a prisutni su bili Sonja Marinkovi, Gordana Ivako
vi i arko Zrenjanin, zatim dr Rua Blau i Milica Bursa
i Judita Alargi. arko je saoptio da e Sonja Marinkovi
i Gordana Ivakovi povremeno dolaziti na sastanke, a Livija
227

Bern, koja toga puta nije prisustvovala sastanku, da e ruko

voditi Komisijom. I Komisija je prestala sa radom usred
februarskog hapenja.298
Savez bankarskih, osiguravajuih, trgovakih i industrijskih
inovnika
KPJ za Vojvodinu uspela je da godine 1940. njen uticaj
preovlada u BOTI-u na godinjoj podrunikoj skuptini
za biranje delegata za kongres Saveza bankarskih,, osigurava
juih, trgovakih i industrijskih inovnika Jugoslavije u Zag
rebu (SBOTI), kao i za Glavni odbor i lanove Glavne kont
role. Na godinjoj skuptini odranoj 17. marta 1940 godine
pobedila je sa ogromnom veinom lista napredno opredeljenih lanova (tzv. zeleni), i j i nosilac je bio Viktor Vincer.
Od ukupno 130 predatih glasova, lista komunista dobila je 86
glasova, a suprotna strana, iji je nosilac bio Ljubia Rakonjac, samo 40.
Staro rukovodstvo podrunice, nezadovoljno ovakvim iz
bornim rezultatom, podnelo je albu nadlenom dravnom
organu, koju je Banska uprava Dunavske banovine u Novom
Sadu uvaila i donela odluku o sazivu i odravanju vanredne
skuptine za ponovni izbor organa podrunice Saveza.
Na vanrednoj skuptini 2. januara 1941. godine beli se
nisu ni pojavili sa svojom listom, tako da su svi funkcioneri
izabrani sa liste zelenih, iji nosilac je i ovog puta bio
Viktor Vincer. Tada su izabrani u Upravni odbor podruni
ce, izmeu ostalih: Viktor Vincer, Svetomir Nikolajevi, Vla
dimir ivanovi, Stevan Kolari, Livija Bem, Rada Mogin,
Vida Jovanovi, u Glavni odbor Saveza Viktor Vincer, Aim
Grulovi i Vladimir ivanovi, u finansijsku kontrolu Marko
Fil, i za kongresne delegate Kornelije Lalijer, Stevan Kola
ri, Livija Bem, Toa Jovanovi, Duan Suov i jo neko
liko.297
Ovo je bio i veliki uspeh drugova koji su aktivno radili
u BOTIC-u lanovi KP i simpatizeri. Veza izmeu BOTI-a,
odnosno komunista u BOTI-u i PK KPJ za Vojvodinu bila
je Sonja Marinkovi.
296
Izjave
ti date autoru.
297 Milora A
P e t r o v i , Savez
dustrijskih inovnika
rad, 1971, 325.

228

Milice Bursa, Mile Brki i dr Rue Blau-Francek o v i , dr Jerko R a d m i 1 o v i i Novica

bankarskih, osiguravajuih, trgovakih i in
Jugoslavije BOTIC 19021941 Beog

lanovi KP bili su Vladimir Vlada ivanovi, Livija Bern,

ore Belin, Andrija Bandika Lederer, a od poetka 1941.
godine i Mila Brki. Verovatno je lan KP bio i Ivan Kaanski i Slobodan Kovaevi, koji je bio veoma aktivan u BOTI-u; bilo je jo naprednih ljudi, ali nije ustanovljeno da li su
bili lanovi Partije. Kandidat za lana Partije bila je od 1940.
Nataa Starev. Bio je veliki broj simpatizera, to se vidi i
iz uea u raznim oblicima rada predavanjima, priredba
ma, drugarskim veerima, izletima, materijalnoj pomoi koju
je BOTI pruio radnicima tekstilcima u trajku krajem
1940.
Podrunica je imala kulturno prosvetnu sekciju i unutar
nje raznovrsnu kulturno-prosvetnu delatnost, a od 1939. go
dine postojala je i enska sekcija pod rukovodstvom komu
niste Lilike Bem. Vida Kaanski bila je veza izmeu ove
sekcije i URSS-a.
Mila Brki je bila plaeni lunkcioner u BOTI-u, poto
je bila otputena iz ranije slube posle hapenja poetkom
1940. godine. Zajedno sa I ivijom Bem aktivno je radila u
enskoj sekciji. Uspele su da okupe oko 1520 ena. Kako
su to bile vie-manje ene graanke, poinjalo se isto kul
turnim radom itanjem beletristike (dela Maksima Gor
kog),ene danas, drala su se predavanja, davale priredbe i
drugarske veeri sa zabavnim i umetnikim programom i dr.
Predavanja su drale Livija Bem, dr Rua Blau,298 Mila Brki,
Nataa Starev i jo neke, zatim Branko Baji, Sava Vlalukin
i dr. Koliko se zna, u sekciji ena bile su Livija Bem, Mila
Brki, Ana Farago, Edita Komlo, acika Berger, Irina Mogin, Pava ofran, Jozefina Baris, usta erkovski, Ferika
Kende, Velinka Kerac, Milena Andri, Vida Jovanovi, Nina
Grulovi, Rikica Romano i dr.
BOTI je zabranjen po ulasku okupatora u Novi Sad.2''9

298 Dr Rua Blau-Franceti u naprednom pokretu uestvuje

kao student medicine u Zagrebu od 1934. godine. Za vreme letnjih raspusta sarauje sa komunistima u svom zaviajnom mestu
Baka Topola. Prvo zaposlenje dobija u bolnici u Novom Sadu
maja 1940, gde se odmah ukljuuje u rad. Radi u URSS-u i BOTI-u.
Sastavlja i prevodi letke na maarski i nemaki jezik. lan KPJ
postaje septembra 1940. godine i ukljuuje se u Mesni odbor akti
vista Novog Sada, koji rukovodi svim tadanjim akcijama: regulisanie radnog vremena, povienja piata, politiko usmeravanje i
dr. Uesnik je NOP-a.
299 MSRV AO, br. 2393, 2400, 2397, 2399, izjave Mile Brki.
Rue Blau, Natae Starev, Vlade Popovia i dr.

229

Crvena pomo
Crvena pomo bila je znaajna forma rada u KPJ od
njenog osnivanja. Ona je imala viestruki znaaj, ne samo
materijalni, ve i moralno-politiki. Uz prikupljanje priloga u
novcu i naturi, vrena je i propaganda, objanjavanje njene
potrebe, njenog znaaja. To je bila iroka forma i za pridobijanje najirih masa za ciljeve Partije. Kada je Partija pre
la u ilegalnost, ona je dobila jo vei znaaj, sa obzirom na
vee potrebe usled ilegalnih uslova rada, veeg broja ilegal
nih kadrova, zatvorenika itd. Putem crvene pomoi Partija
je vodila kampanje protiv hapenja, terora, ubijanja, ona je
na bazi humanosti okupljala najire mase, povezivala ih u
borbi i privlaila na liniji Partije. U okvir njene delatnosti
ulazila je briga oko sklanjanja ljudi ispred terora vlasti, obezbeenja njihova ivota itd. to je Partija bila aktivnija, to
je i teror bio jai, i potrebe za razvijanjem ovog sektora bile
su sve vee. esta partijska pokrajinska konferencija ukazala
je na znaaj ovog sektora rada u Partiji. To je borba protiv
maltretiranja, ubijanja i zlostavljanja naih drugova i pris
talica rada i politike radnikog pokreta od strane policije i
reima, borba protiv belog terora uopte, zatim raskrinka
vanje ovih metoda pred irokim narodnim slojevima...
Narodna pomo mora da pomae i izdrava rtve belog
terora i njihove porodice. U tu svrhu posluie joj prilozi i
rokih masa pristalica i simpatizera. Konferencija podvlai da
se narodna pomo mora to vie da legalizuje, tj. da se akcije
rasprostru na iroke narodne slojeve, da se tim putem okupe
to ire mase na liniji Partije.
Sve do pod kraj 1939. godine ovome sektoru Partija 11
Novom Sadu nije posveivala veliku panju. Organizacija i
rad stoje vrlo slabo podvlai esta konferencija. U novom
Sadu je odbor narodne pomoi osnovan krajem 1959, kako na
vodi Mila Brki. Meutim, tek sredinom 1940. osnovan je pok
rajinski odbor. irpanov je rukovodio osnivanjem odbora. Od
bor je osnovan kod Mile Brki, a uputstva su dali Sonja Ma
rinkovi i Dragane Pavlovi; on je bio na elu narodne po
moi u Srbiji. U odbor su uli Duko Barjaktarevi, trgova
ki, pomonik, Dragutin Draga Cifri, stolarski radnik, i Lilika Bem. Odborom je rukovodila Lilika Bem, kao lan Partije,
dok ostali nisu bili organizovani. Skupljalo se za panske bor
ce, za logor u Bilei, za mitrovaku kaznionu, pomo rodite
ljima zatvorenika.
Krajem 1939. povedena je akcija da se logor u Bilei
raspusti. Na toj akciji bila je otkrivena narodna pomo i ta-

230

novi odbora uhapeni. Uhapeni su bili Sonja Marinkovi, Mi

la Milesa Brki, Duan Barjaktarevi, Dragutin Cifri, Vladi
mir Koa Kolarov i Gabriel Grinfled, koji je poetkom marta
1940. kako stoji u policijskom dokumentu, primio od Duana
Barjaktarevia letak Otvoreno pismo Leotiu Blumu sa potpi
som komunistikog poslanika Martija, kojim se ide na to da
se podstrekne na nasilje prema dravnim vlastima. Istrani
sudija, traei da se odredi istraga protiv uhapenih, motivie to da je u vremenu u Novom Sadu od poetka okto
bra 1939. godine do 30. marta 1940. Sonja Marinkovi skup
ljajui potpise na peticiju upuenu Kraljevskoj Vladi i nov
ana sredstva za pomo osuenicima komunistima, konfiniranim komunistima i dobrovoljcima uesnicima u panskom graanskom ratu na strani sadanjih vladinih trupa, ob
raajui se posredno i neposredno pojedincima za pomo isti
ui pri tome da su ti komunisti izloeni teroru vlasti; svoje na
vode potkrepljivala je lecima ilegalnog sadraja i njihovih pot
pisa na peticiji, zatim stavljajui na. raspoloenje Brki Milesi
potreban materijal za izradu i umnoavanje letaka sa komu
nistikom tendencijom, pa ak i sama uestvovala u njihovoj
izradi...
Sa provalom prestao je i rad Mesnog odbora narodne po
moi, jer je ceo odbor bio uhapen.
Uhapeni su osloboeni iz Okrunog suda, poto su pod
istragom proveli od 29. marta do 27. aprila 1940.
U to vreme ve je funkcionisao i Pokrajinski odbor narod
ne pomoi, koji je dobro radio i imao priline rezultate. Toa
Tima navodi da su prikupljali oko 50.000 din. meseno, to
je za ono vreme bio veliki novac. Ovi rezultati dokazuju da
se narodna pomo iroko skupljala. Ona je bila za komu
niste redovan meseni prilog, a okupila je i iroki krug sim
patizera i graana, jer se prikupljala pod raznim parolama.
I Toa Tima je 1940. bio lan Pokrajinskog odbora. Po do
lasku u Novi Sad leti 1940, bio je u Pokrajinskom komitetu
SKOJ-a jedno krae vreme, a onda je prebaen na rad crve
ne pomoi. Sekretar Pokrajinskog odbora bila je Sonja Marin
kovi, a lanovi Dragica Petrov, Tima misli da je iz Sombora bio arko Ljubojev, jedan Maar iz Bekereka, metalski
radnik, za okrug vraki Ana Milievi, sestra arka Zrenjanina, a u Sremskoj Mitrovici je po narodnoj pomoi ra
dio advokat Slobodan Maleti. U svakom partijskom komite
tu, kao i u osnovnoj eliji, po jedan lan odgovarao je za na
rodnu pomo, odnosno rukovodio tim sektorom, tako da je
u 1940. godini rad na narodnoj pomoi bio dobro uhodan. i
tav teret Narodne pomoi u pokrajini bio je na onji Marin231

kovi, kao i na Toi Timi, jer su stalno iveli u Novom Sadu,

dok su ostali lanovi bili svaki u svom mestu. Mnogo je puto
vala i Dragica Petrov, sitna, mala, veoma okretna, hrabra.
Izigravala je aka, kako kae Toa Tima, nosila uvek fran
cusku kapicu sa brojem i uspeno sprovodila svoje zadatke.30

esta pokrajinska partijska konferencija

Veliki uspeh delovanja Partije u Vojvodini od dolaska
novog pokrajinskog partijskog komiteta na elo naprednog
radnikog pokreta u Vojvodini, bila je esta partijska kon
ferencija za Vojvodinu, ne samo to je bila organizaciono
dobro pripremljena i po planu sprovedena, ve i po tome to
je partijska organizacija Vojvodine na elu sa Pokrajinskim
komitetom Partije uspela da je odri u najveoj tajnosti. Odr
ana je pred odravanje Pete zemaljske partijske konferen
cije u Zagrebu oktobra 1940. godine, negde u drugoj po!o\ i
ni septembra ili poetkom oktobra iste godine. Svrha joj je
bila da pred Petu zemaljsku partijsku konferenciju sumira
rezultate rada u vojvoanskoj partijskoj organizaciji u peri
odu od dolaska na elo KP Vojvodine novog PKP na elu sa
arkom Zrenjaninom kao politikim sekretarom, i da d
ocenu toga rada kao i smernice i zadatke za budui rad, da
izabere delegate za Petu zemaljsku konferenciju, da izabere
novo pokrajinsko rukovodstvo.
Konferencija je odrana u vili Jovana Mesarovia oce301
u kamenikim vinogradima. Vila se nalazi s leve strane puta
Novi Sad Iriki venac, neposredno iza podvonjaka eleznike pruge PetrovaradinBeoin idui od Sremske Kamcnice ka Vencu. O tome kako su poele pripreme za konferenci
ju Jovan Mesarovi kae da mu je polovinom septembra 1940.
godine Gordana Ivakovi saoptila da e se uskoro u njego
vom vinogradu odrati jedna konferencija, kojoj treba da
prisustvuje oko 30 ljudi, da e je ona i Sonja Marinkovi or300 MSRV

AO, br. 7317, 7393, 7319, 15016, memoarska graa.

Jovan Mesarovi sarauje sa naprednim pokretom jo
od 1935. godine u Beogradu. Od 1937. godine postaje kurir i veza
Beograda sa naprednim pokretom u Vojvodini. Prenosi ilegalnu
i legalnu tampu iz Beograda u Novi Sad i preko udruenja Pri
jatelja prirode predaje istu Svetozaru Markoviu i drugim po
krajinskim partijskim rukovodiocima. U njegovom vinogradu u
Sremskoj Kamenici su povremeno boravili partiiski rukovodioci
iz Novog Sada i Beograda, meu kojima i Veselin Maslea. Nas
tavio je saradnju i u NOP-u.
301

232

ganizovati, da treba skloniti vinogradara, njegovu enu i ecu. Tako je on i postupio pred odranje konferencije. Sonja
Marinkovi, Gordana Ivakovi i jo dva druga doneli su u
subotu hranu, udesili su sobe i pripremili za konferenciju.
Jovan Mesarovi se povukao u kuhinju, da ga delegati ne bi
videli, a eventualno i prepoznali, a takoe i on njih. Konfexencija je poela oko 20 asova uvee u subotu pa je trajala
do nedelje do 21 ili 22 asa. Obezbeenje su drali na smenu Sonja Marinkovi i Aim Grulovi i Jovan Mesarovi.

Kua Jovana Mesarovia u kamenikim vinogradima gde je odr

ana VI partijska pokrajinska konferencija
S obzirom da su u vreme odravanja konferencije arko
Zrenjanin i Svetozar Markovi bili u zatvoru u Velikom Bekereku, sav teret oko priprema pao je na deo PK koji se na
lazio na slobodi, posebno na organizacionog sekretara Jusufa
Tulia. U uslovima stroge konspirativnosti to nije bio nimalo
lak zadatak, jer sve pripreme oko dolaska okrunih partij
skih delegata trebalo obaviti u najveoj tajnosti i potpuno
bezbedno: tehniku organizaciju ureenje vile za smetaj
ljudi i odranje konferencije, nabavka i prenos brane i dr.,
organizacija dolaenja delegata, to je bilo prilino komplikovano pa ipak je sve izvedeno i sve je prolo u najboljem
redu.
233

Delegati su birani, po izjavi Lazara Plavia, kao j,ednog

od delegata za somborsku partijsku organizaciju, na okru
nim partijskim konferencijama. Konferenciji su prisustvova
li: Jusuf Tuli, Radivoj irpanov, Ivan Lakovi Vijoglavin, So
nja Marinkovi, Gordana Ivakovi, Branko Baji, Aim Grulovi, ore Zlii Ciga, Borislav Braca Petrov, Judita Alar
gi, Sava Munan, Rada Trni Popa, Aleksandar Radosavev,
Milialj Servo, Mihalj amu, Itvan Kizur, Ugljea Terzin,
Stevan Dejanov i Lazar Plavi. U ime CK KPJ konferenciji
je prisustvovao i pozdravio je Ivan Milutinovi. Sekretari
konferencije bili su Lazar Plavi i Branko Baji Organiza
ciono- politiki referat podneo je Jusuf Tuli, referat o teh
nici Gordana Ivakovi i referat o crvenoj pomoi Sonja Ma
rinkovi. Sa konferencije je sauvan samo jedan izvetaj, ko
ji je podneo organizacioni sekretar Jusuf Tuli, i rezolucija.
Nije iskljueno da su i odrani ovi referati, jer Tuliev iz
vetaj obuhvata: u prvom delu privredni poloaj Vojvodine
i poloaj radnike klase prilino opirno, drugi deo govori o
politikoj situaciji u mnogonacionalnoj pokrajini, trei obu
hvata takoe dosta opirno stanje Partije i radnikog pokre
ta, etvrti Stranku radnog naroda i njen rad, peti, opet opir
nije, stanje u klasnom sindikalnom pokretu, esti stanje
SKOJ-a, sedmi kratko iznosi poloaj ene i potrebu aktivni
jeg rada sa enama, osmi, pitanje rada na. narodnoj pomoi.
Zakljuak govori o potrebi stvaranja revolucionarne partije
kao uslova za uspeno delovanje i postizanje rezultata rada.
Obuhvaeni su svi sektori partijskog rada sem tehnike, te ni
je iskljueno da su referati o partijskoj tehnici i crvenoj, od
nosno narodnoj pomoi dopunili osnovni referat. Karakteris
tino je da, bar koliko su uesnici dali podatke ,nije bilo po
sebnog referata o radu sa enama a niti se moe zakljuiti
da je neko u partijskom birou ili u Pokrajinskom komitetu
odgovarao za ovaj rad, iako ga KPJ ve od 1933/34. otro
postavlja.
Karakteristino je za originalan organizaciono-poliiiki iz
vetaj da su mu delovi glave, paginirani uvek od broja 1
pa nadalje, pa se moe zakljuiti da je ipak izvetaj kolekti
van rad lanova zaduenih za pojedine sektore rada. Da li
su u njegovom radu uestvovali arko Zrenjanin i Svetozar
Markovi nije utvreno. Interesantno je napomenuti da iz
vetaj ima sitnijih ispravki obinom i plavom olovkom, ili
plavim mastilom, latinicom, malim ili velikim slovima, raz
liitim rukopisom, ali sve to nema uticaja na promenu tek
sta. Meutim, u odeljku III, kad se govori o organizacionom
stanju Partije u Vojvodini i Ujedinjenim radnikim sindika

234

tima, ubaeno je rukopisom veoma ispisanim u dru

gom pasusu, irilicom, jedno prezime, mada irilice nema r.igde u tekstu, zatim je umesto Vojvodini, koja je precrtana,
ali ne mastilom, ve mastiljavom olovkom, iznad Vojvodini
stavljeno u Novom Sadu. Ove ispravke su uticale na promenu smisla teksta, te se iz ovoga moe zakljuiti da je ipak
neko vrio kontrolu teksta, ali bez tekstualnih isprakvi, sem
na ovom mestu.
U vreme odravanja konferencije partijska organizacija
Vojvodine imala je 650 lanova, kako je izneto na V zemalj
skoj konferenciji, to znai da je imala 300 lanova vie ne
go pre pada biveg politikog sekretara Pokrajinskog komi
teta partije za Vojvodinu Lazara Milankova, krajem 1936. go
dine. Na kraju rada konferencije prihvaena je rezolucija i
izabrano novo pokrajinsko rukovodstvo. Prema reima La
zara Plavia, konferencija je pokazala da KPJ u Vojvodini
predstavlja jednu dobro organizovanu, masovnu partiju sa
mnogobrojnim organizacijama u svim mestima Vojvodine.
Iako nije imala veliki broj lanova, uticaj Partije se apsolut
no oseao, ne samo u sindikatima i drugim drutvenim or
ganizacijama, nego i u celokupnom drutvenom i politikom
ivotu Vojvodine.
Lazar Plavi ne poininje drugu konferenciju, koja je odr
ana kasnije na istom ovom mestu, jer je decembra mobilisan u vojsku, pa nije ak prisustvovao nijednoj sednici Po
krajinskog partijskog komiteta, iako je bio izabran u plenum
Komiteta.
Todor Tima Toa govori o narednoj pokrajinskoj par
tijskoj konferenciji krajem 1940. godine, koju je pripremao za
jedno sa onjom Marinkovi i na kojoj je i sam uestvovao,
iako nije bio lan Pokrajinskog partijskog komiteta. Odrana
je na istom mestu gde i prva, ali mnogo kasnije. Jovan Me
sarovi o ovoj konferenciji iznosi: posle prve konferencije,
oko 15. oktobra 1940. godine, u vinograd su doli arko Zre
njanin i Jusuf Tuli, i tu ostali oko 23 nedelje. Jovana
Mesarovia su udaljili iz vinograda, ali negde koncem de
cembra iste godine pozvat je hitno iz Novog Sada. Kad je sti
gao, reeno mu je da u vinogradu treba da se odri jo jedna
konferencija sa oko tridesetak uesnika. Tehnike pripreme
izvrili su Sonja Marinkovi, Gordana Ivakovi i Todor Ti
ma. Sonja Marinkovi, kako izjavljuje Todor Tima, i on ima
li su zadatak da pripreme kuu za konferenciju i uesnike
obezbede hranom i drugim to je bilo potrebno. Hranu su
odneli u dva velika ruksaka autobusom iz Novog Sada i pot
puno pripremili prostorije za konferenciju.
235

Jovan Mesarovi nije prisustvovao konferenciji nego je

sedeo u kuhinji i pripremao poneto od jela. Sonja Marinko
vi i Todor Tima su doveli delegate saekujuoi ih na cesti
ili na eleznikoj stanici. Neki su dolazili peke, a neki auto
busom do Kamenice.
Koliko se sea Jovan Mesarovi, na konferenciji su bili
arko Zrenjanin, Jusuf Tuli, Sonja Marinkovi, Gordana Ivakovi, Aim Grulovi, Todor Tima, upravo s njim su u ku
hinji kontaktirali samo oni koje je on odranije poznavao, a
iz konspirativnih razloga ostali nisu zalazili u prostoriju gde
se on nalazio.
Konferencija je prema tvrenju i Jovana Mesarovia i
Todora Time poela u subotu uvee i trajala do sutradan
u sumrak, delegati i ostali razili su se u manjim grupama
kad je pao mrak.
Na konferenciji je politiki izvetaj podneo arko Zre
njanin a organizacioni Jusuf Tuli. Na konferenciji je istak
nut broj lanova Partije u istom broju kao i na preanjoj
konferenciji i istaknut rad velikobekereke partijske orga
nizacije i njena jaina. Naroito su istaknuta sela Kumane,
Melenci i Elemir.
Konferencija je bila potpuno jedinstvena, nije bilo nikak
vog neslaganja niti najmanje diskusije po partijskoj liniji. Ni
je bilo nikakve primedbe oko ocene politike situacije. lan
stvo je bilo zastupljeno i po nacionalnom sastavu, kao i na
proloj konferenciji.
Prva konferencija, po izjavi Lazara Plavia, birala je po
krajinsko partijsko telo, dok Todor Tima ne govori o izbo
ru Pokrajinskog komiteta, ve navodi lanove PK koje je
on poznavao: arko Zrenjanin, Jusuf Tuli, Radivoj irpa
nov, Svetozar Markovi Toza, Gordana Ivakovi, Sonja Ma
rinkovi, Ivan Lakovi Vijoglavin, Aim Grulovi, sekretar Ok
runog komiteta za Sremsku Mitrovicu, Lazar Plavi (ali se
ne sea da je prisustvovao ovoj konferenciji). Gordana je
rukovodila pokrajinskom partijskom tehnikom, Sonja Marin
kovi narodnom pomoi, a za Radivoja irpanova pretpostav
lja da je tada radio po vojnoj liniji, jer kad je Todor Tima
preuzeo vojni sektor od njega, Radivoj irpanov mu je dao
uputstva za rad. I F. Rajt u svom izvetaju spominje da je
Todor Tima preuzeo ovaj sektor od irpanova.
Podatke koje iznosi F. Rajt, policijski prefekt Banata, u
svome izvetaju viim vlastima iz Velikog Bekereka avgusta
1942. godine najverovatnije da se odnose na ovu pokrajinska
partijsku konferenciju. To je izvetaj o razvoju komunisti
kog pokreta u Banatu od sloma Jugoslavije do druge polo-

236

Branko Baji, secretar OK KPJ i lan PK KPJ za Vojvodinu

237

vine 1942. godine, a u kome se osvre i na situaciju uoi ra.ta. Kao to je poznato, kae Rajt, sedite PK KPJ Vojvodine
pre izbijanja nemako-jugoslovenskog rata je bilo u Novom
Sadu. Na jednoj konferenciji odranoj februara 1940. u Frukoj gori u Sremu, [najverovatnije da je godina pogreno pre
pisana, jer je oigledno da govori o 1941] odlueno je ko e
od lanova PK-a raditi u kojem odseku, tj. rukovoditi komu
nistikim pokretom i kontrolisati delatnost podreenih usta
nova i organizacija.
Raspodela rada bila je sledea: Za Baku i Baranju Ra
divoj irpanov i Sonja Marinkovi, Srem Jusuf Tuli i Banat
Svetozar Markovi, Mihalj Servo i Ivan Lakovi Vijoglavin.
Zadatak arka Zrenjanina u svojstvu sekretara Komiteta bio
je da i dalje odrava vezu sa K-om. U tekstu su navedene
i konferencije Pokrajinskog komiteta partije odrane u Ba
natu pre i posle napada faistike Nemake na Sovjetski Sa
vez.
Podatak da je odrana u februaru nije taan, jer u feb
ruaru 1941. godine je deo sekretarijata u dubokoj ilegalnosti
u Beogradu zbog februarskog hapenja. Znai da je konferen
cija ranije odrana. Todor Tima se sea da je bio pao sneg
i da su on i Sonja Marinkovi nameravali da idu skijama da
budu manje upadljivi, jer su nosili velike ruksake pune hra
ne. I Jovan Mesarovi navodi u svojoj izjavi da je ovaj sa
stanak odan prvih dana januara 1941. godine.
Oigledno je da je ova konferencija o kojoj govore i To
dor Tima i Jovan Mesarovi odrana posle Pete zemaljske
konferencije CK KPJ, da je radila u punom sastavu i da je
arko Zrenjanin podneo politiki izvetaj a Jusuf Tuli orga
nizacioni. Konferencija je sigurno odrana zbog obavetenja
o petoj zemaljskoj konferenciji i njenim postavkama za da
lji rad.
Na prvoj konferenciji izabran je Pokrajinski partijski ko
mitet, najverovatnije kako je ranije u ovom tekstu iznet, i
delegati za Petu zemaljsku konferenciju: arko Zrenjanin,
Jusuf Tuli, Radivoj irpanov, Mihalj Servo, Gordana Ivakovi i Lazar Plavii302

302 D. K e c i , i D. M i 1 a n o v i , nav. delo, tom II, 1929

1941,
dok. 413, str. 352, MSRV AO, br. 7393, 18623, izjave Toe Ti
me i Jovana Mesarovia.

238

Izgradnja i rad tehnike Pokrajinskog komiteta Partije

Pokrajinski komitet Vojvodine bio je u mogunosti da uz
pomo centralnog rukovodstva Partije izgradi pokrajinsku
partijsku tehniku i u njoj razvije vrlo aktivan rad, odnosno
tampanje propagandnog materijala, bez koga se nije moglo
uspeno delovati na terenu u tako velikoj pokrajini kao to
je bila Vojvodina i sa tako raznovrsnim stanovnitvom, i po
mogunosti izdavati materijal bar na jezicima najveih na
rodnih skupina u Vojvodini.
O nabavci tamparske maine kae Aleksandar Rankovi:
Sasvim je tano kazivanje druga Veselinova o tome da
sam 1939. godine ilegalnu tampariju Boston preneo iz
Beograda u Novi Sad i predao Pokrajinskom komitetu KPJ
za Vojvodinu drugovima Radivoju irpanovu, lanu Biroa
Pokrajinskog komiteta, i Jusufu Tuliu, koji je 1937. godine
odlukom CK KPJ upuen na rad u Vojvodinu.
Mainu je nabavio, kao i sve ostale u to vreme, za pot
rebe CK KPJ, tadanji tehniar CK Svetozar Vukmanovi
Tempo.
Ostala tehnika sredstva nabavljena su sa raznih strana,
naroito iz Sombora preko Lazara Plavia: slova, boja i dr.
Bila je smetena u kui Dragog Milenkovia, tada lana Mes
nog komiteta KPJ za Novi Sad. tampar je bila Natalija Di
gurski, koja je bila prilino savladala tamparsku tehniku.
U tehnici je radila i Olga Petrov.
Tehnika je poela izradom najpotrebnijeg materijala, a
to je organ Pokrajinskog partijskog komiteta Istina, kao lis
tom za partijsko lanstvo i njegovu izgradnju, a u januaru
1941. pripremljen je i odtampan Trudbenik, list radnog na
roda Vojvodine, namenjen irokoj upotrebi, to i tekstovi
dokazuju, kao:
trajkovi srednjokolske omladine, trajk
tekstilnih radnika u Novom Sadu. U borbu protiv terora vla
de Cvetkovi-Maek, Masovna akcija radnog naroda Vojvo
dine protiv gladi i skupoe. Osvre se i na zabranu URSS-ovih sindikata.
Istina kao organ Partije ima ilegalnu fizionomiju. U za
glavlju nosi natpis Proleteri svih zemalja, ujedinite se i peto
kraku zvezdu sa srpom i ekiem. Izdata je decembra 1940.
Istina tretira liniju Partije u Svojim lancima, i to najvanija
pitanja radi orijentacije lanstva, kao organizaciono pitanje,
nacionalno pitanje, zatim govori o savezu radnika i seljaka
Vojvodine, govori o jaanju URSS-ovih sindikata, o Petoj po239

Naslovne strane listova koje su izdavala partijska i

skojevska rukovodstva u Novom Sadu
240

krajinskoj konferenciji SKOJ-a za Vojvodinu i estoj pokra

jinskoj konferenciji KPJ za Vojvodinu.
tamparija je ve u februaru 1941. bila provaljena. tam
parijom, odnosno tehnikom je rukovodila Gordana Ivakovi.
Tehnika je bila smetena u Karaorevoj ulici br. 17. tam
pariju je provalila ena Dragog Milenkovia, nazvala je poli
ciju i odala Nataliju Digurski, odnosno njen sastanak sa
Gordanom Ivakovi, koji je trebalo da se odri pred Okru
nim sudom u Novom Sadu. Natalija je 14. februara trebalo
da preda jedan paket letaka Gordani Ivakovi na oznae
nom mestu, a ova da ih preko kurira rasturi po itavoj Voj
vodini. Natalija je primetila agente, kao i oni nju, ali i po
red svih pokuaja da im izmakne, nije uspela. U tom poku
aju da im zavara trag, srela se sa Gordanom i Olgicom Pet
rov, ali, kako su agenti dobili spoljni opis samo Natalije Digurski, a ne i Olge Petrov, nisu ni pomislili da je jedna od
njih dve Gordana, a Natalija je uspela u prolazu da im doba
ci: Beite, prate me agenti. Otila je na elezniku stanicu,
mislei da e moi vozom da pobegne, ali je tamo bila uhap
ena sa punim koferom materijala. etrnaest dana Natalija
je bila u pritvora pod najteom torturom, a da ni rei nije
progovorila. Tukli su je po tabanima i grudima, pa ostavljali
na vlanom pesku, da bi joj sa tabana to pre spao otok i
da bi mogli da produe tuu. Smrala je za to vreme 1012
kilograma. Pokuavala je da ih obmane, navela je da je let
ke dobila od nekog studenta u Beogradu. No oni su pronali
kod nje novosadsku tramvajsku kartu od dan ranije. Prisi
ljavali su je da kae gde je prenoila, i kad je dola u pot
puni orsokak i izbacila krv, progovorila je. Verovatno je mi
slila da su drugovi imali dovoljno vremena da se sklone.
Meutim, i oni su rezonovali da kad nije progovorila za
etrnaest dana, da je glavna opasnost prola. Meutim, Nata
lija je izjavila da je prenoila kod Toe Time, to nije bilo
tano. U svojoj taktici nije bila dovoljno oprezna, jer su kod
Time prenoivali, nailazili i odravali sastanke mnogi dru
govi. Nesrea je bila da je ba tog dana kad je policija ula
u stan Toe Time, poto je dobila klju od njegove ene
Evice, u stanu bio Jusuf Tuli. Dok je jedna grupa agenata
vrila pretres stana, druga je krenula u Zadruni savez da
uhapsi Timu. Hapsio ga je agent Silber sa jo jednim poli
cijskim inovnikom. Uspeo je da proguta cedulju sa spiskom
oficira i vojnika lanova Partije, da ne bi pala policiji u ru
ke i otkrila rad u vojsci. Agent je video da je neto strpao
u usta, skoio na njega, ali ga je Tima tako gurnuo da je
pao. Drugi agent takoe je skoio na Timu, zgrabio ga za

241

vrat i poeo da stiska; nastala je tua sve dok nije uspeo da

proguta cedulju. Agenti su ga vezali i zatraili policijsko po
jaanje, sa motivacijom da je vrlo opasan. Prevezli su ga u
bolnicu na pumpanje stomaka. Na ulazu u bolnicu sreo je
dr Ruu Blau koja je udesila sa lekarom da cev za vaenje
eluanog soka to ua da bi je to lake progutao a bez
opasnosti da e izii i cedulja. Agenti su u stvari mislili da
je progutao otrov i hteli da ga spasu.
Tuli je u stanu odrao sastanak sa Svetozarom Markoviem, ali je ovaj po sastanku napustio stan a Tuli ostao da
se okupa. Nali su ga raskomoenog i videli da je on tu odomaen. Meutim, Partija je iz predostronosti organizovala
prebacivanje tamparije od Dragog Milenkovia u stan Matije Jakoba, gde je takoe bilo izgraeno dobro zakamuflirano sklonite (Ulica ora Rajkovia). tamparija je ovde i
otkrivena. Nije tano utvreno ko ju je ovde od uhapenih
otkrio. Tuli je uestvovao u izgradnji tamparije, a organizovao je i njen prenos i izgradnju novog sklonita. Poto je
i ovo mesto bilo otkriveno i on kao organizator svega, priznao
je na koncu da je organizovao prenos maine. Dalje je hap
enje ilo vie sluajno nego po izdaji. Olga Petrov, traei
onju Marinkovi kod Time, upala je u klopku i tu bila
uhapena, Mika Pavlovi je pao po opisu gazdarice Ljubeta
Uia, bio je markantan, iako mlad, po svojoj elavoj glavi.
Nikola ivanovi, lan Pokrajinskog komiteta SKOJ-a, pao je
u stanu Mike Pavlovia kada je naiao na agente. Uhapeni
su jo i Dragi Milenkovi, Viktor Kosovel, Vule Anti, ali je
ubrzo puten, Lilika Bem, ore Belir. i Spasoje obanski.
Muili su uhapene na razne naine, a Tulia su izubijali
jo dok su ga vodili u policiju. Veali mu ciglu za monice
itd. Kosovelu su polomili rebra. On se odlino drao.
Ovako teka muenja su bila da se otkrije partijska or
ganizacija u celini. To su pokuavali na sve naine. Imali su
i komuniste iz unutranjosti: Nikolu ivanovia iz Paneva i
Spasoja obanskog iz Vrbasa. Ali zahvaljujui dranju drugo
va ni'ko vie iz provincije nije pao policiji u ruke. Mnogo je
koristilo i to to su uhapenici bili obavetavani o toku is
trage. Tada je u policiji radila Dragica Adi, sestra Steve
Galogae, i obavetavala drugove, a i veina andarma-uvara
zatvora dobro su se odnosili prema uhapenicima.
Beogradski agenti bili su nezadovoljni rezultatima istra
ge posle dvadeset dana, jer partijska organizacija nije otkri
vena, to je za novosadsku policiju bio veliki neuspeh. Me
utim, u ovom nisu uspeli ni beogradski agenti. Tako je is

242

traga i okonana i 27. marta nou pustili su ih prvi put na

etnju.

Puteni su 3. aprila 1941. godine (etvrtak), poto su pot

pisali obavezu da se nee udaljavati iz Novog Sada bez dozvo
le uprave policije.
Partijska komisija u sastavu Svetozar Markovi, Sonja
Marinkovi i Jovan eravljev izrekla je stroge kazne drugo
vima koji su ma ta priznali, iako nisu odavali rad ni organi
zaciju. Iskljuenjem iz Partije kanjeni su Dragi Milenkovi,
Mika Pavlovi, Toa Tima i Nata Digurski. Jakob Matija,
izgleda, nije ni bio lan Partije, ve simpatizer. On je davna
nji uesnik u naprednom radnikom pokretu. Tuliu je zamereno to je priznao prenos tamparije i bio je smenjen sa
sekretarske funkcije i odreen za organizacionog sekretara
Okrunog komiteta Partije za Srem. Viktor Kosovel, Spasoje
obanski i Olga Petrov bili su pohvaljeni za svoje dranje
pred klasnim neprijateljem. Svi su se kanjeni drugovi kas
nije rehabilitovali kroz svoje uee u NOB.
arko Zrenjanin, Sonja Marinkovi, Gordana Ivakovi i
Braca Petrov sklonili su se i uspeli da se prebace u Beograd.
Svi su iveli ilegalno u stanu Mare i Nikole kundri i tek
27. marta 1941. izali iz te svoje duboke ilegalnosti. Radivoj
irpanov sklonio se nekoliko nedelja u stanu sudije Petra
Ivanovia, zatim Ljubie Protia, pa je onda otiao u Beograd
kod ostalih rukovodilaca i tamo ostao do 27. marta. Po svoj
prilici da je on preneo direktivu o ueu komunista u mani
festacijama i demonstracijama 27. marta. Iz Beograda ga je
preneo automobilom Ljubia Proti i on je poslepodne sa Ru
om prisustvovao demonstracijama.303
27. mart
KPJ je na planu spoljne politike vodila upornu i nepre
kidnu antifaistiku i antiratnu politiku. Ta je borba bila
postavljena na irokom optenarodnom planu, kako protiv
profaistike vlade Milana Stojadinovia, tako i vlade Cvetkovi-Maek, koja je nastavila njegovim stopama. Hitler je
svoju faistiku mainu pokretao velikom brzinom i osvajao
dravu za dravom. Posle okupacije Austrije faistiki agre
sori su pojaali pritisak na Jugoslaviju, nastojei da u njoj
ojaaju svoje pozicije, te je nastala neposredna opasnost po
nezavisnost Jugoslavije. Vlada Milana Stojadinovia ne samo

303 Isto, i 15016, 15017 i 14050/13.

243

da se miri s okupacijom Austrije i neto kasnije Albanije, ne

go naputa i svog saveznika iz Male antante ehoslovaku.
Nemaki kapital je u privredi Jugoslavije dobijao sve jae
pozicije, a Stojadinovi je poeo da kopira faistike voe
stvarajui oruane odrede zelenih koulja.
U borbu protiv faizacije zemlje i rtne opasnosti CK
KPJ je organizovao sve napredne i rodoljubive snage. Na na
silno prisajedinjenje Austrije Nemakoj, CK KPJ je odgovorio
proglasom i ukazao na opasnost koja preti narodima Jugo
slavije. Partija je ukazivala na sutinu Hitlerove imperijalis
tike politike:
Sutra e njegove ete da provale preko Karavanki u
Jugoslaviju. Hitler obnavlja staronemako carstvo i Viljemov plan Drang nach Osten. Taj put vodi preko Jugosla
vije na Jegejsko more. U tome ga pomae Musolini, koji
sebi trai Dalmaciju i Bosnu...
Posle rtvovanja nezavisnosti ehoslovake CK KPJ izda
je novi proglas oktobra 1938. koji poziva narode Jugoslavije
na odbranu ugroene nezavisnosti, ponavlja to u rezoluciji
od decembra 1938, u Otvorenom pismu svim lanovima KPJ
od marta 1939, u materijalu Majskog savetovanja, itd. Pozi
vajui u borbu protiv faistike opasnosti i za odbranu neza
visnosti pod parolom Braniemo zemlju, ne pokree samo
lanove Partije i SKOJ-a, ve i sve ire narodne siojeve.
Izbijanjem drugog svetskog rata, kada je, pored faisti
ke opasnosti, zapretila i opasnost da Jugoslavija bude uvue
na u rat na strani Engleske i Francuske, Partija uporno uka
zuje i na tu novu opasnost i istie borbu protiv imperijalis
tikog rata, protiv uvlaenja Jugoslavije u rat, za oslanjanje
na Sovjetski Savez. Akcije koje je KPJ vodila, bile one eko
nomske ili politike, bile su uperene protiv sistema, protiv
reakcionarnog reima Cvetkovi-Maek i njihove petokolonake politike. Kada je Hitler, posle okupacije mnogih evrop
skih zemalja, zakoraio u podunavske zemlje i na Balkan, i
zapretila neposredna opasnost od faistikog agresora, razvi
jala je Partija jo ei otpor i u toj borbi sticala sve iri
uticaj na mase. Ona je do tog vremena uspela da uvrsti i zna
tno omasovi svoje redove i postigne potpuno jedinstvo.
U sklopu svojih priprema za napad na SSSR u jesen 1940.
godine, Hitler je poeo potinjavati drave u jugoistonoj Ev
ropi. Prenoenjem ratnog poara na Balkan, ratna opasnost
neposredno ugroava Jugoslaviju. Faistike italijanske tru
pe su se ve aprila 1939, bez ikakvog povoda i objanjenja,
iskrcale na albansku obalu, a ve oktobra Musolini je krenuo

244

u osvajaki pohod na Grku. Pritisak na podunavske i bal

kanske zemlje sve je jai, naroito posle neuspeie vazdune
bitke na Lamanu avgusta-septembra 1940. Hitleru je potreb
no potpuno potinjavanje tih drava njegovim ratnim potre
bama i ciljevima. Da bi mirnim putem stavio te zemlje pod
kontrolu Nemake, trai od njih potpisivanje Trojnog pakta.
Novembra 1940. taj pakt potpisuje Maarska i Rumunija, za
tim Slovaka. Sa Bugarskom ilo je tee. Njeni predstavnici
potpisali su ga 1. marta 1941. godine, a ve 2. marta Hitlerove
trupe ulaze u Bugarsku, da bi odatle napale Grku i pruile
pomo Musolini ju i njegovom neuspelom pohodu na ovu
zemlju.
Ovim se obru oko Jugoslavije zatvorio, a vlastodrci Ju
goslavije pripremaju se za kapitulaciju. Sutradan po ulasku
prvih nemakih jedinica u Bugarsku, knez Pavle se potajno
upuuje u Nemaku i daje Hitleru usmenu obavezu da e Ju
goslavija pristupiti Trojnom paktu. Na sastanku Krunskog
vea i vlade 20. marta bio je prihvaen nacrt ugovora o pris
tupanju Trojnom paktu. Uvee 24. marta Dragia Cvetkovi
i ministar spoljnih poslova Aleksandar Cincar-Markovi su
otputovali u Be, a 25. marta u dvorcu Belveder potpisali
ugovor o pristupanju Jugoslavije paktu.
Ugovor je u Jugoslaviji izazvao duboko ogorenje narod
nih masa. Sredinom marta CK KPJ se obratio narodu svojim
proglasom Protiv kapitulacije za pakt o uzajamnoj pomo
i sa Sovjetskim Savezom, CK KPJ je pozivao:
Jo je vreme da se spase nezavisnost, jo je vreme da
se pomrse protivnarodni planovi izdajnika naroda ako se
stvori pakt o uzajamnoj pomoi sa Sovjetskim Savezom,
ako se najuri ova izdajnika vlada i uspostavi narodna vla
da, koja e voditi prvenstvenu brigu o interesima naroda.
Organizujte protestne skuptine i mitinge! Objanjavajte
narodu prljavu izdaju vlastodraca u vladi CvetkoviMaekKulovec. Neka se slije narodna volja u jedan silni
narodni pokret u borbi za ostvarenje tih zahteva i naa e
sloboda i nezavisnost biti osigurane.
Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju, saznavi za odlazak
Cvetkovia u Nemaku, odmah je 24. marta, izdao proglas u
kome se obratio narodu reima:
Dananja vlada sprema izdaju. Za neki dan treba da
se potpie Trojni pakt, koji znai sigurnu i sramnu smrt
naoj dravi, naoj slobodi i naem narodu. Prvi put u na
oj istoriji treba pred tiraninom da kleknemo, da na kolenima potonemo u beae i ropstvo.
245

Neka svako ispuni svoju dunost i zloin koji vlada

priprema bie spreen u poslednjem trenutku... Hoemo
vladu nacionalne sloge i odbrane! Sve za ast i slobodu!
Cast i slobodu ni za ta!
Prvi letak je rasturen u stotine hiljada primei'aka u celoj
zemlji, a ovaj je najhitnije rasturen u Beogradu i Srbiji, pa
i ire.
Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju je zajedno sa Mesnim
komitetom KPJ za Beograd razradio 24. i 25. marta plan irih
demonstracija za 26. mart. Toga dana su i poele demonstra
cije u Beogradu u 18 asova. Da bi spreila uestvovanje omla
dine u demonstracijama, a i zbog nemira koji su ve prethod
nog dana bili zahvatili srednje kole, vlada je uvee 26. mar
ta izdala naredbu o zatvaranju svih srednjih kola u zemlji.
Nou 26/27. marta u Beogradu je grupa oficira zaverenika
izvrila dravni udar, sruila vladu Cvetkovi-Maek, ukinula
Namesnitvo i vlast predala u ruke maloletnom kralju Petru
II Karaoreviu.
Novu vladu je obrazovao vazduhoplovni armijski general
Duan Simovi. Ova vlada, kao i sve prethodne, bila je sastav
ljena od predstavnika graanskih politikih partija. U vladi
nije bio nijedan predstavnik radnike klase. Rodoljubive sna
ge u zemlji pozdravile su zbacivanje vlade Cvetkovi-Maek
i obrazovanje nove vlade generala Simovia. Na vest o drav
nom udaru, ve u est izjutra cela Knez-Mihajlova ulica u Be
ogradu bila je preplavljena svetom, koji je oduevljeno kli
cao. Na svim zgradama bile su dravne zastave. Graani su
hrlili na ulice i pojavljivale su se povorke sa zastavama. Od
jekivala je dravna himna. Nicali su i prvi govori. Uz patriot
ske pesme, potekle su itave reke manifestanata. Komunisti
su se sami poeli organizovati i preuzimati inicijativu u mani
festacijama. Za to vreme Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju
uz prisustvo Rade Konara, lana Politbiroa CK KPJ, sa akti
vom rukovodilaca odravao je sastanak. Potrebno je bilo pre
uzeti inicijativu i organizovanje manifestacija i demonstraci
ja, dalje izvoenje naroda na ulicu, pisanje i izdavanje letaka,
isticanje transparenata sa aktuelnim parolama, odreivanje
govornika i dr. Na ulice su odmah upueni aktivisti, a Mesni
komitet KPJ za Beograd je aktivirao celu partijsku organiza
ciju. Ve oko 12 asova demonstracije su narasle kao da se
ceo Beograd naao na ulicama. Razvoj situacije zahtevao je
da i lanovi Pokrajinskog komiteta iziu na ulice, jer se vie
nije moglo rukovoditi samo prenoenjem direktiva. Policija
i itav aparat bili su paralisani pred snagom masa. Odran je
i zbor na Slaviji. Demonstracije su trajale do uvee. Tek kad

246

je kod Kalenieve pijace odran miting, demonstranti su se

razili. Toga dana PK je izdao i dva letka. Posle 11 asova bila
je gotova prva serija letaka i vrlo brzo rasturena. Oko 15 a
sova stiglo je oko 9.000 primeraka drugog izdanja u kome je
bilo izmena. U prvom izdanju bila je napadnuta nova vlada,
dok je drugo izdanje ukazivalo na to to bi ta vlada trebalo
da uradi. Zadran je rezervisan stav dok se vlada ne pokae
na delu.
Demonstracije su se brzo prenosile i na unutranjost. No
vi Sad se nalazio u specijalnoj situaciji. Usled februarsko-martovskog hapenja sve to je bilo kompromitovano ivelo je u
ilegalnosti ili poluilegalnosti. Pokrajinski sekretarijat a i neki
lanovi Biroa sklonili su se u Beograd i iveli u dubokoj ile
galnosti i tek 27. marta izili na ulice. Od lanova PK KPJ u
Novom Sadu se nalazio ore Zlii Ciga, povei broj rukovo
dilaca i lanova Partije leao je u policiji, a Radivoj irpanov
stigao je iz Beograda tek 27. marta. Usled takve situacije Par
tija u Novom Sadu preuzela je demonstracije tek u poslepodnevnim asovima.
Kao i u drugim mestima Vojvodine, tako i u Novom Sadu
sa prvim jutarnjim asovima dolazi do spontanih manifesta
cija. Nacionalisti su iskoristili revolt i neraspoloenje rodo
ljubivih graana i poeli sa manifestacijama. lanovi SKOJ-a
a i mnogi nekompromitovani lanovi Partije uestvovali su
samoinicijativno u prvim jutarnjim asovima u manifesta
cijama.
Dopisnik Politike iz Novog Sada javljao je svojoj re
dakciji:
U celoj Vojvodini, a naroito u Novom Sadu, prireene
su vrlo uzbudljive manifestacije... Moe se slobodno rei
da je dananja manifestacija nadmaila sve dosadanje. Sa
mo toliko sveta i spontanog oduevljenja moglo se videti
u Novom Sadu 1918. godine kada je pobedonosna srpska
vojska ula u Vojvodinu... Ova radosna vest prenela se
munjevitom brzinom kroz Novi Sad. Pred filijalom i re
dakcijom Politike u Novom Sadu, koja je prva afiirala ru
enje Pakta, ogromna masa sveta okupila se oko izloga i
oduevljeno klicala jugoslovenskoj vojsci... Za tren oka
sve zgrade su bile ukraene jugoslovenskim zastavama i
transparentima...
Na ulice je odmah izila skoro sva srednjokolska omla
dina sa zastavama i transparentima. Naroito su se isticali
uenici onih kola u kojima je bilo dosta skojevaca: Srednja
tehnika kola, enska uiteljska kola, egrtska kola i pi
tonici Privrednika. Na poziv Sokola, povorke iz raznih pra247

vaca, kao pritoke neke velike reke, kretale su se Spomen-domu (Srpsko narodno pozorite). Sa svih strana dopirali su
poklici: ivela jugoslovenska vojska, Dole izdajnici!
U 10 asova odrana je sveana zajednika sednica svih
drutava i organizacija u Novom Sadu u Spomen-domu. Sednicu je otvorio stareina Sokolske upe Novi Sad dr Ignjat
Pavlas. On je u svome govoru, izmeu ostalog, rekao:
U ovim istorijskim trenucima dunost je svih graana
da se nau na okupu i da ujedinjenim snagama odre red
i mir, jer je to u ovim trenucima za nas najpotrebnije...
Da bi dali izraza naim oseanjima, resili smo da pred
zgradom formiramo povorku i da povorka proe gradom...
U povorci je uestvovalo oko 15.000 lica. Formirana je
pred Spomendomom. Na elu povorke bili su dr Ignjat Pav
las, dr Aleksandar Mo, predsednik Matice srpske, Dragoljub
Risti, industrijalac, rezervni potpukovnik i predsednik Odbo
ra rezervnih oficira, Lazar Popovicki, inenjer, predsednik Ob
lasnog saveza saveza Udruenja dobrovoljaca, kao i svi drugi
predstavnici nacionalistikih i kulturno-prosvetnih organiza
cija i ustanova. Vojna muzika je neprestano svirala mareve.
Nakon obilaska grada, povorka se zaustavila ispred banovin
ske zgrade i poto je muzika intonirala himnu, sa balkona zgra
de govorio je dr Ignjat Pavlas. Njegov govor esto je prekidan
poklicima: Dole pakt, Dole izdajnici, iveo kralj Petar
II!, ivela jugoslovenska vojska,. Meutim, napredna omla
dina i uesnici komunisti ubacivali su parole: Hoemo pakt
sa SSSR, iveo Sovjetski Savez, Traimo narodnu vladu
radnika i seljaka.
Posle govora dr Pavlasa mase su se poele razilaziti u ve
im i manjim grupama komentariui vrlo ivo dogaaje.
lanovi Partije i SKOJ-a agitovali su i objanjavah situaciju i
otvoreno govorili o predstojeoj opasnosti od agresije sila oso
vine i potrebi formiranja nove vlade od najnaprednijih narod
nih predstavnika.
Partija u Novom Sadu organizovala je demonstracije tek
poslepodne, kada je vanredno izdanje Politike donelo sastav
nove Simovieve vlade i kada je bilo jasno da u njoj nema
predstavnika radnike klase i kada su se neki od lanova Par
tije vratili u Novi Sad.
Oko 3 asa posle podne, kada su i radnici napustili posao
u fabrikama, u tadanjoj Paievoj ulici (danas Svetozara
Markovia), ispred Zanatskog doma i Matice srpske, sakupi
lo se nekoliko stotina graana komentariui po grupicama
dogaaje. Najedanput, iz Sokolske ulice pojavila se crvena
248

zastava, koju je nosio jedan mladi praen grupom omladinaca i omladinki. Kretali su se u pravcu Vladiinog dvora a za
njima su krenule i mase ispred Zanatskog doma. U isto vreme
grupa skojevaca probijala se kroz masu delei proglas Po
krajinskog komiteta KPJ za Srbiju. Tom prilikom prvi put
se ula parola: Bolje rat, nego pakt, Bolje grob, nego rob-<
i snano skandiranje omladine: Hoemo narodnu vladu rad
nika i seljaka!, Hoemo pakt sa SSSR-om, iveo SSSR.
Kada su demonstranti izbili na trg kod spomenika Svetozara
Miletia, pojavio se kordon policije na konjima sa isukanim
sabljama i gumenim pendrecima. Policija i jurini odredi
jurili su u masu demonstranata koja se poela da gubi u spo
rednim ulicama. Demonstracije su trajale do duboko u no.
Milorad Petrovi kae: Komunisti su preuzeli inicijativu i tu
no digli Novi Sad na glavu. To je bila najjaa demonstracija
i mislim da Novi Sad nije video takve demonstracije S04
lanovi Biroa Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu
i neki od ostalih lanova Pokrajinskog komiteta Partije i
SKOJ-a nalazili su se od februarsko-martovskog hapenja u
Novom Sadu u punoj ilegalnosti ili su iveli polulegalno u
Novom Sadu. arko Zrenjanin, Svetozar Markovi, Sonja Ma
rinkovi, Gordana Ivakovi, a neko vreme i Radivoj irpanov, iveli su u strogoj ilegalnosti u stanu Mare i Nikole kundri u Beogradu. Tek 27. marta izali su na ulice Beograda
Radivoj irpanov vratio se 27. marta u Novi Sad. Njegovo pre
bacivanje automobilom organizovao je Ljubia Proti. Najverovatnije je da je irpanov po dolasku u Novi Sad sa ruko
vodiocima koji su se nalazili u Novom Sadu legalno ili polule
galno, ore Zlii, Jovan eravljev, Branko Baji, Vlada ivanovi i drugi, preneo uputstva o uestvovanju u dvadesetsedmomartovskim manifestacijama i sa kadrom koji se nala
zio u Novom Sadu organizovao poslepodnevni miting i mani
festacije.
lanovi Biroa PKP koji su ostali u Beogradu razili su se
jo istoga dana, tj. 27. marta, iz stana u kome su do tada pre
bivali ilegalno, u svoja sedita delatnosti. arko Zrenjanin os
tao je jo neko vreme u Beogradu. Nalazio se u Beogradu i po
napadu nemake armije na Jugoslaviju.
U Novi Sad su se vratili Svetozar Markovi, Sonja Marin
kovi, Gordana Ivakovi, kao i napredni studenti koji su se
po prestanku rada univerziteta vraali svaki u svoj zaviaj.
304 Pregled istorije SKJ; S. Kos l a v , Tragom nasilnika, Be
ograd, 1954, 286; Spasenija B a b o v i , 27 mart, Komunist br.
216, 1961.
249

U nedostatku izvora kao i ivih rukovodeih kadrova ne mogu

se rekonstruisati partijska zbivanja od 27. marta do aprilskog
rata.
Vaan dogaaj za partijsku organizaciju Vojvodine bilo
je putanje na slobodu uhapenih lanova KP i rukovodilaca,
koji su se takoe razili na svoje terene, Mika Pavlovi, Todor Tima i Dragi Milenkovi napustili su Novi Sad, a umesto
Jusufa Tulia za organizacionog sekretara PK KPJ doao je
Svetozar Markovi. Sa jednim brojem rukovodeeg kadra Ra
divoj irpanov i Svetozar Markovi odrali su, ili jo istog
dana po putanju uhapemka 3. aprila ili sutradan, jedan iri
sastanak kod Vlade ivanovia. Sadrina ovog sastanka nije
nam poznata, a ni njegovi uesnici. U Novom Sadu tih dana
rasturan je letak PK KPJ za Srbiju povodom 27. marta i prog
las CK KPJ od 30. marta 1941, ija je osnovna sadrina bila
da se zemlji sauva mir, to je jedino mogue oslanjanjem na
Sovjetski Savez, a kako se rat sve vie pribliavao, Partija je
traila da nova vlada organizuje zemlju za oruani otpor. Ka
da je Simovieva vlada poela da sprovodi deliminu mobi
lizaciju lanovi Partije i SKOJ-a, vojni obveznici, prema direk
tivi Partije, odazivali su se na pozive i odlaze u svoje jedinice.
Tu nije bilo kolebanja kod lanova Partije, tu je bila potpu
na jednodunost konstatovano je na savetovanju KPJ.305

305
MSRV AO, br. 15013, grupna rekonstrukcija, izjave Milice
Bursa i Danila Grujia, 1639, dokument Uprave policije u No
vom Sadu o putanju na slobodu uhapenih.

250

Neprijateljska agresija i okupacija

NEPRIJATELJSKA AGRESIJA 1 OKUPACIJA

Iz preistorije agresije Hortijeve Maarske na Jugoslaviju

Kulturbund Maarski kulturni savez u Jugoslaviji (MKSJ)

Ocenjujui posledice eksploatatorske politike u Vojvodi

ni koju je vodila vladajua klasa Jugoslavije, VI pokrajinska
partijska konferencija za Vojvodinu konstatovala je izmeu
ostalog:
Svestrana eksploatacija i ugnjetavanje srbijanskog im
perijalizma nad nacionalnim manjinama u Vojvodini i to
kako ekonomski tako isto i socijalno-politiki, jesu osnovni
uzroci to se u Vojvodini u redovima maarskih i nemakih
narodnih masa zacarila faistiko-revizionistika i naci
stika propaganda.1
Uporedo sa navedenom konstatacijom Konferencija upo
zorava:
Buroazija u Maarskoj, u svom imperijalistikom na
letu, koristi neraspoloenje maarskih masa u Vojvodini
prema takvoj ugnjetakoj politici srbijanskog imperijaliz
ma i nastoji da porobi narode Vojvodine i da, pod firmom
osloboenja maarskog ivlja, podvrgne kolonijalnoj eksplo
ataciji i ostale narode i taj maarski ivalj, kao to to ini
srbijanska buroazija.
Pored imperijalistikih apetita srbijanske i maarske
buroazije sve vie raste i organizuje se i imperijalistika
propaganda nemakog nacionalsocijalizma. Nemaki fai
zam trai da otcepi deo Banata sa nemakim ivljem u Rumuniji, da ga pripoji Vojvodini, na koji bi nain postigao
nemaku relativnu veinu u Vojvodini, koju eli da osvoji.
Nemaki faizam ve priprema teren u tome pravcu raz
vijajui veliku agitaciju kod nemakog ivlja u Vojvodini,
organizuje kroz legalna nemaka udruenja (Kulturbund
i dr.) borbene odrede, krijumarski uvozi oruje i samo
eka podesan momenat da bi pristupio dejstvu kako je praktikovao i u drugim zemljama.2
1 MSRV AO 12632 Materijali sa VI pokrajinske partijske
konferencije.
2 Isto.

253

Da bi se shvatile ove ocene, potrebno je da se ukratko

osvrnemo na neke organizacije preko kojih je u Vojvodini
sprovoena imperijalistika politika iz faistikih drava
Nemake i Maarske.
Najvanije organizacije i institucije koje su, svaka na
svoj nain, doprinele vrstom organizovanju Nemaca u Jugos
laviji po uzoru na nacistike organizacije u Nemakoj i koje
su obuhvatile sva podruja ivota Nemaca, bile su: vapsko-nemaki kulturni savez (Schwbich-deutscher Kulturbund),
osnovan jo 1920. godine; Nemaka partija (Deutsche Partei):
privredna zadruga Agrarija, koja je ponikla iz Kulturbunda; Centralna kreditna tedionica (Zentraldarlehens) i Zadru
ga za socijalno staranje (Wohlfahrtsgenossenschaft). Idejno
i politiko objedinjavanje Nemaca u Jugoslaviji i razvijanje
svesti o tome da su oni integralni deo jedne velike nacije tekli
su paralelno i bili podsticani ekspanzijom Treeg Raj ha. Mla
di Nemci iz Pokreta za obnovu (Erneuerungsbewegung), na
kon preuzimanja vodstva Kulturbunda, energino su nasto
jali da ovu organizaciju pretvore u monolitnu politiku par
tiju koja e poivati na nacistikim principima i koja e moi
ne samo da idejno-politiki okupi sve Nemce u Jugoslaviji,
ve da istovremeno bude centar priprema za vojne, diver
zantske i pijunske zadatke. Zahvaljujui jedinstvu ostvare
nom u rukovodstvu Kulturbunda, na ije je elo avgusta 1939.
doao dr Janko Sep (Sepp), kao i spoljnopolitikim i voj
nim uspesima Hitlerove Nemake, broj lanova Kulturbunda
naglo je rastao. Poetkom marta 1941. ova organizacija uspela
je da obuhvati 95'%> svih Nemaca u Jugoslaviji. Nagli porast
broja lanova kao i novi sistem doprinosa koji su lanovi bili
obavezni da plaaju, omoguili su da se Kulturbund do te
mere osamostali da je mogao slati u Rajh, znatan deo sred
stava u okviru zimske pomoi, odnosno podneti vei deo
trokova oko preseljavanja Nemaca iz Besarabije i Bukovi
ne, koje je krajem 1940. godine ilo i preko Jugoslavije. Bo
ravak veeg broja Nemaca na jednom mestu, u Prahovu i
Zemunu, u toku preseljavanja, iskorien je za izvoenje voj
ne obuke mladih Nemaca.3
Stepen vojnike organizovanosti jugoslovenskih Nemaca,
pored ostalog, veoma dobro ilustruje jedan radiogram tajne
radio-stanice Nora iz Novog Sada od 4. aprila 1941. u kome
3
Dr J a n k o , Govori i lanci (Reden und Aufstze), Bekerek 1944; dr Josip M i r n i , Nemci u Bakoj u drugom svetskom ratu, Novi Sad 1974, 385 (dalje dr J. M i r n i , Nemci u Ba
koj).

254

se od Nemake zahteva bacanje oruja u oko etrdeset mesta

Bake i Banata. Tom prilikom se daju i znaci raspoznavanja
u sluaju da doe i do sputanja nemakih padobranaca.4
to se Hortijeve Maarske tie, posle prvog svetskog ra
ta i pada Maarske Sovjetske Republike tamo je izgraen
kontrarevolucionarni reim koji je sluio interesima krupnih
polufeudalnih veleposednika i monopolistike buroazije. Eko
nomske i politike tekoe, nevolje i bedu koje su snale og
romnu veinu stanovnitva, maarski vlastodrci objanjavali
su i pravdali nepravednim mirovnim ugovorima zakljuenim
u Versaju i Trijanonu posle prvog svetskog rata, kojima je
teritorija Maarske smanjena za dve treine. Kontrarevolu
cionarni reim u Maarskoj govorio je narodu da se prospe
ritet zemlje moe ostvariti jedino vraanjem oduzetih teri
torija. Poinje borba za reviziju mirovnih ugovora, iri se i
razvija ideja iredentizma, a narodne mase, posebno omla
dina, vaspitavaju se u duhu revanizma i mrnje prema naro
dima iz susednih zemalja. Ovakva politika je postepeno ali
sigurno vodila Maarsku u tabor faistike Nemake i Musolinijeve Italije. Maarska se nadala da e u osloncu na ove dve
zemlje moi zadovoljiti svoje teritorijalne pretenzije prema
zemljama sa kojima se graniila. Meu njima nalazila se i
Jugoslavija. Od njenih je teritorija Maarska raunala, izme
u ostalog, i na Baranju, Baku i Banat.5
Saveznitvo Maarske bilo je potrebno Hitleru zbog
njegovih planova u odnosu na Balkan i Sovjetski Savez. Teri
torija Maarske mogla je da poslui i kao sirovinska rezerva
i kao strategijska baza. Takozvanom Prvom bekom arbitra
om, novembra 1938, Hitler je dodelio Maarskoj delove ju
ne Slovake. Regent Maarske februara 1939. pristupa tzv.
paktu Antikominterne. U prolee 1939. teritorija Maarske
poveana je delovima Prikarpatske Ukrajine uz istovremeno
naputanje Drutva naroda. Severna Transilvanija je pripo
jena Maarskoj tzv. Drugom bekom arbitraom, avgusta
1940.godine.0
4 Vojnoistorijski institut, Beograd (dalje VII), Dosije NORE. Uoi rata sedite Kulturbunda bilo je u Novom Sadu.
5 andor M e s a r o , Maarska istoriografija o diplomat
skim pripremama za napad Maarske na Jugoslaviju, Vojvodina
1941, Zbornik radova, Novi Sad 1967, 201221 (dalje . M e s a r o ,
nav. delo).
6 Gyula J u h s z, Maarska spoljna politika 19141945
(Magyarorszdg kiil politika ja), Budapest 1969; dr Arpad L e b l ,
Prikaz vlada u Maarskoj...
255

Hitlerovi planovi o vojnim operacijama protiv Sovjet

skog Saveza, koje je u jesen 1940. planirao za prolee nared
ne godine, predviali su i reenje statusa Jugoslavije. ele
i da se obezbedi od bio kakvog iznenaenja s te strane,
Hitler je predvideo da se i Jugoslavija ukljui u blok sila
osovine. To se prevashodno elelo ostvariti diplomatskim pu
tem, ali se pri tome nije gubila iz vida ni mogunost vojne in
tervencije. U sluaju da se pribegne drugom reenju, Hitler je
raunao i na vojnu pomo zemalja koje su imale teritorijalnih
pretenzija prema Jugoslaviji. Kada je naelnik nemakog ge
neraltaba u jesen 1940. predoio takvu mogunost naelniku
generaltaba Maarskog domobranstva Henriku Vertu (Werth)
i zapitao ga kakav bi stav Maarska zauzela u sluaju napa
da na Jugoslaviju, odgovoreno mu je da bi ona uzela uea
u takvom ratu.7
Prilikom pristupanja Maarske Trojnom paktu novembra
1940. Hitler joj je savetovao da preduzme korake za pribli
avanje Jugoslaviji. Dalji diplomatski koraci u tom pravcu
doveli su 12. decembra 1940. do potpisivanja jugoslovensko-maarskog ugovora o stalnom miru i veitom prijateljstvu.8
Neposredno posle potpisivanja ugovora, maarska vlada
je izdala nalog za izradu memoranduma koji je nosio naslov
Problemi maarsko-jugoslovenskih odnosa. Ovaj veoma opi
ran materijal bio je zavren uoi sudbonosnih dogaaja u
Jugoslaviji, tj. 20. marta 1941. Njegova osnovna karakteristi
ka je revizionistika. Prema miljenju maarske vlade, i po
red postojanja ugovora o veitom prijateljstvu nije iskljueno,
da doe do takvog razvoja dogaaja koji e maarske terito
rijalne zahteve uiniti ponovo aktuelnim. U tom sluaju pot
rebno je imati gotov materijal koji bi te zahteve argumentovao istorijskim dokazima.9
Faistike voe jugoslovenskih Maara dr Leo Deak
(Dak) i dr Imre Varadi primljeni su 16. jula 1940. od stra
ne presednika jugoslovenske vlade Dragie Cvetkovia. Ko
ristei razvoj spoljnopolitike situacije, oni postavljaju zahtev za promenu odnosa jugoslovenske vlade prema maar
skoj nacionalnoj manjini. Na pomenutom sastanku govoreno
je o vanijim povredama prava Maara koji ive u Jugosla
viji, o njihovim eljama, kao i o neophodnoj potrebi da so
7

Magyarorszdg s msodik vilghdloru, Budapest 1966.

Izvorni tekst sporazuma je objavljen u Magyar Torvnytdr, 1941. vi torvnycikkek, Budapest, 57.
9 MSRV AO 19873, MK I, F 17/1-78 Problemi maarsko-jugoslovenskih odnosa.
8

256

prie
reavanju
postojeih
problema.10 Meu
najglavnijim
problemima pokrenutim ovom prilikom bilo je i pitanje Ma
arskog kulturnog saveza u Kraljevini Jugoslaviji. Predsednik vlade je informisan da je dr Varadi jo 10. maja 1940.
tadanjem ministru unutranjih poslova predao molbu za
odobrenje rada Kulturnog saveza kao i nacrt statuta tog sa
veza. Pri tome se pozivao na Kulturni savez Maara koji je
ve odobren i poeo sa radom u Banovini Hrvatskoj. Kako
od 10. maja pa do navedene posete nita nije uraeno po tom
pitanju, Cvetkovi je obeao preduzimanje hitnih koraka da
se to pitanje rei.11
Izvori nisu saglasni oko vremena formiranja Maarskog
kulturnog saveza u Jugoslaviji (Jugoszlvia Magyar Kzmvelodsi Szovetsg). Savez je, kao pravna linost, priznat 30.
januara 1941, kada je pomonik ministra unutranjih pos
lova odobrio pravila. Na elo JMKS doao je ula Kramer,
industrijalac iz Novog Sada, koji se do tada preteno bavio
svojim poslovima. Od tada poinje njegova politika kari
jera, jer i Savez nije bio samo kulturna ve, pre svega, politiko-iredentistika organizacija. Potpredsednik Saveza pos
tao je dr Elemer Koranji (Kornyi). Predsednik filijale u
Novom Sadu a njih je bilo po celoj Bakoj bio je dr
Ivan Na (Nagy). Od samog osnivanja u Savezu se osealo
delovanje dveju politikih struja: jedne, neto umerenije, koju
je predvodio dr Leo Deak i druge, ekstremnije, bliske fa
istikoj Stranci strelastih krstova (Nyilaskeresztes Part), njilaima, na ijem se elu nalazio dr Ivan Na.12
Jo dok su postavljali zahtev za osnivanje Saveza, voe
Maara u Jugoslaviji imale su pred oima postojanje i rad

10 MSRV AO 19882 MK X, F 2/93-120 Povreda prava jugoslovenskih Maara; MSRV AO S 82/45, 8402 Presuda Vojnog
suda 3 jugoslovenske armije od 1. novembra 1945. izreena u No
vom Sadu. Dr Leo Deak, koji je za vreme okupacije bio veliki
upan Ba-bodroke upanije i Novog Sada, osuen je na smrt
streljanjem.
11 MSRV AO 19882 MK X, F 2/93-120.
12 MSRV AO 8317 Zapisnik o sasluanju okrivljenog dr
Lea Deaka od 1. VII 1945; K 418/46 Okruni sud Novi Sad
izjava optuenog ule Kramera; 19873 MK I, F 17/1-78; Pravila
Maarskog kulturnog saveza u Kraljevini Jugoslaviji, 23. Ista bro
ura sadri tekst pravila na maarskom jeziku. Po jednima, osni
vaka skuptina Saveza odrana je ve 20. novembra 1940, a po
drugima rad na osnivanju Saveza poeo je krajem iste godine;
MSRV AO S 82/45 navedenom presudom ula Kramer je osu
en na smrt streljanjem.

257

kulturbunda. Uspesi ove organizacije /u okupljanju svih pri

padnika nemake narodnosti kao i izrazito politika propagan
dna delatnost Kulturbunda inspirisali su profaistiki raspo
loene maarske krugove da stvore pandan Kulturbundu.
Prema pravilima, cilj Saveza je trebalo da bude: negovanje,
jaanje i zatita duhovne, estetske, moralne, drutvene i lizike kulture maarske narodnosne grupe u Kraljevini Ju
goslaviji, te staranje oko materijalnog i socijalnog blagosta
nja ove grupe. Meutim, sasvim je oigledno da je Savez slu
io kao moan propagator iredentistike politike hortijevske Maarske, ime je direktno i indirektno pripremao teren
za okupaciju Bake i Baranje.18
Munjeviti porast broja lanova Saveza sam po sebi moe
mnogo da kae. Od nekoliko lanova u januaru 1941, Savez je
za kratko vreme dostigao broj od 150.000. Nastavljajui svoj
rad posle okupacije, ime je samo potvrdio svoj politiki
karakter, Savez je krajem 1942. u okupiranoj Bakoj imao
300.000 lanova sa 245 podrunica. to se tie Novog Sada,
jula 1941. godine broj lanova je prelazio cifru od 11.000.14
Dodue, posle okupacije Savez menja ime u Junomaarski
kulturni savez DMKS (Dlvidki Magyar Kozmtvelodsi
Szovetsg).16
Specijalni izaslanik maarske vlade, koji je proputovao
Baku sa ciljem da ispita i ukae na postojee i aktuelne po
litike probleme, pored poremeenih nacionalnih odnosa na
liniji Maari Srbi, Maari Nemci, Maari Bunjevci
i dr., govori i o neslozi koja vlada meu samim Maarima
zbog postojanja vie politikih struja. Kao najpogodniju or
ganizaciju za nadpartijsko objedinjavanje svih Maara, izas
lanik navodi DMKS. Meutim, da bi tu misiju mogao sa uspehom da obavi, po njegovom miljenju neophodno je reorganizovati DMKS i izvriti njegovu epolitizaciju.
Od brojnih kulturnih, verskih i drugih organizacija koje
su imale petokolonaku ulogu i koje su se, po dolasku oku

13 MSRV AO 22047
Optunica protiv dr Leo Deaka i dr.
od 20. X 1945; dr Josip M
i r n i , Sistem faistike okupacije u
Bakoj i Baranji, Zbornik za drutvene nauke Matice srpske, sv.
35/1963, 562 (dalje dr J. M i r n i , Sistem faistike okupacije).
14 Isto; Reggeli Ujsg
od 17. VIII 1941. Po prijemu stareine
u lanstvo Saveza, i ostali
lanovi porodice postajali su lanovi.
15 MSRV AO K 418/46.
16 MSRV AO 19882 MK X, F 1/170198 Pro memorija: O
zabrinjavajuim pojavama na ponovo prikljuenim teritorijama
junih krajeva.

258

patora, njemu stavile na raspoloenje treba jo pomenuti

Maarski katoliki krug (Magyar katolikus kr), na elu sa
Djezeom Nadom (Gyz Nagy) ija je saradnja sa okupato
rom naroito bila istaknuta u Novom Sadu. Ovo drutvo je
veoma revnosno irilo antisrpski ovinizam, obuhvatalo je
oko 40/d svih Maara katolika, dok je od ukupnog broja inte
ligencije oko 70% bilo u ovoj samo po nazivu verskoj orga
nizaciji.17
I pored ugovora o prijateljstvu, Maarska je sa budnom
panjom i posebnim interesovanjem uestvovala u svim dip
lomatskim akcijama vezanim za sudbinu Kraljevine Jugos
lavije. Istovremeno, maarska vlada se veoma detaljno obavetavala o stanju na jugoslovensko-maarskoj granici, siste
mu odbrane, moralu jugoslovenske vojske itd.18
Nakon pristupanja Jugoslavije Trojnom paktu, brojne
kombinacije o daljem razvoju politikih dogaaja i sudbini
Kraljevine Jugoslavije naglo su prekinute dogaajima 27.
marta u Jugoslaviji. Posle prvog zaprepaenja i iznenaenja,
Hitler je brzo doneo odluku o neodlonom napadu na Jugos
laviju. Horti je ve 28. marta 1941. godine izrazio spremnost
Maarske da pomogne vojnu akciju protiv Jugoslavije uz
ranije iznetu cenu: dobijanje odreenih teritorija Jugoslavi
je.18
Brojni dogaaji i neposredne vojne pripreme u Maar
skoj odvijali su se veoma brzo. Predsednik vlade Pai Teleki
(Pai Teleki) naao se u veoma delikatnoj situaciji pokuava
jui da zapadnim silama objasni razloge najnovijih koraka
maarske vlade i opravda spremnost Maarske da uestvuje
u napadu na Jugoslaviju potrebom da se zatiti maarski ivalj u Jugoslaviji.20
Poruke upuene od strane Telekija vladama u Londonu i
Vaingtonu 30. marta 1941. kao da su bile signal maarskoj
propagandi da javnosti zemlje prui lanu sliku o stanju u
Jugoslaviji, posebno o navodnim surovim progonima Maa117 MSRV AO K 418/46 Materijal sa suenja Nau Djezeu
i dr.; MSRV ma. K 39/2-0 Katolikom krugu Interni elabo
rat SUP-a Maarska nacionalna manjina u toku okupacije.
18 . M e s a r o , nav. delo, 211217.
19 Dr Ferdo u 1 i n o v i , Dvadeset sedmi mart, Zagreb
1965, 364. Odluka o napadu na Jugoslaviju poremetila je Hitlerove
planove u odnosu na SSSR. Napad planiran za 15. maj 1941. mo
rao je biti odloen najpre za 4 a potom na 5 nedelja; Magyarorszg s msodik vilghboru; dr J. M i r n i , Nemci u Bakoj,
84.
20
g. M e s a r o , nav. deio. 213214.

259

ra. Cilj je bio jasan: stvoriti takvu politiko-psiholoku atmos

feru koja bi ne samo olakala i opravdala, nego ak i zahtevala vojnu intervenciju i napad na Jugoslaviju. Da bi se
strasti jo vie razbuktale, preko plakata su prikazivane div
lje etnike figure sa kamom u ustima kao simboli najnie
strasti i jezivog terora.21
Ovom svojom aktivnou maarska tampa i radio uklju
ili su se u osovinsku propagandu, koja je, odmah pose 27.
marta, zapoela iroko razgranatu protivjugoslovensku akciju.
Sutina te propagande sastojala se u lanom prikazivanju po
loaja u kome su se nalazili Nemci i pripadnici dragih narod
nosti u Jugoslaviji. Donosile su se vesti kako u Jugoslaviji
vlada anarhija u kojoj neodgovorni elementi napadaju, vreaju pa ak i ubijaju Nemce, pljakaju ili unitavaju njiho
vu imovinu i sve to naoigled vlasti koje se dre po strani
tih dogaaja.22
Potrebno je, moda ba ovde, neto rei o etnitvu kako
je ono shvaeno a naroito prikazivano u hortijevskoj Maar
skoj. Videli smo da se severni sused Jugoslavije nikako nije
mirio sa njenim postojanjem, da je mnoga z!a u svojoj zem
lji pravdao formiranjem Jugoslavije. Meu glavnim krivcima,
prema tumaenjima Hortijeve klike, nalazio se srpski narod.
Ta klika ak i period postojanja Jugoslavije izmeu dva svetska rata krsti vremenom srpske vladavine. Prema njihovoj
logici, indirektan krivac za brojne socijalne, politike i druge
probleme u sopstvenoj zemlji jeste srpski narod, ija je in
karnacija, u najgorem izdanju, etnik!
Da nije samo faistika Maarska talco gledala na etnitvo svedoi nam i jedan drugi izvor nastao u Nezavisnoj
Dravi Hrvatskoj. Izvetavajui Ravnateljstvo za javnu sigur
nost i red u Zagrebu, gradonaelnik Petrovaradina je 24. ap
rila 1941, izmeu ostalog, govorio o osloboenju koje je
stanovnitvo doekalo slono iako za takav dogaaj nije bilo
21

Isto, 215.
Dr Ferdo u l i n o v i , Dvadeset sedmi mart, 348, Tim
tendencioznim izmiljotinama uzalud se pokuala suprotstaviti
jugoslovenska tampa. Slubeno obavetenje agencije Avala od
2. aprila 1941, koju su doneli svi jugoslovenski dnevni listovi, po
injalo je ovako: Poslednjih dana jedan deo inostrane tampe,
kao i radioemisije iz istih zemalja, i pored ve objavljenih de
mantija sa nae strane, donose fantastine i skroz izmiljene ve
sti o tobonjim demonstracijama i napadima na narodnosne ma
njine i ugroavanjima njihove imovine i line bezbednosti, kao i
niz drugih proizvoljnih i potpuno netanih vesti...
22

260

i duhovno spremno.
injenicama:

To

gradonaelnik

objanjava

sledeim

Velike koliine vojske u Novom Sadu i Petrovaradinu,

stalne pretnje osobito pred kraj i k tome bojazan o te
kim posledicama rata, za koji se vero vaio da e se voditi
na Dunavu kao prvoj prirodnoj prepreci dovelo je do toga
da su ljudi sa neverovanjem u nastajau slobodu, bojaljivo
oekivali da e doi neka strana sila, recimo etnika, koja
e nas sve pobiti (podvukli autori).23
Iz poverljivih i pouzdanih izvora koje je dobijao iz Ju
goslavije, Teleki je mogao videti da se u Jugoslaviji ne spro
vode nikakve akcije protiv Maara. No tada jo nije imao
snage ili hrabrosti da to iznese u javnost. To je uinio nepos
redno pred svoje samoubistvo. Ono je usledilo posle odgovo
ra Engleske na njegovu poruku od 30. marta 1941. Taj engle
ski odgovor (Velika Britanija e objaviti rat Maarskoj uko
liko ova otpone vojne operacije protiv Jugoslavije) znaio je
krah politike linije koju je Teleki zastupao linije da se
utvrdi saveznitvo sa Hitlerovom Nemakom, ali da se isto
vremeno ne pomute odnosi sa zapadnim silama, naroito
Velikom Britanijom. Kao najbolji izlaz iz situacije u kojoj se
naao, Teleki je video u sainoubistvu koje je izvrio u noi
izmeu 2. i 3. aprila 1941. U oprotajnom pismu koje je upu
tio Hortiju stajalo je ovo:
Uzviena ekselencijo! Prekrili smo datu re iz kuka
viluka, u odnosu na ugovor o venom prijateljstvu zasno
vanom na govoru odranom u Mohau. Nacija to osea, a
mi smo odbacili njenu ast. Stali smo na stranu nitkova
jer u tobonjim vestima o grozotama nema ni jedne rei
istine! Ni protiv Maara, ak ni protiv Nemaca! (podvukli
autori). Postaemo leinari! Najbednija nacija. Nisam to
spreio. Oseam se krivim.21
Samoubistvo Telekija nije moglo niti je izmenilo put ko
jim je Maarska ve uveliko koraala. Poto odluka o uest
vovanju Maarske u napadu na Jugoslaviju nije vie dolazila,
u pitanje, ostalo je samo da se zadovolji formalnopravna stra
na takvog napada, s obzirom na postojanje ugovora. U pot
razi za cassus belli-jem maarski vlastodrci su ga videli u
ovim mogunostima: u napadu Jugoslavije na nemake ili
23
MSRV AO 21400.
Magyarorszg s mdsodik vilghboru, 336337. Fotoko
pija oprotajnog pisma Telekija; . M e s a r o , nav. delo, 215.
224

261

maarske trupe ili pak u uverljivom insceniranju takvog na

pada; u otcepljenju Hrvatske. Da se radilo samo o nalaenju
formalnih razloga Horti lino potvruje u svom pismu Hit
leru 3. aprila 1941. U odgovoru Hitlera se vidi da je on smat
rao da su 27. marta i teror nad folksdojerima dovoljan raz
log za napad na Jugoslaviju.25

Napad na Jugoslaviju i okupacija Bake.

Uloga pete kolone
Proglaenjem tzv. Nezavisne Drave Hrvatske 10. aprila
1941, po ulasku nemakih faistikih trupa u Zagreb, pru
eno je formalno opravdanje Hortiju, efu maarske drave
i vrhovnom komandantu njenih oruanih snaga, za davno
eljeni i planirani napad na Jugoslaviju. Smatrajui da je
Jugoslavija prestala da postoji kao integralna celina i da
time prestaje vanost jugoslovenskomaarskog ugovora, ma
arska vlada je 10. aprila 1941. na svojoj sednici odobrila
zapovest regenta Maarske u vezi sa ratnim operacijama koje
su se odnosile na tzv. june krajeve. Na istoj sednici vlada
je prihvatila i tekst proklamacije maarskom narodu, u ko
me ef drave tvrdi da je, u cilju zatite onog dela maar
skog naroda koji ivi na teritoriji otcepljenoj 1918. godine
od majke otadbine, bio primoran da izda zapovest da se
ta teritorija ponovo zauzme. Dva dana kasnije maarske fa
istike trupe prele su maarsko-jugoslovensku granicu i
ule u Suboticu, da bi 13. aprila, oko 18 asova, okupirale i
krajnju jugoistonu taku Bake Novi Sad.2
Deo Hortijevog proglasa maarskom narodu glasi:
Osnivanjem nezavisne i samostalne hrvatske drave Ju
goslavija je prestala postojati i sruila se iz temelja. S tim
je istovremeno nastala naa imperativna dunost da po
novno uzmemo u svoje ruke sudbinu i osiguranje poloaja
Maara koji u velikoj masi ive na teritoriji koja je 1918.
godine otcepljena od Maarske. To je tako sveta nacio
25 Magyarorszg s mdsodik vilghboru, 326; dr. J. M i rn i , Netnei u Bakoj, 85, fusnota 7.
26
Dr Josip M i r n i , Sistem jedinstvenog vojnog rukovod
stva maarskog okupatora u borbi protiv NOP-a u Bakoj, Vojnoistorijski glasnik br. 2/68, 89 (dalje: dr J. M i r n i , Sistem je
dinstvenog rukovodstva); MSRV AO Zemaljska AK 702 Vojna
zapovest Horti ja.

262

nalna dunost koju moramo neodlono izvriti. Stoga u

jo dananjeg dana mojoj vojsci dati nareenje da zatiti
od unitenja i anarhije Maare koji ive u junom kraju.
Akcija moje vojske nije upravljena protiv srpskog naroda,
prema kome nemamo prigovora i sa kojim ubudue elimo
u miru da ivimo.
Jo pre napada Maarske na Jugoslaviju dolo je do pov
laenja jugoslovenske vojske iz Bake i Baranje, te otuda
nije dolo do nekih veih i organizovanih vojnih sukoba. U
kratkom periodu interregnuma narodna straa, tzv. nemzeteri, formirana preteno od domaih Maara (Nemci su imali
posebne formacije), u mnogim mestima preuzela je vlast i
uspela da uspostavi relativan mir i red i da pojave anarhije
svede na najmanju meru. U tome joj je umnogome pomoglo
dranje stanovnitva, koje je u strahu i neizvesnosti ili pak
sa neprikrivenim nestrpljenjem i radou oekivalo dalji raz
voj dogaaja. Prvo raspoloenje karakteristino je bilo za slo
vensko i jevrejsko stanovnitvo, a drugo za Nemce i Maare,
koji su u svim mestima priredili srdane doeke svojim
oslobodiocima. S obzirom na to da je okupator svoj ula
zak na teritoriju Jugoslavije krstio kao oruano osloboe
nje, to je regularnim trupama domobranstva stavljeno u za
datak da pacifiraju okupiranu teritoriju. Pod tim se podrazumevalo unitenje svih onih koji bi pruili oruani otpor
honvedstvu, hapenje etnika i drugih sumnjivih lica, ukla
njanje nepoeljnih elemenata, uzimanje talaca i skupljanje
oruja. U praksi realizacija ovih zadataka pretvorila se u ma
sovna ubistva i razna maltretiranja u prvom redu Srba, kao
i proterivanje kolonista i dobrovoljaca.28
Kako je mirno zaposedanje ovih teritorija bilo u suprot
nosti sa proklamovanom motivacijom okupacije, to je Hortijeva vojska inscenirala pukaranja i uline borbe sa etnici
ma, to joj je posluilo kao opravdanje za krvave odmazde.
U oko pedeset mesta Bake i Baranje maarsko domobran
stvo je poubijalo prilikom ulaska oko 3.500 stanovnika, pre
teno Srba, svih uzrasta i oba pola. Ukupan broj lica maltrethanih na razne naine tih aprilskih dana premaa cifru od
10.000. Veran pratilac svih ovih nedela bila je pljaka u naj
drastinijem obliku. Izgledi na pljaku, dolazak do tuih
materijalnih dobara, bili su cena koju je izvestan broj Ma-

27 Reggeli Ujsag, br. 99 od 19. aprila 1941. Prevod u MSRV

AO AK 1973.
28 Dr J. M i r n i , Sistem jedinstvenog rukovodstva, 1011.

263

ara u Bakoj prihvatio kao protivuslugu za uestvovanje u

atrocitetima nad srpskim i drugim ivljem. Najlcarakteristiniji primeri bili su prilikom ulaska okupatora, odnosno to
kom racije januara 1942. godine. Nesumnjivo je da je i oku
pator raunao na to kao na deo svog smiljenog i zloinakog
plana iji je cilj bio: izazivanje razdora meu narodima koji
su iveli u Bakoj, raspirivanje ovinizma i meusobne netr
peljivosti. Bila je to velika opasnost na koju je ukazivalo i
Majsko savetovanje KPJ u Zagrebu 1941. i, s tim u vezi. pos
tavljalo odgovarajue zadatke partijskoj organizaciji Vojvo
dine. No nisu pljakali samo civili. U nasilnom i bespravnom
prisvajanju tue imovine uestvovala je i vojska. Krajem
aprila 1941. godine ef generaltaba maarskih domobrana
obiao je vraene krajeve i nakon obilaska stavio primedbe nadlenim komandantima. Osnovna zamerka efa general
taba bila je: labava disciplina vojske, koja je dola do iz
raaja i u pljakama izvrenim na mnogim mestima.26
Nedovoljno organizovanom i slabom otporu jugoslovenske vojske prouzrokovanom kapitulantskim dranjem vlade
i viih oficira, i brzom napredovanju vrlo dobro naoruanih
nemakih trupa i njihovih pomagaa dosta su doprineli i
folksdojeri, koji su tih dana u potpunosti ispoljili svoju vi
egodinju izdajniku i pijunsku delatnost. Bez specijal
nih uputstava opisivao je 18. aprila 1941. novosadski Deut
sches Volksblatt atmosferu iz aprilskih dana u svim nase
ljima nemake manjine skoro istovremeno istaknute su zas
tave sa kukastim krstovima na svim kuama. Bez poziva i
parola znao je svaki pojedinac ta mu je dunost da uini u
datom trenutku. Nemajui oruja, preli su nai ljudi na
delo, nabavivi za prvi trenutak puke, kako bi na taj nain
razoruali ostatke jugoslovenskih trupa i odrali red i sigur
nost. Oni se nisu kolebali ni za trenutak, i kada je on nas
tupio, nagnali su, bilo reima, bilo orujem, vee i manje
jugoslovenske jedinice da poloe oruje.30
29 Zbornik dokumenata i
podataka o NOR jugoslovenskih
naroda (dalje Zbornik dokumenata), II-2, 723. Zakljuci sa Maj
skog savetovanja KPJ u Zagrebu; Saoptenje o zloinima oku
patora i njihovih pomagaa u Vojvodini 19411944, knj. 1, Baka
i Baranja, Novi Sad 1946, 2367 (dalje Zloini okupatora); dr J.
M i r n i , Sistem faistike okupacije, 562; MSRV AO 19881
MKF IX 131135. Iskustva steena u junom kraju.
30 VII K 10, br. reg. 31/3. Ovi kao i drugi primeri poka
zuju da su i Nemci u Vojvodini nastojali da ispune zadatke koje
im je namenio Hitler: Vi (Nemci van Rajha primedba autora)
biete izvidnice koje pijuniraju. Vi imate da pripremite izvesne

264

Posebnu ulogu odigrale su pijunske radio-stanice u Vrcu i u Novom Sadu. Nora, kako se zvala tajna radio-stanica
u Novom Sadu, smetena u seditu Kulturbunda u Habag-Hausu, instalirana je, po svoj prilici, novembra 1940. godine od
strane Abvera. Od vremena svoga osnivanja pa do kraja maja
1941. Nora je odravala vezu sa rado-stanicom Vera Abverovog odeljenja u Beu, a od kraja maja pa do kraja no
vembra 1941. sa radio-stanicom Bernhard, Abverovog odelje
nja u Beogradu. Pre rata Nora je finansirana od strane ne
makog poslanstva u Beogradu. Emisije Nore tekle su na
frekvencijama na kojima su radile inostrane legalne novinske
agencije. Zahvaljujui tome, kao i kratkoi emitovanja (oko
dva minuta), Nora nije pala u oi goniometru na novosad
skom aerodromu. Radiogrami koje je Nora slala Veri od
nosno primala od nje bili su ifrirani. Stanicom je rukovodio
Hans Klajn Ki (Hans Klein Kisch).31
Naveemo nekoliko radiograma koji e najbolje ilustrovati rad Nore i Kulturbunda i koji e istovremeno poka
zati jedan deo prilika koje su vladale u Novom Sadu krajem
marta i poetkom aprila 1941.
27. mart 1941.
Rukovodilac narodnosne grupe Janko (dr Sep-pr. autora)
i 5 funkcionera stavljeni u zatitni pritvor. Kontakt sa nji
ma nemogu. Danas 12 lepova sa ljunkom otplovilo iz
Novog Sada uz Dunav. Verovatno radi blokiranja Dunava.
Svi mostovi minirani.
28. mart 1941.
Jue spomenuta internacija jo uvek traje. Intervenisati preko poslanstva. Rukovodilac narodnosne grupe moli
blagovremeno obavetenje ako bude usledila vojna akcija,
radi stava u tom pogledu.
28. mart 1941.
Dva gospodina iz poslanstva mogla su da govore sa
rukovodiocem narodnosne grupe. Opta situacija i dalje na
peta i skroz nejasna. Nelagodna tiina.
stvari daleko pred frontom. Vaa je zadaa da kamuflirate nae
vlastite pripreme za napad. Smatrajte da se nalazite kao u ratu.
Za vas vredi ratni zakon. Vi ste danas moda najvaniji deo ne
makog naroda. Kad Nemaka pobedi, onda nee biti nikoga ko
e se usuditi da vas krivo pogleda. Do vas je da izvojujete Nemakoj taj poloaj . . . Prema Velimiru T e r z i u, Jugoslavija u
aprilskom ratu 1941, Titograd 1963, 708, a na osnovu Herman
R a u n i n g , Moji poverijivi razgovori s Hitlerom, Zagreb 1945.
31 VII, Dosi je NORE.
265

30. mart 1941.

Mornarika baza u Novom Sadu ima etiri monitora:
prvi kod KanjieTisa, drugi kod BezdanaDunav, trei
kod TekijaDunav, etvrti na opravci u zimovniku u No
vom Sadu, pet naoruanih parobroda i 22 lepa. Ovi se i
danju i nou tovare ljunkom, a gore je sloj armiranog be
tona u debljini od 1 metra. Kod Palanke stoje etiri sprem
na za potapanje. Docnije nevidljivi. Primeeni pokreti trupa
sa grke na bugarsku granicu.
30. mart 1941.
Dalje pootrenje situacije. Policijski predstojnik informisao je rukovodioce narodnosne grupe da e opta mobi
lizacija biti ve noas. Rukovodilac narodnosne grune i saradnici opet pod nadzorom, poto su jedan dan bili slo
bodni. Preko dana sloboda kretanja u pratnji organa vlasti.
31. mart 1941.
Parobrod Uranius sa izbeglicama proao Novi Sad u
4 sata ujutro bez incidenata. Poljoprivredno dobro Teobalda
Lenharda, Tora, zapaljeno. Graanska straa u Odacima
teko zlostavljana od andarma ...
31. mart 1941.
... Informacije od strane germanofila-pukovnika u Ko
mandi vojnog okruga u Sremskoj Mitrovici: do 3. IV 1941.
mora biti zavrena tiha mobilizacija.
U Futogu velika koncentracija vojske.
kole u Novom Sadu zatvorene do daljeg. Uenici se
evakuiu. Danas u Novom Sadu oko 150 motornih vozila
predatih od folksdojera iz Banata.
1. april 1941.
Aktivni general rekao uglednom Srbinu da su uveravanja u mir samo radi dobijanja u vremenu. U sredu opta
mobilizacija, u etvrtak r a t . . .
1. april 1941.
Vii banovinski inovnici oekuju mobilizaciju nepo
sredno, eventualno jo danas. Banovinska uprava ve se
seli za Aranelovac u staroj Srbiji. Armijska komanda u
Novom Sadu oekuje mobilizaciju u najkraem roku.
Velika koncentracija trupa izmeu BekerekaKikinde
u Banatu i istono od Novog Sada ...
1. april 1941.
Stalni transporti materijala na nutu Novi Sad Futog.
Grozniava izgradnja novih bunkera i betoniranih mitra
ljeskih gnezda du autoputa i pruge Novi Sad Indija, to
je kamuflirano kolibama od blata i trske.

2. april 1941.
Tiha mobilizacija u toku. Folksdojeri veinom izbegavaju pozivanje u vojsku. Gde je bekstvo preko granice ne
mogue, kriju se drugde. U Petrovaradin stiu stalno rekvi
rirana vozila i konji. Od jue banke zatvorene.
3. april 1941.
Prema izjavama viih oficira, prvi otpor treba da bude
tek od Srema, obale Dunava, a nasuprot tome u pravcu
Albanije i Bugarske. Kod arengrada, nasuprot Palanke,
oko 180 bunkera. U Baranji minska polja. Na putevima i
na terenu ... transporti trupa i materijala u pravcu Zagreb
Beograd. Vozila se transportuju iz Petrovaradina vozom
prema jugu. Sve vie vojnika sa nemakim lemovima.
3. april 1941.
Naredba filksdojerima za neodazivanje mobilizaciji
prekasna jer je u Sremu mobilisano ve do 90 a u Banatu
i Bakoj do 70%. Od puta NiProkuplje, 6 km iza Prokuplja, kod Male Plane veliko stovarite benzina za aero
drom kod Nia. Objavama pozvani svi koji nisu vojni obaveznici od 16 do 70 godina da se odmah jave nadlenoj ko
mandi.
4. april 1941.
Upozorite ispostave u Vrcu. Vojna patrola sa goniometrom na putu za tamo. Dajte nam oruja. Naredba po
pitanju znaka raspoznavanja mogla je biti data d a l j e . . .
Veeras je teka protivavionska artiljerija zaposela po
loaje oko Novog Sada.
5. april 1941.
Ispravka. Folksdojerske borbene trupe nemaju puno
belo polje na znaku raspoznavanja, ve samo iroki okvir
u datoj veliini i vie.
Celokupni saobraaj za civile obustavljen. Naputanje
prebivalita samo uz dozvolu vlasti. Policijski nadzor vo
deih ljudi ponovo zaotren.
Izvrene pripreme za bacanje u vazduh kod erdapa,
kao i dunavskog mosta kod Apatina.
U Hrvatskoj se takoe krije veliki broj mobilisanih.
Na dan napada Nemake na Jugoslaviju, 6. aprila 1941.
rukovodstvo Kulturbunda, plaei se napada vlasti ili patri
otski raspoloenih graana radi odmazde za varvarsko boinbardovanje Beograda, povuklo se sa 150 pristalica u Habag-Haus.
32

Isto.
267

Oruje koje se tada nalazilo u Hebag-Lausu: oko 1.000 pua

ka 30 lakih i tekih mitraljeza sa 60.000 metaka, govori o nji
hovoj spremnosti da se brane. Strah je bio nepotreban jer do
napada nije dolo.
Dan pre toga nemako poslanstvo iz Beograda uputilo je
u Habag-Haus izvesnu koliinu oruja radi suzbijanja srpske
svetine .s3
Narednih dana Nora nastavlja da alje svoje radiogra
me Veri i da ih prima:
7. april 1941.
Od poslednje emisije nisam imao elektrine struje ...
Hitno bacite oruje kod Apatina, oko 2 km ... Crvenke ...
kod Novog Vrbasa...
Plaa u Novom Sadu, oko 2 km uz Dunav od eleznikog mosta, veliki vojni logor. Zapalite (iz aviona) drvene
kabine.
Novosadski garnizon jo uvek u kasarnama. Veza sa
agentima (donosiocima obavetenja) je potpuno prekinuta.
7. april 1941.
Radiogram od Vere za Dernera i Volfrana.
... Svakodnevno transporti oruja preko granice. Sabo
tae na vezama i dalje potrebne.
7. april 1941.
Bez ikakve sam veze sa donosiocima obavetenja. Der
nera trae andarmi. Sakrio se. Volfrana sam danas slu
ajno otkrio. On ne zna ta da radi. Jurim dakle sam.
Primetio sam u 21 as beskrajnu kolonu konjice i komore
kako ide kroz Novi Sad preko mosta u pravcu juga. Protivavionski osmatrai u Novom Sadu na tornju banovinske
palate, na krovu protivavionska artiljerija. Na tovarnoj
stanici kod aerodroma veliki saobraaj. tvravu Petrovaradin je danas dovedeno (doterano) oko 500 raseljenih
folksdojera.
Od 22 asa snana kia .. .34

32
Dr J. M i r n i , Nemci u Bakoj, 7677. Johan Vit (Jo
hann Wscht), koji daje ove podatke, eli da umanji poslatu ko
liinu oruja. Po njemu, tada je dobijeno 1415 pitolja i jedan
mainski pitolj.
33
VII, Dosije NORE. Dr Rihard Derner (Richard Derner), advokat iz Novog Sada, igrao znaajnu ulogu u obavetajnom radu Nemaca u Vojvodini. Volfran (Wolfran), iie ime nismo
uspeli otkriti, bio je jedan od rukovodilaca agentske grupe Abvera. Mogue je da se radi o rukovodiocu ilegalne radiostanice
u Vrcu Veronike.
268

Ovih 500 raseljenih foksdojera, koje spominje Nora,

predstavljali su taoce pokupljene iz pojedinih mesta Bake.
Raznim prevoznim sredstvima prebaeni su u Petrovaradin. Po
datak da je meu ovim taocima bilo i onih koji nisu bili la
novi Kulturbunda pokazuje da to nije bila posebna mera usmerena protiv ove organizacije nego od ranije predviena me
ra u okviru optih ratnih priprema.35
Narednih dana Nora javlja i ovo:
8. april 1941.
Sem javljenog, prole noi je prola i artiljerija sa ko
njima i vozovima kroz Novi Sad u pravcu juga. Danas je
sledeih 250 folksdojera doterano u svojstvu talaca u tvr
avu. I dalje sam sm.
8. april 1941.
Manja odeljenja peadije i mitraljezaca sa komorom
prolaze kroz Novi Sad u pravcu juga.
9. april 1941.
U pono sam vas opet uzalud zvao. Noas je kroz Novi
Sad u junom pravcu prolo 200 biciklista, jedan puk pe
adije sa mitraljeskim odeljenjem, 24 teka topa, 72 laka
topa, etiri reflektora, 678 natovarenih kola, preko 1.001)
konja, 20 kamiona, a takoe je jue otiao u junom prav
cu jedan voz sa artiljerijom.
Oporavljeni od prvog straha, dobijaju vremena da po
vuku nove rezerviste, a naroito da jo i poslednje konje
otpreme prema jugu. Sve vie Nemaca biva uhapeno.
9. april 1941.
... U tvravu Petrovaradin dovode se i dalje stalno
folksdojeri kao taoci. Dr Janko moli za opomenu preko
radija, jer postoji bojazan da e doi do odmazde za Beo
grad. Jo uvek nema vesti iz unutranjosti.
Na ovaj zahtev vodstva Kulturbunda iz Novog Sada sti
gao je 11. aprila 1941. sledei odgovor od Vere:
Nemaka radio-stanica Donausender emitovala je jue
stalno upozorenje Srbima po pitanju tretiranja folksdoj
era i pretila streljanjem po deset Srba za jednog folks
dojera ...

35

Dr J. M i r n i , Nemci u Bakoj, 7 7 .
36 VII, Dosije NORE.
269

Verovatno u isto vreme u Novom Sadu je iren letak pi

san irilicom koji je ponovio istu pretnju kao i radio-stanica
Donausender:

Letak pete kolone Opomena , . .

Opomena! Srbi, ako vam je ivot drag, ne dirajte u
ivote Nemaca! Za svakoga Nemca koji bi kao talac bio
streljan, ili na ma koji drugi nain bio ubijen, bie stre
ljano deset Srba.37
10. april 1941.
I prole je noi prolo kroz Novi Sad u pravcu juga
1.700 peaka, 34 lakih artiljerijskih oruja, 14 brdskih hau37

MSRV AO 18801 Original Opomene!.

bica i beskrajna kolona kola sa namirnicama, municijom,

benzinom, kao i sanitetskih kola i poljskih kuhinja. Veliki
delovi trupa, koji dolaze sa severa, smeteni su provizorno
u Novom Sadu. Divizijska komanda premetena iz Topole
u Paievo. Stalno hladna kia sa snegom. Iz unutranjosti
jo uvek nema vesti.
11. april 1941.
Od jue u podne transporti trupa i materijala kroz
Novi Sad u pravcu juga idu u panici. 50 kola peadije, est
motorizovanih baterija, 32 topa vuena od po est konja
(topovi kal. 12,28), oko 2.500 seljakih kola sa municiiom,
opremom itd., kao i 250 pionira sa 180 kola plus osam kola
alata, dve poljske kovanice, etiri amca, 31 poljska kujna,
72 tovarna konja (mogu da budu i mazge) i 22 kamiona
municije. Ovi pokreti dolaze iz Subotice, Kikinde, Futoga
i idu u pravcu apca, kuda je otila i peadija iz Petrovaradina. One etiri provizorne telefonske linije u pravcu Fu
toga su demontirane. Aerodrom Novi Sad gori od pre dva
asa. Moral trupa usled snega, kie, nizak.
250 folksdojera-talaca sprovedeno u Nemaki dom, a
ostatak je ostao tamo.38
Evocirajui uspomene na aprilske dane, 6. aprila 1942. dr
Sep Janko je, u svom govoru preko radija, dogaaje oko hap
enja Nemac.a ovako prikazao. On spominje da je bilo oko
800 uhapenih Nemaca, za koje su on i ostali rukovodioci Kul
turbunda strahovali da e biti poubijani. Zato je on odmah
posle vesti o njihovom hapenju intervenisao preko dvojice
Nemaca kod nadlenih vlasti, uspeo je da im prui materijal
nu pomo i da ih sutradan prebaci u Habag, gde se zabari
kadirano nalazilo celo rukovodstvo nemake narodnosne
grupe.39
11. april 1941.
Novi Sad naputen od vojske. Folksojerska sluba
poretka zaposela sve vojno vane take grada. Mole oba
vezno za nemaku okupaciju ak i ako podruje bude pre
dato Maarskoj. Dovoljno jedna eta vojnika ...
Veoma hitno!
Molimo odmah padobrance, vod dovoljan. Narodnosna
grupa jo dri varo, ali je situacija veoma kritina. Vojske
ovde nema. Srbi ne veruju u dosadanje (nemake, pr.
38
35

VII, Dosije NORE.

Dr S e p Janko, Govori i lanci.
271

autora) uspehe, stoga opasnost od etnika. Zalihe goriva

obezbeene. Ateriranje na novosadski aerodrom mogue,
poto je u naim rukama."
Kao to e se jo videti, svojim ovinistikim radom or
ganizacije Kulturbunda, DMKS, Katolikog kruga, doprinele
su da ulazak faistike vojske bude laki i bri. lanovi tih
organizacija su, nakon povlaenja jugoslovenske vojske, pri
premili teren za dolazak okupatora (obezbedili aerodrome, u
vali javne zgrade, vrili policijsku slubu i dr.). Spomenute or
ganizacije su preko svojih lanova organizovale vlast i mesne
strae koje su razoruavale pojedine grupe vojnika u povla
enju, napadale na komore, plenile ih da bi jedan deo zaplenjenih stvari zadrale a drugi predale kasnije okupatorskim
vlastima. Ako bi se sve ovo htelo opravdati potrebom da se
odri red u vreme linterregnuma, angaovanje ovih organiza
cija u genocidu neposredno posle ulaska okupatorske vojske
moe se okarakterisati samo kao masovni zloin.
Kad je re o delovanju pete kolone, iznesimo dva veo
ma karakteristina sluaja dvojice brae, Maara, inae kape
tana renih brodova Kupa, odnosno Vladimir. Prvi je od
mah posle napada nemakih aviona na Novi Sad 6. aprila
1941. sklonio Kupu u rakovaki stari dunavski krak. Drugi
je slino postupio ignoriui pri tome naredbu svoje komande
da se sa brodom i posadom javi na odreeno mesto. Po ulasku
okupatora, bivi kapetani jugoslovenskog renog brodarstva,
oko 16. aprila 1941, oba broda sa nekoliko lepova predali su
vojnim vlastima u Novom Sadu41.
Na elu 3 (june) maarske armije, kojoj su bile podre
ene sve jedinice koje su uestvovale u napadu na Jugosla
viju, nalazio se general lajtnant, Elemer Gorondi Novak
(Gorondy). Od jedinica koje su uestvovale u napadu na Ba
ku treba spomenuti 5. korpus, koji je prodirao u centru, od
Horgoa i Subotice ovim pravcima: SuboticaSombor, SuboticaNovi Sad i preko Potisja. Od jedinica brzog korpusa,
kojim je komandovao general-lajtnant Miklo Dalnoki (Mikls Dalnoky), koje su u zajednici sa drugim jedinicama prokrstarile itavom Bakom, zabeleiemo one delove tog korpusa
iji je pravac dejstva bio i Novi Sad.
To su bile: 1. motorizovana brigada (sastav: 1, 2. i 3. motorizovani bataljon, izviaki bataljon 1. motorizovane bri

40

VII, Dosije NORE.

MSRV AO 22742 i 22743 Izjave Janoa i Roe andora,
kapetana brodova Kupa, odnosno Vladimir.
41

272

gade i 9. biciklistiki bataljon); 2. motorizovana brigada (4, 5.

i 6. motorizovani bataljon, izviaki bataljon 2. motorizovane
brigade i 12. biciklistiki bataljon). Pravac dejstva 1. motori
zovane brigade bio je: GaraBezdanSomborBaki MonotorBaki PetrovacNovi SadTemerinTitel, dok je 2.
motorizovana brigada nastupila pravcem PaliSubotica
SrbobranSirigNovi Sad. Spomenimo jo i to da jedinice br
zog korpusa uestvuju samo u prvoj fazi pacifikacije jer, na
zahtev nemake komande, zajedno sa nekim drugim jedinica
ma, 16. aprila 1941. prelaze preko Dunava i ukljuuju se u
vojne planove i dalja osvajanja Listove (Wilhelm List. feldmaral) nenrake vojske u Jugoslaviji.42

Aprilski dogaaji u Novom Sadu

Posle 27-martovskih zbivanja i veini stanovnika Novog
Sada bilo je jasno da se zemlja nalazi na pragu sudbonosnih
dogaaja. Iznenaenje, ukoliko ga je bilo, odnosilo se samo na
brzinu kojom su ti dogaaji naili. Osim to su u jutarnjim
asovima 6. aprila 1941. godine saznali za iznenadno i mko
bombardovanje Beograda od strane nemakih vazunih sna
ga, to je znailo poetak rata, i sami Novosaani su jo isto
ga dana doiveli delimian vazduni napad. Bombardovan je
aerodrom na Jugovievu gde su zapaljeni hangari i neki avioni
na zemlji. Mitraljirana je Petrovaradinska tvrava kao i poje
dini delovi grada. Istoga dana oko 13 asova jedan nemalci
avion mitraljirao je pogrebnu povorku u Kisakoj uiici. Pogi
nulo je osam ena, dok je jo oko deset osoba bilo ranjeno.
Tom prilikom izgubili su ivote: Mileva Gajinov (roena 1920),
Zora Gona (1929), Draga Grozdi (1891), Anka orevi
(1901), Mileva Leti (1874), Jelena Mijatovi (1860), Jelena Prodanovi (1913), Julka Stankov (1861).43
I sutradan, tj. 7. aprila, sirena za uzbunu od vazdunog
napada ponovo je uznemirila graane i skrenula im panju
da su neprijateljski avioni opet nad gradom. Cilj napada je

42 Dr J. M i r n i , Sistem jedinstvenog rukovodstva, 910.

Autor detaljno govori o jedinicama koje su uestvovale u oku
paciji Bake. Prema njegovim slobodnim proraunima, u okupa
ciji jugoslovenskih krajeva uestvovalo je oko 80.000 maarskih
vojnika i oficira.
43 MSRV AO prijave AK isr. 1673/V, 537/VI, 620/VI,
2160/V, 1671/V, 614/V; Arhiv Jugoslavije, Beograd, fond: itve
rata 404/2, 232/1, 328/2.

273

bio i ovoga puta aerodrom, saobraajni vor kod Jugovieva,

mornarika baza na Dunavu, eljeznika pruga izmeu e
ljeznike stanice i mosta. Kao i prethodnog dana oznaila sc
i protivavionska odbrana, ovoga puta sa uspenijim dejstvoru.
Vazduni napadi ponovili su se i sedeih dana.44
Delimina mobilizacija, prijave dobrovoljaca za rat, eva
kuacija javnih slubenika a potom i eljezniara i najzad voj
ske, andarmerije, policije, kao i individualno naputanje gra
da, bili su vidljive manifestacije poremeenog ritma ivota
grada i njegovih stanovnika. Ovu sliku upotpunjavale su broj
ne trgovake radnje sa potpuno sputenim roletnama ili ak
zakucanim daskama preko prozora i vrata. Mali broj radnji
gde se neto jo moglo pazariti radio je ili u dvoritu ili kroz
"olusputene ro'.etne. Posebno upeatljiv i za dobar deo sta
novnitva tuan utisak ostavila je jugoslovenska vojska u po
vlaenju, iji su se pojedini pripadnici usput oslobaali
oruja. Ovaj sumoran utisak rasula nije moglo da ublai ni
verovanje da glavni otpor tek predstoji negde u brdima Bos
ne. Oba mosta bila su jo ranije minirana i ekalo se na odgo
varajuu naredbu da bi bili porueni.
Povlaenje veine pripadnika vojnih oruanih snaga, po
licije i andarmerije iz Novog Sada rodilo je odluku o stvara
nju tzv. narodne strae. Tako je Gradsko poglavarstvo, na
dva do tri dana pre ulaska okupatorskih trupa pozvalo izvestan broj poznatijih predstavnika maarske, nemake i srpske
buroazije da bi se sporazumno organizovala civilna narodna
straa. Zadatak ovih straa, koje su ubrzo formirane, bio je,
toboe, odravanje reda, mira i bezbednosti u gradu, sprea
vanje pljake i akata line osvete itd. Pripadnici strae, koja
je imala svoju komandu na elu sa Kornelom Roznelom, bili
su naoruani. Jedan od svedoka izjavljuje da je 12. aprila
1941. u prostorije Gazdakog kruga (Udruenje posednika
Gazdakr) na Telepu doneto oko 50 puaka i dva sanduka
municije, to je za tim podeljeno lanovima ove organizacije.
Neposredno pred sam ulazak okupatora, pored redovnih zada
taka, ove strae su vrile razoruavanje zaostalih grupica jugoslovenske vojske (naroito na mostu kod klanice), prikup
ljale baenu ili ostavljenu vojnu opremu i oruje i uvali je,
ime se jasno ispoljio njihov pravi karakter. Kako se bliio
ulazak okupatora, u redovima ove strae nestalo je Srba, dok
e se veina Maara lanova strae, pod imenom nemzeteri
staviti na raspoloenje honvedskim trupama. Novoprijavljeni
44
Deutsches Volksblatt br. 6632 od 13. aprila 1941, lanak
Ratna zbivanja u Novom Sadu (Kriegsgeschiben in Neusatz)-

274

nemzeteri su u zgradi gimnazije u Futokoj ulici, uz revers,

primali puke i odreeni broj metaka. Nemci su zadrali sa
mostalnost svojih vojnih formacija.45
Voi Kulturbunda su, imajui u vidu kapitulantski stav
vladajue buroazije, veini svojih postupaka mogli dati legal
nu formu, nastojei da ne dou u otvoreni sukob sa jugoslovenskim buroaskim vlastima. Otuda oni uestvuju i u nave
denoj akciji oko formiranja narodnih straa. No, sasvim je
sigurno da su oni mnogo pre toga bili i poluvojniki organizovani. Potvrdu nalazimo i u materijalima VI pokrajinske par
tijske konferencije, zatim u kasnije objavljenim govorima i
lancima dr Sepa Janka. Tako je, na primer, nekoliko dana
pre potpisivanja Trojnog pakta on posetio bana. li razgovoru
koji je vodio sa njim, Sep se alio na naoruane banale koje,
navodno, ugroavaju ivote i imovinu Nemaca i tom prilikom
izjavio da e Nemci biti prinueni da organizuju sopstvenu
samoodbranu ukoliko ne dobiju zatitu vlasti. Pod izgovorom
da ban u tom pogledu n i j e mogao izai u susret, Nemci su
pristupni organizovanju samoodbrane, uz preutnu saglasnost
buroaskih organa vlasti.46
Te vojne formacije se javljaju sa razliitim nazivima. Ta
ko u radiogramu Nore od 31. marta stoji da je nem&ka
graanska straa, navodno, zlostavljana od strane andarma.
U radiogramu od 5. odnosno 11. aprila 1941. spominju se
jolksdojerske borbene trupe, odnosno folksojerska sluba
poretka. Radiogram Nore od 18. aprila 1941. godine dono
sio je i ovo: U optini Odaci jedan maarski general je iz
javio da nemaka samozatita svoje oruje kojim je razoru
ala srpsku vojsku i odravala red, ima da preda maarskoj
vojsci, uz pevanje maarske himne, kao dokaz da su postali
Maari. Mada su im nazivi bili neujednaeni, postojanje oru-

45 Brojna su svedoanstva o iznetim dogaajima, od kojih

emo navesti samo neka: MSRV AO 270 Zapisnik o sasluanju
svedoka Predraga Klicina od 9. I 1945; Zapisnik o sasluanju svedoka dr Koste Hadija; presude Okrunog suda: K-238/45,
K-250/45, K-253/45, K-379/45, K-418/46, K-967/45, K-1075/45, K-100/46;
MSRV AO 21400. Iz ovog dokumenta se vidi da su razgovori u
Petrovaradinu, inicirani iz Novog Sada, o formiranju nacionalne
garde, otpoeli 10. IV 1941.
46 Dr Sep Janko, Govori i lanci, 85. Govor od 6. IV 1942.
Sudei po drugim izvorima, ovaj povod je iskorien samo za legalizovanje ve postojeih vojnih formacija folksdojera.

275

anih formacija Nemaca je sasvim evidentno kao to im je

i uloga bila jedinstvena i jasna petOkalonaka.47
Ovih nekoliko redi koje je naknadno napisao sekretar
DMKS-a opisae situaciju u gradu neposredno pred ulazak
okupatora:
... U ovim dramatinim danima red u gradu odravale
su maarska i nemaka graanska straa, ijem organizovanju su doprinele voe grada u trenutku kada su videle
da je njihovo vladanje prolo. Zvanino bili smo jo u Ju
goslaviji, ali u Gradskoj kui su se Maari ve dogovarali
i uredovali, rumeni od radosti i uzbuenja. Jo smo. bili u
Jugoslaviji, ali je mir pustih ulica naruavala komanda na
maarskom i nemakom jeziku. Pored graanske strae
dejstvovali su iz uprave maarskih udruenja imenovani
okruni nadzornici, koji su se smestili u Katolikom kru
gu u centru i odatle polazili nou svakih dva sata da obi
u svoj rejon. Sada se ovek moe i smejati opasnoj akciji:
rejonski nadzornici bez oruja, samo sa palicama, nadziravali su grad kroz koji su prolazile hiljade naoruanih
vjnika i u kojem su se. kako je to kasnije utvreno skri
vale stotine etnika. Ali od ovoga nije bilo nikakvog zla;
vojsci koja je beala bila je jedina briga da to pre pree
preko vode, a etnici su svoj muki napad otpoeli tek po
ulasku honveda .. ,48

Dizanje mostova u vazduh 11. aprila 1941.

Kao to smo ve naveli, oba mosta izmeu Novog Sada i
Petrovaradina (peako-automobilski i lezniki) bili su mi
nirani. Jo poetkom aprila u njihove stubove bio je postav
ljen eksploziv. Oko dvadeset odlino zamaskiranih bunkera
du desne obale Dunava, od Ribnjaka do oficirske plae (sa
danjeg novog mosta na petrovaradinskoj strani), sluili su
vojsci da titi mostove od eventualnih napada brodova. Odat
le se takoe imalo izvriti dizanje mostova u vazduh nakon
dobijanja komande iz Beograda. Podatak da su ti bunkeri,
uprkos izvanrednog maskiranja ipak tih dana u vie mahova
bili ' mitraljirani od strane nemakih tuka, govori da su
peta kolona i njena obavetajna sluba imali uvid u gotovo
sve ono to se deavalo u vojsci. Nou 10/11. aprila 1941. jugoslovenska vojska se masovno povlaila preko mostova i pre

47

VII, Dosije NORE.

Napis Ferenca B l a e k a Osloboenje Novog Sada, ob
javljen je u Kalendara osloboenja u izdanju A Np-a.
48

276

ko Petrovaradina nastavljala ka Beogradu i Savi. Sledee no

i, izmeu petka i subote, neto pre 24 sata (23 asa i 48 mi
nuta), kada su se na Trandamentu, pri dnu Petrovaradinske
tvrave pojavili delovi jedne nemake motorizovane jedinice,
kapetan prve klase Svetozar Popov, zaduen za dizanje mos
tova, dao je znak za aktiviranje eksploziva. Strahovita deto
nacija probudila je mnoge Novosaane i Petrovaradince i ne
samo simboliki najavila odvajanje Novog Sada od Petrova
radina. Osim drugih posleica, ruenje mositova je ostavilo
Petrovaradin bez elektrine energije, ime je bila onemogu-

Fotografija poruenog mosta

ena upotreba radio-prijemnika. Kako u to vreme ve ni tam
pa uglavnom nije izlazila ni doturana, to ogromna znatielja
veine stanovnika nije mogla biti ni delimino zadovoljena.
Nestankom struje su naroito bili pogoeni pripadnici pete
kolone, jer nisu mogli dobijati konkretne direktive za rad,
koje su im, do tada, stizale preko radio-stanica. Porueni su i
drugi mostovi oko Novog Sada.48

40 MSRV AO 21400; DNEVNIK od 12. aprila 1966, 11 Mo

stovi slomljeni u pono, seanja Svetozara Popova.

Dvanaesti april 1941. ija e vojska posesti grad?

Tajna
radiostanica
Nora,
neposredno
uoi
Novog Sada, javljala je, istoga dana u tri maha, u Be:

okupacije

12. april 1941.

Novi Sad evakuisan. Oba mosta kao i prelazi glavnih
drumova baeni u vazduh. Mornarika baza gori, skladita
ulja gore.
Maarske trupe su izmeu Drave i Tise prele jugoslovensku granicu u junom pravcu ...
12. april 1941.
Novi Sad je vrsto u naim rukama, isto tako i aero
drom. Ateriranje mogue. Urgiramo jo jednom okupaciju
od strane nemakih trupa, koje su ve u zapadnoj Bakoj
prele Dunav.
12. april 1941.
Ulice Novog Sada su pune u oekivanju ulaska trupa.
Dolo je ve do pucnjave pri emu je ubijen jedan etnik.
Hitno poaljite vojsku, poto smo u naj nezgodni joj situa
ciji. Odgovorite; Dr Janko.50
Kao to se iz ovih telegrama vidi, Nemci su se smatrali
gospodarima grada. I to u tolikoj meri da su ak izdali na
redbu o zapleni motornih vozila, oruja i municije. Po na
redbi vodstva Kulturbunda, koje je 12. aprila 1941. god. oeki
valo dolazak nemakih trupa, na svim javnim zgradama istak
nute su zastave sa kukastim krstom. Sa malim zastavama u
rukama ili trakama sa kukastim krstom, celokupno stanov
nitvo nemake narodnosti u Novom Sadu bilo je spremno da
pozdravi nemaku vojsku.
I zaista, oko 19 asova delovi 8. oklopne divizije 46. ar
mijskog korpusa nemake armije uli su u Novi Sad od Futoga. Nakon manje od jednog sata ove jedinice su napustile
grad i otile dalje.61
U uvodniku sveanog uskrnjeg broja od 13. aprila 1941.
Deutsches Volksblatt je pisao:
Dobro doli, nemaki vojnici. Prostor koji nas je udru
io sveti je prostor. Ovaj prostor je zaista prisan i to ne
samo zbog toga to smo vas ovde pozdravili kao brau,
50 VII, Dosije NORE. Jedan od retkih radiograma koji je
potpisao voa Kulturbunda.
51 Dr J. M i r n i , Nemci u Bakoj, 8182.

278

ve, takoe, i zbog toga to istorija svedoi o povezanosti

ovog prostora sa sudbinom Rajha.
U istom broju, pod naslovom Ulazak prvih nemakih voj
nika u Novi Sad i podnaslovima Oni su bili burno i oduevlje
no doekani Stavljanje prvih kukastih zastava u Novom
Sadu, Deutsches Volksblatt je pisao:
12. april 1941.
Ve istog jutra se kao munja rairila vest da su ne
make trupe stigle u petrovaradinsku tvravu i da stoje
neposredno pred ulazom u grad. Gradsko stanovnitvo spopalo je grozniavo uzrujanje. Posao je zamro i sav ivot
je stajao u znaku radosnog iekivanja. Kroz grad su pro
lazile jo neke razbijene trupe jugoslovenske armije, koje
su skelom prelazile Dunav. Ali one su bile, kako je ob
javljeno u Petrovaradinu, od nemake izvidnice koja je
stigla preko Beoina i Kamenice, zadrane i razoruane,
bez otpora. Na cesti izmeu Kamenice i Petrovaradina ra
zoruali su nemaki vojnici jednu artiljerijsku kolonu koja
se nalazila u maru prema Vencu. Srpski vojnici naputali
su topove i kamione i nastavili bez oruja svoj mar u ne
poznato. Uzalud je grad iekivao ulazak nemakih trupa
iz Petrovaradina. One su imale, sigurno, drugi zadatak i,
navodno su, uskoro pole prema jugu u pravcu Sremskih
Karlovaca. U toku dana proirila se vest da su nemake
trupe kod Futoga prele Dunav, ali se potvrda ove vesti
nije mogla dobiti. Kasnije je javljeno da su one u Palanci
i da se tamo nalaze u borbi sa razbijenim etnicima. Meu,
novosadskim Nemcima primeivalo se ve izvesno razo
arenje. Zar dan moe da proe bez ulaska? Na drugoj
strani ekalo je maarsko stanovnitvo na ulazak maar
skih trupa i bilo je sada pitanje ko e pre doi.
U meuvremenu, u svim nemakim kuama u gradu
radilo se grozniavo na izradi zastava sa kukastim krstom.
Maari su bili u izradi svojih zastava u preimustvu jer je
mnogo jednostavnije saiti trikolor nego komplikovanu nemaku zastavu... Osim toga, mnoge maarske porodice
imale su sakrivene maarske zastave jo od vremena pre
svetskog rata, koje su samo izvadile. U tampariji Deut
sches Volksblatt fabrikovali su na stotine malih zastava sa
kukastim krstom i runih traka koje su delili omladini.
Oko pola est posle podne proirila se munjevito vest: U
Futoku ulicu dolaze Nemci. Motociklisti su jurili gradom
sa ovom veu i javljali nemakom stanovnitvu: Istiite
zastave sa kukastim krstom! Sve to je imalo noge, pohi
talo je u Futoku ulicu i na glavni trg. Ulica ie zaas bila
ispunjena radosnim svetom koji je mahao zastavicama.
Na kuama su se masovno pojavile nemake i maarske
zastave. Grad je za tren oka pruao arenu i veselu sliku.
279

Sa katolike katedrale vijorila se najpre samo jedna duga

maarska zastava. Uskoro joj se prikljuila i zastava sa
kukastim krstom. Sa vrha venice spustila se dugaka za
stava sa kukastim krstom. Na zgradi Habaaa, takoe se
pojavila ogromna nemaka zastava. Na balkonu venice
videla se, psred nemake i mi.arske, takoe hrvatska pa
ak i italijanska zastava.
Glavni trg bio je ispunjen radosnom masom naroda u
iekivanju, koja je stalno oduevljeno uzvikivala. ulo se
stalno Hitler, Hitler! i Horti, Horti!. Konano, oko pola
sedam, prolomili su se iz Futoke ulice sve jai, noput or
kana .uzvici: Sieg Heil! Nemci dolaze! Neposredno posle
toga dolo je nekoliko kamiona, u prvom nekoliko zelenih
lemova, a pod njima nasmejana mladalaka lica. Masa je
formalno navalila na kola i nemaki vojnici su imali muke
da se odbrane od kie cvea. U drugim kolima su se nala
zili folksdojeri, koji su ili ususret nemakim vojnicima
do iba. Tekom mukom probijala su se vozila kroz mno
tvo koje je klicalo sa uzdignutom desnicom i burnim po
vicima pozdravljalo, prve vojnike Adolfa Hitlera u Novom
Sadu.
Na alost veine, doek je trajao veoma kratko. Svako
bi nemakom vojniku najradije sam stisnuo ruku ali su
oni, na alost, svoju vonju odmah nastavili. Mno?i su mo
gli od njih da ugrabe samo jedan letimian pogled a ve
su otili kao kratki, lepi san. Mnotvo je inak ostalo jo
satima na okupu i davalo oduke burnim klicanjem Nemakoj i Maarskoj.
Tako se zavrila velika subota u radosnom klicanju
kakvo Novi Sad ve dugo, dugo nije video. Stanovnicima
grada u radost se pomeala jedna kap gorine: mnogi bi
rado, rado primili nemake vojnike u zidovima naega gra
da, najrae celu regimentu ili tenkovsku diviziju, kako bi
svako imao priliku da jednog nemakog vojnika kod sebe
pozdravi i ugosti sa pravom nemakom gostoorimljivou.
Ali nemake trupe imaju vanije, druge ciljeve. One su
dole da se bore za nemaku pobedu i zato ne znaju ni za
kakvo zadravanje. Za njih postoji samo jedan cilj: boriti
se i pobediti! One se pri tome bore takoe i za nas bez
obzira na to gde se bore. One se bore za slobodu nemakog
naroda u celome svetu. Ovo nekoliko nemakih vojnika,
koji su doli u na grad donelo nam je stvarno radostan
uskrnji praznik.
Sveana slika koju je Novi Sad pruao jo u subotu
bila je prevaziena na uskrnju nedelju, koja je osvanula
vedra, puna, puna sunca. Broj zastava sa kukastim krstom
mnogostruko se poveao u toku noi, a nemaka omladina
prolazila je, u svetlim povorkama, maui zastavama kroz
grad. Pred kuom Habag, ija su vrata ponovo irom otvo
rena, dele se neprestano male zastavice sa kukastim krstom

a deaci i devojice u uniformama oekuju ulazak nemakih trupa.

U meuvremenu sakupilo se u Katolikoj porti, ma
arsko stanovnitvo, koje je ispunivi hiljadama trg i ulice,
balkone i spomenike, stalno klicalo Nemakoj, Maarskoj i
Italiji. Narodna straa obrazovana od Nemaca i Maara,
koja je ve u nedelju preuzela slubu, brinula se na primeran nain za odravanje reda.
U toku nedelje stalno su kruili iznad Novog Sada nemaki i maarski avioni, kojima se mnotvo divilo i kojima
je klicalo. Omladina Kulturbunda krenula je u pola dva
naest pre podne od Habaga, gde se bila skupila, u zbijenim
redovima kroz glavnu ulicu, glavni trg i preko bulevara i
bila burno pozdravljena od strane nemakog stanovni
tva .. ,52
Svedoanstva nekih uesnika u ovim dogaajima razliku
ju se od maloas iznetih. Kako nemamo razloga da im ne verujemo, izneemo i njih. U atmosferi iekivanja svaka vest
prima se kao mogua, pogotovu ukoliko ona odgovara e
ljama veine. Tako se 12. aprila saznalo da e istoga dana u
grad ui trupe osvajaa, samo se nije znalo ije. Maarska
iredenta se nadala da e to biti njihove trupe, dok su Nemci
oekivali dolazak trupa Vermahta sa kukastim krstom. U tom
kratkom periodu interregnuma netrpeljivost izmeu faisti
kog vodstva ove dve narodnosne grupe oko toga ija e vojska
posesti Baku a time i Novi Sad, dola je do punog izraaja.
Vodstvo Nemaca uspelo je da, u popodnevnim asovima 12.
aprila 1941. iz Petrovaradina skelom prebaci u Novi Sad ka
mionet sa grupom nemakih vojnika. Zajedno sa jo nekoli
ko automobila, okienih zastavama, oni su prodefilovali uli
cama grada zadravi se neto due u centru. Trijumf Nemaca
kao i razoaranje iredentistiki i revizionistiki nastrojenih
graana maarske narodnosti nisu bili dugog veka.53
Na trgu pred katolikom crkvom, pre opisanog dogaa
ja, bila se okupila velika gomila sveta. Komeanje, primetno
u njenim redovima, jo vie je poveala povorka manifestanata koja je dola sa Teepa, nosei maarske zastave. Buroaski
maarski politiari i iredentistiki agitatori raspirivali su o
vinistika raspoloenja okupljenog sveta. Borbeno anarhistiko raspoloenje poelo je da raste a ubrzo se izlilo na
izloge i prozore u Tanurdievoj palati, koji su bili zasuti ka
menicama. Predmet napada bila je jugoslovenska zastava ko

52
53

Isto.
MSRV AO K-418/46.

281

ja se vijorila na vrhu zgrade jo od 27 martovskih doga

aja. Tek kada je zastava skinuta, gomila se neto umirila.
Daljem umirenju prisutnih, njihovom postepenom razilaenju
doprinela je i pojava nemakih vojnika. Time su izbegnuti da
lji neredi i bilo kakve druge pojave anarhije.34

Trinaesti april Hortijevi domobrani ulaze u Novi Sad

Sutradan ujutru, tj. 13. aprila 1941. predsednik Katoli
kog kruga Djeze Na, komandant nemzetera i jo jedno lice,
automobilom su krenuli u susret hortijevim domobranima i
naili na n j i h na domaku Sombora. Istoga dana oni e zajed
no sa oslobodiocima ui u grad.55
itav dan 13. aprila protekao je u oekivanju dolaska
okupatorskih trupa. Kada se dolazak uinio sasvim izvesnim,
predvee se i ula Kramer, sa mnogim drugima, uputio auto
mobilom prema mostu kod klanice, gde su, meutim, naila
samo dva tenka pa su se sa njima i oni vratili u grad.5
I predstavnici gradskog poglavarstva, sa gradonaelnikom
dr Miloem Petroviem na elu, okupili su se u prostorijama
predsednitva optine u cilju predaje vlasti. Kako niko n i j e
dolazio niti ih pozivao, mada se okupatorska vojska ve na
lazima u gradu, prisutni su se razili kuama. Ipak, jo isto
vee Milo Petrovi je bio primljen od strane vojnih predstav
nika okupatora.57
Glavnina okupatorskih trupa ula je u grad 13. aprila
1941 oko 18 asova Temerinskom ulicom, pozdravljena usput,
da bi u centru grada od strane prisutnog maarskog graan
stva bila doekana ovacijama, cveem i zastavama. Jedinice
koje su ule u grad pripadale su 1. motorizovanoj (oklopnoj)
brigadi
pod
zapovednitvom
general-majora
Jene
Majora
(Jen Major), koje su u grad dospele idui zapadnim delom
Bake. Njihov ulazak i vreme od nekoliko narednih asova
protekli su u punom redu i miru, bez izgreda. Odmah po ulas
ku Jene Major je sa delom svojih trupa nastavio put iz No
vog Sada preko istone Bake, prema severu, da bi uspostavio
kontakt sa 2. motorizovanom (oklopnom) brigadom. im je
naiao na njenu prethodnicu, Jene Major se vratio u grad i
smestio u Gradsku kuu. Poto je primio predsednika JMKS
54
MSRV AO K-125/46.
55 MSRV AO K-418/46 i K-125/46.
56 MSRV AO K418/46.
57 MSRV AO AK 270.
282

ulu Kramera, Majora su posetili Milo Petrovi, dr Juraj

piler, zamenik policijskog kapetana Novog Sada i dr. Zatim
su svi zajedno otili pred bansku palatu, gde je komandant
1.
motorizovane brigade poeleo dobrodolicu Dunavske ba
novine, dr Milorad Vlakali. Kad ve govorimo o jedinicama
koje su ule u grad, spomenimo da su 15. aprila u Novi Sad
dole jedinice 2. konjike domobranske brigade sa generalmajorom Lajoem Vereom (Veress) na elu, koje e u gradu,
kao garnizonske trupe, ostati nekoliko narednih meseci. Gene
ral Vere je preuzeo komandu od Majora, koji je 16. aprila,
oko podne, sa dclovima svojih jedinica napustio Novi Sad.5h
Iste veeri, 13. aprila 1941, ula Kramer je u Gradskoj ku
i prisustvovao primopredaji vlasti izmeu biveg jugoslovenskog konjikog kapetana Svetozara Dimitrijevia i maar
skog pukovnika omboljija. Nakon toga Kramer je detaljno
informisao pukovnika o onim mestima u gradu kod kojih je
neophodno postaviti strau (kasarne, javne zgrade, vea in
dustrijska preduzea, skladita hrane i dr.).59
Mada e baki Nemci vrlo brzo dobiti povlaen poloaj u
okupiranoj Bakoj, prilikom ulaska domobrana i neposredno
posle toga javljaju se protivrenosti, brojni su sukobi i nes
porazumi izmeu rukovodstva folksdojera i maarskog oku
patora i maarskog i nemakog stanovnitva. Neku vrstu pro
testa, zbog ulaska maarskih domobrana u Novi Sad, vod
stvo nemake narodnosne grupe u gradu izrazilo je i putem
tampe. Tako je Deutsches Volksblatt danima ignorisao i
njenicu da je Novi Sad zaposednut od vojske Hortijeve Ma
arske. Kada se odluio da pie o tome, onda je maarske
domobrane nazvao okupatorima. Drugi nemaki list, koji je
takoe izlazio u Novom Sadu Bilderwoche, doneo je fotogra
fije koje su prikazivale oduevljeni doek prireen nemakim
vojnicima u Novom Sadu od strane nemakog stanovnitva
grada. Nasuprot tome, ni nedelju dana od ulaska maarskih
domobrana list nije informisao svoje itaoce o doeku koji je
maarsko stanovnitvo grada priredilo svojim oslobodioci
ma. Piui o ovome, Reggeli Ujsg je ozbiljno zamerao Nemcima Novog Sada, smatrajui da su takvim i slinim netaktikim ponaanjem zagorali, navodno veliku radost ovdanjih
Maara izazvanu dolaskom honveda.8"
58 MSRV AO K-418/46; AK 317 Zapisnik o sasluanju svedoka Trive Militara, knjievnika i publiciste, od 26. VII 1945;
Reggeli Ujsdg, od 18. IV 1941.
59 MSRV AO K-418/46.
60 Reggeli Ujsg, od 1. maja 1941.

283

Radiogram koji su Hans Klajn (Ki) i dr Sep Janko upu

tili Veri posle ulaska Hortijevin domobrana u Baku, gsvori
da rukovodstvo Kulturbunda u Jugoslaviji nije bilo upoznato
sa sudbinom koju je Hitter namenio Bakoj, Baranji i nekim
drugim jugoslovenskim teritorijama, koje su ustupljene ma
arskom okupatoru. Ovakav razvoj dogaaja bio je iznena
enje za rukovodstvo Kulturbunda, jer je najozbiljnije ugro
avao njihov san i plan o dravi podunavskih Nemaca. Radio
gram glasi: Mi smo jednako razoarani kao to smo ogoreni
i ozlojeeni. Sta trae Maari ovde? Radije doivotno pod
Hotentotima, no i jedan dan dozvoliti da se na nama raspnu
blagodeti ideje krune Svetog Stefana. Radiogram od 13. apri
la na jednom mestu donosi:... Narodnosna grupa je oajna
zbog naeg izruenja Azijatima..
U radiogramu od 16. aprila 1941. koji je Nara poslala
Veri stoji:
Obergrupenfirer Lornc (Werner Lorenz) od iue u No
vom Sadu. Moli za dalju predaju radiograma (lino mini
stru spoljnih poslova Rajha, vrhovnom voi SS-a i na zna
nje Volksdeutsche Mittelstelle-u.
Rukovodstvo narodnosne grupe pre ulaska maarskih
trupa tri dana gospodar situacije. Potpuni mir. Srpska voj
ska delimino razoruana od folksdojera. Po ulasku ma
arskih trupa nemir i pucnjava. Maarska vojska veoma
nervozna i puca ne birajui stanovnitvo. Pod izgovorom
suzbijanja strelaca sa krova (gerilaca) ubijani su u No
vom Sadu kao i na selu folksdojeri, a folksojerska imo
vina je oteena. Na raznim mestima su zderane zastave sa
kukastim krstom i prozorska okna folksdojera razbijena.
Folksdojeri odvedeni kao taoci. Mada su vii maarski
oficiri korektni, maarska rulja (olo), sada naoruana,
predstavlja stalnu opasnost za nemako stanovnitvo. Mo
lim odmah isposlovati zatitu folksdojera, poto se mora
raunati sa pogoranjem (situacije).
Ovaj radiogram je potpisao Lorenc, rukovodilac tzv. Folksdoje miteltele, koji je 15. aprila 1941. doleteo avionom iz
Rume u Novi Sad da bi 'lino ispitao situaciju oko poloaja
folksdojera u Bakoj na osnovu brojnih albi k o j e su slate
od strane rukovodstva Kulturbunda. Na osnovu njegovog izvetaja II odeljenju Vrhovne komande Vermahta (Wehrma
cht) i ministru spoljnih poslova, o svemu je bio obaveten i
Hitler. Njegova reakcija i zahtevi u tom pogledu preneti su
61

284

VII, Dosije NORE

i Hortiju. Regent Maarske je odgovorio da e kazniti smru

svakog onog ija se krivica, u maltretiranju ili ubistvu Ne
maca, dokae.62
Sluajna ubistva etvorice Nemaca u Novom Sadu i jo
nekoliko u drugim mestima Bake, kao to smo videli, pot
resla su i same vrhove u Nemakoj i Maarskoj. Pri ispiti
vanju tih sluajeva niko, razume se, i ne spominje oko 3.500
ubijenih u Bakoj i Baranji prilikom ulaska faistikog oku
patora u ove krajeve, uglavnom Srba.

Masovna ubistva 13/14. aprila 1941.

Iz svega reenog nesumnjivo proizlazi da je ulazak oku
patorskih trupa protekao bez pucnjave ili bilo kakvog drugog
vida otpora od strane stanovnika grada. Nije bilo nikakvog
razloga kojim bi se mogli pravdati dogaaji to e ubrzo sle
diti. U noi izmeu 13. i 14. aprila tiinu usnulog grada po
eli su da remete najpre pojedinani a potom sve brojniji
pucnji iz puaka, mitraljeza pa ak i manjih topova, dopunjivani eksplozijama runih bombi. Pucnjava je trajala celu no
i dalje do 15. aprila 1941. u podne. Pred zoru 14. aprila vojnici
u tenkovima, bornim kolima, kamionima ili peke, predvo
eni nemzeterima, razmileli su se gotovo po itavom gradu
i poeli sa pretresom kua, hapenjima, ubistvima. Postupak
je bio gotovo svuda isti. Pucnjem u krovove ili zidove kua,
bacanjem runih bombi na ograde, kapije ili u dvorita, upa
dali bi u srpske kue, terali stanovnike iz zgrade, zahtevali od
domaina da ih vodi na tavan gde se, navodno, skrivaju i
odakle pucaju etnici, psovali, grdili i zlostavljali ukuane.
Ukoliko ne bi bili poubijani ve u svom domu, ili u najblioj
ulici, uhapeni su odvoeni na neko oblinje zborno mesto, a
potom dalje u grad. Neki su se posle pretresa vratili u kuu,
drugi su oterani nekoliko ulica dalje pa puteni, uz pretnju
da se ne vraaju kui, trei su na nekom zbornom mestu za
jedno sa onima sa kojima su deli!i istu sudbinu drani vie
asova pa puteni kui, etvrti su nastavljali svoju odiseju
put u neizvesnost. Gotovo svi oni koji su imali sreu da se
vrate u svoje domove ili stanove, zatekli su ih opljakane u
veoj ili manjoj meri. Upravo elja za tuim dobrima u dosta
sluajeva je bila osnovni motiv za ubijanje, hapenje i drugu
vrstu maltretiranja. Pored te elje, lina mrnja i ovinistike

62 Opirnije videti: dr J. M i r n i , Nemci u Bakoj, 8889.

285

strasti pojedinaca odreivale su sudbinu nedunih. Imajui u

vidu da okupatorske trupe nisu poznavale ni lokalne prilike
ni ljude u gradu, jasna je sva odgovornost nemzetera za
zlu sudbinu koja je tih dana zadesila njihove sugraane. Te
ka odgovornost pada pogotovu na maarske domae buroaske politiare i rukovodstva maarskih manjinskih organi
zacija.
etrnaestog aprila pre podne, dok se broj ubijenih iz mi
nuta u minut poveavao, na poziv generala Majora kod njega
su dola po etiri predstavnika triju nacionalnih grupa nas
tanjenih u Novom Sadu. U ime Maara: ula Kramer, eze
Na, Ferenc vraka, Jano Tolnai; od Srba: dr Milo Petrovic, dr Aleksandar Mo, dr Kota Hadi, Vladislav Jankulov;
te Nemci na elu sa Otom Dernerom. Pozvane je general upoz
nao sa noanjim dogaajima koji su i dalje tekli, pred
stavljajui ih kao delo nune odbrane domobrana uslovljene
tobonjim napadima etnika. Kao jednu od mera za suzbija
nje odnosno spreavanje daljih napada etnika, Major je zapretio uzimanjem veeg broja talaca iz redova srpskog sta
novnitva. Od toga se, posle krae diskusije, odustalo, ali je
prihvaen pred log da se izda jedan proglas koji bi pozvao Sr
be na potovanje rada i zakonitosti.63
Proglas, tampan istoga dana, u celini glasi:
SRBI,
Novi Sad je posednut maarskom vojskom, kojoj se niko vie suprotstaviti ne moe i ne sme. Razum zahteva da
se graanstvo maarskoj vojci povinuje i da ne ini nikak
ve ispade i izgrede, koji mogu imati po celi na narod veo
ma teke i neeljene posledice.
Prole noi, sve do danas u podne, odjekivala je puc
njava od strane nepoznatih i neodgovornih osoba, koja je
izazvala odmazdu maarske vojske. Mnogi nevini ljudi mo
gu usled toga postradati.
Mi, koje vi poznajete kao svome narodu odane sinove
i predstavnike, osuujemo ove pojedinane ispade, koji ni
kakve svrhe nemaju, a mogu naneti naem narodu neopisi
ve nevolje i nesreu.
Pozivamo vas da odrite mir i red, da se svi povuete
u svoje domove i nikakvim svojim inom, bilo aktivnim
ili pasivnim, ne doete u sukob sa maarskom vojskom,
koja i sama smatra za svoju dunost da garantuje potpun
63
MSRV AO 418/46. Oto Derner, vlasnik staklarske rad
nje, bio je rukovodilac mesne organizacije Nemake narodne
grupe u Novom Sadu u vremenu okupacije.

red, mir, linu i imovnu bezbednost sviju graana. TO NAM

JE IZJAVIO I ZAPOVEDAJUI GENERAL MAARSKE
VOJSKE.
Novi Sad, 14. aprila 1941.64
Istoga dana sa potpisom komandant vojske, znai Jene
Majora, izdata je izjava i j i integralni tekst takoe donosimo:
1) Pozivam graane grada da sauvaju svoju mirnou
i da isto u interesu ienja grada sarauju sa vojnom ko
mandom.
2) Da bi se postiglo gore navedeno nareujem kako
sledi:
a) Svako oruje, bilo to vojniko ili civilno za lov
izuzevi oruje u posedu graanske odbrane i policijskih
pitolja bez razlike da li je to oruje poreklom oruje
bive austrougarske vojske ili pak jugoslovenske kao i
sav vojniki materijal mora se u roku od 3 (tri) sati predati
vojnoj komandi.
Mesto predaje: Trgovaka akademija na Futokom putu.
Svako lice kod kojeg se danas 14. aprila posle 17 a
sova nae ma kakvo oruje, bie bez daljeg postupka stre
ljano.
Isto tako e biti streljani svi oni koji su prole noi
uhvaeni da pucaju na vojna lica. Ovakva lica e i u budu
e biti bezobzirno streljana.
b) Lica koja nisu nadlena u gradu Ujvidek, ne mogu
se ovde vie zadravati.
U drugim mestima nadleni moraju odmah napustiti
grad i otii svojim nadlenim mestima.
Oni koji su spreeni da se odazovu ovome nareenju
neka se jave vojnoj komandi.
c) Svaki kuevlasnik mora da izvri pretres u svojoj
zgradi, poglavito tavana, radi provere da li se tamo kriju
strani ili sumnjivi elementi.
Ko o tome sazna neto, duan je to odmah dostaviti
vojnoj komandi.
64
MSRV dokumentaciono odeljenje (DO) inv. br. 1/2628 ili
MF 2637 original proglasa pisan irilicom. Proglas su potpisali:
dr Milo Petrovi, predsednik Optine grada Novog Sada, Vladi
slav Jankulov, protoprezviter i arhijerejski namesnik, dr Alek
sandar Mo, predsednik Matice srpske, dr Kota Hadi stariji,
advokat, dr Obrad Milutinovi, potpredsednik Optine Novog
Sada, Pera Savi, ekonom, Jovan ulum, predsednik srpske pra
voslavne optine, Stanoje ili, predsednik Zadruge Srba zanat
lija Novog Sada.

287

d)
Pri sakupljanju oruja i prilikom pretresa zgrada sva
ki je duan da pomogne vojnoj komandi, u protivnom slu
aju se smatra jatakom.
3)
Da daljeg nareenja ne moe niko biti na ulici od 19
asova uvee do 6 sati ujutru.
Zatvaranje svih javnih lokala je u 18 asova i 30 minu
ta uvee.

Objava o predaji oruja

Kao to se iz ova dva dokumenta vidi, okupator je dodue
uzalud, nastojao kako bi izmiljene sukobe se etnicima pred
stavio javnosti kao stvarne dogaaje.
Pretnje izreene onima koji poseduju oruje ili municiju
a ne budu je predali okupatoru, imajui u vidu nedela po
injena prilikom ulaska, zvuale su vie nego uverljivo. Ovo
naglaavamo zbog toga to je nedostatak oruja u toku narodnooslobodilake borbe u Novom Sadu bio stalno aktuelan.
Zahtev za predaju oruja okupatorske vlasti e ponoviti, kas65

288

MSRV AO 18802.

nije u nekoliko mahova, Tako 2. maja 1941. odgovarajua voj

na komanda zahteva od graanstva da hitno preda oruje,
municiju i eksploziv, ukoliko ga poseduje. U istom dokumen
tu se preduzimaju i konkretni koraci za rasputanje nemzetera i preuzimanje oruja, koje se nalazi u njihovim ru
kama.06
Pre nego to preemo na izlaganje o mestima masovnih
zloina, spomenuemo jo jedan letak koji se tih dana irio
po Novom Sadu. Bio je to posmrtni oglas Jugoslaviji, na
srpskohrvatskom jeziku, proet podrugljivim tekstom.67

Zloini u Temerinskoj i okolnim ulicama

Pucnjava, pretresi, hapenja i ubistva vreni su u razlii
tim delovima grada. Najmasovnija ubistva odigrala su se u
Temerinskoj ulici, zatim na tzv. Ratnom ostrvu, u kasarna
ma i dr. Najbrojnija hapenja sprovedena su u Temerinskoj
i njoj susednim ulicama, u okolini itnog trga itd. Kako su
u tom pogledu mnogi Novosaani doiveli slinu sudbinu, doneemo vei deo izjave, jednog od brojnih svedoka dogaaja
vezanih za ulazak okupatora u Novi Sad.
Trinaestog aprila 1941. posle podne oko 45 sati poele
su da ulaze jedinice maarskih trupa u Novi Sad, preko
temerinskog druma. Bio je potpun mir. Nikakav otpor nije
davan ni sa koje strane. Za vreme ulaska i posle istoga ni
jedan pucanj se nije uo. Svet je mestimice poeo da istie
zastave. Predvee je neko uzviknuo na maarskom jeziku:
Idu etnici.
Ali je sve do pola deset uvee 13. aprila 1941. bila pot
puna tiina. Oko pola deset uvee su iz Kisake ulice u Dositejevu poeli da ulaze maarski tenkovi. Tenkovi su stali.
Bila je potpuna tiina. Osim govora maarskih vojnika, ni
ta se nije ulo. Oko pola jedanaest sati uvee poele su
pojedinane pucnjave, nakon toga je nastupila uraganska
paljba iz mitraljeza, puaka, pukomitraljeza, a i tenkovi su
pucali iz tekih mitraljeza. Pucali su u krovove raznih kua,
skoro u svaku kuu. U kui u kojoj ja stanujem provalili
su kapiju, postavili tenk pod kapiju, koji je odande pucao
iz tekog mitraljeza. Bacane su od strane maarskih voj
nika i bombe na zgradu. Ova pucnjava je trajala do svanua 14. aprila 1941. Onda su provalili u moj stan. Upali
su u njega sa pukama na kojima su bili bajoneti, sa revol-

66 MSRV AO ma. gra. 12/16.

67 MSRV AO m. razno 34/62.
289

verima u rukama i uperili ih na celu moju porodicu. Prevr

nuli su mi sav stan. Onda su nas isterali u dvorite i stavili
pored zida na ulicu, kuda su nas iz dvorita oterali. Mene
su izdvojili i terali me natrag u kuu, pa sam morao pred
njima da idem na tavan. Oni su tvrdili da sa tavana nae
kue pucaju... Pretresli su tavan i nita nisu nali, a nisu
ni mogli nai, jer sa naeg, kao ni sa ostalih tavana, niko
nije pucao. Oni su sami pucali u vazduh, pa na te pucnjave
odgovarali jakom paljbom u sve krovove kua. Onda su
me ponovo vratili na ulicu, kada sam primetio da se naa
gomila stalno poveava, jer su iz sviju kua terali stanov
nike, sve u dvorite nae kue. Pucnjava je bila strana i
jaka. Iz dvorita nismo mogli znati ta se dogaa na ulica
ma, a pucali su i preko naih glava, i preko njih bacali
bombe u susedna dvorita. Video sam da su pojedine iz nae
gomile izdvajali, od ovih sam poznao Savu Evia i brata...
Onda su nas poredali po trojicu u red i poterali ulicama.
Dok smo prolazili ulicama, videli smo strane prizore. Ljudi,
ustreljani koprcali su se na ulici. Bilo ih je mnogo. Jedni
su bili ubijeni i obavijeni lokvama krvi, prosuti mozgovi na

Masovna streljanja u vrbaku na Dunavu kod Novog Sada

ulici, na zidovima, ak i na olucima. Meu ovim ljudima po
znao sam i leeve oba brata Evia. Ili smo dalje Temerinskom ulicom. Pred zgradom kupljenom od grada Novog Sa
da za policijsku zgradu, bila je velika gomila leeva. S druge
strane pred kuom svojom leao je le Milutina Rakia,
ekonoma. Vodili su nas dalje... Usput sam viao da su vo
dili manje grupe i pojedince u kasarnu kralja Petra I u Ulici
vojvodine Bojovia. Tu (misli na itni trg primedba au
tora) smo bili opkoljeni jakim odredom vojske, a drali su
290

nas jedno tri sata. Pucalo se preko nas, bacale bombe preko
naih glava... Onda su nas raspustili... usput do naih ku
a videli smo iste prizore... na oku Temerinske ulice is
pred kue ud. Miloa Mijatovia kako su tamo ubijali ve
inom ake Gimnazije, a jednog su obesili na elektrinu
icu, to je bio gimnazista Mari. Gomila leeva se povea
vala iz asa u as. Pucnjava jo nikako nije prestajala. Za
sve to vreme i a nisam video ni jednog maarskog vojnika

Odvlaenje rtava u Dunav posle masovnog streljanja

ni ogrebanog, a kamoli ranjenog ili ubijenog. U Temerin
skoj ulici je moglo biti preko 200 leeva, mukih i dece.
Ubijenih ena ja nisam video. Vojnici su vikali kako e ceo
na kvart spaliti. I zaista su poeli pojedine kue da pale,
a vojnici su spreavali da se gasi. Ako bi se ko pojavio da
gasi, takove su odmah ubijali. Tako su ubijeni Stevan Ognjanovi, gostioniar, njegov brat i dva Stevanova sina. Oni
su pokuali da gase Stevanovu kuu u Gundulievoj ulici,
pa su ih ubili svu etvoricu. Pucanje je i dalje trajalo pa
se ni nou od 14. na 15. april 1941. nije prekidalo. 15. aprila
1941. godine ujutro su maarski vojnici provaljivali radnje
i stanove i onda je nastala jedna velika pljaka od strane
vojnika, a zatim i od civila... Tek 16. aprila 1941. preiveli
lanovi ubijenih mogli su leeve da odnesu, a one koje niko
nije mogao da odnese, te su pokupili u kola za noenje u
breta i nekuda odneli... Pucnjava je trajala i 15. i 16. aprila
1941., a i nekoliko dana posle toga...68
68 MSRV AO AK 256 Zapisnik o sasluanju svedoka Stanoja Silia od 14. XII 1944.

291

Kod Temerinskog mosta ubijeno je oko 15 lica, meu ko

jima i cela porodica Peri od etiri lana.9
Na uglu Temerinske i Dositejeve obeeni su Mita Vrapev (Popovi), egrt, 16 godina, pod optubom da je etnik i
Lazar Mari, uenik, 18 godina, sa akom kapom na glavi.
Izgleda da je ica kojom je obeen Mari pukla, dok je telo
Vrapeva ostalo da visi. Prema izjavi jednog svedoka, mog
lo bi se zakljuiti da je osim dva navedena veanja, bilo jo
jedno na uglu Laze Kostia i kralja Petra II (sada JNA). Tu
je navodno obeen jedan inkasant elektrine centrale.70
U kasarni kralja Petra I
Iz mase sveta doterane na itni trg, koju je opkolila mo
torizovana kolona vojske, najpre su izdvojeni sluajno doterani Maari i Nemci, a odmah potom i grupa mladia (njih
oko 20) ispod 20 godina ivota. Na oigled svih prisutnih od
vedeni su u pratnji vojnika i nemzetera u oblinju kasar
nu kralja Petra I, odakle su se uskoro zauli rafali iz pukomitraljeza. Veina okupljenih sa itnog trga bili su poslepodne puteni svojim kuama. Prema raspoloivim podacima, lica
poubijana u ovoj kasarni, sa manjim izuzecima, sahranjena
su u jednu zajedniku grobnicu na Almakom groblju. Meu
ovim rtvama bili su i Aleksandar Forkapi, trgovaki pomo
nik, 18 godina, Emil Jovanovi, trgovaki pomonik, 19 go
dina.71
Sudbina ostalih uhapenih i dovedenih na itni trg, koji
je, izgleda bio najvee sabirno mesto u gradu, bila je druga
ija u odnosu na one koji su puteni svojim kuama. Ti su
sa itnog trga odvedeni u Gradsku kuu, gde su im uzimane
generalije i beleene u neku knjigu. Iz Gradske kue bili su
prebaeni u hotel Slobodu. Prostorije hotela biCe su pre
pune graana dovedenih iz razliitih delova Novog Sada, svi
pod optubom da su pucali na domobrane, da su etnici, ili
jednostavno zbog toga to ih je neko proglasio neprijatelj i
69

MSRV AO K-196/45, K-339/45, AK 279 i 706.

MSRV AO KS 212/44 Sud vojne oblasti za Baku i
Baranju; AK 225 Zapisnik svedoka Milana Bekia od 11. XII
1944.
71 MSRV AO AK 291 Zapisnik svedoka Boidara Bugar
skog od 30. I 1945; AK 290 Zapisnik svedoka Katice Forkapi
od 30. I 1945; AK 260 Zapisnik svedoka Ivana Prodanovia od
17. II 1945; AK 289 Zapisnik svedoka Julke Jovanovi Bebin
od 30. I 1945.
70

292

ma Maara! Grupa uhapenih iju sudbinu pratimo, bila je

u hotelu Sloboda svedok prozivanja oko desetoro uhape
nih, koji su nekuda odvedeni. Kasnije se saznalo da su stre
ljani. Prema sudskim materijalima vidi se da su pomenute
rtve prozvali iz nekog spiska Gabor Januko i Andra Ko
va. Iz posleratnih izjava takoe se vidi da je napad na Os
novnu kolu Dositej Obradovi bio pos'edica line osvete.
Meu ovim rtvama bili su: Cveta Bingulac, nastavnica Gra
anske kole, Mita Budoan, kova, Vojislav Vilovac, glumac,
Glia Zagori, uitelj i upravnik O Dositej Obradovi,
Milica Lazi, profesorka enske gimnazije, Svetozar Tanasijin, mainovoa. Grupa graana sa itnog trga prebaena je
iz hotela Sloboda u zatvor u Okruni sud, gde je ostala do
17. aprila. Poto su proli kroz sasluanje i tereeni da su
etnici, bili su puteni kuama.72

Streljanja

na

Dunavu

Mada je glavni ta!as terora ve bio proao, 23. aprila

nova grupa od oko 30 uhapenih, iz Okrunog suda, vezanih
icom, bila je sprovedena kroz grad i obalom Dunava, dove
dena do Koviljskog rita. Tu su rtve naterane da kleknu u
vodu a zatim iz pukomitraljeza poubijane. Tek posle dve
nedelje vojni komandant je dozvolio roacima da leeve streljanih sahrane.78 Inae, streljanja u tzv. angaju (Ratnom
ostrvu) vrena su i pre 23. a i kasnije u nekoliko mahova.
rtve su dovoene iz Okrunog suda poto su, mada ne sve,
prethodno bile pred vojnim sudom. rtve su dovoene ka
mionima i potom streljane. Leevi su bacani u vodu. Po
nareenju maarskih oficira, oko 40 leeva ubijenih neki ri
bari su odvukli svojim amcima do sredine reke i potom
pustili da ih voda nosi dalje. Izvestan broj leeva ovi ribari
su iz vrbaka, uz novanu naknadu, izvlaili na obalu i preda
vali rodbini. Oko petnaest rtvi iji se roaci nisu javljali
bilo je sahranjeno u zajedniku grobnicu u blizini nasipa.

72 MSRV AO AK 296 i 316 Zapisnici svedoka Save Budoana od 10. II 1945, odnosno Jovana Vilovca od 31. V 1945;
K-238/45.
73 MSRV AO AK 318 Zapisnik svedoka Bogdana ikoparije od 27. IX 1945 koji je, srenim sluajem, preiveo ovo streljanje; AK 9123 Zapisnik svedoka Koste Simina od 19. X 1945.

293

Ne raspolaemo potpunim podacima, ali se iz izjava da zak

ljuiti da je na ovom mestu izgubilo ivote oko 150 lica.74

U kasarni kralja Aleksandra I i na drugim mestima u gradu

I
u kasarni kralja Aleksandra I (sada marala Tita u ulici
JNA) ubijeno je 11 lica. Svi su oni, veinom neidentifikovani,
sahranjeni u zajedniku grobnicu na Uspenskom groblju 19.
aprila 1941.75
Na Telepu, iz Paunove i okolnih ulica, Srbi su 14. aprila
1941. isterani iz svojih domova uz iste optube: da je pucano
iz njihovih kua i da se tu skrivaju etnici. Poto su, sa neko
liko sabirnih mesta, spojili u kolonu sve uhapene, poterali
su ih iza stare futoke kapije. Tu su im naredili da se svuku
radi provere imaju li na telu etniki znak mrtvaku
glavu. Kako ni kod jednog uhapenog nije pronaen takav
znak, nareeno im je da se obuku i potom su svi poterani
prema centru grada. Sve su ih smestili u hotel Slobodu,
a odatle, sutradan, prebacili u Okruni sud. Uhapeni i zat
voreni na treem spra tu, 16. aprila su izvedeni pred tri ofi
cira i dva civila i bili sasluani.78
Posle usputnih maltretiranja, neki od uhapenih sa Telepa i iz eleznike loionice streljani su nedaleko od mesta
hapenja. Tako su kod Raletieve fabrike ubijeni Kristina
Popov, Doka Mili i njegova ena lika. Todor Anti, na pri
mer, prijavljen od svoga kolege maino voe, zagrienog hortijevca i iredentiste, uhapen je i na putu za grad ubijen.77
Okolina eleznike stanice bila je jedno od mesta gde su
izvrena streljanja. Tela ubijenih nabacana su u jednu plit
ku rupu i zatrpana sa malo zemlje. Ulice izmeu Alekse an-

74 MSRV AO AK 300 Zapisnik svedoka uane Tot od 19.

II 1945; AK 297 Zapisnik svedoka Gavre Boina od 13. II 1945;
AK 299 Zapisnik Stevana ikea od 17. II 1945; AK 312 Za
pisnik svedoka Julke Govorin od 5. III 1945; AK 283 Zapisnik
Josipa Jurika od 13. I 1945.
75 MSRV AO 293 Zapisnik svedoka Vukosave Sabljice od
6. II 1945; AK 301 Zapisnik svedoka Katice Garaleji od 22. II
1945; Knjiga umrlih i sahranjenih na Uspenskom groblju.
76 MSRV AO AK 302 Zapisnik svedoka Branka Vlaovia
od 21. III 1945; AK 308 Zapisnik svedoka Olge Plavi od 3.
III 1945.
77 MSRV AO AK 310 Zapisnik svedoka Jelene Mili od
5. III 1945; KS 58/44.

294

tia i kralja Petra II (sada JNA) takoe su bile

pretresa, hapenja i pojedinanih ubistava stanovnika.78

predmet

Da vidimo sada kako su u okupatorskoj tampi opisani

ovi dogaaji.
U nedelju blizu est hiljada pripadnika bive srpske voj
ske poloilo je oruje pred vratima Novog Sada. Oruje su
nacionalna garda i policija odnele u kasarnu, a vojnike su
pustili na slobodu. Oni su veinom bili iz Srbije, i na brzinu
su preli Dunav, da bi se vratili svojim kuama... Bilo je
6 asova po podne kada se sa Futokog puta ula buka mo
tora. Oduevljenje je bilo neopisivo. Na ulicama 30 hiljada
Maara je pozdravilo maarske honvede. Bilo je kasno uve
e kada su se oduevljeni graani vratili svojim kuama... Sa
Umana, i iz drugih krajeva grada ve oko 22 h ulo se pukaranje, ali su svi mislili da vojnici pucaju. U 1 h je onda
poeo podmukli napad. Mitraljezi, puke i rune granate po
eli su da dejstvuju. U potpunom mraku stanovnitvo grada
nije ni slutilo o emu se radi... Uskoro se doznalo da u
centralnom delu grada etnici, dobrovoljci i sokoli pucaju
na domobrane. Oni su, verovatno, poeli sa nukaranjem
po ranije utvrenom planu. Naroito u Futokoj ulici je
bila estoka vatra. Istovremeno, na teritoriji izmeu elez
nike i Maarske ulice, u okolini srpske saborne crkve, srp
ske gimnazije i srpskog groblja poelo je pukaranje-_ Ra
zumljivo je da su domobrani odmah poeli sa ienjem.
U tome su im mnogo pomogli maarski i nemaki lanovi
nacionalne garde. Iz jednog dela srpskog kraja grada sta
novnitvo su iselili i onda su na ovaj deo otvorili mitraljes
ku i topovsku vatru. Istovremeno, u Futokoj ulici i tenkovi
su stupili u dejstvo i otvorili estoku vatru na kue odakle
se pucalo... Opasno etniko gnezdo bilo je na prvom spratu poreske slube u Futokoj ulici... Tenkovima se morao
unititi gornji deo zgrade i samo je tako uspelo unitenje
ili zarobljavanje etnika iz zgrade.
Bila je estoka vatra i u okolini maarske gimnazije i
Rokove crkve. Dole kod bolnice etnici su pruili otpor,
meutim, i oni su bili uniteni.
Pukaranje je trajalo u ponedeljak ceo dan i u noi iz
meu ponedeljka i utorka i u utorak po podne. Za to vreme
etnici su bili uniteni ili zarobljeni... U Futokoj ulici, u
prvarnici zvanoj Novi Beograd, bilo je opasno etniko
prebivalite i nije bilo mira u ovom delu grada dok ga do
mobrani nisu razruili. Zloinci koji su se nalazili na tava
nu strelita u Futokoj ulici dovodili su u opasnost ivot
stanovnitva u okolini, dok su iz jedne nove kue u staroj
Leve ulici i sa tavana policijske palate drali pod vatrom
78

MSRV AO S 20/45 i S 959/45.

295

okolinu. I ovde je uspelo da se zloinci uine bezopasnim,

tako da se u noi na utorak u gradu ulo ve manje pucnajve. U okolini kolske ulice i crkve Roku bilo je jo
estoke paljbe, ali su i ovde domobrani ubrzo uutkali
oruje mukih ubica. U utorak prepodne se samo gde-gde
mogao uti po koji pucanj, tada su ve likvidirali i etnike
koji su harili u Kamenikoj ulici... U utorak u podne ve
je bio potpun red i mir. U noi jedva ako je koji pucanj
naruio tiinu. U sredu pre podne u 10 asova pucalo se na
trupe koje su prolazile Andraijevom (Njegoevom) uli
com, ali su sve ove strelce ubrzo likvidirali, tako da od sre
de od 12 asova nije bilo ni jednog pucnja u gradu..
Suprotan stvarnim injenicama, ovaj opis masovnih zlo
ina Hortijevih domobrana prilikom okupacije Novog Sada
imao je za cilj da pred svetom i potomstvom sakrije pravu
istinu o dotada najkrvavijem pokolju izvrenom nad nedu
nim neborakim stanovnitvom ovoga grada. Uskoro e se
pokazati da je ovo bio samo uvod u drugi deo teke tragedije
koja e zadesiti Novi Sad januara 1942. Kapitulanstvo i snishodljivo dranje buroaskih politiara pred okupatorom nisu
mogli umilostiviti Hortija i njegovu veleposedniku, buroasku vladajuu kliku. Trudbenikim masama i rodoljubivom
stanovnitvu Novog Sada ovi dogaaji su otvorili oi i po
mogli da shvate gde je izlaz iz katastrofe i kakvim jezikom
treba razgovarati sa Hitlerovim vernim saveznicima ma
arskim magnatima i krupnim kapitalistima.
Ne iznenauje podatak da i nemaka tampa svojim ita
ocima servira vesti o izmiljenim napadima etnikih bandi.
Uostalom, pogledajmo kako je dopisnik Deutsches Volksblatt-a. pod naslovom Dve noi straha u Novom Sadu i pod
naslovima: 36-to asovna borba sa srpskim bandama posle
ulaska maarskih trupa Divlja pucnjava u elom gradu
Mnogobrojne kue razruene Mnogo mrtvih i ranjenih, obavestio svoje itaoce o masovnom ubijanju Srba.
Kada su na uskrsnu nedelju oko 6 h uvee prvi maar
ski tenkovi stigli uz oduevljeno klicanje gradskog stanov
nitva na novosadski glavni trg, nije jo niko slutio da gra
du tek predstoje teki asovi. Razbijeni srpski etnici-dobrovoljci, koje su maarske trupe pred sobom rasterale,
uvukli su se za vreme noi u grad i sakrili se u razne kue
i to ne samo u srpskom kvartu, nego takoe, i to preteno
u delove grada nastanjene Nemcima i Maarima, a da sta
novnitvo pri tome nije neto primetilo. Osim toga, oig-

79 Reggeli Ujsg, od 18. IV 1941.

296

leno je da su se orujem i municijom naoruali i mrani

srpski elementi u gradu i utvrdili se u svim njegovim delovima. Bezazleno civilno stanovnitvo radovalo se i verovaio
u svom oduevljenju u osloboenje od dvadesetogodinjeg
srpskog ugnjetavanja, mislei da je rat za grad konano
proao. Puna srca ilo se ove uskrnje nedelje na spavanje
sa punom nadom da e se, iza tako tekih dana, konano
prospavati jedna mirna no. Ali bilo je, na alost, obratno.
Ve su u nedelju uvee kruile vesti da etnici neto nameravaju. Jedan nemaki straar sasvim sluano je vlasti
tim uima uo razgovor srpskih etnikih voa, koji se de
sio u nedelju u jednoj krmi u predgrau. Banditi su govo
rili o tome kako e sledee noi u Novome Sadu da prirede
jednu krvavu kupku. Sluajni prislukiva javio je ovu va
nu vest odmah na merodavno mesto, tako da je vojska na
vreme mogla da bude opomenuta. Maarske tenkovske tru
pe druge jo nisu bile prispele stajale su stoga u pri
pravnosti. Osim toga, dva Nemca su jo isto vee pola
u Rumu da zatrae pomo od nemakih trupa koje su tamo
bile stacionirane. Sa obzirom na to da su maarske trupe
tek stigle u Novi Sad, nemaka komanda je smatrala suvi
nim da alje jae odrede. Samo jedan manji odred doao
je ve u nedelju u Novi Sad i smestio se u gimnazijskoj
zgradi u Futokoj ulici. Jedan manji odred zaposeo je
Habag.
Pucnjava poinje
O
svemu tome, ipak, nije bila obavetena masa civilnog
stanovnitva. Zato je narod, posle radosnih dogaaja toga
dana, iao na spavanje sa oseanjem apsolutne sigurnosti.
Oni retki, opomenuti, nisu pridavali nikakav naroiti zna
aj pripovedanjima srpskih etnikih voa, nego su ih smat
rali za hvalisave, prazne pretnje. Oko pola dvanaest stanov
nitvo je iza prvog sna zaplaeno divljom pucnjavom. Niko
nije znao o emu se zapravo radilo. Samo nekolicina, koia
je bila opomenuta, nasluivala je da bi to mogli biti banditi
koji svoju pretnju ipak ostvaruju. Ljudi su poskakali iz kre
veta, najpotrebnije obukli, dograbili bilo ta to bi im mog
lo da poslui kao odbrambeno orue i spremili se na najgo
re. Situacija je bila pogorana time to je odmah u poetku
pucnjave nestalo elektrino svetio. Drhui i tresui se sedeli su iz sna uplaeni ene i deca u mranim stanovima i
oekivali u strahu ta e da bude. Ljudi su ili oprezno ka
prozoru ili u dvorite i batu da bi doznali da li i odakle
preti neposredna opasnost. Ulice su bile potpuno prazne
ali je sa svih strana neprekidno tektalo kao da je u toku
velika bitka. Kroz ulice, dvorita i bate fijukali su meci.
esto se inilo da puca u neposrednoj blizini, a ipak se nije
mogao videti ni jedan ovek niti najmanja vatra iz otvora
297

cevi. Sve je to liilo na pravi pohod vetica. ula se kako

pojedinana pucnjava tako i celi rafali koji su, kako se i
nilo, dolazi od mitraljeza. Uskoro se umealo i tektanje
runog oruja, naroito iz pravca Futoke ulice, dublja jeka
tekih mitraljeza, oklopnih kola, grmljavina topova i pot
mulo tutnjanje runih granata... Najstranija je bila jeziva
neizvesnost o emu se zapravo radi? Mnogi ijudi su poli
u podrume i tamo iekivali sledei dan u smrtnom strahu
i drhtei. Jo nikada asovi nisu prolazili tako polako kao
u ovoj noi strave. Nijednog trenutka nije mirovala ova pak
lena larma oruja, koja se, samo povremeno, pretvarala u
pravi orkan. Najvie je uznemiravalo to to se inilo da se
iz svake kue puca, to ovek nije bio siguran da nema i u
vlastitoj kui sakrivenih bandita koji pucaju.
Konano, nakon dugih, stranih asova poeo je da svie
uskrnji ponedeljak. Verovatno jo nikada u naem gradu
jedno svitanje nije enji vi je oekivano. Lagana kia inila
je ovu no jo neutenijom. Kada je konano poelo da
svie, pojavili su se prvi ljudi sa bledim i zbunjenim lici
ma na prozorima i kapijama, svi sa bojaljivim pitanjem na
licu: ta se zapravo dogodilo? Niko to nije znao. Postepeno
su se stvarale grupe na ulazima u kue. Ljudi su se savetovali ta bi zapravo trebalo da se radi. Neki sraniji usudi
li su se, uprkos stalne pucnjave, da pou do najblieg ugla...
Ali jo uvek nije imalo ta da se vidi. Pucnjava je s vreme
na na vreme prerastala u paklenu larmu i kada bi koii me
tak fijuknuo, zbili bi se preplaeni ljudi u kapiju. Divlje ve
sti irile su se brzinom munje. Govorilo se o hiljadama et
nika koji su, navodno, zaposeli katoliko groblje i park
jodnog kupatila. Oni mora da su bili sakriveni i u okolnim
kuama jer se svugde pucalo bez prestanka. Prialo se ak
da ene i devojke pucaju iz kua, da se pucalo sa kupole
jevrejske sinagoge i da je sinagoga pretvorena u ruevine
i pepeo. Slinih vesti bilo je vie. Za sada se nije moglo
utvrditi jo nita.
Glavno ratno poprite Futoka ulica
Napadai su se bili delom ugnezdili i u kue koje nisu
bile srpske. Oko 6 h ujutro odluilo se nekoliko nemakih
ljudi, meu kojima i pisac ovih redova, da odu u kuu Habag, da bi, ako je mogue, dobili oruje, jer nita nije stranije nego bez oruja, u ovoj jezivoj gunguli, biti izloen
svim sluajnostima. Usput smo sreli pred finansijskom di
rekcijom jednu trupu maarskih vojnika, koji su sa pu
kama na gotovs zaustavljali svakog prolaznika traei oru
je. .. Na asfaltu su leale ispaljene aure. Gde ste pucali?
pitamo ih. Jedan podoficir je pokazao na sinagogu: Na
onu kupolu. Odande su pucali na nas.

Pred Habagom je stajao ogromni zeleni kamion a pred

njim jedan nemaki vojnik sa lemom i pukom. Nemaki
vojnici kliktalo je u nama. U sali i na uglu kue Habag
naili smo na ratnu sliku. Dva laka mitraljeza pretei su
uperila svoje cevi prema vratima i napolje kroz jedan pro
zor. Iza mitraljeza su bila smela, bleda i neispavana lica,
na sve spremna. Oko jednog stola dorukovali su nemaki
vojnici, meu njima jedan oficir, puni duevnog mira. I oni
su izgleda neispavani. Mi smo traili puke. Nemamo ih vie
glasio je odgovor. Raspitivali smo se o noanjim doga
ajima. Divlja pucnjava, nita ozbiljno odgovorio nam
je drug Otgajer. Vie nita nismo mogli doznati. Neto smi
reniji otili smo opet kui da bismo uteili svoje porodice.
U meuvremenu je tektalo i grmelo i dalje kao da su svi
avoli pakla sili na zemlju. Neometani proli smo ponovo
kraj maarskih straa. Bili smo sada ve stari poznanici.
Oruje nismo imali, na alost, ni sada. U toku dana je po
elo trebljenje banditskih gnezda. Tenkovi su jurili kroz
ulice, male trupe maarskih vojnika sa runim oruiem i
laganim mitraljezima patrolirale su ulicama i pucale na
sve sumnjive otvore na tavanima i u bate. Pred naroito
sumnjive kue dolazili su tenkovi i putali svoje teke mi
traljeze da grme, dok su crepovi i prozorska okna letela
na sve strane. Stanovnitvo, koje se ohrabrilo, pomagalo je
vojnicima. Pri tome se nije mogao izbei napad i na kue
u kojima su, samo u fantaziji uzbuenih ljudi, vieni ne
prijatelji. Glavno ratno poprite bila je, kako se za sada
oznaje, Futoka ulica. ta se dogaalo u srpskom kvartu,
u takozvanoj Salajki, ne da se jo sagledati. U Futokoi ulici su se banditi utvrdili na severnoj strani, tamo izmeu
jodnog kupatila i Lakotne ulice (Ellbogen Gasse). Izgleda
da su se oni uunjali kroz bate i dvorita na tavane vei
nom u kue koje nisu pripadale Srbima i da su odande pu
cali na kole prekoputa u kojima su bili smeteni vojnici.
Posebno uporite bila je andarmerijska kasarna, a na dru
goj strani poreska uprava. Protiv ovih gnezda maarske
trupe su uanile nekoliko poljskih topova i poele nemi
losrdno da ih gaaju. Izmeu kasarne i Lakotne ulice osta
lo je samo malo neoteenih kua. Najtee oteena bila je
dvospratnica arhitekte Coceka, prekoputa gimnazije, odakle
se, sa drugog sprata, kako se ulo, pucalo iz stana jedne
srpske porodice. Na fasadi ove kue vide se mnogi otvori od
pogodaka, prozori i roletne su uniteni a i nametaj je te
ko oteen. Teko je oteena i andarmerijska kasarna,
kua trgovca Puia, gde su drugi banditi bili sakriveni,
nadalje poreska uprava, na kojoj je toranj na uglu jako
oteen kao i mnogi krovovi starih prizemnih kua. Sve u
svemu, ovaj kraj Futoke ulice izgleda kao pusto ratno po
prite. Na ovome mestu bilo je takoe mnogo mrtvih, koji
su bili nagomilani u jednom kunom ulazu pored gostioni
ce K belom volu, a odatle su dalje transportovani. Na

299

alost, nije nedostajalo ni traginih dogaaja i aljenja

vrednih zabluda. Jednoj takvoj zabludi pao je kao rtva
poznati novosadski trgovac Julius Miler...
Divlja pucnjava grmela je celog ponedeljka, sa kratkim
prekidima, a poela je da jenjava tek sa pribliavanjem ve
eri. Tokom dana prispele su i maarska peadija i konjica.
Odahnuvi, stanovnitvo je krenulo na poinak... No, mir
nije trajao dugo. Oko ponoi pucnjava je ponovo otpoela,
ali je, kao po dogovoru, trajala samo kratko vreme da bi
se, nakon sat i po, kao po komandi, opet prolomila. U uto
rak oko 8 h luda pucnjava je ponovo oivela punom snagom.
Opet je praskalo na svim uglovima i u svim krajevima, to
povi su grmeli a mitraljezi tektali. Ovoga puta kia metaka
se sruila na zgradu nemakog narodnog lista (Deutsches
Volksblatt)... U utorak prepodne, za vreme najvee puc
njave, podigao se sa novosagraenog magacina Jugoagrara u eleznikoj ulici gust oblak dima. Magacin je goreo...
teta iznosi, kako je objavljeno, nekoliko miliona dinara...
U utorak oko podne zanemela je konano borbena galama.
Puke i topovi su zautali. Odmah je narod pokuljao na
ulice. Hteo je konano da vidi ta se dogodilo. Futoka ulica
pruala je sliku ogromnog godinjeg vaara. Hiljade radoz
nalih ljudi preplavile su ulice i udile se kuama pretvore
nim u ruevine, ali i motorizovanim kolonama maarske
vojske koja je nadolazila duinom cele Futoke ulice sve do
glavnog trga. Tu se videla teka protivavionska artiljerija sa
bezbrojnom kolonom kola za ljudstvo i orua. Na pojedi
nim kolima sedeli su vojnici pod lemovima i sa spremnim
pukama u rukama. Drugi vojnici su stajali pored svojih
motociklova i uputali se sa stanovnitvom u prijateljska
askanja. Oficiri, sa zlatom obrubljenim crvenim epoleta
ma, ili su ozbiljno i poslovno amotamo, Kolona se spre
mala za mar. U okolini Titela se, navodno, jo vode bor
be. .. Pred venicom, gde je komandatura postavila svoj
glavni stan, stajala je straa u velikom etvorouglu, sa pu
kama na gotovs, koja nikoga nije putala unutra. Pred ho
telom Marija (Vojvodina) stoji nemaki kamion oko ko
ga se zaposlio jedan pripadnik SS trupa. Pred ulazom u
hotel stoji, rairenih nogu, jedan nemaki straar sa lemom na glavi i pukom o ramenu... Poiavio se i jedan SS
oficir. Poinjemo sa njime razgovor... Otkrivamo mu nae
razoaranje to nas je nemaka vojska ovde ostavila iako
smo mi njihov ulazak u ovim dugim, stranim danima, pro
le nedelje, takorei stalno oekivali i prieljkivali...
No uoi srede protekla je mirno... Samo iz velike da
ljine ula se potmula tutnjava. Negde se vodila borba. U
meuvremenu su popravljeni elektrini vodovi tako da smo
u utorak uvee ponovo imali struju i vodu. Radio je opet
funkcionisao... Moglo se opet uti ta se deava u svetu...
Sreda je takoe mirno zapoela, ali je uskoro ponovo neg-

de praskalo. Dakle, jo uvek nije gotovo. Jedan ovek pod

orujem, koji je imao posla u Temerinskoj ulici, javio je da
se tamo u srpskoj etvrti jo uvek puca iz kua. U Temerin
skoj ulici se ratna furija ponovo nastavila. Tamo lee leevi
ubijenih bandita u gomilama, u kuama i na ulici. Neke su
jednostavno obesili i oni vise kao zastraujui primer svi
ma onima koji jo uvek nee da napuste ludi i potpuno
besmisleni otpori. U utorak poslepodne leali su i u Kamenikoj ulici neki banditi koji su svoju ludu alu platili
ivotom.
Jedan pregled onoga to se dogodilo, ni danas se jo ne
moe dati. Zaudo, stanovnitvo se brzo naviklo na ratnu
buku i ide skoro mirno svojim poslom... U sredu ujutru
otvorene su mnoge radnje, tako da je ivot postepeno opet
doao u normalni kolosek. Zbog zatvaranja, naroito radnji
sa ivotnim namirnicama i pekara, primetila se oskudica
naroito u ivotnim namirnicama a pre svega u hlebu
U svim ovim ubistvima, koja su trajala od 14. aprila pa
do kraja meseca, u Novom Sadu je, prema Komisiji za utvr
ivanje ratnih zloina okupatora i njihovih pomagaa, izgu
bilo ivote oko 500 lica, mahom civila. Meu njima bilo je
ena i dece.
Prema linom saznanju i priznanju ule Kramera, broj
ubijenih Srba 13/14. i 15. aprila 1941, dakle za samo tri dana,
iznosio je oko 300. Ali ubijanje Srba nastavljeno je i nared
ne dve nedelje, uglavnom presudama okupatorskog vojnog
ratnog suda, pod predsednitvom Lajoa Verea, komandanta
2. lake konjike brigade. Taj sud je za vreme svoga rada (do
kraja aprila 1941), u proeku dnevno osuivao na smrt oko
1015 osoba. Izmeu Kemelharita i ovog suda postojala je
veoma tesna saradnja81
Ovaj vojni sud sudio je i civilima na osnovu naredbe
Ma. kralj, ministarstva od 9. aprila 1941, kojom se pod nad
lenost vojnih sudova stavljaju lica koja su do tada potpa
dala pod nadlenost civilnog sudstva. Osim drugih delikata,
u ovoj naredbi se nalazi i krivino delo protiv oruanih sna
ga, koje se pominje u paragrafu 78 lana III Zakona iz 1930.
godine. Ova naredba stupila je na snagu 12. aprila 1941. Sle
dile su i neke druge naredbe, koje su se odnosile na sue
nje. Od njih treba spomenuti naredbu broj 2770/1941 M E o

80
81

Deutsches Volksblatt od 13. IV 1941.

MSRV AO K-418/46.
301

proirenju odnosno uvoenju prekih sudova, koja je dati

rana sa 10. aprilom 1941 82
Na uvoenje prekih sudova upozorava graanstvo i No
vak Gorondi, komandant 3. armije u svom oglasu 16. aprila
1941:
Skreem panju civilnom stanovnitvu na to da su i
graanska lica stavljena pod nadlenost vojnih sudova i da
e u datom sluaju po kratkom postupku biti izreena
smrtna kazna..
Sa datumom 15. aprila 1941. objava o proglaenju prekog suenja, pisana irilicom, zatim na maarskom i nemakom jeziku, izdata od strane suda maarske vojne ko
mande u Novom Sadu, bila je 20. aprila 1941. izveana po
ulicama grada. Istoga dana i Reggeli Ujsg doneo je tekst
te objave.84
Od svoje teze da su okupatorske vojne jedinice bile na
padnute od strane etnika, zbog ega je usledila njihova pri
rodna reakcija tj. odbrana i ubijanje, okupator nije nikako
odustajao. U ve pomenutom oglasu general-potpukovnik
Gorondi ovako obavetava javnost:
Maarsko domobranstvo, na osnovu istorije i hiljadugodinjeg maarskog prava, dolo je da oslobodi svoju
brau. Maarski vojnici su orujem, ali na nain dostojan
potenih ratnika, zaposeli ovu teritoriju nae hiljadugoinje postojbine. Nasuprot tome, u etniko ruho obuene i
etnikim imenom nazvane bande ubica muki i sa oru
jem u ruci napale su nae vojnike. Maarski domobrani su
postupili sa potrebnom energinou prema ovakvim kuka
vikim ubicama i zato su stupile na snagu odgovarajue od
redbe.85
Ovde se, istina, ne spominje broj ili imena domobrana
koji su, navodno, izgubili ivote prilikom tih napada et
nika. Taj broj se ne spominje ni u drugim dokumentima, na
primer, u pohvalama trupama koje su izdali Dalnoki (Brzoj
armiji) i Vere (2 konjikoj brigadi) iako se tamo odaje uopteno priznanje i slava onima koji su pali kao rtve mukih
napada prilikom osloboenja Bake.86
82

Videti Budapesti Kzlny, br. 82 i 83 iz 1941.

MSRV AO m. razno 34/3 originalan proglas.
84 MSRV AO 23522.
85 MSRV AO m. razno 34/3.
86 MSRV AO AK 720.
83

302

Na osnovu zvaninih podataka maarsko domobranstvo je

prilikom okupacije jugoslovenskih krajeva, dakle ne samo
Bake, imalo sledee gubitke: mrtvih pet oficira i 60 voj
nika, a ranjenih tri oficira i 239 vojnika. Prilikom komentarisanja ovih cifara treba naglasiti da je veina rtava pala ne
u borbi, ve zbog nesrenih sluajeva koji su doli kao posledica nepanje, odnosno zaostale ratne tehnike.87
Primera radi napominjemo da u Somboru, gde je dolo
do slinog razvoja dogaaja kao i u Novom Sadu, u insceni
ranim borbama sa etnicima nije bio niti ranjen niti je po
ginuo ijedan domobran. Kada je okupatorska tampa opisi
vala borbe u Novom Sadu, tada je konstatovala da je tu
bilo i nevinih rtava. Meu njima ima svega estoro civila
Maara, koji su u stvari izgubili ivote nesrenim sluajem
ili zbog nesporazuma a bili su ubijeni od strane vojnika ili
nemzetera. Dakle, ni tu se ne spominje bilo ko da je ra
njen ili ubijen iz redova domobrana.88
*
*

Svoje herojske podvige domobrani i drugi eleli su da

ovekovee fotografisanjem pored ubijenih etnika. Ve smo
spomenuli da je okupator insceniranim borbama nastojao da
pokae kako je ove krajeve povratio borbom tj. u ratnim okr
ajima to sa jugoslovenskom vojskom to sa poluvojnikim
dobrovoljakim
formacijama.
Meutim,
fotografije
vojnika
pored ubijenih civila, meu kojima je bilo dece i ena, oz
biljno su ne samo kompromitovale takva nastojanja, ve ih
potpuno demaskirale. Zato general Bela Novakovi (Bla
Novkovics), komandant vojne uprave u Bakoj, 2. maja 1941.
upuuje nareenje gradskim i sreskim vojnim komandama
da preduzmu sve kako bi se fotografije i negativi koji prika
zuju dela odmazde nad etnicima, povukli iz junog kra
ja. Svaki koji takve fotografije dostavi u stranu dravu (po
sebno je opasno da ovakve fotografije dospeju u ruke stra
nih novinara), smatrae se da je poinio delo izdaje. Preno
sei dalje ovu naredbu, komandant 2. konjike brigade Lajo
Vere, u naredbi od 5. maja 1941, kao krajnji rok predaje
fotografija i negativa navodi 14. maj 1941. U poetku nare
enja Vere pie:

87

Dr J. M i r n i , Sistem jedinstvenog rukovodstva.

88 Reggeli Vjsg od 18. aprila 1941.
303

1. Na osloboenoj junoj teritoriji kako graani tako i

vojna lica nainila su fotografije koje predstavljaju izvre
nje kazni nad pojedinim etnicima, koje su uinjene kao
odmazda protiv istih.
2. Ovi snimci ukoliko su dospeli u ruke nepoznatih ili
neprijateljske propagande, mogu prouzrokovati neopisivu
tetu."9
estoga maja 1941. i podmaral Zoltan Dekleva (Zoltn
Deeleva), u ime efa generaltaba, u poverljivoj vojno-upravnoj naredbi br. 11 pokree ista pitanja i nareuje zaplenu
nepoeljnih fotografija snimljenih na okupiranoj jugoslovenskoj teritoriji.80
Komanda okupatorskih trupa nastojala je da sakrije tra
gove i ostalih svojih nedela. Tako je pitanje sahrane ubijenih
u Novom Sadu reila na nekoliko naina. Delom je sahranu
odobrila rodbini ubijenih, druge je sahranila u nekoliko za
jednikih grobnica na Uspenskom i Almakom groblju kao
i na nasipu kod Dunava. Mnoge rtve bile su baene u Dunav
i preputene njegovom toku. U svakom sluaju, ovo pitanje
nije svuda efikasno reeno, tako da je i general Novakovi
morao da intervenie. U svom posebnom raspisu svim grad
skim i sreskim vojnim komandama on ih upozorava da neodlono uklone ljudske leeve i strvine tj. da ih pokopaju.
Da je takvih sluajeva bilo i u Novom Sadu i njegovoj oko
lini svedoe knjige umrlih, gde se vidi da su, sve do sredine
maja, sahranjivane rtve faizma pale prilikom ulaska okupa
tora u Novi Sad.9t

Drugi oblici terora okupatora aprila 1941. Uzimanje talaca

Zahtcv za isplatu dobrovoljnog priloga Jevreja
Iako se datumi oko poetka hapenja italaca ne poklapa
ju (jedni preiveli tvre da se sa njihovim hapenjem poelo
ve 15. aprila, a drugi da je uzimanje talaca sprovedeno po
naredbi Ferenca Bajora, (Bayor), vojnog komandanta grada,
injenica je da je u drugoj polovini aprila 30 poznatih i dob
ro situiranih graana, najveim brojem Srba a neto i Jev
reja, bilo pohapeno i smeteno u zgradu Okrunog suda na
prvi sprat. U poetku su leali na podu a potom su dobili
slamarice. Za hranu su se morali sami starati, kupovanjem
89

MSRV AO m. voj. 1/12.

MSRV AO 19881 MKF IX, 179181.
91 Isto i m. voj. 1/19.

90

304

ili od svojih kua. Bili su pod jakom straom. Povremeno su

im dolazili Bertalan Kun, grof Viktor Karolji (Krolyi) i dr
pretei im smrtnom kaznom ukoliko etnici nastave da pru
aju otpor. Po izjavi jednog od svedoka, sledea lica su bila
uzeta za taoce: dr Stevan Adamovi, advokat, dr Fedor Adamovi, advokat, Svetozar Alargi, apotekar, Milan Arsenijevi, advokat, Gaja Graanin, direktor Putnika, dr Milivoj
Grigorijevi, advokat, Viktor Gros, trgovac, dr Stevan Damjanovi, advokat, Radmilo ivanovi, finansijski inovnik,
ore Ivkovi, trgovac, dr. Raduko Ili, advokat, dr Jovan
Iskruljev, direktor, Stanko Lazi, trgovac, dr. Ferdo Lustig,
advokat, Stevan Margeti, direktor gimnazije, dr. Voja Mijatovi, advokat, Triva Abilitar, publicista, dr Arsen Milutinovi, advokat, dr Aleksandar Mo, advokat, Vlada Nenadovi,
apotekar, dr Jovan Nenadovi, lekar, Kota Nikoli, katiheta,
Alimpije Popovi, paroh, Stevan Popovi, paroli, Nikola Tanurdi, trgovac, Jovan ulum, trgovac, Bela Frank, trgovac.
Kota Hadi, mlai, advokat, Evgen ernei, posrednik, i dr
Jovan varc, advokat.82
Otprilike u isto vreme, na osnovu poziva grofa Viktora
Karoljija, 19. aprila 1941. predsednik Jevrejske optine, za
jedno sa jo nekoliko uglednih Jevreja, naao se u seditu
kontrapijunae. Karoljijevi razgovori voeni prvo pojedi
nano, a potom sa svima zajedno, sastojali su se u odlunom
zahtevu da novosadski Jevreji prikupe dobrovoljni prilog u
visini od 50 miliona jugoslovenskih dinara. To je u stvari bio
zahtev vojnog komandanta grada Ferenca Bajora, a obraz
loen je time to Jevreji, navodno, za vreme Jugoslavije nisu
niim pomagali maarsku dravu! Rok da se novac prikupi
i preda bio je veoma kratak 48 asova! Ukoliko se zah
tevu ne bi izalo u susret, Karolji je pretio da e svi Jevreji
biti prebaeni u Srem, Nemcima i ustaama. Pokuaji vod
stva Jevreja da se smanji svota ili produi rok isplate zavrili
su se time to im je odobreno da deo te svote isplate u robi
i drugim vrednosnim stvarima. Ukupno je plaeno oko
34,000.000 dinara. Novac, oko 10,000.000 dinara, predat je Bajoru, dok je roba data novosadskim maarskim trgovcima.
92 MSRV AO AK 268 Zapisnik svedoka Tri ve Militara po
kome je i dat spisak talaca; AK 9130 Po izjavi Martona Deaknaija, taoci su uzeti na zahtev Ferenca Bajora, a odredio ih je
Gabor Januko na osnovu telefonskog imenika; Slobodna Voj
vodina od 2431. X 1946 Presudom Vrhovnog suda Vojvodine
od 31. X 1946. u Novom Sadu, Ferenc Bajor je osuen na smrt
streljanjem.

305

poznatim ovinistima i proverenim petokolonaima. Zbog finansijskih mahinacija, preteno vezanih za ovaj novac, 1942.
godine sud je Bajora osudio na dve i po godina robije. Na
silno uzimanje novca od Jevreja bila je praksa koju su oku
patorske vlasti sprovodile i u nekim drugim mestima Bake.03

Formiranje i rad ispostave Kemelharita aprila 1941.

Prouavanjem istorijskih izvora iz ovog perioda istraiva
u se namee nedvosmislen zakljuak da je okupator u jugoslovenske krajeve doao sa unapred izgraenom politikom
koncepcijom i da ju je od prvog dana dosledno sprovodio u
praksi. I ne samo to je stvorio plan mera koje e realizovati,
ve je istovremeno pripremao i ljude koji e te zamisli pret
voriti u delo. Takav je sluaj bio i sa formiranjem ispostave
Maarske kraljevske kontrapijunae u Novom Sadu (Kmelharit). Dobivi pravovremeno pozive i odreene instruk
cije, 14. aprila 1941, u vreme kada su ubijanja i hapenja Novosaana bila u punom jeku, stigli su u Novi Sad major Bertalan Kun, narednik-vodnik Marton Deaknai (Mrton Dzsaknay) i jo dvojica agenata i odmah otili u hotel Slobodu.
Osim mnotva uhapenih graana, vojnika i nemzetera, tu
su sreli i porunika Goldija sa vie ljudi iz vojnog Kemelha
rita, koji su, ve sutradan, napustili grad. Istoga dana po do
lasku, ispostava Kemelharita, sa Bertalanom Kunom na elu,
smetena je u zgradi biveg Okrunog suda. Uskoro po do
lasku Kemelharita, ljudi iz DMKS-a, Gabor Januko (Jancsusk), zaduen za sva pitanja koja su se ticala Novog Sada,
inae advokatski pripravnik, Pai Perepati (Perepatics), trgo
vac, Joef Sita (Szits), tramvajdija, Andra Kova (Kovcs),
restorater, i drugi stavili su se na raspoloenje Kemelharitu
i dobili u sudu svoje kancelarije. Istovremeno je Kemelharitu
komandant >nemzetera Resnel Kornel, direktor lista A Ndp
uputio preko deset nemzetera da pomau pri hapenju,
uvanju zatvorenika, njihovom zlostavljanju i uopte.91

93 MSRV AO AK 933, 5022, 4950, 8614, 8613 Zapisnici o sa

sluanju svedoka dr Viktora Fenje, Jene Levenberga, Dezidera
Vekea, Julija Franka, dr Ferdinanda Lustiga; MSRV AO 23410
Elaborat AK Zloini protiv Jevreja.
94
MSRV AO 9130 Izjava optuenog Martona Deaknaija;
8595 Zapisnik o sasluanju okrivljenog Pala Perepatia od 15.
III 1945. Presudom Vrhovnog suda Vojvodine od 31. X 1946. Perepati je osuen na smrt streljanjem.

306

Osim pripadnika Kemelharita, u zgradi Okrunog suda

imaii su kancelarije i grof Viktor Karolji stariji, porunik, i
njegov brat Ferenc Karolji mladi, zastavnik, koji su jedno
vreme bili pri Kemelharitu. Pored drugih uloga u aprilskim
dogaajima, grof Karolji se starao o tome da li postoji zaplenjeno oruje i, ukoliko ga je bilo, brinuo se o njegovom da
ljem otpremanju.95
Posle dramatinih dana 1314. i 15. aprila, kada je u at
mosferi vetaki razbuktalih strasti, u pogledu hapenja i ubi
janja vladao pravi haos, u kome su esto i nepredviene sit
nice odluivale o ivotu i smrti mirnih graana, kada su do
minirale lepa strast i lina osveta, naj zagrieni ja nacionalna
mrnja i ovinizam i neutoljiva e za pljakom nastaje
neto mirniji period u kome se ne manje okrutnim postup
cima pokuava dati neka prividna zakonska forma. Sline ne
ljudske pojave dolaze i dalie do izraaja, ali ih je manje i
slabijeg su intenziteta. Hapenja se nastavljaju, uglavnom na
osnovu pojedinanih prijava ovdanjih Maara, i to najee
anonimnih. Poto su, preko uhapenog blagajnika, doli do
kartoteke etnike organizacije u Novom Sadu, hapenja se
okreu prema lanovima te organizacije. Ali, javljaju se i
novi oblici terora okupatora."
Marton Deaknai, poznat pod nadimkom Tanao, to
e rei Savetnik, vodio je knjige o uhapenima u koje je
unosio generalije o tome koga je uhapsio, razloge hapenja i
dr. Kada su bili u pitanju tzv. ugledniji graani, hapenja su
vrili vojnici na elu sa Deaknaijem ili nekim drugim la
nom ispostave Kemelharita. Inae, hapenja su vrili nemzeteri uz pomo vojnika. Deaknai je takoe uestvovao u
ispitivanju privedenih, njihovom fizikom maltretiranju u
cilju iznuivanja priznanja, vrio ucenjivanje uhapenih,
uestvovao u odreivanju lica koja e biti streljana. Prvih
nekoliko dana nisu voeni zapisnici sa sasluanja uhapenih
(izgleda do pronalaska etnike kartoteke), a onda su ih vodili
Januko ili Sita, poto je privedene Deaknai prethodno
muenjem pripremio za zapisnik. Sa uzetim generalijama,
odnosno zapisnicima, izlazilo se pred vojni sud smeten u
zgradi bive Banovine, koji je kratkim postupkom odluivao
o smrti privedenih. Ovde se radilo o sudu 3. domobranske
armije (Magy. kir. 3. honvd hadsereg parancsnoksg bir-

95
9

MSRV AO 9130 i 8595.

Isto.

307

saga, iako nalazimo i naslov: M. kir. jvidk thj vros kato

nai parancsnoksg brsga).97
Pojedinana dovoenja u zatvorske prostorije Okrunog
suda poela su jo 12. aprila, a masovnija od 15. aprila 1941.
prebacivanjem uhapenih iz hotela Sloboda. Na svaku eliju, sa zatvorenim graanima, stavljeno je veliko slovo ,
to je trebalo da znai etnik. Mada su razlozi hapenja bili
razliiti (anglofil, pijun, mrnja prema Maarima i si.), osnovni motiv optube je bilo tobonje pripadnitvo etnikoj
organizaciji, koje se, prema tvrdnji okupatora, ispoljilo u po
sedovanju oruja i navodnom pucanju na pripadnike madar
ske vojne sile. Sva pitanja oko istrage kretala su se oko toga
da li je neko etnik (to se i proveravalo skidanjem uhapse
njih i traenjem po telu etnikog znaka), da li je pucao na
maarske domobrane, ako nije zna li ko je to inio, ima li
oruje i dr. U meuvremenu su vrena i otputanja iz zatvora. Pojedinci su dobijali neku vrstu otpusnice na kojoj je
pisalo: Potvrujem da je (sledi ime i prezime) od strane
ovog izaslanstva otputen (datum i mesto, potpis i peat: Ispostava Ma. kr. kontrapijunae Novi Sad). No, i pored toga,
s obzirom na masovna hapenja, zatvorske prostorije su bile
do te mere pune, da su jednog dana oko 200 doteranih lica
smestili u dvorite. Veina od njih je putena kui.98

Formiranje i rad vojne uprave

Zavretak brutalne vojne pacifikacije od strane operativnih okupatorskih jedinica oznaio je i kraj nune vojne
uprave, kada su svu vlast u svojim rukama drali podruni
vojni komandanti. Kao to smo videli, neposrednom akcijom
operativnih jedinica agresora otvoren je i zapoet proces genocida i, zatim, grube denacionalizacije u Bakoj. Jo u toku
pacifikacije vlast je preuzela specijalno formirana redovna vojna uprava, koja e nastaviti sa denacionalizacijom jugoslovenskih teritorija, da bi taj proces, u narednoj fazi, pre
rastao i u maarizaciju.
ef
maarskog
generaltaba
Henrik
Vert,
poverljivom
vojno-upravnom naredbom broj 1 jo 11. aprila 1941. uvodi u
97 MSRV AO 9119, 9120 Zapisnik o sasluanju optuenog
Martona Deaknaija od 17. VI 1948, odnosno od 10. II 1948; MSRV
8595 23536 I 159 289
98 MSRV A AK 9192 Izjava svedoka Vojina Jovanovia,
biveg upravnika zatvora; AK 302.
3,08

okupiranim teritorijama vojnu upravu, sa seditem u Subotici. Kao prvostepena vojno-upravna vlast naredbom se us
trojavaju sreske i gradske vojne komande. I jedna i druga
bile su formirane u Novom adu a bile su podreene drugostepenom organu vojno-upravne vlasti. Funkcije te vlasti
nalazile su se u rukama Komande vojno-upravne grupe Ju
ne armije (Dlvidki Hadsereg Katonai Kzigazgatcisi XX Csoport Parancsnoksg), na elu sa generalom Belom Novakoviem. Sedite ove komande, koja je drala svu vlast u okupi
ranoj Bakoj, tokom maja 1941. je iz Subotice premeteno
u Novi Sad."9
Uprava pozadine pri maarskom generaltabu (Szllsmesteri csoport) predstavljala je treestepeni organ vojno-up
ravne vlasti. Do 30. aprila 1941. na njenom elu se nalazio
general vitez Joef Heslenji (Heszlnyi). Posle 30. njegovu
dunost preuzima general Zoltan Dekleva.1"0
Poverjivom vojno-upravnom naredbom broj 3 od 18. ap
rila 1941. komandant treestepenog organa vojno-upravne vla
sti regulisao je pitanja iz oblasti pravosua. Tom naredbom
je, u principu, reeno da na teritoriji pod vojnom upravom i
civilnim licima jedino sude vojni sudovi. Nain na koji su tom
naredbom bili upoznati graani ve smo pomenuli. Koman
dantu Vojno-upravne grupe June armije kao i komandanti
ma gradskih garnizona u bivim slobodnim kraljevskim gra
dovima (meu n j i m a i u Novom Sadu) pripadalo je pravo
krivinog gonjenja u Bakoj i Baranji. Na osnovu teritorijal
nog razgraniavanja nadlenosti pojedinih vojnih sudova, koje
je svojom naredbom od 24. aprila 1941. izvrio Bela Novakovi, u nadlenost vojnog komandanta u Novom Sadu i dodeIjenog mu vojnog suda spadala je teritorija srezova Novi
Sad, Titel i abalj.101
Vojni komandant Novog Sada izdao je 6. maja 1941. na
redbu koja se odnosila na pravosue. Njen uvodni deo glasi:
Izvetavam publiku (graanstvo) da e na vojnom admini
strativnom podruju pod mojom komandom, a za vreme
trajanja vojne administracije, vriti krivino pravosue
prema graanskim licima iskljuivo vojni sud pod mojom
komandom, uz primenu maarskih krivinih zakona.
Policijsko-krivino suenje vrim sam.
Rad graansko-krivinih sudova i vlasti miruje.
99 MSRV AO 1/1 Poverljiva vojno-upravna naredba br. 1;
dr J. M i r n i , Sistem faistike okupacije, 6 7 .
100 MSRV AO ma. voj. l/9c.
101 MSRV AO ma. 34/3 Naredba od 24. IV 1941.

309

Kr. okruni sud i kr. sreski sudovi poinju svoj sudski

rad sa skraenim poslovanjem u graanskim parninim i
vanparninim predmetima, primenom pravnih pravila ko
ja su vaila u vremenu dravnih vlasti...
Dalje se u naredbi govori o mogunosti postupka u graansko-parninim i vanparninim predmetima, predmetima
nasledstva, gruntovnim reenjima i dr.
Na osnovu naredbe rad su mogli produiti samo oni ad
vokati, advokatski pripravnici i javni belenici i j i je zahtev
povoljno reen i koji su poloili zakletvu vojnom komandantu
grada.102
Hapenja, isleenja i ostalo to je prethodilo suenju
obavljali su organi bezbednosti pri vojnim komandama. U
tome su im pomagali teritorijalno podruni organi andar
merije i policije.
Redarstvenu slubu regulisao je general Dekleva vojno-upravnom naredbom broj 11 od 6. maja 1941. Po njoj, redarstve
nu slubu gradski i sreski vojni komandanti obavljaju putem
andarmerije i policije.103
Sa ustrojavanjem andarmerijskih stanica u okupiranoj
Bakoj poelo se 20. aprila 1941. Na teritoriji June (Tree)
armijske oblasti formirana je Komanda andarmerijske gru
pe June armije (Dl Hadsereg Csendrcsoport Parancsnok
sg), iji je komandant, pukovnik vitez Joef Halmi, direktno
bio podreen komandantu June armije. Komanda andar
merijske grupe June armije imala je od 7. juna 1941. svoje
sedite u Novom Sadu u bivoj Banovinskoj palati. Ovoj ko
mandi bile su u Bakoj podreene: Islednika komanda an
darmerijske grupe June armije u Subotici (krajem leta premestila se u Novi Sad), Komanda andarmerijskog odeljenja
u Novom Sadu sa krilnim komandama u Novom Sadu i Senti
i Komanda andarmerijskog odeljenja u Somboru sa krilnim
andarmerijskim komandama u Somboru. Poznato je da se
Hortijeva Maarska tokom itavog drugog svetskog rata nije
odrekla nade da e joj pripasti i Banat. Zbog toga su predvi
eni i andarmerijski efektivi za okupaciju Banata: Velikobekereko andarmerijsko odeljenje i Panevako andarmerijsko odeljenje. Nemajui stalno mesto boravka, iako im je
sedite bilo u Novom Sadu, u zgradi bive Banovine, ova andarmerijska odeljenja koriena su za sprovoenje racija i
102 MSRV AO 18803 Zbirka naredaba, objava i o g l a s a . . .
za mesece aprilmaj 1941.
103 MSRV AO ma. l/18a Vojno-upravna naredba br. 11.

310

proterivanje kolonista. andarmerijski vodovi su delovali u

okviru andarmerijskih krila, dok su andarmerijske stanice
obavljale terensku slubu. Podrune andarmerijske snage
primale su obavezna uputstva i od strane gradskih (sreskili)
vojnih komandanata. Ukupan broj andarma u Bakoj iznosio
je 18 viih oficira i 1.474 nia oficira i andarma.104
Komandant andarmerijskog odeljenja u Novom Sadu
bio je pukovnik Geza Batori, (Gza Bthory) koj.i se u prolee 1941. godine nalazio na dunosti komandanta andarmerij
skog odeljenja u Marovaarheju. Poziv za dolazak u Novi
Sad primio je 13. ili 14. aprila, s tim da se prethodno javi u
Kikere. Tu je pukovnik vitez Halmi izvrio raspored an
darma u pojedine andarmerijske stanice za Baku, dok su
oficiri ve ranije bili rasporeeni od komande andarmerije.
Zajedno sa njim, pored drugih, za Novi Sad su poli i poru
nik Elek Maoroi i dr .Tene Kova, komandanti krilnih an
darmerijskih komandi u Senti, odnosno Novom Sadu. Koman
da andarmerije u Novom Sadu pokrivala je srezove: Novi
Sad, Baka Palanka, Kula, Senta, Stari Beej, abalj, Titel i
Baka Topola. Izuzeti su bili gradovi Novi Sad, Senta i Stara
Kanjia, ge su se o bezbednosti brinule, pre svega, snage
policije. Marta 1942. Batorija je zamenio Farbaki, dotadanji
zamenik komandanta segedinskog andarmerijskog okruga.105
Na teritoriji pod vojnom upravom uspostavljene su po
licijske ispostave samo u onim mestima gde je predvieno nji
hovo postojanje i posle ukidanja vojne uprave. Policija, koja
je u svemu stajala na raspolaganju komandantu Vojno-upravne grupe June armije, formirana je i u Novom Sadu.10ii
Ve 19. aprila 1941. ispostava maarske policije u Novom
Sadu uselila se u zgradu bive novosadske policije u kolskoj
ulici. Od veeg broja bivih policajaca koji su podneli molbu
za prijem u slubu, zaposlena su svega dvojica, od kojih je
jedan, posle dva meseca, preuzeo rad na krivinoj i politikoj
kartoteci. Osim u kolskoj ulici, policija je imala i svoje pro
storije u zgradi dananje Gailerije Matice srpske.107
104 MSRV AO 19881 MK IX, 165 Poverljiva vojno-upravna
naredba br. 25 od 13. VI 1941; dr J. M i r n i , Sistem jedinstve
nog rukovodstva, 12.
105 MSRV AO 8479 Zapisnik o sasluanju okrivljenog Geze
Batorija od 2. VII 1945; S 82/45, 8402 1. XI 45. Geza Batori je
osuen na smrt veanjem.
106 Dr J. M i r n i , Sistem faistike okupacije.
107
MSRV AO K-238/45 Zapisnik o sasluanju okrivljenog
Aleksandra Gala od 20. IX 1945.

311

U prvo vreme ef policijske ispostave u Novom Sadu bio

je Ferenc Fazeka Si (Sziics), ali je poetkom jula 1941. na
njegovo mesto doao ula Zombori (Gyula Zombory), poli
cijski savetnik. Mada se ovo smenjivanje zvanino objanja
valo neslaganjem Sia i Bajora, postoji verovatnoa da je ono
usko povezano sa izbijanjem nemako-sovjetskog rata. Bo
gato kontrarevolucionarno iskustvo Zomborija, steeno u sa
moj Maarskoj, moglo se itekako iskoristiti u borbi protiv
jedino stvarne opasnosti po okupatorski reim revolucio
narnog pokreta predvoenog komunistima.108
U tom pogledu posao je Zomboriju unapred delimino
bio olakan jer mu je od stare jugoslovenske policije ostala
nedirnuta politika i krivina kartoteka, opta kartoteka pri
javnica i saobraajnih vozila i dr. Nasleena politika kartote
ka, prevedena na maarski jezik, neprestano je dopunjavana
novim podacima o licima osumnjienim da su komunisti, od
nosno komunistima.109
U nadlenost policije spadalo je i izdavanja legitimacija
sa fotografijom. Meutim, njih su dobijale samo izuzetno poverljive linosti. Tako je veina graana bi!a bez legitimaci
ja a svoj identitet je dokazivala prijavnicama, dozvolama za
vozilo i si.11
U redovan sistem rada policije u Novom Sadu spadale su
i manje racije, izvoene dva-tri puta nedeljno. Policija bi u
toku racije pojedine ulice blokirala, vrila legitimisanje, a
sumnjive sprovodila.111
Kontraobavetajna sluba (Kmelharit), o kojoj smo ve
govorili, predstavljala je specijalizovanu delatnost organizovanu pri razliitim komandama.
U naelu, vojna uprava predstavljala je graansku admi
nistraciju pod vojnim direktivama, kao prelazni oblik iz up
ravnog sistema jedne strane, okupirane drave na sopstveni
sistem graanske administracije. Meutim, tretirajui od pr
vog dana zauzimanje jugoslovenskih teritorija ne kao okupa
ciju nego kao osloboenje, faistika Maarska se ovde po
naa kao suveren. Umesto da se u privremeno zauzetim jugoslovenskim krajevima postavio kao okupant, obavezan da,
prema meunarodnom pravu, ustroji takav sistem vojne oku

108
MSRV AO 8608, 8482 Zapisnik okrivljenog ule Zom
borija od 5. VII 1945; S 82/45, 8402 Presuda kojom je Zombori
osuen na kaznu smrti streljanjem.
MSRV AO K-238/45; 8482.
110
MSRV AO 8482.
111 Isto.

312

pacije koji ne znai i promenu suvereniteta, okupator jednos

tavno vri teritorijalno prikljuenje jugoslovenskih krajeva
svojoj dravnoj teritoriji. Otuda pretean broj njegovih akata
predstavlja zloin zloupotrebe meunarodnog prava.112
Po pravilu, pri maarskoj vojnoj upravi vojna lica bila
su samo komandant i lanovi ueg taba, kao i ljudstvo koje
je obavljalo najpotrebniju kurirsku i straarsku slubu. Svi
ostali referenti bili su civilna lica. Aparat vojne uprave od
reen za Baku bio je do najmanjih detalja i skoro u celini
sastavljen u centru u Budimpeti. Na svoja odredita bili su
upuivani automobilima, nosei sa sobom sve objave i sva
nareenja namenjena stanovnitvu radi znanja i ravnanja.113
O
organizovanju vojne uprave Reggeli Ujsag je 30. aprila
1941. ovako obavestio svoje itaoce lankom sa naslovom: Na
prikljuenoj teritoriji otpoela je vojna uprava.
Na osnovu naredbe naelnika honvedskog generaltaba,
kao to je bilo i objavljeno putem, plakata, na jugoslovenskim teritorijama prikljuenim Maarskoj, vojna uprava
je otpoela sa radom.
Cilj vojne uprave je da iz jugoslovenskog reima pre
emo bez smetnje na maarsku upravnu vladavinu i da
omoguimo to bre uvoenje graanske uprave. Svaki voj
ni upravni organ predstavlja eliju jednog budueg graan
skog organa.
Na teritoriji koja je nedavno prikljuena (Baka, Bara
nja i Meumurje), do sada je uspostavljeno 17 srezova (apatinski, odaki, kulski, starobeejski, palanaki, topolski,
novosadski, somborski, senanski, abaljski, titelski, mohaki, baranjavarski, donjolendavski, mursko-subotiki, aktornjski i berlaki), tri slobodna kraljevska grada (Subotica,
Sombor, Novi Sad) i dva upanijska grada (Stara Kanjia
i Senta). U ovim upravnim jedinicama formirane su vojne
komande. Ove komande deluju kao prvostepeni upravni
organi. Za vreme jugoslovenskog reima zadatke sreskih
vojnih komandi obavljali su sreski naelnici, a poslove gra
dskih vojnih komandi gradonaelnici.
Svaka vojna komanda ima u svom sastavu i vojna i gra
anska lica. Na elu vojnih komandi slobodnih kraljevskih
gradova nalazi se po jedan general, a na elo komandi u
panijskih gradova i komandi srezova postavljeni su oficiri
vieg ranga.
112
Dr Josip M i r n i , Denacionalizatorska politika maar
skog okupatora u jugoslovenskim zemljama 1941, Godinjak Filo
zofskog fakulteta u Novom Sadu, knjiga X/1967 (dalje: dr J. Mi rn i , Denacionalizatorska politika); MSRV AO m. voj. K 2/140
General Agoton Santeri o vojnoj upravi u Bakoj.
113
MSRV AO m. voj. K-2/40.

313

Drugostepeni upravni organ, iji delokrug obuhvata

celu osloboenu teritoriju, nosi naziv Komanda vojnoupravne grupe June armije. Na elu ovog upravnog organa sto
ji general Bela Novakovi, sa seditem u Subotici, u zgradi
suda.
Svaki organ vojne uprave za vreme slubenih asova
spreman je da izae u susret stanovnitvu u granicama
svojih mogunosti.114
Novi Sad je u okviru administrativnih podela bio i se
chste okruga i sedite sreza. U okviru novosadskog okruga na
lazili su se sledei srezovi: bakopalanaki, abaljski, kulski,
novosadski, starobeejski i titelski. Imena mesta u okviru po
jedinih srezova dademo najpre kako su nazivana za vreme
Kraljevine Jugoslavije, odnosno kako ih nazivamo danas, a
zatim njihove nazive iz vremena okupacije. Takoe emo dati
imena kolonistikih naselja iz vremena pre drugog svetskog
rata odnosno nazive za vreme okupacije, ukoliko su bila nase
ljena od strane okupatorskih vlasti.11*
Srez Baka Palanka
1. Baka Palanka
Palnka*
2. Bako Novo Selo
Bcsjlak
3. Buljkes (Baki Magli) BIkeszi
4. Bukin (Mladenovo)
Dunabokeny
5. Gajdobra Szpliget
6. Nova Gajdobra
Wekerlefalva
1. Burkova (optina
Plavna)

7. Nova Palanka
jpalnka
8. Obrovac Obrc
9. Parage Parrag
10. Plavna - Palona
11- Silbas Szilbacs
' _ Bcstovros
13 Stara Pa]anka

_ palnka
14. ib (elarevo)
Dunacsb
2. Rusko Nikolajevo (o.
Plavna)

Srez Zabalj
1. Gospoici Boldogasz3. abalj Zsablya
szonyfalva
4. Nadalj Ndalva
2. urevo Sajks
5. urug Csurog
gyr
Sve tri Palanke su danas Baka Palanka
114

Reggeli jsg od 30. IV 1941, 7.

Budapesti Kzlny, Milica M a r k o v i , Geograjsko-istorijski imenik naselja Vojvodine, Novi Sad 1966, 216.
115

314

Srez Kula

1. Bako Dobro Polje

Kiskr
2. Veprovac (Krui)
Veprd
3. Kula Kula
4. Kucura Kucora
5. Novi Vrbas
jverbsz

1. Emui (Lipar) (o. B.

Topola) Bacs-Istensegits

6. Ruski Krstur

Bcskeresztr
7. Stari Vrbas verbasz
8. Tora (Savino Selo)

Torzsa
9. Crvenka Cservenka

2. Nova Crvenka (o. Crven

ka) Istenvelnk
3. Sokolac (Lipar) (o. Kula)
Bacs-Istensegits

Srez Novi Sad

1. Baki Jarak
Tiszaistvnfalva
2. Baki Petrovac
Petrc
3. Bege Begecs
4. Gloan Dunaglos
5. Despot Sv. Ivan (Despotovo) Urszentivn
6. Paievo (Zmajevo)
kr

1. Veternik (o. Stari Fu

tog) Hadikliget
2. Vojvoda Mii (o. S.
Futog) Hadikszlls
3. Kuto (o. Srbobran)^
4. Novi Kisa (o. Kisa)
Hadiklelke
8. Tankosievo (o.
Hadikhalom

7. Kisa Kiszcs
8. Kulpin Klpeny
9. Nove Sove (Ravno S.)
tijsv
10. Novi Sad tjvidk
11. Novi Futog jfutak
12. Rumenka Piros
13. Stare ove (RS)
sv
14. Temerin Temerin

5. Sirie (o. Temerin')

Hadikvra a od 1942.
Hadiknpe
6. Staro urevo (o. Teme
rin) Hadikfldje
7. Stepanovievo (samosta
lna o.) Hor thy vara
Kisa)

Srez Stari Beej

1. Bako Gradite
Bcsfldvr
2. Bako Petrovo Selo
Pterrve

3. Srbobran Szentams
4. Stari Beej (Beej)
becse
5. Turija Turja

1. Bako Petrovo Selo

2. Miloevo (o. Srbobran)

Istenfldje
3. Srbobran
315

Srez Titel
1. Budisava
5. Donji Kovilj
Tiszaklmnfalva
Alskabol
2. Vilovo Tndres
6. Ka* Kty
3. Gardinovci
7. Lk Sajkslak
Dunagrdony
8. Moorin Mozsor
4. Gornji Kovilj
9. Titel Titel
Felskabol
10. ajka Sajks
* Ka je za vreme stare Jugoslavije pripadao novosad
skom srezu.
Ve 12. aprila 1941. penzionisani general Ferenc Bajor,
aktiviran poput drugih viih oficira, koji je prethodno svrio
kurs na kome je stekao osnovno znanje o vojnoj administra
ciji, dobio je nalog da krene za Novi Sad, gde je imao da pre
uzme dunost vojnog komandanta grada. Na toj funkciji Ba
jor e ostati do kraja postojanja vojne uprave. Zajedno sa
njim na put u Novi Sad polo je oko 35 lica, civila, predstav
nika raznih ministarstava i ustanova, sa kojima je Bajor tre
balo da preuzme i organizuje rad u gradu. Poto se u Subotici
javio generalu Novakoviu, Bajor je u Novi Sad stigao 18. ap
rila 1941. Preko svog autanta Sokola, saznao je da se u gradu
moe obratiti na ulu Kramera i ezea Naa, kao izuzetno
poverljive linosti. Isto mu je preporuio i brigadni general
Lajo dalnoki Vere, kome se po prispeu u Novi Sad javio
u zgradi Banovine.11
Kako Bajor nije poznavao prilike ni ljude u gradu (po
sebno politiko-nacionalne odnose i socijalno-privredne prob
leme), on je odmah po dolasku pozvao ulu Kramera i saoptio mu svoj zahtev da se formira jedno savetodavno telo od
deset lica. Upoznat sa postojanjem dve politike struje, Bajor
je zatraio da u odbor uu po tri predstavnika svake politike
grupacije, a tri iz grupe neutralnih. Predsednika odbora, u
lu Kramera, postavio je Bajor. ula Kramer je, radi izvrenja
dobijenog zadatka, odmah pozvao ezea Naa i Janoa Abrahama pa su zajedniki formirali tzv. Odbor desetorice (Tizes
bizottsg), koji je konstituisan 20. aprila 1941.117
116
MSRV AO 8608 Zapisnik o sasluanju Ferenca Bajora
od 10. IX 1946.
117
MSRV AO K-418/46 i K-594/45 Odbor desetorice su sa
injavali: ula Kramer, predsednik, dr Ivan Na, advokat, dr
Elemer Koranji, rimokatoliki upnik, Ferenc Blaek, novinar,
sekretar Odbora, kao pristalice struje Ivana Naa; Jano Abra
ham, trgovac-knjiar, Lajo Horvat, reformatorski svetenik, dr
Zoltn Salontai, lekar, pristalice Lea Deaka; dr Ferenc vraka,

?16

Zadaci Odbora desetorice, najkrae reeno, sastojali su

se u tome da pripreme sve to je potrebno za uvoenje i nes
metano funkcionisanje okupacione uprave u Novom Sadu.
Aktivnost Odbora, naroito prve dve do tri nedelje, ogleda se
i u broju sastanaka. U tom periodu Odbor je svakodnevno zasedao, uglavnom u katolikoj crkvenoj optini. Kasnije se broj
sastanaka znatno proredio, mada je Odbor formalno postojao
do kraja vojne uprave. Pojedinim sednicama Odbora prisus
tvovao je i Ferenc Bajor lino. Sve odluke koje je odbor do
nosio pre realizacije su potvrene od vojne uprave za grad.118
Mada formiran kao savetodavno telo, Odbor desetorice
nije ostao samo u okviru tih zadataka. On, izmeu ostalog,
izdaje dvovlasnike dozvole, to je, pre svega, politiko-administrativna funkcija u datom trenutku veoma delikatnog ka
raktera. Odbor takoe izdaje uverenja o tzv. vernosti naro
da (nemzethiisgi bizonyitvny), merodavno za vojne organe
vlasti. Bez ovog uverenja mnogo toga se nije moglo ostvariti
(zaposlenje, vlasnitvo i dr.)118
Posebnu ulogu Odbor desetorice je odigrao pri postavlja
nju poverenika vlasti u onim privrednim preduzeima, usta
novama ili udruenjima iji su vlasnici, Srbi ili Jevreji, bili
poubijani ili proterani iz grada. Osim toga, Odbor je postavljao
poverenika i tamo gde je vlasnik bio prisutan i to u onim slu
ajevima kada dotini nije bio pouzdan sa nacionalnog gle
dita. Ocene u tom smislu, kao to smo ve rekli davao je
Odbor desetorice.120
Ti poverenici mesnih vojnih vlasti, njih oko 80 do 100,
koliko je imenovao Odbor (meu njima je bila i veina lano
va Odbora), imali su dva zadatka: 1). da odmah obave zapisniko inventarisanje poverene imovine, koje e predati Bajoru, i 2). verno uvanje poverene imovine. Ne treba posebno
naglasiti da se u praksi ovo preteno izrodilo u legalnu plja
ku. Inae, izmeu poverenika i vladinih komesara postojala
je razlika ne samo u tome ko ih je, ve i pod kojim uslovima

rimokatoliki upnik, Jano Tolnai, profesor u penziji, eze Na,

trgovac, kao neutralni. Posle dve nedelje na mesto Tolnaija
doao je Ferenc Horvat, batovan. Kao lanove Odbora Kramer
navodi i Kalmana Sekea, industrijalca, i Karla Vagnera, advo
kata, a ne spominje Ivana Naa i Zoltana Slontaija, za koje kae
da su kasnije zamenili Tolnaija i Lajoa Horvata.
118
MSRV AO K418/46.
119
MSRV AO K-594/45.
120 MSRV AO 8608.
317

imenovao.121 Odbori desetorice, a u manjim mestima odbori

petorice, postojali su i u nizu drugih mesta Bake i Baranje,
a njihova tesna povezanost sa DMKS je sasvim evidentna. Tzv.
Politiko trojno vee (A politikai hrmastancs) u sastavu
ula Kramer, dr Leo Deak i dr Ivan Na je na zahtev II odseka predsednitva ministarskog saveta, na molbu vojne ko
mande, sastavilo spisak lica iz svih mesta Bake koja bi mog
la ui u te odbore. U hitnom uputstvu organizacionim od
borima DMKS-a i njihovim podrunicama, od 12. maja 1941,
stoji i ovo:
Namera je maarske kr. vlade da pri konanom uree
nju junog kraja odluujuu ulogu ima samo Savez i nje
govi organi. Tako npr.: 1) kod popunjavanja poloaja, 2)
kod podele agrarne zemlje izmeu maarskih kolonista i 3)
kod reavanja svih predmeta opteg interesa, odluujue i
merodavno bie miljenje podrunica kao organa Saveza.
Zato pozivamo sve nae organizacije da u najkraem vre
menu formiraju od lanova podrunice ili org. odbora jedan
odbor po pet lanova a njegov predsednik neka se javi ruko
vodiocima nadlenih vlasti i neka im rad odbora stavi na
raspolaganje. Ova okrunica slui ujedno za legitimisanje.. .,22
U maju, posle ponovljenih albi Nemaca da su zapostav
ljeni u vlasti, general Bajor je formirao odbor od 25 lica u
koji su uli svi lanovi Odbora desetorice, zatim jo sedam
Maara i devet Nemaca. Uloga ovog odbora bila je slina grad
skom veu.123
U veem broju dokumenata u kojima se reguliu pitanja
odnosa okupatora prema pojedinim nacionalnostima, svuda
se izdvojeno tretira odnos prema Nemcima koji se po svojim
pravima u svemu izjednaavaju sa Maarima. U jednom od
uputstava donetih na osnovu iskustava steenih prilikom zaposedanja Bake, do kojih je doao sam naelnik generalta
ba, nalazimo i ovo:
Posebno skreem panju jedinicama da se dobro odnose
prema svim nacionalnostima, a naroito skreem panju na
postupak prema Nemcima. Svaki honved treba da bude na
121

MSRV AO K-418/46.
MSRV AO 22047 Optunica protiv dr Lea Deaka i dr.
Nije sasvim jasna uloga ove optunice jer su odbori desetorice
ili petorice bili formirani u veini mesta Bake neposredno po
ulaksu okupatorskih trupa.
123
MSRV AO K-418/46.
122

318

isto s time da je teritorija Maarske u poslednje tri

godine znatno poveana, i pored sopstvene nae snage mo
emo za ovo biti zahvalni velikim pobedama oruanih snaga
Nemake. Pred ovom injenicom iezava svaka druga i
njenica. (Podvukli autori).124
Uprkos svemu, tokom itave okupacije odnosi izmeu ve
ine maarskog i nemakog stanovnitva u Bakoj, pa prema
tome i u Novom Sadu, bie, najblie reeno, zategnuti. Razlo
zi: maarski iredentisti nee biti zadovoljni povlaenim po
loajem koje su uivali i Nemci; Nemci jer su bili ubeeni
da se radi o privremenom stanju, koje e se resiti stvaranjem
nemake drave u Podunavlju.
Inae, Bajor se zajedno sa svojim ljudima smestio u Grad
sku kuu. Organizaciju celokupne administracije poverio je
vitezu dr Miklou Nau (Mikls Nagy), dotadanjem grado
naelniku u Kesegu i buduem gradonaelniku Novog Sada.
Radei na ovom poslu Miklo Na je, prvih dvadesetak da
na, esto kontaktirao sa poslednjim gradonaelnikom Novog
Sada dr Miloem Petroviem.125
Pored referenta za administraciju, postojali su jo refe
renti za finansije, snabdevanje, privredu, zdravlje, policiju,
kolstvo itd.12
Izjava lojalnosti predstavnika srpske buroazije
u Novom Sadu
Proces kolaboracije izvesnog broja buroaskih politia
ra s okupatorskim vlastima jednom zapoet brzo ie napredo
vao i uvlaio u svoju orbitu i politiare koji, moda, to spoetka nisu eleli. Tridesetog aprila 1941. vojni komandant No
vog Sada primio je u zvaninu posetu delegaciju od est Sr
ba, koji su mu predah pismenu izjavu lojalnosti, potpisanu od
30 vodeih buroaskih linosti na kulturnom, duhovnom,
privrednom i verskom polju. Izjava je data kako u ime Srba
Novog Sada, tako isto i u ime Srba sa teritorije cele Bake,
sa eljom da se ona prosledi maarskoj vladi. Pored uveravanja da e upotrebiti sav svoj moralni upliv da srpski narod
ivi i radi u duhu postojeih maarskih zakona i uredbi, u
izjavi je stajalo i ovo:
124

MSRV AO 19881 MKF IX 131, 135.

MSRV AO 8588 Zapisnik o sasluanju dr Mikloa Naa
od 15. III 1946; Slobodna Vojvodina od 2431. X 46 Dr Miklos
Nagy je osuen na smrt streljanjem.
126 MSRV AO m. voj. K-2/140.
125

319

S pozivom na govor odran u Parlamentu od dr Lasla

Bardoija (Lszlo Brdossy), ma. kr. min. predsednika...
slobodni smo dati izraza naem miljenju da e, usled pri
kljuenja Maarskoj, srpska narodnosna grupa u Maar
skoj automatski biti vraena u sva pravna ovlaenja koja
srpskom narodu od pamtiveka, a naroito po i sada vae
em IX, XLI z. l. iz 1868. godine, pripadaju. Slobodni smo
dati izraze naem nepokolebljivom uverenju da e se, posle
prestanka sadanjeg izvanrednog stanja, na merodavnom
mestu uvaiti ovo pravno stanovite.
I dotle Vas molimo, Gospodine Generale, da mirnom
srpskom graanstvu, koje nikada nije imalo veze sa bun
tovnim elementima koji su od vas takoe osuenim inciden
tima momentalno pokvarili dobre odnose Maarstva i Srp
stva, izvolite pruiti i omoguiti kulturno i privredno delovanje.127
U pravnom pogledu, ova izjava je, u stvari, bila ravna pri
znanju da je okupacija Bake bila legalan akt, vraanje na
status qvo ante.

Politika nacionalne neravnopravnosti i maarizacije

Iako smo ve pomenuli neke mere vojne uprave, sada e
mo malo detaljnije upoznati itaoca sa najoptijim principi
ma politike okupatora u prvom periodu. U naelu oni su formulisani ve u poverljivoj vojno-upravnoj naredbi broj 1. od
11.
aprila 1941. i glase:
Na osvojenoj teritoriji128 mora se praviti razlika izmeu
starosedelakog stanovnitva i doseljenika odnosno kolo
nista. Starosedeocima se smatraju ona lica koja su sama,
ili njihovi roditelji, stanovala na osvojenim teritorij ama i
pre 31. oktobra 1918. Sva ostala lica se smatraju doseljenici
ma ili kolonistima. Sva ona lica koja nisu sa teritorije Ve
like Maarske (sem Hrvatske) vojno-upravni organi vlasti
treba da proteraju. Kao naelo slui da sa Srbima treba
stroe postupati nego to se svojevremeno postupalo sa Rumunima. Prema Hrvatima vojne vlasti treba da postupaju
127
MSRV AO 22744 i 22745. Zakon na koji se pozivaju
podnosioci izjave je Zakon o narodnostima, donet u petanskom
parlamentu decembra 1868. Njime je ozakonjena politika ne
ravnopravnost nemaarskih naroda Ugarske.
128
MSRV AO m. voj. 1/1; m. voj. 1/la Poverljivom vojno-upravnom naredbom br. 2 prvobitni izraz okupirane terito
rije zamenjen je izrazom osvojene teritorije.

320

prijateljski sve dotle dok ne zloupotrebe poverenje koje im

je ukazao vrhovni komandant. Nemcima, na osnovu spo
razuma o nacionalnim manjinama, pripadaju sva prava
kao i na teritoriji Maarske. Njihove zastave, organizacije,
tampa uivaju potpunu ravnopravnost. Jugoslovenski javni
slubenici ne mogu da ostanu na rukovodeim poloajima.
Kod vojne uprave mogu da zauzmu podreenije poloaje,
ukoliko poloe zakletvu.'129 Sve slubenike koji su se ekspo
nirali protiv Maara i Nemaca treba smesta staviti pod po
licijsku prismotru. Treba odmah zabranili izlaenje tampe
na srpskom jeziku. U maarskim mestima i mestima sa pre
teno maarskim ivljem treba postepeno otvarati kole.
U ovakvim mestima treba odmah zatvoriti srpske kole,
dok srpska odeljenja mogu i dalje da rade samo tamo gde
to zahteva sastav stanovnitva i broj dece. Srpske kole pri
vremeno mogu da rade samo u srpskim mestima i to pod
najstroom kontrolom. Sve nemake kole nastavljaju sa
radom. Nastavno osoblje treba obezbediti iz redova otpu
tenog i penzionisanog nastavnog osoblja, odnosno onih ko
ji su verni maarskoj dravi. Do daljeg se zabranjuju svi
zborovi i manifestacije. Zabranjuje se putovanje sa osvoje
ne teritorije za matinu zemlju, u Hrvatsku, i na teritoriju
zauzetu od strane Nemake.'
U citiranoj naredbi se dalje reguliu pitanja interniranja,
vojnog sudstva, izbeglica, pravca kretanja u saobraaju, snabdevanja motornih vozila gorivom, uzajamnog dejstva jedinica
u vojnoj upravi, finansija i snabdevanja. Sve zalihe hrane
kafa, kolonijalna roba, okolada, eer, zatim industrijske i
sve strategijski vane sirovine imali su se blokirati i popisati.
Moralo se preduzeti sve neophodno da se u preduzeima i
rudnicima obezbedi nesmetani rad. Na kraju naredbe dat je
vei broj priloga, meu kojima je jedan precizno davao pre
gled svih listova koji su izlazili u okupiranim jugoslovenskim
teritorij ama do okupacije. Istovremeno su predloene mere
129 Dr J. M i r n i , Denacionalizatorska politika, 148. Prisiljavanje Srba, slubenika, da pre prijema na nia radna mesta
poloe zakletvu znailo je krenje lana 45. Hakog pravilnika
iz 1907. godine, kojim se zabranjuje polaganje zakletve okupatoru
tj. neprijatelju; MSRV AO m. voj. K 1/103 Brojne kasnije na
redbe predviaju ispitivanje prolosti svih onih koji su primljeni
u privremenu slubu. Kako je dolazilo do zbrke oko nadlenosti
onih koji tu proveru treba da izvre, general Novakovi je 9. VII
1941. upozorio da vojno-administrativne komande spiskove lica
iju prolost treba ispitati ne alju Defanzivnom odeljenju ge
neraltaba u Budimpetu, ve svojim ispostavama u Subotici i
Novom Sadu u zgradi suda, soba br. 34/1.
150 MSRV AO m. voj. 1/1.

321

koje treba preduzeti u pogledu njihove dalje sudbine. Tako

svi nemaki listovi (47) mogu nastaviti, bez izuzetka, sa daljim
izlaenjem. Kod tampe na maarskom jeziku izvrena je kla
sifikacija, pa je 16 listova zabranjeno, za est je trebalo ekati
definitivno miljenje, dok je 20 listova nastavilo sa izlae
njem. Listovi na rusinskom, slovakom i srpskom jeziku za
branjeni su.
Iz ovog pregleda se vide listovi koji su pre okupacije iz
davani u Novom Sadu: na maarskom jeziku (8): Reggeli Ujsg, A np, Hangsz, Katolikus Tudsit, Hitlet, Hirnk, k,
katolikus Tudsit; na nemakom (14) Deutsches Volksblatt,
Deutsche
Zeitung,
Deutscher
Volksbote,
Deutscher
Beoblachhter, Wochenblatt, Wirtschaftsdienst, Der Landwirt, Bilder
woche, Die Wespe, Jugoslawische Mller Zeitung, Katolischcs
Kirchenblatt, Ewangelische Bote, Bote, Volk und Heimat; na
srpskohrvatskom: Dan; na rusinskom: Ruska zarja.ll
Oigledno, okupacioni reim, u pogledu nacionalne nerav
nopravnosti, daleko je bio gori i nepraviniji od starog jugo
slovenskog reima.
Od naelnih smernica za rad vojne uprave karakteristi
ne su one koje reguliu odnos prema stanovnitvu. Na osnovu
njih jasno se vidi da je stanovnitvo na okupiranim terito
rijalna razvrstano u graane razliitog reda. Tendencija je i
ovde bila oigledna: izvriti to izrazitije razjedin javan je na
roda i narodnosti Vojvodine. Hrvate (Bunjevce) je trebalo
obmanom pridobiti za novi poredak. Za Slovake i Rusine
predviaju se nepovoljnije mere, koje e se kasnije jo i po
gorati.
Osim primene izrazitog terora, Srbe od samog poetka lia
vaju osnovnih kulturnih i politikih prava, dok su u ekonom
skom pogledu bili izloeni neprekidnom pritisku, ikaniranju
i pljaki. U slinom nepovoljnom poloaju nalazili su se i
Jevreji. Prema njima su primenjene i neke posebne mere. Ma
ari i Nemci, kao to se dalo videti, imali su izrazito privile
gisani tretman.
Politika nacionalne neravnopravnosti prisutna je i u kol
skom sistemu okupatora. U kolskoj godini 1941/1942. u No
vom Sadu postoje maarska muka i enska gimnazija, ui
teljska kola i trgovaka akademija. Srbi u celoj Bakoj ima
131

322

Isto.

ju jednu meovitu gimnaziju u Novom Sadu (Srpska gimna

zija). Slovaci Bake dobijaju jednu graansku kolu u Ba
kom Petrovcu, dok Rusini nisu dobili ni jednu srednju kolu.
Nacionalna istorija u Srpskoj gimnaziji je izbaena iz nastav
nog programa, dok su maturanti morali polagati ispit iz ma
arskog jezika i maarske nacionalne istorije.132
Jedan od osnovnih zadataka vojne uprave denaciona
lizacija okupiranih teritorija, u Novom Sadu je sprovedena
putem proterivanja oko 15.000 graana, uglavnom Srba. Ma
arizacija grada delimino je ostvarena doseljavanjem maar
skog stanovnitva iz Maarske, putem administrativnog osob
lja uposlenog u raznim organima okupatorske vlasti. Glavni
pravac maarizacije iao je uklanjanjem ili unitavanjem sve
ga onoga to je ma i najmanje podsealo na Jugoslaviju. Svi na
zivi mesta zamenjeni su imenima koja su vaila za vreme Austro-Ugarske. Iz centra Novog Sada uklonjen je spomenik Svetozaru Miletiu. I ulice i trgovi dobili su nova imena. Poet
kom maja 1941. sve radnje, preduzea, fabrike i si. morali su
imati firme ispisane iskljuivo na maarskom jeziku. Umesto
dinara, koji je povuen, kao plateno sredstvo vaile su penge.
Osim sredstava javnog informisanja, koja su sva bila u s'Iubi
okupatora, i bioskopi su na svome repertoaru morali imati
najmanje 33% maarskih igranih filmova. Po naredbi Zoltana Dekleve od 1. juna 1941, zabranjeno je prikazivanje filmo
va koji su imati srpski tekst. Drugim reima, mogli su se pri
kazivati samo filmovi sa maarskim tekstom. Maarski ele
ment, prvenstveno maarska buroazija i buroaska inteligen
cija, bio je favorizovan na svim poljima ekonomskog, drutve
nog i kulturnog ivota. Nije bilo ni jednog znaajnijeg pre
duzea koje nije proglaeno znaajnim za voenje rata i u
koja nisu bili postavljeni poverenici (komesari) vojnih vlas(j\
Po narodnosti ti komesari su bili, bez izuzetka, Maari ili
Nemci. Ovaj sistem privrednih komesara bie upotpunjen kra
jem septembra 1941. godine. Tada e privredni komesari biti
postavljeni i kod novanih, industrijskih, saobraajnih i trgo
vakih preduzea i to opet preteno kod Srba A Jevreja. Mnogi
sluajevi preuzimanja preduzea, radnji i slino od strane ko
mesara vreni su uz odgovarajui pritisak i pretnje. Vlasnici
su predavali sav inventar komesaru, povlaili svoje potpise,
drugim reima, bili liavani prava na doskora svoju imovinu,

132

Dr J. M i r n i , Sistem faistike okupacije, 3 3 .

323

iako su formalno i dalje bili njeni posednici.133 Brutalna priv

redna diskirminacija nadovezivala se na politiku genocida.
Tokom 1941. godine, sem to su, praktino, postavljanjem
komesara mnogi vlasnici bili lieni svojih preduzea i druge
imovine, brojna industrijska preduzea u Bakoj nasilno su
promenila vlasnika. Izmeu ostalih u Novom Sadu su mlinovi
uzeti u zakup od strane novoformiranog Bakog mlinskog dd,
dok Elektrina centrala, inae vlasnitvo amerikog kapitala,
i Svilara postaju svojina maarske drave.'34 U Novom Sadu
je suspendovan rad Matice srpske a sva materijalna dobra
srpske patrijarije i srpskih manastira stavljena su pod sek
vestar.135
Ni lokalni promet robe nije izbegao sistem dravnog pro
tekcionizma i nacionalne diskriminacije. I dok su vlasnici
krupnih preduzea, fabrika, veletrgovine i si. bili pogoeni
uvoenjem privrednih komesara, dotle su sitni trgovci drveta,
tekstila, obue i dr. bili obavezni da obnove pravo na prodaju
artikala kojima su trgovali. Kako je uz molbu za tu obnovu
trebalo prikljuiti dokaz hrianskog porekla i uverenje o
besprekornosti sa nacionalnog maarskog gledita, jasno se
moe sagledati diskriminacija ak i prema buroaziji nemaarskih narodnosti.lsfl
U akciji maarizacije posebno aktivnu ulogu imao je
DMKS. Maja 1941. podrunica DMKS u Novom Sadu upuuje
poziv brai Maarima, potpisan od strane dr Ivana Naa.
U pozivu se nalaze i ovi redovi:
Junomaarsko kulturno drutvo, podrunica Novi
Sad, pokree akciju opteg pomaarivanja imena. Ovom
akcijom obuhvatamo sve one nae lanove koji, iz bilo ko
jeg razloga, ne nose ime koje zvui maarski. Pozivam nae
lanove da pomognu onima koji su sebi stavili u zadatak da
ovu dravu maarizuju. Glavno je da svaki na prvi pogled
moe da dokae ko je Maar.137

133
MSRV AO AK 4887, 5153, 4907; 1/27-a Poverljiva vojno-upravna naredba br. 14 od 14. V 1941, l/23a, l/19a, l/81a, l/163a
i dr. govore o imenovanju privrednih komesara; 35/41 Objava
efa generaltaba od 25. V 1941 o zameni novca u razmeri 10 di
nara 1 penga; Raggeli Ujsdg od 1. V 1941. donosi naredbu o
obaveznim natpisima na maarskom jeziku; 19881 MFK IX 152
158; m. voj. l/44a Naredba Dekleve: dr J. M i r n i , Sistem
faistike okupacije, 2 2 .
134
Dr J. M i r n i , Denacionalizatorska politika, 146.
135
Isto, 148.
136
Reggeli Ujsdg od 20. VI i 20. VII 1941.
137
MSRV AO 22741.

324

Osim navedene akcije, za DMKS se slobodno moe tvrditi

da je svoju delatnost proirila na sve sektore privrednog, kul
turnog i socijalnog ivota sa jedinim ciljem da pruanjem po
drke maarskom stanovnitvu okupirane jugoslovenske teri
torije to pre potpuno integrie u tokove tzv. matine ze
mlje.138
Iako je rad maarskih politikih i drugih drutvenih or
ganizacija u periodu vojne uprave bio donekle ogranien, nji
hov uticaj, naroito na psiholoko pridobijanje masa, nikako
se ne moe prenebregnuti. Svima njima u cilju vrenja ma
sovne propagande stajala su na raspolaganju znatna materi
jalna sredstva. Tako se iz postojeih podataka da videti da je,
za samo dva meseca, putem Revizionistike lige i Saveza iredenata, odnosno organa vlasti u jugoslovenskim krajevima pod
maarskom okupacijom podeljeno 530.000 raznih rublikacija, 3.000 nacionalnih zastava i oko 50.000 kokardi. Posebna
panja je, pri tome, posveivana gradovima, naroito Novom
Sadu.139
Pored ve spomenutih organizacija i korporacija, treba
neto rei o irem angaovanju okupatorskih vlasti, jo za
vreme vojne uprave, na formiranju nacionalnih centara za
rad (Nemzeti munkakozpont). Ovaj isto reimski, uti sin
dikat trebalo je da poslui razbijanju klasnih sindikata, za
odvajanje radnika od materijalistikog pogleda na svet, odno
sno od komunista i njihovih ideja, tavie, od svake iole pro
gresivne, demokratske, antifaistike ideologije. Kao pos'Iedica dugogodinjeg terora i spretne faistike propagande, zah
valjujui favorizovanju od strane vlasti i srazmerno povolj
nim materijalnim uslovima pruanim lanovima Centra, kao
i talasu ovinizma koji je privremeno uspeo da prodre i u
jedan deo maarskog proletarijata, ovi centri su uspeli da
okupe dobar deo radnike klase. Tako je u Novom Sadu do
septembra 1941. godine Centar uspeo da organizuje 4.180
radnika.110
138

Dr J. M i r n i , Sistem faistike okupacije, 1516.

Dr J. M i r n i , Denacionalizatorska politika, 149.
140 Dlvidk od 17. IX 1941. donosi podatke o broju lanova;
dr J. M i r n i , Sistem faistike okupacije, 1617; MSRV AO
1 Izvetaj PK KPJ CK KPJ od 10. X 1942. Za sindikate u
okupiranoj Bakoj Svetozar Markovi, org. sekretar PK javlja
CK-u: U Bakoj do sada postoje samo vladine sindikalne orga
nizacije. lanstvo je skoro iskljuivo maarske narodnosti i ne
poseuje sindikalne prostorije. Njilake sindikate (faistike), kao
i soc(ijalno) dem(okratske), vlasti ne odobravaju u Bakoj. Funk139

325

Ratne privredne mera okupatora

Grad su pogodile i sve one privredne mere koje su re
dovni pratioci ratnog stanja. Niz ivotnih namirnica (pasulj,
ulje, brano, so, kafa, graak, soivo) moglo se dobiti samo
u strogo odreenim koliinama. Petrolej, eer, obua sa o
nom od koe sedovali su se samo na karte i specijalne doz
vole. Preko pazarnih knjiica kupovali su se sapun, konzerve,
pirina, tekstil i ogrevni materijal. Osim to je ogranieno
klanje svinja, zavedeni su i dani bez mesa. Vanijim poljopriv
rednim proizvodima cene su maksimirane. Uvedena su privilegovana, poludravna preduzea sa monopilistiki.m poloa
jem na tritu.141
Evo, hronolokim redom, najvanijih naredbi iz aprila i
maja 1941. godine, radi onog to je pomenuto u prethodnom
pasusu.
Naredbom efa generaltaba ma. kralj, domobranstva,
peadijskog generala Henrika Verta od 15. aprila 1941, naloeno je svim pravnim i fizikim licima da popiu i prijave sve
vikove rogate stoke, svinja, ovaca, masti, sala, slanine, u l j a
za jelo, sve vrste itarica u zrnu, konzerve voa, pica, mekinja,
uljanog semena, sena, slame itd. U naredbi se navodi ta se
smatra vikom kao i datum (28. april 1941.) do kada se ti
vikovi imaju prijaviti. Istovremeno se graani obavetavaju
da se sve prijavljene rezerve, sa izuzetkom ivih ivotinja,
stavljaju pod sekvestar.112
Devetnaestog aprila 1941. Bajor je izdao objavu o maksimiranju cena ivotnih namirnica i artikala opte potronje,
te sviju poljoprivrednih i industrijskih sirovina, polufabrikata i gotove robe. Kao cene uzete su one koje su vaile 25. mar
ta 1941, naravno, preraunate i izraene u pengama.

cioneri vladinih sindikata su olo iz redova radnika i dr., nalik na

jugorasovce, i nemaju nikakav uticaj na radnitvo. Samo radni
tvo potpuno zapostavlja sindikalnu (ekonomsku) borbu u da
nanjoj situaciji. Radnici ne odlaze u Nemaku. Nai pokuaji
da uputimo neke drugove u sindikate kao nau frakciju, nisu
doneli nikakve rezultate, obzirom na neskupljanje radnika u
sind(ikalnim) prostorijama, osim funkcionera i malog broja iz
razitih faista'.
141 MSRV AO l/81a/2 Vojno-upravna naredba od 26. VI
1941; Dlvidk od 7. V 1941; Reggeli Ujsg od 30. IV 1941, 5. i 30.
V iste godine.
142
MSRV AO 18803 Sve naredbe, objave i oglasi iz ovog
odeljka dati su na osnovu istog izvora.
326

est dana kasnije, 25. aprila 1941. Bajor izdaje naredbu

0 regulisanju saobraaja (vozila i peaka) i odravanju javnog
reda na javnim putevima.
Istoga meseca sledila je nova naredba o ograniavanju
upotrebe automobila, otuivanju i korienju automobilskih
guma, kao i o regulisanju (ograniavanju) potronje benzina
1 meavine benzina.
Naredbom od 25. aprila 1941. vojni komandant grada uvo
di maksimalne otkupne cene ive stoke i penice.
Sledeeg dana osvanula je nova Bajorova naredba, koja
se odnosila na dane bez mesa. Poneeljak i petak su dani pot
puno bez mesa. Utorak je dan bez svinjskog mesa, a etvrtak
dan bez teleeg mesa u mesarnicama. Zabrana se nije odno
sila na domobranstvo, bolnice, leilita i zavode za vaspitanje
dece. Istom naredbom regulie se i broj jela (1-2) koji se sme
sluiti u kafanama, narodnim kujnama i dr. Takoe se celokupna rezerva eera stavlja pod zabranu. Do konanog reenja ovog pitanja, privatna domainstva i druge potroake
grupe mogle su po osobi i nedeljno sledovati najvie 12 de
kagrama eera.
U cilju jo stroe kontrole i regulisanja snabdevanja na
teritoriji vojne uprave, Henrik Vert 29. aprila 1941, izdaje
nov oglas. N j i m e se ograniava proizvodnja sira i slatke pav
lake, uvodi obavezno prijavljivanje debelih svinja i nazimadi,
regulie meljava brana, spremanje hleba i industrijska upot
reba brana; regulie promet masti; ograniava promet es
tokih pia. Evo nekoliko citata iz oglasa:
Nazimad i debele svinje, koje potpadaju pod obavezu
prijave, treba smatrati za stavljene pod sekvestar. Njih je
zabranjeno klati bez dozvole nadlenog s reskog vojnog zapovednitva, prodati ili na drugi nain otuiti, isporuuti
ili oterati... Na teritoriji koja je pod vojnom upravom, sta
vljam pod sekvestar svaku rezervu masti bez obzira na ko
liinu. Privatna domainstva i druge potroake grupe
do daljeg nareenja sme ju potroiti od svoje rezerve
po osobi nedeljno najvie 20 dekagrama, 23 dekagrama ili
25 dekagrama za mast sa kouricom. Radnici koji vre te
ak telesni posao, smeju upotrebiti za jednu polovinu vie
od ove navedene koliine.
Sledila je nova naredba Henrika Verta o prijavljivanju i
prometu vune na teritoriji pod vojnom upravom. Svako ko
poseduje preko 10 kg vune obavezan je da je prijavi. Viak
preko naznaene koliine morao se predati, i to jedino bu
dimpetanskoj firmi Maarski zadruni centri za promet ro327

be Futura (Futura Magyar Szvetkezeti Kzponiok

ruforgalmi rt).
Dalje, Vertov oglas sa datumom 2. maja 1941. donosi od
redbe koje se odnose na prijavljivanje, stavljanje pod sek
vestar i unoenje u promet sirove koe. Oglasom sc obavezuju
svi koji poseduju ma koju koliinu sirove koe da je prijave
privilegovanom deoniarskom drutvu u roku od tri dana.
Jedino se tom drutvu (Maarsko deoniarsko drutvo za nabavljanje i razdeobu sirovina za industrijsku kou Magyar
Bripari
Nyersanyagbeszerz
s
Elosz-t
Rszvnytsasag)
mogla prodati sirova koa bilo koje vrste.
Svi oni stajalo je u oglasu izuzev preraivake in
dustrije (koara itd.), koji u vlasnitvu ve imaju sirove koe
ili e do nje tek doi, duni su na poziv prodati i predati de
oniarskom drutvu, njegovom komisionaru, odnosno trgov
cu oznaenom od komisije za konu industriju Bripari
Bizottsg sirovu kou po ceni utvrenoj o zemaljskog
vladinog komesara za kontrolu cena...
I na kraju oglasa, kao i obino, pretnja:
Ko se ogrei ili izigra nareenja sadrana u ovom ogla
su, bie podvrgnut kaznenom postupku.
Protipravno izdavanje, otuivanje, unitavanje ili od
vlaenje na bespravan nain... i proputanje prijave siro
ve koe, osim kazne povlai sa sobom i zaplenjivanje siro
vih koa.
Treeg maja 1941. Bajor utvruje maksimalne cene soli,
a tri dana kasnije donosi maksimalne cene suve slanine, si
rove sianine, sala i masti na veliko, zatim cene penice, kuku
ruznog brana u mlinovima i za potroae.
Trinaestog maja 1941. vojni komandant svojom naredbom
odreuje maksimalne cene za proizvoae i preprodavce sto
ne hrane. Istoga dana Bajor odreuje javne predstave ili za
bave koje se mogu odrati iskljuivo uz dozvolu vlasti. Sledeeg dana Bajor naredbom sniuje kiriju trgovinskih loka
la, a objavom istog datuma ukida zabranu prodaje pojedinih
vrsta obue sa konim onom.
Oglas Henrika Verta sa datumom 16. maj 1941. donosi od
redbe koje su trebale da reguliu i omogue jo intenzivniju
eksploataciju okupiranih oblasti u interesu ratne privrede
Treeg Rajha i Hortijeve Maarske. Istovremeno se daje na
znanje da uz sreska vojna zapovednitva postoje tzv. maar
ski kraljevski privredni inspektori, nadleni za sva ekonom
ska pitanja.
328

Naredba Bajora o regulisanju pograninog saobraaja iz

meu Novog Sada i Petrovaradina doneta je 17. maja 1941.
Ona, izmeu ostalog, donosi:
Sva ona lica ije je mesto zaposlenja ili zemlja na raz
granienom podruju, pa su prema tome prinueni esto
(nedeljno bar jedanput) prelaziti preko Dunava, mogu tra
iti legitimaciju za stalan prelaz preko granice... Posle
proveravanja podataka i pristanka obeju vlasti, kod kojih
su molbe podnete, sopstvenik ovih legitimacija moe se kre
tali samo u pograninoj zoni, raunajui od mesta prelaska
preko granice u krugu od 10 kilometara. Ova naredba stupa
na snagu od 19. maja o. g. i poev od tog dana legitimacije
za prelaenje preko granice e se izdavati u Carinarnici
(Dunavska obala).
Dva dana kasnije, 18. maja 1941, opet s potpisom Henrika
Verta, doneta je naredba o regulisanju proizvodnje drveta.
Devetnaestog maja 1941. dolazi novo, za iroke slojeve
vano nareenje Henrika Verta o uvoenju potroakih ku
povnih knjiica.
Nareujem da privrednici (industrijalci, trgovci) nie
nabrojanu robu za optu upotrebu mogu prodavati potro
au samo na osnovu kupovne knjiice uz zavoenje u
knjiicu i samo, shodno potrebi potroaa i vanrednim eko
nomskim prilikama, u opravdanoj koliini... Roba za optu
upotrebu koja potpada pod pravosnanost ove naredbe je
sledea:
a) meovita roba za domainstvo: sapun za pranje, sa
pun za umivanje, ukljuujui i sapun za brijanje, konzerve,
sa izuzetkom konzervi od voa, pirina, materiial za gorivo.
b) odela: tkanine, svila, platno i druga tekstilna roba
na metar, izuzev kratke robe, gotovo rublje, posteljina i
stolno rublje, gotovo odelo, pletena roba, konac, platno za
ivenje i vez, obua osloboena od posebne dozvole, rublje,
ili odelo spremljeno od donetog materijala.
I na kraju, skree se panja zanatlijama, industrijalcima
i trgovcima i potroaima na kazne koje ih ekaju za sluaj
prekraja navedenih odredaba.
Bajorova naredba o hlebu i pecivu od 23. maja 1941. re
gulie sastav hleba i peciva. Tako od 1. juna 1941. pri menji
hleba, na 70 kg brana dolazi 20 kg gnjeenih krompira i 30
kg kukuruznog brana. Kod peciva, na 100 kg brana dolazi
5 kg gnjeenih krompira.
Sve vea skupoa, nedostatak robe iroke potronje i izneverena lana obeanja ubrzo e izazvati nezadovoljstvo i
329

meu radnicima maarske nacionalne pripadnosti. U vezi s

tom pojavom gradska vojna komanda u Novom Sadu donela
je 25. maja 1941. sledee nareenje:
Saznao sam da se radnici nekih preduzea javljaju sa
raznim neosnovanim i nezakonitim potraivanjima i poku
avaju silom ili pretnjom da prisile rukovodioce preduzea
da im isplate neopravdana potraivanja. Da bi se ova ucenjivanja spreila, pozivam sve rukovodioce preduzea gde
se takvi sluajevi deavaju, da to odmah prijave sudu moje
komande...
Obaveten da nezadovoljstvo zbog tekoa u snabdevanju
uzima maha i preti da izazove buntovna raspoloenja koja se
mogu iskoristiti i u politike svrhe, Iiortijev ministar unu
tranjih poslova Ferenc Kereste Fier (Ferenc Keresztes Fi
scher) naredio je 22. juna 1941. svim policijskim kapetanijama
da prema licima koja pokuavaju da zloupotrebljavaju neza
dovoljstvo u politike svrhe primene najtee mere, da ih sta
ve pod prismotru ili interniraju.143

Prisilno iseljavanje, logori, prinudni rad za Jevreje

Uvoenje redovne vojne uprave nije dovelo do pres
tanka terora okupatora. Pre bi se moglo tvrditi suprotno.
Osim ve navedenih oblika terora, za prva dva meseca rada
vojne uprave (april maj 1941) karakteristino je: prisilno
iseljavanje stanovnitva, zatvaranje u logore i odvoenje Jev
reja na prisilan rad.
Jo pre nego to je izdata zvanina naredba, verovatno
na osnovu vojno-upravne naredbe broj 1. od 11. aprila 1941,
otpoelo se sa prisilnim proterivanjem graana iz Novog Sa
da. Dvadeset i prvog aprila 1941, u popodnevnim asovima,
negde sami a negde u pratnji civila, upadali su vojnici u
kue Srba koji su se doselili posle 31. oktobra 1918, zahtevajui da se u roku od 5 15 minuta spreme za odlazak. Da
to im je pravo da sa sobom ponesu minimum stvari. Svi su
oterani na brodski zimovnik na Dunavcu, gde ih se okupilo
vie stotina, svih uzrasta i razliitog pola. Pod vedrim nebom
prestojali su celu no na kii. Sutradan, tj. 22. aprila u zoru
oko 3 asa, u pratnji vojnika svi su bili. prebaeni skelom na
143

330

MSRV AO 19882 MK X F 3/5.

Naredba o prisilnom iseljavanju iz Bake

33 i

petrovaradinsku stranu. Odatle su se uputili u pravcu Srbije.

Prema nekim kasnijim izvorima, navodi se podatak da je po
ulasku domobrana u Novi Sad, koje milom koje silom, grad
napustilo oko 56.000 lica, preteno Srba. Bio je to poetak
proterivanja koji e trajati tokom itave vojne uprave. Za to
e vreme iz grada biti proterano ukupno 15.000 lica doseljenih
posle 31. oktobra 1918. godine.144
*
*

Mere za otvaranje logora preduzete su odmah po dolasku

okupatorskih trupa. Komandant 3 (june) armije Elemer Gorondi Novak 21. aprila 1941. uputio je Komandi 5. korpusa
poverljivu naredbu kojom zahteva hitno izvianje terena i
ispitivanje uslova za formiranje logora za internirce. U istom
dokumentu Gorondi najavljuje novu hitnu naredbu za maso
vno interniranje osoba opasnih po javni red i bezbednost, i
to Srba, Jevreja, lica useljenih posle 31. oktobra 1918. godine
na osloboenu teritoriju, zatim osoba tetnih po dravnu be
zbednost i u vojnom pogledu.145
etiri dana kasnije, 25. aprila 1941, vojno zapovednitvo
u Novom Sadu, na maarskom, nemakom i srpskohrvatskom
jeziku, izdaje naredbu sledee sadrine:
1.
Sva ona lica srpske, bosanske, crnogorske itd. te ci
ganske narodnosti, nadalje Jevreji, koji pre 31. oktobra 1918.
godine nisu imali optinsku zaviajnost na podruju Veli
ke Maarske (bez Hrvatske), a nisu ni potomci ovakvih lica,
tj. u s e l j e n i c i i l i k o l o n i s t i , duni su napustiti
podruje Drave u roku od tri dana poevi od 28-og o. m.
od 0 sati.
Na iseljenje obavezni mogu sobom poneti osim ragocenosti one pokretnosti koje sobom mogu odneti, na
dalje onoliko gotovog novca koliko je potreban za pokrie
najnunijih izdataka nastalih sa iseljenjem.

144 MSRV AO AK 305, 308, 12732/4, 5, 6; 19875 MKF 19/2849

Izvetaj sa puta po junom kraju od 2831. X 1941.; 8610
Pozivajui se na memorandum Endrea Baji ilinskog (Bajcsy
Zsilinszky), poslanika Stranke malih posednika, autor dokume
nata navodi da je iz Novog Sada planirano da se protera 24.000
lica;
Reggeli Ujsag od 13. X 1941. donosi podatak o broju proteranih iz Novog Sada.
145 MSRV AO 7527.
332

Svaki iseljenik duan je drati se putnog pravca u Sr

biju preko Petrovaradina, te podruje Hrvatske preko Mitrovice napustiti za jedan dan...
One koji svojoj gornjoj dunosti ma iz kog razloga
ne udovolje, odstraniu brahijalnom silom, u kom slu
aju gube ova lica, pored drugih kazni, i ovom naredbom
njima osigurane pogodnosti.
2.
Svaki u s e l j e n i k druge narodnosti duan je u
vremenu od 1. do 10. maja prijaviti se lino kod ujvidekog
odeljenja ma. kralj, policije.146
Meutim, sredinom maja 1941. ministarstvo unutranjih
poslova bilo je izveteno da se nemake vlasti u Srbiji i u
Hrvatskoj energino protive daljem dolasku stanovnitva proteranog iz Maarske, jer ni prehrambeni, ni drugi uslovi nisu
bili povoljni za smetaj novih ljudi. Ovaj protest nije bio ne
osnovan jer su maarski okupatori planirali da iz Bake proteraju ak 150.000 Srba!147
Posle ovog zahteva nemakih vlasti, usledile su naredbe
vojno-upravnih vlasti kojima se, do daljeg, obustavlja bilo
kakvo proterivanje na teritoriju Hrvatske, odnosno Srbije.
Traei puta i naina kako da sprovede u ivot svoju nameru,
petanska vlada skova'la je nov plan. Pitanje dalje sudbine li
ca obuhvaenih prvom naredbom o proterivanju (kolonisti i
dr.) reeno je njihovim zatvaranjem u logore a kasnije nji
hovim interniranjem u logore u unutranjosti Maarske.148
Za hiljade i hiljade kolonista poela je prava golgota! Evo
kako su se stvari dalje razvijale. Krajem aprila 1941, vero
vatno 28. aprila, na sala Radivoja Kovaevia u delu atara
sela Bege, zvanog Vizi, dola je maarska vojska i nare
dila da se saa ima isprazniti u roku od dva sata. Istoga dana
u zgradi Okrunog suda u Novom Sadu meu zatvorenicima
izvrena je selekcija na tri grupe: lica koja se putaju svo
jim kuama, lica za prebacivanje u Srbiju i grupa koja je
imala biti internirana u novoformirani logor Vizi. Pret
hodnog dana izdvojeni su zatvorenici koji su kasnije stre
ljani.1
Prvobitna hapenja, proterivanja i ostale represalije vr
ile su operativne trupe i drugi, organi 3. armije, a zatim sve
to, zajedno sa interniranjem i useljavanjem maarskih lojal
146

MSRV AO 12191 original naredbe.

MSRV AO 19881 MKF IX, 6166.
148
MSRV AO Nadopuna naredbe o obustavljanju prote
rivanja koju je Bela Novakovi izdao 26. V 1941.
149 MSRV AO AK 10322 Zapisnik svedoka Radivoja Kova
evia; 8616 Zapisnik svedoka Duana ampraga od 17. X 1945.
147

.333

nih elemenata u Baku, preuzima Komanda Vojno-upravne

grupe June armije. Iz njene naredbe za hapenje i interni
ranje od 13. maja 1941, odnosno iz priloga broj 1, proizilazi
da je kapacitet logora Vizi (u naredbi se spominje kao
logor u Begeu) bio 3.000 lica, da je namenjen internircima, da
e ga uvati 107. bataljon i da e tu biti logorisana lica sa
teritorije novosadskog sreza. U istom dokumentu nalazi se
podatak da je postojao i logor u Novom Sadu, na aerodromu,
namenjen internircima, da mu je kapacitet 3.500 lica i da e
ga uvati takoe 107. bataljon.350
Iz prethodnih uputstava o kriterijumima za hapenje i
interniranje vidi se irok dijapazon razloga za interniranje i
logorisanje. Dalji razvoj dogaaja naroito posle interven
cije Nemake i zabrane daljeg proterivanja kolonista sa oku
pirane teritorije, kada je i njih trebalo iogorisati doveo je
do izdavanja niza naredbi sa preporukom da se temeljno pre
ispitaju uzroci interniranja kako bi se pretrpani logori raste
retili. Takode je, u vie mahova, dolo do reorganizacije logo
ra. Tom prilikom su pojedini logori menjali i svoj karakter.
Na osnovu naredbe komandanta Vojno-upravne grupe ju
ne armije od 30. maja 1941. na teritoriji Bake stvoreno je
est logorskih komandi za pokretne, sabirne i raspodelne lo
gore. Tim komandama su podreeni kao pomoni logori i os
tala logorska mesta, a u seditu logorske komande Vizi je
dobio status pomonog logora; potpadao je pod logorsku ko
mandu broj 101 u Bakoj Palanci. Istom naredbom, koman
di broj 106 u Novom Sadu pripadao je logor na aerodromu.
Ve u ovoj naredbi Novakovi informie svoje podreene or
gane da, u cilju interniranja, u uem smislu rei, namerava
da stvori logor br. 107 u Bakoj Topoli i broj 108 u Subotici.15*
Logor u Viziu poeo se puniti neposredno posle for
miranja. Iz zgrade Okrunog suda u Novom Sadu nekoliko
150

MSRV AO 7531 i m. voj. 2/137.

MSRV AO 7529; m. an. 8/18 Komanda andarmerij
ske grupe June armije; Novosadski odsek daje svima koman
dama podreenih stanica 25. V 1941. nareenje za ponovno pro
nalaenje sumnjivih elemenata. Iz toga se vidi koja sve lica spa
daju u tu kategoriju; MSRV 7530 Novakovi 28. V 1941. izdaje
podreenim organima uputstvo o daljem ogranienju interniranja
i pokretanju krivinog postupka protiv interniraca;
Dr J. M i r n i , Sistem jedinstvenog rukovodstva, 13 Na
vedene logore uvali su intendantski bataljoni (hadtp zszlalj.),
ija se delimina mobilizacija obavila ve aprilskih dana. Nazive
su dobili tako to je imenu korpusa od ije su strane formirani
dodat broj 100.
151

334

grupa je peice (oko 15 km), idui paralelno sa obalom Duna

va, doterano na Vizi. Tako se u logoru okupilo 1.600 dua,
Srba i Jevreja, i to ne samo iz Novog Sada. Meu njima bilo
je oko 200-300 dece. U poetku reim je u logoru bio gotovo
neizdriv: smetaj bedan i krajnje nehigijenski, a ono malo
hrane to su logorai dobijali jedva da se moglo jesti. Docnije se situacija neto popravila, pogotovu kada su iz Novog
Sada mogli primati pakete. U Novom Sadu je, ak, bila for
mirana komisija za pomo internircima (dr Aleksandar Mo,
dr Kota Hadi i Radivoje Kovaevi).152
Svi internirci nisu proveli isto vreme u Viziu. Logor
je rasformiran ve sredinom juna 1941. Tada je manji broj
puten svojim kuama, dok su ostai bili prebaeni u logor
u Baku Palanku. Naredbu o rasputanju logora u Viziu
sprovela je komanda 101 (bakopalanakog) pokretnog kon
centracionog i sabirnog logora.153
U smislu novih naredbi, reorganizacija logora je i dalje
trajala. Tako se, po naredbi od 24. juna pokretni logor broj
101 zajedno sa internircima premeta 26. juna 1941. iz Bake
Palanke u Baku Topolu. Kao filijalni, njima je prikljuen
logor sa novosadskog aerodroma, koji je, u meuvremenu,
promenio svoj karakter i postao prinudno sabiralite za bive
dobrovoljce iz prvog svetskog rata. Istovremeno je mobilisana
gradska komanda (logora broj 106 u Novom Sadu, iju su
komandu privremeno preuzele pomone vojne jedinice logo
ra. Inae, logor je rasformiran krajem juna na taj nain to
je veina iz njega bila prebaena u logor u unutranjosti Ma
arske: arvar, Bar i neke druge.154 Oigledno, logori su
pomereni u pouzdaniju sredinu, vee sigurnosti radi.
Da bi slika o logoru na aerodromu bila neto potpunija,
moramo izneti jo neke injenice. Tokom maja 1941. logor se
poeo puniti i dobrovoljcima i kolonistima, zajedno sa lano
vima njihovih porodica. Jedno vreme bilo je u logoru skoncentrisano ak preko 11.000 uhapenih lica. Osim navedene
kategorije interniraca, bilo je tu i jedno odeljenje politikih
152 MSRV AO AK 277 Zapisnik svedoka Emila Puia od
2. I 1945. On navodi da ih je u grupi doteranoj u Vizi bilo oko
300; AK 714 Svedok Sazdani iznosi da je u njegovoj grupi bilo
njih oko 40; AK 5027 i 10312 Drugi svedoci smatraju da su
du obale Dunava terani zato da bi neprekidno strahovali da e
ih usput poubijati i baciti u reku.
153 MSRV AO m. voj. 1/62 Naredba generala Novakovia
od 11. VI 1941. po predmetu ureenja i pregrupisavanja logora.
154 MSRV AO 19301 Naredba komandanta Vojno-upravne
grupe June armije.

335

interniraca: Srba i Jevreja iz raznih mesta Bake, naroito iz

Novog Sada. Bedni uslovi stanovanja i ishrane, maltretiranja
i ikaniranja doprineli su prilino visokoj smrtnosti logoraa.
Pomo doturana dobrovoljcima iz grada bila je nedovoljna da
bi izraziitije ublaila teke posledice. Po proceni savremenika,
iz logora sa aerodroma bilo je u partijama prebaeno u Sr
biju ili Hrvatsku oko 4.000 lica. Izvestan broj bio je odande
vraen natrag.
Prema iskazu jednog svedoka, u te dane kretale su se
Novim Sadom alosne povorke. Ljudi, ene i deca, skoro
bez ikakvog prtljaga, namueni, iznemogli, bledi, prljavi i
loe odeveni, uz jaku vojniku pratnju, terani su novosad
skim ulicama i prebacivani preko Dunava u Petrovaradin,
da bi ih, u veernjim asovima, ponovo vraali na aero
drom. To je tako trajalo nekoliko dana. Maarske okupaci
one vlasti prebacivale su internirce preko Dunava, a nemako-ustake vlasti vraale ih natrag.155
Samo, ovo je deli teke sudbine koja je zadesila neduno
civilno stanovnitvo posle alosnog sloma Kraljevine Jugos
lavije i tuinske okupacije Novog Sada.
Stradah su ne samo Srbi, nego i Jevreji. Tokom maja i
juna 1941. izvrena je prisilna mobilizacija novosadskih Je
vreja u dve radne grupe (bataljona). Prinudnim radom bili
su obuhvaeni svi Jevreji, mukarci stari od 18 do 55, odnosno
od 18 do 60 godina starosti. U prvoj grupi nalazilo se izmeu
400500, u drugoj oko 600 Jevreja. Gotovo svaki od mobilisanih ostao je na radu blizu dva i po meseca. Poslednji su demobilisani sredinom septembra 1941. Bila je to najgrublja
eksploatacija radne snage jer su mobilisani noivali u svojim
kuama i stanovima, sami se hranili, o svom troku se pre
bacivali na mesto rada, pa su ak mnogi morali nositi sopstveni alat za rad. Dnevno su radili 12 do 14 asova i pri tome
bili izloeni razliitim oblicima maltretiranja i uena. Naro
ito su po zlu bile poznate esto primenjivane kazne gimnas
ticiranja i veanja. Ozloglaena, tradicionalna kazna iz austro-ugarske vojske, vrila se na taj nain to su rtvi ruke
vezane na lea pa se za tako vezane ruke kanjenik veao
za drvo, dodirujui zemlju samo prs tuna nogu, ponekad i po
dva sata, do potpune iznemoglosti. Radovi koje su obavljali,
veinom nisu imali neki vei znaaj i smisao. Mobilisani su
155
MSRV AO AK 8100 Elaborat Logori; AK 10319 i
10737 Zapisnici svedoka dr K. Hadija, odnosno dr Julija Dobanja.

336

bili angaovani na novosadskom aerodromu za raiavanje

ruevina, na nekim gradilitima, putevima i kuama u Stepanovievu, Sirigu, Budisavi, Temerinu. Takode su, izvesno vre
me, proveli na zimovniku kod Dunavca.156
Ovim nasilnim merama pridruie se jula 1941. i prisilna
mobilizacija stanovnitva tzv. junih krajeva, tj. jugoslovenskih krajeva pod maarskom faistikom okupacijom. Obnarodovana je 15. jula 1941. Sa istim datumom objavljeno je
i uvoenje pre kog suda na ovoj teritoriji. Ove dve injenice
dozvoljavaju zakljuak o uzajamnoj povezanosti ova dva ko
raka okupatora. Preko suenje trebalo je, sa svoje strane,
pretnjama koje je sadralo, da pomogne uspenijem sprovoenju mobilizacije.
Inae, oglas o prethodnoj regrutaciji obuhvatao je sve
mladie roene 1920. godine kao i one (sem Jevreja) koji su
roeni 19161919, zavrili srednju kolu a nisu odsluili voj
ni rok u jugoslovenskoj vojsci. Prijem u regrutni spisak pred
vien je za drugu polovinu jula. Takoe se pruala mogu
nost roenima 192124. da se dobrovoljno prijave u domo
brane.157
Pre toga, jo 30. maja 1941, formirana je 28. dopunska
komanda sa tei itor i jalnom nadlenou za Baku i kompeten
cijama mobilizacije stanovnitva na istoj teritoriji.158
Svi mladii navedenih godita bili su avgusta 1941. godine
regrutovani, a narednog meseca i mobilisani za vojnu slubu.
Prisvajanje i vrenje suverenih prava nad okupiranom Ba
kom i Baranjom ustanovila je Anketna komisija, naj
vie se manifestovaio u aktu pozivanja na vojnu dunost sta
novnitva toga kraja. Jugoslovenski graani su regrutovani,
primorani da okupatoru poloe zakletvu vernosti, obueni u
vojnike uniforme maarske vojske, a po svrenoj obuci ras
poreeni u borbene formacije i upotrebljavani za ratne ope
racije na strani neprijatelja protiv saveznika. Sve se to kosi
sa 45. paragrafom Hake konvencije iz 1907. godine. Takvi po
stupci sadre bitne elemente ratnog zloina prinudnog regrutovanja stanovnitva okupirane teritorije, a za koji zloin sno
se odgovornost svi oni predstavnici maarskih vojnih i civil
nih vlasti koji su prinudnu mobilizaciju naredili i sprovodili.159
156 MSRV AO AK 902, 4926, 4929, 4932, 4934, 4968, 4972, 4982,
5002, 8133, 11016; K-56/49.
157 MSRV AO ma. K 35a/4 original oglasa.
158 Dr J. M i r n i , Sistem jedinstvenog rukovodstva, 1 3 .
159 Zloini okupatora, 254.

337

Pripreme za ustanak

PRIPREME ZA USTANAK

Organizaciono-politike pripreme uoi 6. aprila 1941. godine

Poetkom aprila 1941. godine odran je u Novom Sadu
u sadanjoj Zmaj-Jovinoj ulici br. 26, u prostorijama advokatske kancelarije Save Vlalukina gde je Branko Baji
radio kao pripravnik sastanak Okrunog komiteta KPJ za
junu Baku (koji ujedno vri ulogu Mesnog komiteta KPJ
za grad Novi Sad). Pored Branka Bajia, sekretara OK, sa
stanku su prisustvovali: Vlada ivanovi, Jovan eravljev, Livija Lilika Bem, Andrija Lederer i Milica Beba Bursa. Ba
ji je podneo izvetaj o radu partijskih i skojevskih organi
zacija u novosadskom okrugu i konstatovao da se broj la
nova KPJ u okrugu poveao na 180. S obzirom na to da je
nekoliko lanova Okrunog komiteta otilo po pozivu na voj
nu vebu, na koju je i Baji ve bio pozvan, na sastanku je
izvrena popuna tih mesta i to uglavnom enama. Tom pri
likom su u Okruni komitet KPJ, do povratka starih lano
va, kooptirani: Milica Bursa, Dragica Petrov i Boko Palkovljevi Pinki. Za vrioca dunosti sekretara OK imenovan
je Vlada ivanovi.1
Dana 5. aprila 1941. sastao se Vlada ivanovi sa Stevicom Jovanoviem, lanom Pokrajinskog komiteta, koji se po
zadatku Pokrajinskog komiteta vraao iz Sombora. Stevica
Jovanovi je obavestio ivanovia da svi lanovi Partije koji
su sposobni za vojsku treba da odu u svoje jedinice bez ob
zira da li su dobili ratni raspored i da se omladina pripremi
da se dobrovoljno prijavljuje u vojne jedinice. Ujedno je go
vorio o perspektivi otpora, za koji je verovao da e biti du
gotrajan. Dao je i uputstvo kako treba da se ponaaju komu
nisti u raznim fazama rata i raznim situacijama i kakve za
datke da daju simpatizerima oko sebe. Iste direktive je Jova1
MSRV AO 15013; 12672 Grupne rekonstrukcije uesnika
NOP-a u N. Sadu: ivan M i l i s a v a c , Sabrani spisi Branka Ba
jia, Novi Sad 1975, 372.

341

arko Zrenjanirt, politiki sekretar PK KPJ za Vojvodinu

novi ponovio d sekretaru OK Skoja Savi isalovu, sa kojim

se takoe sastao, uz dopunu da bi omladina koja nije sluila
vojsku trebalo da formira vee grupe, da trai od vojnih vla
sti oruje i da tako u grupama dobrovoljno stupi u vojne re
dove radi odbrane otadbine.2
U noi 5/6. aprila 1941. godine u Moskvi je potpisan spo
razum izmeu vlada Sovjetskog Saveza i Jugoslavije. Bez ob
zira na to kakav e biti ishod pregovora delegacije na elu
sa dotadanjim ambasadorom u Moskvi dr Milanom Gavriloviem, Pokrajinski komitet za Srbiju pripremio je miting
i manifestacije za 6. april 1941. Pomenute noi 5/6. aprila
potpisan je sporazum, ali ne o uzajamnoj pomoi, kako je
Simovieva vlada traila, ve o prijateljstvu i nenapadanju.
Direktiva za odravanje manifestacija preneta je iz Beograda
u Novi Sad nou 5/6. aprila, kada se ve znalo za karakter
sporazuma. Ve u jutarnjim asovima zakazan je sastanak
lanova Pokrajinskog i Okrunog komiteta, k o j i se u 9 aso
va odrao u Radnikoj ulici br. 10, u stanu in. Milenka Marinkovia. Sastanku su, pored organizatora Radivoja irpanova, prisustvovali: Sonja Marinkovi. Gordana Ivakovi,
Vlada ivanovi, ore Zlii, Liviia Bern. Jovan eravljev,
Andrija Lederer, Todor Tima i Milica Beba Bursa. irpanov je prisutnima saoptio vest o potpisivaniu nomenutog
sporazuma sa SSSR-om i preneo direktive PK KPJ za Srbiju
o organizovanju manifestacija i demonstracija tokom dana,
6. aprila u centru grada. Svi prisutni su zadueni da u po
jedinim delovima grada pripreme ljudstvo i parole i da u
odreeno vreme iz raznih pravaca dou na Tre slobode. U
ime Pokrajinskog komiteta na mitingu je trebalo da govori
Radivoj irpanov, a u ime ena Milica Bursa.
U nekoliko rejona grada bile su pripremljene povorke
sa transparentima i parolama. Komunisti u BOTI-u su tim
povodom odrali poseban sastanak, napisali parole i krenu
li na zborno mesto. Meutim, bombardovanje i mitraljiranie
delova Novog Sada i pogrebne povorke omeli su odravanje
mitinga.8
Kako je ve napomenuto, period od 27. marta do 6. apri
la, do bombardovanja Beograda, tj. napada Nemake na Ju
goslaviju, bio je za sve lanove Partije i Skoja period pri2

Isto.
Dr Jovan M a r i a n o v i . Ustanak i naronooslohodilaki
pokret u Srbiii 1941. Beograd 1963 571. 45 dalie: dr T. M a r i i an o v i , Srbija 1941; MSRV AO 15017 Izjava Milese Brki;
12678 Izjava Milice Bursa Bebe.
3

Svetozar Markovi, organizacioni sekretar PK KPJ za Vojvodinu

344

pravnosti i organizovanja sastanka na kojiima je detaljno

pretresana trenutna situacija, tumaene najnovije vesti i do
noeni zakljuci o daljem radu. Vojni obveznici su odlazili
na osnovu pojedinanih poziva u svoje jedinice. Deljeni su
leci vojnicima i stanovnitvu grada u kojima su obavetavani
0 teini situacije i neophodnoj potrebi odbrane zemlje od fa
istikih osvajaa koji su svojim pretnjama nagovetavali
skori napad na Jugoslaviju. Pozivano je graanstvo da bra
ni zemlju.
Predvianja Partije su se i obistinila. Ujutru 6. aprila
1941. bombardovan je u nekoliko naleta Beograd i otpoele
su faistike akcije na nekoliko mesta.
Istog dana, a i dan kasnije, kao to smo naveli, bombar
dovan je, daleko manje, i Novi Sad.4
U noi 7/8. aprila 1941. odran je iri sastanak Skoja u
prostorijama Matice srpske. Sastanku su prisustvovali i neki
lanovi OK i PK Skoja i Partije. Na sastanku je pretresena
vojna i politika situacija, konstatovano da Partija i SKOJ
imaju vrlo malo podataka o vojnim pripremama i operacija
ma i da se raznim protivurenim vestima ne moe poverovati. S obzirom na ve ranije pomenute pripreme, stavljeno
je u dunost, da i skojevci i omladinci treba da se jave i
to pre odu u dobrovoljce. Takoe je konstatovano da vei
delovi jugoslovenske vojske naputaju Baku i povlae se u
Srem, odnosno dalje za Srbiju i Bosnu. Doneta je odluka da
to uine i skojevske grupe, kako ove iz Novog Sada, tako i
druge koje svakog dana treba da stignu u Novi Sad i usput
se ukljue u jedinice jugoslovenske vojske. Stari OK i MK
su doneli odluku da se takoe povuku u unutranjost zemlje
da bi se prikljuili vojsci. Zbog toga je na ovom sastanku
formiran privremeni, novi Okruni komitet Skoja od pet la
nova, u koji su uli Milan Kom, kao sekretar, Marija aleni, Vera Pavlovi, Zoran Ninkov i Mila Molnar, kao lanovi.
Pod rukovodstvom ora Zliia, prva grupa skojevaca,
njih 40 krenula je 9. aprila 1941.godine preko Petrovaradina
1 Fruke gore za Srbiju, odnosno Bosnu, jer su pretpostav
ljali da e tamo jugosiovenska vojska dati otpor neprijatelju.
U toj grupi, pored ostalih, bili su: Boko Palkovljevi, Tima
Stankov, Duko Grbi, Vujadin Grbi, ore Grbi, Milorad
Proti, Aleksandar Krajaevi, Vladimir Krajaevi, Jovan
Puli, Milan Kovaevi, Jovan Brki, Doka Zagori i dr.
Grupa je 10. aprila 1941. u jutarnjim asovima stigla do Ru* MSRV AO 15013.
345

me i tu bombardovana od nemake avijacije i naila na nemake tenkove i ostale nemake jedinice. Manji broj je u
tom nepredvienom susretu zarobljen, a vei je uspeo da se
probije dalje ili pak da se vrati u Novi Sad. Tom prilikom
zarobljeni su: Duko Grbi, Milorad Proti, Boko Proti,
Aleksandar i Vladimir Krajaevi, Jovan Puli, Voja Miri,
Todor Gostoji, Doka Zagori, Blagoje Palikua i Milan Ko
vaevi. Neki su od njih odvedeni u nemako zarobljenitvo,
dok su ostali neto kasnije puteni ili su uspeli da pobegnu.
Opisujui gore pomenuti dogaaj, jedan od preivelih ue
snika ovako opisuje tu marrutu:
Sa pesmom na usnama kretala se grupa o 40 mladih
boraca u borbu za bolji ivot. Svi smo bili vedri i raspo
loeni ... Kia sa snegom zasipala nam je lica i o i . . . Na
putali smo Fruku goru i gazili ravnice Srema u elji da
to pre stignemo do cilja koji je pred nas postavila Par
tija. Pred samu zoru 10. aprila stigli smo u Rumu krcatu
vojskom svih rodova oruja... I tek to je poelo da svie,
nemaki avioni poee da nas zasipaju kiom bombi...
nasta pometnja. Pojavie se u tili as i nemaki tenkovi
od Sremske Mitrovice, zatim i motorizovana peadija. Nemci u zelenim uniformama, sa naperenim mainkama...
razoruali su nau vojsku. Stajali smo tada prvi put lice u
lice sa krvavim faistima, ali neiskusni i nemoni da ma
ta uinimo... Tu i tamo uo se po koji pucanj oficira
stare jugoslovenske vojske ... Jednim revolverskim puc
njem prekraivali su sebi ivot.. .5
Druga grupa, koju su sainjavali ivko Ranisavljevi,
Sava isalov, ore Mike, Stevan aleni, Strao Hristov i
ore Raji trebalo je po direktivi sekretara PK Skoja ora Zliia da izvri pre odlaska u dobrovoljce, jo neke za
datke. Naime, oni su zadueni da spale kompromitujuu ar
hivu, spiskove komunista, zapisnike o sasluanjima i presu
de, koja se nalazila u Upravi policije i u upravnom odeljenju
Kraljevske banske uprave Dunavske banovine u Novom Sa
du, kao i da likvidiraju policijske agente poput Madarevia
i dr. Nekoliko skojevki su bile zaduene da prate agente i
da o njihovom kretanju obaveste lanove pomenute grupe.
Na sastanku koji je tih dana odran u stanu ora Mikea,
svaki lan je dobio posebno zaduenje koje je trebalo da
sprovede u ovim akcijama. Grupa je obuena u rukovanju
orujem, a posedovala je tri revolvera, jedan karabin i neto
municije. Meutim, ni jednu od pomenutih akcija grupa nije
5
MSRV AO 15013, 12683, 1739 Izjava Milana Kovaevia.
krojaa iz Novog Sada.

346

izvela jer je arhivu graanska straa Ncmzetera dobro

uvala, ili nisu pronali. Agenti se tih dana nisu nalazili u
Novom Sadu, ili se nisu nigde pojavljivali. Osim toga, grupa
je bila obavetena da su agenti, pre svog povlaenja iz No
vog Sada, navodno sami unitili arhivu (kasnije se to poka
zalo kao netano). Veina pomenutih lanova Skoja je 10.
aprila 1941. napustila Novi Sad i sa neto oruja, koje su Ranisavljevi i isalov dobili u Vojnoj komandi u Petrovaradinu i sa ve gore pomenutim orujem, krenula za Frulcu
goru i stigla do Turistikog doma. U Frukoj gori je naila
na jednu manju nemaku jedinicu i zbog toga nije dalje ila.
Posle tri dana, kada su skojevci uli da su Nemci u Rumi i
da su Maari uli u Novi Sad, vratili su se u Novi Sad, gde
su nastavili sa radom.6
Treu grupu dobrovoljaca skojevaca sainjavali su sko
jevci sa Klise i skojevci i omladinci iz ostalih delova Bake
i Banata.
Tih dana (10, 11. i 12. aprila 1941) dolo je u Novi Sad,
na poziv Partije i Skoja, nekoliko stotina omladinaca samo
sa jednim ciljem: da se to pre ukljue u vojne jedinice
radi odbrane zemlje od neprijatelja. S obzirom na povlae
nje vojske preko Dunava i Save, njihove nade su bile da e
vojska zajedno sa njima pruiti glavni otpor neprijatelju
u planinama Srbije i Bosne pa su jedva ekali da krenu
tamo.
Okupljeni u Novom Sadu, pokuali su 12. aprila 1941. da
u vojnom odseku dobiju oruje. Poto nisu uspeli u Novom
Sadu, krenuli su za Petrovaradin da pokuaju da ga tamo
dobiju, a zatim da krenu dalje. S obzirom da su mostovi
na Dunavu prethodne noi (11/12. aprila 1941) ve bili dig
nuti u vazduh, prebacivali su se preko Dunava kako je ko
znao i umeo, uglavnom amcima i skelom. U Petrovaradinu
su naili na haotino stanje. Vojska je uglavnom ve napus
tila Tvravu i oruje nije imao ko da im da. Stanovnitvo,
vojnici koji su traili svoje jedinice i oni koji su ih ve na
pustili poeli su sa pljakom vojnih magazina. Rasulo je
ve bilo u jeku. Uzimalo se i to je trebalo i to nije. Ne
koliko vojnih kamiona i drugih vozila stajali su bez vlas
nika. Oni koji su znali da voze uzimali su kamione, moto
cikle ii druga vozila i kretali dalje, neko prema Beogradu,
a neko prema Vencu. Velika skojevska dobrovoljaka grupa
razbila se u nekoliko delova i svaki deo je samoinicijativno

Isto.
347

krenuo u pravcu koji mu je najvie odgovarao. Neke grupe

su se vratile u Novi Sad, da bi nastavile put svojim kuama,
a neke su otile za Srem, Srbiju i dalje. Kroz Petrovaradin
je prolo ve nekoliko manjih nemakih jedinica. U samom
Petrovaradinu formirana je tzv. Narodna straa od desetak
civila, koja je nekim grupama objavila da je rat zavren i
da idu svojim kuama.
Jedan od skojevaca iz pomenutih grupa, Todor Gavrilovi, ovako opisuje te dogaaje:
Sa Klise smo krenuli kada je poelo da svie. Ili smo
u dve grupe. U mojoj grupi bilo nas je sedmorica: ja, Boa
Kuzmanovi, Stevan Plakov, Bora Prodanovi, Vasa Krsti
i jo jedan ijeg se imena ne seam. Vojni odsek se nala
zio pored sadanje Gimnazije Jovan Jovanovi Zmaj, na
uglu Ul. zlatne grede i Vidakovieve. Hteli smo da tra
imo u odseku vojni raspored. Tu smo zatekli blizu 200
omladinaca. Pred odsekom, u dvoritu Gimnazije, bila je
opta guva. Nove grupe omladinaca stalno su pristizale.
Iz Stepanovieva je dola grupa od oko 60 na elu sa dva
snana mladia... Svi smo traili vojni raspored i oru
je ... inovnik vojnog odseka nam je rekao da idemo
svojim kuama... Omladinci su po grupama krenuli pre
ma dunavskom pristanitu. Poeli smo se prebacivati na
drugu obalu reke, amcima, skelama i kako je ko stigao ...
Najzad smo se prebacili u Petrovaradin. Pored prilaza mo
stu zatekli smo 1015 praznih kamiona, bili su potpuno
novi. Na uglu pored vojne bolnice bilo je parkirano dva
desetak ... motocikla. Oni koji su znali da voze ... posedali
su i krenuli internacionalnim putem prema Sremskim Kar
lovcima ...
Nas nekoliko koji nismo znali da vozimo, krenuli smo
prema senjaku i kasarnama u Petrovaradinu, veruiui da
emo tamo nai nekoga ko e nas uputiti ta treba dalje da
preduzmemo. Slika ie bila ieziva, svuda rasuta vojnika
oprema, puke, ebad, zaprena oprema... Pored kasarne
presrela nas je jedna grupa naoruanih civila ... Kada su
saznali za nae namere, povikali su: Natrag svojim ku
ama! Vidite da je rat gotov... Niie nam bilo svejedno.
Povukli smo se prema Preradovievoj ulici i spustili prema
Dunavu pored kamenikog puta. Tada smo videli kako
mnogi metani uzimaiu iz vojnike pekare brano, mast i
ostale namirnice... U tom trenutku internacionalnim pu
tem naila je jedna nemaka motorizovana kolona, dola ie
do prilaza poruenog mosta i onda skrenula prema Ka
menici ... Tada nam ie bilo sve jasno ... Nas desetak am
cima smo se prebacili nazad u Novi Sad.7
7

Isto, MSRV AO 18479 Izjava Todora Gavrilovia Rileta.

Radivoj irpanov, lan sekretarijata PK KPJ za Vojvodinu

349

Kako se koja grupa skojevaca vraala u Novi Sad tako

se i ukljuivala u tekui rad. Rukovodstvo Partije i Skoja
konstatovali su da je kod jugoslovenske vojske dolo do
izdaje, jer su se samo tako mogli tumaiti postupci poje
dinih oficira u odnosu na neprijatelja.
Takoe je bilo jo nekoliko grupa omladinaca koji nisu
sluili vojsku ali su se poetkom aprila prijavili najblioj
jedinici da bi dobrovoljno stupili u istu. Izmeu ostalih
spomenuemo i grupu od est omladinaca, studenata i rad
nika meu kojima su bili: Duan, Gavrilo i ivko Popovi,
Milo Markovi, Sredoje i Sekula Paji. Oni su se prijavili
novoformiranom puku na Vidovdanskom naselju i sa istim
se povlaili do Rume gde je od Nemaca puk razbijen. Dva
poslednja su pali u nemako zarobljenitvo, dok su se os
tali vratili svojim kuama.

Rad partijskog i skojevskog rukovodstva aprila maja 1941.

Sastav PK KPJ za Vojvodinu martaaprila 1941, ije
je sedite uoi rata bilo u Novom Sadu, bio je sledei: arko
Zrenjanin Ua, politiki sekretar, Svetozar Markovi Toza,
publicista, organizacioni sekretar. lanovi Biroa: Jusuf T
li, tesarski radnik, Radivoj irpanov, obuarski radnik, Gordana Ivakovi, student medicine, Sonja Marinkovi, agro
nom, Eme Ki, radnik, ore Zlii, grafiki radnik, Ivan
Lakovi Vijoglavin, poljoprivredni radnik. Veina od njih se
aprila 1941. nalazila u Novom Sadu, sem Jusuf Tuli, koji je
bio mobilisan u jugoslovensku vojsku, uspeo da izbegne za
robljenitvo i doao u Srem, gde je preuzeo dunost orga
nizacionog sekretara OK KPJ za Srem. Ivan Lakovi Vijo
glavin se nalazio u Banatu, u koji se vratio posle aprilskog
rata. esti april je zatekao arka Zrenjanina u Beogradu.
Istoga dana poslepodne on se zajedno sa jo nekim partij
skim rukovodiocima povukao na Kosmaj. Odatle je posle
nekoliko dana doputovao u Novi Sad. Odmah po ulasku
maarskih okupatorskih trupa u Novi Sad, irpanov je pos
lao onju Marinkovi u Veliki Bekerek (danas Zrenjanin)
gde je trebalo da organizuje prikupljanje crvene odnosno
narodne pomoi. Sudei po kasnijim aktivnostima onje

' Isto.
350

Marinkovi, ona je odravala veoma este kontakte sa PK

KPJ za Srbiju u Beogradu.
U drugoj polovini aprila 1941. u okupiranom Novom Sa
du u stanu irpanova u Ulici Jovana Bokovia 10 odran
je sastanak PK KPJ za Vojvodinu. Sastanku su prisustvova
li: arko Zrenjanin, Svetozar Markovi, Radivoj irpanov,
ore Zlii i Gordana Ivakovi. Na sastanku su praktino
potvreni zakljuci do kojih su ovi rukovodioci doli u
prethodnim meusobnim razgovorima. Oni su glasili: Po
krajinski komitet e se podeliti u dva dela. Jedan e prei
u Banat, ime se, praktino, sedite PK-a prebacuje u Veli
ki Bekerek, dok drugi deo ostaje u Novom Sadu. U Banat
prelaze arko Zrenjanin i Svetozar Markovi, koji e zajed
no sa Ivanom Vijoglavinim rukovoditi pokretom u Banatu.
arko Zrenjanin osim odravanja veze sa Centralnim komi
tetom dobio je i zaduenje da obnovi ili uvrsti partijsku
organizaciju i tehniku u Sremu. Kasnije je taj zadatak
preuzeo Radivoj irpanov. Na ovom sastanku ulogu orga
nizatora Partije i njene tehnike u Bakoj dobio je Radivoj
irpanov a isti zadatak je imao u Banatu Svetozar Marko
vi. Mada e se i sedite PK Skoja kasnije preneti u Banat,
ore Zlii je kao konkretni zadatak dobio organizovanje
Skoja u Bakoj. Gordani Ivakovi je, jo sredinom aprila,
irpanov nagovestio da e, usled okupacije i deobe Vojvo
dine, svaka oblast morati organizovati posebnu tehniku.
Njoj je kao zaduenje najavljeno organizovanje tog rada za
Baku. Na ovom sastanku PK KPJ ona je odreena da odr
ava vezu izmeu lanova PK u Novom Sadu i Banatu a ta MSRV AO 19743 Izvetaj prefekta policije Krajskomandanture u Velikom Bekereku, Franca Raj ta; Zbornik dokumenata
i podataka o narodnooslobodilakom ratu jugoslovenskih naroda,
Beograd 1955, tom I, knj. 6, 144 (dalje Zbornik dokumenata NOR)
Izvetaj PK KPJ za Vojvodinu Centralnom komitetu KPJ od
10. oktobra 1942. lanovi plenuma PK KPJ: Otmar Majer, sekre
tar OK KPJ za severnu Baku, Branko Baji, sekretar OK KPJ(
za junu Baku, Aim Grulovi, sekretar OK KPJ za Srem, Mihalj
Servo, sekretar OK KPJ za severni Banat, Sava Munan, sekretar
OK KPJ za juni Banat, Mihalj gamu, sekretar SK KPJ beejskog
sreza, Stevan Divnin Baba, sekretar SK KPJ abaljskog sreza,
Stevan Dejanov; dr J. Mar j ano v i, Srbija 1941, 45; MSRV AO
13637 Izjava Danila Grujia. Po ovoj izjavi, Ivan Lakovi Vijoglavin, je vodei omladince dobrovoljce iz Banata dospeo ak
do Zvorniika. Po kapitulaciji Jugoslavije Vijoglavin se vratio u
Banat; Budapesti Katonai Birsag BI 0042/1959, valamint BI
059/1959 Trgyalsi jegyzknyv (dalje BKB BI)...
351

kode je zaduena za rad tehnike u Novom Sadu. Na sastan

ku je takoe reeno da se obntSve ili uvrste okruni komiteti
KPJ i Skoja u Novom Sadu, Somboru, Subotici, Sremskoj
Mitrovici, Velikom Bekereku i Panevu. Okruni komiteti
su imali da konsoliduju mesne komitete a ovi partijske
elije.
Na osnovu odluka ovog sastanka PK KPJ irpanov je
obavestio Gordanu Ivakovi da treba da otputuje u Sremsku Mitrovicu i pronae Aima Grulovia, politikog sekre
tara OK KPJ za Srem, i Jusula Tulia. Krajem aprila 1941.
Gordana Ivakovi je legalno otputovala u Srem, pronala
ih obojicu i obavestila da e kod njih doputovati arko
Zrenjanin sa ciljem da se posavetuju o obnovi ili uvrenju
partijskih organizacija u Sremu. O izvrenom zadatku Gor
dana Ivakovi je, po povratku u Novi Sad, obavestila Radivoja irpanova. Poetkom maja arko Zrenjanin je, nose
i sa sobom jednu irilinu pisau mainu koja se nalazila
prethodno kod Andrije Lederera, napustio Novi Sad i otpu
tovao za Sremsku Mitrovicu. Po nekim izvorima, arko Zre
njanin je iz Mitrovice nastavio put za Beograd a odatle za
Veliki Bekerek. Sasvim je realna pretpostavka da je u Be
ogradu doznao da treba da putuje u Zagreb na savetovanje
rukovodeeg kadra KPJ, kome je, kao to se zna, prisus
tvovao11.
Okruni komitet KPJ za junu Baku, koji je vrio fun
kciju i Mesnog komiteta KPJ za Novi Sad, posle aprilskog
rata inili su: Vladimir ivanovi, sekretar, privatni nametenik, Jovan eravljev, metalski radnik, limar, Ivan Koi,
tekstilni radnik, Rudolf Grin, tapetarski radnik, Livija Bem,
privatni nametenik, Andrija Lederer, trgovaki pomonik,
ore Belin, bankarski inovnik, Kota okica, grafiki
radnik, Sava isalov, grafiki radnik, lanovi. Pod nadle
nost ovog komiteta spadali su srezovi: novosadski, abaljski,
titelski, beejski, kulski i bakopalanaki12.
Pokrajinski komitet Skoja za Vojvodinu uoi aprilskog
rata 1941, sa seditem u Novom Sadu, imao je sledee lano-

10 BKB

BI 059/1959.
Isto; Danilo K e c i , Pripreme za ustanak u Vojvodini 1941.
godine, Istorija radnikog pokreta, zbornik radova, Beograd 1966,
237238.
12 Isto; MSRV AO 15013. Vladimir ivanovi preuzima du
nost sekretara OK KPJ za junu Baku nakon to se utvrdilo da
je dotadanji sekretar Branko Baji pao u nemako ratno za
robljenitvo.
11

352

Sonja Marinkovi, lan biroa PK KPJ za Vojvodinu

353

ve: ore Zlii, grafiki radnik, sekretar. lanovi sekreta

rijata: Milorad Pavlovi Mika, student prava, i Ljuba ivkovi, radnik, obojica iz Novog Sada. Ostali lanovi: Stevan
Caleni, tamparski radnik iz Novog Sada, Ljuba Doroslovaki, metalski radnik iz Beej a, i Nikola ivanovi, student
prava iz Paneva. Krajem maja ili poetkom juna i sedite
t'K Skoja je prebaeno u Veliki Bekerek. Osim Milorada
Pavlovia i Nikole ivanovia, svi ostali lanovi PK Skoja
su se aprilskih dana nalazili u Novom Sadu. Pavlovi je 3/4.
aprila napustio Novi Sad da bi se sredinom istog meseca na
kratko vratio u njega. Tu je doznao da ga maarske vlasti
trae te je ponovo otputovao za Beograd. Krajem marta i
ivanovi je otputovao za Panevo, gde je dobio poziv za
vojsku. On se odazvao tom pozivu da bi se nakon raspada
stare jugoslovenske vojske vratio u Panevo i tu ostao sve
do 20. juna 1941.
Ne raspolaemo podacima o tome kada je dolo do
smene na elu MK Skoja, tj. kada je Stevana alenia zamenio Sava isalov. No u periodu posle okupacije sastav MK
koji je vrio funkciju OK Skoja za junu Baku bio je sledei: Sava isalov, grafiki radnik, sekretar, Ljubomir Doroslovaki, metalski radnik, ore Mike, student prava,
Zivko Ranisavljevi, svreni maturant ST, lanovi." Terito
rija dejstva OK Skoja poklapala se sa teritorijom na kojoj
je delovao OK KPJ. Aktivnost KPJ i Skoja u aprilskim i
majskim danima 1941. sastojala se u uspostavljanju poki
danih veza izmeu pojedinih organizacija i foruma, u nji
hovom sreivanju i obnavljanju, jednom reju, konsolidovanju partijske i skojevske organizacije, njihovom omasovljavanju, odnosno u pripremama za pruanje otpora okupa
toru. Ovi zadaci su se odnosili kako na rad u Novom Sadu,
tako i u celoj junoj Bakoj, odnosno za irpanova i Zliia
za itavu teritoriju Bake i dela Baranje.
Osim neposrednih organizacionih zadataka, zatim saku
pljanja oruja, o emu e jo biti rei, znaajni vid rada
partijske i skojevske organizacije Novog Sada bio je poli
tiki rad odnosno rad tehnike. Kod komunista Novog Sada
nije se ni jednog trenutka javila dilema ni kolebanje u pog
ledu pitanja da li nastaviti rad u okviru KPJ ili se priklju
iti Komunistikoj partiji Maarske, odnosno maarskim sin
13 MSRV AO 19743; 19742 Zapisnik sa sasluanja Nikole
ivanovia od 14, IX 1942.
14 MSRV AO 12683, 15739, 8361 Grupne rekonstrukcije sa
uesnicima NOP-a u Novom Sadu.

354

dikalnim organizacijama, kao to je to bio sluaj kod po

jedinaca u Somboru i Subotici (npr. sluajevi Domanja i Salaija). Isto tako, ve sada treba naglasiti da u lanstvu KPJ
i Skoja Novog Sada nije dolo ni do osipanja ni do pasivizacije ni jednog lana. To posebno istiemo za pripadnike
maarske narodnosti. Takvim svojim stavom oni su doka
zali da njihovo stupanje u redove KPJ u periodu Kraljevine
Jugoslavije nije bilo na nacionalnoj ve klasno-socijalnoj i
politikoj osnovi.
U nastojanjima da se u kontaktu sa zaplaenim i elimino demoralisanim narodom objasne uzroci aprilske ka
tastrofe Jugoslavije, da mu se otvore svetlije perspektive, da
mu se povrati neophodno potrebno samopouzdanje, partij
skoj i skojevskoj organizaciji Novog Sada umnogome su
pomogli proglas CK KPJ od 15. aprila 1941. i prvomajski
proglas.
Vrlo je reit, gotovo vizionarski, ovaj citat iz proglasa
od 15. aprila 1941:
Komunisti i itava radnika klasa Jugoslavije ustrajat
e do konane pobjede u prvim redovima protiv osvajaa.
Ne klonite duhom ni onda ako u toj borbi vremenom i
podlegnete, jer e se iz ovog krvavog imperijalistikog po
kolja raati novi svijet, zbrisat e se za uvijek korijeni
imperijalistikih ratova i nacionalnog porobljavanja. Stvo
rit e se na istinskoj nezavisnosti svih naroda Jugoslavije
slobodna bratska zajednica.15
Obraaju se radnom narodu Jugoslavije, prvomajski
proglas je donosio:
Sve je vas zadesila uasna nesrea, postali te rtvom...
zloinake politike vlastodraca u Beogradu, koji su vodili
brigu, dok su bili na vlasti, samo o svojim kapitalistikim
interesima. Vodili su rauna samo o tome kako e se vie
obogatiti. Zbog tih interesa ugnjetavali su preko dvadeset
godina razne narode Jugoslavije, zbog tih interesa zloi
naki su zanemarili odbranu zemlje, zbog tih interesa za
branili su avangardu radnike klase Komunistiku partiju
Jugoslavije, uveli Zakon o zatiti drave i kroz 20 godina
punili tamnice Jugoslavije najboljim borcima radnike kla
se. Zbog tih interesa su se udruili sa osovinskim razboj
nicima (Stojadinovi i drugi) i na taj nain omoguili da
nanju tragediju. Zbog tih interesa ogluili su se i silom
odupirali neodoljivoj volji svih naroda Jugoslavije da se u
interesu mira i nezavisnosti naroda Jugoslavije stvori na
vrijeme pakt o uzajamnoj pomoi sa velikom i monom
zemljom, sa Sovjetskim Savezom. Kroz sve to vrijeme avan
15
Zbornik dokumenata NOR, tom V, knj. 1, 57, Proglas
CK KPJ od 15. IV 1941.

355

garda radnike klase Komunistika partija Jugoslavije, iako

progonjena, stajala je dosljedno u borbi za prava izrablji
vanih i nacionalno ugnjetenih, uporno je ukazivala put
kojim treba da se ide, da bi se spasio mir i nezavisnost
naroda Jugoslavije. I kao to je Kom. partija do sada sta
jala u prvim redovima narodne borbe, tako e od sada
jo upornije organizirati i voditi borbu naroda protiv oku
patora i njihovih slugu u zemlji, protiv raspirivanja nacio
nalne mrnje, a za bratstvo naroda Jugoslavije i svih na
roda na Balkanu. Protiv izrabljivanja radnih naroda, za
bolju i sretniju budunost.
Radnike, seljake,
CK KPJ poziva:

graane

sve

rodoljubive

elemente

Na okup! U ovim sudbonosnim danima potrebno je

ujediniti sve vae snage u borbi za va opstanak. Va
opstanak i vae nacionalne tekovine ugroeni su od vaih
vjekovnih neprijatelja... Ne klonite duhom, ustrajte u
borbi u koju vas poziva i koju vodi avangarda radnike
klase Komunistika partija Jugoslavije!
Omladini Jugoslavije prvomajski proglas skree panju
da je u zemlju doao najgori neprijatelj omladine: Nepri
jatelj koji potocima prolijeva mladu krv da bi produio i
vot onome to je preivjelo, to smeta razvitku ovjean
stva kapitalistiki drutveni sistem. I zato: Omladino,
Komunistika partija te poziva da bude u prvim redovima
narodne borbe protiv imperijalistikih osvajaa u borbi za
sretnu i bolju budunost mlade generacije.
U politikom radu meu lanstvom partijske i skojev
ske organizacije u Novom Sadu, kao i u radu sa irim kru
gom simpatizera odnosno onima koje je tek trebalo pridobi
ti, znaajnu ulogu je imala predratna partijska i napredna
literatura.17

l# MSRV AO 12078 Prvomajski proglas CK KPJ iz 1941.

MSRV AO 15013, 12683, 15739, 8361. Citale su se razne
broure, romani sa socijalnom problematikom, knjievna i druga
dela u kojima se propagira ivot u Sovjetskom Savezu: Klase i
klasna borba, Istorija SKP (b), Dijalektiki i istorijski materijali
zam, Zakljuci IV konferencije Skoja, Dranje pred klasnim ne
prijateljem, Imperijalizam kao najvii stadi juni kapitalizma, bio
grafije Staljina, Buharina, razni referati Staljina i Dimitrova, bro
ure: Sovjeti osvajaju Severni pol, Kako sam postao Stahamovac
i dr. Tu su i knjievna dela Gorkog, Solohova i drugih sovjetskih
i naih naprednih pisaca. Dobar deo navedenih broura i dela bio
je, jo u periodu stare Jugoslavije, preveden i na maarski jezik.
1

356

Uspeniji politiki rad nije se mogao zamisliti bez pro

pagandnog materijala za iju je izradu neophodno bila po
trebna tehnika, kojoj je Partija oduvek poklanjala posebnu
panju. Otuda se, neposredno posle okupacije, meu konkre
tnim merama koje preduzima partijska organizacija nalazi
i rad na formiranju tehnike. S obzirom na funkciju koju je
u tom smislu vrila i pre aprilskog rata, zadatak formiranja
tehnike u Novom Sadu poveren je, ve sredinom aprila Gordani Ivakovi.
Da bi se obezbedili uslovi za tampanje letaka i drugog
propagandnog materijala, odmah su preduzeti kontakti i raz
govori u tom pogledu. Tako je Livija Bern obavestila Gor
danu Ivakovi da se u bivim prostorijama BOTI-a nalaze
pisaa maina marke triumf i maina za umnoavanje
koros. Saznavi za to, Radivoj irpanov je izdao uputstvo
da se te maine iznesu. Ovo uputstvo je preneto Liviji Bem
i Jovanu eravljevu, koji su ga i izvrili. Maine su prenete
u stan Jovana eravljeva. Ubrzo se partijski tehniki aparat
poveao. irpanov je doznao da se u stanu potanskog i
novnika Ivana Klaria nalaze dve pisae maine koje je vlas
nik spreman da ustupi. irpanov je to saoptio Gordani
Ivakovi a ova je to u vidu uputstva prenela Andriji Ledereru. Lederer je obe maine odneo u svoj stan. Jednu od
njih, kao to smo rekli, poneo je sa sobom arko Zre
njanin.1'
Tokom maja, osim to je dobavljena izvesna koliina
hartije i matrica, sve vie se formirao i krug ljudi oko te
hnike. To su bili: Gordana Ivakovi, Livija Bem, Andrija
Lederer, Vjeeslav Cimr, Slobodan Kovaevi, svi lanovi
KPJ. U tom vremenu Jovan eravljev je uspeo da nabavi
jo jednu pisau mainu. Tako su stvoreni neophodni uslovi
za organizovanje novosadske partijske tehnike ijem se os
tvarenju prilo krajem maja 1941. Tehnika je raspolagala
sa tri pisae maine i jednom mainom za umnoavanje.
Informisan a i sam angaovan u svim poslovima koji su se
snrovoili u Novom Sadu a odnosili su se na Partiju ili
Skoj. irpanov se saglasio sa predlogom da novosadskom
tehnikom rukuje Livija Bem. Saoptavajui joj tu odluku,
njoj je istovremeno naloio da pronae stan u koji e se
tehnika smestiti kao i oveka koji e joj pomagati u tom
18
BKB BI 0042/1959 i 059/1959. ilegalni stan Jovana e
ravljeva koji se spominje, u stvari je stan u kome ie ivela norodica Bursa mati Danica i njene kerke Milica i Vukica. Nala
zio se u Ulici Vladike Maksima 9 (sada Koe Kolarova 9).

357

358

ore Zlii, sekretar PK Skoja za Vojvodinu

poslu. Nakon nekoliko dana Livija Bem je obavestila Gordanu Ivakovi da e tehnika biti u stanu Ivana Koija,
lana OK KPJ, u Mornarikoj ulici br. 1 na Telepu, i da e
joj on u poslovima tehnike istovremeno i pomagati. Iz svo
ga stana Andrija Lederer j odneo u Koijev stan pisau
mainu erika, a Jovan eravljev je iz svoga stana prebacio
kod Koija mainu za umnoavanje koros. Potreban ma
terijal za rad tehnike Livija Bem je dobijala od Gordane
Ivakovi a tekstove koje je trebalo umnoavati od Radivoj a
irpanova ili Gordane Ivakovi1.
Prvi materijal koji je umnoen u ovoj tehnici poetkom
juna bio ie proglas PK KPJ za Vojvodinu. Do toga proglasa
Radivoj irpanov je doao zajedno sa direktivama koje su
mu prenete sa Majskog savetovanja KPJ u Zagrebu, odnos
no PK KPJ za Vojvodinu. Originalni proglas, pisan na srpskohrvatskom jeziku, irpanov je predao Gordani Ivakovi
sa zahtevom da se prevede na maarski jezik i otkuca na
matrice. Posao prevoenja i prekucavanja obavili su Andri
ja Lederer i Livija Bem. Prema oskudnim podacima kojima
raspolaemo izgleda da je irpanov predao Zori Rakoi er
matrice proglasa na maarskom jeziku da se umnoe. Teh
nika, kojom je rukovodila Livija Bem, umnoila je navedeni
proglas na srpskohrvatskom jeziku. U istoj tehnici umno
en je i proglas CK KPJ izdat povodom napada Nemake
na SSSR20.
Tokom juna 1941. Radivoj irpanov, Livija Bem i Vla
dimir ivanovi uspeno su organizovali mreu za rastura
nje letaka, koja je prelazila i okvire novosadskog okruga tj.
praktino se irila na celu teritoriju Bake i dela Baranje21.
Sve do blizu Novog Sada jugoslovenska vojska se povla
ila u relativnom redu i organizovano, i bez kontakta s
neprijateljem. Tada, delom zbog demoralizacije koja se sve
19 Isto. Po izjavi Milice Bursa Bebe, ona je, posle nekoliko
dana od donoenja pisae maine, istu, po zahtevu eravljeva,
predala Ivanu Koiju, dok je apirograf koros, takoe po eravljevom uputstvu, Koiju predala Vukica Bursa. Iz Koijevog
stana tehnika je kasnije prebaena u stan Andrije Lederera u
Njegoevoj ulici broj 12.
20 Isto. Poetkom juna 1941. Partija je uspela da obezbedi
stan u Ulici Cara Nikolaja (sada Maksima Gorkog). Stanodavka,
Rua Lui je potom odmah otputovala u Beograd, odakle se vra
tila tek u jesen iste godine. U njen stan se smestila Zora er Ra
koi, koja je, zajedno, sa Agnezom Sas, radila na tehnici na ma
arskom jeziku.
21 BKB BI 0042/1959 i 059/1959.

359

vie uvlaila meu vojnike zahvaljujui dejstvu vieg ofi

cirskog kadra i pete kolone, kao i zbog akcija nemzetera, dolazi do sve eih i masovnijih pojava ostavljanja
oruja i vojne opreme. Bila je to povoljna, mada i kratko
trajna prilika da se doe do oruja. Ta ansa iz raznih raz
loga nije iskoriena. Direktiva o skupljanju oruja ili nije
uopte doprla do novosadske partijske organizacije, ili je
stigla kada je gotovo sve oruje okupator pokupio. Istina je
da se nije moralo ekati na direktivu jer se iz sveopte po
litike koju je vodila KPJ do aprilskog rata moglo zakljuiti
da e oruje biti preko potrebno za borbu koja e se voditi
u novim uslovima. Sluajeva samoinicijativnog prikupljanja
oruja imamo i u Novom Sadu ali ire akcije ne. Ona se nije
sprovela i zbog toga jer je, izmeu ostalog, najborbeniji
deo skojevaca u vreme kada je oruje stajalo takorei na
dohvat ruke, bio van Novog Sada. Vea koliina oruja le
ala je samo kratko vreme bez vlasnika. Ako nisu sami ra
zoruali jugoslovenske vojnike i oruje uvali na jednom
mestu, nemzeteri su preduzeli akciju da se ono prikupi
i po ulasku maarske faistike vojske u grad istoj preda.
Izvestan broj graana je uspeo da skloni neto oruja,
municije i vojne opreme, bilo na osnovu drevne izreke zlu
ne trebalo, bilo na osnovu formirane ili uroene ljubavi
prema oruju. Meutim, kada je okupator pod pretnjom smr
tne kazne naredio da se oruje preda, veina se, pod pretnjom
i zaplaena masovnim ubistvima prilikom ulaska, odazvala
tom pozivu.
Sve ovo ne znai da u Novom Sadu, tih aprilskih dana,
nije bilo prikupljeno nita oruja, municije, bombi. Otuda je
pitanje oruja bilo veoma akutno i aktuelno i u izvesnoj me
ri uticalo na oblike borbe i taktiku njenog voenja 1941. go
dine.
Iz izjava pojedinaca ne moe se dobiti tana slika o
broju puaka, revolvera, bombi koji su prikupljeni apri
lamaja 1941. Kada je u pitanju vreme dolaska do nekog
oruja ili koliina koja je tom prilikom prikupljena, seanja
uesnika su potpuno nepouzdana. Zadatak nabavljanja oru
ja bio je na dnevnom redu tokom itave narodnooslobodilake borbe. Nakon direktive o otpoinjanju oruanog ustan
ka protiv okupatora uinjen je nov, organizovan napor da
se doe do oruja. Tu i tamo ono se nalo na mestima gde
360

ga je jugoslovenska vojska ostavljala a okupator nije uspeo

da ga pronae ili pak kod pojedinaca koji su ga bili sklonili.20
Organizovaniju i iru akciju sakupljanja oruja, sprove
denu po direktivi lana KPJ Bore Prodanovia, nalazimo na
Rlisi. Rada Prodanovi, Stevan Prodanovi, ivko Prodanovi, Todor Gavrilovi, ivko Brzak i drugi sakupili su neto
veu koliinu oruja. Ono se nalazilo pre svega na severnom
prilazu Novog Sada kod ciglane, gde je jugoslovenska voj
ska ostavila i dosta municije, ebadi, sena i dr. Mada su i
ovi podaci uslovni, sakupljeno je i sklonjeno oko destak pu
aka, nekoliko pitolja, dva sanduka municije i bombi. Sve
ovo je bilo preteno bazirano kod Gavrilovia i porodice
Prodanovi.23
Rad na ostvarenju odluka Majskog savetovanja KPJ
Za dalju aktivnost komunista i ostalih rodoljuba cele
zemlje bile su od posebnog znaaja istorijske odluke Maj
skog savetovanja rukovodeeg kadra KPJ u Zagrebu. Meu
delegatima prisutnim na ovom savetovanju nalazio se i po
litiki sekretar PK KPJ za Vojvodinu arko Zrenjanin Ua,
22
MSRV AO 15013 ivko Ranisavljevi izjavljuje da je je
dna od prvih akcija bila prikupljanje oruja, ali da ie u njoj. osim
Klise, prikupljeno svega nekoliko bombi i 45 pitolja; MSRV
AO 15746 Ivan Krnjajac navodi da su kod njega posle kapitu
lacije Jugoslavije bila dva pitolja, a da je kasnije uspeo da naba
vi jo dva. Postepeno, tj. u raznim vremenskim razmacima nredao ih je Kosti okici; aDrilskih dana je i Julija Jurin Baii, zajed
no sa svojim susedom Miletom, zakopala u svojoi bati jedan
sanduk municije koji su jugoslovenski vojnici ostavili na prilazu
Novog Sada, kod Vidovdanskog Naselja, zajedno sa drugim stvari
ma. Julaavgusta ona je taj sanduk predala Jovanu Zeravlievu;
iz biografije Radoslava Miiatovia i usmenog razgovora sa Laza
rom Draiem, iz Kaa. tada uenikom gimnazije u Novom Sadu,
vidi se da su njih dvojica zaiedno sa Duanom Pavloviem i Aleksandrom Kaleniem u Kakom ritu, gde se razoruala jedna
jedinica jugoslovenske vojske, sakupili desetak bombi, dva pito
lja i veu koliinu oruja. Takoe su sa jednog oborenog nema
kog aviona koji je pao izmeu Kaa i ureva demontirali ot
premnu i prijemnu radio-stanicu TI leto 1941. od Draia ie iz Ka
a deo radio-stanice odnet u Novi Sad. Poetkom septembra iz No
vog Sada su doli po drugi deo te radio-stanice a takoe i po os
tatak oruja. I jedno i drugo bilo je namenjeno sremskim parti
zanima.
25

MSRV AO 12682 Izjava Rade Prodanovia; 18479, 15013.

361

koji je prisutne upoznao sa stanjem u Vojvodini. Ovo savetovanje je bilo neophodno jer su krupni i neodloni razlozi
traili ... da Partija hitno mobilise sve svoje snage kako
bi savladala velike i teke zadae koje stoje pred njom u
ovim sudbonosnim danima, kada se oi porobljenih narod
nih masa svih zemalja Jugoslavije upiru u nau Komuni
stiku partiju kao rukovodioca njihovih borbi, kada se upiru
oi u veliku zemlju socijalizma SSSR kao zemlju mira,
blagostanja i napretka. Tri osnovna zadatka nala su se
pred ovim savetovanjem:!) da se u novonastaloj situaciji
uslijed okupacije zemlje naa Partija brzo organizaciono pri
lagodi novim uslovima; 2) da se izvuku pouke i zakljuci iz
bliskih minulih dogaaja, koji su prethodili i odigravali se za
vrijeme napadaja imperijalistikih osvajaa na nau zemlju, o
ulozi nae Partije u to vrijeme; 3) da se utvrde zadae koje
se sada postavljaju pred nau Partiju, kada je zemlja rasparana, a narodi Jugoslavije opljakani i porobljeni stenju pod
okupatorskom izmom imperijalistikih grabei j i vaca.24
Savetovanje je konstatovalo:
Jedan od najkrupnijih uspjeha nae Partiie, u poslednjim dogaajima je svakako taj to je Partiia ostala i
tava, to je sauvala svoje kadrove u tim tekim momen
tima, to je ostao kontinuitet u radu Partije kroz itavo
vrijeme, to je ona u ovom haosu i zbrci ostala jedina
nerazbijena, nastavljajui svoj rad. Nesmetano funkcionisanje svih partijskih foruma, od CK do eliia, i izdavanje
partijskih proglasa i letaka dokaz je snage Partije. Odra
vanje Savjetovanja KPJ u vrijeme ovog krvavog bjenjenja
terora jeste takoe dokaz da Partija nije
uzalud tro
ila
vriieme poslednjih godina pripremajui se za ove do
gaaje.25
Okupacija i estoki teror postavili su pred Partiju zada
tak da se prilagodi novim uslovima, da pronae nove meto
de, kako u radu, tako i u irenju propagande i agitacije. Sva
dotadanja nastojanja da se opasna slabost partijskih orga
nizacija nekonspirativnost otkloni, nisu dala potrebne
rezultate.
Insistiranje Savetovanja na uklanjanju
ove slabo
sti nije podrazumevalo suavanje
rada i sektatvo ve, na
24 Zbornik dokumenata NOR, tom II, knj. 2, 723 Zak
ljuci sa Majskog savetovania KPJ u Zagrebu, koje je odrano
poetkom maja 1941; Danilo K e c i , Pripreme za ustanak u Vojvo
dini 1941. godine. Istorija radnikog pokreta, zbornik radova, Beo
grad 1966, 237238 i td!
25 Isto

362

protiv, jo vee proirenje mree partijskih organizacija. Uz

potrebnu budnost prema moguim provokatorima: Treba
obuhvatiti u partijske organizacije naglaavalo je Majsko
savetovanje najbolje elemente radnika i seljaka i pote
ne inteligencije, sve one koji su se pokazali ili se pokazuju
u ovim uslovima kao neustraivi i disciplinirani borci.26 Ne
sigurne i kolebljivce treba odstraniti iz redova Partije, tra
ilo je Savetovanje.
Uvrujui organizaciono svoje redove stoji u ma
terijalima Majskog savetovanja i proirujui svoju orga
nizacionu partijsku mreu u gradovima i na selu, Partija mo
ra da usmeri najveu panju borbi protiv okupatora, za na
cionalno osloboenje podjarmljenih naroda Jugoslavije. U
vezi s tim potrebno je povezati se svugdje na terenu sa svim
onim grupama i pristalicama negdanjih krahiranih bur
oaskih partija koje su voljne da se bore pod rukovodstvom
Kom. partije protiv okupatora i protiv svega onoga to je
donijelo narodima Jugoslavije dananje patnje i zlo. Pri
tome treba narodu davati jasnu perspektivu i mogunost
izlaza iz sadanje situacije.27
Posebnu panju partijske organizacije imaju da posvete
organizovanju i radu tehnike kao i vaspitanju partijskog
kadra u duhu marksizma lenjinizma.
Meu vane zadae Partije spadala je krajnje energina
borba protiv raspirivanja nacionalne mrnje. Za produblji
vanje neprijateljstava izmeu pojedinih naroda i narodnosti
i izazivanje meusobne mrnje podjednako su bili zainteresovani i okupatori i reakcionarna domaa buroazija. Prvi,
da bi lake vladali, a drugi, da bi skrenuli panju naroda sa
sebe na druge narode. S tim u vezi i komunisti Vojvodine
dobili su na Majskom savetovanju posebne zadatke:
I u Vojvodini besni teror okupatora. I ovdje se svireDO
progoni srpski ivalj. I ovdje okupatori nastoje da to
vie raspire nacionalnu mrniu meu mnogobrojnim nacio
nalistima. Maarski i nemaki osvajai hukaju domae
stanovnitvo maarske i nemake narodnosti Drotiv Srba
i drugih nacionalnih manjina. Posledica toga bila su neu
vena zloinstva prema srpskom stanovnitvu. Zulume veli
kosrpskih bira sada ispata neduno srpsko stanovnitvo.
Komunisti Vojvodine imaju tu veliku zadau da suzbiiaju
sijanje nacionalne mrnje, da raskrinkavaju vred narodima
Vojvodine okupatorske nasilnike kao neprijatelje radnog
26 Isto.
27 Isto.
363

Proglas PK KP] za Vojvodinu od poetka juna 1941

364

naroda svih nacionalnosti. Komunisti Vojvodine imaju tu

veliku zadau da rade na okupljanju svih narodnosti u bor
bi protiv zla to ga je prouzrokovao rat i okupacija, za
bratstvo meu narodima Vojvodine, da vode zajedniku
borbu protiv imperijalistikih nasilnika i okupatora, za
bratski sporazum i ravnopravnost naroda Vojvodine, za is
tinsko reenje nacionalnog pitanja putem slobodnog opredeljenja naroda,u
Majsko savetovanje je donelo veoma vaan zakljuak,
naime da injenica to je Jugoslavija rasparana i podijelje
na. .. ne moe da bude nikakva prepreka za daljnje jedin
stveno djelovanje Komunistike partije Jugoslavije, to ne
moe biti nikakva zapreka za zajedniku borbu naroda Ju
goslavije za njihovu nezavisnost i slobodu, to ne moe biti
zapreka za zajedniku borbu naroda iz svih pokrajina protiv
okupatora i njihovih agenata u zemlji. Pod vodstvom Komu
nistike partije Jugoslavije narodi e izvojevati sebi slobodu,
nezavisnost i bolju budunost, jer je to ivotna zadaa i cilj
avangarde proletarijata, Komunistike partije Jugoslavije.2
Sudei po nekim konkretnim organizacionim merama
koje su usledile posle Savetovanja u Zagrebu, moe se izvu
i zakljuak da objavljeni materijali nisu sadravali sve od
luke donete na Savetovanju. Medu njima nalazimo odluku
o preseljenju CK KPJ u Beograd; raspored lanova CK KPJ
u pojedine delove zemlje sa zadatkom da rukovode borbom
protiv okupatora; prerastanje vojnih komisija u vojne ko
mitete pri pojedinim partijskim rukovodstvima.30
Govorili smo neto opirnije o Savetovanju KPJ u Zagre
bu jer raspolaemo veoma oskudnim izvorima za sadrinu
savetovanja, preciznije: majskog sastanka PK KPJ za Voj
vodinu. S obzirom da je taj sastanak PK odran pod ruko
vodstvom arka Zrenjanina, za koga smo rekli da je bio u
Zagrebu, logino je pretpostaviti da je na dnevnom redu
bilo sve ono o emu je raspravljano na Majskom savetova
nju KPJ.
Majski sastanak Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvo
dinu odran je sredinom maja 1941. u blizini Bekereka. Na
njemu su prisustvovali arko Zrenjanin, Svetozar Markovi,
Ivan Lakovi Vijoglavin i Mihalj Servo. Odluke ovog sastan
ka bile su u duhu zagrebakih. Trebalo je uvrstiti, ojaati i
proiriti sve partijske i skojevske organizacije prijemom no
28
29
30

Isto.
Isto.
Dr J. Mar j ano vi , Srbija 1941, 6061.

365

vih lanova iz redova radnika, seljaka i potene inteligencije.

U krug simpatizera uvlaiti sve one koji su spremni za bor
bu protiv okupatora. S obzirom na uslove koje je donela
okupacija, partijske i skojevske organizacije su imale da
pronau nove organizacione forme. Uz odgovarajuu panju
formiranju i radu tehnike, trebalo je pronai nove metode
u agitaciji i propagandi. Sadrina ovog rada trebalo je da
bude u objanjavanju narodu uzroka poraza u aprilskom ra
tu; raskrinkavanju politike okupatora, naroito one u od
nosu na pojedine narode i narodnosti; propagiranju ivota
u Sovjetskom Savezu; otvaranju perspektive borbe koju je
najavljivala KPJ. Na elo Pokrajinskog Vojnog komiteta
izabran je dotadanji rukovodilac Vojne komisije Radivoj
irpanov, uz obavezu da se formiraju odgovarajui komite
ti pri okrunim, sreskim i mesnim partijskim komitetima.
Sve organizacione mere imala je da prati pojaana konspirativnost. Partijskom rukovodstvu za Vojvodinu je ve u to
vreme bilo prilino jasno da je sukob izmeu Nemake i
Sovjetskog Saveza neminovan. S tim u vezi na sastanku PK
je doneta odluka da se svim partijskim i skojevskim organi
zacijama izda direktiva o skupljanju oruja, koje e uskoro
biti potrebno. Sve odluke sa ovog sastanka trebalo je da se
prenesu partijskom i skojevskom lanstvu. Na Majskom
sastanku PK je takoe razmotreno pitanje razmetaja po
jedinih lanova PK KPJ za Vojvodinu.
Saopteno je da KPJ nastavlja, uprkos okupaciji i ko
madanju zemlje, jedinstveno da deluje na itavoj teritoriji
Jugoslavije. Odlueno je da PK KPJ za Vojvodinu izda prog
las kojim e se obratiti narodima Vojvodine.
Odluke majskog sastanka PK KPJ za Vojvodinu, za
jedno sa proglasom PK-a, prenete su Radivoju irpanovu
drugom polovinom maja 1941."

31
Zbornik dokumenata NOR, tom II, knj. 2, 723; Zbornik
dokumenata NOR, tom I, knj. 17, 28; MSRV AO 19743. Ne raspo
laemo tanim, bolje rei gotovo nikakvim podacima o tome ko je
preneo Radivoju irpanovu odluke sa Majskog sastanka PK KPJ
za Vojvodinu. Jedan jedini izvor izjava Ferenca Kuere, do
kraja maja organizacioni sekretar OK KPJ za zapadnu Baku i
Baranju donosi podatak da je Svetozar Markovi oko 20. ma
ja 1941. bio u Somboru, da se sastao sa Kuerom i da je tom pri
likom saznao i za odluku da KPJ nastavlja jedinstveno da deluje
u celoj Jugoslaviji. Ako je taj podatak taan, onda je sasvim nor
malno da je Svetozar Markovi bio i u Novom Sadu i da se sas
tao i sa Radivojem irpanovim.

366

Ve smo spomenuli da je proglas PK KPJ za Vojvodinu

poetkom juna 1941. godine umnoen i u Novom Sadu i to
na srpskohrvatskom i maarskom jeziku. Proglas je sastav
ljen u duhu najveeg broja zakljuaka Majskog savetovanja
KPJ u Zagrebu, odnosno PK KPJ u Bekereku.
U uvodnom delu proglasa Pokrajinski komitet KPJ ob
janjava narodima Vojvodine karakter rata koji se vodi;
registruje teror sproveden u Vojvodini; ukazuje na kapitulantsku i eksploatatorsku politiku kapitalista u Jugoslaviji;
podsea na uzaludnost pokuaja KPJ da sprei rasulo i da
se prui organizovaniji otpor osvajaima .
Proglas se potom posebno obraa pojedinim narodima.
Teror koji se svalio na srpske radnike, seljake i rodoljubive
graane (ubistva, proterivanje kolonista, pljaka i dr.) je
zaista veliki. Ali kae se u proglasu vas sve to ne
sme baciti u oajanje, vi ne smete da klonete duhom! Ni ne
uvena izdaja koju su uinili kapitalisti Jugoslavije i razni
otvoreni agenti nemakih, talijanskih, maarskih i drugih
imperijalista, ni peta kolona ne sme da vam ubije veru u
konano
osloboenje
i
bolju
budunost
(podvukli
autori).
Vi ne smete dopustiti da vas navedeni zloini odvedu na put
ovinizma, da o mrzne te radne mase Maara i Nemaca koje
se uveliko razoaravaju u svoje oslobodioce, i same osuuju
poinjena zverstva. Vi ne moete da zbog nekoliko lumpen-proletera i propaMca iz redova nemakih i maarskih radnika
i seljaka, koji su direktno uestvovali u pomenutom zloinu,
osudite i omrznete iroke slojeve maarske i nemake narod
nosti. Naprotiv, duni ste da se zajedno sa njima borite
protiv nemakih i maarskih imperijalista koji e pljakati
i obespravljivati i same njihove narode u Vojvodini. Ne po
vezu jite se sa zaslepljanim ovinistima bilo kojeg naroda u
borbi protiv drugog naroda. Borba za osloboenje naroda
Jugoslavije moe i za Vojvodinu biti uspena samo ako se
vi zajedno sa maarskim, nemakim i ostalim narodima bo
rite za osloboenje Vojvodine. Rodoljubivi graani... kona
no se prikljuujte radnikoj klasi koja je na elu sa Komu
nistikom partijom Jugoslavije i u naslonu na Sovjetski Sa
vez jedina u stanju da povede narod u borbu za nacionalno
osloboenje.32
Istina je da su maarski radnici i seljaci najvie osetili
posledice nacionalnog ugnjetavanja srpskih kapitalista. Ali
je isto tako neosporno kae se u proglasu da srpski
32
Zbornik dokumenata NOR, tom I, knj. 2, 1623, Prog
las PK KPJ od poetka juna 1941.

367

radnici i seljaci nisu odobravali takvu politiku i da su zajed

no sa maarskim radnicima i seljacima vodili borbu za
ravnopravnost u Vojvodini i celoj Jugoslaviji.
Zato se vi, Maari, radnici i seljaci, ne moete slo
iti sa grofovima i baronima iz Maarske, to su zajedno
sa nemakim imperijalistima na zverski nain, putem osva
jakog rata, prili reavanju nacionalnog pitanja Vojvodine.
Vi se ne moete sloiti ni s tim to su ista gospoda naredila
spaljivanje i ruenje itavih sela, oduzimanje zemlje, stoke
i radila od siromanih kolonista i ubijanje radnih ljudi na
hiljade. Tim pre se ne moete sloiti ni s tim to su to
ona ista gospoda koja su u jo veem broju ubijala rad
nike i seljake u Maarskoj kad su ruili vlast maarskog
proletarijata Maarsku komunu. Gospoda iz Maarske
e vam moda dati poneku brazdu zemlje, ali samo radi
toga da bi vam zamazali oi i da bi vam otupeli ma klasne
borbe protivu njih, a svu ostalu zemlju vratie oni grofo
vima i baronima. Ta su gospoda i samu Maarsku prodala
nemakim imperijalistima, koji su i nju opljakali do gole
koe.
Na vama u Bakoj i Baranji lei velika odgovornost za
dalju sudbinu naroda Vojvodine. Kao to su srpski radnici
i seljaci ili putem borbe protiv svojih kapitalista, ugnje
taa radnih masa i nesrpskih naroda, tako se i vi sada mo
rate boriti protiv vae, maarske gospode koja sada ugnje
tava nemaarske narode u Bakoj i Baranji. Zastava pro
leterske borbe protiv nacionalnog ugnjetavanja prela je
sada u vae ruke.35
Rumunske radnike i seljake upozoravaju da ne mogu
oekivati osloboenje od Antoneskua i drugih, nego se mo
raju boriti u slonoj zajednici sa ostalim narodima Vojvo
dine protiv nemakih i maarskih okupatora.34
Hrvatskim radnicima i seljacima Pokrajinski komitet
ukazuje na pravi karakter tzv. Nezavisne Drave Hrvatske i
da e samo zajedno sa Srbima i ostalim narodima, u borbi
protiv frankovaca i druge hrvatske gospode, u borbi protiv
okupatora, izvojevati nacionalnu slobodu i bolju budu
nost.35
Slovacima i Rusinima obratio se proglas ovim reima:
I vae je mesto u zajednikoj borbi naroda Vojvodine za

33

Isto.
Isto.
35 Isto.

34

368

nacionalno
vodine.30

osloboenje

ravnopravnost

svih

naroda

Voj

Zbog poinjenih Hitlerovih zverstava nemaki radnici

i siromani seljaci moraju da trpe sramotu pred itavim
svetom. Oni ne treba da se zavaravaju obeanjima da e se
njihov ekonomski poloaj popraviti. Naprotiv, nemaki ka
pitalisti e i njih podvri eksploataciji kao i ostale narode.
Poslednji pasus proglasa, u kome se Pokrajinski komitet
obraa vojvoanskim radnicima: Srbima, Maarima, Nemcima, Hrvatima, Rumunima, Slovacima, Rusinima i ostalima,
glasi:
Vojvoanski radnici i radnice, kao to dalja sudbina na
roda Jugoslavije zavisi u prvom redu od jedinstva njene
radnike klase, tako i sudDina naroda Vojvodine zavisi od
vaeg jedinstva. Zato kuj te to jedinstvo u zajednikoj bor
bi protiv svih izrabljivaa bez obzira na narodnost! Borite
se protiv ovinizma, mrnje prema drugim iarodima, iu
pajte tu otrovnu aoku koju Kapitalisti podlo usauju u na
rodne mase. Stvarajte savez radnika i seljaka, sloite svoje
narode da bi kao jedinstvenu celinu mogli voditi u borbu
protiv okupatora i ugnjetaa! Ostvarujte na taj nain prole
terski internacionalizam, koji je vaan uslov za sreniju
budunost Vojvodine. Samo e tako narodi Vojvodine pod
vodstvom Komunistike partije Jugoslavije, u naslonu na
Sovjetski Savez, moi sami ali zajedniki da odluuju o
tome hoe li i sa kojim drugim narodima da ive u bratskoj
zajednici.37

Reorganizacija KPJ i Skoja

Oko 10. juna 1941. u Velikom Bekereku odran je sa
stanak biroa PK KPJ za Vojvodinu na kome su donete od
luke u pogledu sastava PK Partije i PK Skoja. PK KPJ su
sainjavali: arko Zrenjanin Ua, politiki sekretar, Sveto
zar Markovi Toza, Ivan Vijoglavin i Radivoj irpanov, la
novi sekretarijata. lanovi Biroa: Erne Ki, Sonja Marinko
vi, Gordana Ivakovi, ore Zlii, Stevica Jovanovi, stu
dent medicine iz Paneva. Jula u Biro je uao i Ratko Mit-

36
37

Isto.
Isto.
369

rovi ilja, advokatski pripravnik iz Beograda, lan sekreta

rijata CK Skoja koga je na rad u Banat uputio CK KPJ.88
I
sastav PK Skoja je doiveo promene: ore Zlii, se
kretar. lanovi Sekretarijata: Rada Gruji (zvani Crni, Mir
ko i Pera) i Nikola ivanovi zv. Nikica. lanovi Biroa:
Proka Sredojev zv. Bata i Jova, student tehnike, Lidija Al
dan (zvana Lida, Bosa i Lela) iz Paneva, Sava isalov, gra
fiki radnik iz Novog Sada, i Johan Mike, radnik fabrike
Mitroped iz Sremske Mitrovice. Kasnije su na mesto palih
Lidije Aldan i Save isalova u PK uli Jelisaveta Petrov i
Kamenko Gagrin, student iz Sombora.89

Vladimir
ivanovi,
KPJ za junu Baku

sekretar

OK

U okviru navedenih reorganizacija tokom juna 1941. i u

Novom Sadu je dolo do promene u sastavu OK KPJ i
OK Skoja.
Iz veoma oskudnih podataka ne vidi se jasno o kakvim
se promenama radilo. U to je vreme jasno bio da je Branko

38 MSRV AO 19742, 19743. Pred islednim organima i sam

Mitrovi tvrdi da je lan Biroa PK KPJ. Meutim, iz izvetaja
arka Zrenjanina CK-u KPJ od 2. septembra 1941, vidi se da Mi
trovi prisustvuje i sastancima Sekretarijata PK KPJ za Vojvo
dinu.
39 MSRV AO 19742; 19743.

370

Baji, predratni serketar OK, u zarobljenitvu, te se Vladi

mir ivanovi moe potvrditi kao sekretar. Jedan nam istorijski izvor daje smanjeni broj lanova OK KPJ, to se mog
lo obrazloiti potrebom za veom operativnou rukovodstva.
U nekim partijskim i skojevskim forumima u Bakoj dolo
je u duhu direktiva Majskog savetovanja do iskljuenja ne
kih kolebljivaca. U Novom adu takvi sluajevi nisu zabeleeni. Pojedini lanovi OK KPJ bili su preteno zadueni za
rad u odreenim srezoviina novosadskog okruga, dok su osta
li lanovi, radili, uglavnom, na teritoriji grada.
Inicijativom Radivoja irpanova, tokom juna je uvr
en i proiren OK KPJ u sledeem sastavu: Vladimir iva
novi, sekretar. lanovi: Jovan eravljev, Kota okica, Li
vija Bem, Mihalj Samu i Sava isalov. Iz drugih se izvora
da videti da su lanovi OK KPJ bili i Ivan Koi, Rudolf Grin,
Andrija Lederer i ore Belin.40
Juna 1941. slina reorganizacija, uz proradu i primenu
odluka majskih savetovanja, a po direktivi Radivoja irpanova, sprovedena je i u seditima OK KPJ za zapadnu Baku
i Baranju (Sombor) i OK KPJ za severnu Baku (Subotica).
Svedoanstva iz Banata i Beograda pokazuju da su po
stignuti jedinstveni stavovi o tome kakve promene treba iz
vriti u pogledu organizacionog prilagoavanja Partije i Sko
ja uslovima okupacije. Otputanje velikog broja radnika, na
roito slubenika srpske narodnosti, ukidanje svih organiza
cija, drutava i si. koje su komunisti koristili kao legalne
forme za okupljanje i svoj rad, poremeeni sistem kolova
nja, povlaenje izvesnog broja lanova KPJ u ilegalnost
sve je to nalagalo da se, umesto dotadanjih organizacija,
koje su poivale na preduzetnom ili strukovnom principu,
pree na nov sistem organizovanja.
Reorganizacija Partije i Skoja u Novom Sadu na terito
rijalnoj osnovi sprovoena je od strane OK KPJ i OK Skoja
na osnovu direktiva irpanova koje su donete na majskom
sastanku PK.
Na osnovu te reorganizacije Novi Sad je podeljen na
est rejona. U svakom rejonu, u principu, postojali su rejonski komiteti KPJ odnosno rejonski komiteti Skoja. Na elu
pojedinih rejonskih komiteta nalazili su se lanovi OK KPJ
odnosno OK Skoja. Po liniji Partije dalje su postojale par
tijske elije vezane direktno za rejonske komitete KPJ.
to se tie skojevske organizacije, njeni aktivi su bili veza40

BKB BI 059/1959; Zbornik dokumenata NOR, tom I, knj.

6, 144.
371

ni za rejonske komitete Skoja. Perspektiva daljeg organizovanog razvitka bili su ulini aktivi.
Najdirektnije povezane sa Partijom i Skojem bile su
prosvetno vaspitne grupe. U periodu rada na omasovljenju
pokreta svaki lan KPJ i Skoja imao je zadatak da formira
takve grupe. U tim grupama sticalo se osnovno politiko i
marksistiko obrazovanje itanjem i proradom napredne
literature i propagandnog materijala. Putem manjih akcija
(rasturanje letaka, davanje priloga za narodnu pomo i dr.)
proveravana je vrednost i sposobnost za ukljuivanje u po
kret. Najbolji lanovi ovih vaspitnih grupa primani su u
redove lanova KPJ odnosno Skoja.

Kota okica, lan OK KPJ za ju

nu Baku
Evo kako je Novi Sad bio podeljen. Salajka, sa teritorijom do ulcovog naselja, zatim ulcovo naselje i Vidovdansko naselje, bila je prvi rejon. Drugi rejion je bila Podbara.
Graninu ulicu izmeu ova dva rejona inila je Temerinska
ulica. Rotkvarija, zajedno sa centrom grada i Detelinarom,
predstavljala je trei rejon. Liman kao etvrti rejon imao
je dva podrejona: IVa i IVb rejon. etvintii a rejon se pro
stirao od Dunavske Zmaj Jovinom, eljeznikom, Sremskom ulicom do Dunava. IVb se graniio ulicom JNA,
ulicom
Slikara
Novaka
Radonia,
Kostievom
do
Du
nava. Kasnije je ovom podrejonu prikljuen i Telep. Klisa

372

se vodi kao poseban teren, kome je pripadala i Slana Bara,

Pod uslovom da Klisu smatramo petim rejonom, a da su
na Limanu praktino postojala dva rejona, dolazimo do
navedenog podatka o postojanju est rejona u Novom Sadu.
Reorganizacija po rejonima tekla je tokom juna 1941. go
dine. Pre nego to damo pregled tih organizacija treba da ne
to objasnimo. Rekonstrukcija rejonskih komiteta, partijskih
elija odnosno skojevskih aktiva data je prema za sada ras
poloivim podacima. To znai da, verovatno, nije komple
tna. Seanja o vremenu formiranja i duini trajanja poje
dinih organizacija nisu uvek najtanija. Mnogi lanovi KPJ
ili Skoja, zbog razliitih uzroka, menjali su mesta prebiva
lita te se otuda javljaju u vie rejona. Nakon masovnih
hapenja nestajale su itave elije ili su se svele na jednog
do dva lana. U radu na njihovoj obnovi, s obzirom na pre-

ore Belin lan OK KPJ za junu

Baku i zamenik komandanta taba
partizanskih odreda june Bake
ostale malobrojne snage, ponekad se odstupalo od teritori
jalnog principa organizovanja. U tim sluajevima znaajnu
su ulogu igrala poznanstva, rodbinske veze ili istovetnost
zanimanja. Sve u svemu, demoralizaciji i kapitulanstvu KPJ
se suprotstavila ivim organizacionim i politikim radom.
Uporedo s dravnim aparatom i politikim organizacijama
okupatora ivele su i radile organizacije KPJ i Skoja.
Evo imena lanova Partije neposredno posle okupacije.
373

I rejon Salajka
Partijska elija neposredno posle okupacije
Kota okica sekretar, Milo Bebi Ujka, (otiao tubrzo u
Podbaru), Milesa Brki, Sava isalov, ore Zlii, ivko
Ranisavljevi, Duan uov, (otiao na Klisu).
Rejonski komitet, jun jul
Kota okica sekretar, Milo Bebi Ujka, (od kraja juna)
ore Zlii (od sredine jula. Do tada je u Banatu), Stevan
Momilovi (doao iz Podbare), iivko Ranisavljevi, Rado
van Smiljanov (od kraja juna. Do tada u Podbari), Duan
uov (od avgusta 1941. kada je doao sa Klise).
Jedno vreme dunost sekretara Rejonskog komiteta vr
io je Stevan Momilovi.

Livija Bem, lan OK KPJ za junu

Baku
Rejonski komitet, septembar novembar
Kota okica, sekretar, Dura eri, Borislav Prodanovi
(sa Klise), Duan uov.
Partijska elija, jul septembar
Obrad Dobanovaki, sekretar do septembra 1941., Jovan
Dotli, ura eri, sekretar od septembra 1941., Branko
Skandarski, Lazar Teanov.
374

Do jula 1941. ovom kandidatskom grupom rukovodio

je Kota okica. Jula lanovi ove grupe prerasli su u la
nove KPJ.
Prosvetno vaspitna grupa, odnosno kandidatska grupa
Dura eri, rukovodilac, Nikola Asurdi, Mile
Jovan Marjanovi Joca, Stevan Moljac, Milan Nedi.

Maksimovi,

Na osnovu seanja uesnika, i sledei lanovi KPJ su kra

e ili due vreme boravili i radili na Salaji: ore Api, (i Sla
na Bara), Jovan Brki Bata (pa Liman), Vasa Jovanovi (mo
da i drugi rejon), Svetislav Kovaljevi, Ljubia Popara (kas
nije specijalna veza Radivoja irpanova), Nikola Radojin,
lima Stankov, Sava Tuci (doao sa Podbare), Stevan aleni (doao iz drugog a otiao u etvrti rejon), Milan ili
(i Slana Bara).
II

rejon Podbara

Partijska elija, apriljun 1941.

Milo Bebi Ujka (kasnije u Salajci), Milorad Komadinovi,
Milorad Petrovi, sekretar do aprila 1941. (zarobljen u aprilskom ratu), Lazar Prii, (posle stavljanja po policijski nad
zor krajem juna pasivizirao se), Radovan Smiljanov (preao
u Salajku), Sava Tuci (preao u Salajku), Stevan aleni
(preao u Salajku pa Liman).
Partijska elija, maj 1941.
Petar Blai, KPJ, Svetozar Boi Cveta, KPJ, ura Nemet,
KPJ, Petar Peni Ciga, simpatizer, Stevan Prodanovi, KPJ,
Branko Skandarski, KPJ (Salajka), Milan Stoja, kandidat za
lana KPJ, Jaroslav najder Jovan, kandidat za lana KPJ.
Petar Peri Ciga, koji je februara 1942. postao kandidat za la
na KPJ izjavljuje da je maja 1941. radio u navedenoj grupi.
Partijska elija, jun-septembar 1941.
Organizator Jovan eravljev, Ilija eri, sekretar od polovi
ne jula, Svetozar Boi Cveta, Ivan Butina, Anton Urban
(sekretar do sredine jula).
Partijska elija jun ?
Organizator Jovan eravljev, Petar Blai,
Jaki, ura Nemet, Dragoljub Jevremov.

sekretar,

Mileta

375

Partijska elija ili desetina, jul ?

Ilija eri, sekretar ili rukovodilac, Svetozar Boi Cveta,
KPJ, Ivan Butina, KPJ, Milorad Garabantin, KPJ, Bogoljub
Jovi, KPJ, Pavle Zdihan, KPJ, Stevan Prodanovi, KPJ.
Partijske elije, septembar-oktobar 1941.
Jovan eravljev, sekretar, Ljubomir Doroslovaki, ura Ne
met.
Jovan eravljev, sekretar, Svetozar Boi Cveta, Stevan Dutina.
Od aprila do kraja 1941. na terenu Podbare bili su i ovi
lanovi KPJ: Emil Ivoev (nakon izbijanja rata aprila 1941.
otiao u Sombor), Zdravko Isdjanov, Ivan Kaanski, Milorad
Mandi Bata (u jesen 1941. otiao u Srbiju), Desanka Miladinovi, Radivoj Milin Kairac, Stevan Momilovi (otiao u
Salajku), Stevan Nikoleti, Svetislav Pavlovi Muja, ivan
Prodanovi, ivko Radovanovi, Vlada Savin (predratni lan),
Kota okica. Osim navedenih, kandidati: Vida Kaanski,
Antal Nemet i Milan Simin.

III

rejon Rotkvarija

Partijska elija, jun 1941 jesen 1941.

ore Radujkov, sekretar do jula 1941., Milica Bursa (do
juna na Limanu), ula Varga (do juna na Limanu), Vladimir
ivanovi, Pal Karas, Rudolf Klaus (do juna na Limanu),
Ivan Koi, Vera Pavlovi.
Kandidatska grupa krajem jula 1941.
Vera Pavlovi, rukovodilac, Pavle Bai, Jovan Subai, Mar
ta Husar.
Partijska elija, avgust-septembar 1941.
Milica Bursa, sekretar, Pavle Bai, ore Mike.
Kandidatska grupa, septembar 1941.
Milica Bursa, rukovodilac grupe,
Forkapi.

Katica

Hegedi,

Nikola

U vie izjava spominje se da su u Rotkvariji delovale

zajedno Vera Pavlovi, Milesa Brki i Marta Husar, kandi
dat. Natalija Starev, kandidat KPJ, navodi da je od jula
376

1941. bila povezana sa Jovanom Koljadzinskim, lanom KPJ

(bio na Limanu pa u Rotkvariji), Verom Pavlovi, Martom
Husar, i Julijom Cimr (sa Limana). U optunici protiv Itvana Sindlera stoji da je u vremenu junavgust etiri puta
prisustvovao sastancima komunistike elije koju je organi
zovao Rudolf Klaus. Od strane ora Raduj kova bili su pri
mljeni u KPJ Mileva Andri i Svetozar Brzak. Na Detelinari
je kao lan KPJ delovao i Lajo Larkin Vlajko.

Ivan Koi, lan OK KPJ za junu

Baku

rejon (a i b) Liman

IV
Rejonski komitet IVb, jun-avgust 1941.
Rudolf Gran,
Kljuik.

sekretar,

Oto

Blam,

Ferenc

Kardo,

Mihajlo

Partijska elija u IVa rejonu, maja 1941.

Milica Bursa Beba (juna prela u Rotkvariju), ula Varga
(juna preao u Rotkvariju), Rudolf Klaus, kandidat (juna
postao lan KPJ i preeo u Rotkvariju), Vjeeslav Cimr Ven
da, Julija Cimr, Sofija Skandarski, kandidat, Radoslava Skandarski, kandidat, Irma Ambruster, kandidat, Jovan Koljadzinski, kandidat (kasnije u Rotkvariji).
377

U toku reorganizacije na teritorijalnom principu svi kan

didati su postali lanovi KPJ.
Rejonski komiteti (?)
Livija Bem, rukovodilac,

Miilan

Od polovine jula 1941.

Andrija Lederer, rukovodilac,
Cimr.

Kom

Jovan

(kasnije),

Brki

Julija Cimr.

Bata,

Vjeeslav

Milica Bursa, lan MK KPJ

Poetak avgusta 1941.
Livdja Bem, sekretar, Ferenc Kardo, Vjeeslav Cimr, Stevan
aleni.
Andrija Lederer je dobio zadatak da obnovi RK u IVb rejonu, ali ga je hapenje u tom omelo.
Kandidatska grupa, jun (?)
Irma Ambruster, rukovodilac, Vera Vajs, lan Skoja, Zorica
Mandel Hajnalka, kandidat, Ljubica Mandel Ibojka, kandi
dat, Estera Mandel, kandidat.
Ova grupa je imala vezu i sa Andrijom Ledererom, Rudolfom Grinom i Matijom imerlingom, svi lanovi KPJ. Je
dan od organizatora Skoja i omladine na Limanu bila je Uza
Zelinger, lan KPJ.
378

Partijska elija, jun-avgust 1941.

Vjeeslav Cimr Venda, sekretar (kasnje Lederer A.), Andrija
Lederer, Irma Ambruster, Janko Kuhar, kandidat, Radoslava
Skandarski, Sofija Skandarski.
Partijska elija od avgusta 1941.
Andrija Lederer, sekretar, Jovan Brki Bata, Radoslava Skan
darski, Sofija Skandarski, Vjeeslav Cimr Venda, Maitija
imerling.
Kao lanovi KPJ koji su radili na terenu Limana spomi
nju se i: Radivoj Bukinac, Sava Ljubojev, Zoltan Timar, Na
talija Digurski, Milica Digurski, Hana imerling i Henrijeta tajner.
i;
V rejon Klisa
Partijska elija, april-avgust 1941.
Bora Prodanovi, sekretar, ivko Brzak, kandidat (u grupi
od avgusta 1941), Lazar Vuksanov, lan KPJ od avgusta, Ra
da Prodanovi, lan KPJ od avgusta, Duan uov, avgusta
otiao za Salajku.
Od aprila do avgusta 1941. ova grupa je bila kandidat
ska i njome je jedno vreme rukovodio Kota okica, koji je
od nje oformio avgusta 1941. partijsku eliju.
Na Slanoj Bari, a kasnije Salajci, rade i ore Api i
Milan ili, lanovi KPJ.
U uslovima u kojima su se organizovali i pripremali za
borbu protiv okupatora, komunisti Novog Sada nisu bili
niti su mogli biti bez brojnih zaduenja. To vai za one koje
smo naveli kao lanove pojedinih rukovodstava, odnosno par
tijskih elija, kao i za one za koje imamo podatke na kojem
su terenu preteno radili. No, bio je i jedan broj onih lano
va KPJ koji nisu bili vezani za pojedine partijske elije, koji
su obavljali i posebne zadatke. To su:
ore Belin, zamenik komandanta taba partizanskih od
reda pri OK KPJ za junu Baku. Danilo Gruji, strunjak
za vojna pitanja (od kraja novembra 1941. u Novom Sadu),
Gordana Ivakovi, lan PK i rukovodilac tehnike PK, in.
Milenko Jakovljevi, rukovodilac specijalne inenjerske gru
pe, Slobodan Kovaevi, rukovodilac dela tehnike PK, Sveto
zar Markovi Toza, organizacioni sekretar PK KPJ, Etelka
Molnar, lina veza pojedinih rukovodilaca u Novom Sadu,
379

in. Nikola Petrovi, prvo specijalna misija CK KPJ a zatim

rukovodlilac agitprop grupe pri PK KPJ, Ljubia Proti, ko
mandant taba partizanskih odreda, Zora Rakoi er Hajnalka, radila u tehnici, Agneza Ss, radila u tehnici, Radivoj
irpanov lan PK KPJ i glavni organizator NOP-a u Bakoj,
Klara Feje Mira, lina veza Markovia (dola u Novi Sad
1941 krajem septembra) Dalibor Francisti, specijalna veza sa
irpanovim, Mila obanski, tehniar PK KPJ, Spasoje o
banski, radio u tehnici i lina veza sa Markoviem, Milan
Dani, lina veza irpanova sa petrovaradinskom grupom.
lanovi KPJ u Novom Sadu koji su
a) zarobljeni tokom aprilskog rata 1941.
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Baji Branko (vratio se septembra 1941)

Vrtunski Mladen (vratio se decembra 1941)
Petrovi Milorad
Radujkov Radomir
Stepanov in. Marko (vratio se decembra 1941)
Tima Todor
tajnfeld dr Aleksandar
Stark Oskar
b) iz raznih razloga napustili Novi Sad, uglavnom aprila
1941. i nisu se vratili do kraja rata

1. Alargi Judita
Barton (Bertron) Franjo
3. Blau dr Rua
4. Brzak Slavko
5. Goranovi Maksim
6. Gruji Milorad
7. Danilovi Duan (februar-mart)
8. Dejanov Stevan
9. Dronjak ivko
10. ivkovi Vlada
11. ivkovi Jovan
12. Zelenovi Danilo
13. Ivoev Emil
14. Ili Ljubomir Ljupe
2.

380

15. Jojkiurica
16. Kalbah Josip Jonja
17. Kosovel Viktor
18. Luka Ivan Jano
19. Matijaevi arko
20. Milenkovi Dragi
21. Pavlovi Milorad Mika
22. Palkovljevi Boko
Pinki
23. Peut Stevan
24. Polgar Andra
25. Popovi Dura ore
26. Potiparski Tuli Zora
27. Tuli Jusuf

c) povremeno ili kratko vreme bili u Novom Sadu to

kom 1941. g.
1.
2.
3.
4.

Vijoglavin Ivan
Vlakali Milenkj
Gruji Aleksandar
Evi Bogdan (ubijen
aprila)
5. Zrenjanin arko Ua
6. Jakab Martin
7. Kramer Josip (od kraja
decembra 1941).
d)

8. Marinkovi in. Milenko

9. Marinkovi Sonja
10. Nein Ilija (od decembra)
11. Petrovi Vojin
12. Stambolija Duan (ubi
jen pri ulasku okupatora)
13. Stepanov Sreta

postoje podaci da su lanovi KPJ ali ne i podaci gde

su i ta su radili 1941. Izuzetak su oni koji su sueni
od okupatora:

1. Dimitrijevi Petar
2. Lazarevi Dobrivoj (suen)
3. Mari Krsta
4. Savin Vlada

5.
6.
7.
8.

Sirte Lajo (suen)

Tankosi Sava
Trbovi Sima (suen)
obanov Uro

Ukupno pod a, b, c, d, 56 lanova. Kao to se iz napred

iznetog vidi, kroz partijsku organizaciju Novog Sada prole
je tokom 1941. godine 166 lanova Komunistike partije
Jugoslavije. Ako se pri tome uzme u obzir broj lanova koji
su zarobljeni u toku aprilskog rata 1941. godine, napustili
grad ili su povremeno boravili u njemu, kao i injenica da
su, od navedenog broja, neki primljeni u redove KPJ u to
ku prve godine oslobodilake borbe, izlazi da se stvaran
broj lanova KPJ u Novom Sadu, do poetka masovnih hap
enja, u pojedinim vremenskim periodima kretao izmeu
90 do 100 lanova. Ova citra u prvi mah moe stvoriti utisak
o
malobrojnosti komunista Novog Sada, to je samo pri
vidno tako. U jednoj ilegalnoj kadrovskoj partiji kakva je
bila Komunistika partija Jugoslavije, njena snaga se i ne
moe meriti brojem njenih lanova ve njihovim kvalitetom,
ispravnou politike koju vode, sposobnou da shvate os
novne istorijske interese i tenje naroda, da ih istaknu u
svom programu i da se bore za njihovo ostvarenje. U vreme
politikih priprema za ustanak snaga Partije se ogledala u
njenim nastojanjima da na platformi borbe protiv okupa
tora okupi oko sebe to iire narodne mase, u emu je
imala dosta uspeha mada je politika situacija bila teka
posle katastrofe koja je zadesila grad i zbog demoralizacije
381

i kapitulanstva dotadanjih rukovodeih struktura, to se

moralo odraziti i na raspoloenje masa. U vienacionalnoj
sredini Novog Sada naroito teak problem posle aprilskog
sloma postali su meunacionalni odnosi. Svemu tome ko
munisti su se odluno suprotstavljali.
Pri ocenjivanju brojane snage Partije ne treba zabo
raviti i broj kandidata za lanove KPJ: 40, a pogotovu broj
lanova Saveza komunistike omladine Jugoslavije: 354.
Iako smo ponegde ve naveli kandidate za lanove KPJ
1941. godine, ovde emo ih sve pobrojati (u zagradi je re
jon kome su pripadali):
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Asurdi Nikola (I)

Baca Marija (IV)
Bozejac Boa (I)
Brzak ivko (I)
Veselinovi Milan (II)
Gluvakov ore
uri Vlada (IV, napus
tio Novi Sad)
8. Erdeljan Tihomir (II)
9. Zemba Vojin Adalbert

(I)

10. Joksimovi Jevrem Mi

le (I)
11. Kaanski Vida (II)
12. Komadinovi Milorad

(II)

13. Kuzmanovi Vasa (IV,

zarobljen)
14. Kuhar Janko (IV)
15. Maksimovi Mile (I)
16. Mandel Estera (IV)
17. Mandel Zora Hajnalka
(IV)
18. Mandel arki Ljubica
(IV)
19. Marjanovi Jovan Joca

(I)

20.
21.
22.
23.

Moljac Stevan (I)

Nedi Milan (I)
Nemet Antal (II)
Paan Milan (aprila za
robljen)
24. Polovina ura (IV na
pustio Novi Sad)
25. Puli Jovan (IV, zarob
ljen)
26. Rac Miroslav
27. Simin Milan (II)
28. Starev Divljak Nataa
(III)
29. Stoja Milan (II)
30. Subai Jovan (III)
31. ulibrk Milo (V, proteran iz Novog Sada)
32. Farago Ana (IV)
33. Farago dr ore (IV)
34. Forkapi Nikola (III)
35. Hegedi Katica (III)
36. Husar dr Marla (III-I)
37. Hristi Ljubica
38. najder Jaroslav Jovan
(II)
39. tajnic Jovan
40. terbik Jano (III)

Iz svega iznetog izlazi da su tokom 1941. godine lanovi

KPJ bili:
1.

Alargi Judita (marta,

Beograd)
2. Ambruster Irma (IV)
382

3. Andri Mileva (III)

4. Api ore (V)
5. Baji Branko (lan PK)

6.

Barton (Bentran) Franja (april, Beograd)

7. Bai Pavle (III)
8. Bebi Milo Ujk.. (I-II)
9. Bem Livija (IV)
10. Belin ore (zam.
kom. taba)
11. Blai Petar (II)
12. Blam Oto (IVb)
13. Blau dr Rua (aprila
otila)
14. Boi Svetozar (II)
15. Brzak Svetozar (III)
16. Brzak Slavko (aprila
otiao)
17. Brki Jovan Bata (ITV)
18. Brki Milesa Mila

(MH)
19. Bukinac Radivoj (IV)
20. Bursa Milica (IV-III)
21. Butina Ivan (II)
22. Varga ula (IV-III)
23. Vijoglavin Ivan (PK)
24. Vlakali Milenko (po
vremeno)
25. Vrtunski Mladen (de
cembra se vratio)
26. Vuksanov Lazar (V)
27. Garabantin Milorad

(II)
28. Goranovi Maksim (ap
rila. ..)
29. Grin Rudolf (IVb)
30. Gruji Aleksandar (kra
e vreme)
31. Gruji Danilo (vojni
strunjak od decembra
u Novom Sadu)

32. Gruji D. Milorad

(aprila Beograd)
33. Danilovi Duan (apri
la, Beograd)
34. Dejanov B. Stevan (bo
lestan u Subotici)
35. Dimitrijevi Petar, st.
(III)
36. Dobanovaki Obrad (I)
37. Doroslovaki Ljubomir
(II)
38. Dotli Jovan (I)
39. Dronjak ivko (aprila)
40. Dutina Stevan (II ili 1)
41. eri ura (I)
42. eri Ilija (II)
43. isalov Sava (I)
44. Evi Bogdan (ubijen
pri ulasku okupatora)
45. eravljev Jovan (II-I-V)
46. ivanovi Vladimir
(III)
47. ivkovi Vlada (marta
otiao)
48. ivkovi Jovan (aprila.)
49. Zdihan Pavle (II)
50. Zelenovi Danilo (oti
ao ...)
51. Zelinger Uza (IV)
52. Zlii ore (I)
53. Zrenjanin arko (pol.
sek. PK)
54. Ivakovi Gordana (PK
KPJ)
55. Ivoev Emil (april,
Sombor)
56. Ili Ljubomir Ljupe
(aprila...)
57. Isijanov Zdravko41 (II)

41 Zdravko Isijanov se, 10. jula 1941, sa bugarskim pasoem,

vratio u Novi Sad. Tu je legalno iveo i bavio se svojim firmopisakim zanatom. Po njegovoj izjavi, u KPJ, ga je, septembra 1941,
primio Petar Blai. Decembra 1941. Zdravko Isijanov je vra
en u redove kandidata za lana KPJ.

383

58. Jakab Martin (avgusta

otiao)
59. Jakovljevi Milenko (te
hnika grupa)
60. Jaki Mileta (II)
61. Jevremov Dragoljub
(II)
62. Jovanovi Vasa (I ili II)
63. Jovi Bogoljub (II)
64. Jojki urica (aprila
otiao)
65. Kalbah Josip (april, Pe
trovaradin)
66. Karas Pal (III)
67. Kardo Franja (IV)
68. Kaanski Ivan (II)
69. Klaus Rudolf (IVIII)
70. Kljuik Mihajlo (IVb)
71. Kovaljevi Svetislav (I)
72. Kovaevi Slobodan
(tehnika)
73. Koljadinski Jovan
(IVIII)
74. Kom Milan (septem
bar, B. Palanka)
75. Kosovel Viktor (aprila
otiao)
76.' Koi Ivan (III)
77. Kramer Josip (od kra
ja decembra)
78. Lazarevi Dobrivoj (I)
79. Larkin Lajo (III)
80. Lederer Andrija (IV)
81. Lugomerski Rajko (II)
82. Luka Ivan Jano (ap
ril, Petrovaradin)
83. Ljubojev Sava (IV)
84. Mandi Milorad Bata
(oktobranovembra,
Srbija)
85. Marinkovi in. Milen
ko (povremeno)
86. Marinkovi Sonja (ap
ril, Banat)
87. Mari Krsta (?)
384

88.

Mataruga Zurkovi
Anica (III)
89. Maksimovi in. Milan
(od kraja decembra)
90. Markovi Svetozar (se
kretar PK)
91. Matijaevi arko (ap
rila ...)
92. Mike ore (III)
93. Miladinovi Desanka
(II)
94. Milenkovi Dragi (apri
la. ..)
95. Milin Radivoj Kairac
(II)
96. Molnar Etelka Eta (li
na veza)
97. Momilovi Stevan
(III)
98. Nemet er ura (II)
99. Nein Ilija (od decem
bra u N. Sadu)
100. Nikoleti Stevan (II)
101. Pavlovi Vera (III)
102. Pavlovi Milorad Mika
(aprila...)
103. Pavlovi Svetislav Muja (I)
104. Palkovljevi Boko Pinki (april...)
105. Petrovi Vojin (povre
meno)
106. Petrovi Milorad (apri
la...)
107. Petrovi in. Nikola
(agitprop)
108. Peut Stevan (aprila ..)
109. Polgar Andra (jun,
Beograd)
110. Popara Ljubia (I, pa
lina veza)
111. Popovi ore ura
(aprila...)
112. Potiparski Tuli Zora
(jun, Srem)

140. Timar Zoltan (IV)

141. Tima Todor (IV, zaro
bljen)
142. Trbovi Sima (?)
143. Tuli Jusuf (aprila ...)
144. Tuci Sava (III)
145. irpanov Radivoj (ru
kovodilac NOP-a)
146. Urban Antun (II)
147. Feje Klara Mira (od
kraja septembra 1941.)
148. Francisti Dalibor (veza
sa Petrovaradinom)
149. Cimr Vjeeslav Venda
(IV)
150. Cimr Julija (IV)
151. aleni Stevan (I, II,
IV)
152. obanov Uro (?)
153. obanski Mila (tehni
ka)
154. obanski Spasoje (teh
nika)
155. Dani Milo (lina ve
za)
156. Digurski Milica (IV)
157. Digurski Natalija (IV)
158. ili Milan (V)
159. imerling Matija (IV)
160. imerling Hana (IV)
161. Sokica Kota (1, II, V)
162. tajner Henrijeta (IV)
163. tajnic Tibor (III)
164. tajnfeld Aleksandar
(zarobljen),
165. tark Oskar (zarobljen)
166. uov Duan (VI)

113. Prii Lazar (II, lan

do juna)
114. Prodanovi Borislav
(V)
115. Prodanovi ivan (II)
116. Prodanovi Rada (V)
117. Prodanovi Stevan (II)
118. Proti Ljubia (koman
dant taba)
119. Radovanovi ivko (II)
120. Radojin Nikola (I)
121. Radujkov ore (III)
122. Radujkov Radomir (za
robljen)
123. Rakoi er Hajnalka
Zora (tehnika)
124. Ranisavljevi ivko (I)
125. Savin Vlada (?)
126. Samardija Jovan (III)
127. Sas Agneza (tehnika)
128. Sindler Itvan (III)
129. Sirte Lajo
130. Skandarski Branko (I
131. Skandarski Radoslava
(IV)
132. Skandarski Sofija (IV)
133. Smiljanov Radovan

(III)

134. Stambolija Duan (ubi

jen, ulazak)
135. Stankov Tima (I)
136. Stepanov in. Marko
(decembra doao)
137. Stepanov Sreta (povre
meno)
138. Tankosi Sava (I)
139. Teanov Lazar (I)
*

k"k
Paralelno sa promenama i uvrenjem sastava OK KPJ,
u Novom Sadu jeutvren i sastav OK Skoja. To je onaj isti sa
stav koji smo, uz ogradu o vremenu smene sekretara, pome
nuli za vreme posle okupacije: Sava isalov, sekretar, inae
385

i lan OK KPJ i PK Skoja, Ljubomir Doroslovaki, ivko

Ranisavljevi i ore Mike, lanovi.42
Kao to smo ve izneli, lanovi OK Skoja bili su tokom
juna angaovani i na reorganizovanju skojevske organizacije
na teritorijalnom principu, koji je bio identian onom koji
je primenjen kod partijskih organizacija. Pre nego to da
mo prikaz rejonskih komiteta i skojevskih aktiva, nekolik?
rei o skojevcimauenicima.
Posle kratkog prekida u kolovanju, nastalog usled rat
nih dogaaja u aprilu, u drugoj polovini istog meseca rad
u kolama je nastavljen. Tako su i skojevski aktivi u Mu
koj gimnazijii i Uiteljskoj koli nastavili sa radom.
Mesta masovnih sastanaka omladine Novog Sada bila
su: igralite na Slaviji pored kanala, Bear-trand kod a
kog igralita, Dunavski park, park kod jodnog kupatila, tzv.
Balavi korzo na Temerinskoj ulici. Na tim mestima prima
ne su direktive, dobijani lili menjani materijali propagandnog
karaktera, uspostavljene nove ili obnavljane stare veze i poz
nanstva, razmenjivana miljenja o najaktuelnijim dogaaji
ma itd.
U drugoj polovini aprila 1941. sea se jedan skoje
vac sreo sam ora Mikea, koji mi je dao zadatak da
se poveem sa ivkom Ranisavljeviem. Zajedno sa jo jed
nim skojevcem otiao sam na igralite Slavije. Tamo nam
je Ranisavljevi saoptio da je potrebno obnoviti skojevske
aktive u Mukoj gimnaziji. Nakon razmatranja pitanja ko se
od bivih skojevaca ponovo vratio koli, sloili smo se da se
formiraju dva aktiva. Na elu prvog bio je Ivan Pejinov Ba
ta, dok su lanovi bili: Mladen ia, Dejan Ivakovi, Vladi
mir Totovi i Vladislav Rotbart. Drugim aktivom rukovodio
je Jovan Brki Bata, a ore Aleksi (?), Andor Vinter, or
e Gruji i Oto Satler bili su lanovi. lanovi ovih aktiva su,
uglavnom, proraivali teorijski materijal. Takav rad je tra
jao do kraja kolske godine kada su se njegovi lanovi uk
ljuili u odgovarajue rejonske aktive.43

42 BKB BI 059/1959; Zbornik dokumenata NOR, tom I, knj.

6, 144; MSRV AO 19632. Iz ovog materijala se vidi da je oko
25. maja 1941. MK Skoja u Kikindi primio direktivu viih partij
skih foruma radi reorganizacije po rejonima. Ta reorganizacija
je predviala i formiranje rejonskih komiteta i ulinih aktiva
Skoja.
43 MSRV AO 15802; 15013 Izjava Vladislava Rotbarta.

386

Kada je u jesen 1941. poela nova kolska godina, u

Srpskoj gimnaziji dolo je do formiranja nekoliko skojevskih aktiva:
Milenko Radovanovi, sekretar, Bogdan Garabantin, Petar
Mari, Vladimir Totovi, Nikola Stoji, sek., Lazar Drai iz
Kaa, Aleksandar Kaleni, Radoslav Mijatovi, Duan Pav
lovi.
Krajem 1941. i poetkom 1942. u Srpskoj gimnaziji deluju i ovi skojevski aktivi:
Zdravko Erdevik, sekretar, Sava Via, ore Belin, Marko
Despotovli, Slobodan Kesler, Borislav Mii, Milan Segedinac,
Andrija Farko.
Marija Kotarski, sekretar, Vera Sadakov, Duanka ili.
Septembra 1941. formiran je i skojevski aktiv u Sred
njoj tehnikoj koli, ali je radio svega 78 dana, poto su
njegovi lanovi bili pohapeni. U osnivanju toga aktiva ue
stvovao je i Aleksandar Krajaevi.
Aprila 1941. u Uiteljskoj koli u Novom Sadu nalazile
su se ove skojevke:
Miroslava Vrani, Ruica armati, Pavica Karlavaris, Na
da Kuzmanovi, Olga Leskovac, Nada Mihajlovi, Desanka
Pavlovi, Dragica Ranisavljevi, Latinka trbaki.
Sastanci ovih skojevki, kojima je jedno vreme rukovo
dila Marta Husar, kandidat za lana KPJ, odravali su se u
Salajci u stanu Ranisavljevievih, tj. na Vidovdanskom na
selju kod Vere Radii. Nakon zavretka kolske godine, kra
jem juna, jedan broj ovih skojevki odlazi u svoja rodna me
sta, dok se druge ukljuuju u nove ili postojee skojevske
aktive na terenu.
Poto su se kole raspustile, krajem juna Okruni komi
tet Skoja pozvao je sve skojevce srednjokolce i napredne
omladince na sastanak. Sastanak je odran u parku kod jod
nog kupatila a na okupu se, osim Save isalova i ivka Ranisavljevia, nalo oko 4050 omladinaca. Bili su to oni ue
nici koji su se vraali u svoja rodna mesta ili mesta stano
vanja. Jedan manji broj prisutnih doao je iz Srbije ili Hr
vatske radi priznavanja godine. Okupljenim omladincima ru
kovodioci Skoja govorili su o potrebi nastavljanja rada u
svojim mestima o neophodnosti da se organizacijom obu
hvati to vei broj omladine.44

44 MSRV AO 12683; 15739; 8261.

387

I rejon Salajka
Rejonski komilet

ivko Ranisavljevii, sekretar, KPJ, Milo Bebi Ujka, (ka

snije u Podbari), KPJ, Jovan Brki Bata (kasnije na Limanu),
KPJ, Ivan Krnjajac, Ljubia Popara (kasnije odlazi na linu
vezu irpanova), KPJ, Vaja Bogdanovi (po odlasku Popare).

I rejon SalajkaVidovdansko Naselje

lanovi Skoja, druga polovina aprila 1941

ivko Brzak, kandidat za lana KPJ (avgusta otiao na Kli

su), rukov., Aleksandar Vlakali, Vojislav Vuksanov, ore
orevi Baja, Slobodan Koji, Branko Petrovi, Joca krbi, Lazar krbi.

Sava isalov, sekretar OK Skoja za

junu Baku
Skojevski aktiv krajem juna 1941

ivko Ranisavljevi, sekretar, Aleksandar Vlakali, Jovan Zagori, Stevan Kavraja, Milovan Miodragovi, Branko Petro
vi, Joca krbi.

388

Vaspitna grupa, jul ?

Dragica Ranisavljevi, rukovodilac. Sofija Vuksanov Sojka,

Katarina Dejanovi, Milica Dejanovi, Zoranka Tucakov, Kri
stina vind.
Tokom leta 1941. ove omladinke su primljene u Skoj. Julija Jurin Baji tvrdi da su nju i Sofiju Vuksanov primili u
Skoj ivko Brzak i Sava Tuci. Posle pada Ranisavljevike
Vuksanova se povezala sa Marijom aleni i Miroslavom Pro
danovi.
Skojevski aktiv, kraj 1941, poetak 1942.
Aleksandar Vlakali, sekretar, Mirjana Vlakali, Jovan Zagori, ore Jovanovi (doao sa Slane Bare), Julija Jurin
Baji, Nikola Kisaev, Vlada................... , ore Nikoli, Kristina
vind.
U navedeno vreme na ovom terenu su esto Milo Bebi
Ujka, ore Mike i Boa Duki.

I rejon Salajka
Uprkos nastojanjima da se tano odrede sastavi nekoli
ko skojevskih aktiva, zbog nepodudarnosti izjava preivelih
skojevki nismo bili u mogunosti da to uinimo. Zato emo
navesti sve lanice Skoja uz napomenu da se kao rukovo
dioci i organizatori javljaju Milesa Brki, lan KPJ, Marta
Husar, kandidat za lana KPJ, i Vera Pavlovi, lan KPJ
(inae iz Rotkvarije).
Klara Bem Isijanov, Grozda Gajiin, Duica Dejanovi (?),
Ruica armati (?), Sofija Jeli, Vida Kaanski (? bila u
Podbari), kandidat za lana KPJ, Olga Koljadzinski (stano
vala u Rotkvariji), Olga Leskovac (?), Danica Pukar, Dragi
ca Ranisavljevi, Natalija Stankov, Juliana aleni, Marija aleni, Vera eerov, Mira eerov, Latinka trbak i Rani
savljevi.
I rejon Salajka ulcovo naselje
Polovina aprila 1941.
Jovan Brki Bata (radio i u gimnaziji, otiao na Liman), Ivan
Pejinov Bata (radio u Mukoj gimnaziji), Rajko Tuci, Sava
lui (preao u Vidovdansko naselje a kasnije u drugi rejon).

389

Skojevski aktiv, april 1941.

Duan uov, KPJ, rukovodilac, Jelica Bogdanovi, Ivan Vojnovi, Nada Vojnovi, Ivanka Vukosavljevi (potom na Klisi)
Skojevski aktiv, leto 1941.
Vaja Bogdanovi, rukovodilac,
Doko Silbaki.
II

Nikola

Zari,

Nikola

Nikoli,

rejon Podbara

Rejonski komitet, jun ?

Ljubomir Doroslovaki, sekretar, lan KPJ, Duica Dejanovi (kasnije u Rotkvariji), Vida Kaanski, kandidat, Milorad
Mandi Bata, lan KPJ, Milenko Radovanovi Ciga.
Jula 1941. dolazi do reorganizacije rejonskog
komiteta. Sastav do novembra:
Vida Kaanski, sekretar, ore Doroslovaki, Nestor Ergelaev (od druge polovine avgusta), Milorad Mandi Bata, Mi
lenko Radovanovi Ciga, ore Raji.
Odlaskom u ilegalnost Vide Kaanski i Mandia, u Srbiju,
dolazi do novog sastava rejonskog komiteta novembra 1941.
februara 1942.
ore Mike sekretar, Velimir Dobanovaki Velja (sa Klise),
Nestor Ergelaev, ore Raji Pirga, Milenko Radovanovi
Ciga, Zoran Tucakov (doao sa Salajke).
Maj jun 1941.
Karlo Levinger, rukovodilac, Ladislav Bajncnfeld, Beri Vajs,
Laslo Gutman, Laslo Komlo.
Po direktivi Jovana Koljadzinskog Levinger radi sa ovom
grupom jevrejske omladine.
Jun oktobar 1941.
Karlo Levinger, rukovodilac, Ladislav Bajnenfeld, Nikola Berkovi, Beri Vajs, Laslo Gutman, Ernest lezinger.
Sa ovim omladincima Levinger radi na prisilnom radu Jevreja Novog Sada a po direktivama Matije imerlinga, la
na KPJ.
Poetak oktobra 1941.
Milorad Mandi Bata, sekretar, Karlo Levinger, Sava Leskovac, Stanoje Leskovac, Jovan Mili.

390

U ovom skojevskom aktivu Levinger je kratko vreme te opet

preuzima rad sa svojom ranijom grupom.
Od sredine oktobra 1941.
Karlo Levinger, rukovodilac, Laslo Bajnenfeld, Beri Vajs, Laslo Gutman, Laslo Komlo.

ore Mike, lan OK Skoja za ju

nu Baku
Skojevski aktiv, jesen 1941.
Ljubomir Doroslovaki, rukovodilac zajedno sa Vidom Kaanski, Olga Bartk, Dragica Marinkov, Sofija Mili, Milena
Tuci (sa Vidovdanskog naselja), Smilja Tuci (sa Vidovdanskog naselja).
Skojevski aktiv ili vaspitna grupa, jul 1941.
Milorad Mandi Bata, rukovodilac, Toa Asurdi,
Baji, Lazar Jovandi, Neboja Koji, Gabor Kob.

Svetozar

Na teritoriji Podbare su bile i dve vojne i dve politike

grupe kojima su rukovodili Milan Zeevi, Milan Erdeljan,
Ilija Lui i Petar Lui. Od kraja 1941. Duan Topalovi odr
ava vezu sa Nadom Kuzmanovi, Milenkom Radovanoviern
i orem Rajiem.
391

III rejon

Rotkvarija

Rejonski komitet, julseptembar 1941.

Vera Pavlovi, sekretar, lan KPJ, Duica Dejanovi (posle

pada Vere Pavlovi i Marte Husar, inae u I i II rejonu), Bo
za Duki. ore Mike, Marta Husar, kandidat (i u I i IV re
jonu) Ivan enk Mia.
Skojevski aktivi

1. Vera Pavlovi, rukov., Smilja Bai, Katica Brzak, Greta

Kadelburg, Irena Lustig, Marija Maksi.
2. Vera Pavlovi, ruk., Bora Buoan, Sava Budoan, Boa
Duki, Sava Tucakov, Ivan enk Mia.
3. Marta Husar, Jovan Vagman, Dene Zonenberg, Ilija Isajev, Vladimir Totovi, Ljudevit trahol.
4. Pat Kara, rukov., Ljubomir Manojlovi, Boa Melkus, J
zef Melkus.
.

ivko Ranisavljevi, lan OK Skoja

za junu Baku
Vera Vajs, skojevka, bila je u kandidatskoj grupi Marte
Husar, oreta Vajdman je bila ili skojevka ili lan vaspitne
grupe Marte Husar.
Postojala je i jedna grupa skojevaca na Detelinari, kojom
je rukovodila Mile va Andri:
392

Danica Andri, Bora Anti, Duan Gajin, Slobodan Gaji, Gavra Erdeljan, Karlo Ivani, ore Isajev, Milen'ko Isajev, Oto
Kinderlajn, Andra Koi, Stevan Larkin, Marija Maksi, Milenko Mogin, Slobodan Mogin, Stefanija Oberki, Itvan ipo.
Skojevski aktiv Centar, jul 1941.
Sava Via, rukovodilac, Negoslav Dobanovaki, Sava Zori, Boko Srdanov.
IV

rejon Liman

Kao rukovodioci Skoja na Limanu u aprilujunu spomi

nju se Franja Kardo, Milan Kom, ore Mike, Aleksandar
Petrovi, Zoltan Timar.
Rejonski komitet, julseptembar 1941.
Ilza Zclinger, rukovodilac, Gavra Altman, Nada Kuzmanovi,
Vladislav Rotbart.
Kao povremeni rukovodioci ovog rejonskog komiteta spo
minju se i Franja Kardo i Milica Digurski. Po jednoj izja
vi, jedno vreme je lan RK bio Dejan Ivakovi.
Skojevski aktiv, jun ?
Zoltan Timar, sekretar, Vera Vajs, Fier, Ivan Laker, ore
Ileser, Egon Stark.
Ulini aktiv ?, jun ?
Franja Kardo, sekretar, Ivan Gal, ore Gruji, Dejan Iva
kovi, Vladislav Rotbart, Zoltan Timar.

Skojevski aktiv, jul 1941.

Gavra Altman, rukovodilac, Aleksandar Blau, Jelica Krklju
Habijan.
Natalija Digurski, rukovodilac, lan KPJ, Jovica ivanovi,
Sava Dani.
Skojevski aktiv, septembar 1941.
Vladislav Rotbart, rukovodilac,
ji, Bogoljub Stankovi.

Franja

Kosi,

Branko

Krnja-

Skojevski aktiv, julseptembar

Dejan Ivakovi, rukovodilac, Egon Gal (?) (mlai brat Iva
na), Dragomir deri, Nikola Timar Andrija.
393

Skojevski aktiv, julavgust 1941.

Ljubica Mandel arki, kandidat, rukovodilac, Mirko
Bruno Hofman, (jo dva lana ija imena nisu utvrena).

Rip,

Osim navedenih, na Limanu su bili i radili i ovi skojevci:

ore Aleksi (?), Komlo Berger, Vera acika, Aleksandar
Krajaevi Saa (septembra doao iz zarobljenitva), Vla
dimir Krajaevi (septembra doao iz zarobljenitva), Kon
stantin Lakenbah, Duan Stoji Sikirica, Ladislav Fridman,
Bogdan Holender, Filip tajn Lipika.

V rejon Klisa
Na Klisi su postojala dva skojevska aktiva kojima su u
periodu majoktobar rukovodili Borislav Prodanovi, Velimir Dobanovaki Velja i Boa Kuzmanovi Kurjak. lanovi
Skoja:
Todor Gavrilovi Rile, Velimir Dobanovaki Velja, Doka Zagori, Vojin Krsti, arko Krsti, Boa Kuzmanovi Kurjak,
Doka Kuzmanovi, Stevan Milak Stevan Plakov, Doka Pro
danovi, urica Rutonski, Lazar akovac.
Skojevski aktiv na Slanoj Bari
Pavle Krsti Paja, sekretar. Danilo
ore Jovanovi, Svetozar Lazi.

Vladovi,

Nikola

Krsti,

lanovi Skoja u 1941. godini

Svesni smo da nismo dali sve skojevske aktive, ali je
ovo najvie to se moglo rekonstruisati. Zbog toga emo ovde posebno dati sva prezimena i imena onih omladinaca i
omladinki za koje postoje izvori da su bili lanovi Skoja
tokom 1941. godine. U zagradi je teren na kome je lan radio:
1. Abraham Stevan (III)
2. Aanski Lazar (IVb)
3. Aleksi ore (IV)
4. Altman Gavra (IV)
5. Amidi ore (II)
6. Andri Petar (II)
7. Andri Danica (III)
8. Anti Borivoj (III)
394

9. Asurdi Toa (II)

10. Aanski ivko (I)
11. Arseni Ljubica (I)
12. Baji Bogoljub (I)
13. Baji Milan (I)
14. Baji Svetozar (II)
15. Baji Slobodan (I)
16. Bajnenfeld Ladislav
(III)

17. Bartk Olga (II)

18. Basic Smilja (III)
19. Beljanski Dolca (II)
20. Bem Klara (I)
21 Berger Komlo Vera
icika (IV)
22. Berkovi Nikola (II)
23. Belin ore (gimn.)
24. Bicok Karolj (IVb)
25. Blam Ervin (IV)
26. Blau Aleksandar (IV)
27. Bogdanovi Vaja (I)
28. Bogdanovi Jelica (I)
29. Bosakov Gavra (I)
30. Boan Miroslav (II)
31. Bohu Jovan (II)
32. Brzak Katica (III)
33. Brki Mita (aprilSr
bija)
34. Budoan Bora (III)
35. Budoan Sava (III)
36. Vagman Jovan (III)
37. Vajman Robert (III)
38. Vajdman oreta (IV)
39. Vajs Beri (II)
40. Vajs Vera (IV)
41. Varga Vladimir (fabri
ka)
42. Varga Emilija Mica
43. Velicki Nada
44. Verme Tibor (IVb)
45. Vidovi arko (april,
Sarajevo)
46. Vini Dragutin (I)
47. Vinter Andor (gimn.)
48. Via Vera (III)
49. Via Sava (III)
50. Vladovi Danilo (V)
51. Vladovi Mileta (V)
52. Vlakali Aleksandar
(I)
53. Vlakali Mirjana (I)
54. Vlakali Petar (aprila
zarobljen)
55. Vojnovi Ivan (I)

56. Vojnovi Nada (I)

57. Vukosavljevi Ivanka

(I)

58. Vol Ana (I)

59. Vrani Miroslava (jun,
otila)
60. Vukovi Duan
61. Vuksanov Gordana (1)
62. Vuksanov Vojislav (I)
63. Vuksanov Sofija (I)
64. Vukovi Radovan (ap
rila proteran)
65. Gavrilovi Todor (V)
66. Gajin Duan (III)
67. Goji Slobodan (III)
68. Gaji Slobodan (II)
69. Gajiin Grozda (I)
70. Gal Egon (?) (IV)
71. Gal Edita (IV)
72. Gal Ivan (IV)
73. Garabantin Bogdan (II)
74. Garabantin Stevan (II)
75. Gostoji Todor (aprila
zarobljen)
76. Grbi Duan (zarob
ljen)
77. Grbi ore (april, Be
ograd)
78. Grinfeld Erebet
79. Grozdi Kuzman (II)
80. Gruji ore (IV)
81. Gruji Sofija
82. Gusman Gerhard (II)
83. Gutman Laslo (II)
84. Davidov Radivoj (II)
85. Dejanovi Duica (II-III)
86. Dejanovi Katarina (1)
87. Dejanovi Milica (I)
88. Despotovi Marko
(gimn.)
89. Despotovi Olga (II)
90. Divljakovi Sava (III)
91. Dinjaki Dragica (IV)

395

92. Dobanovaki Velimir

(II-V)
93. Dobanovaki Negoslav
(III)
94. Doi Milenko (II)
95. Dotli Todor (II)
96. Doroslovaki ore

(II)

97. Dronjak Radivoj (maja

proteran)
98. Dronjak Sinia (maja
proteran)
99. Duki Boa (III-I)
100. armati Ruica (jun,
otila)
101. Deri Joef (III)
102. ompari Ljubica (II)
103. ompari Nikola (II)
104. orevi ore (I)
105. Ergelaev Nestor (II)
106. Erdevik Zdravko (I)
107. Erdeljan Gavra (III)
108. Erdeljanovi Jovan (II)
109. Erde andor (II)
110. aki Petar (II)
111. deri Dragomir (IV)
112. Zivanovi Jovica (IV)
113. ivkov ore
114. ia Mladen (II)
115. Zagori Doka (zarob
ljen)
116. Zagori ore (V)
117. Zagori Jovan (I)
118. Zamurovi Mirko (teh
nika grupa)
119. Zari Nikola (II)
120. Zari Sava (I)
121. Zemljanac Radivoj
122. Zeevi Milan (II)
123. Zonenberg Dionisije
(III)
124. Zori Sava (III)
125. Ivakovi Dejan (IV)
126. Isajev ore (III)
396

127. Isajev Ilija (III)

128. Isajev Milenko (III)
129. Iskrin Milan
130. Jaki Milena (III)
131. Jeli Sofija (I)
132. Jovandi Lazar (II)
133. Jovanovi Boko (II)
134. Jovanovi ore (V-I)
135. Jovanovi Milica (II)
136. Jovanovi Radivoj (I)
137. Jockov Milan (gimn.)
138. Jurin Julija (I)
139. Kavraja Stevan (I)
140. Kadelburg Gerta (III)
141. Kaleni Aleksandar
142. Kardo Joef (IV)
143. Karlavaris Pavica (juna
otila)
144. Katica Aleksandar (IV)
145. Kati Mirko (II)
146. Kati Pavle (IV)
147. Keiner Emil
148. Kesler Slobodan (od
septembra)
149. Kinderlajn Oto (III)
150. Kisaev Nikola (I)
151. Kneev Gruja (II)
152. Kova Teodor
153. Kovaevi Milan (zaro
bljen)
154. Kozarev ivan (III)
155. Koji Ljubomir (april,
Bosna i Herc.)
156. Koji Neboja (II)
157. Koji Slobodan (I)
158. Kolarski Marija (gimn.)
159. Koljadinski Olga (I-III)
160. Komlo Edita
161. Komlo Laslo (II)
162. Kon Cvi
163. Kosi Franja (IV)
164. Koh Gabor (II)
165. Koi Andrija (III)

166.

Krajaevi Aleksandar
(septembra doao iz za
robljenitva)
167. Kraljevi Vladimir (se
ptembra se vratio)
168. Krivokua Petar (III)
169. Krklju Jelica (IV)
170. Krnjajac Ivan (I)
171. Krnjaji Branko (IV)
172. Krstin Lazar
173. Krstin Vojin (V)
174. Krsti arko (V)
175. Krsti Nikola (V)
176. Krsti Pavle (V)
177. Krstonoi Petar (II)
178. Kuzmanovi Doka (V)
179. Kuzmanovi Nada (IV)
180. Lazi Svetozar (V)
181. Lakenbah Konstantin
(IV, doao avgusta)
182. Larkin Stevan (III)
183. Laslo Imre (III)
184. Lebl Adolf (IV)
185. Levinger Laslo Karlo
(II)
186. Levinger Stevan (II)
187. Leki Danilo
188. Leskovac Nada
189. Leskovac Olga (I)
190. Leskovac Sava (II)
191. Leskovac Stanoje (II)
192. Lustig Irena (Ili)
193. Lui Zora (II)
194. Lui Ilija (II)
195. Lui Mihajlo (II)
196. Lui Petar (II)
197. Lui Sava (II)
198. Maibrada Duan (III)
199. Maksi Marija (III)
200. Mali Zora (fabrika)
201. Manojlovi Ljubomir
(III)
202. Marinkov Dragica (II)
203. Mari Petar (gimnazija)
204. Martinovi Milica (II)

205. Mati Ivan (aprila od

lazi)
206. Melkus Boa (III)
207. Melkus Joef (III)
208. Mere Itvan (III-II)
209. Mijatovi Radoslav
(gimn.)
210. Mike Andrija
211. Mike ore (III)
212. Milak Stevan (V)
213. Milin Jovan (II)
214. Mili Mileta (II)
215. Mili Mita (II)
216. Mili Sofija (II)
217. Milovanovi Svetozar
(IV)
218. Miodragovi Borislav
(11)
219. Miodragovi Milovan
(I)
220. Miodragovi Stevan (II)
221. Miri Vojin (zarobljen)
222. Mihajlovi Nada (juna
otila)
223. Mii Borislav (Gimn.)
224. Mii Vojislav (III)
225. Mii Slobodan (II)
226. Mikovi Jovan (I)
227. Mogin Borislav (III)
228. Mogin Ljubia (III)
229. Mogin Milenko (III)
230. Mogin Petar (II)
231. Mogin Slobodan (III)
232. Mutibari Milivoj (II)
233. Nafusi Endrju
234. Nikoli ore (I)
235. Nikoli Nikola (I)
236. Nikoli Stevan (I)
237. Ninkovi Zoran
238. Pavlica Milivoj (II)
239. Pavlov Maksim (II)
240. Pavlovi Desanka (juna
odlazi)
241. Pavlovi Duan (IV)

242. Pavlovi Pavle (juna

odlazi)
243. Palasti Joef
244. Palikua Blagoje (zaro
bljen)
245. Palkovljevi Plemenka
aprila oterana)
246. Palkovljevi Sava (II)
247. Panteli Vera (I)
248. Pejinov Ivan (I)
249. Petrovi Aaleksandar
(IV)
250. Petrovi Branko (I)
251. Petrovi Ljubica (II)
252. Petrovi Milan (II)
253. Pekan Sava (I)
254. Plakov Stevan (V) sep
tembra, Banat)
255. Polak Vera
256. Popov Radivoj (III)
257. Pribi Svetozar (Gimn.)
258. Prodanovi ore (V)
259. Prodanovi Lazar
260. Prodanovi Ljubica (II)

261. Prodanovi Miroslav

(I)
262. Proti Boko (zarob
ljen)
263. Proti Milorad (zarob
ljen)
264. Pukar Danica (I-II)
265. Radii Aleksandar (I)
266. Radii Vera (maja Pe
trovaradin)
267. Radovanov Milenko (II)
268. Radosavljevi ore
269. Raji ore (II)
270. Raji Ruica (II)
271. Rajh Dee
272. Rajh Jelica Lili
273. Rajcer Mirko (IV)
274. Raki Maksim (II)
275. Ranisavljevi Dragica

(I)
276. Ranisavljevi Zoran (I)

398

277. Rip Mirko (IV)

278. Rot Hugo (IV)
279. Rotbart Vladislav (IV)
280. Rutonski urica (V)
281. Sabljar Stevan (II-I)
282. Savin Kristina (I)
283. Satler Oto (I)
284. Sadakov Vera (gimn.)
285. Silbaki Branko (II)
286. Silbaki Boko (I)
287. Simi Miroslav (IV)
288. Skandarski Vojislav
(IV)
289. Slavni Lazar
290. Srdanov Boko (III)
291. Srdanov Duan
292. Sremevi Bora (II)
293. Srekov Nenad
294. Staji Anica (Gimn.)
295. Stankov Natalija (I)
296. Stankovi Bogoljub
297. Stankovi Nikola
298. Stoii Duan Sikirica

(IV)
299. Stoji Nikola (II)
300. Strajni Branko (I)

301. Tankosi Vasa (I)

302. Tankosi ore (I)
303. Timar Nikola Andriia
(IV)
304. Todorov Radivoj (II)
305. Topalovi Duan (II)
306. Totovi Vladimir (III)
307. Tucakov Zoran (I-II)
308. Tucakov Zoranka (I)
309. Tucakov Sava (IV)
310. Tuci Milena (II)
311. Tuci Radovan Rajko

(II)
312. Tuci Smilja (II)
313. Felder Karlo (III)
314. Ferko Andrija
315. Fier Ladislav (IV)
216. Fridman Ladislav
317. Haker Ivan (IV)

(IV)

318. Herman Ladislav

319. Heser ore (IV)
320. Holender Bogdan (IV)
321. Hofman Bruno
322. Hristov Strahii (aprii,
Makedonija)
323. Crnojaki Milica (II)
324. Cavie Duan (II)
325. akovac Lazar (V)
326. aleni Julijana (I)
327. aleni Marija (I)
328. Dani Sava (III-IV)
329. arev Olga (april-Bgd)
330. varc Jovan
331. varc Mira
332. vind Kristina (I)
333. enberger Imre (II)
334. enk Vera (III)
335. enk Ivan Mia (III)

336. er Gertruda
337. eerov Vera (I)
338. eerov Miroslava (I)
339. eevi Boko (I)
340. ili Duanka (gimn.)
341. ipo Stevan (III)
342. krbi Jovan (I)
343. krbi Lazar (I)
344. lezinger Ernest (II)
345. ovljanski Jovanka
346. ovljanski Marko
347. osberger Buri (IV)
348. rahol Ljudevit (III)
349. tajn Filip (IV)
350. tajner Frie
351. tajner Hugo (IV)
352. tark Egon (IV)
353. tark Marta
354. trbaki Latinka (I)

Ljubomir
Doroslovaki,
Skoja za junu Baku

lan

OK

I ovaj broj od 354 lanova Skoja u 1941. godini mora se

uzeti uslovno. To znai da se vodi rauna o tome da je izvestan broj aprila-maja 1941. napustio Novi Sad, a da je prilian
broj novih lanova primljen. No nezavisno od vremena pri399

jema, njihova aktivnost datira znatno ranije jer su na os

novu nje i primljeni u redove mladih komunista.
Prelazak Partije i Skoja na nove organizacione oblike,
praen radom na omasovljenju i uvrenju partijskih i
skojevskih organizacija, stvaranju ireg kruga simpatizera,
u velikoj meri je tokom juna angaovao partijsko i skojevsko rukovodstvo kao i lanstvo partijskih elija, odnosno
skojevskih aktiva. Znaajno mesto u radu OK Partije i OK
Skoja bilo je uspostavljanje i odravanje veze sa organiza
cijama na terenu okruga, pa i itave Bake.
to se tie politikog rada, kako na idejnom obrazova
nju komunista tako i lanova vaspitnih grupa, osim itanja,
prouavanja i irenja proglasa CK KPJ i PK KPJ za Vojvo
dinu, jo uvek znaajno mesto zauzima itanje i prorada
napredne literature iz predratnog perioda. Takav rad je bio
u skladu i sa odlukama Majskog savetovanja KPJ u Zagre
bu. U pridobijanju novih simpatizera polazilo se od popula
rizacije ivota u SSSR-u. Isticalo se da u socijalistikom
Sovjetskom Savezu radnici bolje ive nego u bilo kojoj
drugoj zemlji: da u SSSR nema eksploatacije, da je socijal
ni poloaj radnika daleko povoljniji nego u zemljama sa
drugim drutvenim i politikim ureenjem. Podvlailo se
da za znatno krae vreme rada radnici u Sovjetskom Save
zu bivaju bolje nagraeni od radnika u kapitalistikim zem
ljama. ivot bez drutvenih i socijalnih razlika moe se os
tvariti samo u kumunizmu. Da bi se do njega dolo, potre
bno je organizovati se i boriti se. Kranji cilj organizovanja
je revolucija i preuzimanje vlasti, tog starog cilja radnike
klase i KPJ. Sa usmene propagande prelazilo se na proua
vanje agitaciono-propagandnog materijala i njegovo tuma
enje.
Kako je otprilike izgledao taj i takav rad moe da nam
poslui i seanje jednog lana vaspitne grupe. Pod rukovod
stvom Jovana Brkia i Zivka Ranisavljevia, lanova OK Sko
ja odrana su tokom majajuna etiri sastanka. Vreme, me
sto, tema sastanaka: prvi sastanak odran je krajem maja na
kanalu kralja Petra. Tema: razgovor o komunistikoj organi
zacija, o konspiraciji, narodnoj pomoi i Skoju. Drugi sasta
nak je odran poetkom juna u stanu jednog od lanova vas
pitne grupe. Razgovor se vodio o konspiraciji komunista, o
Komunistikoj partiji Jugoslavije, o vaspitnoj grupi kao preduslovu za prijem u Skoj. Proitan je i protumaen jedan ko
munistiki letak. Trei sastanak je bio sredinom juna u sta
nu drugog lana vaspitne grupe. Proitana je i protumaena
broura Klasa i klasna borba: klase treba ukinuti i zavesti

400

ravnopravnost, koja je mogua jedino u komunizmu. Proi

tan je i jedan letak Skoja. etvrti put su se okupili drugom
polovinom juna u Futokom parku. Tema sastanka je konspi
racija i itanje jednog letka i objanjenje njegove sadrine.45
Videli smo da je Majsko savetovanje KPJ u Zagrebu oso
bito podvuklo potrebu da se u radu Partije i Skoja vie potu
ju pravila konspiracije. Iako emo o toj temi neto vie govo
riti posle napada Nemake na SSSR, ovde o tome treba rei

Milan Kom, lan OK Skoja za ju

nu Baku
samo sledee. Mada se na sastancima komunista dosta govo
rilo o tajnosti u radu, u praksi se malo ko drao tih pravila.
Sve do kraja juna, s obzirom na postojei ugovor o nenapa
danju, potpisan 23. avgusta 1939, izmeu Nemake i SSSR,
kao i injenicu da komunisti ne vre nikakve diverzantske ak
cije, takav gotovo polu legalan rad nije imao negativnih posledica po partijske i skojevske organizacije u Novom Sadu.
*
*

Jedna od formi rada koje su postojale izmeu dva svetska rata, a koje su nastavljene i za vreme okupacije, bilo je
prikupljanje crvene, odnosno narodne pomoi. Nemamo ta4S

MSRV AO 19880 MK III, F 54/8890.

401

nih podataka kada je odbor narodne pomoi pri OK KPJ u

Novom Sadu obnovljen. Nasuprot tome imamo pouzdane iz
vore da se majajuna prikupljaju prilozi. Iz toga bi se pos
redno moglo zakljuiti da u tom vremenu postoji i odbor na
rodne pomoi. Njega su sainjavali: Milesa Brki, Julija Cimr,
Sava Tuci a kasnije Jovan Koljadinski. Prema sporadinim
podacima, izgleda da je Ljubomir Doroslovaki u ime OK Sko
ja obavljao dunost neke vrste blagajnika narodne pomoi.
Sama organizacija bila je postavljena ovako. Pojedinci su bili
zadueni za skupljanje pomoi u pojedinim rejonima. Prikup
ljena sredstva predavali su lanovima odbora. Prema gore ve
za odbora bila je Livija Bem. Dunost blagajnika Pokrajins
kog komiteta KPJ do avgusta 1941. obavljao je Radivoj ir
panov. U trenutku predaje Gordani Ivakovi u blagajni je
bilo 3.062,50 pengi. Krajem septembra Gordana Ivakovi je
predala blagajnu Svetozaru Markoviu. Napad Nemake na
SSSR zahtevao je da se rad narodne pomoi proiri i postavi
na novu osnovu. Zato je, nekoliko dana posle napada Nema-

46
BKB BI 0042/1959 i 059/1959; MSRV AO 15017 Navede
na svota je formirana na ovaj nain: 2.000 pengi je irpanov doneo iz Banata; iz vremena Jugoslavije je ostalo 500 pengi; likvi
dacijom fabrike metli 562,50 pengi. Prema izjavi Milice Bursa,
od julaavgusta 1941. od proverenih i bolje stojeih simpatizera
i saradnika prikupljani su prilozi za Partiju. Oni su predavani
blagajniku narodne pomoi, kao posebna suma. Toj sumi je dodavan i novac prikupljen na ime partijske lanarine. U princi
pu blagajna PK i narodne pomoi bile su odvojene. To, meu
tim, nije iskljuivalo pojavu da isto lice bude blagajnik sredstava
Partije i narodne pomoi. Posle 22. juna 1941, kada je povede
na ira akcija prikupljanja namirnica, sanitetskog materijala i
odela u okviru narodne pomoi, postavilo se pitanje prostorija u
koje e sve to biti smeteno. Usvojen je predlog Jovana eravIjeva i Milice Bursa da to bude u Ulici Vladike Maksima (Koe
Kolarova), u stanu ispred kue u kojoj su oni stanovali. Taj je
stan bio prazan a kljueve od njega vlasnik je predao Danici
Bursa. Posle navedene odluke, klju se, po nalogu eravljeva,
nalazio kod Vukice Bursa. Ona ga je davala Liviji Bem, Milesi
Brki i Mariji Nemet, drugaricama koje su, pored eravljeva,
donosile pomenuti materijal. Prema potrebi, materijali su padova
ni i potom odnoeni. Po seanju Milice Bursa, magazin je is
pranjen 26. jula 1941, na dan akcije paljenja ita. Kako je ivela
ilegalno, Milica je samo povremeno navraala u svoj stan. Ne
posredno pre tog dolaska Livija Bem je uzela klju od stana gde
je dran prikupljeni materijal. Kada je Milica Bursa krenula u
svoje ilegalno boravite, ispred magazina je zatekla Stevana Ga
lenica sa runim kolicima. Tom prilikom on je odneo i poslednje
rezerve iz magazina.

402

ke na SSSR, 23. ili 26. juna 1941, u Novi Sad iz Beograda

doputovala onja Marinkovi. Na Novom Naselju, u stanu
Save Tucia partala, odran je sastanak odbora narodne po
moi. Prema seanju Milese Brki, Sonja Marinkovi im je
tom prilikom prenela nove direktive i to: o intenziviranju
rada narodne pomoi skupljanjem novca, odee i obue za po
trebe oekivanih sovjetskih padobranaca; o proirenju delatnosti narodne pomoi i na skupljanje sanitetskog materijala;
za organizovanje kurseva prve medicinske pomoi, za skriva
nje veeg broja ilegalaca nego do sada. itav ovaj rad zahtevao je pootreno potovanje pravila konspiracije odnosno od
lazak u ilegalnost kompromitovanih komunista.47

Vera Pavlovi sekretar rejonskog komiteta Skoja

Deo prikupljenih novanih sredstava troen je za potrebe
ilegalaca: plaanje stana, za ishranu, putovanja i si. Znaaj
narodne pomoi ogleda se i u tome to je tokom leta i jeseni
1941.
njenom aktivnou bio obuhvaen veliki broj lanova KPJ
i Skoja, kandidatskih i prosvetnih grupa. Neposredno posle
napada Nemake na SSSR akcija narodne pomoi bila je usmerena na prikupljanje svega to je bilo potrebno za prihvatarije i pruanje pomoi sovjetskim padobrancima. U vreme
47

MSRV AO 15017; 15013.

403

masovnih hapenja u Novom Sadu novana sredstva prikup

ljena preko narodne pomoi upotrebljavana su i za plaanje
advokata koji su branili pripadnike NOP-a, za podmiivanje
maarskih organa vlasti, kao i za slanje paketa osuenim za
tvorenicima. Narodna pomo je koriena i za povezivanje sa
irokim krugom simpatizera.48
*
*

Krajem maja ili poetkom juna otiao je za Banat or

e Zlii i tamo se zadrao sve do sredine jula kada se vra
tio u Novi Sad. Po direktivi Radivoja irpanova, poetkom
juna, Gordana Ivakovi je otputovala preko Beograda i Paneva u Bekerek. U drugoj polovini juna, na dogovoreni sas
tanak PK Skoja u Bekerek je stigao i Sava isalov, sekretar
OK Skoja. Tako su se na dan 22. juna 1941. u Bekereku na
li na okupu lanovi Biroa PK Skoja: ore Zlii, Rada Gruji, Proka Sredojev, LidijaAldan, Johan Mike i Sava isalov.
Kao delegat PK Partije ovom sastanku prisustvovao je Sveto
zar Markovi Toza. Na ovom skupu razmatrani su zadaci koji
su se postavljali pred skojevsku organizaciju Vojvodine. Usvo
jeni zadaci nisu upueni organizacijama jer su lanovi PK
Skoja jo istog dana doznali za izbijanje rata izmeu Nemake i SSSR, s im u vezi su iskrsli novi zadaci i za lanove
Skoja. Naime, pred sve skojevske organizacije postavili su se
kao najvaniji zadaci preustrojstvo rada na ratno stanje i
mobilizacija svih skojevskih snaga u akciji protiv okupatora.19
Stav Partije, izraen jasno i na Majskom savetovanju, bio
je da u borbi protiv okupatora treba okupljati sve one snage
koje su spremne da se bore protiv okupatora i njihovih po
magaa. Ta se saradnja odnosila i na lidere bivih graanskih
stranaka. O tome ta se u tom pogledu uradilo u Novom Sa
du posle napada Nemake na SSSR govori i in. Nikola Pet
rovi:
Opirno smo pretresli s Radivojem irpanovim i Gordanom Ivakovi pitanje povezivanja sa demokratskim gra
anskim politiarima i drugim elementima u Novom Sa48

BKB BI 0042/1959 i 059/1959.

MSRV AO 19742. Mogue je da se Sava isalov zadr
ao nekoliko dana u Velikom Bekereku i da je po povratku u
Novi Sad preneo direktivu o formiranju tehnike PK i agitprop
grupe; MSRV AO 2894 i 319 Sekretarijatu PK Skoja za Vojvo
dinu od Centralnog komiteta Skoja.
49

404

du... Srpska buroazija u Novom Sadu bila je, dodue, sklo

na da ide na kompromis sa maarskim okupatorima i da s
njima nae neki modus vivendi. Diskutovali smo i o kon
kretnim merama radi povezivanja sa partiskim demokrat
skim graanskim elementima i bilo nam je jasno da tome
poslu treba prii, da treba traiti sa njima kontakt radi
stvaranja irokog narodnog fronta. Meutim, kad danas
pogledam unazad, mislim da su drugovi isuvie bili okupi
rani pripremama za ustanak i da su odlagali te kontakte za
kasnije. Smatram da se nije odmah dovoljno energino pri
lo stvaranju irokog narodnooslobodilakog pokreta. Taj

Milesa Brki,
Narodne pomoi

rukovodilac

odbora

stav je, mislim, proizilazio iz verovanja da e rat ubrzo

biti zavren pobedom SSSR-a pa da treba, pre svega, ubrza
ti akcije na oruanom ustanku. Seam se da smo irpanov
i ja ocenili kao pozitivnu erilovu izjavu u engleskom par
lamentu od 22. juna kako je ruski narod ustao da brani
svoju nezavisnost i da e on, kao predsednik vlade, uvek
podravati tu borbu, uprkos njegovom ranijem neprijatelj
skom stavu prema Sovjetskom Savezu.
Poto je jo jedanput podvukao da je odmah trebalo
energinije pristupiti stvaranju narodnooslobodilakog fron
ta, Nikola Petrovi kae:
Druga je stvar da li bi naa inicijativa naila na razumevanje i kod koga. Svakako, ne bismo imali nekog naro
405

itog uspeha kod starih buroaskih politiara, ali smo imali

poetnih uspeha kod nekih mlaih buroasko-demokratskih
elemenata-intelektualaca. Na primer, ja sam uspeo da se
poveem juna 1941. sa dr Slavkom Petroviem, sekretarom
Trgovinsko-industrijske komore u Novom Sadu... Preko
Save Vlalukina i Jovana Samardije, pravnika koji su saraivali s Partijom jo pre okupacije, pokuali smo irpanov i ja da se poveemo sa advokatskim pripravnicima koji
su bili levo orijentisani. Pokualo se neto, ali trebalo je
raditi na tome smeli je i energinije.. .50
Okupator se po dolasku u Baku uspeo povezati samo sa
malim delom srpske buroazije, dok sa srpskim masama niti
je traio niti mogao nai dodirnih taaka, pogotovu posle ma
sovnih ubistava. U Novom Sadu je okupator po dolasku u
grad Milana L. Popovia ostvario vezu sa ovim notornim agen
tom, a imao je i vezu sa vladikom Irinejem iriem. Maarski
okupator ak nije ni preduzimao neke posebne mere za pridobijanje bogatijih slojeva srpske buroazije. On im je doz
volio da ive i rade i na taj nain ih pasivizirao. Srpska bur
oazija je jedinu dodirnu taku sa okupatorom mogla nai u
svojoj elji da sauva kapital, odnosno da okupator suzbije
aktivnost NOP-a. Ta ista buroazija nije elela Maarsku kao
svoju dravu, ve povratak Kraljevine Jugoslavije. Otuda, sa
manjim izuzecima (maaronske porodice Adamovia i Dunerskog), oni nisu doekali dolazak hortijevih domobrana s odu
evljenjem. Meutim, oni nisu bili ni za akcije narodnooslobodilakog pokreta za koje su govorili da su ludost.
Partija je u Novom Sadu vodila pregovore i sa predstavni
cima Haomer haciara, organizacije jevrejske omladine i
ji je cilj, kako stoji u jednoj ediciji . . . fiziko i psihiko pri
premanje jevrejske omladine za odlazak u Palestinu, ukljui
vanje u njenu obnovu kao i izgradnju socijalistikog drutva
unutar poljoprivrednih organizacija i skupova . . . Ova orga
nizacija, koja je svoje korene poela da puta u Novom Sadu
u jesen 1931. godine, nekoliko godina pred rat imala je oko
150 lanova. Okupacija, proterivanje onih koji nisu bili za
viajni u Novom Sadu 31. oktobra 1918. i prisilni rad Jevreja
u Novom Sadu, doveli su do organizacionog razbijanja Hao
mer haciara. Zbog toga, kao i rasputanja mlaih lanova,
50 MSRV AO 15019, 910 In. Nikola Petrovi, koga je
Gestapo traio u Beogradu, poetkom maja 1941. doao je iz Beo
grada u Novi Sad po specijalnom zadatku CK KPJ i odmah stu
pio u kontakt sa Radivojem irpanovim.
51 MSRV AO 15019, 1314.

406

broj aktivnih pripadnika Haomer haciara sveo se na trinaestak. Dogaaji koji su sledili, posebno izbijanje rata iz
meu Nemake i SSSR-a, postavili su i pred Haomer haciar pitanje njegovog opredeljenja u borbi koja je zapoela.
Posle kraih dogovaranja predstavnici Haomer haciara su
prihvatili inicijativu Partije za razgovore o ukljuivanju u
NOP. Razgovori izmeu predstavnika KPJ, sa kojima je si
gurno bio upoznat i Radivoj irpanov, i rukovodstvo Hao
mer haciara, zapoeti su krajem jula, poetkom avgusta 1941.
Sastanci su odravani u stanu porodice Levinger u Ulici pri
morskoj 10 (dans Georgi Dimitrova br. 14). Odrano je neko
liko sastanaka u razmaku od nedeljudve dana. Osim Livije
Bem, kao predstavnika Partije, u ovim razgovorima je ues
tvovao i jedan neidentifikovani mukarac. Zbog jednog nael
nog pitanja da li e antifaistikoj borbi prii kao zasebna
organizacija, kao pripadnici Haomer haciara, to su zahtevali njeni rukovodioci, ili e se u NOP ukljuiti kao pojedinci,
na emu su insistirali predstavnici Partije ovi su se raz
govori prilino oduili. Uprkos tome, preduzete su i neke kon
kretne organizacione mere. Formirane su tri desetine: dve
borbene i jedna sanitetska, sastavljena preteno od omladinki. Predvieno je da e vojnu obuku sa borbenim desetinama
obavljati Andrija Lederer uz pomo Gustava Verbera. Obuka
se imala vriti na Dunavu, na tzv. Guskovom salau, u kraju
prilino udaljenom od grada. Pad Andrije Lederera, poetkom
septembra, onemoguio je realizaciju ovih planova. Dalja hap
enja su praktino spreila zavretak zapoetih razgovora iz
meu Partije i Haomer haciara. Uprkos tome, pojedini
lanovi Haomer haciara uestvovali su u nizu masovnih
akcija kao to su bile pisanje parola, posipanje eksera po putevima itd. Masovnim hapenjem u jesen 1941. su obuhvaeni
gotovo svi lanovi Haomer haciara.52
*
*

U izvorima koji nam stoje na raspolaganju nemamo po

dataka o vojnim pripremama u Novom Sadu tokom majaju
na, sve do izbijanja nemakosovjetskog rata. Bolji poznava
oci prilika u Novom Sadu ni kroz kontakt sa najviim ruko
vodiocima NOP-a u Novom Sadu nisu stekli utisak da je Par52 Dr
Teodor Kova, Neka seanja na Haomer haciar
prvih meseci okupacije u Novom Sadu, Zbornik Jevrejskog istorijskog muzeja, Beograd 1975, br. 3, 213222.

407

tija ve pre 22. juna bila u mobilnom stanju. Pre bi se reklo

da je politiki i organizacioni rad bio vrlo iv, ali da je, inae,
vladalo gotovo mirnodopsko raspoloenje, koje se manifesto
vaio i u nedovoljnoj konspiraciji, slobodnom kretanju drugo
va po gradu itd. Tome je, svakako, doprinela i okolnost to
okupatorske vlasti, mada su imale kartoteku komunista, nisu
nita protiv njih preduzimale. Pa ipak, razvoj dogaaja u julu
i dalje pokazao je da su organizaciono prilagoavanje Partije
i Skoja uslovima okupacije, agitaciono-propagandni i politi
ki rad, prisustvo verovanja da je rat izmeu Nemake i Sov
jetskog Saveza, odnosno narodnooslobodilaka borba jugoslovenskih naroda protiv okupatora neto neminovno do ega
e sigurno doi doprineli da je partijsko rukovodstvo u
Novom Sadu izgradilo svoju koncepciju o oruanoj borbi pro
tiv okupatora. Ta je koncepcija bila takvog karaktera da je,
po dobijanju direktiva za ubrzanje vojnih priprema i otpoi
njanje akcija, novosadska partijska i skojevska organizacija
za vrlo kratko vreme odgovorila na taj poziv.

Napad Nemake na SSSR 22. juna 1941.

ak i obinom posmatrau u S r b i j i i Banatu moralo je
biti jasno kuda se nemaka vojska preko ovih teritorija upu
uje krajem maja i poetko juna. Pristupajui konanoj reali
zaciji plana Barbarosa, tj. plana napada na Sovjetski Sa
vez, Hitlerova Nemaka je sa Balkana prebacila na granicu
prema Rusiji 24 divizije sa kompletnim naoruanjem i motorizacijom. Kao to se zna, 22. juna 1941. nemake vojne snage
napale su SSSR. Tim povodom, istoga dana, Politbiro Cen
tralnog komiteta KPJ odrao je sastanak u Beogradu. Na nje
mu je razmotrena situacija do koje je dolo izbijanjem novog
oruanog sukoba i proirivanjem svetskog rata. Odlueno je
da KPJ sve svoje snage orijentie na neposrednu organizaciju
oruane borbe protiv okupatora. Jo istoga dana napisan ie
proglas CK KPJ i dat tehnici na umnoavanje. Sline progla
se, sa pozivom na oruanu borbu, zadueni su da objave i
ostali centralni i pokrajinski komiteti.53
Dan ili dva kasnije odran je i sastanak PK KPJ za Vojvo
dinu u Bekereku u prisustvu arka Zrenjanina, Svetozara
Markovia, Gordane Ivakovi, ora Zliia i Ivana Lakovia. Prisutni su se upoznali sa istorijskim odlukama Politikog

53

408

Dr Jovan M a r j a n o v i , Srbija 1941, 8182.

Proglas CK KPJ od 22. juna 1941. godine

409

biroa Centralnog komiteta KPJ. Prihvaene su direktive o

ubrzanom zavretku svih priprema za oruanu borbu i najskorijem prelasku na ustanak. U skladu sa direktivom CK
KPJ utvren je i sadraj proglasa PK KPJ za Vojvodinu, koji
je trebalo da se umnoi na srpskohrvatskom, maarskom i nemakom jeziku i da se rastura zajedno sa proglasom CK KPJ.
Krajem juna formiran je i tab partizanskih odreda za Voj
vodinu. Osim ponovljene direktive da se sklone kompromitovani drugovi, ponovljena je i direktiva o skupljanju oruja.51
Kao to smo videli, proglas CK KPJ povodom napada Ne
make na Sovjetski Savez umnoen je u tehnici Okrunog
komiteta KPJ u Novom Sadu jo pre povratka Gordane Ivakovi iz Banata, poetkom jula. Sasvim je mogue da je um
noen primerak proglasa koji je sa sobom iz Beograda doneo
oko 25. juna lan KPJ Ilija eri i po dolasku ga predao Jo
vanu eravljevu. Tom prilikom se eravljev veoma obrado
vao proglasu jer ga novosadska organizacija nije imala. Spo
menuli smo i to da je u vreme napada Nemake na SSSR u
Banatu boravio i sekretar OK Skoja, Sava isalov. Manje
je verovatno da je on doneo proglas CK jer bi u tom sluaju
doneo ii proglas PK koji niko u Novom Sadu ne spominje. Mo
gue je da je proglas u Novi Sad donela Sonja Marinkovi53
Proglas CK KPJ Radnicima, seljacima, graanima Jugoslavije
dat u izvodima ovako se obraao radnicima i radnicama Ju
goslavije:
Kucnuo je sudbonosni trenutak. Zapoela je odsudna
bitka protiv najveih neprijatelja radnike klase, bitka koju
su faistiki zloinci sami zametnuli mukim napadom na
Sovjetski Savez, nadu svih tredbenika sveta. Dragocena krv
herojskog sovjetskog naroda proliva se ne samo radi od
brane svoje zemlje socijalizma, nego i radi konanog socijal
nog i nacionalnog osloboenja itavog radnog oveanstva.
54 MSRV AO 18991; Vojvodina 1941, radovi i diskusije sa
skupa istoriara u Subotici 9. i 10. decembra 1966. godine. Novi
Sad 1967, 23 (dalje Vojvodina 1941). Primerak proglasa PK KPJ
za Vojvodinu napisan povodom napada Nemake na SSSR nije
pronaen; MSRV AO 19743; Zbornik dokumenata NOR, tom I,
knj. 17. U pogledu sastava taba postoje izvesna razmimoilaenja.
Mogue i zbog toga jer se nekoliko istih lica javljaju u dva ta
ba: za severni Banat i tab za Vojvodinu. Nekih je reorganizacija
bilo i u pogledu zaduenja u tim tabovima. Najverovatniii sas
tav taba partizanskih odreda za Vojvodinu: Danilo Gruji. ko
mandant, arko Turinski, zamenik komandanta, i Svetozar Mar
kovi, politiki komesar.
55 MSRV AO 12678, 20.

410

Prema tome, to je i naa borba, koju smo duni podupirati

svim snagama pa i svojim ivotima.
Proleteri sviju zemalja Jugoslavije, na svoja mesta, u
prve borbene redove. Zbijte vrsto svoje redove oko vae
avangarde, Komunistike partije Jugoslavije. Svaki na svoje
mesto! Nepokolebljivo i discipiinovano vriti svoju dunost.
Spremajte se hitno za poslednji i odsudni boj..
Omladini Jugoslavije je proglas upuivao i ove rei:
Bije se poslednji boj s tvojim najveim neprijateljem
s krvnikom mlade generacije, s faistikim zloincima
protiv kojih si se ti uvek spremno borila kad te je Komu
nistika partija pozvala... Moe li ti, omladino, ostati po
strani? Ne moe, ti mora takoe sada biti u prvim redo
vima borbe protiv faistikih zloinaca. Okupljaj svoje sna
ge u Savezu komunistike omladine, da pod vodstvom Ko
munistike partije Jugoslavije zauzme svoje mesto u bor
benim redovima radnike klase.57
Vi koji stenjete pod okupatorskom izmom obraao
se proglas svim porobljenim narodima Jugoslavije svi vi
koji ljubite slobodu i nezavisnost, koji neete faistikog rop
stva, znajte da je kucnuo as vaeg skorog osloboenja od fa
istikih osvajaa. Zato doprinesite i vi va deo u borbi za
vau slobodu, pod vodstvom Komunistike partije Jugosla
vije ... Ne dajte se zavesti raznim domaim reakcionarima
Koji su u slubi faistikih bandita. Vae mesto je9te u borbe
nim redovima radnike klase, koja se bori za vau istinsku
slobodu i nezavisnost.. .58
Na kraju, proglas se obraa komunistima Jugoslavije:
Doao je onaj najtei as koji smo mi u naoj borbi
predvideli. Mi smo znali ta spremaju faistiki zloinci pro
tiv SSSR-a i itavog radnikog oveanstva. Krvoedni fa
istiki vlastodrci, koji dre u ropstvu svoje narode i na
rode podjarmljenih zemalja, navestie nam rat do istrebljenja, navestie preko radija krvavi pokolj komunista. Mi tu
borbu prihvaamo, jer mi smo ie oekivali i mi smo se na
nju spremali. U toj borbi nee biti pardopa ni jednom ko
munisti, deru se faistiki krvnici, a mi kaemo: u toj bor
bi nee biti pardona zloinakim faistikim voama i nji56 Zbornik dokumenata NOR, tom I, knj. 1, 1617. Pro
glas CK KPJ povodom napada Nemake na SSSR 2.2. juna 1941.
57 Isto.
58 Isto.

411

hovim vernini slugama, u toj borbi nee biti pardona fais

tikoj finansijskoj oligarhiji i njenim satrapima.
Komunisti Jugoslavije! Ne oklevajte ni trenutka, ve
se hitno spremajte za tu teku borbu. Smesta prilagodite
svoje organizacije i njihov rad za taj poslednji boj. Preduzmite sve da im bolje osigurate nae dragocene kadrove ko
ji su nam danas vie nego ikada potrebni u toj borbi. Organizujte radne mase i predajte im vae teko steeno isku
stvo. Stanite na elo radnih i nacionalno ugnjetenih masa
i vodite ih u borbu protiv faistikih tlaitelja naih naro
da. Odvanost, disciplina i hladnokrvnost neka vlada meu
vama, jer vi morate time dati primer drugima. Izvriti svo
ju dunost avangarde radnike klase Jugoslavije. Napred
u poslednji i odluni boj za slobodu i sreu oveanstva!59
Vest, o izbijanju rata izmeu Nemake i Sovjetskog Sa
veza, mada je podmukli nain na koji je agresija izvrena
izazvao gnuanje, primljena je sa velikim oduevljenjem i
nadama, kako od strane komunista, tako i u redovima naci
onalno i socijalno obespravljenih i potlaenih trudbenika
i rodoljuba Novog Sada. Osim tradicionalnih veza i simpati
ja koje su slovenski narodi imali i gajili prema ruskom
narodu, znaajnu ulogu u popularisanju Sovjetskog Saveza
imala je KPJ. Uz to, svet je bio svestan injenice da je stu
panjem SSSR u rat front borbe protiv faizma dobio zna
ajno pojaanje.
Veina Vojvoana je jo pre faistike okupacije Ju
goslavije pisao je 1942. u Istini Svetozar Markovi
gajila tople simpatije prema Sovjetskom Savezu kao otad
bini radnika i seljaka. Te su simpatije rasle uglavnom usled
naglog jaanja sovjetskih politikih pozicija u svetu, usled
naglog osiromaenja irokih narodnih masa i usled pretee
opasnosti od faiziranja Jugoslavije. Direktan uticaj KPJ
doprinosio je da se te simpatije uvruju, proiruju i realizuju naroito u borbi protiv faizma. Ne treba isputati
iz vida da se u Vojvodini, pored Slovenije, najvie uradilo
na stvaranju antifaistikog pokreta (Vojvoanski pokret
i saradnja KPJ, preko RP, odnosno SRN sa zemljoradnici
ma, demokratima i radikalima).*0
59

Isto.
Istina. Fototipsko izdanje Muzeja radnikog pokreta i na
rodne revolucije Vojvodine, Istorijskog arhiva Pokrajinskog ko
miteta SKS za Vojvodinu i Matice srpske, Novi Sad 1963; Istina,
organ PK KPJ za Vojvodinu, god. II, br. 1. izdanje za Baku od
avgusta 1942. (dalje Istina od avgusta 1942). lanak Dosadanji
rad, steeno iskustvo i nai zadaci.
60

Povodom napada Nemake na SSSR jedan Novosaa

nin, aktivni saradnik Omladinskog pokreta, je u svoj dnev
nik zapisao i ove redove:
... Na svet nita manje nije uzbuen nego to je bio
kada smo i sami bili napadnuti. Sve su nae simpatije na
strani istonog borca!... Nai neprijatelji su pokunjili nos,
sada ljubazno pozdravljaju i pitaju kakva je situacija...
Dok su iroki narodni slojevi oduevljeni, naa buroazija
i pojedinci, oni kompromitovani u reimskim ustanovama,
iako nisu nikako za Nemaku, pokazuju uznemirenost..
Piomena u raspoloenju nacionalno porobljenog i su
rovo proganjanog srpskog stanovnitva nije promakla ni
okupatorskim vlastima. Mada se podaci koje u tom pogle
du raspolaemo ne odnose na Novi Sad, oni su isto tako
mogli biti karakteristini i za stanovnike ovog grada.
Vesti o izbijanju nemako-ruskog rata stanovnitvo srp
skog maternjeg jezika... primilo je sa simpatijom prema
Rusima. To se vidi i po tome to su barem u poslednje vre
me bili povueni a od izbijanja nemako-ruskog rata su ve
oma raspoloeni. Veoma se esto meusobno poseuju.
Srpsko stanovnitvo od poetka nemako-ruskog rata u ve
em broju poseuju crkvu i po pojedinim sluajnim reima
moe se naslutiti da se mole za pobedu ruskog oruja, jer
od toga oekuju vaskrsenje Jugoslavije...
Vest o izbijanju nemako-ruskog rata stanovnitvo se
la. .. primilo je sa vidnim oduevljenjem. Oduevljenje se
odrazilo u tome to je stanovnitvo od raspada Jugoslavije
ivelo potpuno povueno, a na dan 22. juna 1941. godine, ka
da je izbio nemako-ruski rat, u sveanom raspoloenju
napunilo je ulice. Mukarci su se ve u jutarnjim asovima
sakupljali u krmama i fino su tretirali dogaaje. Po milje
nju pojedinih grupa, sad je Nemaka poela rat sa dostoj
nim neprijateljem i njena je pobeda bezizgledna. Po njima,
Sovjetski Savez odnosno ruska vojska mnogo su jai i po
snazi i po opremi. U razgovoru su preli na istoriju Slovena,
po kojoj, do sada niko nikada nije mogao pobediti... Slo
vene. ..
Raspravljali su i o tome da je dvogodinji rat moralno
i materijalno toliko oslabio Nemaku da je protiv odmorne
i moderno opremljene ruske armije pobeda Nemake beziz
gledna.
U prvi mah, ocenjujui odnos snaga NemakaSSSR,
u pogledu trajanja rata slino je rezonovalo i partijsko ru61 MSRV AO 13079 Dnevnik Vlade Popovia.
62

MSRV AO 19873 MK.F 1/356358.

413

kovodstvo za Vojvodinu. Tek kasnijom analizom dolo se

do drugaijih zakljuaka. U ve pomenutom lanku u Istini
od avgusta 1942. (Dosadanji rad, steeno iskustvo i nai za
daci), Svetozar Markovi jeo tome pisao:
Pre slamanja i okupacije evropskih drava udarna snaga
nemake vojske bila je znatno slabija od udarne snage Cr
vene armije. Tada su Nemci imali manje tenkova i aviona
i manje izvebanih vojnika od Sovjetskog Saveza. Ali su
okupacijom i potinjavanjem Evrope snage nemake voj
ske i njihov ratni potencijal vie nego udvostrueni. Nemaka je zaplenila ogromne koliine ekih, poljskih, belgijskih,
francuskih itd. aviona, tenkova, kamiona, topova, mitralje
za i dr. najmodernijeg oruja. Udarna snaga faistike ar
mije postala je jaa od udarne snage Crvene armije. To vie
nije bila samo snaga Nemake, nego u izmenjenom vidu
snaga itave Evrope stavljena pod rukovodstvo dobre
organizacije i iskusne komande i vojske. Do rata sa
SSSR-om Nemaka je bila svoju ogromnu industriju potpu
no preuredila za ratne potrebe. Pored toga, za nju je radila
i ratna industrija okupirane Evrope: velike fabrike topova,
tenkova i mitraljeza u ekoj; velike fabrike aviona, tenko
va i kamiona u Francuskoj i Belgiji itd. Tokom rata, dola
zei do bogatog plena, a gubei veoma malo ljudstva i mate
rijala, Nemaka je t r e n u t n o ojaala kako u vojnom ta
ko i u ekonomskom pogledu.
Umesto da je oslabila, razvlaenjem na velika prostran
stva i dranjem pod okupacijom itavog niza drava, ne
maka vojna snaga je trenutno jo pojaala. Umesto da je
okupacija Evrope delovala na omasovljenje antifaistikog
pokreta u samoj Nemakoj, da su revolucionarne snage na
roda dobile vie maha, vidimo suprotno; faistiki vojni uspesi jo su znatno oslabili tu borbu. Umesto da su se porob
ljeni narodi vrsto zbili i predvoeni od proletarijata digli
u odluujui boj protiv faizma, vidimo suprotno: borba
veine porobljenih naroda je sasvim slaba. Faisti svojim
zverstvima t r e n u t n o uspevaju, skoro u svim poroblje
nim zemljama, da obezglave narodnu borbu i da delimino
i privremeno uteraju strah u kosti irokim narodnim masa
ma, da delimino i privremeno najrevolucionarnije snage
naroda izoluju od samog naroda. Zato u danima najeih
napada nemake faistike vojske na SSSR transporti i
trupe, koje su upuivane na ruski front, nisu bile uznemiravane od porobljenih naroda u pozadini fronta.
Mi u Vojvodini, pre godinu dana, ove injenice nismo
tako jasno videli i nismo s njima mnogo raunali pri razma
tranju odnosa snaga i ocene opte situacije. Kasno smo uvideli da su snage faistike ratne maine nadmonije od sna
ga Crvene armije. Potcenjivali smo, i pored nemakog dubo
kog prodiranja u Sovjetski Savez, snagu nemake vojske i

414

raunali smo sa demoralizacijom te vojske u borbi protiv

SSSR-a. Mi smo nemako prodiranje u nedostatku podataka
obino jednostrano tumaili taktikom unitavanja neprija
telja u povlaenju. Otuda nae prognoze o brzom zavr
etku rata. Nismo bili spremni, a za vremena se nismo pri
premali za dui period borbe, za borbu koja se naroito
za narode Vojvodine otegla kao gladna godina...
Izbijanje rata izmeu Nemake i Sovjetskog Saveza pred
stavljalo je najkrupniju prekretnicu u drugom svetskom
ratu. Verovanje da SSSR raspolae nadmonom vojnom
snagom ulivalo je nadu da e faistiki agresor biti brzo
slomljen te da e, posle toga, uslediti odluujua pomo
Sovjetskog Saveza zemljama i narodima pod Hitlerovom
okupacijom. Ovakvo rezonovanje je moglo imati dvostruke
posledice: ili demobilizatorski uticati na pripreme za oru
anu borbu protiv okupatora, koje su bile u jeku, ili stvo
riti neophodnu atmosferu pogodnu za razvijanje raspoloe
nja i spremnosti za oruanu borbu. Verovanje u brzi zavr
etak rata, mada je i u Novom Sadu imalo svojih negativ
nih posledica, novosadske komuniste i skojevce nije demobilisalo i upuivalo na mirno ekanje ishoda rata, nego je
unelo novu notu optimizma i entuzijazma u njihovu aktiv
nost.
Vera u snagu prve zemlje socijalizma bila je toliko ja
ka da se, ubrzo posle 22. juna 1941. oekivao ak i dolazak
sovjetskih padobranaca. S tim u vezi izdate su i direktive
o nainu njihovog doeka, preoblaenju, smetaju, pruanju
obavetenja o najvanijim objektima u gradu i dr. Tu di
rektivu je usmeno saoptila Sonja Marinkovi 24. ili 26.
juna lanovima odbora narodne pomoi. Ali nju sadri i
uputstvo PK KPJ za vrenje diverzija i sabotaa. Ono glasi:
Nabavljajte civilna odela koja ete predati ruskim padobrancima. Ako oni stignu u malom broju, onda ih treba
sakriti, i snabdeti ih civilnim odelima.
Osmatrajte kasarne honveda, andarmerije i policije, ka
ko bi vee grupe padobranaca mogli odvesti i unititi nepri
jatelja. U borbama treba pruati pomo padobrancima.
Sa sigurnou se moe pretpostaviti da istovetnost obeju direktiva nije bila sluajna, i da je i Sonja Marinkovi
samo sprovodiia direktivu PK. Uostalom, u isto vreme i beo
gradska partijska organizacija vri pripreme za doek so
vjetskih padobranaca. Konkretne mere u pogledu doeka
63

Istina od avgusta 1942.

415

sovjetskih padobranaca nalazimo i u nekim drugim kraje

vima Jugoslavije.64
Kao to smo mogli videti iz poglavlja o delatnosti oku
patora, i on je oekivao dolazak sovjetskih padobranaca. U
raspisu od 6. jula 1941. naglaava da opasnot od dolaska
ruskih padobranaca postoji na teritoriji cele drave, podrazumevajui i Baku. U takvu mogunost, za razliku od
novosadskih komunista, okupator vrsto veruje, jo i kra
jem septembra 1941.85
Gotovo svi preiveli uesnici narodnooslobodilakog po
kreta tvrde u svojim izjavama da su uestvovali u skuplja
nju odela i dr. za potrebe sovjetskih padobranaca. Pokrenu
ta je itava akcija da se spreme signali, ve, odelo za te padobrance sea se jedan od aktivnih pripadnika NOP-a.
irpanov je imao simpatizere u krojakoj zadruzii i znam da
je ve bio pripremio neto odela. To je bila direktiva, koliko
sam uo. Ta fama o padobrancima je kruila ii ivela nekoli
ko nedelja i ona je takoe doprinela shvatanju da e rat brzo
da se zavri.66
Kada je re o angaovanju novosadskih komunista oko
dolaska sovjetskih padobranaca, treba da naglasimo sledee.
Ova je akcija bila samo jedna u nizu drugih i doprinela je
angaovanju skoro itavog partijskog i skojevskog lanstva
i proirenju kruga simpatizera. Ona nije imala bilo kakvih
loih posledica na druge oblike rada i angaovanja lanova
KPJ i Skoja. To naglaavamo zbog toga jer neki istoriari po
kuavaju neaktivnost izvesnog broja partijskih rukovodstava
u Bakoj, koja je bila jednaka sa krenjem partijske discipline, da opravdaju oekivanjem dolaska ruskih padobrana
ca, uz iju bi tek pomo otpoeli sa akcijama.87
64

MSRV AO m. pol. K 3/81 i m. gra. K 12/320; Jovan Mar-

janovi,

Ustanak

narodnooslobodilaki

pokret

Srbiji

1941,

Beograd 1963, 86; VII K 61a F 16/163 U izvetaju Glavnog sto

era za period od 15. oktobra do 10. novembra 1941. stoji: Komu
nistika promiba (propaganda) nailazi na plodno tie. U okolini
Gacka, na primer, skidaju tarabe i poravnjavaju polje prave
privremeni aerodrom za sputanje sovjetskih aviona. Njemaki avi
on, koji je dne 28. listopada pao kod Olova, smatrali su seljaci
komunistikim avionom;
65 MSRV AO m. pol. K 3/46.
66 MSRV AO 15019, 7; 8210, 22; 15013.
67
Vojvodina 1941, lanak Janoa Doboija, Antifaistiki
pokret otpora u Senti 1941. godine, 236; dr Josip Mirni, Neka
pitanja strategije i taktike narodnooslobodilakog pokreta u Ba
koj 1941. godine, Godinjak Filozofskog fakulteta u Novom Sadu,

knjiga XII/1 1969, 38, 28.

416

uvanje ugroenih, poznatih partijskih i skojevskih kadrova;

lane legitimacije

U pogledu prelaska kompromitovanih kadrova u ilegal

nost u periodu april-jun 1941, uprkos postojanju direktiva,
u Novom Sadu nije uinjeno skoro nita. Oni se slobodno
etaju po gradu iako veinu od njih poznaju kao komuniste
svi bivi policajci, dakle i oni to su se stavili u slubu oku
patora. Opasnost po njih je bila utoliko vea jer je, kao to
smo ve rekli, arhiva novosadske gradske policije pala u ru
ke okupatoru iako je izdata direktiva da se ona uniti, to je
takoe bilo poznato partijskom rukovodstvu u gradu.68
ak ni posle napada Nemake na SSSR, kada se otrica
okupatorskog terora svom snagom okree prema komunisti
ma, kada je jo vie istaknuta potreba potovanja stroge kon
spiracije, u Novom Sadu se ne preduzimaju energine me
re da se kompromitovani kadrovi povuku u ilegalnost. Stvo
rena je gotovo atmosfera da je nedostojno komunista da u
tim sudbonosnim trenucima misle i na sopstvenu bezbednost.
Sa svoje strane rukovodstvo nije dovoljno uinilo da se to
raspoloenje razbije; da se dokae da je to, na neki nain
simpatino, posredno isticanje hrabrosti opasno i tetno; da
cilj predstojee borbe nije hrabro poginuti ve preduzeti
sve da do toga ne doe, da se sopstvena glava to skuplje
proda, da se postigne pobeda sa to manje rtava. Ovo shvatanje o nepotrebnosti brige za kadrove proisteklo je, delimino iz politike ocene o perspektivi trajanja rata. Ulas
kom Sovjetskog Saveza u rat protiv Nemake oekivao se
brzi krah faistikih snaga, te je i zadatak komunista u No
vom Sadu da sa svoje strane doprinesu to brem slomu
Hitlerove Nemake i njenih satelita.60
Piui o ovom problemu u ve pomenutom broju Istine,
Svetozar Markovi je isticao:
... Veliki broj partijaca nije bio dovoljno disciplinovan. Tako izriito nareenje PK da se sklone svi kompro
mitovani ljudi nije nailo na razumevanje, veliki broj se
nije sklonio i pao je u ruke Gestapoa, maarskih agenata i
ustaa... U Bakoj zbog trenutnog nesnalaenja policije
(uglavnom zbog otputanja iz slubi svih jugosl. agenata)
lanovi Partije su se, iako kompromitovani, i suvie okura-

68 MSRV AO 15019, 2.
69 Isto. 45.
417

ili, potcenjivali policiju i putovali, kretali se ulicama, ni

su pripremali sklonita itd. to je po snalaenju policije
dovodilo do svakodnevnih hapenja.*'
Da bi se bezbednost poznatih komunista koliko-toliko
obezbedila, koriene su razliite falsifikovane legitimacije
sa lanim imenima. U tom pogledu posao su olakale i same
maarske vlasti, koje su retko kome izdavale nove legitimaci
je. Zbog toga su prihvatale kao potvrdu identiteta razliite
legitimacije iz vremena stare Jugoslavije. Rukovodstvo po
kreta i lanovi KPJ koristili su nekoliko vrsta lanih isprava.
Jo u vreme ulaska maarskih okupatorskih trupa u Novi
Sad, Radivoj irpanov je preko slubenika bive jugoslovenske policije u Novom Sadu nabavio oko 15 blanko plavih,
trodelnih formulara za line karte i jedan gumeni peat sa
krunim natpisom Uprava novosadske policije Novi Sad.
Ovim legitimacijama sluili su se Radivoj irpanov pod ime
nom Lajo Kova, ore Belin Pai Kova, Svetozar Mar
kovi Uro Markov, Nikola Petrovi Ferenc Verner.
Sa ovom legitimacijom Nikola Petrovi je ak uspeo da se
izvue iz veoma opasne situacije za vreme novosadske raci
je. Ovim legitimacijama sluili su se i neki rukovodioci u
Somboru i Subotici, dok je etiri primerka sa sobom u Ba
nat poneo Svetozar Markovi Toza.71
Zahvaljujui svojim vezama, Radivoj irpanov je naba
vio i blanko legitimacije sa natpisom Novosadska isposta
va ma. kr. policije. Kada bi nekom lanu Partije trebala
lana isprava, on bi irpanovu, bilo lino bilo preko Gordane
Ivakovi, predavao svoju fotografiju. Posle nekoliko dana
legitimacija je bila vraena bez generalija, ali snabdevena pe
atom. To je injeno iz razloga vee konspiracije, jer je sa
mo vlasnik legitimacije znao za lano ime ubeleeno u blan
ket. Pored drugih, ove legitimacije su imali ore Mike i
Zora Rakoi.72
Pritisak okupatorske policije je rastao, to je nalagalo
da se preduzmu nove mere za obezbeenje ugroenih boraca.
Tako se, oko 10. septembra, u Novom Sadu Gordana Ivako
vi sastala sa Stevanom Nikoletiem, lanom KPJ, kroja
kim radnikom, rodom iz Gardinovaca. Nakon neuspeha dela
Novosadskog partizanskog odreda na elu sa Milanom Siminim, iji je i on bio lan, o emu e jo biti rei u nastav
70 Istina od avgusta 1942.
MSRV AO 15019; 8210; BKB BI 0042/1959 i 059/1959.
BKB BI 0042/1959 i 059/1959.

71
72

418

ku naeg izlaganja Nikoleti se povukao u Gardinovce,

ali je nastavio sa odravanjem veza sa novosadskom partij
skom organizacijom. Nikoleti je saoptio Ivakovievoj da
moe da nabavi blanko legitimacije. S obzirom da su masov
na hapenja ve poela i da su komunisti shatili svu ozbilj
nost situacije, ova mogunost je vie nego dobro dola. Ivakovieva je saoptila Nikoletiu da e mu ona davati fotogra
fije ilegalaca a on neka ih zalepi, udari peate i nepopunjene
njoj vrati. O ovom razgovoru Ivakovieva je izvestila ir
panova. Sredinom septembra irpanov joj je predao foto
grafije arka Zrenjanina, Svetozara Markovia i Ivana Vijoglavina, a od ora Zliia dobila je njegovu fotografiju
i fotografiju Save isalova. Sa fotografijama Ivakovieva
je otputovala u Gardinovce i predala ih Nikoletiu. Dogovorili
su se gde da joj ih vrati u Novom Sadu. Sutradan je Nikoleti
u Novom Sadu, u dananjoj Ulici Petra Drapina, predao
Gord a ni tri legitimacije za bicikle, snabdevene peatom, pot
pisom, peatom na fotografijama i potpisima. Legitimacije
su imale natpis Optina Gardinovci. Ove legitimacije je ir
panov ispunio za potrebe arka Zrenjanina (do tada je imao
legitimaciju na ime Vladimira Petrovia), Svetozara Marko
via i Ivana Vijoglavina i lino im ih je predao krajem sep
tembra kada su doli u Novi Sad. Posle 5-6 dana od prvog
susreta u Ulici Petra Drapina ponovo su se sreli Ivakovie
va i Nikoleti, koji je doneo preostale dve legitimacije. Gor
dana je preuzela samo onu za Zliia, dok onu za Savu isa
lova nije jer je on u meuvremenu pao. Pre ove legitimacije
Zlii se sluio i radnikom knjiicom iz vremena Jugoslavi
je na prezime Lazarevi.73
Falsifikovanjem legalno izdatih legitimacija i isprava u
Novom Sadu se bavio i Kota okica. Sredstvima za brisanje
mastila uklanjao bi prava imena iz legitimacija i radnikih
knjiica i upisivao lana ili legalna imena. Na ovaj nain
falsifikovao je radniku knjiicu za Jovana eravljeva i se
be. U svojoj radnoj knjiici upisao je prezime Markov. Ile
galno ime Livije Bem bilo je Roa Na.74
U prvoj polovini septembra ore Zlii je predao Gordani Ivakovi tri primerka radnikih knjiica i jedan peat
jugoslovenske policije. Ona je to prosiedila Vjeeslavu Cimru u ijem su se stanu takoe izraivale lane legitimacije.
Iako je ubrzo posle toga Vjeeslav uhapen, kod njega nisu
pronaene navedene knjiice. Na insistiranje Gordane Iva73

Isto.

74Isto;

MSRV AO 23051 F 13.

419

kovi, Julija Cimr je otila u njihov naputeni stan u ulici

Maksima Gorkog da iz podruma gde su bile sakrivene rad
ne knjiice i peat sve ovo uzme. Kako je kua bila pod poli
cijskom prismotrom, Julija Cimr je uhapena i tom prilikom
su kod nje pronaene, osim navedenih stvari, ii dve belenice.75
Krajem septembra razmatrana je mogunost da se izvestan broj kompromitovanih drugova i drugarica, sa lanim le
gitimacijama, privremeno prebaci na drugi teren. Tako je
njih nekoliko predalo svoje fotografije Gordani Ivakovi
da ih ona prosledi Duanu uovu, koji je trebalo da izradi
te legitimacije i da ih vrati poetkom oktobra. Novi talas
hapenja, u kome je pala i Ivakovieva onemoguio je za
vretak ovog prekasno zapoetog posla.76
Poto je doao u Novi Sad, negde oko 27. novembra 1941,
Danilo Gruji je preduzeo korake da nabavi lanu legiti
maciju. U tome mu je pomogla Klara Feje, koja ga je upu
tila u Baku Palanku i tamo povezala sa Milanom Komom,
koji je u jeku hapenja napustio Novi Sad, ali je zadrao
veze sa aktivistima u njemu. Kom mu je nabavio legitima
ciju na ime Joefa Novaka, privatnog inovnika roenog u
Subotici. Tu legitimaciju je Gruji imao kod sebe prilikom
hapenja maja 1942. godine.77

Tehnika PK KPJ za Vojvodinu u Novom Sadu

Ratni razvitak dogaaja, kako u Jugoslaviji, tako i u
Evropi, zahtevao je od Centralnog komiteta KPJ brzo i ade
kvatno reagovanje i on je i ireagovao odlukama i direktiva75 Isto; MSRV AO 21774; 23051 F 13/524539 Presude ue
snicima NOP-a. Policijski peat, o kome je ovde re, prema tvr
enju Milice Bursa, po nalogu Gordane Ivakovi ie iz policije,
prilikom njene seobe za Smederevo, iznela i predala Gordani Dragica Adi, tadanji inovnik na poverljivom protokolu politikog
odeljenja policije. Dragica Adi je za vreme stare Jugoslavije bila
prvo simpatizer naprednog pokreta a od 1940. i saradnik Partije.
U vreme februarske provale u Novom Sadu davala dragocene po
datke o dranju uhapenih. Aprila 1941. prela je u Zemun gde se
ukljuila u NOP.
76 MSRV AO 15013 Izjava Milice Bursa Bebe.
77 MSRV AO 18991; 19879 F 25/12. Prilikom svog ilegalnog
puta za Novi Sad, maja 1942, kada mu je postalo jasno da e biti
uhapen, Danilo Gruji je odbacio legitimaciju sa imenom Joef
Novak. andarmima je tvrdio da se zove Kota Popov i da je ro
dom iz Hrvatske.

420

ma o kojima su zatim brzo i uspeno obavetavani svi orga

ni Komunistike partije Jugoslavije, poev od zemaljskih i
pokrajinskih rukovodstava do lanova partijskih i skojevskih organizacija.
Uprkos tome to do 22. juna 1941. Pokrajinski komitet
KPJ za Vojvodinu nije imao sopstvenu tehniku niti tampa
riju, direktivnog i propagandnog materijala bilo je u prili
noj koliini. On je umnoavan u tehnikama OK KPJ ili Sko
ja u Banatu, gde se nalazio vei broj lanova PK KPJ za
Vojvodinu, i u Novom Sadu, Subotici i Somboru, kao seditima okrunih komiteta. Pored umnoavanja materijala CK
i PK KPJ, pojedine tehnike su izdavale i svoje materijale.
Od tekstova koje su izdala najvia partijska tela, u Bakoj
i Baranji ire se: proglas Centralnog komiteta povodom Pr
vog maja 1941, upuen radnicima, seljaoima i graanima
Jugoslavije, koji je, osim na srpskohrvatskom, objavljen i
na maarskom jeziku; zatim Proleter, organ CK KPJ, br. 3-4-5,
od marta-aprila i maja 1941, u kome su, pored ostalog, od
tampani i zakljuci sa Majskog savetovanja CK KPJ, i po
sebno, proglas Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu, od
poetka juna 1941. godine upuen narodima Vojvodine.78
Dvadeset i drugi jun 1941. predstavlja prelomni datum
i u razvitku NOP-a Vojvodine. Vest o napadu Nemake na
SSSR snano je odjeknula meu porobljenim narodima Ev
rope, posebno, ak i oduevljeno, u Jugoslaviji. Kao lanovi
velike Intemacionale jugoslovenski komunisti i ceo narod
smatrali su kao obavezu da svoju borbu poveu sa borbom
SSSR-a, jer rat NemakaSSSR ispunjava i potreban spoljnopolitiki uslov za oslobodilaki rat na Balkanu. Zbog toga
Centralni komitet upuuje direktivu lanovima KPJ da ne
oklevajuoi ni trenutka zavre pripreme za oruanu borbu, da
pripreme sve organizacije i njihov rad za poslednji boj.
Istovremeno izdat je proglas Radnicima, Seljacima, Graani
ma Jugoslavije!, dokument snanog, mobilizacionog karakte
ra kojiim je Partija odlunim reima pozvala sve porobljene
narode i graane Jugoslavije u oruanu borbu protiv fais
tikog zavojevaa. Izmeu mnogih direktiva partijskog ruko
vodstva izdatih ili umnoenih poslednjih meseci u Bakoj i Ba
ranji, ovaj proglas zauzimao je vrlo vano mesto. Objavljen na
78
Zbornik dokmnenata NOR, tom I, knj. 2, 1623. Sauvani
primerci proglasa umnoeni su u razliitim tehnikama; Zvonimir
Golubovi , i ivan Kum a nov, Tehnika PK KPJ za Vojvodi
nu 1941, godine u Novom Sadu. Vojvodina 1941, Novi Sad 1967,
147164.

421

srpskohrvatskom i maarskom jeziku, on se na primer, u

baranjskim mestima pojavio ve 3. jula 1941. godine.79
Do napada Nemake na SSSR i poetka oruanog ustan
ka u Vojvodini nedostatak sopsitvenog agitpropa i tehnike
nije predstavljao neki naroiti problem za PK KPJ za Vojvo
dinu. Meutim, posle 22. juna 1941. u uslovima optenarodnog ustanka i revolucije, kada je trebalo svakodnevno sao
braati sa narodom, odgovarajui na svaku neprijateljsku
la, neprekidno izvetavati narod o stanju na frontovima,
osobito na Istonom, u koji su sa toliko vere i nade bile
upravljene misli jugoslovenskih boraca protiv okupatora, ka
da je bilo potrebno bodriti narod otvarati mu perspektivu
u konanu pobedu, PK KPJ je doneo odluku da se u Novom
Sadu formira agitprop-grupa i pokrajinska tehnika.
Teko je danas dati sasvim odreen odgovor na pitanje
zato je ba Novi Sad izabran za sedite propagandne aktiv
nosti za itavu Vojvodinu.80 On umnogome za to nije bio po
godan. Bio je to grad arolikog nacionalnog sastava; sedite
gradske i vojne komande, od maja i Komande vojno-upravne grupe maarske June armije na elu sa generalom Belom
Novakoviem, a od 6. jula i sedite Komande andarmerijske
gnupe maarske June armije, odnosno Komande andarmenijskog odeljenja; grad sa brojnom policijom koja je ras
polagala podacima o delatnosti komunista u predratnom pe
riodu; grad pretvoren u centar aktivnosti okupatorskih po
litikih i drutvenih organizacija, od kojih se posebno isticao
Kulturnii savez Maara u junoj Maarskoj (DMKS); grad sa
brojnim maarskim i nemakim faistikim dnevnim i dru
gim listovima, odnosno raznim publikacijama izrazito pro
pagandnog karaktera, itd. itd.
79 MSRV AO 15013; Zbornik dokumenata NOR, tom I, Beo
grad 1949 Proglas CK KPJ od 22. juna 1941.
80 Iako odluka o stvaranju tehnike PK KPJ za Vojvodinu u
Novom Sadu kao centru za itavu Vojvodinu nije realizovana, ve
se njen rad ograniio na podruje Bake, ipak smo smatrali za po
trebno da je registrujemo. Da je takva namera postojala dokazuje
nekoliko primera: Svetozar Markovi u svom izvetaju od 10. X
1942,
govorei o radu PK od aprila 1941. do trenutka slanja izvetaja, napominje da je u dva maha organizovana tehnika, mislei pri
tome na tehniku iz 1941. i tehniku u bazi u Kisakoj ulici 1942;
agitprop-grupa PK trebalo je vremenom da preraste u agitprop
komisiju za Vojvodinu. Sem toga, nije bila vezana za partijsku
organizaciju ve direktno za lanove PK Radivoja irpanova i Gordanu Ivakovi, koju je, poetkom jula 1941. PK iz Banata vratio
na rad u Baku da bi se, pored ostalog, u veoj meri angaovala
u radu tehnike.

422

Kao najverovatniji odgovor na ovo pitanje moe poslu

iti objanjenje o geografskom poloaju Novog Sada kao
prirodnog centra Pokrajine, sa gustom mreom saobraajnica kako "u pravcu severa i juga, tako i prema istoku i zapa
du. Dodue, uskoro e se pokazati da je okupatorima uspelo
da te veze ih potpuno preseku ili ih stave pod strogu kontro
lu. Verovatno je pri donoenju odluke Pokrajinskog komite
ta vanija bila injenica da je Novi Sad ve pre okupacije
bio glavni progresivni, antifaistiki, propagandni, kulturni
i nauni centar inspirisan i rukovoen Partijom. A pri stva-

Slobodan Kovaevi, tehniar tam

parije PK KPJ za Vojvodinu
ranju agitprop grupe naroito je naglaeno da se ona mora
bavili ne samo agitacijom, nego isto tako i propagandom,
i da je duna da razvije iroku izdavaku delatnost, posebno
radi kolovanja partijskog kadra. Osim toga, Novi Sad je
imao jaku partijsku i skojevsku organizaciju. I najzad, u
Novom Sadu je, svakako ne sluajno, i ranije bila tamparija
PK KPJ. Tome treba dodati da je, u prvim nedeljama posle
81 Takoe treba imati u vidu i to da je u Novom Sadu, pored
masovne partijske a osobito skojevske organizacije, bila vrlo broj
na radnika klasa, da je jedan broj intelektualaca bio vezan za
Partiju, pa ak iz perioda Bloka narodnog sporazuma s njom je
ostao u vezi izvestan broj ljudi iz redova buroazije.

423

poetka ustanka, gradovima kao sreditima borbe pridavan

veliki znaaj, sve dok iskustvo nije pokazalo da je takvo ve
zivanje za gradove opasno pa i pogreno.
No bez obzira na motive kojima je rukovoen PK u iz
boru mesta, u Novom Sadu su odmah preduzete mere da se
pomenuta odluka sprovede u delo. Oko 25. i 26. juna 1941.
Radivoj irpanov, lan Biroa PK i glavni organizator itavog
partijskog rada u Bakoj sve do svoje pogibije, posle pret
hodnih razgovora osnovao je agitprop grupu. U nju su uli:
in. Nikola Petrovi, lan KPJ, koji je, kao to smo ve naveli,
poetkom maja 1941. doao u Novi Sad po specijalnom za
datku i nalogu CK KPJ, ali se 22. juna stavio na raspolaga
nje partijskoj organizaciji Vojvodine; in. Vjeeslav Cimr
Venda, takoe lan KPJ, i Livija Bem Lilika, po zanimanju
slubenik, lan Okrunog komiteta KPJ za junu Baku. Gru
pa je bila u direktnoj vezi sa Radivojem irpanovim, a od
poetka jula i sa Gordanom Ivakovi, lanom Biroa PK,
koja se tada vratila iz Banata u Baku, kao pomo irpano
vu, a svakako i zbog toga to je ona bila zaduena za tehniku
PK Partije. Uporedo sa osnivanjem agitprop grupe, radilo se
na popunjavanju potrebnog tehnikog aparata za umnoava
nje materijala (radio-aparata koji se nalazio u stanu Vjeeslava Cimra u Ul. Maksima Gorkog br. 35. pisae maine,
getetnera, matrica, hartije i dr.).
Iz praktinih, tehnikih i konspirativnih razloga redak
cijski poslovi odvojeni su, vrlo brzo i uz neposrednu pomo
Radivoja irpanova, od tehnikih. Tako je redakcija ve jula
imala svoja tri punkta i oslonca. Jedan u stanu Nikole Jakovljevia, oveka bliskog Partiji ve od pre rata, u Ulici
onje Marinkovi. Tu je ilegalno stanovao Nikola Petrovi,
pod lanim imenom Ferenc Verner, Nemac po narodnosti.
Radivoj irpanov je, preko nekog novosadskog stolara blis
kog Partiji, nabavio jedan sanduk za drva sa dvostrukim
dnom, gde su se uvali rukopisi i drugi ilegalni materijali,
poto je domarka Nemica ve od ranije ulazila u taj stan
radi spremanja, pa je taj posao morala nastaviti i dalje,
da ne bi neto posumnjala.
Drugi konspirativni stan za pisanje i prekucavanje ru
kopisa bio je u garsonjeri dr Slavka Petrovia, sina poznatog
kulturnog radnika i kasnije predsednika Matice srpske dr
Milana Petrovia, u Ul. Maksima Gorkog, u blizini stana Vjeeslava Cimra.
Trei stan redakcije bio je u Ul. Jovana Subotia br. 15.
kod advokata Jovana Samardije, koji je 1941. primljen u

Partiju a poetkom 1942. postao i lan Okrunog komiteta

KPJ za junu Baku.
U podrumu stana Vjeeslava Cimra u Ul. Maksima Gor
kog 35 (za vreme okupacije Honved utca) takoe je u zidu
napravljen jedan tajni pregradak za skrivanje materijala, ko
ji prilikom hapenja Cimrovih nije otkriven.
Tehnika PK u tom periodu raspolagala je sa pet pisaih
maina i tri maine za umnoavanje. Od tih pisaih maina
etiri je pripadalo Partiji, a jedna koli za araniranje i
dekorativne vetine, iji je sekretar i nastavnik bio lan
Partije i tehniar PK, Slobodan Kovaevi. Dve, pak, maine
za umnoavanje takoe su pripadale Partiji, jedna ve pornenutoi koli.82

Vjeeslav Cimr, lan agitprop grupe

pri PK KPJ za Vojvodinu
Pored izdavanja propagandno-direktivnih i agitacionih
tekstova, odnosno umnoavanja proglasa i drugih materijala,
najvaniji zadatak agitprop grupe bio je izdavanje vesti
sa frontova drugog svetskog rata pre svega Istonog. Cilj je
bio uspeno parirati veoma razvijenoj neprijateljskoj propa
gandi, koja je svoje uspehe na frontu viestruko preuvelia

82

MSRV AO 8112a Izjava in. Nikole Petrovia, BKB BI

059/1959.

425

vala, najavljujui brz kraj sovjetske drave. List je dobio

naslov Vesti, odnosno Hirek, na maarskom, i donosio je
preteno razne informacije o borbama nemakih i sovjetskih
trupa, zatim podatke o dogaajima u Vojvodini, posebno o
teroru okupatora o akcijama prvih partizana.
Nikola Petrovi, glavni redaktor Vesti, i Vjeeslav Cimr,
zaduen i drugim partijskim poslovima, redovno su pratili
emisije Radio-Moskve i Radio-Londona i beleili informacije.
Radio-emisije su sluali, na poetku, u stanu Vjeeslava Cimra, zatim i u stanu Jakovljevia.
Redigovane vesti prekucavale su zatim na votane ma
trice Milesa Mila Brki, lan KPJ, na srpskohrvatskom, i Li
vija Lilika Bem, na maarskom jeziku, u Platonovoj ul. br.
2 (danas br. 8), gde su jedno vreme stanovale zajedno sa Gor
danom Ivakovi. Stan u kojem su stanovale iznajmila je na
svoje ime tekstilna radnica Anica Zurkovi. Posle redigovanja i prekucavanja vesti na matrice, Lilika Bem ih je preda
vala Sloboanu Kovaeviu, lanu KPJ i sekretaru kole za
araniranje, koji ih je u svom stanu u koli u Ul. Visarionovoj br. 3, umnoavao zajedno sa svojom enom Marijom.
Neke od materijala Mila Brki je predavala i ivku Ranisavljeviu, tj. tehnici OK Skoja, smetenoj najpre u Kamberovoj br. 17 (danas Ul. Jovana Cvijia) u stanu iskljuivo namenjenom tehnici, a zatim posle hapenja nekih rukovodila
ca Skoja preseljenoj u Ulicu Vojvode Miia br. 13. Pored
ivka, tu su radili i Latinka trbaki Ranisavljevi i Milo
Bebi Ujka, lan KPJ. Materijale su umnoavali na dva getetnera koje su dobili od Livije Bem i Jovana eravljeva, la
na Okrunog komiteta KPJ za junu Baku.
Pored getetnera kojii se nalazio u pomenutoj koli, agit
prop grupa limala je na raspolaganju i onaj kojii se nalazio
u stanu Andrije Lederera Bandike, lana OK KPJ za junu
Baku, koji se nalazio u Njegoevoj ulici br. 12. Na njemu je
umnoavan materijal na maarskom jeziku. U ovoj tehnici
radile su Zora Rakoi er i Agnesa Sas Agi, lanice KPJ.
Pored prevoenja materijala na maarski jezik, one su radi
le i na umnoavanju vesti, proglasa, Borbe i drugog mate
rijala.83
Vesti su izlazile dva puta nedeljno, redovno ponedeljkom i etvrtkom, na dve strane. Prvi broj je izaao u etvr
tak 3. jula 1941. godine. S obzirom da imamo sauvan 4. i 5.
broj, od 13. odnosno 17. jula, kao i broj 10 od 10. avgusita
85 Isto; Duan P o p o v, Partizanska tampa u Vojvodini 1941
1944, Novi Sad 1975, 655.

426

moe se konstatovati da Vesti u pomenutom periodu jednom

nisu izale jer prema proraunu da su izlazile utomikom
i etvrtkom (odnosno ponedeljkom i sredom) to bi trebalo
da broj 10 nosi datum 4. avgust. Meutim, u tom periodu jed
no izlaenje je izostalo tako da br. 10. nosi datum 7. avgust.
Tokom avgusta Vesti se nisu pojavile svega u dva ponedeljka, i ito: 18. i 25. u vreme kada je zapretila opasnost od
provale tehnike. Poslednji sauvani pnimerak na srpskohrvatskom jeziku nosi datum 18. septembar. Poto su Vesti od
prethodnog datuma obeleene brojem 16, znai da one od 18.
treba da nose broj 17. Sa istim datumom, tj. 18. septembrom,
izdat je i letak pod naslovom Sa Sovjetsko Nemakog boji
ta i podnaslovom Poetak kampanje na Istonom frontu,
Govor predsednika SAD Ruzvelta, Sovjetske i britanske tru
pe ule su u Teheran. S obzirom na razvoj dogaaja u dru
goj polovini septembra, a posebno s obzirom na stanje u
Novom Sadu, do kraja meseca mogla su izai najvie jo
tri broja Vesti.84
Hirek, kako su se na maarskom jeziku zvale Vesti,
poele su da izlaze 31. jula, nosei broj 1. Sledei primerak,
tj. broj 2, izaao je 4. avgusta, broj 3, izaao je 7. avgusta,
broj 4, bez datuma, ili 11. avgusta, broj 5 14. avgusta, bez
broja 21. avgusta, broj 7, bez datuma ili 28. avgusta.
Dovde se, kao to se vidi, da lepo pratiti redosled izlaenja.
Sledei, meutim, sauvani primerak Hireka takoe nosi
broj 7, ali datum 8. septembar. I konano, i trei primerak
Hireka od 15. septembra obeleen je brojem 7. Tri, dakle,
razliita primer ka sa isto tako razliitim datumom nose
broj 7!

84
MSRV AO 23720 i 23721 Primerci Vesti br. 4 odnosno
br. 5. Ove, za sada najranije sauvane primerke Vesti sauvala je
i predala MSRV Branka Savin iz ureva. U knjizi inventara pe
riodike MSRV muzejsko odeljenje (MO) pod brojem 24402444
nalaze se sledei brojevi Vesti: br. 10 od 7. VIII, br. 13 prema pro
raunima o vremenu izlaenja od 21. VIII, br. 14 od 28. VIII, br. 16
od 15. IX i primerak bez broja od 18. IX 1941. Zna se da je 14.
VIII izaao broj 12. Broju 13 stavili smo kao siguran datum 21.
VIII zato to je toga dana izaao Hirek bb, ija je sadrina iden
tina sa Vestima br. 13.
Za br. 12 dobili smo indirektne podatke na osnovu sasluanja
dr Rue Blau (MSRV AO 22451).

427

Uporeenjem sadrine sauvanih primeraka Vesti i Hircka, dolazi se do zakljuka da tim je sadrina potpuno ista.85
to se tie tiraa Vesti, u poetku je on po jednom broju
iznosio oko 1.500 primeraka, a kasnije se taj broj vie nego
upetostruio. Od rata SSSRNemaka javljao je u
svom izvetaju CK-u 10. oktobra 1942. godine Svetozar Mar
kovi Toza, organizacioni sekretar PK KPJ za Vojvodinu
izdavani su dva puta nedeljno bilteni (odnosi se na Vesti
primedba autora) koji su dostigli tira od 8.000 primeraka.
Propaganda je bila dobro organizovana.8
Radi ilustracije sadraja koje su Vesti donosile, daemo
neke od naslova iz primeraka koji su sauvani: U Moskvi je
potpisan sporazum o zajednikim akcijama Sovjetskog Save
za i Velike Britanije protiv Nemake; Imenovani su glavni
komandanti
Crvene
armije;
Nastavljaju
se
estoke
borbe
na sovjetskonemakom bojitu; Gebelsova propaganda ne
umorno laze; Zverstva faistikih varvara; Govor Veljka Vlahovia preko RadioMoskve: Vi ste pokoljenje za pesmu
stvoreno. Veljko Vlahovi, biv. predsednik Akcionog odbora
studentskih udruenja Beogradskog univerziteta i panski
dobrovoljac, obratio se 5. avgusta sa moskovskog radija om
ladini Jugoslavije sa pozivom na borbu za ouvanje nacio
nalne kulture i izvojevanja slobode. Izmeu ostalog on je
rekao:
Vaa je borba produenje vekovne borbe naih naroda.
Istori ja naih naroda je ispisana krvlju najboljih sinova.
Vi treba da reite teku, ali punu slave i asti zadau. Vi
ste pokoljenje za pesmu stvoreno! Nema sumnje da e nai
85
MSRV MO br. 051504. Podaci o partijskoj grai koju je
sauvao Ferenc oti, lan KPJ iz Beeja. Osim Vesti, Hirek-a, oti
je sauvao i neki drugi partijski materijal. U jesen, pred odlazak u
ilegalnost, Ferenc oti je u limenu kutiju stavio arhivu SK KPJ
i na taj je nain sauvao, mada su pojedini primerci oteeni,
MSRV M 2804 2811 Brojevi pod kojima su zavedeni pri
merci Hirek-a.
86 Zbornik dokumenata NOR, tom I, knj. 6, 143159; MSRV
AO 22451 Izvetaj detektivske grupe o hapenju i sasluanju
komunista iz Bake Topole. Podaci iz ovog izvetaja takoe mogu
da ilustruju brojnost izdavanih letaka, proglasa i dr. u tehnici
PK. U njemu se kae da je prilikom hapenja Imrea Hajverta,
jedno vreme kurira Mesnog komiteta KPJ iz Bake Topole, zaplenjeno 116 komunistikih letaka na maarskom, 98 komada na
nemakom i 189 na srpskohrvatskom jeziku. Kada se ima u vidu
da je Hajvert vrio dunost kurira nepun mesec dana i da je izvestan broj letaka pre njegovog hapenja sigurno bio rasturen,
onda izneti podaci jo vie govore.

428

narodi uskoro postii svoju slobodu. Nai mali narodi pos

tali su valiti i cenjeni u elom svetu svojim herojstvom.
Garanti i a za pobedu ste vi omladino Jugoslavije. Borbu
naih naroda sa velikim simpatijama i ponosom prati mnomilionnski ruski narod... (slede dve neitke reenice). Vi
treba da svojom borbom doprinesete skoroj pobedi nad
faizmom. Osvetite smrt ena 1 dece Pobijenih u Beogradu,
osvetite smrt vaih streljanih drugova! Stvarajte jedinstvo
omladine Jugoslavije. Neka se zapali zemlja pod nogama fa
ista! Diite u vazduh mostove i skladista municije, palite
magacine hrane i materijala. Nikakve milosti prema nepri
jatelju!
estoke borbe okupatorom vode se u celoj Jugoslaviji.
Partizanske borbe dobijaju u nekim krajevima nae zemlje
karakter svenarodni ustanka. U Crnoj Gori, u nekim kraje
vima Srbije, Bosne i Hercegovine, ustao je ceo narod kao
jedan ovek, da zbaci okupatorski jaram i iz vojuje svoju
slobodu. Putnici koji se vraaju iz Zagreba pncaju da se
u gradu ve nekoliko ana vode estoke borbe. U Beogradu
je izgorela Fordova garaa sa 54 nemacka kamiona. Svakodnevno ubijaju partizani na beogradskim ulicama lasistioke
oficire. edan belogardejski general, koji je pomagao Gestapo u terori sanju srpskog naroda takoe je ubijen Iz dr
avne bolnice smelim napadom osloboeno je nekoliko ra
njenih boraca koji su blh uhapeni. Iz Banata stiu vesti o
velikim paljevinama etve napadima na okupatorsku voj
sku. Zlikovac Paveli dao je streljati u Zagrebu 84 hrvatska
narodna borca. U Sarajevu je streljano 50 boraca zbog na
pada na strau.
Posle dve neuspele. Nemci su poeli i treu ofanzivu;
Povorke sladi (natpis o masovnom dolasku ljudi ;iz ue Ma
arske koji u Bakoj trae namirnice poto su Nemcii iz Ma
arske sve odneli); dogaaji u meunarodnoj politici; es
toke borbe sa okupatorom vode ss 11 celo, Jugoslaviji; Nota
Japana
SSSR-u;
Nemaka
sprema
provokaciju
na
Crnom
moru; Pobeda Crvene armije kod Smolenska; Sovjetska n
ta bugarskoj vladi; Borba evropskih naroda za slobodu; S
va uspomeni narodnog heroja ivka Radovanovica (prvog
obeenog partizana u Bakoj, 2. avgusta 1941), itd. itd*
Osdm Vesti iz Hirek-a, u tehnici PK umnoavani su i dru
gi materijali od kojih emo poznate nabrojati hronolokim
redom uz kratke komentare87 MSRV AO 23720; 23721; MSRV MO, knjiga inventara
periodike NOP 2440-2444 i 2804-2811.

429

U uputstvu za vrenje diverzija detaljno se objanjava

nain kako se ima paliti ito; pouava kako se vre diverzije
na telefonsko-telegrafske i elektrine vodove i na eleznike
pruge; govori o pribavljanju oruja napadima na vojsku,
andarmeriju i policiju; preporuuje unitavanje hrane namenjene okupatoru; nalae nabavljanje civilnih odela za
sovjetske padobrance, iji se dolazak oekivao, a u sluaju
njihovog brojnijeg dolaska nareuje pruanje pomoi u na
padima na kasarne vojske i andarmerije. Da bi se ovaj za
datak uspeno obavio, treba osmatrati poloaje kasarni i si.88
Drugi materijal koji je govorio o partizanskom nainu
ratovanja i prosto sluio kao udbenik za obuku udarnih i
diverzantskih grupa u itavoj Bakoj, bio je Zadae odreda
revolucionarne vojske od Vladimira I li a Lenjiina, poznatije
pod imenom Lenjinovo pismo. Lenjinovo pismo je, polovi
nom jula 1941, umnoeno u partijskoj tehnici u 200 prime
raka a zatim razdeljeno svim partijskim i vojnim rukovo
diocima u Bakoj. Nema gotovo ni jedne presude uesnici
ma NOP-a u 1941. godini u kojoj optueni nisu tereeni to
su se na osnovu Lenjinovog pisma pripremali za ruilake
akcije iji je cilj bio preuzimanje vlasti. Pod naslovom V. I.
Lenjin, A Forradalmi katonasdg osztagainak feladatai, Lenji
novo pismo je umnoeno i na maarskom jeziku.89
Kurir PK KPJ za Vojvodinu, na relaciji Novi SadBeog
rad, gde je u to vreme bilo sedite CK KPJ Vera Radii do
bila je od beogradske veze Pokrajinskog sa Centralnim ko
mitetom KPJ, ure Jovanovia, polovinom jula 1941. godine,
primeraik Borbe, organa Centralnog komiteta KPJ od 1. jula
1941. godine, koji je tehnika PK KPJ za Vojvodinu umnoila
u 500 primeraka i to na srpskohrvatskom jeziku na 14, a na
maarskom na 16 stranica. Ovaj poslednji primerak nosiio
je naslov Harc, a Jugoszlviai Komunista Prt Kzponti Bizoltsgnak Sajtszerve (1941. julius).
Borba je imala sledei sadraj: Proglas CK KPJ povo
dom napada Nemake na SSSR; Borba i njeni zadaci; Pre
gled dogaaja; Protiv rasne mrnje i ovinizma; Radnika
omladina i Nova Evropa; Teror i pljaka imperijalistikih
88 MSRV AO 23025; m. gra. 12/320 Dokument koji verno
rekonstruie, odnosno prenosi pomenuto uputstvo PK je okupa
torske provenijencije. Original nije pronaen.
89 BKB BI 0042/1959 i 059/1959; MSRV MO 2455; 22451. Oba
primerka, srpskohrvatski i maarski, sauvao je Ferenc oti. U
knjigu inventara i periodike ubeleeni su pod brojevima 920 i 921.

430

osvajaa u Vojvodini, i jo jedan lanak koji se odnosio na

Vojvodinu, ali iji se pun naslov usled oteenosti primerka
ne moe proitati.90
istom vezom i u isto vreme kada je donet primerak
Borbe, predat je Radivoju oirpanovu i proglas Centralnog
komiteta KPJ, od 12. jula 1^1. godine, upuen narodima
Jugoslavije, sa pozivom na oruanu borbu protiv okupatora,
proglas je umnoen u oko 2.UUU primeraka i rasturen preko
paraj skin i skojevskih organizacija po itavoj Bakoj.91
Nemamo direktnih podataka, ali se pretpostavlja da je
umnoen i proglas Centralnog komiteta KPJ od 25. jula 1941.
godine u kome se nalazi i poziv za ekonomsku borbu protiv
okupatora. Ne dajte okupatoru ni jednog zrna ita, ne dajte
im stoke i drugih vaih proizvoda stajalo je, izmeu os
talog, u proglasu.92
Proglas PK Skoja Vojvodine od 30. jula 1941. koji je
upuen mladoj generaciji svih narodnosti Vojvodine, ili,
kako se spominje u presudama okupatorskih sudova, om
ladini Vojvodine, umnoen je u tehnici PK u 2.000 primera
ka. Letak je na srpskohrvatskom jeziku napisao sekretar
PK Skoja za Vojvodinu ore Zlii. Pored srpskohrvatskog,
letak je preveden i umnoen i na maarskom (Fiatai nemzedke a Vajdasg sszes nemzetisgnek!) i nemakom je
ziku (Junge Generation aller Vlker der Vojvodina).
Obraajui se posebno omladini svih narodnosti Vojvo
dine: Srbima, Hrvatima, Maarima, Nemcima, Bunjevcima,
Slovacima, Rusinima i Rumunima, proglas je, pored ostalog,
donosio:
Vojvoanski omladinci! Na svakom mestu, u svako do
ba i svim oblicima oteajmo poloaj okupatora. Piimo
svoje parole po zidovima. Pronalazimo sami najsitnije obli
ke sabotae. Secimo telefonske i telegrafske ice. Ruimo
eleznike pruge i mostove. Palimo ita i tvornice koje rade
za vojne potrebe, slagalita benzina i municije i drugog rat
nog materijala. Razoruavajmo, a ako treba i ubijajmo voj
nike okupatorske vojske i policiju i sami se naoruavajmo.
Sabotaa je danas sastavni deo narodnooslobodilake bor
be. Sabotirajmo, sabotirajmo! Kanjavajmo izdajice naro
dne borbe...
90

Isto; MSRV MO 1912 Borba; 2812 Harc.

BKB BI 0049/1959 i 059/1959; Zbornik dokumenata NOR,
tom I, knj. 1, 18 21.
92 MSRV AO 22451; Zbornik dokumenata NOR, tom I, knj.
1, 22 26.
91

431

OJ

Materijali tampani ili umnoeni u tampariji PK KPJ u Novom Sadu

Zanimljivo je da je pored Vesti i Lenjinovog pisma, i

itanje i irenje ovoga proglasa spominjano kao posebna
krivica uhapenih uesnika NOP-a.93
Tokom avgusta pojavio se letak ma dve strane sa nas
lovom Jo jedan straan zloin okupatora. Kratka beleka
odnosi se na streljanje onje Marinkovi, lana PK KPJ za
Vojvodinu, koje je izvreno 31. jula 1941. godine u Velikom
Bekereku (Zrenjaninu). Ispod ovog napisa nalazi se infor
macija o Slovenskom mitingu u Moskvi, koji je odran 10. i
11. avgusta 1941. godine.04
Krajem avgusta 1941. godine Radivoj irpanov je primio
jedan letak od lanova Pokrajinskog komiteta koji su radili
u Banatu. To je bio proglas PK KPJ za Vojvodinu od 26.
avgusta 1941. godine. Isti je Livija Bem, kao tehniar pokra
jinske tehnike, umnoila u 4.000 primeraka i dala da se
rasturi po itavoj Bakoj. Proglas je upuen narodima Voj
vodine (Vajdasdg npeihez!). U odeljku pod istim naslovom
u proglasu je stajalo:
Nau divnu Vojvodinu rasparanu na tri dela, naa
ravna polja, natopljena vekovnim znojem, i dalje gazi krv
nika zverska apa nemakih, maarskih i ustakih silnika.
Krvoloni okupatori poveali su, postreljali i poklali hilja
de Bavana, Banaana i Sremaca. Okupatorske bande i da
lje haraju nau Vojvodinu. Nae zlatno ito grabe i odvlae
da bi produili svoj zlotvorski ivot. Protiv svega toga, pro
tiv tih najodvratnijih neprijatelja naeg naroda, Komunis
tika partija Jugoslavije organizuje i vodi borbu u celoj
zemlji i Vojvodini. KPJ stvara partizanske odrede i poziva,
ceo narod, sve vojvoanske Slovene, antihitlerovce Nemce,
Maare i Rumune u odlunu borbu za proterivanje okupa
tora iz Vojvodine. Narod se u svim krajevima zemlje ve
uveliko digao na oruje...
I
Vojvodina ima svoje partizane uprkos naoruanih ma
sa vojvoanskih Nemaca, uprkos izmeanosti srpskih, ne
makih i maarskih sela u uprkos nepogodnom terenu..

93 MSRV AO 18989 Mladoj generaciji svih narodnosti Voj

vodine! Primerak na nemakom jeziku sauvao Ferenc oti;
MSRV MO A 2001; Arhiv radnikog pokreta Jugoslavije, Beo
grad, 1941 br. 576-kartoteka PK KPJ Vojvodine i PK KPJ Srbije.
94 MSRV MO A 3615. I ovaj primerak je sauvao Ferenc
oti. Zanimljivo je da je isti letak, bez vesti o streljanju onje
Marinkovi, umnoen u tehnici OK KPJ za zapadnu Baku i
Baranju.
95 MSRV AO 2874 i 3407.

433

Preko ve pomenute beogradske veze Pokrajinski komi

tet je, takoe krajem avgusita 1941, dobio Bilten Glavnog
taba Narodnooslobodilakih i
partizanskih
odreda Jugosla
vije i to sledee brojeve: broj 1 od 10. avgusta, broj 2 od
19. avgusta i broj 3 od 26. avgusta 1941. godine. Svi brojevii
su umnoeni u po 100 primeraka, a svi zajedno su iznosili
dvanaest stranica teksta. Svi brojevi su umnoeni u tehnici
PK a preko tehniara Mile obanski, koja ih je redovnim
kurirskim vezama rasturala po itavoj Bakoj.
U prvom broju Biltena, pored ostalog, daje se i pregled
partizanskih borbi u raznim delovima Jugoslavije. Za Vojvo
dinu stoji sledee:
U Vojvodini su narodni partizani imali ve vie sukoba
sa okupatorima u kojima je bilo i na jednoj strani i na
drugoj gubitaka. Nezgodan teren za partizanske borbe (rav
nica) mnogo oteava razvitak partizanskih borbi, zato ie
tim vie za pohvalu odvanost koju pokazuju vojvoanski
partizani uprkos nepovoljnog terena. U svojim ?kcijama
postigli su partizani niz krupnih uspeha. Unitili su jedan
voz sa ratnim materijalom, onesposobili 10 lokomotiva i
preko 100 vagona, zapalili velike koliine ita odreenoa za
Nemce i to trideset vagona samo kod Velike Kikinde. Razu
me se da je to paljenje ita najvaniji zadatak vojvoanskih
partizana jer Nemci dobijaju iz Vojvodine najvie hrane
za voenje rata protiv SSR-a i produenje svoje zloinake
vladavine.
U broju 2 od interesantnijih materijala nalazi se i
tekst partizanske zakletve.
Primerak broja 3 govori i o nekim manjiim akcijama u
Banatu, a donosi i lanak pod naslovom Druga godinjica
rata, koji se ne nalazi u originalnom Biltenu. Poreenjem
primeraka Biltena koji su umnoeni u tehnici PK u Novom
Sadu sa objavljenim Biltenima u Zborniku NOR-a (tom 11),
zapazili smo sledee. Umnoeni primerci Biltena su, sa mi
nimalnim izmenama u tekstu, prepisivani sa originala. Prvd
broj je izostavio kratak napis pod naslovom Novi trik ne
makih faistikih okupatora i srpskih izdajnika, u broju
2 nemamo tekst iz originala kojii se nalazi pod brojem II,
zbog ega je dolo do promene u numerisanju poglavlja,
pa imamo ono to je u umnoenom primerku pod brojem
II u originalu pod brojem III, odnosno IIIIV, IVV, dok
je u umnoenom primerku izostavljena kratka beleka iz ori
ginala pod brojem VI; u broju 3 nemamo kratkog teksta
sa kraja originalnog primerka Biltena, ali umesto njega um
noeni primerak donosi ve navedeni lanak.
434

Na osnovu ovog lanka moemo zakljuiti da su Bilteni

broj 1, 2 i 3 umnoeni izmeu 1. i 7. septembra 1941. godine.
Inae, u lanku se istie kako je posle poetka drugog svet
skog rata itav niz zemalja pokoren od strane faistike
Nemake i njenih saitelita i kako se Hitler u svom osvaja
kom pohodu zaustavio tek pred Velikom Britanijom. Da bi
i nju osvojio, odluio je da napadne Sovjetski Savez, rau
najui da e brzom pobedom u Rusiji doi do sirovina i ta
ko pokoriti i Englesku. Meutim, ve posle deset nedelja
borbe postalo je jasno da je ideja o munjevitoj pobedi nad
Sovjetskim Savezom propala. Uspene borbe koje vodi Cr
vena armija istovremeno su doprinele porastu otpora u ve
likom broju pokorenih zemalja. Udruene snage Sovjetskog
Saveza i Velike Britanije, potpomognute od ekonomski naj
snanije zemlje sveta Sjedinjenih Amerikih Drava, zajed
no sa oslobodilakom borbom okupiranih zemalja, neminov
no e dovesti do sloma faizma. Legenda o nepobedivosti
nemake vojske pisalo je, izmeu ostalog, na kraju lan
ka je razbijena. No neprijatelj je jo uvek jak i rat koji
se voi bie dugotrajan i teak (podvukli autori). Ali rezul
tati dvomesenog rata na Istoku ve jasno pokazuju da je
poraz faizma neminovan . ..
Bilten dalje donosi vesti o borbama na Istonom fron
tu, nabraja gradove koje uspeno bombarduju savezniki
avioni i prenosi podatak da je Milan Nedi, ta varijanta
Pavelia u Srbiji, imenovan za predsednika srpske vlade.96
Poslednja stvar koju je izdala tehnika PK KPJ u Novom
Sadu bio je cirkular PK KPJ za Vojvodinu. Iako ovaj cirkular
nismo mogli da pronaemo, sa njegovim tekstom smo upoz
nati preko kasnijih dokumenata PK koji se na njega stalno
96
BKB BI 059/1959 i 042/1959; MSRV MO knjiga periodike
NOR 1401. Primerak sauvao Ferenc oti. Kompletni primerci
Biltena objavljeni su u Zborniku dokumenata NOR, tom II, br. 1,
1118, br. 2, 1925, i br. 3, 2735.
Podvuenom reenicom iz citiranog lanka Druga godinji
ca rata, eleli smo da skrenemo panju na jedan znaajan momenat. Naime, i u dokumentima naih najistaknutijih rukovodilaca
Pokrajinskog komiteta iz tog vremena nailazimo na podatke koji
govore da se usled verovanja u kratkotrajnost rata nisu preduzele potrebne organizacione i druge pripreme, to je, zajedno sa
nekim drugim iniocima, dovelo do tekih posledica po NOP
Bake i Banata. injenica da su ovaj lanak pisali lanovi PK
KPJ za Vojvodinu koji su se nalazili u Novom Sadu i da podvu
ena reenica govori upravo suprotno, baca novu svetlost na
takva verovanja i trai da bude jo detaljnije ispitana.

435

pozivaju. Cirkular su napisali sekretari PK KPJ za Vojvodinu

arko Zrenjanin i Svetozar Markovi u prvoj polovini sep
tembra 1941. godine u Velikom Bekereku (Zrenjaninu) i pre
ko kurira PK ule Molnara, org. sekretara SK abaljskog
sreza i komesara ajkakog odreda, poslali u Novi Sad gde
je predat lanu sekretarijata PK Radivoju irpanovu, koji
je dao da se isti umnoi u tehnici u 100 prim, za potrebe par
tijskog i omladinskog rukovodstva, kao i za lanove Partije.
Cirkular je umnoio ivko Ranisavljevi u tehnici OK Skoja
a zatim je preko tehniara Mile obanski dat na rasturanje.
U pismu PK KPJ od druge polovine septembra 1941. po
novo se podvlai da su partijske organizacije u Vojvodini
obavezne da se u svemu pridravaju uputstva datog u cirkularu. Partijske organizacije su obavezne da same pronalaze
mogunosti i sredstva za akcije i da ne ekaju uputstva, predloge i inicijativu od viih foruma, jer u ovim tekim vremeni
ma uputstva vieg rukovodstva u pojedina mesta dockan ili
uopte ne stiu. PK KPJ za Vojvodinu trai punu samoinici
jativu i samostalnost u borbi svih mesnih organizacija i od
govornih partijskih rukovodilaca.07

Nain rasturanja agitaciono-propagandnog materijala

itav propagandni proces, poev od sluanja i hvatanja
radio-vesti, redigovanja, prekucavanja, umnoavanja, iznoe
nja iz tehnike i predaje kuririma OK-a, SK-a ili MK-a, zatim
prenoenje u odreene centre i dalje do gotovo svih mesta,
odvijao se, s obzirom na uslove, gotovo besprekorno. Gor
dana Ivakovi, zaduena od PK da rukovodi tehnikom, po
povratku iz Banata u Baku, poetkom jula 1941, preuzima
neposredno rukovodstvo i organizovanje tehnike PK. Livija
Bem, lan OK KPJ za junu Baku, radi kao tehniar u teh
nici PK i rukovodi tehnikom OK i istovremeno uestvuje u
organizaciji rasturanja agitacionog materijala za itavu Ba
ku.
Neposredno na radu oko tehnike bilo je angaovano samo
nekoliko drugarica. Bile su to: Milesa Brki, Milica Digurski,
Milica Markovi, ena Svetozara Markovia, i Milica Bursa
Beba. One su dalje imale svoje veze: Milica Digurski u No
vom Sadu, Milesa Brki u okrugu subotikom, Milica Mar
kovi, izmeu ostalih, u srezu beejskom, Natalija Digurski,

97

436

KB BI 059/1959 i 0042/1959; MSRV AO 6304.

izgleda, u kulskom srezu, dok je Milica Bursa Beba redovno

dobijala nekoliko brojeva za arhiv, odnosno za rad sa svojom
okolinom.98
Kuriri-veze iz okruga, srezova i gradova redovno su sti
zali jer se moralo raditi precizno kako se lanac dostavljanja
ne bi negde prekinuo i time aktivnost ugrozila. Kako je to u
praksi izgledalo, neka nam pokau sledei primeri.
Iz Subotice, sedita OK KPJ za severnu Baku, na vezu
u Novi Sad dolazila je i Viktorija Balaevi, i to utorkom i
petkom. Ova dva dana su izabrana i zbog toga to su to tzv.
pijani dani kada je kretanje stanovnitva kako u samom
gradu, tako d na liniji Novi Sad unutranjost, bilo znatno
ivlje. Time su eventualna praenja maarskih agenata mogla
biti znatno oteana, a mogunost izazivanja njihove sumnje
znatno se smanjivala. Po povratku u Suboticu, Viktorija Bala
evi je Vesti, Hirek ili neki drugi materijal, koji je uglavnom
nosila u tani, predavala Edenu Korntajnu, a ovaj ga je
dalje rasporeivao za Baku Topolu, Sentu, Adu. Iz Bake
Topole su npr. bili obavezni da dva puta u toku nedelje, i
to sredom i subotom, dolaze po propagandni materijal u Suboticu.8
Slino je bilo i sa vezom OK KPJ za zapadnu Baku i Ba
ranju. Iz Sombora su, pored ostalih, dolazili Zagorka Puin
i Stevan Seujski. Oni su u Novi Sad stizali na odreeno me
sto, najee u park u blizini eleznike stanice, tj. ispred
dananjeg Stadiona Vojvodine ili u Dunavski park, i prema
unapred dogovorenim znacima raspoznavanja od odreenih
lica preuzimali materijale. Po povratku u Sombor, predavali
su ih Erneu Kiu, politikom sekretaru OK-a, ili lanovima
OK-a Kamenku Gagrinu i arku Ljubojevu. Ovi su ga, pak,
predavali na dalje veze za rasturanje kako u samom gradu,
tako i u pojedinim mestima somborskog okruga.100
Iz Starog Beeja po materijal u Novi Sad dolazio je Fe
renc oti, i to dva puta nedeljno. Materijal je preuzimao od
Milice Markovi a nosio ga je u koleru. U zavisnosti od vrste
propagandnog materijala, nosio je po 10C i vie primeraka.
z Starog Beeja materijal je rasporeivao u mesta sitarobeejskog sreza Stari Beej, Bako Petrovo Selo, Turiju, Bako
Gradite i Srbobran.101
98

Isto.
MSRV AO 22451 i 22724 Izjave grupe uesnika NOP-a
u Subotici, meu kojima je i izjava Viktorije Balaevi.
100 MSRV AO 23025.
101
MSRV MO 051504.
99

437

Poto je tako stigao u sva mesta Bake u kojima je pos

tojao razvijen NOP, materijal .Vesti, Hirek ili druga literatura
deljeni su lanovima KPJ, Skoja i simpatizerima. Zatim je
proraivan na sastancima partijskih i skojevskih organizacija
i prepriavan u linim kontaktima sa ljudima. Ovakav rad
dopunjavan je proradom i irenjem i predratne partijske li
terature. Uzimajui u obzir svu ovu aktivnost i imajui u vi
du ulogu koju je propaganda imala u razvitku NOP-a, moe
mo tvrditi da je rad ove vrste predstavljao okosnicu itave
aktivnosti NOP-a u Bakoj i Baranji u 1941. godini, i da se, i
u ovom sluaju, potvrdila tanost Lenjinove misli da je tam
pa ne samo kolektivni agitator nego i kolektivni organizator.
Taj se rad, kao crvena nit, vidi u svim oblicima ilegalnog
delovanja: u organizaciono-poitikom radu na uvrenju i
proirivanju mree partijskih i skojevskih organizacija, na
planu vojnih priprema.1*2
Kao ilustracija upravo reenog moe posluiti i obrazlo
enje jedne od brojnih presuda maarskih sudova, koje su,
gotovo redovno, bile iste ili sline. Leci koji su izdavani sa
strane partijskog rukovodstva, tako, izmeu ostalog, Lenjinovo pismo, Omladini Vojvodine i tamparski proizvod pod na
slovom Vesti, tano su opisali naine sabotiranja i naine nji
hovog sprovoenja. Ove letke, odnosno uputstva, lanovi Par
tije su svuda, poevi od najviih rukovodstava sve do naj
nieg lanstva, itali i rasturali. Iz ovih je svaki lan Parti
je i simpatizer saznao da razaranje, paljenje zaliha kudelje,
penice i tako dalje, znai pomaganje pobede Sovjetske armi
je, odnosno slui za spreavanje pobede Maarske i sa njom
saveznih armija. U vremenskom razdoblju od jula do okto
bra 1941. godine organizacioni rad pokreta, kao i sabotane
akcije poinjene sa strane pojedinih lanova Partije, imali su
za rezultat da je na teritoriji ponovo osvojene Bake na vie
mesta spaljena vea koliina penice i kudelje. Osim toga, iz
vreno je, odnosno pokuano je izvrenje veeg broja nasil
nih akata druge prirode, ime je priinjena teta od vie sto
tina hiljada pengi.103
Udeo tampe i u ostalim vidovima aktivnosti NOP-a, kao
to su skupljanje narodne pomoi, organizovanje kurseva pr
ve pomoi, skupljanje civilnih odela za doek sovjetskih pado
branaca i si. nije bio mali. Posebno treba istai njenu ulo
gu na uvrenju bratstva i jedinstva naroda Bake, siste102

MSRV AO 19990.
MSRV AO 19876 MK IV F 48/1-20, 16 Presuda Mirosla
vu Nietinu i dr. od 30. maja 1942.
103

438

matski ugroavanog celokupnom politikom okupatora i podri

vanog potpirivanjem nacionalizma sa strane buroaskih poli
tiara svih nacionalnosti Bake. Da je narodnooslobodilaki
pokret uspeo da se suprotstavi nacionalistikom i ovinisti
kom taboru uprkos veoma teke situacije u tom pogledu,
reito govore podaci o nacionalnom sastavu osuenih na smrt
od strane prekih sudova 1941. godine.104
to se tie veza, prirodno je da je, usled estih pretresa
vozova, stanova, legitimisanja, hapenja i uopte izuzetne bud
nosti maarskih vlasti, u njima dolazilo do prekida. Koliko je
to bilo mogue, uvek se unapred i za takve sluajeve predvi
alo odgovarajue reenje. Ako bi i ono otkazalo, obino su
se nove veze, posle kraeg ili dueg prekida, ponovo uspostav
ljale.
Nijedna od linosti iz kruga angaovanih oko pokrajinske
tehnike nije bila bez drugih brojnih obaveza. U tom periodu
nije bila izuzetak ak ni Livija Bem, iako je bila kompromitovana ve kod jugoslovenskih vlasti, kao to se iz ranijeg
teksta vidi, a kod maarskih pogotovu. Iz ovog razloga, ipak,
krajem avgusta ili poetkom septembra, Liviju Bem je na po
loaju tehniara OK KPJ zamenila Mila obanski, takoe pre
dratni lan KPJ. Ona je od Gordane Ivakovi dobila uputstva
za rad i imena linosti sa kojima se imala povezati. Isto tako,
dobila je i spiskove srezova i koliine materijala koji je tre
balo slati. Posle preuzimanja dunosti, Mila obanski je, jo
u dva maha, dobila od Livije Bem umnoeni materijal, a za
tim je direktno povezana sa Slobodanom Kovaeviem, teh
nikim rukovodiocem tamparije PK. Dobijene Vesti i drugi
materijal prepakovani su u stanu Mile i Spase obanskog, u
Ulici Stevana Milovanova, u jednom polusuterenskom stanu,
u neposrednoj blizini tamparije i stana Slobodana Kovaevia. Kovaevieva ena je iznosila umnoeni materijal u dejim kolicima, gde je na dnu ispod dueka bio skriven dragoceni tovar, dok je na dueku leala njihova tek roena evojica. Na prepakivanju materijala u stanu obanskih radio je
Spasa, a Mila je potom materijal iznosila i predavala svojim
vezama. Zbog velike koliine materijala, on je iznoen u ne-

104 MSRV AO 23051 F 13/68-77. Prema raspoloivim poda

cima, samo za dva meseca oktobarnovembar 1941. u Bakoj
je uhapeno i pred preke sudove izvedeno 116 pripadnika NOP-a.
Osueno je na smrt veanjem ili streljanjem 30 Srba (od toga
broja nad njih 21 izvrena kazna), 21 Jevrejin (20), 21 Maar (10),
11 Slovaka (7), 2 eha (2), 7 Hrvata (4), 1 Rusin. Dakle, osueno
njih 93 a nad 64 ta je kazna i izvrena.

439

koliko mahova u toku dana. On je najee predavan na Rib

ljoj pijaci, iako se u njenoj neposrednoj blizini nalazila po
zlu poznata Armija, istrani zatvor i muilite pod upravom
okupatorske kontrapijunae, kroz kojii su proli gotovo svi
uhapeni uesnici NOP-a iz Bake. Materijal je odavde iznoen uglavnom u korpama za pijacu, a uobiajena guva
na pijaci omoguavala je da se lake preda licima koja su
dolazila po njega.15
Meutim, bilo je sve tee raditi. Ve posle prvih akcija
jula, policijska hajka na komuniste, simpatizere i rodoljube
podizana je takorei svakodnevno. Do septembra su pali mno
gi lanovi KPJ i Skoja. Posle akcije pisanja parola po ulicama
Novog Sada, 6. septembra, hapenja su postala jo masovnija.
Andrija Lederer uhapen je 19. septembra, a zatim Vjeeslav
Cimr, Slobodan Kovaevi i mnogi drugi. Livija Bem je uha
pena na ulici 20. septembra 1941. Agenti su je doekali u
Miletievoj ulici. Pucala je na onog koji je poao da je uhap
si, zatim je pokuala da se ubije, ali nije uspela.106
Sva ova hapenja poremetila su rad na tehnici. Da ne bi
sasvim prestao rad na pismenoj agitaciji, Gordana Ivakovi
je povezala Milu obanski sa ivkom Ranisavljeviem, koji
je zajedno sa Miloem Bebiem Ujkom i svojom drugaricom
Latinkom trbaki radio u tehnici OK Skoja za junu Baku.
Meutim, 25. septembra uhapeni su i ivko i Latinka Rani
savljevi. Na samom poetku oktobra nova hapenja zadala
su odluujui udar tehnici PK. Najjai je bio onaj od 5. ok
tobra kako po direktnim, tako i po indirektnim posledicama.
Tada je na Ulici Kraljevia Marka u borbi sa maarskom
policijom poginuo Radivoj irpanov.S njim je bila i Gordana
Ivakovi, koja se maarskoj policiji odmah predala.107
Za ilegalni stan Nikole Petrovia i sklonite sa mnogo
pripremljenih propagandnih rukopisa u tom stanu, znao je
samo Radivoj irpanov. Nikola Petrovi je, verujui da nisu
moda pale sve tamparije, nastavio sa pripremanjem i pisa
njem Vesti jo oko 14 dana, dok se na kraju nije uverio da
je okupatorskim vlastima uspelo da tekom mukom stvore
nu tehniku bazu otkriju i unite.

105

MSRV AO 8210 Izjava Mile obanski.

106 MSRV AO 23051 F 13/110124 Presuda Gordani Iva
kovi i dr. od 22. XI 1941: 19873 F F 12/36 Sumarni izvetaj o
teroristikim akcijama u Novom Sadu.
107 Isto; Zbornik dokumenata NOR, tom I, knj. 6, 143159.
440

Pokrajinski komitet Komunistike partije Jugoslavije za

Vojvodinu na liniji opte direktive Centralnog komiteta KPJ
na Majskom savetovanju, uz velike napore i mnoge rtve naj
veim delom izvrio je svoje zadatke. To se odnosi na pove
zivanje pokreta sa najirim narodnim siojevima; na ideo
loko i politiko uzdizanje tih slojeva ivim propagandnim ra
dom; na raskrinkavanje porobljivake politike okupatora i iz
dajnike uloge domae buroazije prema srpskim i ostalim
porobljenim narodima, pa i maarskom; na podizanje vere
u pobedu u trenucima kada je neprijatelj bio pod Moskvom.
Sve ovo predstavljalo je veliki politiki kapital za obnavljanje
i jaanje pokreta u narednim godinama.
Pored toga, hiljade i hiljade proglasa, letaka, Vesti, uputstava za partizansko ratovanje i drugog materijala rastureno
je stanovnitvu Bake i Baranje u maju, junu, a naroito u
julu, avgustu i septembru 1941. godine. Sve je to uinjeno i
pored ogromnog okupatorskog policijskog, andarmerijskog i
vojnog aparata, koji je ulagao krajnje napore da sprei raz
vitak narodnooslobodilakog pokreta u celini, posebno pro
pagandnu aktivnost Komunistike partije Jugoslavije kao ru
kovodioca narodnooslobodilake borbe i u Bakoj i Baranji.
Dodue, posle septembarsko-oktobarskih dogaaja tehni
ka Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu prestala je sa
radom. Meutim, materijal umnoen ili tampan u njoj na
stavio je da krui po okupiranom, ali i nepokorenom Novom
Sadu i Bakoj, a maarske faistike vlasti su i dalje u svo
jim presudama uesnicima narodnooslobodilakog pokreta,
pored ostalog, navodile: kriv je jer je itao i rasturao komu
nistike tampane stvari, Vesti, proglase ...

Borba je poela

-i-

BORBA JE POELA

Neke mere okupatora posredno ili neposredno usmeren-e

protiv KPJ, Skoja tj. narodnooslobodilakog pokreta
Kao to se moglo zakljuiti iz prethodnog teksta, do na
pada Nemake na SSSR teror okupatora nosi preteno antisrpski i antijevrejski karakter. Posle 22. juna 1941. teror oku
patora, mada e u sutini zadrati i prvobitni svoj karakter,
bie proiren i usmeren na lanove KPJ, Skoja i, u irem
smislu rei, na pripadnike i pristalice narodnooslobodilakog
pokreta uopte ili, kako su okupatorske vlasti u svojim izvetajima naglaavale, na uesnike u komunistikom i leviarskom pokretu. Drugim reima, dok su zloini okupatora do
22. juna gotovo iskljuivo nacionalno obeleeni, sa izrazitim
primesama genocida, posle tog datuma teror poinje da prima
sve vie ideoloko-politiku obojenost.
Datumi 22. jun, odnosno 27. jun, kada se i Maarska pri
kljuila ratu protiv SSSR-a, znaajni su iz vie razloga. Jedan
od njih je i taj to se posle njih sa znatno veom panjom
sledi, za raspoloenjem stanovnitva u vezi sa stupanjem u rat
prve zemlje socijalizma. Od posebnog znaaja je, pri tom, stav
okupatora prema pripadnicima Komunistike partije Jugosla
vije, koji se korenito menja. Za taj novi stav spoetka su ka
rakteristine mere, koje, posle prvih akcija pripadnika NOP-a,
prerastaju u teror najgrublje forme.
Ovaj zaokret okupatorske politike diktiran kako spoljnim
razvojem dogaaja tako isto i onim to se dogaalo u Bakoj,
veoma dobro moe pratiti preko niza dokumenata koje su
okupatorske vlasti u tom vremenskom periodu donele.
Tako
novosadsko
odeljenje
Komande
andarmerijske
grupe m. kr. June armije 25. juna 1941. upuuje podreenim
staninim komandama raspis za pojaano posmatranje komu
nistikog pokreta. U vezi sa najnovijim spoljnopolitikim do
gaajima u Maarskoj kao i u Bakoj moe se oekivati po
jaani komunistiki pokret. To se naroito dogaa putem pro
pagande, radija, irenja proizvoda tampe itd. stajalo je
445

izmeu ostalog u navedenom raspisu. Zbog toga on preporu

uje da je neophodno sprovoditi kontrolu naroito meu kubikaima, eleznikim, fabrikim i industrijskim radnicima.
Da bi se taj nadzor to uspenije obavio, nareuje se organizovanje ire mree dostavljaa, naroito na mestima gde se
okuplja vie sveta. Na polju otkrivanja treba da prednjae
uglavnom pogranine stanice i stanice koje su u vezi sa tvor
nikim i industrijskim radnicima.1
Narednog dana, tj. 26. juna 1941, i sama Komanda andarmerijske grupe ma. kr. June armije alje raspis sa naree
njem da se sprei komunistika propaganda u junim kraje
vima. Na poetku raspisa stajala je ova konstatacija: Kao
posledica sadanje spoljnopolitike situacije, a!i uglavnom
kao posledica nemako-ruskog rata, komunistiki plaenici su
otpoeli i na teritoriji ponovo osvojenih junih krajeva svoju
ubitanu podrivaku delatnost.
Poto konstatuje da su ba u tzv. junim krajevima uslovi za komunistiku aktivnost povoljni, komandant andar
merije Halmi nastavlja:
Prvo, ova razorna komunistika propaganda dolazi do
izraaja irenjem raznih hukakih letaka, koji saoptavaju
ruske pobede i ubacuju u javno miljenje naj razliiti je lane
vesti. Ako se sve ovo vri sistemastki usmerenom aktivno
u, dovoljno je da oslabi mir u junim krajevima.
Podseajui na alosno iskustvo Maarske u borbi sa
Komunom 1919. godine, Halmi skree panju svojim potinjenim organima na svu teinu i ozbiljnost zadataka koje zahtevaju sadanja vremena, u kojima se reava sudbina Ma
arske. Zato:
Nareujem komandantima stanica i svakom andarmu
koji vri patrolnu slubu, da sprei svim raspoloivim sred
stvima sva komunistika nastojanja koja se ponovo jav
ljaju ... Neka proire svoje mree B (poveri jive liude
primedbe autora) u interesu cilja koji se ima postii. Po
granine strae, uz pojaano uvanje granice i esto po
stavljanje zaseda, neka se budno staraju da se uine ne
kodljivim sva sredstva koja su pogodna za podbunjivanje,
naroito leci itd .. .2
Moe se pretpostaviti da oba nareenja nisu bila improvizovana nego inspirisana iz budimpetanske centrale i da je
1
2

446

MSRV AO 7571.
MSRV AO m. an. 8/40.

ova akcija unapred bila pripremijena, planirana i razraena

do detalja, im su maarski vladajui krugovi bili doznali da
se sprema napad na SSSR i im je uloga Maarske u tom
ratu bila jasno odreena.
Razumljivo je to ni Ministarstvo unutranjih poslova ni
je izostalo za nastojanjima da se ouva unutranji red i
mir u dravi. U strogo poverljivom raspisu svim policijskim
kapetanijama i upanijskim podupanijama od 30. juna 1941,
ministar unutranjih poslova Ferenc Kereste Fier je, izmeu
ostalog, pisao:
Izvanredne prilike, naroito ratno stanje koje je nastu
pilo izmeu Maarske i Sovjetskog Saveza, zahtevaju da
unutranji red u dravi i kontinuitet proizvodnje bezuslovno budu osigurani, a pijunaa i sabotaa da budu svim
moguim raspoloivim sredstvima jo u klici ugueni.
Evo jo nekoliko izvoda iz tog raspisa:
Sva ona lica koja su sumnjiva da su komunisti a koja se
jo i sada pokazuju sumnjivima i opasnima sa gledita
unutranjeg reda i sigurnosti drave, na osnovu njihove
ranije delatnosti, takoe treba staviti pod administrativni
postupak. Posebnu brigu policijske vlasti i ma. kr. an
darmerija treba da poklone spreavanju tzv. sabotanih
akcija, poto ove akcije u sadanjoj situaciji predstavljaju
veliku opasnost i veoma su aktuelne... Nareujem da ru
kovodioci policijskih vlasti, u cilju osiguranja saradnje,
najmanje nedeljno jedanput stupe u kontakt sa rukovodio
cima domobranskih K organa (Kmelharit primedba
autora), koji su od efa generaltaba dobili sline instruk
cije ... Na podruju andarmerije, policijske vlasti takoe
treba da uspostave najuu saradnju sa anarmerijskim
islednim odsecima ...
Da bi se predupredile sabotae, ef generaltaba ma. kr.
domobranstva izdao je uputstvo o pojaanju straa pred ure
ajima koje uva vojska. Policijske vlasti i organi bezbednosti
treba takoe da preduzmu mere za pojaano uvanje eleznikih, parobrodskih ii potanskih ureaja, vanijih postrojenja
i fabrika i prostorija u kojima je smeten eksploziv (npr. ma
gazini eksploziva rudarskih preduzea), kao i svih prostorija
koje su podobne za obijanje u cilju pribavljanja pijunskih
podataka. Takoe je prvorazredni interes da se obezbedi in
dustrijska i poljoprivredna proizvodnja i nesmetano ubiranje
plodova. Dalje se govori o potrebi pojaanog nadzora nad
svim licima koja ulaze odnosno izlaze iz zemlje, stranim r447

avljanima, osobito prema sovjetskim dravljanima. Za

poslednju kategoriju graana bio je razraen itav niz mera.

ovu

Raspis se zavrava:
Pozivam naslov da o gornjem na odgovarajui nain
hitno instruie svoje podreene policijske vlasti (podrazumevajui ovde i pograninu kapetaniju ma. kralj, poli
cije i njene ispostave kao i policijske vlasti ma. kralj,
renih straa).
U pogledu ma. kralj, andarmerije preduzeo sam mere
u slinom smislu putem Centralne islene komande ma.
kralj, andarmerije.3
ef generaltaba Dekleva, 8. jula 1941. upuuje svoju na
redbu svim andarmerijskim formacijama junog kraja,
komandama vojne uprave, ispostavama kontrapijunae i po
licijskim snagama. U naredbi se konstatuje da je, posle iz
bijanja nema'ko-sovjetskog rata, dolo do znatne promene u
javnom miljenju kao i raspoloenju radnikih masa.
Pomeranje masa od njilaa (desnice) ka izrazitoj levici
sve je uoljivije te otuda, u tom pravcu, treba usmeriti teite
otkrivanja i spreavanja nemira u zemlji. To znai da treba
zanemariti aktivnost ultradesniara, utoliko pre to postoji
opravdano verovanje da e se u njihove redove infiltrirati ko'munisti kako bi svoj uticaj na mase to vie proirili.
Poto iznosi mere koje treba preduzeti u vezi sa obezbeivanjem nesmetane industrijske i poljoprivredne proizvod
nje, o emu emo jo govoriti, Dekleva naglaava neophod
nost vrste koordinacije izmeu svih organa dravno-redarstvene slube.
U poslednjem poglavlju ef generaltaba nareuje da, u
tekim vremenima koja su nastupia, podreeni organi mora
ju sprovesti specijalnu kontrolu stanica; da moraju sve osu
ivane komuniste staviti pod policijsku kontrolu ili ih inter
nirati; da sovjetske graane imaju internirati.*
Svi organi bezbednosti preduzeli su odgovarajue mere
shodno zahtevima svojih viih komandi. Jedna od njih bila
je izrada, ili tanije, popuna poverljive line kartoteke. Njenu
izradu posebno nareuje i Bela Novakovi 14. jula 1941. Pre
ma njemu, ta kartoteka treba da obuhvati imena svih etnika,
komunista kao i sva ona lica koja su nesumnjivo tetna za
odbranu i javnu bezbednost drave, njen ekonomski i v o t . . .
3
4

MSRV AO 19882 MK X F 3/710.

MSRV AO 7558; m. voj. K 1/100.

Spiskovi su imali biti zavreni i dostavljeni Novakoviu do

25. jula 1941.5
U sklopu svih preduzimanin mera, posebni tretman su
imale one namenjene obezbeivanju letine. Tako ve 25. juna
1941. komandant andarmerije za Baku pukovnik vitez Halmi izdaje nareenje svojim potinjenim organima za sprea
vanje paljevina u junim krajevima. Prema njegovom mi
ljenju, do paljevina nepokoenih itarica moe doi bilo iz
osvete, bilo pak planski voenim akcijama. Da bi se onemo
guile paljevine kako nepokoenih tako u krstine ili kamare
sloenih itarica, Halmi nareuje komandantima indarmerijskih stanica da neizostavno stupe u vezu sa optinskim
predstavnicima i da zajedno izrade plan uvanja itarica. Iz
raene planove imali su dostaviti sreskim (gradskim) vojnim
komandantima. S obzirom na vesti o tome da su neprijatelj
ski avioni bacali zapaljive ploe na njive sa itaricama, Hal
mi preporuuje obuku stanovnitva i za odbranu od te opa
snosti.6
Sa istim datumom, tj. 25. junom, i Bela Novakovi izda
je u Novom Sadu oglas sledee sadrine:
Interes je narodne odbrane kao i celokupnog stanovni
tva drave da se vridbeni radovi na vreme i uredno ponu
i da se unoenje i vridba letine, kao i magacioniranje plo
dova obavi bez ikakvog zastoja. Zato pozivam stanovnitvo
koje se bavi poljoprivrednom proizvodnjom da aktuelne
poljoprivredne radove obavi marljivo, predano i struno.
Upozoravam svakoga da, prema Zakonu o narodnoj
odbrani, namemo neizvravanje poljoprivrednih radova,
njihovo pogreno ili manjkavo, odnosno planski lagano
obavljanje, nadalje unitavanje ili za namensku upotrebu
onemoguavanje nepokoene ili pokoene, ovrene ili magazinirane letine, predstavlja teko krivino delo.
Pozivam stanovnitvo da se uzdrava od izvrenja na
vedenih kriviinh dela jer ko izvri ovakvo delo ili koga
ovakav propust tereti, bie strogo kanjen, a na osnovu
prekog suda, koji je jo i sada na snazi, ispatae smru.'
I
ef generaltaba u svojoj ve navoenoj naredbi od 8.
jula 1941. istie da je osiguranje industrijske i poljoprivredne
proizvodnje takorei najvaniji zadatak u Maarskoj. Kako
predstoji skoro sabiranje poljoprivrednih plodova, a neke in
dustrije ukazuju da e doi do ometanja tog sabiranja, Dekleva nareuje uguivanje tih pokuaja u njihovom korenu.
5
6
7

MSRV AO m. voj. K 1/105.

MSRV AO m. an. 8/37.
MSRV AO m. ogl. 35/57.
449

Dekleva jo ne predvia paljevine, nego samo podsticanje da

se ne izvre sve obaveze za ubiranje i predaju letine. Za tu
aktivnost, u stvari ravnu pasivnoj rezistenciji, on preponi
uje vie vrsta kazni: istragu, hvatanje prekrioca i njegovo
predavanje nadlenom tuilatvu, interniranje a u blaim slu
ajevima stavljanje pod policijski nadzor.8
Nasuprot ovoj oceni o opasnosti za letinu, Bela Novakovi
je realniji ili bolje obaveten o stanju na teritoriji Bake. On
jo 6. jula 1941. prenosi svoje nareenje svim sreskim i grad
skim vojnim komandama, kao i komandi 101. koncentracio
nog i raspodelnog logora u Bakoj Topoli. Pozivajui se na
odreenu naredbu generaltaba, Bela Novakovi naglaava da
u svim mestima u kojima doe do poara kao posledice sabtiranja, imaju se uzeti taoci koji e se privremeno internirati
u logor u Bakoj Topoli. On daje i skalu broja talaca, koji
zavisi od broja stanovnitva. Po toj skali, Novi Sad bi dao 50
talaca. Oni treba da budu iz redova Jevreja, zatim Srba i t
iz svih drutvenih slojeva, posebno oni od uticaja, ;>koji mogu
da upliviu na ekstremne srpske nacionalistike i komunisti
ke elemente. U logoru se taoci moraju drati pod strogim
nadzorom i odvojeno od ostalih logoraa.9
Jedan dokument nie vojne komande pokazuje da se zbog
ugroenosti letine i opasnosti od dolaska sovjetskih padobra
naca nisu angaovale samo slube dravne bezbenosti.
Nareujem da osim andarmerije, policije, poljske stra
e, umara i uvara brana ... u ovoj odbrambenoj slubi
sudeluje i celo graansko stanovnitvo bez obzira na pol.
U ovu slubu ukljuiti osoblje eleznica, pota i svih dru
gih ustanova.
Obavezujem gore navedene, pod pretnjom najstroe
zakonske kazne, da smesta moraju javiti, lino ili telefo
nom, najblioj policijskoj, andarmerijskoj ili gradskoj voj
noj komnadi, za sabotae ili sputanje padobranaca za
koje saznaju.
Svi su obavezni da takvom licu stave bez odlaganja na
raspolaganje bilo kakvo prevozno sredstvo. Onima koji ele
prijaviti padobrance, svi telefoni stoje besplatno na raspola
ganju.
S
obzirom na opasnost od dolaska ruskih padobranaca,
komanda predvia formiranje niza osmatranica sa kojih e
se paljivo osmatrati letenje aviona, odnosno iskakanja pado
branaca, radi njihove prijave vlastima. Angaovanje vojnih
8
9

450

MSRV AO 7558; m. voj. K 1/100.

MSRV AO m. voj. k 1/164; 7583.

snaga predvieno je samo u sluaju veeg broja padobra

naca.10
Predstojei budui razvoj dogaaja, u kojima su dotada
nje pretpostavke o komunistikoj opasnosti trebalo da nau
svoju potvrdu, pored svih preduzetih protivmera i konkretnih
pretnji, okupator u junom kraju proiruje spisak dela ko
ja e biti u nadlenosti prekog suda. Maarska kraljevska
vlada sa potpisom predsednika vlade dr Lasla Bordoija, 30.
juna 1941, pod brojem 4.870/1941. ME, izdala je naredbu
u predmetu odreivanja, proirenja i objavljivanja prekih su
dova.11
Komandant vojno-upravne grupe june armije, kao nad
leni komandant, u licu Bele Novakovia, izdao je na srpskohrvatskom, rumunskom, nemakom i maarskom jeziku: Ob
javu prekog suda, koju donosimo u integralnom tekstu:

Na osnovu naredbe broj 4870/1941. M P od 30. juna

1941. godine, objavljene sa cirkularnom naredbom gospo
dina ministra domobranstva broj 43.934/prets. 13. 1941.
od 1. jula 1941. godine u 30. broju domobranskog glasila
(Honvdsgi Kzlny) Maarskog kraljevskog ministarstva
u smislu 437. S-A V K P P (XXXIII. Z. l. iz 1912. godine)
objavljujem, odnosno proirujem na dole oznaene zlo
ine preko suenje.
1. Na zloin uvrede velianstva, neverstva, pobune, ovde
podrazumevajui i udruivanje nastalo radi izvrenja uvre
de velianstva i pobune, kao i poziv na izvrenje toga.
2. Na zloin ubistva i namernog umorstva uinjenog
upotrebom metaeg oruja (puke primedba autora),
eksplozivnog sredstva, eksplozivnog materijala (bomba, ru
na granata, paklena maina, itd.), nadalje na udruivanje
sklopljeno u svrhu izvrenja takvog ubistva.
3. Na zloin protiv javnog zdravlja (315. & K. z.).
4. Na zloin paljevine.
5. Na zloin prouzrokovanja poplave.
6. Na zloin opte opasnog dela uinjenog na eleznici,
10 MSRV AO m. pol. K 3/46 Naredba Vojne komande ma.
poljskog grada Stare Kanjie. Normalno je pretpostaviti da je
ova naredba izdata na osnovu nareenja vie vojne komande tj.
Bele Novakovia.
11 Budapesti kzlny. broj 146 i 147 iz 1941.

451

brzojavu (telefon), ili lai, odnosno na vazduhoplovstvu, kao

i na razvijanje elektrine energije, te na njezine ureaje
(njezine pripatke) koji slue za voenje i razdeobu (434
436, 444 & K. z. 208., 209. & II. Z. l. iz 1939. godine, 61.
& XVI. Z. l. iz 1931. godine).
7. Na zloin nasilja uinjenog sa orujem protiv vla
sti, odnosno protiv organa vlasti, koji se sukobljuje o na
reenju XI. Z. l. iz 1914. godine o kaznenopravnoj zatiti
vlasti.
8. Na zloin ustanovljen u 1. alineji 1. &-a i u 2. &-u II.
Z. l. iz 1921. godine o pravosnanoj zatiti dravnog i dru
tvenog reda.
9. Na zloin ustanovljen u 3. alineji 1. &-a XV Z. l. iz
1924. godine o krivinom delu uinjenom proizvodom, dra
njem i upotrebom eksplozivnog sredstva i eksplozivnog ma
terijala.
10. Na zloin uinjen sa oteavanjem i osujeenjem ne
prekidnosti rada ustanovljenog u 1. alineji 203. &-a II. Z.
l. iz 1939. godine o domobranstvu u tome smislu, da po
kretai i voe ovog zloina padaju pod preko suenje (3.
alineja 203. &-a), ako meutim zloin uine sa namerno
grenim, ili manjkavim svravanjem posla, ili pak sa kva
renjem, preko suenje se proiruje kako na pokretae i na
voe, tako i na krivce (oni koji su poinili) i na sauesnike.
11. Na zloin kvarenja koji dovodi u opasnost interes
domobranstva ustanovljenog u 1. i 2. alineji 204. &-a II.
Z. l. iz 1939. godine o domobranstvu.
12. Na zloin neposlunosti i inzultiranja (delotvorno di
rati) uinjenog prema vojnom voi ustanovljenog u 2. ali
neji 205. &-a II. Z. l. iz 1939. godine o domobranstvu. Na
kraju,
13. Na zloin ubistva, namernog umorstva, teke telesne
povrede, krae i otimanja (razbojnitva) uinjenog za vre
me smraivanja u vezi sa spremnou zatite od vazdunih
napada, kao i za vreme vazdune uzbune
14. I na pokuaj krivinih dela do sada nabrajanih,
kako na krivce (poinioce), tako i na sauesnike (69. &
K. z.).
Preko suenje stupa na snagu na dan objave i poev
od toga dana vai u pogledu poinjenih nabrojanih krivi
nih dela na sva vojna i graanska lica potpadajua pod
moj nadleni zapovedniki krug prava.

Pozivam svakog da se od izvrenja gore nabrajanih

zloina utoliko vie uzdrava, jer
ko posle objave poini nekoji zloin od gore nabrajanih,
pada pod postupak prekog suda i
KANJAVA SE SMRU
sprovedenom sa veanjem
Mesto stanice, 11. jula 1941. godine
NADLENI ZAPOVEDNIK12
Sa datumom 14. jul 1941, i komandant andarmerijske
grupe m. kr. June armije, vitez pukovnik Halmi iz Novog
Sada, uputio je naredbu o proirenju prekog suenja svima
komandama odeljenja, samostalnih krila, krila, istranih gru
pa, stanica i odreda. Cilj je bio da se sve andarmerijsko ljud
stvo upozna sa njenim sadrajem kako bi izbegavalo da poi
ni neki od kanjivih zloina.13
Sve do 19. jula 1941, do prve diverzantske akcije u Ba
koj, osnovni oblik aktivnosti KPJ i Skoja bilo je izdavanje i
irenje raznih letaka, dakle agitaciono-propagandna delatnost,
iji je cilj bio da politiki pripremi trudbenike mase za no
vu, revolucionarnu fazu borbe. Sve ira i bogatija delatnost
agitprop grupe iz Novog Sada nije ostala nezapaena, pa je
stoga Bela Novakovi 19. jula 1941, smatrao za potrebno da se
depeom obrati svojim potinjenim organima. U njoj konstatuje da je u poslednje vreme sa svih strana dolo do jake
komunistike propagande u redovima svih nacionalnosti (po
dvukli autori), zbog ega je neophodno upoznati se sa tom
komunistikom propagandom. Zato Novakovi nareuje da
se vodi posebna evidencija kojom e se pratiti ta propagandna
delatnost. Vremenski, evidencija treba da obuhvati period o
osloboenja do ukidanja vojne uprave. Evidnecija, sa od
reenim rubrikama, imala se dostaviti Novakoviu do 30.
jula tg. O svakom naknadnom sluaju imao mu se podneti
poseban pismeni izvetaj.14
12 MSRV AO 23523. Postoje objave o proirenju prekog
suenja sa mestom izdavanja Novi Sad, datum 15. jul 1941. i pot
pisom Bele Novakovia. Veina tih objava izlepljena je u pojedi
nim mestima Bake nekoliko dana kasnije, oko 19. jula 1941;
MSRV AO m. ogl. K 35a/3 Original na srpskom i maarskom
jeziku. Logino objanjenje podataka da je objava o prekom
suenju, sa datumom 11. jul 1941, izdata i na rumunskom jeziku,
moe se potraiti u tome da su vrhovi Hortijeve Maarske verovali da e im Banat, u kome je iveo veliki broj Rumuna, ipak
pripasti.
13 MSRV AO pok. AK 6552.
14 MSRV AO m. voj. K 1/128.

453

Objava prekog suenja

Objava o prekom suenju na vie jezika

455

Ova akcija vojno-upravnih vlasti nije bila izolovana kao

ni druge slinog karaktera. Ve 22. jula 1941. Komanda andarmerijske grupe m. kr. June armije alje potinjenim or
ganima slian raspis. Sudei po ovom dokumentu, inicijativa
je potekla od samog generaltaba 12. jula 1941.15 To potvr
uje da su i same centralne vlasti u Budimpeti bile uznemi
rene intenzivnim politikim radom koji se iz Novog Sada pro
irio na celu Baku.
Kada su, zatim, akcije NOP-a poele da se javljaju u ra
zliitim delovima Bake, i uprkos svih preduzetih mera bezbenosti i naglaenih pretnji drastinim kaznama nagovetavale dalji uspon, okupator se odluio na nove mere. O tome
nam veoma detaljno govori dokument Komande andarmerijske grupe m. kr. June armije od 29. jula 1941, koji kao svoj
predmet navodi: Preduzimanje mera za energiniji nastup
prema srpskom stanovnitvu.
Poto lano tvrdi da podjednako postupanje prema Srbi
ma kao i prema Maarima prilikom ulaska u okupirane kra
jeve nije naile na razumevanje srpskog stanovnitva, Halmi
istie da Srbi jo uvek veruju da e ove teritorije ponovo biti
srpske, te otuda svim sredstvima ometaju miran i konstruk
tivan rad maarske drave.
Za to je vrlo pogodna, i sa njihove strane davno oe
kivana prilika nemako-maarski rat protiv Sovjeta, te e,
za postizanje svojih daljih ciljeva, u prvom redu upotrebiti
komunizam i irenje istog kao dravne ideje. S jedne strane
rasturaju letke, koji sadre komunistike ideje i u kojima
ispoljavaju svoja jaka prijateljska oseanja prema Sovjeti
ma, a sa druge strane, pak, vre paljevine u seriiama po ra
znim delovima junog kraja, a pogotovu u Bakoj. I ovde
u onim mestima u kojima skoro iskljuivo ive Srbi pomeani sa Maarima i Nemcima.
Poslednjih nekoliko dana prispeli su izvetaji o 12 slu
ajeva paljevina, po kojima moemo zakljuiti planski i
temeljito pripremani rad...
Iz gornjih pojava se moe zakljuiti da e se paljevine
i ostala dela sabotae nastaviti, to, meutim, treba spreiti,
svim raspoloivim sredstvima u interesu Maarske i osovin
skih drava.
Meu tim raspoloivim sredstvima Halmi preporuuje da
se i u sluaju najmanje sumnje snano udari po Srbima i
15
MSRV AO 7556. U ovoj naredbi Halmi se poziva na voino-administrativnu naredbu generaltaba br. 559/eln. od 12. iula
1941.

456

uz cenu manjeg prekoraenja pravila slube. Osim Srba,

postoje i drugi koji su naklonjeni komunistima i njihovim
idejama o vrenju sabotaa. Takva lica treba preporuiti sreskim (gradskim) vojnim komandantima za interniranje. Za in
terniranje, prema Halmiju, dolaze u obzir: komunisti, etni
ci, iseljeni dobrovoljci, Jevreji, Rusi, ustae i komunistiki
raspoloeni Hrvati (Vendi).
Oekujem, zavrava se u ovoj naredbi, da e ma
arska andarmerija moi dokazati da se na teritoriji njene
delatnosti javna bezbednost ne moe naruiti i da ne moe
biti krenja ireda. Slovenski komunisti, pak, ne mogu da zu
lumare na teritoriji andarmerije.16
Ovo dragoceno priznanje okupatorskog komandanta sa
mo potvruje da, posle okupacije, naroito posle 22. juna, ko
munisti Vojvodine, Bake i Novog Sada nisu sedeli skrtenih
ruku, niti su pognuli glavu pod okupatorom, nego odmah po
eli da podiu i organizuju narod za otpor.
Smatramo za potrebno da u okviru ovog poglavlja do
damo nekoliko rei o sudovima koji su 1941. do uvoenja
graanske uprave, sudili uhapenim pripadnicima NOP-a u
Bakoj, i to, uglavnom, na osnovu objave prekog suenja.
Od ukupno etiri glavna pretresa koja su, u periodu voj
ne uprave, odrana u Bakoj, jedan je odran u Novom Sadu.
Drugog avgusta preko sudsko vee komandanta Vojno-uprav
ne grupe June armije osudilo je na smrt veanjem ivka
Radovanovia, pripadnika Novosadskog partizanskog odre
da.17 Uhapenim lanovima KPJ, Skoja i uesnicima NOP-a
sueno je, na osnovu uzurpiranog suvereniteta nad okupira
nim oblastima, prema maarskim zakonima i kao maarskim
dravljanima, to je sve skupa predstavljalo zloupotrebu oku
patorske vlasti i bilo u suprotnosti sa meunarodnim pravom.
Ali, Hortijev reim je svakim svojim postupkom teio da u
svetu stvori utisak kako se ne radi o vojnoj okupaciji porob
ljenih jugoslovenskih teritorija, nego o tobonjem vraanju
na status quo ante i uspostavljanju istorijskih prava svetostefanske Ugarske. Otpor potlaenih naroda Bake imao je, iz
meu ostalog, za cilj da, reju i delom, igoe kao la ove
Hortijeve politike manevre.
Ne uputajui se ovom prilikom u detalje kojima je zvanino regulisan poloaj Nemaca u Bakoj (na osnovu meu
dravnog ugovora izmeu Nemake i Maarske sklopljenog
jo 30. avgusta 1940, s tim da je dolo i do prikljuenja Kul16 MSRV AO 7573; m. an. K 8/50.
MSRV AO 23536/11/791793.

17

457

turbunda iz Bake Narodnom savezu Nemaca u Maar

skoj (Volksbund der Deutschen in Ungaru), ovde emo,
ukratko, rei neto o stvaranju organizacije Nemaca u Ba
koj, ije je formiranje neposredno bilo upereno i protiv
NOP-a. Radi se o poluvojnikoj organizaciji, tzv. Mannschaft-u (ljudstvo, odred), koja je, tokom leta 1941. godine, bi
la formirana i delovala u Bakoj. Glavna aktivnost Manaft-a bila je usmerena u pravcu ouvanja itarica kao i
druge nemake imovine od sabotae. Baki Nemci su utoliko
bili zainteresovaniji za ouvanje itarica jer je Maarska, na
osnovu sklopljenih ugovora, bila obavezna da viak poljopri
vrednih proizvoda iz Bake isporuuje Rajhu, po odreenim
cenama. Ta je obaveza bila jedan od uslova da Maarska mo
e da okupira delove jugoslovenskih teritorija. U skladu sa
postignutim sporazumom formirane su prvo grupe tzv. Sportrnannschaft-a, koje su, od polovine jula pa do kraja avgusta,
neprekidno, i dan i no, deurale pored ita. Krajem jula, ra
di odbrane kudelje, u okviru Manafta stvorena je iroka
mrea udarnih jedinica (Einsatzstaffel-a), koja je obuhva
tila 5.000 lica. Bila je to snaga k o j a se u ocenjivanju tekoa
koje su stajale na putu aktivnosti NOP-a, ne moe nikako mi
moii. Inae, poetkom 1942. godine, u okviru stvaranja tzv.
pozadinskog antiboljevikog fronta, organizacija Manafta
je prerasla u organizaciju Deutschemannschaft a.18
*
*

Na kraju ovog poglavlja treba dati neku vrstu rezimea

okupacionih mera radi konfrontiranja sa oiljevima i vidovi
ma aktivnosti narodnooslobodilakog pokreta u tom vremen
skom periodu.
Vie raspisa, naredaba i si. organa bezbednosti okupa
tora energino pozivaju na suzbijanje komunistike propagan
de, koju smatraju ubitanom podrivakom delatnou, izu
zetno opasnom za slabljenje unutranjeg mira u tzv. junom
kraju.
Ideoloko-prapagandnoj aktivnosti KPJ je oduvek po
klanjala posebnu panju. Znaaj toga rada dobio je jo zna
ajnije mesto nakon okupacije tj. u toku NOB-e. Kao to se
zna, u Novom Sadu je krajem juna 1941. godine oformljena
tehnika PK KPJ za Vojvodinu i agitprop grupa pri PK KPJ,
koji su razvili veoma uspenu i bogatu propagandu i izda
vaku aktivnost.
18 Dr

458

J. M i r n i , Nemci u Bakoj.

 Komadanjem Vojvodine i njenom podelom meu raz

liitim okupatorima, stvoreni su teki uslovi za jedinstveno
delovanje PK KPJ za Vojvodinu, ije je sedite ubrzo posle
okupacije, premeteno u Banat. Problem je postajao utoliko
tei jer su Baku od ostalih deova Vojvodine razdvajale dve
velike prirodne prepreke, dve velike evropske reke Dunav
i Tisa.
Za rukovodstvo NOP-a u Bakoj bila je od neobine
vanosti veza sa Banatom tj. sa PK KPJ za Vojvodinu (preko
njega sa CK KPJ u Beogradu), odnosno veza sa Sremom, jer
su pojedini rukovodioci PK KPJ u Bakoj bili zadueni za rad
u Sremu.
Kao to smo izneli, posle napada Nemake na SSSR,
maarski okupator preuzima niz mera za to rigoroznije u
vanje tih granica. Izmeu ostalog, i pojaanjem oruanih i
policijskih snaga angaovanih na granicama.
Mnotvo ne samo preventivnih ve i konkretnih mera
okupator pravovremeno preuzima kako bi zatitio letinu.
Dobrim delom zbog nedostatka vatrenog naoruanja i
eksploziva i, naravno, jer je ustanak otpoeo u doba etve,
pripadnici NOP-a u Bakoj svoju diverzantsku aktivnost usmeravaju na paljevinu ita, kasnije kudelje.
Budnost okupatora, od kraja juna 1941. godine povea
va se tako rei do maksimuma.
Jedan od najznaajnijih i najrasprostranjenijih zada
taka lanova KPJ i Skoja pa i u irem smislu rei pripadnika
NOP-a, bio je: prikupljanje podataka o kasarnama, vojnim
skladitima, veim industrijskim preduzeima, javnim zgra
dama i dr.
Strepei od mogunosti dolaska sovjetskih padobrana
ca, okupator dobar deo svog aparata, kao i deo civilnog sta
novnitva, orijentie da, za sluaj potrebe, u korenu spree
njihovu ktivnost.
Oekujui dolazak i pomo od sovjetskih padobranaca,
partijska organizacija i narodna pomo u Bakoj su prili
nu aktivnost razvile na prihvatanju, smetaju i pruanju po
moi padobrancima.
Otricu svog reima od kraja juna okupator okree
prema komunistima. Meu mnogobrojne mere koje u tom
pravcu preuzima, spada utvrivanje i kompletiranje karto
teke sumnjivih i opasnih po dravnu bezbednost. Najznaaj
nije mesto u toj kartoteci pripadalo je komunistima.
459

Poziv na ustanak
Na sastanku Politikog biroa Centralnog komiteta KPJ
4. jula 1941, odranom u Beogradu, doneta je odluka o podi
zanju oruanog ustanka i upuen poziv svim narodima Jugo
slavije da ustanu u oruanu borbu protiv okupatora. Istoga
meseca Centralni komitet je uputio i dva proglasa narodima
Jugoslavije u istom smislu.
Proglas Centralnog komiteta Komunistike partije Jugo
slavije od 12. jula 1941. obraa se narodima Jugoslavije (Srbi
ma, Hrvatima, Slovencima, Crnogorcima, Makedoncima i dru
gim) ovim reima:
Vaa je zemlja porobljena i opljakana od tih istih zlo
inaca koji se drznue da dignu svoje okrvavljene kande na
Sovjetski Savez. Vi ste bili pobeeni u ratu, ali niste poko
reni. Slavne tradicije borbi za pravdu i slobodu vaih dedova ne smeju biti zaboravljene. Sada je vreme da pokaete
da ste dostojni potomci svojih slavnih predaka. Sada je
vreme, sada je kucnuo as i da se dignete svi kao jedan
u boj protiv okupatora i njihovih domaih slugu, krvnika
naih naroda. Ne prezajte ni pred kakvim terorom neprijate
lja. Na teror odgovarajte masovnim udarom po najosetljivijim takama faistikih okupatorskih bandida. Unitavaj
te sve to koristi faistikim osvajaima. Ne dozvolimo da
nae eleznice prevoze ratni materijal i druga sredstva koja
slue faistikim hordama u njihovoj borbi protiv Sovjets
kog Saveza. Stvorimo od nae zemlje opsednutu tvravu
za faistike osvajae.1
Radnike, seljake, graane i omladinu Jugoslavije proglas
je pozivao:
U boj! U boj protiv faistike okupatorske bande koja
tei da istrebi ne samo najvee borce naroda, ve i Slovene
na Balkanu, koja tei da podjarmi itav svet, koja tei da
zavede najstraniju vladavinu nad narodima koiu pamti
istorija. U boj, jer je sad kucnuo as da zbacimo okupator
ski faistiki jaram. U boj, jer je to na dug ured sovjet
skim narodom koji se bori i za nau slobodu. B boj, u pos
lednji boj za unitenje faistike zaraze.2
U proglasu od 25. jula 1941. Centralni komitet se ponovo
obraa narodima Jugoslavije:

460

Zbornik dokumenata NOR, tom I, knj. 1, 1821, 2226.

Isto.

Komunistika partija Jugoslavije organizuje i vodi par

tizansku borbu u Srbiji, Crnoj Gori, u Bosni i Hercegovini,
u Vojvodini, u Hrvatskoj i Dalmaciji, u Sloveniji. Ona orga
nizuje i vodi partizanske borbe, jer to smatra svojom du
nou pred narodom. Ona je u toj borbi dala ve stotine
svojih rtava, ali ona ne vodi tu borbu radi osvajanja vlasti
za sebe da bi iskoristila situaciju za postizanje svojih cilje
va, kao to hoe da prikau okupatori i njihovi domai agenti. Cilj okupatora i njihovih agenata jeste da odvoje
narodne mase od komunista, da komuniste izoluju od masa,
jer se okupatori boje komunista koji smelo i neustraivo,
ne tedei svoje ivote, vode borbu protiv tuina koji su
porobili nau zemlju. Sovjetski Savez, Engleska i Amerika
udruili su se da bi unitili faistike osvajae koji ugroa
vaju itav sVet. Narodi Jugoslavije treba da se ujedine bez
obzira na politika i verska uverenja i da jedinstvenom bor
bom proteraju omrznute okupatore iz svoje zemlje. U ime
slobode i nacionalne nezavisnosti Komunistika partija Ju
goslavije poziva sve rodoljubive elemente da se ujedine u
borbi protiv zajednikog neprijatelja faistikog okupa
tora i domaih izdajnika.
Partizanski odredi imaju zadatak da unitavaju sve to
slui neprijateljima naroda faistikim okupatorima.
Ali, to nije samo dunost partizana, ve je to dunost sva
kog rodoljuba.. .3
Po prijemu direktiva od 4. jula, arko Zrenjanin je pos
lao u Baku Gordanu Ivakovi sa nalogom da Radivoj ir
panov doe u Bekerek na sastanak Pokrajinskog komiteta.
Na povratku u Novi Sad Ivakovieva je, takoe po direktivi
Zrenjanina, uspostavila u Beogradu vezu preko koje su tokom
1941. godine u Novi Sad stizali materijai Centralnog komi
teta KPJ.
I
zaista, oko 10. jula 1941. u Bekereku je odrana sednica
PK kojoj su prisustvovali: arko Zrenjanin, Svetozar Marko
vi, Radivoj irpanov, Ivan Vijoglavin, i ore Zlii. Na
ovom sastanku Zrenjanin je saoptio prisutnima da je Cen
tralni komitet izdao direktivu da se, bez odlaganja, intenzivno
zapone sa sabotaama, naroito sa paljenjem ita i vralica;
unitenjem eleznikih linija i telefonskih veza; ubijanjem
pripadnika okupatorske vojske i policijskih organa. Tamo
gde postoje uslovi imali su se formirati partizanski odredi. U
pojedinim gradovima i selima treba da se od naroito pouzda
nih ljudi formiraju diverzantske grupe, radi vrenja sabotaa.
Ponovljena je direktiva za sakupljanje oruja, municije i sa
nitetskog materijala za potrebe partizana.4
3
4

Isto.
MSRV AO 19743.
461

Odmah posle ovog sastanka Radivoj irpanov se vratio

u Novi Sad, a uskoro za njim i ore Zlii.5
Relativno brzo konsolidovanje partijskog ivota u Novom
Sadu, posle okupacije, snane partijske i skojevske organiza
cije kao i koncentracija ve dovoljno iskusnog rukovodeeg
kadra imali su pozitivnog uticaja na orijentaciju i tempo pri
prema za oruanu borbu. Sporadini podaci nas upuuju na
zakljuak da je, i krajem juna poetkom jula, raeno ne
to i na vojnim pripremama. Od sredine jula pa dalje rad na
vojnoj organizaciji dostie svoj vrhunac.
Po povratku u Novi Sad, irpanov je preneo odluku Po
krajinskog komiteta o formiranju partizanskih jedinica i pri
stupanju organizovanju i izvoenju sabotanih i drugih akci
ja. Na celoj teritoriji Vojvodine imale su da se organizuju sabotane grupe radi unitavanja rezervi namirnica i industrij
ske robe koje se mogu upotrebiti za. snabdevanje nemake i
maarske vojske. Miniranje i unitavanje zaliha benzina, od
nosno automobila maarskih i nemakih trupa bili su takoe zadaci vojnih formacija u Vojvodini. Za ove zadatke u
Bakoj bio je zaduen Radivoj irpanov, koji je, po prenoe
nju ovih direktiva u Novi Sad, otputovao za Sombor i Suboticu kako bi sa tim zadacima upoznao tamonje okrune ko
mitete KPJ.U
Za vreme njegovog puta po Bakoj, na osnovu direktive
Radivoja irpanova, Gordana Ivakovi je odrala sastanak
sa Okrunim komitetom KPJ za junu Baku. Sastanak OK je
sazvao Vladimir ivanovi za sredinu jula 1941. U stanu Sa
ve isalova, akijieva 20 (sada Kddnieva), okupili su se: Vla
dimir ivanovi, Kota okica, Jovan eravljev, Livija Bem,
Sava isalov i Gordana Ivakovi. Prisutni su upoznati sa
direktivom o formiranju vojnih desetina i otpoinjanju diver
zija. Inicijativu oko formiranja vojnih desetina imali su da
preuzmu na sebe lanovi Okrunog komiteta KPJ zajedno sa
lanovima rejonskih komiteta. U vojne desetine trebalo je
da uu lanovi KPJ, Skoja, vaspitnih grupa i simpatizeri. Pod
5 MSRV AO 3001 Izvetaj PK KPJ od 2. IX 1941. Central
nom komitetu KPJ upuen iz Banata, gde se, pored drugog, kae
da je pre tri nedelje politiki sekretar PK Skoja otiao za Baku;
BKB BI 0042/1959 i 059/1959 nedvosmisleno potvruje da je or
e Zlii u drugoj polovini jula 1941. u Novom Sadu. Iz toga se
moe izvui pretpostavka da je Zlii krajem jula poetkom
avgusta ponovo otiao u Banat da bi se oko 13. VIII vratio u Novi
Sad.
6 BKB BI 0042/1959 i 059/1959.

462

lava zfrxnam area? r=4?H assrv. arKxara4,*Kjiaai *

npeKa TP * 8 c*

* 8iT<rs >,*CT&-

gajl-jj?' Sfarne MMi} a* 'armCTUMK onori- X.-*p, K3>

=
'rsaSK1 non X*-* .** rySam ncnr .*>: : 1-aK aae oiajae toy se -ao<i*nJy
o*x
oppownx
8orir:tv>,
kJ*
ey
araopaaa
y
s*Jy
.-u;
**po*yia
NtjMMM
5oJT3KOf
Canai*C
spyre ctp* Sopa
ce i- J*-
etaie
3y*aT*o
*
ooorioxpT80in
xepoJCK*
Up
apxa.la.
skk*
s*
cur
Cos
apoa
Ha
noax
c*ora
i**KKOf
to'*
apyr*
3t*h
a
osap**
CBoJy ae**y, aa yKairra xpBa.33 JMtcmwe x*JHe. Koje ngm o<* yeys*
ili aanaaay xa M*po*ySaBy asaieliy |u*y# Ha aero uapax ; as, a r*y
<y i-rypy. aa erosa .jurocTaae.

i'djE^Ui* Osijwu rm jitccusirji

. ,.? "ocroaxMc eefla naraao: aa Jia re xapo;i: Coe, Caien epe <' sa
X* .t; 03 ra aaxcsa UHH02ai:a 5op8a nporxB AftdcCTawiix oc*t'tj& 7*~
-irt cue aax? E, oh Taue Mac,. ok* ce Ta^e csax nCPCFXI31X ;-AiO.Jlr
oh* os tr<i<! csat oaax, Kajaua npeta onacaocT nopcSaaBa*., CSS. 35 Te
ta-rasor xynrypHr oaef. Mo. an a as as a jsaaa K.JtTypaa c* aapapaaywa Bopos*'.- ; r.iyne aaxa *>aasa?n<iKHX Kpsorraja * ocsajatia, <(iKa a
oh? Mo lope npor.tsy oauesitau aa aofl? Japen-max Hapoaa. ,i. y *
HOa ;.a*K ot'.cth'jkx'c raaaopeaa sb*k ease hkx sr. lepyjc.- /ix ay t*
4kaht<i sansa sen xarOBOp Kas i y Hnaa a ni 8a a a sexy '.'waY xa
saji-avnaa
sajrpoasaj
sai.*e
aaaoj
araaij
ja
sana;
ai
Cea.
Ca?
iaiat
KyjiTypHH
os.?:
esz
Hapca*
n'jpoSiesxx
aeuu,
aapas
arjjeex*.,
jjepax*, ;t r.a* O' npeopekt e^aayjy aasas Ti.raepas* sacTaw Saat
Be X Bw# ieH*x naoa y rfrfpodieHHw aewiaM*. Cs tk aapaaa CKWiaTmsy,
ABe s* xepaJcKaj opx Hpess apuaje a (jnpesiHK 3y a n*rsy npaasaay
opSy Cos, Caseaa Jep aaaa.' esesru: Ter aa J t capSa Ca. aapaa

H MX1H CpS! MX cy Offlti TOrA . J XO '0P5A HA -J130T

' OkuT nPOTMB liAJB^uiT HBUPMJAT.V A i>B8ltC0TB.t, fOf.TTTJ, OJO'-CSW * CK.t
KA.y ^a7*BM oae'ry aaHae otaepen <!>pht obmx aeMOKparjxax nporpeeasivx OHai-a y spx npoTHB paxa h aac>ia pencTsa ntoTs a^ajua

HAKIM jyrOOABtUBi omaXP3Aia,C.'OB2Sai,iab-.^.i:'Ul apy: al

Bajna je euaa nojoSteaa a cnuiKUia oa vax otx aasmtaaa* M

apaayme aa an.uy ceajy onpsaiisip,- xBay Ha Ces, Ca ; . Zr. ere tu
noSeteHH y pary, ana Hacte HKopHl, Cjsbhs rpaaaua ;e ScpSs aa r.~
a cacOoav aaaax nea'8a ae <s*t4y -vm aaSep**ae, Caa*. Je ? aa m*
xeT# a* -.te aoc.ft.jaa n-itmow os; :ir c.-'aaaax npeaaxa, . aa* Je *p*N, ,*
aa de ayuayo a3 aa oe aarnere osa ko jeaa y 6aj npotaa caynaTjp *
a,eroaax aouahax >!<tyry KpaHiiaa hjsx aapoaa^. e npeaa^T aa npea aaxea
TepopoM HenpwJarejta, Ha tepep Rroaajajre uasosaHM yaap* n aaj **.. **ajnu T'iKswa $aHCTH<iKar KynafCpoKai aaaaja. ile a:aicii6 aa a a
xeaeaaaue ac-3e paiaa siatepajar. a pyra-rpeaoTsa KCjt oayxe ^wuotaTKKK
xjpaaua y axcaoj apSa np^ras Cos Cie Ctbcpkho oa aoe a*e ob taayi'y

<-.

; TapDasy

3.x

C F H

;as.jKe ocaajatz? ,
1

i5aaa aajSiaa skdcbk ast: ce

ne dpaaaa npora
rasa. Ht to Haje a .Ho.utitas CpstKK Hapoa pa a< >|nrx ncia
T Oopue y KXOBOj oopSa, Ca-, ohi: tcK1a uorv a

frynajy y napraaaacKe capeac-

aaac-raxxax .& -

ko^a ry r.no. o5hf. cr i

iaoaCTa'tKa aynarcpa eoehajy Taj csaxaH ornop C;iiCK:r ptaa a

-0 Ha.'Tcje aa no csaay ueav cTBcp oa aeuatux ajj.eo o>t *ry*.1*,

notncpy. Oaa cy Ty nctnopy aiana y npejpeac aaaajata
va
HH Koweoapeu Ha ><eay oa xpaaaK iJianoaatie, osh oy ry rorn .;y ari*
y aaaaua nonauajoKax naja Ka3 trre evi Para Jasaxc,;*, tjyjK*1i, h*\ -4
sai, Kocuajar a apyra. Ta tiapoaa CpnrTBa x>ar.', r.o yjmt>(K)rtiw ,
KOMyHacTe a aryre Hapoaae eopa sc) oe sot a* rsey eass'osy a
.7 ypye 0aaHjTH>iKHX 9e4]a ,k Ji- ncpccaa r
Jv >;

r6*>
i-

Ohm 0Tpe*,1v ;/ a?tu<> ts . jje oas'e

, ji:. jy 3.iC.X" vj, x i.uav.i' s~' j v.... , .
< .,,}<!
.. .ro cwumy cjot x^mut k^ja ui hop* rr.; * -.t ;a ~m.. . r.t
.i'B..o.^oryi..iTa napo. j i.., nre->^;.: y i.-.-.,'
.
c3ja.11
.;r
TOPCKjX
OCSvJA ,A rOCTOlAXA' C i Cj ut r c. , r
-.iftiii ornop r^* o.otaa ozbk.vui

X i J A '? ^ (

rjcaay cpaacry au:cca K'i ora*a n^;.w'iiKK liaa^^a' it

. fwja, CTsapajylia mk*> {,'<ku<'

i*

Proglas CK KPJ od 12. jula 1941. godine

'r

Cc*. Ci

463

rukovodstvom lanova KPJ ove desetine e vriti paljenje ita.

Detaljnija uputstva u pogledu ovih organizacija i njihovih za
dataka preneo je lanovima OK po povratku u Novi Sad Ra
divoj irpanov.7
Veliku teorijsku i praktinu pomo u organizovanju par
tizanskih jedinica predstavljao je lanak Vladimira Iljia Lenjina Zadae odreda revolucionarne vojske i njegovo pismo
Borbenom komitetu pri petrovgradskom komitetu. Ovaj ma
terijal je praktino predstavljao uputstvo Pokrajinskog ko
miteta KPJ za Vojvodinu za formiranje oruanih jedinica i
za nain voenja partizanskih borbi. S obzirom na njegov zna
aj, daemo neto ire izvode iz Lenjinovog pisma, kako su
ovi materijali popularno nazivani.
I Odredi mogli bi da budu svake veliine, poevi od
dvojice-trojice ljudi.
II Odredi treba da se oruaju sami, ko ime moe...
Ni u kom sluaju pomo se ne sme oekivati sa strane, odozgo, izvana, ve odredi treba da nau sve sami.
III Odredi treba da budu sastavljeni po mogunosti od
ljudi koji ive blizu jedan drugog, ili se esto, redovno,
u odreene satove susreu...
IV ak i bez oruja odredi mogu odigrati veoma va
nu ulogu:
1. Rukovoditi masama...
U o p t e, organizovan, zbijen odred, ako je energian,
ogromna je sila. Ni u kom sluaju ne sme se otkazivati od
formiranja odreda ili odgaati njegovo formiranje pod iz
likom pomanjkanja oruja.
V Odredi moraju, po mogunosti, unapred razdeliti fun
kcije i ponekad unapred izabrati rukovodioca, zapovednika odreda...
VI Odmah posle toga formiranja, tj. odmah sada, odredi
se moraju prihvatiti svestranog rada, ne samo teorijskog,
nego bezuslovno takoe i praktinog. Teoretskim radom
mi smatramo izuavanje vojne nauke, upoznavanje sa voj
nim pitanjima, referate o vojnim pitanjima...
VII Praktini rad, ponavljamo, mora se otpoeti bezus
lovno. On se deli na pripremni rad i na vojne operacije. U
pripremni rad spada nabavljanje svakojakog oruja i sva
kojake municije, traenje stanova koji imaju zgodan polo
aj za ulinu bitku... a isto tako i koji su zgodni za smetanje taba, za sakupljanje podataka, za sakrivanje pro
gonjenih. .. u pripremni rad spada i bezodvlani rad: doz
nati planove tamnica, policijskih ispostava..., doznati ka7

464

Isto.

ko je rasporeen rad u dravnim uredima, u bankama itd.,

kako je organizovano njihovo uvanje, stvarati takove veze
koje bi mogle biti od koristi (nametenik kod policije, u
banci, kod suda, u zatvoru, na poti, telegrafu itd.), obavetenje o skladitima oruja, svima trgovinama orujem u
gradu itd. Tu ima masa rada, i uz to takvog rada u kojem
ogromnu korist moe da donese svaki ovek, ak i apsolut
no nesposoban za ulinu borbu, ak i sasvim slabi ljudi,
ene, deca, starci itd. Treba nastojati bezuslovno sakupiti
u odrede odmah sada sve one koji ele uestvovati u ustan
ku, jer nema i ne moe da bude takvog oveka koji eli da
radi a da ne bi mogao biti od ogromne koristi, ak i bez oruja, ak i kad lino ne bi bio sposoban za borbu.
VIII Zatim, odredi revolucionarne vojske ni u kom slu
aju ne smeju se ograniiti samo na pripremni rad: oni
moraju im pre je to mogue prelaziti u borbene akcije, u
svrhu:
1) vebanje borbenih snaga,
2) istraivanja gde su slaba mesta neprijatelja,
3) nanoenje neprijatelju deliminih poraza,
4) osloboenja zarobljenika (uhapenih),
5) nabavljanja oruja,
6) nabavljanja sredstava za ustanak...
Odredi mogu i moraju hvatati odmah sada svaki zgo
dan sluaj za ivi rad, nipoto ne odgaajui stvar do sveopteg ustanka, jer bez pripremanja u vatri ne moe se postati
sposobnim za ustanak.
VIII Dakako nikakva krajnost ne valja... Nedisciplinovani, nepripremljeni, sitni teror, doveden do krajnosti, mo
e samo rasparati snage, istroiti ih... Ali, s druge strane,
ni u kom sluaju ne smemo zaboravljati i to da je sada pa
rola ustanka ve data i da je ustanak ve otpoeo. Svaki
revolucionar nema samo pravo, nego i direktnu dunost
otpoeti sa napadajima pri povoljnim prilikama. Ubijanje
pijuna, policajaca, andarma, dizanje u zrak policijskih
ispostava (kvartova), osloboenje uhapenika..., takve
operacije ve sada se sprovode svuda gde se rasplamsava
ustanak... Svaki odred treba da zna: ako on danas propu
ta zgodan sluaj za takvu operaciju da je on, taj odred,
kriv zbog neoprostive bezdelatnosti, zbog pasivnosti, a tak
va krivnja jeste najvei zloin za revolucionara u epohi
ustanka, najvea sramota za svakoga ko tei slobodi, ne na
reima, nego na delu.
Znai, treba poeti sa akcijama.
IX to se tie sastava tih odreda... Iskustvo e pokazati
koliki e broj lanova biti najpoeljniji i kako da se raspodele njihove funkcije...
X to se tie podele po partijskoj pripadnosti... Ba
tu mi moramo ostvariti ujedinjenje, praktian sporazum
465

(dakako, bez ikakvog partijskog stapanja) socijalistikog

proletarijata sa revolucionarnom demokratijom. A ko hoe
da se bije za slobodu i svojim radom dokae spremnost
svoju, toga moemo smatrati revolucionarnim demokratom
i moramo nastojati da zajedno s njime radimo na priprema
nju ustanka...
Borbenom komitetu Lenjin je, izmeu ostalog, pisao:
... Osnivajte odmah svagde i svuda borbene druine, i
meu studentima i, naroito, meu radnicima itd., itd. Neka
se odmah organizuju odredi od trojice, desetorice, tridesetorice itd. ljudi. Neka se oni odmah sami naoruavaju,
ko kako moe, ko revolverom, ko noem, ko krpom s petrolejom za podmetanje poara itd.. .8

Ljubia Proti, komandant taba

partizanskih odreda za junu Baku
Teorijski postavljena, a najveim delom i ostvarena vojna
organizacija u Novom Sadu je izgledala ovako.
Tokom jula 1941. formiran je tab partizanskih odreda
pri Okrunom komitetu KPJ za junu Baku. Kao komandant,
na njegovom se elu nalazio kapetan bive jugoslovenske voj
8
MSRV AO 21926 i 22739 Tzv. Lenjinovo pismo nastalo je
u danima revolucionarnih zbivanja 1905. u Rusiji. U Banatu je
umnoeno jo 22. juna 1941. u tehnici OK KPJ za severni Banat.
Kao to smo videli u odeljku o tehnici PK KPJ, ono je u Novom
Sadu umnoeno tokom jula 1941.

466

ske Ljubia Proti. Njegov zamenik bio je ore Belin, a u

sluaju njegovog pada Kota okica. Dunost politikog ko
mesara vrio je Radivoj irpanov.8
Osim navedenih, i drugi lanovi Okrunog komiteta radili
su na formiranju partizanskih jedinica u Novom Sadu i nje
govom okruga. Tako je, po tim pitanjima, za rad u starobeejskom srezu bio zaduen Mihalj amu; u abaljskom Ko
ta okica; u novosadskom Jovan eravljev; u kulskom, titelsicom i bakopalanakom ore Belin i Vladimir ivanovi.
Po direktivi Pokrajinskog komiteta KPJ trebalo je i u
Novom Sadu da se organizuju vojne desetine i specijalne di
verzantske (diverzione) grupe. Te dve formacije su se razliko
vale i po broju i po naoruanju. Prema zamisli Radivoja Cirpanova, svaki lan KPJ, osim ena, ima da formira vojnu de
setinu od lanova vaspitnih grupa i simpatizera. Rukovodilac
desetine, lan KPJ ili kandidat za lana KPJ, po mogunosti
je najobrazovaniji lan desetine, to isto vai i za njegova zameniJsa. Politiki komesar desetine je lan KPJ. Vojne deseti
ne su brojale najmanje 45 lanova a najvie deset ljudi. Od
tri do etiri ovih vojnih desetina formiraju se ete. Komanda
etetab formira se od najpogodnijih lanova rukovodstva
desetine (komesar i zamenik), a politiki komesar je rukovo
dilac partijske elije (rejonskog komiteta?). Praktino, to je
znailo da se tabovi eta imaju formirati pri rejonskim ko
mitetima i da ih sainjavaju komandir ete, njegov zamenik
i politiki komesar.10
Sudei po razvitku dogaaja u Novom Sadu, u prvoj fazi
ustrojstva vojne organizacije, tj. za neposredni zadatak palje
nja ita, formirane su vojne desetine, dok se potom formira
ju diverzantske grupe. Prema izvetaju Svetozara Markovia,
koji je u ime PK KPJ uputio Centralnom komitetu KPJ, voj9 BKB BI 0042/1959 i 059/1959 U dosadanjim radovima o
ovom pitanju kao zamenik komandanta taba partizanskih odre
da navodi se Dalibor Francisti. Ne samo zbog vrednosti navede
nog izvora ve i realnom analizom poloaja i zadataka koje je
imao Francisti, odnosno aktivnou Belina i okice, dolazi se
do zakljuka da je navedeni sastav taba verovatniji.
10 MSRV AO 15013 Izjava Danila Grujia; 19632 Po
daci iz ovog dokumenta o vojnim formacijama u Banatu govore
priblino isto. Tako se za diverzione grupe kae da su sastavljene
od hrabrih i Partiji sasvim odanih ljudi. One imaju zadatak da
rue mostove i sve druge saobraajne objekte. Za udarne grupe
se govori da su sastavljene od lanova KPJ, Skoja, i simpatizera
(u Bakoj kao voa desetine), koji ele aktivno da uestvuju u
borbi. Voa ove grupe je lan KPJ; BKB BI 059/1959.

467

Naslovna
468

sirana

Lenjinovog

pisma

na

srpskohrvatskom

jeziku

Naslovna strana Lenjinovog pisma na maarskom jeziku

469

nim desetinama u Novom Sadu bilo je obuhvaeno oko 300

ljudi. Na osnovu presuda okupatorskih sudova vidi se da je u
Novom Sadu bilo imenovano sedam komandira eta, ali se
poimenino navode ova estorica: Duan uov, Petar Blai,
Sava Ljubojev, Stevan Prodanovi, Svetozar Boi i Jovan Koljadzinski. Takoe se u tim materijalima navodi da su imena
politikih komesara eta data u ranijim presudama. Sa ko
mandirima eta, zaduenim za sva ova vojna pitanja u svom
rejonu obuka u rukovanju orujem, pripreme za vrenje
diverzija i si. ore Belin, zamenik komandanta taba
partizanskih odreda za junu Baku, odrao je nekoliko sas
tanaka posveenih pitanjima vojne organizacije i njenih dejstava.11
Rekli smo ko je sve prema oceni rukovodstva trebalo da
ue u sastav vojnih desetina. Zbog elje da se za to krae
vreme odgovori na poziv Centralnog komiteta, odnosno PK
KPJ za Vojvodinu o poetku oruane borbe protiv okupatora,
kao i da se udovolji internacionalistikoj obavezi, u praksi
se postupilo drugaije, pa su u vojne desetine uli lanovi
KPJ, Skoja i najblii simpatizeri Partije. Verovanje da e se
rat za kratko vreme zavriti raalo je elju da se to vie uini
jo pre nego to se okupator protera posle brzo oekivanog
sloma nemake agresije protiv Sovjetskog Saveza. To je ilo
na utrb dobro promiljenog, staloenog, sistematskog rada i
temeljnih priprema za duu oruanu borbu.
O
tome, kritiki i samokritiki Svetozar Markovi pie
sledee:
Stvarani su partizanski odredi u Banatu i Sremu i diverzione grupe u Bakoj.12 I ovde se nije prolo bez greaka.
U odrede su uli iskljuivo komunisti. U odrede su odlazili
oni koje je traio Gestapo ili je bilo u izgledu da e ih tra
iti. Odredi su usko postavljeni. Nisu se dovoljno omasovili.
U njih nisu ulazili rodoljubi. Tako je ta borba dobila karakter
borbe komunista protiv okupatora, a ne itavog naroda.
Ve sam sastav odreda govori o njihovoj izvesnoj izolaciji
od irokih narodnih masa. Pri stvaranju diverzionih grupa
injena je ista greka. U grupama vidimo samo lanove
Partije, najbolje simpatizere i skojevce. U njima nema neko11 MSRV AO 23051 F 13/110124; MSRV AO br. 1 Izvetaj od 10. X 1942. Razliku u broju rejona 6. i broju komandi
ra eta 7, treba traiti u pretpostavci da su u jednom rejonu
bile dve ete.
12 Svetozar Markovi u ovom izvetaju nije sasvim precizan.
On ovde spominje samo diverzione grupe, ali ne i vojne desetine
koje navodi u svom izvetaju CK KPJ od 10. X 1942.

470

munista-rodoljuba. Udarci jakih okupatorskih bandi, usled

takvog postavljanja stvari, svaljuju se iskljuivo na komu
niste i naa Partija trpi velike gubitke.13
Nezavisno od ovih greaka i nekih drugih slabosti koje
su se uoile znatno kasnije, kada su se i sve negativne posledice uinjenih greaka ispoljile, treba podvui da su komuni
sti Novog Sada zajedno sa rodoljubima poeli rat protiv oku
patora bez ikakvog kolebanja, odluno i hrabro. Novosadska
partijska organizacija i komunisti svih nacionalnosti, sprovodei direktivu PK KPJ za Vojvodinu i odazivajui se pozivu
na ustanak Centralnog komiteta KPJ i druga Tita, u celini
su se spremno i jedinstveno digli u borbu protiv porobljiva
a, ispoljavajui masovan heroizam i najvee samoportvovanje. Koreni te pojave nalaze se u visokoj komunistikoj sve
sti, partijskoj disciplini i ljubavi prema svome narodu i slo
bodi, te u elji da se staro stanje stvari, koje je dovelo do
katastrofe, vie ne vrati.

Kursevi prve pomoi

Rad na vojnoj organizaciji nije obuhvatio samo formi
ranje vojnih desetina, odnosno diverzantskih grupa. U okvi
ru ire aktivnosti na tom planu spada i odravanje kurseva
prve pomoi, ili, kako su ih jo nazivali, sanitetskih teajeva.
Kao to smo ve videli, na sastanku lanova odbora na
rodne pomoi sa onjom Marinkovi, 24 (26) juna 1941. u No
vom Sadu, data je i direktiva o odravanju kurseva prve po
moi. Sprovoenje ove direktive preuzela je Milesa Brki. Ona
je preko Henrijete Henice tajner stupila u vezu sa dr Kar
lom Filom, simpatizerom, koji se prihvatio organizovanja i
odravanja tih kurseva. Mila Brki je, od kraja juna do poetka septembra, koliko su kursevi trajali, kod dr Fila vodi
la tri grupe kursistkinja, uglavnom lanova KPJ i Skoja. Uku
pno oko 14 drugarica i jednog druga. Njihova je obaveza bila
da steeno znanje, nakon zavretka kursa, prenesu na druge
drugarice i omladince. Kursevi su bili veoma dobro i konspi-

13
Fototipsko izdanje Istine; dr Jovan Mar janovi, Sr
bija u NOP-u 1941. Iz ovog dela se vidi da su i prvi partizani u Sr
biji gotovo iskljuivo komunisti, skojevci i simpatizeri Partije. U
tom pogledu, znai, ni partijska organizacija u Novom Sadu nije
bila izuzetak.

471

rativno organizovani, a posetioci borci visoke svesti, tako da

niko nije provalio dr Fila mada su neki kursisti kasnije bili
uhapeni,14
Seajui se tih kurseva, dr Dragutin Karlo Fil izjavljuje:
Krajem juna ili poetkom jula 1941. obratila mi se moja
sestra od tetke Henrijeta tajner (sada Karaoglanovi) sa
pitanjem da li bih hteo da odrim nekoliko kurseva za bol
niare za pokret otpora. Poto sam pristao, dovela mi je
Milu Brki, sa kojom sam se dogovorio i kursevi su ubrzo
poeli. Kursevi su odrani u mojoj ordinaciji u Ulici Alekse
antia br. 113. Odrao sam dva takva kursa. Na svakom je
bilo 7 do 8 uesnika, lanova KPJ i Skoja. Osim jednog,
sve su bile drugarice. Uesnici su dolazili pojedinano ili
udvoje, da ne bi bilo upadljivo, i isto su tako odlazili. Pro
gram kursa sam izradio ja. Poto mi je bilo poznato da se
sluaoci pripremaju za ratne prilike i uslove, to se program
kretao u okviru pruanja prve pomoi, naroito ranjenici
ma, nege bolesnika i organizovanja ratne sanitetske slube.
Za ovo poslednje sam koristio znanje steeno prilikom pola
ganja ispita za rezervnog sanitetskog potporunika u biv
oj jugoslovenskoj vojsci. Sluaoci su redovno dolazili i pra
tili izlaganja. Kurs je bio donekle i praktian. Pokazivao sam
i uvebavale su previjanje jedna na drugoj.. ,15
Prema nepotpunim podacima, kurs prve pomoi kod dr
Fila su zavrili: Klara Bem, Milesa Brki, Milica Bursa, Du
ica Dejanovi, Vera Pavlovi, Danica Pukar, Sava Tuci, Ma
rta Husar, Jutija Cimr, i Henrijeta tajner.16
Iz sporadinih podataka memoarske grae vidi se da se
odluka o to veem broju lica koja e zavriti kurs prve po
moi sprovodila u delo. Tokom avgusta i septembra 1941. ve
ina svrenih kursista drala je sline teajeve u svojim rejonima. Kao predavai spominju se Sava Tuci, Marta Husar,
Vera Pavlovi, Matija imerling. Meu onima koji su na taj
nain zavrili kurseve nailazimo i na ova imena: Smilja Bai, acika Berger, Katica Brzak, Emilija Mica Varga, Groz
da Gajiin, Katarina Dejanovi, Sofija Jeli, Gerta Kadelburg,
Olga Koljadzinski, Edita Komlo, Nada Kuzmanovi, Irena
Lustig, Marija Maksi, Ibojka Ljubica Mandel, Dragica Selca
Ranisavljevi, Natallija Stankov, Julika aleni, Marija aleni, Vera eerov, Mira eerov, Latinka trbaki.17
14 MSRV

AO 15017 Izjava Milese Brki.

MSRV AO 22181 Izjava dr Dragutina Karla Fila.
16 MSRV AO 15013; 15017; 8210.
17 Isto; knjige lanova KPJ, Skoja i simpatizera iz SUBNOR
optine Novi Sad; presude okupatorskih sudova.
15

472

Uspostavljene su i veze sa nekim novosadskim lekarima

i licima zaposlenim u apotekama. Od njih je oekivana po
mo u lekarskim intervencijama, dobijanju lekova i sanitet
skog materijala. Poto se u predstojeem ratu normalno ra
unalo i na ranjavanje, u ordinaciju dr Ljudevita varca do
lazili su uz prethodan sporazum, pojedini pripadnici narodnooslobodilakog pokreta da bi im se ustanovila krvna grupa
kako bi im se, u sluaju potrebe, mogla pruiti hitna lekarska pomo.18

Planovi za osloboenje komunista iz bakotopolskog logora

Po direktivi partijskog rukovodstva u Novom Sadu, Mila
obanski je 14. jula 1941. otputovala u Vrbas da bi pomogla
planirano spasavanje uhapenih komunista iz bakotopolskog
logora, meu kojima je bio i Spasoje obanski. Spasavanje je
trebalo organizovati pre izvoenja akcija paljenja iita, jer su
se posle njih mogle oekivati represalije okupatorskih vlasti
i nad uhapenim komunistima.19
O
ovoj akciji razgovore su vodili Radivoj irpanov, Du
an uov i Gordana Ivakovi. Da bi se plan osloboenja
komunista to uspenije razradio, Duan uov je putovao u
Baku Topolu kako bi izvidio poloaj logora, snage koje ga
uvaju i dr. Formirana je i grupa koja je trebalo stvoreni
plan da realizuje. U nju su uli: Radivoj irpanov, Duan u
ov, ore Api, arko oti i Stevan vind.20
Nemamo podataka o daljoj sudbini ove akcije. Znamo da
je 20. jula, poto je dobio direktive i lane isprave od Ise Sekickog, Spasa obanski pobegao iz logora. Zajedno sa svojom
drugaricom Milom on je preao u ilegalnost, doao u Novi
Sad i tu se stavio na raspoloenje partijskoj organizaciji No
vog Sada.21

18 MSRV AO 15017, 67; 12672, 22 Milica Bursa spominje

svoje veze sa dr Satlerom i dr Maletiem. Duan Povlovi, zapo
slen kao laborant u apoteci Duana Popia, koristio je svoje veze
sa lekarima za zadovoljenje navedenih potreba.
19 MSRV AO 15013; Mladen V r t u n s k i , Kua uasa, Beo
grad 1970, 212.
20 MSRV AO 23051 Proces Gordani Ivakovi i dr. i Dominiev izvetaj.

21

MSRV AO 15013; M. V r t u n s k i ,

Kua uasa,

37.

473

Pitanje oruja, eksploziva i drugog ratnog materijala.

Tehnika grupa i njen rad
Jedan od zadataka koji su bili koliko aktuelni toii'ko i
akutni i stajali pred partijskim i skojevskim organizacijama
tokom itave oslobodilake borbe, bilo je pitanje oruja. Delimino zbog njegovog nedostatka usmerena je aktivnost voj
nih jedinica, kako u Novom Sadu tako i u ostalim delovima
Bake, pre svega na unitenje materijalne sile okupatora, a
manje na oruane napade na ivu silu okupatorskih snaga.
Iako se pitanju oruja i njegove nabavke kroz sve etiri godi
ne uporno posveivala stalna panja, u pojedinim vremenskim
periodima ono je bivalo posebno aktuelno. To se naroito
odnosi na vreme ubrzanih vojnih priprema i otpoinjanja di
verzantskih i drugih akcija, to e rei tokom jula 1941. go
dine
Nedostatak oruja partijsko i vojno rukovodstvo pokua
lo je da rei na nekoliko naina: pronai ga tamo gde su ga
bacili pripadnici bive jugoslovenske vojske, a okupator i nje
govi saradnici ga jo nisu nali (tee pristupana mesta van
komunikacija, bunari, ritovi i si.), ili prikupljanje od stanov
nitva, koje je u danima aprilske katastrofe ipak poneto oru
ja sklonilo, iako je to injeno u atmosferi genocida i psihozi
straha; doi do oruja direktnim napadima na pripadnike oru
anih snaga okupatora; sopstvenim snagama proizvesti eks
plozivna sredstva koja bi se mogla efikasno upotrebiti za uni
tenje okupatorskih dobara. Naveemo nekoliko primera iz
akcije oko prikupljanja oruja. Na Vidovdanskom Naselju su,
tako, ivko Ranisavljevi i ivko Brzak odrali sastanak sa
lanovima skojevskog aktiva. itavo prepodne razgovor je
voen o situaciji do koje je dolo napadom Nemake na Sov
jetski Savez, o konspiraciji, dranju pred klasnim neprijate
ljem i posebno, o skupljanju oruja. Za ovaj poslenji zada
tak svaki omladinac je imao da formira grupu od dva do tri
lana i da poe na teren u potragu za orujem i municijom.
Posle nekoliko dana, nekoliko grupa sa ukupno 11 omladinaca
izalo je i u atar Novog Sada da u kanalima du puta i u ba
rama potrae oruje. Skupljeno je nekoliko bombi i neto
municije i to je predato ivku Brzaku.22
Jovica ivkovi i neki ira iz Salajke izvadili su iz kana
lizacije tri pitolja i oko 50 metaka i to, nakon ienja, pre
dali Savi Daniu. Ovaj ih je iz centra grada prebacio na Li22 MSRV AO 12672 Izjava Aleksandra Vlakalia.

474

man i predao svome skojevskom rukovodiocu Nataliji Digurskoj.-3

I partijska elija u Podbari, kao i druge partijske elije,
imala je zadatak skupljanja oruja. Njen sekretar Ilija e
ri nabavio je dva pitolja i 30 metaka, a Ivan Butina jed
nu puku.24
Na osnovu direktiva Svetozara Boia, Pavle Zbihan je
nabavio osam runih bombi koje je Boi predao Jovanu
eravljevu. Ovaj ih je privremeno sklonio u upu u Ulici Vla
dike Maksima, gde su posle njegovog pada i pronaene. Milica
Bursa tvrdi da je u tom stanu eravljev vrio eksperimente
sa paklenim mainama. Osim bombi pronaenih u navedenoj
upi, prekoputa njegovog stana, u stanu era Nemeta pro
naeno je jo 25 komada paklenih maina, ili verovatnije
mina.25
Preko drugova iz Gardinovaca ura eri je primio dva
sanduka nagaznih mina, i prema njegovoj izjavi, zajedno sa
malim Lazom sklonio ih kod Vase Miloevog.26
Jedan skojevac u svojoj biografiji iznosi da je ukrao pi
tolj od svoga strica i da ga je predao Milanu Komu.27
Di do oruja napadom na pripadnike okupatorskih oru
anih snaga bila je direktiva koja se javlja u prvim partijskim
materijalima posle upuivanja poziva CK KPJ na oruanu
borbu. Nju nalazimo i u uputstvu PK za vrenje diverzija:
Po svaku cenu treba nabaviti oruje; ako drukije ne uspe,
onda razoruavajte vojsku, andarmeriju i optinske policaj
ce .. ,28 Ta direktiva nije prestala da vai do kraja oslobodi
lake borbe. Pa ipak, na dva sastanka Okrunog komiteta
KPJ, koja su odrana u prvoj polovini avgusta 1941, ovo pita23 MSRV AO 22458 Izjava Save Dania. U prenoenju su
uestvovale i Natalija i njena mama. Mogue je da je_ oruje Na
talija predala Stevanu aleniu, koga optunica tereti i zbog to
ga to je preuzimao oruje od komunistikih rukovodilaca i stav
ljao im ga na r&spolaganje kada bi im se ukazala potreba.
24 MSRV AO Kutija biografija Biografija Ilije eria.
25 MSRV AO 23051 F 13/110124, 524539. U presudi Fri
dman Iu i dr. navodi se da je kod Marije Nemet pronaeno jed
no vatreno oruje srpskog porekla. Mogue je da su paklene ma
ine, koje spominje Milica Bursa, pronaene prilikom hapenja
era Nemeta, koje ie bilo pre hapenja njegove drugarice Mari
je uhapene 18. X 1941). Nemetovo hapenje okupatori nisu registrovali, niti su mu sudili, jer su ga na istrazi ubili.
26 MSRV AO 15013 Izjava ure eria.
27 MSRV AO, Kutija biografija Biografija Gavre Altmana.
28 MSRV AO m. pol. K 3/81 i m. gra. K 12/320.

475

nje je posebno razmatrano. Cilj napada da bi se dolo do

oruja bili su domobranski oficira. Na Sailajoi, Podbari, Lima
mi, Klisi i u centru izalo je nekoliko grupa u nameri da datu naredbu realizuju, ali je akcija ostala bez rezultata jer oe
kivani oficiri nisu naili, ili su se kretali u grupama, pa bi na
pad na njih predstavljao pravu avanturu i ludost.29
Nemogue je utvrditi taan broj oruja i koliinu munici
je kojom su raspolagali pripadnici narodnooslobodilakog po
kreta u Novom Sadu. Bez pretenzije da bude neko merilo,
naveemo pregled zaplenjenog oruja kod uhapenih ues
nika NOB-a 1941, ne raunajui Novosadski partizanski od
red: 7 revolvera sa 47 metaka; 14 komada runih granata; mo
del torpeda; jedan redenik pun bojevih metaka; gvozdena po
luga; jedna zapaljiva kutija-mina; 15 dkg crnih puanih sa
mi.30
U svakom sluaju ostaje injenica da je, prilikom pov
laenja i rasula stare jugoslovenske vojske, sakupljeno malo
baenog oruja, vrlo verovatno i zbog toga to su snane petokolonake i iredentistike organizacije masovno uestvovale
u njegovom prikupljanju i, zatim, predaji okupatorskoj voj
sci.
Meu zamanije poduhvate, koji su planirani i delom rea'izovani na pokrajinskom nivou, a odnosili su se na dolazak
do oruja, spada i rad Francistijeve grupe u Petrovaradinskoj
tvravi, o emu e posebno biti vie govora.

29 MRV AO 15019 Izjava in. Nikole Petrovia u jed

noj od trojki, koje su izale u ovu akciju bio je i Vjeeslav Cimr;
23051/110124 Franja Kardo, Uza Zelinger i Zoltan Timar,
naoruani gvozdenom ipkom pola sata su ekali nailazak ofi
cira da bi ga napali i razoruali. Pavle Bai, Jano Sterbik i tre
i lan, ije ime nismo utvrdili, po direktivi Vlade ivanovia, iza
li su u Fruki park i oekivali izlazak oficira iz jodnog kupatila;
BKB BI 0042/1959 lanovi partijske elije Livije Bem takoe
su izali u akciju; ivko Prodanovi-Klisa: Raunali smo da di
gnemo oruje okupatora; 12672 Nestor Ergelaev-Podbara
za tu akciju formirano je 67 grupa. Sa rukovodiocima grupa
sastanak je odrao i zadatke dao Ljubomir Doroslovaki. Evo sa
stava etiri trojke; Nikola ompari, Milan Zeevi, Boko Jovanovi Petar Andri, Jovan Erdeljanovi, Doka Beljanski
Vojislav Skandarski, Radivoj Jovanovi, Petar Lui Nestor
Ergelaev, Sava Lui, Kuzman Grozdi; 23051 F 13/110124
Grupe iz rejona ora Belina i Koste okice izale su na teren
radi napada na maarske oficire i dolaska do oruja.
30 MSRV AO 23051 F 13 Presude uesnicima NOP-a 1941.

476

Krajem juna poetkom jula 1941. na inicijativu i po

planu Radivoja irpanova poela se ostvarivati ideja o for
miranju i aktivnosti tehnike grupe za proizvodnju eksploziva
i drugih sredstava pogodnih za sabotae veeg stila. U navede
no vreme preko Milutina Mie Rajkovia, in. Milenko Jakovljevi se upoznao sa Radivojem irpanovim. Nakon obavlje
nog razgovora i blieg upoznavanja irpanov je, odreenim
zadatkom, uputio Jakovljevia u Beograd, gde je, pod ruko
vodstvom in. Laze Simia, ve postojala radionica za proiz
vodnju eksploziva. Jakovljevi je iz Beograda doneo recept
za pravljenje eksploziva i generaltabnu kartu Vojvodine. For
mulu za izradu eksploziva Jakovljevi je dobio od in. hernije
Jovana Boovia, koji je i sam, sa Lazom Simiem, za potre
be beogradskih ilegalaca izraivao eksploziv. Vrednost ovog
recepta se sastojala u tome to se po njemu eksploziv mogao
praviti primitivnim sredstvima i od materijala do koga se
dosta lako moglo doi. Profesor Beogradskog univerziteta, in.
Kirilo Savi, koji je jo kao student u Rusiji saraivao sa par
tijom esera, a pre okupacije sa inenjerima komunistima, dao
je uputstva Jakovljeviu o tome kako se na najbolji nain
mogu ruiti pruge i mostovi i dao mu generaltabnu skicu
Vojvodine.31
Nakon to mu je uspelo da se zaposli u Novom Sadu i
tako kamuflira svoj rad, Jakovljevi je, uz znanje i saglasnost Radivoja irpanova, obrazovao tehniku grupu u koju
su, osim njega, uli Mirko Zamurovi, student Tehnikog fa
kulteta, i in. Milan Bulja. Osnovni zadatak grupe je bio pro
izvodnja eksplozivnog materijala, zatim mina, praktinih ma
lih runih granata. Krajem jula 1941. vezu izmeu tehnike
grupe i irpanova preuzela je Gordana Ivakovi.32
Sastanci izmeu irpanova i Jakovljevia najee su
odravani na ulici. Razgovori pri tome voeni odnosili su se
na proizvodnju to boljeg eksploziva kao i najefikasnijeg na
ina njegovog korienja. Razmatrajui te probleme, korieni su i saveti lanova taba partizanskih odreda. Na osno
vu sastanka od poetka avgusta, u drugoj polovini istog
meseca Gordana lvakovi je po nalogu irpanova u dva ma
ha od Koste okiee odnela Jakovljeviu u stan dve boce sa
ukupno tri litre hidrogena, dve boce sa po litrom acetona i
dve boce sa po 1,5 litrom sone kiseline. Na osnovu ovih siro
vina tehnika grupa je posle 23 dana proizvela 23 kg.
31 MSRV AO 15013; ore V a s i , Hronika o oslobodila
kom ratu u junoj Bakoj, Novi Sad 1969, 450.
32

MSRV AO 15013; BKB BI 0042/1959.

477

eksploziva u vidu beliaste, prainaste mase. Ovaj eksploziv,

zajedno sa osam upaljaa u omotau od utog mesinga, pre
dat je Radivoju irpanovu.33
Govorei o radu Henrijete tajner, Milesa Brki spomi
nje da je Henrijeta preko svojih veza nabavljala neke hemikalije koje je predavala njoj. Ona je to odnosila Gordani
Ivakovi a ova tehnikoj grupi.34 Stvorena je dosta razgranata mrea nekompromitovanih pristalica NOB-a radi na
bavke sirovina za eksploziv. Tako je, na primer, Vlada Po
povi nabavljao aceton i, preko Nikole Petrovia, predavao ga
tehnikoj grupi.
Tehnika grupa je proizvela i minu koja je predata Ra
divoju irpanovu, a on grupi Andrije Lederera, koja je njo
me trebalo da digne u vazduh Fordovu garau.36
U prvoj polovini septembra 1941, na jednom ulinom
sastanku, irpanov je predao Gordani IvaKovi limenu ku
tiju dimenzije 12 x 18 x 12 cm napunjenu eksplozivom. Na
sredini kutije se nalazio otvor u koji je bio ugraen upalja
koji se mogao vaditi. Ona je ovu kutiju odnela u stan Dua
na ucova u Kisakoj ulici gde je zatekla Kos tu okicu i
Borislava Prodanovia. Mina je trebalo da bude upotrebljena za diverziju na eleznikoj pruzi. Akciju su imali da izve
du Kota okica i Borislav Prodanovi. Nisu nam poznati raz
lozi zato akcija nije izvrena iako su neke prethodne pripre
mne radnje bile obavljene.3

33

BKB BI 0042/1959 i 059/1959.

MSRV AO Kutija biografija Biografija Henrijete taj
ner Karaoglanovi.
35 MSRV AO 8210 Izjava in. Nikole Petrovia.
36 MSRV AO BKB BI 0042/1959 i 059/1959 Kota okica je
uspostavio vezu sa jednim elezniarom kao prvi korak ka stva
ranju organizacije kod elezniara; 12682 ivko Prodanovi
Mia: Posle smo dobili zadatak da motrimo kretanje teretnih
vozova. Govoreno nam je u to vreme da emo morati dizati pru
ge, minirati vozove i da e rukovodstvo dati materijala za to...
Ja sam, pune dve nedelje, deurao danju i nou, motrei kretanje
vozova. Rada Prodanovi: Imali smo i paklenu mainu kojom
je trebalo da dignemo elezniku prugu u vazduh. Slino na
lazimo i u nekim drugim izjavama preivelih uesnika NOP-a.
Tako Milica Bursa Beba tvrdi da je Petar Blai vi dogovoru s'a
Jovanom eravljevim, uz pomo jo jednog druga, postavio pak
lenu mainu na prugu Novi Sad Subotica, iza Jugovieva, ali
je imao problema sa montiranjem, nije uspeo dobro minu da
uvrsti te nije dolo do njene eksplozije. Minu je, inae, izradio
Jovan eravljev.
34

478

Osim pravljenja eksploziva od kupljenih sirovina, tehni

ka grupa je koristila i gotov eksplozivni materijal radi prav
ljenja paklenih maina. Kao to e se videti, pri opisivanju
rada Francistijeve grupe korieni su ekrazit, fitilji i detona
tori prebaeni, poelom septembra, iz Petrovaradina u Novi
Sad.37
Deo ovog materijala tehnika grupa je iskoristila za prav
ljenje paklene maine radi dizanja u vazduh lepova natova
renih orujem i ukotvljenih kod Petrovaradinske tvrave. Ali
je radila i na konstrukciji jednog mnogo spektakularnijeg di
verzantskog orua izradi torpeda. Da je zamisao oko iz
rade torpeda sprovedena do kraja, bez sumnje bi predstav
ljala jednu od najznaajnijih akcija toga vremena.
Poznato je bilo da su Nemci koristili Dunav kao saobraajnicu kojom su prevozili naftu iz bogatih nalazita u Rumuniji. Potapanjem lepova uz pomo torpeda Dunav bi, za
izvesno vreme, postao neplovan. Poetkom septembra irpa
nov je dobio i drugi deo skice torpeda, delo inenjera M. Ja
kovljevia i M. Bulje, koji se nalazio na inenjerskoj crtaoj
hartiji veliine 100 x 50 cm. Po svoj prilici, prvi deo je neto
ranije irpanovu od Jakovljevia preneo Ljubia Popara. Na
ime, poto su Jakovljevi i Bulja izrazili nepoverenje prema
Gordani Ivakovi, Radivoj irpanov je, i Ljubiu Poparu angaovao za vezu izmeu njega i tehnike grupe. U izradi tor
peda uestvovao je i Jovan eravljev, koji je nabavio lim
odgovarajueg kvaliteta, kao i majstora koji je, prema nacrtu,
oblikovao torpedo. U torpedo je moglo da stane do 2 kg. ek
sploziva. Napad na lepove je planiran poto sva tehnika
pitanja oko torpeda budu reena. Provalom ove grupe od
strane G. Ivakovi i hapenjem in. Jakovljevia i Mirka Zamurovia, krajem oktobra 1941. god., spreeno je izvrenje
ove akcije.38

37

MSRV AO 23051 F 13 Dominiev izvetaj.

MSRV AO 15013; Kutija biografija Mirka. Zamurovia;
BKB BI 0042/1959 i 059/1959. Beba Bursa, koja je, kao to smo
rekli, stanovala u istoj kui sa Jovanom eravljevim, govori da
je eravljev u stvari pravio kutije za smetaj eksploziva, to su
oni nazivali paklene maine. Bebina sestra Vukica pomagala
je eravljevu kod merenja i krojenja lima, zagrevala temajzn,
sa mamom Danicom Bursa nabavljala drveni ugalj za peglu, pakovala po Jovinom upustvu i pakete predavala odreenim licima.
Posle Vukicinog hapenja, Danica Bursa je sav alat i ono to je
ostalo delimino zakopala a delimino spalila. Drveni kalup
za pravljenje torpeda izradio je Petar Blai prema skici koju
38

479

Strunjak koga su okupatorske vlasti angaovale da d

svoje miljenje o proizvodima tehnike grupe, izjavio je da
napravljeni eksploziv moe da eksplodira u suvom stanju,
ali samo uz pomo upaljaa; da su rune granate podobne za
unitenje ljudskih ivota; da bi ovakav torpedo samo u izu
zetnim prilikama bio podoban da proizvede vea razaranja,
ali se s pravom moe pretpostaviti da bi upornim konstrukcionim radom a moda i eksperimentima ovaj nedostatak
Jakovljevi uspeo da otkloni, smatrao je slubeni ekspert.39
Sigurno je i Jakovljevi bio svestali toga da svi problemi
oko uspene izrade i upotrebe torpeda nisu bili reeni te da
su u tu svrhu predstojali i praktini eksperimenti. O tome
govori i izjava ivka Prodanovia, koji kae da je, kao aktiv
ni inenjerski podoficir, dobio direktivu da se pripremi za
ispitivanje eksploziva i nekog torpeda u novosadskom ritu,
koji e vriti in. Jakovljevi.4*
Stvaranje tehnike grupe i njen rad od jula do oktobra
1941. pokazuje da je vojno rukovodstvo u Novom Sadu ui
nilo organizovani pokuaj da za svoje snage obezbedi neop
hodni eksplozivni materijal za diverzantsku aktivnost.

Obuka u rukovanju orujem i drugi zadaci vojnih desetina

Ovde e biti rei o vojnim desetinama za koje postoje po
uzdani podaci da su se bavile navedenim aktivnostima a nisu
uestvovale u akciji paljenja ita. Takoe se moe zaklju
iti da sastavi pojedinih vojnih desetina nisu bili ni stalni ni
dugotrajni. Zbog toga jo jednom podvlaimo da slika koju
dajemo o vojnoj organizaciji nije potpuna, ali da je, prema
raspoloivoj grai, u pogledu rekonstrukcije dogaaja uinje
no najvie to se moglo.
U kratkom vremenu izmeu formiranja i prelaska na
diverzantske akcije lanovi vojnih desetina su obavljali i dru
ge zadatke; prikupljali su oruje, sanitetski materijal, narod
nu pomo, irili propagandni materijal, politiki i ideoloki
se uzdizah, vrili izvianja i dr. S obzirom na malo oruja
su napravili on i eravljev. Metalni kalup je izlio skojevac ore
Amidi Boko, koji je stanovao u istoj kui a radio kao egrt
u Rajerovoj livnici.
39
MSRV AO 23051 i F 13/110124 Presuda G. Ivakovi
i drugovima.
40 MSRV AO Kutija Biografija Izjava Z. Prodanovia od
15. XII 1957. u vezi sa radom Mirka Zamurovia.
480

i kratkou vremena vojna obuka je sprovedena samo elimino. O tome u memoarskoj grai nalazimo i ove podatke,
osim ve pomenutog da su se pitanjem vojne obuke u svojim
rejonima bavili i komandiri eta, bilo da su je samo organizovali ili i sprovodili.
U okviru prihvaenog kursa na oruanu borbu formiran
je tab partizanskih i diverzantskih grupa, u kome je koman
dant bio Duan uov, zamenik komandanta Stevan Momilovi ikica a politiki rukovodilac ivko Ranisavljevi. Ovaj
tab je odrao nekoliko sastanaka na kojima je uov odra
vao vojnu obuku u pogledu rukovanja orujem, postavljanje
mitraljeza i si.41
Desetina u kojoj su pored drugih bili Milo Bebi Ujka
i Ivan Krnjajac povremeno je odravala sastanke na kanalu,
Slaviji, kupalitu na angaju itd. Tu se pored ostalog radilo
neto i na osposobljavanju u rukovanju orujem, ali vie te
orijski i sa bombama.42
I lanovi Bebieve vojne desetine Nestor Ergelaev, Milan
Zeevi, Sava Lui, Milenko Palananin, Milenko Raovanov
Ciga obuavali su se u rukovanju orujem u stanu Radovanova ili na dolmi na kanalu.43
U drugoj polovini jula, na Limanu, u stanu Joefa Kardoa, odran je sastanak kome su, osim Kardoa, prisustvovali
i ore Belin, Sava Ljubojev, Milan Kom, Miroslav Boan,
Oto Blam i Miroslav Simi. Na sastanku je prvo govorio or
e Belin. U vezi sa ulaskom SSSR u drugi svetski rat i ve
roni u brzi zavretak rata, on je istakao da e i u Jugosla
viji doi do pobede komunizma te da se, u vezi s tim, odnos
no preuzimanja vlasti i komunisti Novog Sada moraju pri
premati, izmeu ostalog i obukom u rukovanju orujem. Pos
le Belinovog govora, Sava Ljubojev je, iz jednog jugosloven
skog vojnog pravilnika, prisutne upoznao sa nainom kako
se rukuje pukom i pitoljem.44
I tab partizanskih desetina i diverzantskih grupa formi
ran na Klisi, u sastavu Borislav Prodanovi, Rada i ivko
Prodanovi, pored planiranja i izvoenja akcija, formiranja
desetina i dr., imao je zadatak da rukovodi obukom u ruko
vanju orujem.45
41 MSRV AO 12683, 15739, 8261 Izjava ivka Ranisavljevia, koji kae da je ovaj tab kasnije (!) prestao sa radom.
42 MSRV AO 15746 Izjava Ivana Kmjajca.
43 MSRV AO Kutija biografija Biografija
NestoraErgelaeva. Po njemu, grupa je u ovom sastavu bila do
krajajula1941.
44 MSRV AO 19878a MKF Via.
45 MSRV AO 15013, 12682.

481

Jednu od vojnih desetina na Klisi vojnoj vetini je podu

avao Svetozar Lazi ira.48
Pored drugog, okupatorski sud je Nikolu Radojina tere
tio i time to je, kao rukovodilac vojne desetine, njene la
nove poduavao rukovanju automatskom pukom.47
U vojnoj desetini iji je rukovodilac bio Milan Simin, a
politiki rukovodilac Kota okica, bili su jo Radovan Smiljanov, Mladen ia, Radivoj Jovanovi Radi, Radivoj Todo
rov, Petar Mogin i Duan Topalovi. Prvi zadaci desetine su
bili prikupljanje oruja i obuavanje u njegovom rukovanju.4
Radivoj Todorov, ne vezujui to za vojnu desetinu, spomi
nje da je, osim sa navedenima, saraivao i sa ivkom Radovanoviem, braom Leskovac, Jovanom Milinom Kaircem,
Miloem Bebiem, Jovanom najderom, Antalom Nemetom,
Zdravkom Erdevikom i Milanom Stojom. Sastanci su odra
vani na Dunavu, kod Kairca i kod njega. Osim druge aktiv
nosti, i on im je objaljavao nain rukovanja i upotrebe oru
ja
Mada ne raspolaemo sasvim konkretnim podacima, i ove
su vojne desetine, sudei po svemu, ispunjavale sve zadatke
koje smo na poetku ovog pogljavlja naveli. Vojnu desetinu
na Vidovdanskom Naselju, kojom je rukovodio ivko Ranisaljevi, zatim Sava Tuci partalo, praktino su sainjavali
lanovi skojevskog aktiva.50
Kota okica je jula 1941. formirao vojnu desetinu ko
jom je rukovodio Nikola Asurdi a lanovi bili Draga Maksimovi, Mile Maksimovi, Joca Marjanovi, Stevan Moljac i
Milan Nedi. Desetinu je kasnije preuzeo Dura eri a u njoj
su se nalazili Nikola Asurdi, Mile Maksimovi, Jovan Mikovi i Stevan Moljac.51
Tima Stankov je formirao i rukovodio grupom u kojoj
su se nalazili Milan Baji, Slobodan Baji i Doko Silbaki.52
46

MSRV AO 12672 Izjava Velimira Dobanovakog Velje.

Partijski institut za istoriju, Budimpeta 652 F-R-bal
Rendorsg.
48 MSRV AO Kutija biografija Biografija Duana Topalovia. Desetina se nije dugo odrala u navedenom sastavu.
49 Vojni sud vojne oblasti BB 244/44 Zapisnik o saslua
nju Radivoja Todorova Popaja.
50 MSRV AO Kutija biografija Biografija Aleksandra
Vlakalia.
51 MSRV AO Kutija biografija Biografija ure eria.
52 MSRV AO Kutija biografija Biografija Doka Silbakog.
47

482

Krajem jula 1941. Ilija eri je preuzeo od Jovana eravljeva vojnu desetinu i popunio je novim lanovima: Stevan
Vukomanovi, Jan Ki, Morberger, Ante Stanii, Jovan Forkapi,53
Takoe jula 1941. vojnu desetinu formirao je Sava isa
lov, u sastavu: Vladimir Totovi, Boa Duki, Lajo Larkin,
Boa Melkus.54

Paljenje ita
Neposredni zadatak koji su dobile vojne desetine bio je
paljenje ita. I u ovom sluaju je direktiva o zadacima koji
predstoje, nainu i vremenu na koji e se izvesti itd. ila utvr
enim redosledom. Polazila je od Pokrajinskog komiteta, tj.
Radivoja irpanova, odnosno taba partizanskih odreda, pa
se preko okrunih komiteta KPJ i Skoja i rejonskih komite
ta sputala do lanova elija, skojevskih aktiva i vaspitnih
grupa. Izvetaj i o rezultatima sprovoenja direktive ili su
preko navedenih organizacija i foruma, ali obrnutim redom.
Nameravanom izlaenju vojnih deselina u novosadski atar
prethodile su odgovarajue pripreme. Izvrena je podela te
rena. Najpre je obavljeno izvianje, utvrene koliine ita,
stanje u kome se nalazilo (saenuto u krstine ili kamare),
udaljenost od puteva i kukuruzita, broj vralica, snage koje
uvaju ito i njihov razmetaj i si. Uesnici u akciji su se
detaljno upoznali sa nainima paljenja ita i pripremili su,
ili dobili, materijale za paljenje. Nakon svega odreen je da
tum i tano vreme kada su sve desetine imale izai na teren
da istovremeno stupe u ejstvo.55
O
nainu paljenja ita, u uputslvu Pokrajinskog komite
ta za vrenje diverzija stajalo je sledee:
I za paljevinu ita treba svezati 810 sumpornih ibica
i metnuti u grudvice od kuine koja je nakvaena petroleumom. Ovako stvoreno sredstvo za paljevinu treba smetiti u snopove ita, te kada snop dospe u vralicu ibice se
upale od trenja i izazovu neugasivu vatru. Materijal za pa
ljevinu je najbolje smestiti u korpe a na njih treba staviti
ivotne namirnice, jer tada tako izgleda kao da je hrana za
radnike koji rade u polju. Na jednom itnom polju materi-

53
54
55

MSRV AO 12678 Izjava Ilije eria.

MSRV AO 12672 Izjava Boe Melkusa.
MSRV AO 23051 F 13, 12678.
483

jal za paljevinu ne smetajte samo u jednom snopu ve u

to vie. Paljevine neka se proire i na itarice koje se ve
nalaze u magazinu.56.
Osim ovako posrednog paljenja predvieno je i direktno
paljenje, ali uglavnom veih koliina ita sadenutih u kamare.
Ukoliko bi se neposredno palilo ito sadenuto u krstine, pre
poruivalo se da se izmeu krstina pospe klasje tako da se
poar sa jedne krstine prenese i na ostale. Direktno paljenje
je vreno ibicama, sveama ili hartijom. Kod nepokoenog
ita imale su se zabadati gvozdene ipke u zemlju kako bi
se kosaice otetile.57
Akciju paljenja ita okupatorske vlasti su u svojim pre
sudama uesnicima NOP-a kvalifikovale kao zloin iji je cilj
da se otea snabdevanje maarske i njoj saveznike nemake
armije, kako bi se pomoglo sovjetskim oruanim snagama i
njihovoj pobedi.
Po odluci partijskog i vojnog rukovodstva, akcija palje
nja ita imala je da se izvri 25. jula 1941. Vreme poetka ak
cije bilo je fiksirano za 20 asova i 45 minuta. Izlazak na te
ren se imao obaviti sporednim putevima, preko kukuruzita
i si.58
lanovi partijske organizacije u Rotkvariji, Milica Bursa
i Ivan Koi, po direktivi Vladimira ivanovia i ora Radujkova, vrili su izvianje terena zasejanog itom. Levu stranu
zemljita prema Futogu ispitivao je Koi a desnu, prema Rumenki, Milica Bursa. O rezultatima izvianja oni su podneli
izvetaj na sastanku svoje partijske elije.5" Na narednom sas
tanku, kome nisu prisustvovali enski lanovi elije, na os
novu navedenih osmatranja odreeni su sledei lanovi dese
tine da upale penicu u okolini Futokog puta: ula Varga,
Pal Karas, Lajo Larkin i Rudolf Klaus. Oni su 25. jula u
odreeno vreme izali na teren, ali je penica koju su trebali
da upale bila dobro uvana.80 Pri povratku u grad oni su,
56

MSRV AO 7595, m. pol. 3/81.

MSRV AO 19632.
58 MSRV AO 15013.
59 MSRV AO 12678 Izjava Milice Bursa Bebe.
60 U odeljku o okupatoru opirnije smo upoznati sa morama
bezbednosti, koje je okupator preduzeo u cilju odbrane letine.
Osim to je imao u vidu iskustvo okupatora iz Banata, gde su
akcije partizana neto ranije zapoele, maarski faisti su i u
Bakoj imali vie nego jasne dokaze da su paljevine i tu ve poe
le: 19. jula 1941. u Starom Beeju; 22. jula u Somboru; 24. jula
u ablju itd. MSRV AO 19875, K III F 19/2849; F 50.
57

484

oko 21 asa i 10 minuta, na putu Stari Futog Novi Sad, na

junoj strani staropalanakog puta, u potesu umarica upalili
kamaru penice u kojoj je bilo sadenuto 170 krstina, vlas
nitvo Janoa Marijaa. Poto je plamen buknuo, diverzanti
su se povukli. Kada je patrola stigla na lice mesta, kamara
penice je bila pod jakim plamenom. Uskoro su na lice mesta
izali novosadski vatrogasci sa troje motornih vozila i mrkovima i ugasili vatru. Ujutru 26. jula plamen se ponovo poja
vio, ali je ugaen intervencijom prisutnih vojnika i graana.
Ovom paljevinom naneta teta je iznosila oko 2.500 pengi.61
Direktiva o paljenju ita razmatrana je i na sastanku rejonskog komiteta IVb rejona 23. jula 1941. Na osnovu pret
hodnih izvianja odlueno je da se upali penica kod veternikih salaa, vlasnitvo maarskog kraljevskog erara, dose
ljenih Maara kolonista Sekelja. Uvee 25. jula Franja Kardo, Oto Blam i Mihajlo Kljuik izali su na teren i pribli
ili se penici koju su imali da upale. Iako su videli straare
u blizini, oni su pritrali penici, upalili ibicom otpatke pe
nice odnosno hartije i to prineli kamari. Bilo je to 2025
minuta posle akcije desetine u'.e Varge. Straari su primetili plamen vatre i pripucali na diverzante iz puaka, ali su
ovi uspeli da pobegnu kroz oblinje kukuruzite. Vojne straj
e, ovde stacionirane da uvaju penicu, ugasile su poar pre
nego to se vatra razbuktala.82
61 MSRV AO 23051 Proces ora Radujkova i dr., Dominiev izvetaj: Arhiv Vojvodine u Sremskim Karlovcima K 45,
23536/11/771793.
U poetku su ovu akciju maarske faistike vlasti pripi
sivale Radovanu Smiljanovu, koji se u vreme pojave vatre na
lazio u blizini. Na osnovu memoarske grae Radujkov nije izaao
u akciju paljenja, iako je uestvovao u njenom organizovanju.
Zbog toga je povukao odreene konsekvence smenjen ie sa
dunosti sekretara partijske elije. Meutim, navedeni sudski ma
terijal ga tereti, prema sopstVenom priznanju, da je u ataru Futoga upalio jednu kamaru ita, o emu je referisao svojoj vioj
vezi Jovanu eravljevu.
62 MSRV AO 2351 F 13/125129 Proces Rudolfu Grinu i
dr.; 23051 F 13/6877 Dominiev izvetaj. O materijalu koji je
trebalo da se koristi u ovim akcijama imamo sledee podatke.
Za Franju Kardoa, Ivana Gala i Zoltana Timara u procesu G.
Ivakovi stoji da su vrili eksperimente u cilju pravljenja zapa
ljivih materijala. U posleratnoj izjavi Ljubica Mandel navodi da
su njih tri sestre jula 1941. nabavile iz Angromagazina fosforne
ibice, kudelju kod tapetara. A. Binenfelda a petrolei od Linike
tajner. Jedan deo tog materijala je odneo Rudolf Grin a drugi
Andrija Lederer, da bi ga upotrebili za paljenje ita. Prilikom

485

Vojna desetina u sastavu Svetozar Boi, Pavle Zdihan,

Borislav Prodanovi, Duan uov, smestila je u krstine sadenute penice zapaljive pakete koje je od kudelje, fosfornih
ibica i petroleja sainio Boi. Direktno paljenje penice nisu
izvrili, jer nisu naili na penicu sadenutu u kamare. Kao
posledica podmetanja tih mina, u Gornjem Koviiju je 27.
jula 1941. prilikom vridbe izgorela penica i slama.*3
Na osnovu direktive Svetozara Boia, organizatora bor
benih i vaspitnih grupa, Milorad Garabantin je smestio u sno
pove ita zapaljive mine. Dobijenu direktivu za neposredno
paljenje ita koje bi se nalazilo u kamarama nije uspeo da
ostvari, jer nije naiao na sadenuto ito.64
Sprovodei u delo direktivu svega sekretara elije Ilije
eria, Ivan Butina je 25. jula nou u sloene stogove penice
stavio zapaljive petrolejske pakete.66
Vojna desetina koju su sainjavali ore Api, Stevan
Dutina, ore Jovanovi, Bogoljub Jovi, Stevan Prodanovi
i Milan ili uspela je na svom terenu da u snopove ita pos
tavi zapaljive pakete. Ti su paketi 27. jula 1941. u Budisavi
tokom vridbe izazvali poar kojom prilikom je izgorelo 50
krstina penice.66

hapenja sestara Mandel (30. oktobra 1941) kod njih je prona

eno: tri kutije ibica sumporaa, jedna mala boca petroleja i
jedan paket kuine. 23051 F 13/524543; MSRV AO 15013 Mila
obanski se sea da je u stan Lederera, gde se i ona sklonila,
krajem jula Rudolf Grin donosio neki zapaljivi materijal. U
svojoj biografiji Duan Topalovi navodi da je zajedno sa Vjeeslavom Cimrom i Duanom Popiem kod ovog poslednjeg u apo
teci pravio fosforne ploe za paljenje penice, kudelje i druge
sabotae.
63 MSRV AO 23051 F 13 Dominiev izvetaj. U presudi
G. Ivakovi se navodi da je Boi uestvovao u podmetanju
mina u dve grupe. U prvoj sa Bogoljubom Joviem i Pavlom
Zdihanom, a u drugoj sa Ilijom eriem i Stevanom Prodanoviem, to nam se ini manje verovatnim.
64 MSRV AO 23051 F 3/110124.
65 Isto.
66 MSRV AO 23051 F 13 Dominiev izvetaj. Podaci iz pro
cesa G. Ivakovi se razlikuju od ovih. Tu se kae da je Duan
uov, kao rukovodilac, lanovima desetine oru Apiu, Nikoli
i Pavlu Krstiu, oru Jovanoviu i Milanu iliu, nakon to su
izvideli teren, dao direktivu da upale penicu. Dao im je i otrov
da otruju salake pse da lajanjem ne bi izazvali uzbunu. Pavlu
Krstiu je dao novac da kupi sveu radi direktnog paljenja
penice.
486

Mileta Vladovi; Milorad Garabantin, Ilija eri, Pavle

Krsti, kao lanovi jedne vojne desetine, i Petar Blai, Dra
goljub Jevremov, Boa Kuzmanovi ivan i Rada Prodanovi,
kao lanovi druge vojne desetine, 25. jula 1941. su na enejskim salaima smestili pakete fosfornih ibica i upalili krstine
penice i zobi koja se nalazila na imanju dr Sime Markovia.
Ta je akcija dosta dugo pripisivana Novosadskom partizan
skom odredu.''
Jedan od malo preivelih uesnika akcije paljenja ita
jeste ivko Ranisavljevi. Svoje uee u toj akciji on opisuje
ovako:
Bilo je organizovano nekoliko akcija paljenja ita u ko
jima sam i ja uestvovao. Bilo nas je troje u toj grupi: Mi
lo Bebi Ujka, Ivan Pcjinov Bata i ja. Kod Rimskih aneva, Forgaevog salaa na putu za Baki Jarak, sa jedne
strane je Ujka palio ito a sa druge ja. Kada je buknulo ito,
bilo je svetio kao po danu, a bilo je devet sati uvee. Palje
vina je trebalo da pone u 15 do 9 asova, ali oni u drugoj
grupi poeli su 1520 minuta ranije, iako je trebalo svi
jednovremeno da palimo ito. Meutim, oni na Futokom
putu upalili su mnogo ranije. Zato je Bata Pejinov i pobegao. On je bio ostao na drumu da uva odstupnicu kada
smo kroz hmelj otili do kamare gde je maina vrla. Do
li smo kroz hmelj do kamare i ekali vreme kaka smo vi
deli na horizontu vatru koju su oni ranije upalili. Nismo
oekivali da e Maari tako brzo da reaguju. Odjednom je
bio pun kamion vojske na drumu. Taman smo se zavukli
u hmelj a proao je pored nas kamion sa ratnim, prigue
nim svetlom. Mi jo nismo verovali da su to vojnici. Ujka i
ja smo nosili cigarete iako ne puimo, radi eventualnog iz
govora. Kada smo palili ito, ja sam jednom kresnuo mis
lei da nee biti dovoljno i kresnuo sam i drugi put. Meu
tim, vatra je brzo buknula. Tada smo potrali preko strnjike i preko brisanog prostora u kukuruz a Maari su nas
videli. Legli smo 20 metara od puta i uli komandu Maara.
Ujka je rekao: Lezi i nikuda. Legli smo i to nas je spasio.
67 MSRV AO 23051 F 13/6877. Smatramo da ie Dominiev
izvetaj taniji od podataka iz sudskih materijala G. Ivakovi,
gde se spominje da su Blai, Mileta Jaki i D. Jevremov ue
stvovali u akciji paljenja ita 25. jula 1941. na osnovu direktiva
Ljubomira Doroslovakog. To je utoliko manje verovatno jer je
Blai bio komandir ete; MSRV AO 23536/11/771793 Sudei
po svedoenju poljskog uvara Joefa Rajsa, ova vatra je ili dugo
gorela ili je upaljena znatno kasnije od predvienog vremena jer
ju je on primetio u 0,30 asova, ispalivi pri tome iz svoje puke
etiri hica kao znak uzbune.
68 Sigurno neto kasnije jer je ito na imanju Marijaa
upaljeno oko 21,10 h.

487

Vojnici su imali reflektore na kamionima i osvetljavali su

okolo a konjanici su jurili pored kukuruza. Ceo kukuruz je
bio opkoljen. Vojnici su imali lemove. Jurili su nas dugo
kroz kukuruz, a mi smo pobegli preko kakog druma u rit.
Meutim, izgubili smo se i vratili se na tsto mesto. Tek su
tradan smo doli u grad.
Kada smo ispriali liicu za paljevinu, koliko je bilo
vojnika, on je rekao da smo preterali. Ja sam mu odgovorio
da je bilo 45 kamiona i do 15 konjanika. Vidi se da to nije
bilo sluajno, ve da su se oni pripremali.
Na terenu koji se prostire severno i zapadno od Novog
Sada, prema kisakom i rumenakom ataru, pored drugih
zapaljive mine je u snopove ita stavljao i Jovan aravljev.70
Iz podataka memoarskog karaktera se vidi da je jedan od
uesnika u akciji paljenja ita bio i Milan Kom.71
Vojna desetina iji je organizator i rukovodilac bio Ste
van aleni a lanovi Radivoj Bukinac, Duan Stoji Sikirica,
Aleksandar Petrovi i Gustav Verber takoe je izala na teren
da pali ito. Zadatak nisu mogli izvriti jer je teren na kome
je trebalo da izvedu akciju bio posednut od vojske.72
Prema prianju Jovana Koljadzinskog, slino je prola i
njegova desetina u kojoj su, sem njega, bili Milan Dani,
Branko Silbaki, Vladimir Totovi i Boa Duki. Oni su izali
na teren prema Kisau i Rumenki, ali je sadenuta penica,
koju su trebali da zapale, bila dobro uvana. Pri povratku u
grad su, posle kraeg dogovora, odluili da ne upale jednu
manju kamaru penice, smatrajui da pripada nekom siro
manom seljaku. Andrija Lederer, Jovan Brki i Filip tajn,
kao lanovi vojne desetine izali su sa potrebnim zapaljivim
materijalom na teren koji je prethodno izvideo Jovan Brki.
Z.bog uzbune do koje je dolo prevremenom akcijom jedne
grupe, dolo je do guve pa zadatak nisu mogli obaviti bez
velikog rizika da budu uhapeni.73
69 MSRV AO 15013, 12683, 15739, 8261. Kao to smo u vie
mahova naglasili, okupator je spremno doekao akcije partizana
na paljenju ita. MSRV AO 23051 F 13/ Presuda Josipu Krameru i drugovima. Milo Bebi se, pored drugog, optuuje da je
jula 1941. u ataru Novog Sada spalio i pretvorio u pepeo jedan
deo penice koja je bila sloena u stogove.
70 MSRV A 23536/11/771793.
71 MSRV AO 12672.
72 MSRV AO 23051 F 13/110124.
73
Isto. Po naoj oceni, grupa koja se apostrofira nije pre
vremena upalila ito. Pre bi se moglo rei da su druge desetine
zakasnile zbog teeg snalaenja ljudi iz grada u kretanju po
ataru.

488

Odluka o stvaranju Novosadskog partizanskog odreda

Partijsko i vojno rukovodstvo u Novom Sadu nije se za

dovoljilo samo formiranjem vojnih desetina. Ono je imalo zna
tno vee planove, koji su se, u poetnoj fazi, kretali do stvara
nja partizanskih odreda. Bilo je zamiljeno da se, u prvi mah,
na teren isture dve desetine od po pet lanova, koje bi pred
stavljale jezgro budueg Novosadskog partizanskog odreda.
Prvu desetinu su sainjavali: Milan Simin, komandant, Antal
Nemet, Stevan Nikoleti,ivko Radovanovi i Branko Silba
ki. Na elu druge grupe nalazio se Tirna Stankov, dok su os
tali lanovi grupe bili Zivko Brzak, Svetozar Kovoljevi, Radovan Smiljanov i Milan Stoja. Grupe su bile naoruane sa po
jednom pukom, sa po pet runih bombi, sa po pet pitolja
i odgovarajuom koliinom municije. Osim toga, imali su
spravu za izazivanje iskliznua vozova. Bili su snabdeveni ruk
sacima u kojima se nalazila hrana za nekoliko dana, zavoji,
lekovi i dr. Ni jedan od lanova desetine nije imao kod sebe
legitimaciju ili bilo kakav drugi dokument na osnovu koga bi
se mogao utvrditi identitet.74
Kao to se iz naoruanja i snabdevenosti vidi, ove grupe
nisu izale na teren da bi se posle jedne akcije vratile u grad,
ve da ostanu na terenu due vreme. Po izlasku i smetaju
ovih grupa u atar Novog Sada, planirano je da se postepeno
alju sve nove i nove grupe ljudi koje bi popunjavale Odred.
Kao komandant Odreda predvien je Simin a kao politiki
komesar Smiljanov. Siminova grupa je kao teren svog smetaja i delovanja imala prostor oko internacionalnog puta, obuhvatajui i delove eljeznikih pruga Novi Sad Subotica i
Novi Sad Beej, u neposrednoj blizini grada. Grupa Time
Stankova trebalo je da izae u atar prema Futogu. Kao mesto
74 MSRV AO 15013, 23051 F 13/6677. U zvaninim izvetajima okupatora navodi se naoruanje kako je dato. Memoarska
graa prua podatke o tome da je Simin u razgovorima oko nao
ruanja svoje grupe bio energino protiv puaka smatrajui da
e se eventualna borba voditi izbliza. Meu materijalima prona
enim na mestu borbe Siminove grupe i okupatorskih snaga, ne
spominje se puka ali su pronaem puani meci. Nije isklju
eno da su puke (puka) trebale biti naknadno donete ovim
partizanima. Prema Dominievom izvetaju, grupe Novosadskog
partizanskog odreda su formirali Radivoj irpanov, Kota o
kica i Borislav Prodanovi; MSRV 23536/11/771793 U ruk
sacima Siminove grupe pronaeno je: termos flaa i dve flae
za vodu, 5 kg hleba, 3 kg kobasica, 2,5 kg slanine, 6,5 kg sira, 1
limun, 3 zelene paprike i 2 jabuke.

489

za odravanje sastanaka izmeu ove dve grupe, izmeu grupa

i partijske organizacije u Novom Sadu, odreena je kafana u
blizini ciglane, gde je Radovan Smiljanov uhapen 27. jula
1941. Izgleda da grupa Time Stankova nije izala na teren, ili
su se pri izlasku razdvojili tako da je Smiljanov izgubio vezu,
iako je u dogovoreno vreme i na odreeno mesto izaao 25.
jula. U pokuaju da uspostavi vezu, on je iz futokog atara do
ao do kafane u blizini enejs'kih salaa, gde je, kao to smo
rekli, pao.75

Milan Simin, komandant

skog partizanskog odreda

novosad

Snabdevanje ovih grupa orujem i hranom organizovao je

Kota okica, uz pomo rukovodioca narodne pomoi. Tako
su ruksaci spremljeni u stanu Matije imertinga a oruje je
dobavljeno sa Klise. Sve je to bilo smeteno u stanu Koste
okice na Salajci, odakle je odneto u atar.76
75

MSRV AO 15013; 23536/11/771793.

MSRV AO 23051 F 13; 8210 Kao uesnici u spremanju
ruksaka spominju se Milesa Brki, Stevan aleni i Ljubica Man
del. Za Mariju Nemet se kae da je po direktivi Jovana eravIjeva i Livije Bem obezbedila snabdevanje partizana odreenih
za sprovoenje sabotanih akcija. Stevan aleni se tereti da je
na runim kolicima ruksake izneo u novosadski atar; MSRV O
18479; 12682; 15794 Poreklo oruja kojim su grupe naoruane
je sasvim evidentno, ali izjave o tome ko ga je, kada i gde odneo, kao i vrsta naoruanja, nisu podudarne.
76

490

Predviajui mogunost hapenja i istrage, lanovi grupe

su se dogovorili da, pre polaska, obaveste svoje najblie da
odlaze da trae posao. Uvee 25. jula 1941. Milan Simin i
ivko Radovanovi su se nali kod Dunava i krenuli uz kanal
do Temerinske ulice pa dalje prema ciglani u novosadski
arar. Kod krme, koja se na'.azi u blizini ciglane, stigli su
neto posle 20 asova. Tu im se pridruio Antal Nemet a ne
daleko od krme i Stevan Nikoleti. Posle kratkog ekanja
petog lana grupe, Branka Silbakog, koji nije ni doao, gru
pa je produila preko njiva u pravcu enejskih salaa i stigla
do jedne umice. U kukuruzitu pored nje nali su pet raneva
i torbu sa hlebom. Ponevi sve to, nastavili su put prema_ba
rutani i u kukuruzitu pored nje smestili se da prenoe.77

Radovan Smiljanov, politiki kome

sar novosadskog partizanskog od
reda
U nekim dosadanjim redovima vezanim za istoriju
NOB-a Novog Sada, Siminovoj grupi je pripisivana i akcija
paljenja ita na imanju dr Sime Markovia. Najnovija istra
ivanja pokazuju da oni nisu izveli tu akciju, to je i vrlo
verovatan zakljuak na osnovu zadataka koji su toj grupi

77

MSRV AO 23536/11/771793.
491

postavili njeni organizatori. Ostaje injenica da je u blizini

njihovog bivakovanja izvrena akcija koja je jedno vreme
pripisivana njima. Ve pomenute hice iz puke, kojima je
poljski uvar alarmirao slubu za gaenje, uli su i lanovi
Siminove grupe.78
Sutradan rano ujutru, oko 4 asa, diverzanti su se pro
budili, jeli i poeli da prouavaju Lenjinovo pismo. Kako je
dan bio sparan, oedneli su pa je Antal Nemet uzeo bocu i po
ao po vodu na susedni saa. Usput ga je sreo radnik Jano
Rac i upitao ta radi ovde. Nemet mu je prvo na srpskom a
potom na maarskom objasnio kuda je i zato poao. Poto
se Nemet nije brzo vratio, Simin je postao nestrpljiv i izla
zio na put da osmatra. I to je primetio pomenuti radnik, pa

ivko Radovanovi, borac

skog partizanskog odreda

novosad

je u popodnevnom odmoru otiao do enejskih salaa i tamo

o svemu obavestio poljara Rajsa. Bilo je to u skladu sa izdatim nareenjima. Naime, poljari i organi bezbednosti su, u
cilju predupreenja paljevina, naredili radnicima koji su ra
dili na etvi i vridbi da obavezno podnesu
primete da se po ataru kreu lica koja ne poznaju.7

78 Isto.
79 Isto.

492

prijavu

ukoliko

Prema rekonstrukciji okupatorskih vlasti, dogaaji su za

tim tekli ovako. Po dobijenom obavetenju, negde oko 12,30
asova, Rajs je uzeo svoj karabin pa je, zajedno sa jo dvo
jicom radnika i policijskim podoficirom Janoem Lenelom,
doao do kukuruzita, uao u njega i u najveoj tiini, potr
buke poeo da trai partizane. Poljski uvar i jo dva rad
nika otkrili su u dubini kukuruzita, na jednom razastrtom
ebetu, tri oveka kako 'lee, dok je etvrti (Radovanovi)
sedeo leima okrenut njima i pored usnulih drugova itao
Lenjinovo pismo. Nakon toga trojica gonitelja su se povukli
i Rajs je pozvao radnike koji su se nalazili u blizini da priu.
Oko 810 ljudi, naoruanih gvozdenim vilama i alatom,
meu njima i nekoliko poljara naoruanih pukama, opkolili

Antal Nemet, borac

partizanskog odreda

novosadskog

su kukuruzite. Rajs i ona dva radnika ponovo su se neuj

no privukli grupi partizana i Rajs ih je sa uperenom pukom
pozvao na predaju. Kao odgovor na taj poziv Radovanovi
je viknuo drugovima da se probude a sam se maio pitolja.
Rajs je opalio iz puke ali je promaio. Nikoleti je zapucao
iz svog pitolja, dok je Simin bacio runu bombu u pravcu
napadaa. Bomba je eksplodirala i lake ranila Raj sa u ruku.
Povlaei se dublje u kukuruze partizani su nastavili da pu
caju. Dok je ova borba trajala, Lenel je pourio na enejske
salae da zatrai pojaanje. Odmah je poslao na mesto borbe
policajce na konjima telefonom izvestio u Novom Sadu cent*
493

ralnu policijsku deurnu slubu. Bilo je to u 14 asova i 10

minuta. Deurna sluba je prenela obavetenje vojnoj ko
mandi kao i komandi policijske strae. U vremenu dok tra
ena pomo jo nije stigla, borci Siminove grupe u nekoliko
mahova su pokuali da se izvuku iz opkoljenog kukuruzita.
Od strane vojske na teren je izaao kamion sa jednim vo
dom pionira pod komandom jednog zastavnika kao i jedan
vod policajaca na automobilu pod rukovodstvom dvojice poli
cijskih inspektora. Vojska i policija su takoe opkolili ku
kuruzite i poeli njegovo proeljavanje. Uskoro su zarobili
Radovanovia, dok je u butinu ranjeni Simin nastavio sa bor
bom i traenjem mogunosti da se obru probije. Od strane
jednog domobrana Simin je zadobio novu ranu, ovog puta
na elu. Izgledalo je da e uspeti da se probije kada ga je
jedan domobran, koji je bio na strai kod mosta na oblinjoj
pruzi Novi Sad Subotica, smrtno pogodio. I Antala Nemeta
su zarobili, doveli do kamiona, odakle je, prema tvrenju
okupatora, pokuao bekstvo. Tom prilikom su ga sa lea ubili.
Nikoleti je uspeo da se iz ove borbe izvue iv.8
Na mestu borbe sa partizanima pronaeno je pet raneva, Leljinova pismo, jedan pitolj srpskog porekla, vie me
taka za pitolj, vea koliina hrane, lekovi, zavoji, fosforne
ibice, tri rune bombe srpskog porekla, meci za puke i
jedna naprava za izbacivanje vozova iz ina, koja se nalazila
u torbi za hleb. Po miljenju strunjaka, naprava za izbaci
vanje vozova, iako izraena od grubog lima, sasvim je bila
pogodna za svrhu za koju je napravljena.81
Vest o borbi Siminove grupe i pogibiji dvojice boraca
brzo je dospela u grad i bolno odjeknula u redovima pris
talica NOP-a i u narodu. Ohrabrujue je bilo dranje parti
zana u toku borbe. Posebno se prepriavao sluaj Antala Ne
meta. Govorilo se da su faisti bili iznenaeni kada im je,
na njihov poziv da se predaju, odgovoreno na maarskom je
ziku iz kukuruza da do toga nee doi. A kada su primetili
kako Maar moe da se bori protiv Maara, Nemet je uz
vratio da se on ne bori protiv Maara ve protiv faista. Poto
su ga zarobili, ljuti na njega, oni su ga ubili a le izmasakrirali. Nezavisno od stvarne istine, ove prie su imale itekakav
politiki znaaj. Sigurno je da je u njima bilo i odreene is
tine. U zvaninim dokumentima, gde se govori o ovoj borbi,

80 Isto.
81 Isto.

494

okupator nikako nije hteo da se pomiri sa injenicom da je

Antal Nemet Maar. Zato, gde goc! se spominje njegovo pre
zime jer ime mu uopte nisu saznali stoji navodni
Nemet. Sahranili su ga 27. jula 1941. na Katolikom groblju.
Jedina beleka o tome nalazi se u jednoj akoj svesci kod
grobara, gde je, uz prezime Nemet, zabeleena prirnedba
komuniste./M

82

Iz biografije brae Nemet koja se nalazi kod autora.

495

Sistem nacionalne neravnopravnosti

SISTEM NACIONALNE NERAVNOPRAVNOSTI

Uvoenje graanske uprave

Pre nego to nastavimo sa kazivanjem o narodnooslobodiiakoj borbi i partijskom radu u Novom Sadu tokom avgus
ta 1941, osvrnuemo se na mere koje je u to vreme preduzimao okupator.
Poverljivom naredbom vojno-upravnog karaktera broj 35
od 4. avgusta 1941, ef ma. kr. domobranskog generaltaba
naredio je da se ukine vojna uprava na teritoriji Bake, i to
16. avgusta 1941. u 0,00 asova. To je znailo da vojna upra
va ne sme vie da reava nove predmete a da nereene ima
da prepusti graanskoj upravi koja smenjuje vojnu. Likvi
dacija vojne uprave zavrena je do 6. septembra 1941.1
Nizom dokumenata u okviru naredbe broj 35 tretirana
su brojna pitanja organizacije graanske i vojne vlasti. Meu
njima nalazi se i pitanje dalje sudbine interniranih osoba
na osnovu sumnje u ispravnost njihovih politikih pogleda
i stavova. Sve internirce, na osnovu ove naredbe, posle uki
danja vojne uprave preuzima Ministarstvo unutranjih pos
lova. Preporuuju se odgovarajue mere kako bi se do na
vedenog preuzimanja svi internirci skoncentrisali u logor u
Baku Topolu. Ministarstvo unutranjih poslova preuzima i
rukovanje logorima za internirane dobrovoljce.2
Do planiranog ujedinjenja junih krajeva sa dravom,
Ma. kr. ministarstvo nareivalo je da se formira i ba-boroka upanija sa seditem u Somboru, u iji je sastav ula
gotovo cela Baka. Novi Sad, Subotica, i Sombor ponovo su
postali slobodni kraljevski gradovi sa zakonodavnim pravom.
Zakonodavni odbor Ba-bodroke upanije trebalo je pro
iriti sa 250 lanova. Broj lanova zakonodavne komisije u
Novom Sadu iznosio je 56. U taj broj nisu uraunata ona lica
koja su, po svom poloaju ili strunosti, bila lanovi zako
nodavne komisije.
1

MSRV AO m. voj. K l/160a Original naredbe broj 35.

Isto.

499

lanove zakonodavnih komisija odreivao je ministar

unutranjih poslova iz redova stanovnitva municipije.
Nakon formiranja ovih komisija, na red je doio formi
ranje malih zakonodavnih skuptina, upravne komisije, nje
nih potkomisija kao i svih drugih predvienih komisija i od
bora. U male zakonodavne skuptine gradova treba izabrati
po devet lanova i imenovati po tri lana.
Broj lanova predstavnitva iznosi za sreske gradove tri
deset, za velike optine dvadeset, a za male optine deset.
lanove predstavnitva imenuje u sreskim gradovima
podupan, u malim i velikim optinama sreski naelnik, iz
redova stanovnitva.
Sve dok se ne izaberu zakonodavne komisije i optinska
predstavnitva po redovnim propisima, dotle se u municipij ama i sreskim gradovima i optinama u okviru odreenog
brojnog stanja imenuju lica, koja treba da se biraju.
Gradonaelnik imenuje, odnosno zapoljava gradske po
mone i tehnike slubenike, kao i gradske honorarne slube
nike, nametenike gradskih zavoda (preduzea) i ustanova.
U malim i velikim optinama, izuzev okrunih belenika,
koje postavlja ministar unutranjih poslova, sreski naelnik
imenuje sve lanove predstavnitva koji treba da se biraju,
zatim sve izborne slubenike i ostale nametenike.
Svi slubenici bili su duni da poloe slubeniku zak
letvu.3
Za gradonaelnika Novog Sada, koji je predstavljao pr
vog po rangu administrativnog inovnika, postavljen je dr
Miklo Na. Njegov pretpostavljeni, nosilac politike vlasti,
bio je dr Peter Fernbah (dr Pter Fernbach), upan slobodnog
kr. grada Novog Sada. U septembru 1941. godine, prema na
vedenoj naredbi, od strane Ministarstva unutranjih poslova
imenovano je Gradsko (Municipalno) vee od 62 lana. Sami
lanovi kao i brojni odnos izmeu predstavnika pojedinih
nacionalnosti (Maari, Nemci i est Srba) odreeni su na os
novu predloga upana grada. Od Srba: dr Aleksandar Mo,
Stanoje iri, Pecija Popovi, Milo Petrovi, Raki, ekonom,
i esti Jovan ulum (?). Imenovani lanovi ovog Vea izmeu
sebe su izabrali Malo vee od 12 lanova. Od Srba su u Vee
uli Milo Petrovi i Pecija Popovi. Velikom i Malom veu
predsedavao je upan: u njegovom odsustvu gradonaelnik.
Gradsko (Veliko) vee se sastajalo etiri puta godinje, a
Malo vee svakog meseca.4
3

Sve navedeno na osnovu MSRV AO m. voj. K l/160a.

MSRV AO 8588 Zapisnik o sasluanju dr Mikloa Naa
od 15. III 1946. Nova pota 16. XII 1941.
4

U Novom Sadu, Subotici i Senti uspostavljena su po dva

mesta kraljevskih belenika, a osim toga u Subotici i Novom
Sadu po jedno tree mesto kr. javnog belenika. Sva mesta
kr. javnih belenika pol pala su pod javnobeleniku komoru
u Segedinu.5
Celokupan administrativno-upravni sistem, ukljuujui i
pravosue, bio je kako zamiljen tako, u osnovi, i realizovan
jo u toku vojne uprave. Na sva rukovodea mesta bila su
imenovana lica kojima je posle uvoenja graanske uprave
ostalo jo samo da odaberu ljude za pojedine forume. Mada
je zakonom bilo predvieno da se lica za pojedine funkcije
ili za kolektivne upravne organe biraju, treba naglasiti da u
toku okupacije u Bakoj nisu ni jednom odrani izbori.
Umesto izborom, lica su imenovana i to ili iz redova afirmisanih iredentista iz vremena Jugoslavije, iii od lica dove
denih iz Maarske. U oba sluaja linosti od velikog poverenja, linosti koje su posle rata svrstane u red ratnih zlo
inaca.6
*

Pored Subotice i Sombora, i u Novom Sadu ie uspostav

ljen kraljevski okruni sud. Sva tri navedena okruna suda
privremeno su potpala pod okrug Kraljevskog sudbenog stola
u Segedinu (Kirlyi Itlotbla). Javna tuilatva formirana su
u sreditima okrunih sudova. U nadlenost Kraljevskog ok
runog suda u Novom Sadu potpadali su kr. sreski sudovi u
Starom Beeju, Bakoj Palanci, Titelu, Novom Sadu i ab
lju.7
Istoga dana kada je maarska vlada donela odluku o
prestanku vojnog sudovanja nad civilnim licima na okupira
noj teritoriji jugoslovenskih zemalja, tj. 16. avgusta 1941,
predsednici okrunih sudova su publikovali objavu u kojoj su
skretali panju graanstvu na dela za koja e se pokretati
preki sudski postupak. Bila su to upravo ona dela za koja
su i vojni sudovi izricali smrtne presude. Otuda se ova po
dudarnost datuma mogla tumaiti kao opomena i dokaz da
se u dotadanjoj praksi, bez obzira na promenu nosioca ad
ministracije, nee nita menjati.
5
6
7

MSRV AO m. voj. K l/160a.

Dr J. M i r n i , Sistem -faistike okupacije, 1821.
MSRV AO m. voj. K l/160a.

501

Meutim, jo 8. avgusta 1941. Reggeli Ujsg je na srp

skom (irilicom), hrvatskom (latinicom), maarskom i nema
kom jeziku oneo tekst objave prekog suenja koja je ve
bila publikovana sa datumom 1. jul 1941. Vojno-krivino
sudovanje nad graanskim licima... prestaje sa datumom
15. VIII 1941. stajalo je u naredbi. Poev od 16. avgus
ta 1941. krivino sudovanje nad graanskim licima vrie ci
vilni krivini sudovi, izuzev kada postupak po posebnim pro
pisima i u drugim krajevima zemlje spada pod delokrug voj
nih sudova.8
U narednom vremenskom periodu, neto duem od mesec dana, uhapenim lanovima NOP-a sudio je Okruni sud
u Segedinu kao preki sud. Od ukupno tri procesa, koliko je
ovaj sud odrao, preko sudsko vee Okrunog suda u Sege
dinu odralo je 3. oktobra 1941. pretres i dvema uhapenim
skojevkama iz Novog Sada.9
Hapenja i suenja nisu, meutim, potkopala borbeni
elan boraca narodnooslobodilakog pokreta ni dovela do sma
njenja broja njihovih akcija. ak se sasvim opravdano, na
osnovu injenica, moe tvrditi suprotno. Meutim, sva nova
hapenja, koja su tekla paralelno sa poveanjem broja akci
ja, isleenja i slino, omoguavala su okupatoru da sve dub
lje pronikne u organizacionu strukturu NOP a, njegovu stra
tegiju i taktiku. Time je okupator, pre svega, doao do ko
nanog zakljuka da je NOP u Bakoj integralni deo narodnooslobodilake borbe naroda Jugoslavije, koju organizuje i
vodi Komunistika partija. Istovremeno, on je KPJ i njene
organizacije na okupiranoj teritoriji ocenio kao jedinu real
nu snagu sposohnu da ugrozi me samo trenutni poredak u Ba
koj nego i dalekosene planove Hortija i njegove klike za trajno
prisvajanje ovih teritorija. Tu aktivnost KPJ okupator je okvalifikovao kao zloin izdaje maarske domovine, za ije
krivino gonjenje, prema naredbi vlade br. 4870 od 30. juna
8 MSRV AO m. voj. K l/160a; m. ogl. K 35/18 Original
objave o proirenju prekog suenja sa datumom 16. VIII 1941,
izdate od strane dr Andora Raca, rukovodioca subotikog kraljev
skog okrunog suda. Objava se zavravala: Pozivam stanovnitvo
da se svako uzdrava od izvravanja pomenutih krivinih dela i
jednom za svagda upozoravam da svako ono lice koje potpada
pod graansku jurisdikciju uini li ma gde na podruju drave
ovakvo krivino delo, potpae pod preki sud i ispatae smru.
MSRV AO br. 23051 F. 13/110124. U pomenutoj presudi se
takoe konstatuje da je tekst o prekom suenju objavljen plakatama na slovakom jeziku.
9 Dr J. M i r n i , Sistem prekog suenja, 7273.

502

1941, nisu bili nadleni graanski krivini sudovi. Samim

tim on je opet bio prisiljen da i formalno prizna da se na
lazi na vojskom okupiranoj teritoriji i da u Bakoj, prakti
no, vlada izuzetno ratno stanje, uprkos manevra s uvoe
njem civilne administracije. To je bilo posredno svedoanstvo o postojanju i snazi narodnooslobodilakog rata i revo
lucionarnog pokreta u Bakoj, razume se u specifinim usta
vima i prilikama ove oblasti, to stalno treba imati u vidu.
U isto vreme, uzimajui u obzir sloen splet okolnosti, to je
bila i znaajna politika pobeda revolucionarnih snaga u
Bakoj.
Mere maarske vlade, prevedene na praktian jezik, zna
ile su da e andarmerijski isledni organi, nakon zavretka
svoga dela posla, uhapene pripadnike NOP-a predavati nad
lenim vojnim sudovima. U konkretnom sluaju to je treba
lo da bude vojni sud pri komandi 5. segedinskog korpusa.
Kako je u meuvremenu dolo do formalnog ukidanja voj
ne okupacije, o emu e kasnije biti neto vie govora, na
vedeni vojni sud nije imao zakonsku osnovu za formiranje
prekog sudskog vea, koje je pripadalo samo jedinicama u
ratnom pohodu.
Imamo li, dalje, u vidu injenicu da su novoprekomandovane jedinice u Baku, posle 26. septembra 1941, tretirane
kao mirnodopske, to su poinioci zloina izdaje, u isto
formalnom pogledu, odgovarali, posle tog datuma, pred pre
kini veem (stalnog) Budimpetanskog vojnog sudbenog sto
la. Pridravajui se ranije prakse, iji je osnovni motiv bio
zastraiti stanovnitvo, i ovaj sud je zakazivao pretrese na
licu mesta. Od nekoliko procesa odranih tokom oktobra 1941.
u Bakoj i na drugim jugoslovenskim teritorijama pod ma
arskom okupacijom, jedan je odran u Novom Sadu (13.
oktobra 1941).10
Samo, ni ovim se ne zavrava pregled sudskih foruma
koji su odluivali o sudbini uhapenih komunista i rodolju
ba 1941. godine. Smatrajui da pojedine akcije pripadnika
NOP-a
najozbiljnije
ugroavaju
interese
domobranstva,
naelnik ma. kr. generaltaba je zatraio od vlade da njemu
pripadne iskljuivo pravo pokretanja odgovarajueg postupka
u predmetima zloina izdaje. Ovaj zahtev, karakteristian
po tome to je motivisan i potrebom brze i efikasne odmaz
de, vlada je usvojila 28. oktobra 1941. Tako su, od tog da
tuma nadalje, tj. tokom novembra, uhapeni pripadnici NOP-a

10 Isto 7275.
503

izvoeni jedino pred pokretno Preko vee Suda naelnika

maarskog kraljevskog generaltaba.11 Znai, pred najviu
sudsku vojnu instancu u sistemu prekog suenja.
Na teritoriji Bake osnovana je i okupatorska advokatska komora, ije je sedite postao Novi Sad. Teritorija no
vosadske advokatske komore odgovarala je teritoriji novo
sadskog, subotikog i somborskog kraljevskog okrunog su
da.
U spisak advokata, pomonih advokata i advokatskih pri
pravnika mogla su se, prema toj naredbi, upisati ona lica
koja raspolau kvalifikacijama koje su se propisima vaeim
na dan 11. aprila 1941. na teritoriji junog kraja traile za
zvanje advokata, odnosno pomonog advokata ili advokatskog pripravnika. U jednom od paragrafa posveenih ovom
pitanju stoji i ovo: Ne mogu se upisati u imenik advokata,
pomonika advokata i advokatskih pripravnika ona lica ije
ponaanje nije zadovoljavajue sa gledita nacionalnih inte
resa ili sa gledita profesionalne asti; Jevreji se mogu pri
miti samo u skladu sa procentom, odreenim u paragrafu 9
IV zakonskog lana iz 1939. godine.13
Molbe podne te do 31. avgusta 1941. za prijem u komo
ru ispitivala je posebna komisija sastavljena od predsednika
i osam lanova, koje je imenovao ministar pravde. Ovaj mi
nistar imao je poslednju re po pitanju usvajanja ili odbi
janja molbi.
Tako je Ma. kr. ministarstvo pravde, formiranjem nove
advokatske komore i pored zateene advokatske komore u
Novom Sadu, izvrilo jo jednu povredu principa meuna
rodnog prava o reimu okupacije na neprijateljskoj terito
riji. Uzgred spominjemo da je novoformirana komora nasleila imovinu stare advokatske komore u Novom Sadu. Najis
taknutiju ulogu, kako u toku osnivanja tako isto i za vreme
postojanja i rada okupatorske komore, igrali su dr Ivan Na,
predsednik, i Jano Viderkom, advokat iz Novog Sada.14
Deo naredbe o uslovima prijema u okupatorsku advokatsku komoru bio je tako forrnulisan da je pruao iroke mo
gunosti za mahinacije. Da su te mogunosti i iskoriene uve11 Isto 8081.
12 MSRV AO m. voj. K l/160a.
13 Isto.
14

50 godina advokatske komore u Novom Sadu, 19211971,

Novi Sad 1971, 356. lanak Milorada B o t i a , Pedesetogodinji

razvitak advokature u Vojvodini, Pedesetogodinjica advokatske
komore u Novom Sadu. Dalje: 50 godina advokatske komore.

riemo se iz podataka navedenih u nastavku naeg izlaga

nja. No, prethodno, jo samo da posetimo na reperkusije
aprilskih dogaaja na advokatsku komoru u Novom Sadu.
Ulaskom okupatora njoj je tada zabranjen rad, svi organi
komore su razreeni dunosti, na njeno elo postavljen je ko
mesar dr Peter Vagner. Tu dunost on je obavljao sve do
18. decembra 1941.15
Za upis u okupatorsku komoru nisu svi advokati Srbi
ni podnosili molbu, svesni injenice da je ovaj upis u suprot
nosti sa meunarodnim ratnim pravom, jer oni ve uivaju sta
tus advokata. Ali i od onih koji su podneli molbu, primlje
nih je veoma malo. Iako je izvestan broj advokata napustio
Baku i otiao u Banat, Srbiju ili drugde, treba naglasiti da
se od 240 advokata Srba iz Bake, koliko ih je bilo uoi aprilskog rata, na spisku primljenih u okupatorsku komoru
nala svega 34. U Novom Sadu je, od ranijih 60 advokata
Srba, upisano svega 10. Jevreji, kako u Bakoj tako i u No
vom Sadu, proli su gore nego to su im rasistiki zakoni
garantovali. Od oko 120 advokata sa teritorije Bake upisanih
u advokatsku komoru u Novom Sadu, primljeno je svega
oko 17. Iz Novog Sada u okupatorsku komoru upisana su
samo trojica Jevreja.16
U slinom poloaju nali su se i lekari posle naredbe ma
arske vlade od 15. avgusta 1941, kojom se na okupiranoj
teritoriji reguliu pitanja lanstva u lekarskim komorama i,
u vezi s tim pojedina pitanja sanitetske javne slube. Naime,
po etvrtom paragrafu ove naredbe izriito je naglaeno da
se u redove lanova ove komore ne mogu primati lekari i
jem dranju se moe prigovoriti sa nacionalnog gledita ili
sa gledita istote poziva. Bio je to paravan iza kojeg su se
skrivale odluke o diskriminaciji prema lekarima srpske i
jevrejske narodnosti.1'

15 50 godina advokatske komore, 133. U sastavu novosadske

advokatske komore pred aprilski rat 1941. nalazile su se terito
rije Bake, Baranje, Banata i Srema. Pre okupacije sa tih teri
torija bilo je u komoru upisano 699 advokata a u imeniku advo
katskih pripravnika 405.
16 50 godina advokatske komore, 134; MSRV AK 9758
Zapisnik o sasluanju svedoka dr Julija Keniga od 15. X 1941.
17 MSRV AO 19876 Naredba maarske vlade br. 5590/41
ME.

Okupatorske ocene o prilikama i stanju u Bakoj

Takozvani juni krajevi, a pre svega Baka, u svim
dokumentima gde se analizira politika situacija, apostrofi
rani su kao najlake ranjivi, kao preosetljivi i prijemivi
za revolucionarno delovanje Komunistike partije Jugoslavi
je, pogotovu u pogledu srpskog stanovnitva. Govorei o
raspoloenju srpskog naroda, u jednom izvetaju se kae da
je ono najmirnije kod porodica srednjih i krupnih posednika,
da je zadovoljavajue kod srednjih seljaka, a da je veoma
potiteno kod intelektualaca i proletarijata. Dok je proleta
rijat u celini nezadovoljan tekim ekonomskim i drugim pri
likama, dotle su intelektualci, naroito mlai, u tekom po
loaju, jer ne vide perspektivu i mogunost zapoljavanja.
Otuda velika prijemivost ovih slojeva za komunistike i
druge revolucionarne ideje. Protusrpska politika, kako je
naziva podnosilac izvetaja, koja je najizrazitija u Novom
Sadu, potkrepljuje se i konkretnim podacima. Jedan od njih
je vezan za osnivanje okupatorske advokatske komore, ko
jom prilikom, kao to smo vide'.i, veina Srba nije bila prim
ljena u nju. Pozivajui se na injenicu da to nije bio sluaj
za vreme Jugoslavije u odnosu na advokate maarske nacio
nalnosti, podvlai se da u komoru nisu primljeni ak ni oni
Srbi koji su zavrili fakultet u Maarskoj, a imali su korek
tan stav prema Maarima za vreme Jugoslavije. Iskljuenje
srpskih advokata iz prakse, konstatuje se u izvetaju
je pojava koju treba kriti kovati, jer pojaava nezadovolj
stvo i ogorenje jednog sloja drutva koji je, po svom po
zivu, u stalnom dodiru sa niim slojevima drutva.18
Pri analizi i kritikoj oceni raspoloenja pojedinih sloje
va srpskog stanovnitva, treba imati u vidu i podatak koji
daje podnosilac ovog izvetaja. On kae da vodei srpski, na
roito crkveni krugovi, koji zajedno imaju korektan stav pre
ma okupatoru, takoe nisu zadovoljni pojedinim postupcima
vlasti. Tu, pre svega,, misle na odnos prema Matici srpskoj
gde je ukinuta samouprava a imovina stavljena pod sekves
tar, kao i u pogledu imovine srpske pravoslavne crkve, koja
je takoe pod sekvestrom.
Kad ve govorimo o politikim ocenama i prikazima sta
nja u junom kraju, treba spomenuti jo neke.
18 MSRV AO 19882 MK X F 1/170198 Pro memorija:
O zabrinjavajuim pojavama u ponovo prikljuenim junim kra
jevima. Izvetaj je pisan krajem 1942. godine, ali zahvata period
od aprila 1941.

506

Poetkom septembra 1941. godine tano od 8. do 12.

septembra jedan od organa naelnika generaltaba izvrio
je inspekcijsko putovanje kontraobavetajnog karaktera i na
teritoriji 5. korpusa. Devetnaestog septembra iste godine na
elnik generaltaba je izvestio ministra unutranjih poslova
o rezultatima ovog putovanja.
Prema njemu: Hrvati i Bunjevci koji ive u Bakoj
mogu se svrstati u dve grupe: veina njih a to su trezveniji nastoje da se prilagode maarskoj vladavini... Srbi
u Bakoj, zbog blizine matine zemlje i zbog vesti koje sti
u odatle, daju mnogo vie znakova o sebi. To se, za sada,
ogleda u demonstrativnoj upotrebi srpskog jezika, u odra
vanju porodinih sastanaka, u skrivenoj propagandi i u ot
vorenom izbegavanju svih maarskih manifestacija. Moe se
oekivati da e se ove pojave poveavati sa uvrenjem Nedieve vlade i sa jaanjem zvanine srpske vojske. Srbi u
Bakoj, prema tome, poinju da obijaju u snazi. Razume
se, zakljuak oko uzrone povezanosti raspoloenja Srba i
Nedieve Srbije je potpuno proizvoljan.
Za vapsko pitanje se kae da je sve tee.
Govorei o Jevrejima, izvetaj kae da njihov sve masov
ni ji povratak predstavlja skoro opasno pitanje. S obzirom
na to naelnik generaltaba preporuuje Ministarstvu unut
ranjih poslova da se onemogue ti prelasci u tom cilju pred
lae jaanje granine slube na liniji Dunava kao i strogo
nadgledanje ove slube.19
Pitanje Jevreja, osobito onih koji se vraaju, bilo je pred
met veeg broja dokumenata izdatih od raznih organa oku
patorske vlasti. Tako komandant 2. konjike brigade iz No
vog Sada general Vere 27. avgusta 1941. izvetava svoje pret
postavljene u Budimpeti o organizovanju jevrejskih radnih
jedinica i tvrdi da se, posle ukidanja vojne uprave, u celoj
Bakoj, a posebno u zoni smetaja 2. konjike brigade, situ
acija iz dana u dan pogorava. Uzroci lee u ponovnoj asi
milaciji ve proteranih Jevreja, dobrovoljaca i nacionalno
nepoverljivih elemenata. Objanjenja radi ovde emo dodati
da je Vereeva komanda, u saglasuosti sa gradskom koman
dom u Novom Sadu, odmah posle okupacije uvela radnu slu
bu za Jevreje, to nije bio sluaj na teritorijama drugih ko
mandi. Da bi se spreila dalja infiltracija Jevreja u Baku;
Vere predlae uvoenje obavezne radne slube za sve Jev
reje u elom junom kraju, kao i redovno prijavljivanje
Jevreja. Ako ove mere nadleni organi u skoroj budunosti

19 MSRV AO 19882 MK X F 1/121122.

507

ne preduzmu zavrava Vere onda e rezultati naeg

ienja prilikom ulaska u juni kraj da propadnu i to za
najkrae vreme, onda e se ovde nalaziti vie Jevreja i dru
gih sumnjivih elemenata nego to ih je bilo za vreme jugoslovenske ere.20
Politika nacionalne diskriminacije
Razloga za nezadovoljstvo nemadarskog potlaenog sta
novnitva bilo je u izobilju, jer je uvoenjem graanske up
rave zaveden sistem nacionalne neravnopravnosti. Njime su
bili pogoeni u prvom redu Srbi i Jevreji, a delimino i ostali
slovenski narodi. Uveravanja nekih srpskih reakcionarnih-buroaskih politiara da e, posle ukidanja vojne uprave,
doi do smirivanja terora i promene stanja na bolje, u duhu
neke tobonje zakonitosti na koju se okupator pozivao, nisu
se ispunila. Maltretiranja srpskog i jevrejskog stanovnitva
i dalje su bila na dnevnom redu, jednim delom i kao posledica oduevljenja velikim uspesima nemakih, pa i maarskih
vojnih snaga na Istonom frontu.
Ekonomska politika maarskog okupatora prema zaposednutim jugoslovenskim krajevima, prua osnovne podatke
za razumevanje politike nacionalne nejednakosti. Ve smo go
vorili o sistemu racioniranog snabdevanja, uvoenju otkupa
i rekvizicije, ograniavanju slobodnog prometa. Okupator se
postarao da administrativnim putem vri prelivanje akumulisanog kapitala i profita iz okupiranih krajeva u maarsku
metropolu. Prekomerno oporezivanje mase sitnih posednika
takoe predstavlja vid privredne diskriminacije. Uvoenje
sistema privrednih komesara pre svega je pogodilo Srbe i
Jevreje vlasnike preduzea.21
Sistem nacionalne neravnopravnosti podrazumeva favorizovanje jednog ili jednih naroda na raun drugih. Prua
nje privilegija privrednog karaktera maarskom i nemakorn
stanovnitvu nije moglo proi bez tekih posledica po
politiku ravnopravnost, odnosno neravnopravnost naroda
u
junom
kraju.
Politiku
nacionalne
neravnopravnosti
veoma dobro ilustruje primer kako je regulisano pita
nje bivih javnih slubenika. Da ne bismo o tome detaljno
govorili, konstatovaemo samo da su se tim zakonskim propi-

20

MSRV AO 19881 MKF IX 8184.

21 Opirnije videti: dr J. M i r n i , Sistem faistike okupa
cije, 3132.

sima Srbi inovnici nali na ulici, da su se samo pojedinci

odrali u slubi, dok su Srbi u svojstvu sudija i sudskih i
novnika nestali. U stvari, situacija se nije nita izmenila u
odnosu na period vojne uprave, kada je formiran slubeni
ki aparat, jer je posle uvoenja graanske uprave prijem
u javne slube bio privilegija lojalnih Maara i Nemaca. U
pogledu javnih slubi samo je neznatno bolja situacija bila
za Hrvate, Slovake i Rusine, ali se i od njih, prilikom stroge
politike selekcije, traila apsolutna lojalnost i pokornost pre
ma nosiocima nove vlasti. Kao to smo ve pomenuli, veliki
broj radnika slovenske narodnosti ostao je posle okupacije
bez posla i mogunosti zarade.22
I kolski sistem okupatora prua priliku da se bolje upoz
na sistem nacionalne neravnopravnosti. Od 36 srednjih kola
(gimnazija, uiteljskih i graanskih kola), koliko je ukupno
bilo u Bakoj kolske 1941/1942. godine, maarskih je bilo
28, nemakih 6. Kao to smo videli, za Srbe je otvorena samo
jedna koeukaciona gimnazija u Novom Sadu. Slovacima je
bila na raspolaganju graanska kola u Bakom Petrovcu,
dok su Rusini ostali bez i jedne srednje kole. Podaci o na
cionalnom sastavu uenika osnovnih i srednjih kola veoma
reito govore da je apsolutni broj dece slovenskih naroda
bio u izrazitoj nesrazmeri sa ukupnim brojem stanovnitva.
Ova konstatacija dobija jo vie u svom znaaju ako joj se
doda podatak da je veina te dece bila liena prava kolo
vanja na maternjem jeziku.23
Mada e jo biti rei o nekim vidovima privredne, po
litike, nacionalne i kulturne diskriminacije slovenskog i jevrejskog stanovnitva, ovde emo poneto rei o poloaju Jev
reja. Od samog poetka okupacije prema nijma se zauzima
poseban stav, o emu smo pisali u prethodnim glavama. Takoe smo ve spomenuli da se taj diskriminatorski odnos nije
promenio ni uvoenjem graanske uprave. Tako, po naredbi
ministra vojske od 9. septembra 1941, Jevreji mogu da slu
e u maarskoj vojsci iskljuivo u pomonim jedinicama, i
to samo kao obini vojnici; novembra iste godine sledi zakon
Ministarstva pravde o zabrani sklapanja brakova Jevreja sa
nejevrejima; Jevreja nema u javnim slubama; ogranien je
broj njihovog upisa na fakultete; iskljueni su iz svih orga
nizacija pa ak i sportskih itd. Uz sve ove konkretne mere,
22 Dr J. M i r n i , Sistem faistike okupacije, 33; za regulisanje prijema inovnika u javne slube videti Buapesti Kzlny,
br. 243 od 26. X 1941.
23 Dr J. M i r n i , Sistem faistike okupacije, 3 3 .

509

Jevreji su bili izloeni stalnim napadima faistike propagan

de tj. neprekidnom psiholokom pritisku i pretnjama. No
treba isto tako naglasiti da su Jevreji, izuzimajui raciju u
jugoslovenskim krajevima pod maarskom okupacijom ma
sovno fiziko istrebljenje doekali tek nakon potpune okupa
cije Maarske od strane Nemake, marta 1944.2* Iz razloga
u koje ovde neemo ulaziti, Hortijeva politika prema Jevrejima bila je srazmerno uzdrljiva, i pored potajnog pritiska
Nemake. Privilegovani poloaj Nemaca takoe smo registrovali. Povlaeni poloaj iz perioda vojne uprave oni su
tokom graanske uprave do te mere uvrstili da su se podr
avani iz Berlina, gotovo izvukli ispod jurisdikcije zvaninih
maarskih vlasti.25
Okupator je Novom Sadu namenio sasvim odreenu ulo
gu. Sudei po pisanju tampe iz tog vremena, grad je trebalo
da postane vaan ekonomski i saobraajni centar, ak meu
narodna slobodna luka. Konstatujui da je Novi Sad nepo
bitno ekonomski i trgovaki centar junog kraja, autor jed
nog novinskog lanka se zalae da to ne samo to ne treba
osporavati, ve, tavie, potencirati. Da bi se to ostvarilo, tre
balo bi svim preduzeima i fabrikama (oko 60) obezbediti
nesmetani rad. Drugo na emu se insistira u pomenutom lan
ku bilo je oekivanje da maarska vlada preduzme odgovara
jue korake kako bi Novi Sad dobio izgled maarskog grada.
>Ovde na granici junog kraja zavravao se lanak
>>treba da izgradimo jaku i nepobedivu maarsku graninu
bazu, koja treba da iri maarski uticaj u dolini Dunava.26
ta je sve injeno da bi Novi Sad dobio izgled maar
skog grada ve smo videli, a o tome e jo i kasnije biti goVora. to se tie privrednog ivota grada za vreme okupacije,
bioe se rei da je on bio do te mere ogranien da se, prak
tino, sveo na lokalnu privredu. Zanimljivo je da je veina
breduzea radila sa umanjenim kapacitetom poto se poslo
valo u okvirima zateenih rezervi, a novi kontingenti su se,
& obzirom na racioniranu raspodelu sirovina, teko dobijali.
Izuzeci su bili pojedina preduzea kao to su fabrika kon
zervi Kulpin, fabrika testa Danubius i dr., znaajna za
hatnu privredu, koja su radila punim kapacitetom. Novopo
dignuto brodogradilite za izradu betonskih lepova, zatim
hemijska industrija Plati Arpad i dr., nisu bili od veeg priv
rednog znaaja. Nasuprot tome, neka su preduzea bila pre24

Isto, 36.
Isto, 3738.
Reggeli Ujsdg, 3. VIII 1941, 4, i 10. VIII 1941, 3.
23

'10

neta iz Novog Sada u unutranjost Maarske. U gradu nije

bila podignuta ni jedna vea zgrada, a zapoete gradnje bile
su obustavljene. Tako je Novi Sad, uz napomenu da je bilo
mnotvo praznih stanova, da je saobraaj bio ogranien, da
se osetno smanjio broj stanovnika postao provincijski grad
na periferiji Maarske, kome je pridavan odreeni politiki
znaaj, ali grad koji je izgubio svoj raniji privredni poloaj
i znaaj.27
Po jednoj slobodnoj proceni, od oko 6667.000 stanov
nika Novog Sada u oktobru 1941, po zanimanju je bilo 2.000
trgovaca, 3.400 zanatlija i oko 20.000 onih koji se bave zem
ljoradnjom. Ostali su bili javni slubenici, industrijski i fab
riki radnici, ili zaposleni u trgovini, saobraaju ili u dru
gim profesijama.28

Udruivanje civilnih i vojnih okupatorskih snaga u borbi

protiv NOP-a
Da u okupatorskim ocenama opasnih arita junog kraja
komunisti zauzimaju centralno mesto svedoi i ovaj podatak,
Pod oznakom komunistiki pokret u junom kraju na os
novu naredbe naelnika generaltaba, upuen je niim or
ganima sledei raspis: Prilikom prestanka vojne uprave, a
pre okonanja likvidacije, neka sve komande vojne uprave,
organi andarmerije, policije i kontrapijunae sastave infor
mativni, saglaavajui i zbirni izvetaj o optoj situaciji javne
sigurnosti pre i za vreme likvidacije. Pored drugog, izve
taj, koji je morao biti upuen viim komandama najkasnije
do 21. avgusta 1941. godine, trebalo je da sadri imena svih
onih koji su internirani ili se nalaze pod policijskom pris
motrom. Treba detaljno obuhvatiti stajalo je u raspisu
komunistika organizovanja i treba naznaiti ko se bavi
komunistikom delatnou na osnovu dosadanjih rezultata
istrage.29
Nastavljajui da ostvaruje davno stvoreni plan, iji je
krajnji cilj bio aneksija jugoslovenskih teritorija, naelnik
ma. kr. domobranskog generaltaba je 15. septembra 1941.
izdao naredbu kojom se ukida vojna okupacija junih kraje27

Novi Sad u prolosti i sadanjosti, Novi Sad 1954, 11.

MSRV AO 19875 MK III F 19/2849 Izvetaj od 8.
novembra 1941.
29
MSRV AO knj. 15 Materijali policije i andarmerije po
predmetima narodnooslobodilakog pokreta.
28

511

va. Sprovoenje u deio ove naredbe, zavreno do 1. oktobra

1941, podrazumevalo je povlaenje onih jedinica koje su u
ratnom pohodu ule u jugoslovenske zemlje i dovoenje,
na njihovo mesto, onih domobranskih trupa koje e na ovoj
teritoriji biti stacionirane po mirnodopskom rasporedu i sa
mirnodopskim zadacima. U okviru ove nove dislokacije trupa
registrovaemo samo one jedinice koje su bile smetene u
Novom Sadu.
Dok je sva teritorija Bake potpala pod 5. ma. kra
ljevski domobranski korpus, sa komandom u Segedinu, u
Novom Sadu je smetena Komanda 16. bataljona pograni
nih lovaca kao i 1. patrolna eta pograninih lovaca. Ovom
bataljonu bila je poverena odbrana granica du donjeg dela
Dunava, na zaposednutoj teritoriji. Straarskom puku rene
flotile takoe su namenjeni zadaci odbrane Dunava, kao gra
nice prema tzv. Nezavisnoj Dravi Hrvatskoj. tab ovog puka,
kao i 2. bataljon, nalazio se u Novom Sadu.8
Biciklistiki bataljon i inenjerski, telefonski, mitraljeski
i motorizovani vodovi u Novom Sadu bili su direktno podre
eni Komandi 5. korpusa. Dopunske vojne komande kao i vei
deo intendantskih bataljona ostali su bez promene. Novosad
ska i subotika eleznika stanica i dalje su ostale predmet
budnog uvanja.81
U okviru opte vojne reorganizacije izvrena je i reor
ganizacija kontraobavetajne slube. Nakon te reorganizaci
je, 5. segedinski korpus tj. njegovo 2. (kontraobavetajno)
odeljenje imalo je u Bakoj svoje ispostave u Novom Sadu
i Senti (oficirske) i agenture u Titelu i Palanci (podoficir
ske).32
Kada smo rekli da su mirnodopske vojne jedinice imale
mirnodopske zadatke, onda smo pod tim podrazumevali a
su one, osim redovnih zanimanja, trebale da obezbeuju krup
nije saobraajne objekte.
G'Iavnu brigu oko suzbijanja sabotaa, dolaska padob
ranaca i dr. preuzelo je odeljenje za javnu bezbednost Minis
tarstava unutranjih poslova. Ovom su odeljenju bile pod
reene: Centralna andarmerijska islednika komanda i Po
litiko redarstveno odeljenje Budimpetanske policijske glav
ne kapetanije. Drugim reima, svi pripadnici andarmerije i
policije.
30

Dr J. M i r n i , Sistem jedinstvenog rukovodstva, 14.

Isto, 15; MSRV AO m. voj. K l/160a.
32 MSRV AO 9092; ma. 3/89; dr J. M i r n i , Sistem jedin
stvenog rukovodstva, 16.
31

512

Prenoenje uloge i zadataka u borbi protiv NOP-a iz voj

nih ruku u ruke civilnih organa vlasti i civilne uprave tra
ilo je i odgovarajue organizacione promene. Tako se na
mesto ukinute Komande andarmerijske grupe June armije
formira 5. (segedinski) andarmerijski okrug, odnosno Islenika komanda 5. andarmerijskog okruga. U cilju breg i
efikasnijeg delovanja, ova Komanda je u Novom Sadu for
mirala svoj isledniki odsek (zloglasnu Armiju). Pre do
laska ljudstva ovog odseka, u zgradu Armije su se iz suda
prebacili i organi Kemelharita.33
Policijska kapetanija i luka kapetanija u Novom Sadu,
kao i policijske kapetanije iz nekih drugih mesta Bake, bile
su podreene glavnom policijskom kapetanu u Budimpeti.
Policijska kapetanija u Novom Sadu, na ijem se elu
nalazio ula Zombori, imala je vie odeljenja: predsedniko,
politiko, krivino, odeljenje za saobraaj. Na poloaju voe
straarskog odeljenja ,u toku 1941, sve do dolaska Joefa
Talijana (Jzsef Tallin), novembra iste godine, smenilo se
vie lica. Pored svrstavanja predmeta straarskog osoblja, u
elokrugu rada voe straarskog osoblja bila je teorijska i
praktina obuka osoblja od 200300 lica. Na tzv. kolskom
razredu bilo je oko 100 ulinih policajaca regruta za obua
vanje. Pored policije, postojala je Dravna centrala za
kontrolu
stranaca
(KEOK),
sa
ekspoziturom
u
Novom
Sadu. Brojno stanje detektiva kretalo se izmeu 20
30, a prema potrebi slube rasporeivani su u odgovarajua
odeljenja. Posle formiranja Centra za zatitu drave u Novom
Sadu tj. organa za istragu (Armija), policija mu je stavlja
la na raspoloenje svoje detektive. Najtraeniji od strane
Armije, tj. Joef Horkaija (Jzsef Horkay), zapovednika islednikog odseka, bio je zloglasni Joef Hei (Hegyi) Heika,
najverovatnije zbog dobrog poznavanja lokalnih prilika i vla
danja srpskohrvatskim jezikom. Svakog meseca ef kapetani
je iz Novog Sada podnosio je redovni izvetaj i to u pet pri
meraka: ministru unutranjih poslova, velikom upanu, Glav
noj policijskoj kapetaniji za provincijsku policiju u Budim
peti, Centru za zatitu drave i Odeljenju za unutranju
bezbednost.34
33
MSRV AO 9130; dr J. M i r n i , Sistem jedinstvenog
rukovodstva, 1 6 .
34 MSRV AO 8284, 8484. Sredinom 1945. Joef Hei je osu
en na smrt i javno obeen u Novom Sadu.

513

Pretpostavka da e andarmerijske i policijske snage biti

dovoljne da uspeno paraliu akcije NOP-a, bez aktivnije
pomoi okupatorske vojske, brzo se pokazala kao nerealna.
Prvobitna saradnja policije i andarmerije sa vojskom, prven
stveno u obezbeivanju granica na Dunavu i Tisi, kako bi se,
izmeu ostalog, onemoguilo prebacivanje komunista, pos
tepeno se sve vie proiruje. Tek to je bila uvedena graan
ska uprava, podupan Bako-bodroke upanije nareuje 3.
oktobra 1941. sreskim naelnicima koji su tretirani kao
organi, saradnici i pomagai kontraobavetajne slube
da su duni da o svim sabotanim akcijama obaveste i 2.
(kontraobavetajno) odeljenje 5. domobranskog korpusa u
Segedinu.85
Dalji korak u toj saradnji bilo je sadejstvo operativnih
vojnih jedinica sa organima dravne bezbednosti radi obezbeivanja akcija koje su vodili organi graanske vlasti. Me
utim, uskoro e vojska biti prinuena da ponovo uzme u
svoje ruke pojedine vidove borbe protiv snaga NOP-a.
Kao potvrdu naveemo nekoliko sastanaka i odluka nad
lenih organa vojne, odnosno graanske uprave preko kojih
se moe pratiti ovaj proces.
Tako je u seditu velikog upana u Novom Sadu 7. ok
tobra 1941. odrana konferencija na kojoj su bili prisutni: dr
Peter Ferbnah, veliki upan, Eden Trukvalter (Odon Trukvalter), vii tabni kapetan, komandant mesta, dr vitez Miklo Na, gradski naelnik, dr ula Zombori, ma. kr. savetnik, voa policijske kapetanije, vitez Geza Batori, ma. kr.
andarmerijski potpukovnik, zapovednik andarmerijskog od
reda, Erne Slavik (Ern Szlavik), tabni kapetan, i Joef Horkai, andarmerijski major, zapovednik islednih organa Ar
mije. Predmet konferencije bio je: poloaj javne bezbed
nosti grada Novog Sada i njegove okoline.
Posle dueg savetovanja prisutni su se sloili u sledeem:
poto su, u poslednje vreme, uestale sabotae, paljevine,
ubistva i drugi atentati, neophodno je pootriti mere da bi
se ouvala javna bezbednost. U tu svrhu konferencija je pred
loila da se pojaaju policijske patrole vojskom; da se i na
dalje odravaju manje racije, iznenadno i po kvartovima, takoe u sadejstvu s vojskom. Jednoduna je bila i odluka o
neophodnosti
odravanja
racije
sa
veim
opkoljavan]em
(podvukli autori). Za odgovarajuu oruanu siju pobrinue se
komandant mesta.

35

514

Dr J. M i r n i , Sistem jedinstvenog rukovodstva, 16.

Smatrajui da je garnizon nesrazmerno mali u odnosu na

teritoriju, broj i postojanost sabotanih akcija, utoliko pre
to konci sabotanih akcija u okolnim mestima vode u Novi
Sad, kao centralu (podvukli autori), konferencija trai da se
andarmerijska kola iz Njirehaza premesti u Novi Sad.
Takoe je traeno brojno poveanje policije putem otvaranja
jedne policijske kole, zatim poveanjem broja koncipijenata,
nadzornog i detektivskog osoblja pri ma. kr. policiji. Pola
zei od injenice da se uesnici NOP-a regrutuju preteno iz
redova omladine, konferencija se zaloila da nezaposleni i
lica koja se bave politikom a pripadaju Srbima ili Jevrejima,
stari izmeu 1832 godine, budu smeteni u radne (logore
odakle bi bili upueni na rad u Maarsku.
Konferencija je i za ogranienje policijskog asa (na 23 .);
pootrenu
kontrolu
legalnog
prelaska
Dunava;
najstrou
kontrolu dunavske obale; poveanje broja osoblja kapetanije
pristanita; reviziju birtakih dozvola i zatvaranje onih gos
tionica koje poseuju Srbi u velikom broju.
1 u pogledu zakljuaka prisutni su bili jednoduni, zahtevajui da se:
S
obzirom na izvanredni poloaj grada, kao i na to da
se javni mir moe obezbediti samo na taj nain, konferen
cija smatra za potrebno da se mere iznete u svim takama
hitno i prekoredno uvedu, jer njihovu potrebu iziskuje gra
nini poloaj varoi, teki ekonomski poloaj, stalno vra
anje nepouzdanih elemenata, kao i okolnost da se ubudue
moe raunati sa poveanjem atrociteta.M (u stvari, misle
na poveanje broja akcija NOP-a).
Videli smo da se na ovaj konferenciji na jednom mestu
preporuuje i postupak u vezi sa gostionicama koje dre Srbi.
Kada govori o pojedinim primerirna koji treba da ilustruju
protusrpsku politiku okupatora u Novom Sadu, podnosilac
ve korienog izvetaja Pro memoria, osim drugog navodi
i to da su od Srba u svim sluajevima oduzete dozvole za
toenje alkoholnih pia. Zakljuak sa konferencije pokazuje
da je u tom pogledu ipak bilo izuzetaka.37
Ovaj sastanak spada u red onih ije su odluke i zahtevi
imali znaajnog uticaja na kasnije dramatine dogaaje poz
nate pod imenom racija. Istoga dana kada je odrana konfe
rencija, 7. oktobra 1941. godine, na osnovu jednog po36 MSRV AO 8587 Originalni zapisnik sa konferencije od
7. X 1941.
37 MSRV AO 19882 MK X F 1/170198.

515

verljivog konfidentskog izvetaja, Komanda m. kr. segedinskog 5. andarmerijskog okruga obavestila je sve podreene
komande da se u Novom Sadu i drugim mestima Bake mogu
oekivati paljevine i druge komunistike akcije veih razmera. Prema istim izvorima, neki hrvatski vojnici koji esto
prelaze granicu, nose sa sobom rune granate, revolvere
i eksploziv radi pomaganja gore navedenih akcija (odnosi
se na grupu Dalibora Francistija). Da bi se te akcije spreile,
Komanda izdaje nareenje da se upozore svi vlasnici preuzea, magazina, stogova kudelje, slame, sena i dr. da budnije
uvaju svoju imovinu. Svaka aljkavost u tom pogledu kanjavae se po zakonu. andarmerijska preventivna sluba tre
ba da vri kontrolu eljeznike i vanih deonica drumske
mree, da esto obilazi objekte koji mogu biti predmet di
verzantskih akcija, da se pogranine andarmerijske stanice
du Dunava i Tise poveu sa pograninim lovcima, naroito
radi uvanja prelaza, kontrole stranaca i osobito sa ciljem
da se sprei krijumarenje oruja.38
Posle ovog dopisa, u sklopu sve tenje saradnje sa voj
skom, veliki upan Ba-bodroke upanije je odrao sastanak
sa komandantom 15. (somborske) brigade, kasnijim akterom
u novosadskoj raciji, kao i sa predstavnikom andarmerijske
komande u Somboru pa je 10. oktobra 1941. uputio ministru
unutranjih poslova predloge mera radi spreavanja sabotanih planova komunista.39
Ministar unutranjih poslova je 10. novembra 1941. obavestio glavnog kapetana policije ta je od predloga veiikog
upana ve realizovano i ta sve treba u tom smislu jo preuzeti. Tako se vidi da je pojaano uvanje granica, ali da
treba pojaati kontrolu prijavljivanja i odjavljivanja, da es
tim racijama treba otkrivati infiltrirane elemente i skriveno
oruje i eksplozivni materijal. Takoe se insistira na formi
ranju to ire obavetajne mree sastavljene od domaeg,
patriotskog stanovnitva.4"
Usvajajui zahteve sa sastanaka u Novom Sadu i Sombo
ru, Ministarstvo unutranjih poslova premestilo je u Novi
Sad andarmerijsku podoficirsku kolu iz Njiredjhaze (120
polaznika) i policijsku kolu iz Koia (200 ljudi). Osim po
veanja policijskih snaga, lukim kapetanijama su se morala
obezbediti i savremenija tehnika sredstva. Istovremeno, mi
38

MSRV AO m. gra. K 12/344.

MSRV AO 19882 MK X F 3/2932 Dopis velikog u
pana ministru unutranjih poslova od 10. X 1941.
40 MSRV AO 7603 i m. pol. K 3/93.
39

516

nistar unutranjih poslova preuzima mere kod ministra od

brane kako bi se ostvarila to tenja saradnja izmeu pogra
ninih lovaca i lukih kapetanija. 1) grupi odgovornih lica koja
su smatrala da je Novi Sad grad u kome je bezbednost naj
ugroenija, spadao je i nadleni vojni zapovednik za Baku,
komandant 5 (segedinskog) korpusa. Ovo miljenje nije bilo
ni malo bezazleno jer je, bez sumnje, imalo odreenog uticaja
na donoenje odluke o proirenju racije i na Novi Sad. U
skladu sa svojim stavom, komandant 5. korpusa predlae ge
neraltabu da se 2. konjika brigada iz Subotice prebaci u
Novi Sad. Umesto da prihvati ovaj predlog, generaltab je
ovlastio komandanta 5. domobranskog korpusa da u Novi Sad
premesti Komandu korpusne artiljerije.41
Tokom poslednja tri meseca 1941. godine sudovi u Bakoj
odrali su niz procesa po kratkom postupku sa brojnim smrt
nim presudama. Krajem 1941. godine vrene su pripreme za
suenje preostalim uhapenim pripadnicima NP-a n j i h
oko 312. Pregledom spiskova uhapenih, uglavnom lanova
KPJ, Skoja i simpatizera NOP-a, sa ciljem da se utvrde mesta
u kojima su oni stanovali, dolo se lako do zakljuka da su
oni iz Novog Sada i drugih mesta june Bake. Dakle, sa te
ritorije nastanjene preteno slovenskim ili, jo preciznije re
eno, srpskim ivljem. I ova injenica, uklopljena u mozaik
dogaaja koji su prethodili raciji, imala je svoje mesto i
znaaj.
U eri forsiranog suenja i izricanja smrtnih presuda, to
kom brutalnog razraunavanja sa snagama NOP-a u poslednjem kvartalu 1941, izvetaji sa terena upueni nadlenima
u Budimpeti poprimaju sve alarmantniji karakter. Tako ef
kapetanije u Novom Sadu . Zombori upozorava svoje pretposatvljene da se sa sigurnou mogu oekivati nove akcije.
Na takav zakljuak ga, veli, upuuje osvetoljubivi karakter
srpskog naroda, koji e svakako, akcijama reagovati na ma
sovna hapenja i suenja. Pored molbe za uvoenje niza pre
ventivnih mera u gradu, poveanje broja policijskih detektiva,
izgradnju masovne mree sistema poverenika i dounika dr
avne bezbednosti i dr., Zombori predlae sprovoenje opse
ne racije u elom rejonu Dunava i Tise.42 O ove alarmantne

41 Dr J. M i r n i , Sistem jedinstvenog rukovodstva, 1718;

MSRV AO 19875 MK III F 22/1824 Odgovor ministra unutra
njih poslova velikom upanu u vezi sa njegovim predlogom i
zahtevom od 10. X 1941.
42 Dr J. M i r n i , Sistem prekog suenja, 8 1 .

517

signale sa terena budimpetanska centralna uprava se nije

ogluila, pa je. tako, na samom kraju oktobra 1941. godine
(28. 31. oktobra) predstavnik Politikog odeljenja Glavne
kapetanije u Budimpeti boravio u Novom Vrbasu i Novom
Sadu, sa zadatkom da proui nacionalno pitanje kao i prob
leme iz oblasti javne bezbednosti. Osmog novembra 1941. go
dine Politiko odeljenje Glavne kapetanije poclnelo je iscrpan
izvetaj ministru unutranjih poslova o rezultatima ove misije.
Zakljuak ovog izaslanika o dranju ku'Iturbundovaca u
N. Vrbasu i Novom Sadu je da je ono antimaarsko; da se
Nemci meusobno pozdravljaju sa hajl Hitler!- da su im
izlozi radnji prepuni propagandnog materijala sa velikim sli
kama voe Rajha; jednom reju, da se kulturbundovci pona
aju kao da su u Nemakoj. Uzroke tome ovaj inovnik na
lazi u vrstom verovanju kulturbundovaca da se u Bakoj
radi o privremenom stanju, ije e definitivno reenje dovesti
do prikljuenja ovih teritorija Rajhu. Istina, situacija se, pos
le uvoenja graanske uprave u drugim optinama, neto smi
rila, ali nacionalne suprotnosti i dalje postoje, tvrdio je ovaj
funkcioner policijske kapetanije.
Nakon dea izvetaja u kome se daju podaci o radu oku
patorskih legalnih partija i drugih organizacija, sledi opis
koji se odnosi na Komunistiku partiju Jugoslavije. I tu se
podvlai da je u Novom Sadu, posle okupacije, kao podzemna
organizacija nastavila sa radom KPJ, formirana jo za vreme
Jugoslavije. I ne samo to je nastavila svoju aktivnost, nego
je taj rad jo vie intenzivirala. Proirenje organizacija kao i
poveanje broja teroristikih i sabotanih akcija izvetaj ocenjuje kao posledicu tenje da se potkopa maarska drava,
to je, dakako, bilo tano.
Mada prividno nedovoljno jasna, zanimljiva je sledea
konstatacija.
U rad komunista ukljueni su od avgusta i srpski na
cionalisti. Meu njima se nalaze predstavnici svih slojeva
biveg srpskog drutva. Takoe, naroito, uestvuju bivi
oficiri, slubenici, andarmi, policajci, studenti -seljaci kao
i lanovi porodica poginulih etnika... Ovi srpski nacio
nalisti ... sarauju sa komunistikim elementima, ali ne
na liniji klasne borbe. Za sada je vrlo teko konstatovati
gde poinju a gde se zavravaju akcije komunista, odnosno
nacionalista.
Neprecizno formulisana i shvaena, ova konstatacija vi
sokog policijskog slubenika potvruje da su okupatorske vla
sti tano uoile da se oko Komunistike partije Jugoslavije
518

i u Bakoj poeo stvarati iroki svenarodni front za borbu

protiv okupatora i faizma.
Kao odgovor na energine akcije maarskih okupator
skih vlasti, sledila je tvrdi dalje u svom izvetaju izasla
nik policijske kapetanije pojaana kontraofanziva pripad
nika NOP-a, da bi krajem oktobra dolo do osetnog smanje
nja sabotanih akcija u gradu. Po miljenju podnosioca iz
vetaja, veina pripadnika podzemne organizacije sklonila se
iz Novog Sada u okolinu, najverovatnije samo privremeno. To
znai da e se oni prvom povoljnom prilikom vratiti u grad
i da e nastaviti sa teroristikim i sabotanim akcijama. Nas
tavak tih akcija treba oekivati i stoga jer je srpski narod, po
miljenju izaslanika, poznat po svojoj sklonosti za krvnom os
vetom. Kako su suenja koja donose smrtne presude u toku,
ne treba da iznenauje to su formirane nove organizacije ra
di osvete onih to su pogubljeni.
U izvetaju se istie da se izvrioci nezakonitih dela kri
ju u srpskim delovima grada, gde im srpsko stanovnitvo
daje podrku. Uobiajene kontrole se tee mogu sprovesti me
u srpskim stanovnitvom, jer su legitimacije izdate za vreme
Jugoslavije. Pored toga, ima veoma mnogo falsifikovanih le
gitimacija, poto su nepoznata lica iz zgrade bive jugosloven
ske policije ukrala peat i formulare za legitimaciju,43 to je,
naime, bilo tano.
Kao to smo ve ranije rekli, do okupatorske legitimacije
se teko dolazilo. To potvruje i podnosilac izvetaja Pro
memoria, koji kae da u Novom Sadu Srbin ili uopte ne mo
e da doe do legitimacije, ili do nje dolazi samo uz jake veze.
I to je bila jedna od diskriminatorskih mera koje su preduzimane prema Srbima.44
Sve to je izneto u izvetaju politikog odeljenja Kapeta
nije, ma koliko sadravalo elemente istine, ima jedinstvenu,
generalnu ne samo antikomunistiku, nego i antisrpsku ten
denciju. Prema njemu, u komunistikom pokretu, na ovaj ili
onaj nain, uestvuje ceo srpski narod i to jedino on! Rezul
tati istrage sprovedene od strane okupatorskih vlasti sigurno
nisu davali osnovu za tako jednostran zakljuak. Meutim,
ta konstatacija, kao sastavni deo onoga to se preporuivalo
na kraju izvetaja i svega onoga to je prethodilo i sledilo
raciji i to se dogaalo za vreme tog krvavog pokolja, uklapa
se u sasvim odreenu politiku liniju okupatorskih organa
43 MSRV AO 19875 MK III F 19/2849 Izvetaj od 8.
XI 1941.
44 MSRV AO 19882 MK X F 1/170198.
519

vlasti na terenu i odreenih politikih krugova u Budimpeti.

Iz tog zahteva se gotovo nametao, neto uproeno, sledei
zakljuak: jedini koji ozbiljno ugroavaju stvoreni novi pore
dak jesu komunisti; u redovima komunista nalaze se Srbi,
koje pomae masa srpskog naroda; da bi se obezbedio mir i
red treba se, dakle, obraunati sa Srbima!
I zaista, evo ta se konkretno predlae na kraju tog iz
vetaja: 1) Uvoenje specijalnih pograninih legitimacija;
2)
Sprovoenje racije irokog obima; 3) Budnija prismotra
prilikom prelaska granice; 4) Stvaranje mree poverenika slu
be bezbednosti u svakom bloku kua, u svakoj ulici; 5) Broj
novosadskih detektiva treba bar udvostruiti.45 Kao to se iz
ovog i drugih dokumenata moglo videti, razliiti izvetaji slati
iz Bake u Budimpetu, svaki na svoj nain, upozoravali, su
nadlene na sve teu situaciju u junom kraju, koja sve
ozbiljnije ugroava stvoreni poredak. Jedni su tu opasnost
videli u komunistikom organizovanju, drugi u povezivanju
srpskih nacionalista (u stvari rodoljuba) sa komunistima, tre
i u povratku brojnih proteranih Jevreja, dobrovoljaca i dru
gih sumnjivih elemenata, etvrti u nezadovoljstvu Srba nacionalno-socijalnim i kulturno-politikim poloajem, itd. Pominje se i nezadovoljstvo drugih nacionalnosti, ali se ono ocenjuje u granicama tolerantnosti. Sve u svemu iz navedenih iz
vetaja nametao se jednstven zakljuak da su Srbi najnemir
niji i najopasniji element, a njima se kao nepoeljni mogu
pridruiti i Jevreji.
Iako su pripadnici NOP-a davno napustili nadu da e im
stii sovjetski padobranci, maarske vlasti nisu prestajale da
veruju u tu mogunost. Tako provincijski glavni kapetan ma.
kr. provincijske policije 25. septembra 1941. trai od svih po
licijskih kapetanija i ispostava da preduzmu odgovarajue me
re kako bi spremno doekali dolazak ruskih padobranaca. On
navodi da je prema predviajima efa generaltaba taj dola
zak planiran za otprilike 25. septembar 1941. i da: . . . prema
podacima istrage koja je sprovedena po predmetu organizovanja komunista u Bakoj i Erdelju, ovdanja Komunistika
partija organizovano oekuje dolazak tih padobranaca.46
Slino nareenje izdato je i od strane andarmerijske ko
mande. Tokom novembra 1941. okupatorske vlasti su, ak organizovale slubu none odbrane od padobranaca. Na elu ove
slube nalazili su se komandanti pojedinih garnizona. Za pot

45 MSRV AO 19875 MK III F 19/2849.

46 MSRV AO m. pol. K 3/82.
520

rebe ove slube njima su bili podreeni svi organi andarme

rije i policije, vatrogasci, noni uvari vojnih preduzea, u
vari nasipa, putari i lanovi organizacija Leventa.47
Meu poslednje mere sa ciljem da se inicijativa u borbi
protiv NOP-a vrati u ruke vojske spadaju one iz decembra
1941. Tada 2. (kontraobavetajno) odeljenje 5. korpusa izdaje
naredbu policijskim kapetanima i sreskim naelnicima da se
od Jevreja i drugih nepoeljnih lica pokupe radio-aparnti. Cilj
ove mere bio je da se onemogui uticaj propagande Velike
Britanije i Sovjetskog Saveza, ije su se e m i s i j e masovno slu
ale. U to vreme deluje i specijalna ekspozitura 5. korpusa
u potama koje su kontrolisale prepisku graana. Sadrina pi
sama ocenjenih negativno, tj. kao neprijateljska, mogla je biti
povod za izvoenje pred vojni sud, odnosno kao razlog pokre
tanju krivinog postupka ili policijske prismotre kod graan
skih organa vlasti. Osim Novog Sada, i u drugim veim mesti
ma postojali su vojni cenzori za kontrolu tampe. U Novom
Sadu je uspostavljena i ispostava islednike komande nael
niku generaltaba ma. domobranstva. Ova ispostava je odr
avala najdirektnije veze sa svim organima civilne uprave.48

Pokretanje lista na srpskom jeziku Nova pota

Vie kao kuriozum naveemo jedan neobian dogaaj
iz tog vremena, od 18. septembra 1941. Toga dana u 10 . i 30
minuta, nad Novim Sadom tj. na obali Dunava i nad srpskim
delom grada, jedan nemaki avion bacao je letke u velikoj ko
liini. Sadrina letaka predstavljala je poziv predsednika
Srpske vlade srpskom stanovnitvu da obustavi otpor i ru
enje te da se, do 17. septembra 1941, vrati svojim kuama.49
No, i maarski su okupatori, suoeni sa intenzivnom politi
kom i agitaciono-propagandnom delatnou NOP-a smatrali za
47
MSRV AO m. voj. K 1/199 Odbrana od padobranaca:
uputstvo od 25. XI 1941; dr J. M i r n i , Sistem jedinstvenog ru
kovodstva, 18.
4 8 D r J . M i r n i , Sistem jedinstvenog rukovodstva, 20.
Osim Radio-Londona i Radio-Moskve, meu najsluanije radio-stanice od kraja 1941. godine uvrstila se i Radio-stanica Slobod
na Jugoslavija, koja je poela sa radom 11. XI 1941. u SSSR.
Slobodna Jugoslavija je prenosila ratne izvetaje i saoptenja
Vrhovnog taba NOV i PO Jugoslavije i time popularisala NOB
u zemlji i inostranstvu.
49 MSRV AO 19887 MK V F 2/159160.

521

potrebno da joj se suprotstave efikasnije nego do tada. Tako

je 16. decembra, izaao u Novom Sadu prvi broj lista na srp
skom jeziku pod nazivom Nova pota. tampan u tampariji
Uranija, Futoki put br. 6, list je svakodnevno izlazio (osim
ponedeljnika) sve do 6. juna 1944.
Izlazak ovog lista ima svoju predistoriju, koja poinje jo
aprilskih dana. Naime, 21. aprila 1941. godine dvojica novi
nara podnela su molbu efu maarskog kraljevskog general
taba Henriku Vertu da im se odobri pokretanje jednog lista
na srpskom jeziku. Dva dana pre ove molbe, 19. aprila, isti
novinari su se obratili molbom uli Krameru, da svojim auto
ritetom podupre njihovu elju za pokretanjem novina na srp
skom jeziku, uz opirno obrazloenje jedne takve potrebe.
Na te molbe maarski okupatori nisu nita odgovorili. Raz
lozi tog stava samo se mogu nagaati. Moe se pretpostaviti
da je okupator s poetka verovao da e pokoriti srpsko sta
novnitvo, pogotovu posle terora sprovedenog nad njim, te
nije smatrao za potrebno da se i preko tampane rei jednog
lista vri uticaj na njega. Kako su se nadanja u poslunosti
Srba i njihovu spremnost da prihvate okupaciju izjalovile,
maarske vlasti su odluile da dozvole pokretanje Nove pole.
Da bi se dobila slika o ulozi koju je trebalo da viri Nova
pota, naveemo u celosti molbu upuenu Henriku Vertu.
Pozivom na oglas presvetlog od 20. aprila tekue go
dine, dole potpisani mole da izvolite izdati dozvolu da bi
se pokrenuo srpski informativni list, nepristrasan, lojalan
i potpuno objektivan. Ovome listu bili bi ciljevi sledei: da
se Srpstvo koje ivi u Maarskoj vaspita da bude mirno i
spokojno i da se vlada prema dananjem duhu vremena,
da bude informisano o svim najnovijim dogaajima u zem
lji kao i u inostranstvu, isto tako i o naredbama i uputstvima mesnih vlasti. Osim toga bi u naem listu odmah
na poetku izdali lekcije na maarskom jeziku i to za one
nae itaoce koji bi hteli da naue lepi maarski jezik u
svom sopstvenom interesu.
Urednitvo lista bi se, prirodno, vladalo prema uputstvima mesnih vlasti, i u sluaju potrebe voljno je pod
vrgnuti se i cenzuri.
Da bi se ostvario ovaj plan ohrabrila nas je okolnost
to Srpstvo koje ivi u Maarskoj nema nijedan list na
svome maternjem jeziku i zbog toga veruje u zlonamerne
tendenciozne vesti koje mogu tetno delovati na ovdanje
prilike. Ovaj narod, koji je potpuno neinformisan o no
vim dogaajima sadanjice, moe se obavestiti samo sa
izdavanjem jednih novina koje bi izlazile na maternjem
jeziku, tako da bi postali lojalni graani maarske drave,
isto tako korisni i posluni kao to su bili do 1918. godine
u jesen, do stvaranja Jugoslavije.

522

U plan je uzet za odgovornog urednika stari, iskusni,

u Novom Sadu roeni, u maarskim kolama vaspitani,
maarskim duhom proeti novinar, koji je ve izdavao na
maarskom jeziku 1917. godine nedeljni list pod naslovom
Smotra. Isto tako je, u vie mahova, izdavao neke nedeljne listove za vreme jugoslovenskog reima i bio saradnik
maarskih listova. Na ovaj nain, njegova linost prua
punu garanciju da e mu list u svakom pogledu odgovarati
odreenom cilju i da e efikasno potpomoi maarske vla
sti oko izvoenja maarizacije Bake. Glavni urednik, iz
dava i vlasnik je isto tako roen i zaviajan u Bakoj,
poseivao je maarske kole, isto tako je proveo jednu
godinu u koli u Budimpeti i u ono vreme je izdavao, ure
ivao i bio vlasnik novina Hetfei ujsag (Htfoi ujsdg).
O
obadvojici mogu dati opirnije reference: ula Kra
mer, voa Maara u Novom Sadu, Andre Dee, i Toman
andor, urednici Reggeli Ujsg-a, Ferenc Blaek, saradnik
Reggeli Ujsdg-a, Jano Abraham, trgovac, i drugi ugledni
Maari.
Naslov novoga lista koji je u planu bie Na glasnik.
Glavni urednik, izdava i vlasnik bio bi Duan amprag, a
odgovorni urednik bi bio Velislav Spasi.
U nadi da e visoko cenjeni naoj molbi izai u susret,
molimo da primite izraze nae lojalnosti.
Novi Sad, 21. aprila 1941.
Glavni urednik
amprag Duan

Odgovorni urednik
Spasi Velislav,novinar
Filipa Vinjia11

Izdava i vlasnik tamparije

Futoka ulica 6.50
ta su imali u vidu tj. kakvu su ulogu namenili Novoj
poti predstavnici okupatorske vlasti, vidi se i iz prekornih
rei koje je upan Novog Sada dr Peter Fernbah uputio
predstavnicima Srpstva iz Novog Sada 18. januara 1942. go
dine povodom krvavih dogaaja i pokolja u ajkakoj: Gos

50
Molba od 10-og zavedena je u Ujvidk TJV. Katonai parancsnoksg pod br. 892, a molba od 2. pod brojem 25 od 26.
IV 1941; MSRV AO Fond Vojni sud, Novi Sad S 353/944 Vojni
sud Vojne oblasti NOV Jugoslavije za Baku i Baranju, 27. XI
1944, osudio je na kaznu smrti streljanjem kao narodne nepri
jatelje zbog sluenja okupatoru putem propagande i kao agita
tore.-..: Vojislava Matia, novinara, odgovornog urednika i su
vlasnika Nove pote, Vladimira Veljkovia, biveg policijskog i
novnika, efa administracije, suvlasnika i blagajnika Nove pote,
Miodraga Braovana, uitelja, suvlasnika i saradnika Nove pote
i Velislava Spasia, novinara, saradnika Nove pote.

523

podo! Vi ste duhovne voe Srpstva u Maarskoj. Uzmite pero

u ruke i piite lanke u vaim novinama. Ako iskreno stojite
na stanovitu lojalnosti prema maarskoj dravi, onda izvolite
pa to propagirajte.. .51

Okupatorske politike stranke, staleke, verske, kulturne i

druge organizacije u Novom Sadu krajem 1941
Prisajedinjenje Bake Maarskoj
Zbog svoje specifine uloge i zadataka koje je imao, re
im vojne uprave nije smatrao za potrebno da prui ire mo
gunosti za organizovanje i delatnost politikih stranaka. Situ
acija se, u tom pogledu, popravila uvoenjem graanske up
rave, mada su neka ogranienja i dalje ostala na snazi. Osim
politikih stranaka, koje su se poele formirati od avgusta
1941, stvorena su i mnoga staleka, verska, kulturna i druga
drutva i organizacije. Bez obzira na njihovu masovnost ili
stepen organizovanosti, sva su ta drutva vrila odreenu i ne
beznaajnu ulogu u psiholokom i politikom pridobijanju
masa na okupiranim teritorijama. Isto tako, sve organizacije
koje su radile u Novom Sadu bile su prisno povezane sa oku
patorskim vlastima, to se vidi i iz injenice da su na elu tih
drutava i organizacija stajali istaknuti faisti. Preko njih
sprovoena je politika faistikog okupatora, u ijoj je osnovi
leala politika nacionalne netrpeljivosti i ovinistike isklju
ivosti izmeu Maara i slovenskog ivlja, u prvom redu Sr
ba. Nezavisno od niza elemenata po kojima su se meusobno
51
MSRV AO 8532, 14/33, 1824 Zapisnik o sasluanju dr
Jovana Nenadovia od 5. aprila 1945; 1825 Zapisnik o sasluanju
in. Dake Popovia od 5. aprila 1945; 1826 Zapisnik o saslua
nju in. Danila Kaanskog od 6. aprila 1945. Od Srba ovom sa
stanku bili su prisiljeni da prisustvuju: bivi jugoslovenski mini
star poljoprivrede Svetozar Stankovi, bivi jug. ministar agrarne
reforme i ban Dunavske banovine Daka Popovi, bivi novosadski
gradonaelnik dr Milo Petrovi, bivi gradski potpredsednik dr
Obrad Milutinovic, bivi upravnik bolnice dr Jovan Nenadovi,
privatni inenjer Danilo Kaanski i zemljoposednik Pavlc Pccija
Popovi. Vojni sud Vojne oblasti NOVJ za Baku i Baranju
u Novom Sadu, 22. XI 1944. osudio je dr Obrada Milutinovia
na kaznu smrti streljanjem i zbog toga to je kao aktivni lan
odbora etnikog udruenja za Vojvodinu ,izdajnika Drae Mihailovia, davao redovnu novanu pomo i uestvovao na sastanci
ma toga udruenja na kojima su donoene odluke o borbi pro
tiv NOP-a ... S broj 438/44.

524

razlikovali, zajedniko im je bilo da su sva drutva, organiza

cije, politike stranke i dr. teili zapostavljanju Velike Ma
arske u kojoj bi bila obezbeena politika vlast maarskih
veleposedniko-buro kih struktura i hegemonija maarske
nacije kao vladaj ue.
Da uloga i uticaj pomenutih drutava nisu bili mali moe
nam dokazati podatak o njihovom broju u Novom Sadu kra
jem oktobra 1941. godine. Ne raunajui politike stranke, kao
ni Kulturbund, u to vreme je u gradu bilo 40 prosvetnih, 73
industrijskih, 58 sportskih, 62 humana i jo 49 raznih dru
gih udruenja.52
Posle kraeg pregleda politikih stranaka, naveemo po
imenino i neka drutva.
Sve do ulaska Nemaca, u Maarsku, marta 1944. godine,
Partija maarskog ivota (Magyar let Prtja) bila je vladina
stranita tj. osnovni realizator i nosilac okupacione politike,
kojoj je pripadao sav rukovodei administrativni aparat. Neke
zabrane, koje su se striktno primenjivale kod drugih partija
ili organizacija, kod ove su veto otKianjane. Prirodno je aa
je Partija maarskog ivota, po svojim osnovnim politikim
Koncepcijama, bila aesniarska. U unutranjoj politici teila
je ouvanju postojeeg sistema, posebno krupnm latifundija
i veleposeda, a u spoljnoj politici cilj joj je bio vaspostavljanje Velike Maarske. Sa formiranjem mesnih organizacija
PiVi poelo se i u Novom Sadu neposredno posle ukidanja
vojne uprave, i ve krajem 1941. godine, odnosno poetkom
1942, one su bile formirane na itavoj okupiranoj jugoslovenslcoj teritoriji. Na elu PM u Novom Sadu, kao poasni pred
sednik, nalazio se veliki upan grada dr Peter Pernbah
Koristei sva raspoloiva sredstva i mogunosti, Partija
maarskog ivota nastojala je da se prikae ne samo kao
politika stranka, nego, vie od toga, kao politika organiza
c i j a svih Maara. Imajui to u vkiu, razumljivo je to su u
njene redove stupali gotovo iskljuivo Maari, ipak, jo u
oktobru 1941. godine injeni su prvi pokuaji preko pojedinih
kolaboranata iz redova predratnih srpskih i nrvatskih politi
ara, da se i deo lojalnih predstavnika ova dva naroda uk
ljui u PM. Od marta i aprila 1942. godine, posle racije, u
radu PM neto veeg uea uzima sasvim mali deo srpske
buroazije. Meutim, iako je propaganda za ulanjivanje i
pristupanje stranci meu Srbima i ostalim slovenskim naro
dima bila vrlo jaka, iako je deo krupne srpske buroazije,
52
53

MSRV AO 19875 MK III F 19/28-49.

Isto; dr J. M i r n i , Sistem faistike okupacije, 2 6 .
525

uglavnom, potpomagao akciju rukovodstva PM, ipak je ona

meu Srbima bila formirana u svega nekoliko mesta Bake
i imala neznatan broj lanova. Drugim reima, pokuaj uvla
enja slovenskih naroda u redove PM, s obzirom na njene
politike i druge ciljeve, doiveo je potpun neuspeh,54 mada
su iredentisti i kvislinzi, oigledno, raunali da e psihozu
straha posle racije moi da iskoriste za kakvo-takvo omasov
ljenje stranke. Krah sa pokuajem organizovanja okupator
ske hortijevske partije predstavljao je veliki politiki uspeh
narodnooslobodilakog revolucionarnog pokreta i bio rezultat
njegovog upornog politikog rada i oruanih akcija, dodue
ne naroito brojnih, ali zato politiki znaajnih.
Partija maarske obnove (Magyar Megujuls Prtja) po
ela je sa osnivanjem svoje organizacije u Novom Sadu u no
vembru 1941. Na njenom elu nalazio se Bela Imredi. Ova
partija je traila vee oslanjanje na faistiku Nemaku u ci
lju sigurnijeg ostvarenja tenji za restauriranjem nekadanjih
granica Maarske. U unutranjopolitikom pogledu, osim os
talog, bila je za otriji kurs prema Jevrejima, dok su prema
njoj ostale nacionalnosti imale biti jo vie zapostavljene
na raun favorizovanja Maara. U Novom Sadu ova organiza
cija obuhvatila je mali broj lanova (oko 6% svih Maara) iz
redova bogatih trgovaca, zanatlija i dela inteligencije.55
Stranka strelastih krstova, tzv. njilai, bila je izrazito
i
otvoreno orijentisana faistika partija, organizovana po
uzoru na nacistiku Hitlerovu i faistiku Musolinijevu stran
ku. Zahvaljujui uspesima sila osovine na Istonom i drugim
frontovima, kao i svojim toboe socijalnim zahtevima, koji
su, u stvari, predstavljali istu demagogiju, njilai su krajem
1941. i u 1942. godini imali prilino uspeha u formiranju svo
jih organizacija, naroito u severnoj Bakoj i u Potisju. Nji
lai su, u naelu, bili protiv prijema Srba u svoje redove. Sa
formiranjem svojih organizacija u Novom Sadu njilai su
otpoeli sredinom septembra 1941. godine. Rukovodilac im je
bio Gabor Januko a lanovi su regrutovani preteno iz re
dova radnika, zavedenih antikapitalistikim demagokim pa

54 Dr J. M i r n i , Sistem faistike okupacije, 26; Nova

pota, 12. IV 1942; Dlvidki Magyarsg 14. X 1941. i 31. III i
31. V 1942.
55 MSRV AO 19875 MK III F 19/2849; dr J. M i r n i ,
Sistem faistike okupacije, 2627.

526

rolama i negativnim stavom prema krupnim

zatim neto inovnika, zanatlija i inteligencije.56

veleposedima,

Socijaldemokratska partija Maarske i Stranka malih posednika (Kisgazda P-.V.;) nisu ispoljile veu aktivnost na pro
irenju svojih organizacija u june krajeve, dok smo o elatnosti Nacionalnog centra za rad ve govorili.
Jo od maja 1941. godine omladina je bila nasilno obuh
vaena organizacijom zvanom Levente. Bila je to jedna vrs
ta poluvojnike organizacije radi predvojnike obuke, poveza
na sa ovinistikim i iredentistikim vaspitanjem. Pozivajui
se na odgovarajue zakonske odredbe, ovom organizacijom
su 1941. godine bi'.a obuhvaena godita od 1920 (ukoliko je
neko sluajno izostao od sluenja redovnog vojnog roka) o
1928, s tim to se ta obaveza svake naredne godine sukcesivno
proirivala na mlaa godita. Oni omladinci koji su pohaali
kole ili studije samim tim su bili ukljueni u Levente i
obuku obavljali u okviru nastave. Ostali obveznici Levente
su jednom preko nedelje imali obuku s tim da su nedeljom
posle obuke, a prema veroispovesti, kolektivno odlazili u crk
ve na bogosluenje.57
Od borakih organizacija, iji su lanovi uivali odreene
beneficije, spominjemo: Viteki sto, formiran jo za vreme
vojne uprave; Maarski savez uesnika rata (Magyar Tzharcos Szovetsg) i Zemaljski savez ratnih invalida, ratnih udo
vica i iratne siroadi (Hadiroklkantak Hadizvegyek s Hadirvk Orszgos Szovetsge).
Od masovnih enskih okupatorskih organizacija navodi
mo: Nacionalni savez maarskih ena (Magyar Asszonyok
Nemzeti Szovetsge) i Jedinstveni enski tabor (Egyesiilt Noi
Tbor).
Rasistika drutva b i l a s u : Turanski lovci (Turani Vaaszok) i Savez Turul Bokai (Turul Bocskay Bajtrs Egyesiilet).

56 Isto. Po nekim izvorima, koji ne odreuju vreme na koje

se odnosi, broj njilaa u Novom Sadu iznosio je 4.000. Inae,
za nepuna dva meseca u poetku formiranja, u Novom Sadu je
stupilo u redove njilaa 280 lanova.
57 Reggeli Ujsdg od 18. V 1941. donosi Bajorovu naredbu od
6. V iste godine po kojoj su godita 19201922. trebala da se jave
u Dom maarske levente (bivi Sokolski dom Dom kulture)
21. maja; roeni 19231925 26. maja; roeni 19261928 29.
maja 1941; dr J. M i r n i , Sistem faistike okupacije, 2 9 .

527

Staleke zemaljske organizacije, koje su imale svoje fi

lijale i u Novom Sadu, bile su: Baro (Baross Szovetsg), oku
pljala je samostalne trgovce, zanatlije, preduzimae i dr.; po
tom Filijala zemaljskog saveza fabrikanata za june krajeve
(Orszgos Gyriparosok Szovetsge fikja).58
Od tzv. kulturnih organizacija i drutava registrovaemo:
italaki krug i udruenje gazda na Telepu; Graanski ma
arski pevaki hor; Slobodni univerzitet; Novosadski pevaki
hor Banaana, i, naravno, DMKS. Ova poslednja zasluuje ne
samo da bude opet pomenuta, ve da se o njoj jo kae neto
vie.
U vreme osnivanja podrunice DMKS u Novom Sadu sa
dr Ivanom Nadom na elu, sredinom avgusta, konstatovano
je da je, kao to smo ve izneli, novosadska organizacija oku
pila 11.000 lanova i da je propaganda za dalji upis u toku.59
Ukidanjem vojne uprave Kulturni savez Maara u Bakoj
nije prestao sa svojom politikom aktivnou. Pre bi se moglo
tvrditi suprotno. Poznato nam je da se dozvole za dranje rad
nji, za zapoljavanje itd. nisu mogle dobiti bez uverenja o
nacionalnoj vernosti koje je izdavao DMKS. Kakav je nje
gov stav bio po tom pitanju, svedoi nam okrunica DMKS
od 2. oktobra 1941.
Stiglo nam je bezbroj aloi o tome da razne filijale
udruenja i lica izdaju Nemcima, Srbima, Jevrejima itd.
uverenja o nacionalnoj vernosti.
Nije potrebno objanjavati da kr. vlada eli, posred
stvom DMKS-a, Maarima junih krajeva dati privilegije,
nametenje itd. Ne moemo, dakle, dozvoliti da se ovakva
uverenja o nacionalnoj vernosti izdaju i licima koja nisu
Maari odnosno nisu lanovi Maarskog kulturnog saveza.
Dakle, ponovo pozivamo kako nae podrunice tako i ula
njena udruenja da od Centrale trae uverenja o nacional
noj vernosti, samo za lanove DMKS-a, uz istovremenu do
stavu odgovarajueg miljenja, a sami ne mogu izdavati
ovakva uverenja.
... Napominjemo da uverenja o nacionalnoj vernosti
izdata od strane Centrale imaju jako veliku reputaciju kod
vodeih ustanova. Savez je ponovo intervenisao u tom smi
slu da vlasti uzimaju u obzir samo ona uverenja o nacio
nalnoj vernosti koja su izdata od strane Centrale Sa
veza ..

58

Dr J. M i r n i , Sistem faistike okupacije, 2829.

Reggeli Ujsdg od 17. VIII 1941, 6.
60 MSRV AO 8471 Okrunica od 2. X 1941.
59

528

Aktivna pijunaa i kontrapijunaa zauzimaju vidno mes

to u delatnosti DMKS-a. Tako u svojoj okrunici od 7. novem
bra 1941, pod oznakom Dostavljanje albi protiv manjina.
Savez ponovo poziva sve podrunice da mu poalju svoje dos
tave protiv manjina i to znaajnije odmah, a izvetaje o optoj situaciji svakog petog u mesecu.1
Pored oznake trogo po veri j ivo, karakteristine za sve
okrunice Saveza, ona od 10. novembra 1941. nosi i obeleje
lino na ruke predsednicima podrunica. U njoj se kae
sledee: Ma. kr. honvedstvo obavetava preko naeg Saveza
rezervne oficire i podoficire da, ukoliko imaju volju da se jave
za slubu kontrapijunae, mogu svriti 56-to dnevni kurs kontrapijunae u okviru vojne vebe.6'2
pijunska delatnost DMKS-a otkriva i okrunica od 21.
januara 1942, dakle onoga dana kada je poela racija u No
vom Sadu. Ona nosi naslov Popis nepoverljivih elemenata,
a sadrina joj je ova:
Molimo da podrunice za teritoriju svake optine popiu i u roku od dve nedelje dostave imenik svih onih slo
venskih i jevrejskih elemenata koji su u maarskom nacio
nalnom pogledu nepouzdani i koje treba smatrati opasnim.
Na popisu se ima oznaiti tano mesto stanovanja, kao i to
da li imenovani ima oruje ili radio-aparat. Ovaj posao je
strogo poverljiv!
Ova okrunica i podaci dobijeni uz njenu pomo trebalo
je da omogue lake fiziko likvidiranje Srba i Jevreja u onim
mestima Bake koja do tada nisu bila zahvaena racijom,
koju je, po miljenju uticajnih iredentista i vladinih funkeionera, trebalo proiriti na celu teritoriju Bake. Ovaj naknad
ni zahtev ak i iznenauje kad se zna da je Savez, putem de
nunciranja nacionalnih manjina, ve raspolagao spiskovima
nepoverlj ivih .3
Istakli smo da je zajednika odlika svih okupatorskih po
litikih stranaka i drugih organizacija i drutava bila tenja
za vaspostavljanjem nekadanje svetostefanske Velike Ma
arske, u koju bi bila ukljuena i Baka. Upad okupatorskih
trupa u ove krajeve objanjavan je kao ispravljanje neprav
de uinjene, navodno, Maarskoj posle prvog svetskog rata,
kada se ova mnogonacionalna drava, zasnovana na nacional61

MSRV AO 8473 Okrunica od 7. XI 1941.

MSRV AO 8474 Okrunica od 10. XI 1941.
MSRV AO 22047 Optunica dr Lea Deaka i dr. od 20.
X 1945.
62
63

529

noj neravnopravnosti i hegemoniji manjine nad veinom, ras

pala na svoje sastavne heterogene elemente. Sve ono to js
uinjeno tokom vojne uprave, a nastavljeno posle uvoenja
graanske uprave, imalo je jedinstven cilj: pripremiti u si ovi
za konano i trajno inkorporiranje jugoslovenskih teritorija
u sastav Maarske, kao jednog od sastavnih delova tzv. No
vog poretka u faiziranoj Evropi pod hegemonijom nacisti
ke Nemake. Bio je to stav maarskih okupatora, koji ne sa
mo da nije bio prikriven nego, naprotiv, istican.
Sutina maarskog stanovnitva stoji u jednom do
kumentu vlade u odnosu na teritorijalne promene koje su
se desile poev od 1938. jeste da se, u ovim sluajevima, u
smislu meunarodnog prava ne moe govoriti o dravnoj suk
cesiji, jer se Maarstvo nije proirilo na raun tuih drava,
ve je dobilo natrag teritorije koje su tokom 20 22 godin.
bile bespravno pripojene drugim dravama. Vraanje terito
rija ne predstavlja za nas, u stvari, nita drugo nego in intw
grum restitutio, pa se i pravne posledice koje iz toga sled
moraju tako tretirati.64
Ovakav stav je u direktnom sukobu sa optim propisima
meunarodnog prava, a ratnog prava posebno. Vojna okupaci
ja jedne meunarodnopravno priznate zemlje ne dovodi do
prestanka njenog postojanja. Otuda prisvajanje novih drav
nih teritorija putem sile predstavlja akt koji se neposredno
sukobljava sa meunarodnim pravnim normama. Svesno ignoriui postojanje mirovnih ugovora koje je sam potpisao i
odredaba ratnog prava, maarski okupator se u okupiranim
krajevima ponaao kao suveren. Znai, okupator nije zaveo
vojnu okupaciju (occupatio bellica) koja iskljuuje promenu
suvereniteta, ve je postupio suprotno tome, vrei subjugaciju jugoslovenskih zemalja, tj. njihovo pripajanje svome dr
avnom podruju. Zbog toga je veina akata maarskog oku
patora predstavljala zloupotrebu okupatorske vlasti,65 sasvim
u duhu prakse koju je primenjivala faistika Nemaka.
Osim ve nabrojanih akata te kategorije, pre nego to
navedemo najeklatantniji primer, evo jo nekoliko sluaje
va koji ilustruju ponaanje okupatora u Bakoj kao suvere
nog nosioca vlasti, posebno u odnosu na imovinu pravnih li
ca iz vremena Jugoslavije.

64 Prema dr J. M i r n i u, Sistem prekog suenja, 62-dokumenat iz Zemaljskog arhiva Maarske: zapisnik sa sednice vlade
od 17. II 1942.
65 Dr J. M i r n i , Sistem prekog suenja, 62.

530

Naredbom od 2. avgusta 1941. ukinute su sve ustanove

radnikog osiguranja iz perioda do okupacije pa su prele u
ruke odgovarajuih okupatorskih ustanova.66
Ministar unutranjih poslova je svojom naredbom od 28.
avgusta 1941. izdao uputstva za popis i oduzimanje imovine
svih ukinutih ili obustavljenih drutvenih ustanova, organiza
cija i politikih partija na okupiranoj teritoriji. Ovim aktom
praktino je izvrena konfiskacija imovine svih zabranjenih
i ukinutih prosvetno-kulturnih, humanitarnih, nacionalnih i
drugih ustanova slovenskog i jevrejskog stanovnitva na te
ritoriji jugoslovenskih zemalja pod maarskom okupacijom.67
Ve smo govorili o upotpunjavanju sistema privrednih
komesara u novarskim, saobraajnim, trgovakim i indus
trijskim preduzcima koje je izvreno 27. septembra 1941.
Maarsko zadruno pravo od 5. novembra postalo je vaee
i na okupiranim teritorijama. Sredinom decembra 1941. za
teena imovina Privilegovane agrarne banke ad prela je, od
lukom vlasti, u ruke okupatorskog Zemaljskog poljoprivred
nog zavoda (Orszgos Foldhitelintzet).68
Najizrazitijii
i
najflagrantniji
pnimer
krenja
normi
meunarodnog prava bila je jednostrana odluka donata na
sednici maarskog parlamenta 16. decembra 1941, kojom
je
nasilno
prisvojeno
suvereno
pravo
nad
okupiranim
jugoslovensklm zemljama. Na pomenutoj sednici parlame
nta jednoglasno je usvojen Zakon o ponovnom priklju
enju osvojenih junih teritorija maarskoj kruni i ujedi
njenju sa ostalim zemljama Maarske. U usvojenom za
konskom predlogu naglaava se da se sinovi june ob
lasti ponovo uzimaju sa bratskom ljubavlju pod zatitu
maarskog naroda; da zakonodavno telo odobrava sve
dotadanje vladine mere preduzete u cdljiu prisvajanja
povraenih teritorija; odluuje se da iz junih oblasti u par
lament bude uzeto 26 poslanika i jo etiri koje e odrediti
za Gornji dom regent Maarske; detaljno se obrazlae ko sve
i na osnovu ega stie maarsko dravljanstvo; odreuje se
sudbina imovine samoupravnih udruenja iz doba Jugoslavi
je; ovlauje se vlada da moe da sklapa sporazume sa zain66 Budapesti Kzlny, br. 174, 2. VIII 1941. Naredba mini
stra unutranjih poslova br. 29940/941.
67 MSRV AO 19769 Zakoni i naredbe donete od maarske
vlade i parlamenta: naredba ministra unutranjih poslova br.
260/900/1941; Budapesti kzlny od 28. VIII 1941.
68
Dr J. M i r n i , Sistem faistike okupacije, 22. Videti i
Budapesti Kzlny, br. 250 od 5. XI i br. 283 od 16. XII 1941.
531

teresovanim zemljama u vezi sa sreivanjem pravnih, finansijskih i ekonomskih pitanja vezanih za teritoriju junih
krajeva.80
Nakon ove odluke okupatorske vlasti su nastavile sa sis
tematskim uklanjanjem preostalih jugoslovenskih institucija.
U megalomanskim planovima za vaskrsavanje Velike
Maarske ii juni krajevi su trebali da postanu sastavni
delovi te drave. Okupator je bio svestan da je nedovoljno
jednim dravnim aktom neku teritoriju proglasiti svojom
pa da to tako i bude. Daleko je vanije bilo privoleti sve
potlaene narode na miran i zajedniki ivot u okviru te
nove drave tj. uvrstiti svoju vlast na toj teritoriji bilo
milom bilo silom. Jedina istinska snaga koja je ne samo sta
jala na putu ostvarenja tih dalekosenih planova Hortijeve
Maarske, nego je ciljevima svoje borbe teila povratku ras
komadanih teritorija u okvire jedne nove Jugoslavije, bila
je Komunistika partija Jugoslavije kao inspirator, organi
zator i rukovodilac narodnooslobodilakog pokreta.
Tako se KPJ javlja kao viestruki neprijatelj okupatora,
to se jasno moe videti i iz obrazloenja brojnih presuda
uesnicima NOP-a. Razni oblici aktivnosti bakih boraca pro

69
MSRV AO 19882 MK X F 2/2527 Tekst usvojenog za
konskog predloga; Orszgos Torvnytr br. 13 od 31. XII 1941.
takoe donosi odluku parlamenta od 16. XII 1941; Reggeli Ujsg,
6. II 1942. donosi spisak poslanika koji su uli u maarski parla
ment. Iz Novog Sada to su bili: Lajo Horvat, dr Elemer Koranji,
dr Ivan Na i Milan L. Popovi. U Gornji dom je izabran ula
Kramer. Milan L. Popovi, kraljevski senator za vreme Jugo
slavije, ovejani dounik i agent maarske vlade pre 1918, izda
va uoi drugog svetskog rata Antimarksistikog biltena, finansiranog iz Berlina. Po slomu Jugoslavije, u cilju saradnje sa oku
patorom tesno se povezao sa komesarijatom za spoljne poslove
u Beogradu, preko Vase Protia u izdajnikoj komesarskoj upra
vi Milana Aimovia. Po svojoj elji, a po direktivama komesarske uprave, doao je maja 1941. u Novi Sad sa namerom da
ispita mogunost svoga postavljenja za poslanika bakih Srba u
hortijevsko-faistikom parlamentu. U tom cilju je putovao i u
Budimpetu, gde ga je 29. V 1941. primio Miklo Horti. Septem
bra iste godine maarski konzul u Beogradu je izvestio Popovia
da je reeno njegovo postavljenje za poslanika. Istoga meseca
Milan L. Popovi prelazi iz Beograda u Novi Sad i decembra
1941. daje pismeni pristanak za ulazak u maarsko-faistiki
parlament, u koji je primljen, kao to smo videli, posle racije.
Zbog njegove antinarodne delatnosti Vojni sud 3. jugoslovenske
armije, 1. novembra 1945, u Novom Sadu osudio je Milana L.
Popovia na kaznu smrti streljanjem. MSRV AO 82/45 i 8402.

532

tiv porobljivaa u presudama se kvalifikuju kao delikti koji

teko tete interesima dravne i narodne odbrane; koji do
vode do slabljenja vojnih snaga Maarske i njenih saveznika,
ime se indirektno prua pomo sovjetskim trupama; i naj
zad, sve akcije uesnika NOP-a povoljno utiu na stvaranje
panslavistikog raspoloenja, koje, u krajnjoj liniji, treba
da potpomogne ostvarenju ciljeva KPJ: otcepljenju junih
krajeva od Maarske i njihov povratak pod srpsku vlast
(Jugoslaviju). Vidimo, dakle, da se maarski faistiki zavo
jeva u junim krajevima ponaa kao suveren, a ne kao
okupant. On ne samo da eli da obczbedi red i mir u tim
krajevima, ve, dosledan svojoj logici, objanjava da on tu ne
brani osvojenu, tuu, nego povraenu, svoju dravnu terito
riju, koju eli trajno da zadri. Kako u Komunistikoj parti
ji Jugoslavije nailazi na jedinog neprijatelja tih svojiih udo
vinih planova, jasno je da se sva estina njegovog terora sva
ljuje na njene redove kao i na sve one koji na bilo koji nain
pomau revolucionarnu borbu koju je ona razbuktala.
Ta borba, bez obzira na objektivno i subjektivno uslovIjeno uee pojedinih naroda i narodnosti Bake u n j o j u
pojedinim njenim etapama, bila je u interesu svih naroda, pa
i trudbenikih klasa Maarske, jer bi pobeda Hitlerovog fa
istikog poretka u Evropi donela i maarskom narodu jo te
e i mranije ropstvo. Otpor okupirane Bake i porobljenog
Novog Sada imao je, samim tim, ne samo lokalan i parcija
lan znaaj, i ne samo usko nacionalni nego i internacionalni
karakter.

533

Rasplamsavanje ustanka

RASPLAMSAVANJE USTANKA

Formiranje diverzantskih grupa i njihove akcije

avgusta 1941.
Iskustvo steeno prilikom paljenja ita pokazalo je da
vojne desetine nisu najpogodnije organizacione forme za vr
enje diverzija i sabotaa. Poto je analizirao rezultate te ak
cije, Radivoj irpanov izdao je direktivu da se prie formi
ranju diverzantskih grupa. Svoju direktivu je obrazloio time
da se u Bakoj za vrenje uspenih sabotaa ne mogu koris
titi vojne desetine i ete, jer ravniarski, gustom mreom saobraajnica ispresecani teren, bez zaklona sem kukuruzita,
sa velikim naseljima urbanog i poluurbanog tipa ne prua do
voljno mogunosti za kretanje i manevrisanje partizanskih
jedinica. Otuda ni akcije koje su planirane od strane vojnog
rukovodstva a realizovane od strane vojnih desetina nisu
postigle eljeni ishod. Po naredbi irpanova, svaka elija ima
la je da formira svoju diverzantsku grupu od 34 lana. U
njen sastav trebalo je da uu najbolji lanovi Partije i Skoja.
Po mogunosti, grupe treba naoruati lakim pitoljem, bom
bom ili nekim eksplozivnim materijalom. Osim to e izvoditi
sabotae po direktivama vieg partijskog i skojevskog ruko
vodstva, ove diverzantske grupe e i samoinicijativno vriti
sabotae i to sredstvima koja e same nabaviti. Rukovodilac
diverzantske grupe je lan elije. O rezultatu izvrene akcije
on referie na sastanku elije, a njen rukovodilac o tome izvetava Okruni komitet. O svim ovim pitanjima raspravljano
je na sastancima taba partizanskog odreda pri Okrunom
komitetu, to e rei izmeu Radivoja irpanova, Ljubie Protia, Koste okice i ora Belina.1
Poetkom avgusta, po direktivi Radivoja irpanova, saz
van je sastanak Okrunog komiteta KPJ na kome su imali da
se utvrde novi zadaci. U stanu ora Belina, u Ulici Maksima

1
BKB BI 0042/1959 i 059/1959; MSRV AO 15013 Izjava
Danila Grujia.

537

Proglas PK Skoja od 30. jula 1941. godine

Gorkog, negde oko 5. avgusta, okupili su se Jovan eravljev,

koji je umesto obolelog ivanovia vrio dunost sekretara
OK, Kota okica, ore Belin, Sava isalov, Lidija Bem i
u ime PK Gordana Ivakovi. Na sastanku su postavljeni sle
dei zadaci, koje su lanovi KPJ i Skoja imali da ostvare: pri
kupljanje informacija o lokaciji kasarni, vojnih magazina,
magazina i skladita sa ivotnim namirnicama, automobil
skih garaa, magazina benzina, mlinova i preduzea od
vojnog znaaja, adresa stanova oficira i lanova politi
ke policije kao i puteva kojima se kreu od svojih sta
nova do radnih mesta i obratno. Sva ova izvianja sa
osnovnim
karakteristikama
poloaja
pojedinih
objekata,
snagama koje ih uvaju, navikama pojedinaca i si. pred
stavljala su uslov i pripremu za izvoenje napada kako na
te objekte tako i na ive pripadnike domobranskih, policij
skih i andarmerijskih snaga.-
I ova direktiva je imala da pree uobiajeni put od Ok
runog komiteta do lanova Partije i Skoja. Prikupljene in
formacije imao je sekretar Okrunog komiteta KPJ, u kon
kretnom sluaju Jovan eravljev, da preda Radivoju irpa
novu, koji bi odredio objekt napada, vreme i nain izvoenja
diverzije. U vreme odravanja navedenog sastanka Okrunog
komiteta Radivoj irpanov se nalazio na putu po zapadnoj
i severnoj Bakoj gde je okrunim komitetima u Somboru
i Subotici preneo iste direktive.3
Nedelju dana posle ovog, odran je, na istom mestu i u
istom sastavu, novi sastanak Okrunog komiteta KPJ, kome
su, znai prisustvovali: J. eravljev, K. okica, . Belin, S.
isalov, L. Bem i G. Ivakovi. I ovaj sastanak je inicirao
Radivoj irpanov. Osim to se raspravljalo o osvajanju oru
ja putem napada na domobranske oficire, o emu smo ve
govorili, na ovom sastanku su sumirani rezultati izvianja
koje su sproveli lanovi KPJ i Skoja. Osim drugih, na ovom
sastanku spomenuti su i ovi objekti:
1 vojni magazin ivotnih namirnica na eleznikoj stanici;

2
3
4
5

itni magazin Futura na Temerinskom putu;

Fajtov mlin na Subotikom putu (Kisaka);
elovo skladite benzina pored Dunava;
artiljerijska kasarna u Andraijevoj ulici (Njegoeva);
6 policijska kasarna na Temerinskom putu, itd.

2
3

BKB BI 0042/1959 i 059/1959.

Isto.
539

Izmeu dva sastanka Okrunog komiteta KPJ, posle po

vratka Radivoja irpanova iz Sombora i Subotice, odran je
sastanak izmeu irpanova, eravljeva, okice i Belina, na
kome je postignut dogovor o sprovoenju sabotanih akcija
na objekte koji su bili predmet izvianja. Na osnovu tog do
govora, na ovom sastanku OK-a Kota okica je saoptio da
napad na Fajtov mlin preuzima on; Jovan eravljev se oba
vezao da e direktivu o napadu na Futurin magazin preneti
Ljubomiru Doroslovakom i njegovoj diverzantskoj grupi;
ore Belin je prisutne upoznao da je od irpanova dobio
uputstva o izvoenju akcije na Fordovu garau, koju je imao
da izvede sa svojim ljudima. Na ovom sastanku odreeni su
i datumi izvoenja svih ovih akcija.4
Neposredno posle prvog sastanka Okrunog komiteta, av
gusta 1941, izvedena je diverzantska akcija iji izvrioci ni do
danas nisu ustanovljeni. Nou izmeu 6. i 7. avgusta, u dvori
te komandanta vojne uprave u Bakoj podmarala Bele Novakovia ubaena je runa granaita napunjena otrovnim ga
som. Ve sama injenica da je bomba ubaena u dvorite pr
vog oveka vojne uprave, koji je bio dobro uvan, nezavisno
od toga to nije postigla eljeni rezultat, govori o velikoj hra
brosti i spretnosti neznanih novosadskih diverzanata.5
Ni izvrioci uspele akcije u blizini Futoga, za koju znamo
da je izvrena od strane novosadskih diverzanata, nisu identifikovani. Imamo samo podatke koje je registrovao neprija
telj: u blizini Futoga su nepoznati izvrioci 12 (ili 13) avgus
ta zapalili jedan ambar.6
to se tie rezultata akcija dogovorenih na drugom avgustovskom sastanku Okrunog komiteta, oni su bili ovi. Ko
ta okica je, uzalud, nekoliko puta prolazio pored Fajtovog
mlina sa krpom dobro natopljenom u petrolej i ibicom spre
mnom da upali krpu. Panja straara koji su uvah mlin,
nije ni jednog trenutka do te mere popustila da bi okica
svoju nameru mogao da sprovede u delo.7
Direktivu za paljenje itnog magazina Futura preneo je
Ljubomiru
Doroslovakom
Jovan
eravljev.
Sedamnaestog
avgusta Doroslovaki i Pavel Duga, komunista iz Bakog Pe
trovca, prili su daanoj ogradi magazina, polili je benzinom
4

Isto.
MSRV AO 23051 Dominiev izvetaj. Iz konspirativnih
razloga R. irpanov i mali broj obavetenih rukovodilaca krili su
imena lanova diverzantskih grupa.
6 MSRV AO F 50; 19873.
7 BKB BI 0042/1959 i 059/1959.
5

540

i upalili da bi se odmah po paljenju povukli. Pre nego to

je plamen uspeo da se razbukta, sluajni prolaznici su ugasili
vatru.8
Nakon sastanka Okrunog komiteta ore Belin je pre
neo svojoj grupi na Limanu direktivu o dizanju u vazduh
Lordove garae. Moda je u izboru ovog objekta imala uticaj
i beleka iz Vesti od 7. avgusta u kojoj se spominje uspeh be
ogradskih komunista u unitenju tamonje Fordove garae.
Jan Kuhar i Soler Lenta Hornjak izvrili su prethodna izvi
anja poloaja i uvanja Fordove vojne garae i vojnog benzinsKog skladita. Izvetaj o ovom izvianju, koji je podnet
Andriji Ledereru, sadravao je i podatke da se u Fordovoj
garai, osim vozila, nalazi i 6U buradi sa po 2U0 litara benzina.
Kao datum i vreme izvoenja akcije liksiran je 17. avgust u Li
asa. Paklenu mainu i zapaljivi materijal za nju napravila
je tehnika grupa in. M. Jakovljevia. Akcija nije mogla biti
izvrena u aogovoreno vreme jer je na ulicama Dilo jo pro
laznika te je odloena za dva sata kasnije. Verovatno je to od
laganje imalo uticaja na pribranost diverzanata tj. na pove
anje njihove nervoze. Otuda se desilo da je, prilikom spu
tanja mine kanapom sa krova garae, sa nje otpao upalja,
ime je mina praktino postala oezopasna. U akciji su ues
tvovali ore i5elin, Jovan Brki Bata, Andrija Lederer, Sava
Ljubojev, Vjeeslav Cimr, dok su strau i odstupnicu, sa pi
toljem i oavrnutom bombom, uvali Jan Kuhar i Vojislav
Skandarski. Posle akcije Jakovljevi je tvrdio da akcija nije
uspela jer diverzanti nisu rukovali minom po njegovom uputstvu. Bilo kako, tek na ovom prvom pokuaju ova se akcija
nije zavrila. Poto je postojala opasnost da e mina biti ot
krivena, da e analizom njenog sadraja doi u pitanje dalja
kupovina hemikalija od kojih je sastavljena, doneta je odlu
ka da se sutradan ponovi akcija na garau. Andrija Lederer,
Jovan Brkic, Vjeeslav Cimr i Jan Kuhar dobili su zadatak da
garau poliju benzinom i da je zapale. Mada minu 18. avgusta
jo nisu pronali, poueni primerom paljenja Futurinog ma
gazina, okupatori su pojaali strau i kod garae. Diverzanti
su ipak uspeli da joj se na trenutak priblie, da je poliju ben
zinom, ali ne i da je zapale.9

8 Isto; MSRV AO 23051 Dominiev izvetaj i proces J.

eravljevu i drugovima.
9 MSRV AO 8210; 15019; kutija biografija Biografija Jana
Kuhara; BKB BI 0042/1959 i 059/1959.

541

Po direktivi Save isalova, Vladimir Totovi je trebalo da

upali skladite u kome je maarska vojska drala ilo i sto
nu hranu. Kako je taj magazin bio dobro uvan, Totovi nije
mogao ak ni da mu se priblii. U povratku od tog magazina,
u 9 asova pre podne 19. avgusta, Totovi je, u Radnikoj uli
ci polio benzinom i potom upalio jedna vojna kola natovarena
balama sena. Nakon toga on je sco na bicikli i uspeo da pobegne.lfl
Osim navedenih, krajem jula i tokom avgusta planirano
je jo nekoliko akcija koje treba zabeeiti.
Po direktivi skojevskog rukovodstva na Vidovdanskom
Naselju, upuen je da radi na obnovi sruenog mosta na ka
nalu ivko Aanski. Njegov zadatak je bio da ispita mogu
nost kako da se najlake prie gradilitu, koliko straara
uva most, kako bi se, po zavretku, ponovo digao u vazduh.11
Pod rukovodstvom Koste okice diverzantska grupa, u
kojoj su bili Bogoljub Baji Budak, Svetislav Pavlovi Muja
i Velimir Dobanovaki Velja, spremala se za miniranje Elek
trine centrale u Novom Sadi:. Akcija je imala da se izvede
u drugoj polovini avgusta 1941. Grupa se prethodno povezala
sa jednim radnikom u Centrali koji ih je obavestio o raspo
redu maina u halama. Planirano je da se mina postavi na
zid pored izlaznih vodova kako bi njena eksplozija dovela do
nestanka struje kako u gradu tako i u optinama koje su se
odavde snabdevale elektrinom energijom. Za ovu akciju gru
pa se spremala nekoliko dana. Pojedinci su odlazili na lice me
sta, razgledali poloaj i prilaze Centrali i razradili plan pov
laenja posle diverzije. Poslednjim pripremnim sastancima
prisustvovao je, osim pomenutih, i ore Zlii. Na sastanku
je odlueno da e minu postaviti, tj. ubaciti u Centralu Baji
i Dobanovaki, a da e odstupnicu tititi Muja Pavlovi. I ka
da je sve izgledalo spremno za akciju, do nje ipak nije dolo
jer diverzanti nisu dobili oekivanu minu.12
Slinu akciju su planirali i pripadnici grupe I l i j e eria.
Oni su nameravali da dignu u vazduh novosadsku plinaru. U
tome je trebalo da im pomogne Jovan Forkapi, zaposlen u
10 MSRV AO 23051 Dominiev izvetaj i proces G. Iva
kovi; 15013 Izjava Vladimira Totovia.
11 Izjava Zivka Rani savi jevia na rekonstrukciji dogaaja
izvrenoj 1962. godine.
12 MSRV AO 12672 Izjava V. Dobanovakog, koji je jula
preao sa Klise na Podbaru gde se povezao sa Svetozarem Boiem.

542

plinari. Meutim, ova grupa n i j e otila dalje od razmatranja

mogunosti kako bi se akcija izvela.13
Druga akcija ove grupe je imala vie uspeha. Jedan od
njenih lanova, Stevan Vukomanovi, bio je zaposlen u fabri
ci Kulpin, jednoj od retkih koja je radila punim kapacite
tom jer je bila proglaena za ratno preduzee. Vukomanoviu
je data direktiva da ispita ta bi se od diverzija ili sabotaa
moglo izvriti u Kulpinu. Posle njegovog izvetaja on je do
bio zadatak koji je uspeno obavio. Zadatak mu je bio da u
kazan gde se spremalo meso za konzerve, ubaci neko hemijsko sredstvo koje e dovesti do kvarenja konzervi. Tako je
vie stotina konzervi sa mesom moralo biti baeno.14
Aktivnost diverzantskih grupa u Novom Sadu tokom av
gusta bila je, najveim delom, orijentisana na vrenje diver
zija u fabrikama i u njihovim postrojenjima. Na ovaj zaklju
ak nas upuuju, osim iznetog. i krti podaci koje nam daju
materijali faistikih sudova koji su sudili uhapenim ues
nicima NOP-a. U jednom od njih se kae da je grupa u sastavu
Milan Kom, Konstantin Lakenbah, Zoltan Timar i Ladislav
Fridman bila formirana sa ciljem da zapali fabriku kablova
u Novom Sadu.15
Orijentacija na diverzantske akcije u fabrikama, sasvim
sigurno, nije bila samo rezultat inicijative partijskog rukovod
stva u Novom Sadu. Kao to je poznato, u svim gradskim i
industrijskim centrima Jugoslavije posveivala se 1941. godine
velika panja diverzantskim akcijama u gradovima, to je bilo
povezano sa velikim rtvama, ali je ima!lo snaan politiki i
mobilizatorski efekat.
U uslovima kada se nije raspolagalo potrebnim orujem,
pa ni dovoljnom koliinom eksploziva, bilo je od posebnog
znaaja da se primenjuju i drugi oblici diverzija, bez veih
materijalnih efekata, ali ije su politike posledice itekako
bile od velikog znaaja. Meu njih spada i direktiva o lupanju
prozora na zgradama na kojima je provokativno stajalo na
pisano slovo V (Viktorijapobeda!). Njime su faisti na
javljivali skori poraz Sovjetskog Saveza u ratu protiv Ilitle13

MSRV AO 12672 Izjava Ilije eria.

Isto.
MSRV AO 23051 Presuda G. Ivakovi i dr. Lakenbah
lan MK Skoja u Subotici, doao je u Novi Sad nakon akcije pa
ljenja ita u ataru Subotice, koja je bila 12. VIII 1941. On se smestio na Limanu gde se i ukljuio u rad. U Novom Sadu je ostao
do kraja oktobra kada je bio uhapen. Obeen je u Subotici 18,
novembra 1941.
14

15

543

rove Nemake. Na neki nain bio je to i simbol dotadanjih

nemakih vojnih uspeha u Evropi uopte, posebno na tlu pr
ve zemlje socijalizma. Akcija novosadskih boraca je bila do
sta masovna, ali ne raspolaemo ni priblino tanim podacima
o broju onih koji su uestvovali u njoj. Iz memoarske grae
se vidi da je grupa u sastavu Vladimir Totovi, Boa Duki,
Lajo Larkin, Boa Melkus i jo jedan drug razbijala prozore
u Ustavskoj ulici; da je Natalija Starev to inila na zgrada
ma u blizini Vladiinog dvora; da su omladinci Limana raz
bijali prozore i na zgradi Kulturbunda, Habagu; da su i ses
tre Mandel, koje su stanovale u Nemakoj ulici, takoe ues
tvovale u toj akciji itd. Akcija razbijanja prozora na zgrada
ma sa slovom V, a lupani su i prozori na oficirskim sta
novima, izvrena je sredinom avgusta 1941. Na takav zaklju
ak nas upuuje izvetaj nemake radio-stanice Nora iz No
vog Sada, koji je uputila 15. avgusta Bernard-u u Beograd.
U tom izvetaju Nora obavestava stanicu Abvertela (Ab
wehrstelle) da su u Novom Sadu razbijeni prozori na vie ku
a na kojima je ispisan znak V.10
Meu zadatke koji su se, kao stalni, nalazili pred vojnim
organizacijama NOP-a spadalo je onesposobljavanje vojnih
vozila okupatora. Rede je to injeno direktnim sipanjem sone
kiseline na gume, a preteno posipanjem eksera na pute ve
kojima su se kretala neprijateljska vozila. Sprovoenje ove
akcije bilo je naroito masovno poetkom avgusta. Gradom
se, naime, krajem jula pronela vest da e kroz Novi Sad proi
motorizovana kolona maarskih domobrana na putu za Srbi
ju, pa su skojevci dobili zadatak da to vei broj ulica, naro
ito glavnih, pospu ekserima. Prema raspoloivim podacima,
ekserima su posipali puteve: sestre Mandel i Vera Vajs (u
Nemakoj ulici); Klara Bem, Grozda Gajiin, Danica Pukar,
Dragica Ranisavljevi, Natalija Stankov, Julika i Marija Ca
lerne, Latinka trbaki (izmeu drugih, i iu sadanjoj Ulici
JNA); Natalija Starev (na Bulevaru); skojevci Limana, meu
kojima i Gavra Altman, Vladislav Rotbart (na svom terenu i
u okolini Albus-a), Zoltan Timar i Ivan Gal (Telepska ul.),
Zoltan Timar i Bogoljub Jovi (okolina Novog Sada); Niko
la Timar i Egon Gal (ispred Fordove garae); skojevci sa Vi-

16
MSRV AO 12672 Izjava Boe Melkusa; Kutija
biografija Biografije Altmana, Rotbarta, Mandel; F 50 sumarnik iz koga se vidi da je direktiva o lupanju prozora preneta
i na teren june Bake; Arhiv VII Bgd., dosije NORE; MSRV
23051.

544

dovdanskog Naselja i Klise (Internacionalni put); Boa Mel

kus, Boa Duki, Lajo Larkin, Vladimir Totovi i dr. (glav
ne saobraajniice).17
Krajem avgusta izvedena je jedna od najefikasnijih, naj
uzbudljivijih i najbolje pripremljenih akcija u Novom Sadu.
Bila je to likvidacija policijskog agenta Lasla Kela. Sin ne
kadanjeg novosadskog vlasnika tamparije, Kel se u vreme
izmeu dva svetska rata esto kretao u drutvu naprednih
radnika grafiara i tako se upoznao sa mnogim lanovima
Skoja i Partije. Po ulasku okupatorskih trupa u Novi Sad on
stupa u maarsku obavetajnu slubu, pruajui joj dragocene podatke i konkretnu pomo u njenoj borbi protiv novo
sadskih komunista. Zato su irpanov i drugovi bez i najma
njeg dvoumljenja doneli odluku da se Kel kazni smru. Tre
balo je to da poslui i kao opomena drugima, i kao manife
stacija odlunosti i neumoljivosti zapoete borbe.
Za ovaj poduhvat odreeni su ore Zlii, Kota okica,
Milo Bebi i ivko Ranisavljevi. Planom akcije predvieno
je da se, prvo, dozna gde agent stanuje i prati njegovo kreta
nje, kako bi se odredilo mesto napada. Tridesetog avgusta
popodne atentatori su doznali da e te veeri agent Kel biti
deuran u bioskopu i da e se, posle poslednje predstave, za
jedno sa verenicom, vratiti kui. Kel je stanovao u Kosov
skoj ulici (tada Njitra) iza saborne pravoslavne crkve, gotovo
u samom centru, a nedaleko odatle imala je stan i njegova
verenica. Znalo se da se u Kosovsku ulicu moe ui iz dva
pravca kada se dolazi iz najueg centra: preko Riblje pijace
i iz Daniieve ulice. Zbog toga su se i diverzanti, inae obu
eni u belo-plave balon mantile, podelili u dve grupe i zatvo
rili oba pravca. Oko 22 asa agent je naiao preko Riblje pija
ce, preao pored arterskog bunara i uao u Kosovsku ulicu.
U trenutku kada se, na uglu Jadranske i Kosovske ulice, op
ratao od svoje verenice, iz mraka je istupio ore Zlii i
pozvao agenta imenom. Kada se Kel odvojio od svoje vere
nice i uputio ka Zliiu, pojavio se i Kota okica. Kroz tihu
no prolomili su se revolverski hici. Pogoen sa vie metaka
Kel je pao na trotoar i ostao da lei nepomino. Nedaleko
od njega pala je na zemlju i njegova verenica, koja je od stra
ha izgubila svest.
17
MSRV AO 12672; 15013; 20005; 23051; Kutija biografija.
Iz presude Marije Kolarski, koja je suena u procesu Zdravka
Erdevika, vidi se da je Marija, za potrebe obe akcije, dala 5 kg
eksera. Izvesnu koliinu eksera B. Jovi je dao Milanu Stoji za
izvrenje zadataka na njihovom terenu.

545

546

Proglas PK KPJ za Vojvodinu od 26. avgiista 1941. na

srpskohrvatskoin jeziku

Proglas PK KPJ za Vojvodinu od 26. avgusta 1941. na

maarskom jeziku
547

Jedan podoficir, koji je neto pre ove pucnjave uao u

zgradu gde je stanovao, vrativi se na mesto borbe mogao
je samo da konstatuje smrt agenta, a potom da ode u grad
i alarmira policiju i andarmeriju. Iste noi i nekoliko dana
docnije nastala je prava trka za belim mantilima. Sva po
licija, andarmerija i specijalni odredi vojske podigli su se
na noge da trae atentatore. Podbara, Salajka i Viovdansko
Naselje bili su tih dana blokirani. Vran je pretres kua,
legitimisanje, traeni su beli mantili. Tih dana mnogi gra
ani ikoji su nosili iste ili sline mantile bili su uhapeni i
podvrgnuti ispitivanju. O ovom dogaaju novosadski oku
patorski Reggeli Ujsdg je u dva maha doneo opirnije napise.
Tako je 1. septembra, pored otalog, pisao:
U subotu uvee desilo se u Novom Sadu
tajanstveno
ubistvo. rtva ubistva je Istvan Laslo Kel. On
je bio jedan
od najsposobnijih agenata novosadske policije. Bio ie upoz
nat sa mesnim prilikama i vie kriminalaca i uesnika poli
tikih zloinakih dela predao je policiji. .. Novosadska
policijska kapetanija, pod rukovodstvom vieg savetnika
ule Zomborija, odmah je stigla na lice mesta i Doela op
senu istragu da pronae krivce. 0 ubistvu je izvetena i
kapetanija u Budimpeti, koja je takoe ukljuena u istragu.
Ve u nedelju stigli su agenti iz Budimpete... Prilikom
lekarskog pregleda na leu su nali pet rana iz vatrenog
oruja.18
Uprkos svim naporima okupatorskih vlasti, atentatori
nisu otkriveni. Ohrabreni ovim uspehom, ivko Brzak i Ko
taokica su
dobili zadatak da likvidiraju policijskog agenta
Belu Huku, al/i dz nama nepoznatih razloga ova
akcija nije
izvedena.19

Saradnja i veze komunista Novog Sada sa drugim delovima

Bake, Sremom i Banatom
Sporadino, u prethodnim delovima teksta, mi smo ve
govorili o vezama koje su baki deo Pokrajinskog komiteta,
odnosno Okruni komitet KPJ i Skoja odravali sa narodnooslobodilakim pokretom u ostalim delovima Vojvodine pa
i u Beogradu. Pre nego to ovde spomenemo jo neke od

18 MSRV AO 15013; 23051 Dominiev izvetaj; 12680; Reggeli Ujsdg od 1. i 2. IX 1941.

19 MSRV AO 23051 Dominiev izvetaj.

548

tih veza i oblika saradnje registrovaemo znaajan pokuaj

Radivoja irpanova da pravovremeno zatiti najugroenije
kadrove Partije i Skoja u Novom Sadu. Ve smo ranije
istakli da se pitanju konspiracije u uslovima naglog zao
travanja i omasovljavanja politike borbe, nije posveivala
potrebna panja pa se, zbog toga, ne mogu mimoii ona
nastojanja koja su teila za tim da ta pojava dovede do to
manje negativnih posledica. Prva hapenja pripadnika NOP-a
krajem jula i tokom avgusta, iako nisu bila masovna, poka
zala su da pravi nalet okupatora na novosadske borce tek
predstoji. Zato je Radivoj irpanov sa svojim drugovima
najozbiljnije razmatrao mogunost da se izvestan broj lano
va KPJ, posebno kompromitovanih, prebaci u mesta gde ih
ne poznaju, to je zavisilo i od veza koje je Novi Sad imao
sa njima. ak su u tom pogledu preduzeti i konkretni ko
raci da se za te ljude obezbede lane legitimacije. Meutim,
brzi razvoj dogaaja nije omoguio razradu ovog plana ni
njegovu realizaciju.20
U redovne veze okrunih komiteta KPJ i Skoja spadale
su one koje su odravane sa rukovodiocima sreskih odnos
no mesnih komiteta sa terena june Bake. Osim odlaenja
pojedinih lanova OK u unutranjost, i partijski rukovodi
oci sa terena dolazili su po direktive i na konsultovanja u
Novi Sad. Tako je, sa terena beejskog sreza, tokom avgusta
u dva maha dolazio Mihalj amu. On je obavestio irpanova
da SK beej skog sreza ima izgraene partijske organizacije
u Starom Beeju, Bakom Petrovom Selu, Turiji i Bakom
Graditu, a da se radi na formiranju partijske organizacije
u Srbobranu. Prilikom drugog dolaska u Novi Sad, amu je
Ivakovievoj predao 800 pengi prikupljenih od strane par
tijske organizacije Beeja na ime narodne pomoi. Ta sred
stva su prosleena Liviji Bem.21
Sa terenom kulskog sreza vezu je odravao i putovao na
teren Vladimir ivanovi, dok je u Novi Sad dolazio sekretar
SK Josip Kramer, stolarski radnik, inae Nemac po nacional
nosti, koji je odravao vezu i sa Radivojem irpanovim. Osim
u Kuli, partijske organizacije su postojale u Vrbasu i Ruskom
Krsturu. Po padu Vladimira ivanovia vezu sa SK Kula tre
balo je da odrava Kota okica.22

20
21
22

BKB BI 0042/1959 i 059/1959.

Isto.
Isto.

549

Ve smo rekli da su vezu sa bakopalanakim SK odr

avali Vladimir ivanovi i ore Belin. Oni su bili u direk
tnom kontaktu sa sekretarom SK Milivojem Slepevim. U
ovom srezu, izuzev Bake Palanke, nisu postojale partijske
organizacije, ali je u vie mesta bilo pojedinaca ili vie lano
va KP.T koji su bili na direktnoj vezi sa SK.23
Sa sekretarom SK Titel, Andraom Lukaem, u prvo vreme vezu je odravao ore Belin, a potom Vladimir ivanovi. Posle njegovog hapenja tu vezu je trebalo da obnovi
Gordana Ivakovi, ali ona to nije uinila. Na terenu ovog
sreza postojale su partijske organizacije u Titelu, Kovilju i
Gardinovcima.24
Na elu SK abaljskog sreza nalazio se Stevan Divnin
Baba. Sa njim je u ime OK KPJ odravao vezu Kota okica.
Na teritoriji abaljskog sreza postojale su izgraene i ve is
kusne partijske organizacije u ablju, urevu, urugu, Nadalju i Gospoincima.25
Na podruju novosadskog sreza postojale su partijske or
ganizacije u Bakom Petrovcu, Gloanu i Kisau. Vezu iz
meu njih i Okrunog komiteta KPJ odravao je Jovan e
ravljev.26
Kao to su pojedini lanovi OK KPJ bili zadueni za
vezu sa odreenim rukovodiocima na terenu, tako su i
lanovi OK Skoja imali slina zaduenja. Sastanak OK Skoja
koji je odran prvom polovinom avgusta, bio je preteno
posveen vezama sa skojevskim organizacijama june Ba
ke. Odran je u stanu isalova u akijevoj (Borisa Kidria)
20.
Prisutni: Sava isalov, Ljubomir Doroslovaki, ore
Mike, ivko Ranisavljevi i ispred PK KPJ Gordana Iva
kovi. Razgovaralo se o potrebama odravanja veza sa omla
dinskim organizacijama u unutranjosti jer je kontrola nji
hovog rada bila prilino zanemarena. Konkretna odluka je
bila da ore Mike otputuje u Beej i uspostavi vezu sa
tamonjom skojevskom organizacijom.27
ore Mike je inae odravao i vezu sa mesnim ruko
vodstvom skojevske organizacije u Kuli.28

23

Isto.
Isto.
25 Isto.
26 Isto.
27 Isto.
24

28

550

MSRV AO 19876 MK IV F 46/1315.

Za teren novosadskog sreza po skojevskoj linji bio je

zaduen Ljubomir Doroslovaki9, za abaljski srez, Sombor
i Suboticu Sava isalov.30
Mada pomalo izlazi iz okvira teme ovog poglavlja, zabeleiemo i drugi sastanak OK Skoja, odran polovinom av
gusta 1941. u Arterskom (Futokom) parku. Prisutni su bili
svi lanovi OK-a i G. Ivakovi. Direktiva koja je razmatrana
bila je da se prie intenzivnijem formiranju skojevskih ak
tiva i njihovom vrem ustrojstvu. Takoe je zahtevano
da skojevska organizacija ubudue samoinicijativno sprovo
di manje sabotane akcije.31
Sve pomenute veze ine samo manji broj u odnosu na
one koje su odravane preko odreenih stalnih ili povreme
nih kurira, putem linih ili rodbinskih veza. One su prili
no brojne i razgranate pa ih ni memoarska graa nije mo
gla registrovati.32 A s obzirom da je najstroa konspirativnost vaila kao pravilo upravo kad se radilo o vezama, mno
ge tajne odneli su u grob poginuli borci.
Po svemu siudei, konci jedne izuzetno vane i znaajne ak
cije takoe su dopirali do Novog Sada. Kao to je dobro pozna
to, tokom prolea i leta organizovana je i izvedena u Sremu
jedna od najznaajnijih akcija u Vojvodini 1941. godine
pripremanje i bekstvo komunista iz sremskomitrovake kaznione. Za nju su znali kako lanovi PK KPJ u Banatu tako

29

MSRV AO 23051 15013.

BKB BI 0042/1959 i 059/1959; MSRV K 12/199 U ovom
dokumentu andar meri jska stanica iz ablja obavetava sreskog
naelnika da je situacija posle paljevina mirnija, ali da jo uvek
vre stalnu prismotru nad ivanom Iliem zbog njegove veze sa
komunistom iz Novog Sada Savom isalovim.
31 BKB BI 0042/1959 i 059/1959.
32 MSRV AO Kutija biografija Ivan Krnjajac: Po direk
tivi ora Zliia i Gordane Ivakovi obavljao sam kurirsku du
nost izmeu Novog Sada i ablja, gde sam prenosio lozinke i ma
terijal. Javka na koju sam se obraao u ablju bila je veza sa
Banatom. ovek kome sam se obraao zvao se ivkovi, po pro
fesiji opanar. Takoe sam odravao vezu sa Ilijom Neinim ubarom u Kovilju. Dragica Ranisavljevi: Toga datuma (24.
IX 1941) od Gordane Ivakovi, koju je kod mene dovela Mila
Brki, dobila sam direktivu da odem u abalj i odnesem neko
pismo. To sam pismo odnela i predala na odreeno mesto a ujutru 25. IX 1941. uhapena sam u Novom Sadu zajedno sa bratom
ivkom i njegovom enom Latinkom.
30

551

i deo PK KPJ u Novom Sadu.33 tavie, izgleda da je Radi

voj irpanov bio prilino dobro upoznat sa ovim priprema
ma. Meu onima koji su spolja radili na prihvatanju robi
jaa nalazio se i Boko Palkovljevi Pinki, uenik Srednje
tehnike kole u Novom Sadu, u kojoj je stekao brojne po
znanike, lanove KPJ i Skoja. Iako se posle aprilskog rata,
u koji se javio kao dobrovoljac, nije vratio u Novi Sad ve
u svoje rodno mesto Manelos, on je nastavio da odrava
veze sa svojim drugovima u Novom Sadu. Te su veze, naj
ee, odravane tako to su oni dolazili kod njega u selo.
Od njih smo ve spomenuli dolazak Milana Dania u Man
elos, ali su se oni jo u nekoliko mahova sastajali, bilo u
Manelosu ili u Petrovaradinu. Podseamo da je Milan Dani bio na linoj vezi Radivoja irpanova.34 Po pitanju bekstva robijaa, kao kurir PK u Manelos je putovao ivko
Ranisavljevi. esto je i sam Palkovljevi dolazio do Petrovaradina, gde se sastajao sa Verom Radii, odnosno sa
Timom Stankovim i Svetislavom Kovoljeviem. Ova dvo
jica su kao posednici dvovlasnikih dozvola mogli nesme
tano da prelaze u Srem. Njih je Radivoj irpanov poslao
kao pomo u Srem i oni su se prikljuili spoljnim organi
zatorima bekstva na nekoliko dana pred izlazak robijaa na
slobodu35
Bekstvo je uspeno izvedeno nou izmeu 21/22. avgusta
1941, a u zoru 32 osloboena robijaa i njihovi pratioci
dospeli su u Fruku goru gde su se spojili sa partizanskom
grupom Sime Relia i ora Nikia Johana. O rasporedu
ovih iskusnih partijskih kadrova, u izvetaju OK KPJ Srema
Centralnom komitetu nalazimo i ovo: Mislimo, a tako su
i neki drugovi eledi, da se dva-tni zadre u naim odredima,
tri-etiri da se upute u Baku na politiki rad Partije, a svi

33 MSRV AO 23017 Dara Potiparski, supruga Jusufa Tu

lia, tvrdi da su tim povodom u Sremsku Mitrovicu dolazili kod
Tulia arko Zrenjanin i Stevica Jovanovi. Iz izjave se ne vidi
u koje vreme pada taj njihov dolazak. Nama je poznato da je
arko Zrenjanin bio u Sremskoj Mi tro vici krajem aprila po
etkom maja kada se upoznao sa planovima robijaa o bekstvu
iz kaznione. O tome ga je Preko Aima Grulovia i Jusufa Tulia,
ili lino, obavestila Stanka Munan Veselinov; Vojvodina u borbi,
Novi Sad 1951, 257.
34 MSRV AO 22458 Izjava Save Dania.
35 Arhiv VII Bgd., reg. br. 21/16, k 1999; BKB BI 0042/1959
i 059/1959.

552

ostali da se prebace u Mavu.36 U oekivanju da e se ta

kav predlog usvojiti, u Baku su poslati Tima Stankov i
Svetislav Kovoljevi, da o uspenom bekstvu izveste Radivo
ja irpanova i da mu prenesu poruku da za drugove koji
e doi u Novi Sad obezbede legitimacije i penge. Kao to
e se u odeljku o Francis ti je voj grupi videti, irpanov je
zahtevano obezbedio, ali oekivani politiki radnici nisu
doli.37
Pokrajinski komitet KPJ za Srbiju primio je pismo sa
datumom 31. avgust 1941. koje su mu uputili odbegli robija
i, u kome Pokrajinski komitet obavetavaju o uslovima pod
kojima je izvreno bekstvo kao i o tome da se stavljaju na
raspoloenje Partiji da ih rasporedi prema potrebi.38 U svom
izvetaju Centralnom komitetu, PK KPJ za Vojvodinu 2.
septembra pisao je iz Banata i ovo:
Takoe maloas dolo nam je pismo o tome da su svi
robijai iz Sremske Mitrovice pobegli. To vi znate. Pismo
je od druga Kneia (Coto Ivana). On je u ovoj okolini. Vi
svakako znate i to da su naili na ustae koji su pucali. Tom
prilikom su se on, Franovi (Antun) i ira Petrovi iz Velesa
izgubili od ostalih. Logor nisu mogli da pronau. Fran i
ira su ostali zbog Franove slabosti, a Coto je doao. Pre
plivao Dunav i Tisu. Noge mu ranjave, iao bos. Odavde je
nareeno da ljudi idu po njih. Coto kae da e Fran i ira,
J.ko uzmognu da uhvate lau, prei u Novi Sad, ali mislim
da u tome nee uspeti. Za svaku sigurnost, treba da ode
iz Bake takoe jedna grupa da potrai ta dva druga. Javiemo i mi odavde, ali mislimo da i vi odmah poaljete ne
koga u Novi Sad, da tamo nae grupu, ili neka pou svi iz
Beograda.. .3S
36
MSRV AO 3402 Izvetaj OK; Vojvodina 1941, 109. U
prvoj polovini septembra 1941. u Sremu su formirana dva narodnooslobodilaka partizanska odreda: Frukogorski i Podunavski.
Jedan deo svog naoruanja frukogorskih partizani su dobili od
Francistijeve grupe. Saznavi za bekstvo robijaa, Centralni ko
mitet je uputio upustvo da frukogorski partizani zapostave sve
akcije njihovom uvanju i prebacivanju u Srbiiu. Krajem sep
tembra, u pratnji odabranih sremskih boraca, dobro naoruanih,
politiki robijai odlaze u Srbiju. Na molbu OK i u saglasnost
sa CK KPJ u Sremu su ostali: Jovan Veselinov arko, Stanko Paunovi Veljko, Jovan Trajkovi Cvikera i Slobodan Baji Paja.
37 Vojvodina 1941, 114; BKB BI 0042/1959 i 059/1959.
38 Zbornik dokumenata NOR, tom I, knj. 6, pismo od 31. av
gusta 1941.
39 Ljubica V a s i l i ,
Zbornik dokumenata PK KPJ za
Vojvodinu, 26. Antun Frankovi i ira Petrovi su uhvaeni i vra
eni u kaznionu.

553

Govorili smo ve o tome kako su skojevci Novog Sada

i Kaa demontirali radio-stanicu sa oborenog nemakog avi
ona, koji je aprila 1941. pao izmeu Kaa i ureva. Jedan
deo te radio-s tanice odnet je ve u leto 1941. u Novi Sad,
dok je drugi prebaen, poetkom septembra. Nikola Stoji, Tima Stankov d Svetislav Kovoljevi, kao studenti teh
nike, uspeli su da osposobe i prijemnu i otpremnu radio-stanicu. Tima i Svetislav prebacili su se u Srem i predali
stanicu Frukogorskom partizanskom odredu sa ciljem da
im poslui za odravanje veza sa viim partijskim rukovod
stvom tj. CK KPJ.40
Jusuf Tuli, organizacioni sekretar OK KPJ Srema, u
vie mahova je kontaktirao sa Verom Radii u vezi sa
orujem iz Petrovaradinske tvrave iji je jedan deo trebalo
da se iskoristi u Sremu. Poetkom septembra on je pono
vo u Petrovaradinu, odakle alje u Novi Sad Veru Radii
sa porukom irpanovu da doe preko na razgovor sa njim.
Razgovor se ticao oruja u Petrovaradinskoj tvravi, a mo
e se pretpostaviti da se mogao odnositi i na planove oko
formiranja partizanskih odreda. Posle nekoliko uzaludnih
pokuaja da pree Dunav, irpanov je odustao od namere
da lino razgovara sa Tuliem. Napisao je jednu cedulju
koju je Gordana Ivakovi predala Veri Radii a ova Jusufu Tuliu. U njoj je, pored objanjenja zato ne moe da
doe, irpanov upuivao Tulia da eljeni razgovor moe
obaviti i sa Francistijem.42

40
MSRV AO Kutija biografija Biografija Radoslava Mijatovia; Arhiv VII Bgd., 21/6, k 1999 Slavko Niki Mauki:
Zatim smo trebali da izaemo na ot kod ardaka da saekamo
Svetu studenta i Timu, koji su trebali da prevezu radio-stanicu
iz Novog Sada. Ili smo nas petorica: Sima Reli, Kamenjar, Pinki, Veljko i ja.
41 Novak P e t r o v i , Autonomna Pokrajina Vojvodina, Be
ograd 1968, 141; u stenografskim belekama Frukogorskog NOP
odreda stoji: Poetkom septembra na Hajduki izvor stie Jusuf
Tuli, koga je uputio OK da prenese uputstva o organizaciji par
tizanskih jedinica i taktici njihove borbe. Trei dan do njegovom
dolasku, 9. septembra 1941, u logoru na Hajdukom bregu formi
ran je Frukogorski NOP odred. Na dan osnivanja Odred je bro
jao 60 boraca, naoruanih sa tri pukomitraljeza, pedeset puaka,
petnaest pitolja i sto bombi. Postrojenim borcima Tuli je odr
ao govor i proitao partizansku zakletvu, koju su borci u horu
ponovili.
42 BKB BI 0042/1959 i 059/1959.

554

Teror nad komunistima u Banatu okupator je otpoeo

na sam dan napada Nemake na SSSR. Posle prvih sabotanih akcija, hapenja postaju masovnija, dolazi do formi
ranja prvo privremenih, a kasnije i stalnih koncentracionih
logora za politike zatvorenike, sve ee dolazi do javnih
masovnih streljanja kao vidova odmazde. U jesen 1941. te
ror postaje veoma estok i masovan, to je, zajedno sa ravim vremenskim uslovima i ogolelim terenom, opstanak u
objedinjenom Severnobanatskom partizanskom odredu ui
nilo izuzetno tekim pa i nemoguim, s obzirom da je nji
hov broj preao sto boraca. Zato su lanovi Pokrajinskog
komiteta KPJ u Banatu arko Zrenjanin, Svetozar Markovi,
organizacioni sekretar PK, i Ivan Vijoglavin, lan sekretari
jata PK, doneli odluku da se tokom septembra prebace u
Baku i tu stvore uslove da se banatski partizani upute u
Srem gde bi nastavili oruanu borbu i, eventualno, u prolee se opet vratili u Banat. Zajedno sa banatskim partizani
ma, u Srem je trebalo da preu i oni omladinci iz Bake
koji su odbili da se odazovu pozivu okupatora za odlazak
u njegovu vojsku, odnosno glavnina bakih partizanskih
snaga, kao i neki od ranije kompromitovani partijski kad
rovi.43
Prelasku rukovodilaca Pokrajinskog komiteta iz Banata
u Baku prethodili su kontakti i dogovori sa rukovodiocima
dela PK koji se nalazio u Novom Sadu. Znaajnu, takorei
odluujuu ulogu u odravanju veza izmeu lanova PK u
Banatu i Novom Sadu odigrao je ula Molnar Braa, orga
nizacioni sekretar SK KPJ za abalj, i politiki komesar
ajkakog NOP odreda. Ne treba da iznenadi podatak to
Molnar, pored navedenih funkcija, obavlja i ulogu oveka
za vezu kurira Pokrajinskog komiteta. Osim to su se
preko tih veza odravali kontakti, putem njih siate su i izu
zetno znaajne direktive, te je lice koje ih je prenosilo mo
ralo biti u svakom pogledu provereno, linost vanrednih
sposobnosti. Na odreivanje Molnara za obavljanje te deli
katne, znaajne i opasne uloge uticalo je, osim njegovih kva
liteta hrabrog, iskusnog ii snalaljivog ilegalca, njegovo odlino
poznavanje terena po kome se morao kretati kao i ljudi sa
kojima je dolazio ili mogao doi u dodir. Maternji maarski
jezik davao mu je vee mogunosti da u eventualnom ne

43
Vojvodina 1941, 759; Kratak pregled razvitka revolucio
narnog radnikog pokreta u Vojvodini 18101950, Novi Sad 1969,
136.

555

eljenom susretu sa okupatorskim snagama umanji sumnja

i izbegne hapenje.
Dunost posrednika izmeu rukovodilaca narodnooslo
bodilakog pokreta u Banatu i Bakoj, Molnar je poeo da
obavlja uskoro po svom prelasku iz Aradca u Banatu na
teren abaljskog sreza, krajem jula 1941. Polovinom avgusta,
po Direktivi Radivoja irpanova, koju mu je prenela Gor
dana Ivakovi, u abalj na vezu sa ulom Molnarom odlazi
Sava isalov. Posredstvom jednog abaljca, isalov se kod
autobuske stanice sastao sa Banaaninom ulom Molnarom.
Od njega je primio informacije da iz Banata nije doneo ni
kakvu poruku. Nekoliko dana kasnije 17. avgusta 1941
ponovo po istom zadatku i na osnovu direktiva istih lica,
u abalj putuje Sava isalov. Sa sobom je poneo pismo koje
je trebalo da preda uli Molnaru a ovaj da ga prenese Po
krajinskom komitetu u Banat. U prvom delu pisma Radivoj
irpanov je pozivao dvojicu sekretara PK da dou na sas
tanak u Novi Sad. Drugi deo pisma je napisao ore Zlii,
koji se neto ranije vratio iz Banata u Baku. Hapenje Sa
ve isalova u ablju i pored uspelog bekstva, spreilo
ga je da to pismo urui uli Molnaru. Uprkos tome, na os
novu jasnih indicija moe se zakljuiti da se, ili istog dana
ili neto docnije, ula Molnar opet vratio u Banat.44
U izvetaju PK KPJ za Vojvodinu koji je iz Velikog Bekereka upuen Centralnom komitetu KPJ 2. septembra
1941, stoji da PK u Banatu ve dva meseca nema veze sa
Bakom. To, meutim, ne odgovara sasvim pravom stanju
stvari. Naime, kao to smo videli, poetkom jula 1941. u
Novi Sad se iz Banata vratila Gordana Ivakovi a neto
pre nje i Sava isalov. Desetog jula na sastanku PK KPJ
u Velikom Bekereku prisutan je i Radivoj irpanov, koji
je na ovaj sastanak doputovao iz Novog Sada da bi se po
novo vratio u Baku. Sredinom jula u Novi Sad se iz Banata
vraa i ore Zlii, kuda ponovo odlazi poetkom avgus
ta. Vie je nego verovatno da je i dolazak ule Molnara u
Baku, krajem jula ili poetkom avgusta, bio preduzet sa
znanjem lanova PK u Banatu. U pomenutom izvetaju Cen
tralnom komitetu naglaava se da su oni iz Banata tri puta
slali svoga oveka, ali da ovaj prva dva puta nije uspostavio
vezu zbog provala u etapnom mestu u Bakoj, a trei put
zbog predostronosti drugova u Novom Sadu zbog opasnosti
od hapenja. Sredinom avgusta ore Zlii je ponovo u

44

556

BKB BI 0042/1959 i 059/1959.

Novom Sadu i, kao to smo rekli, uestvuje u pisanju pisma

od 17. avgusta 1941. Da li preko Molnara, ili nekim drugim
putem, ore Zlii je obavestio PK u Banatu da je stigao
u Baku, da organizacije Skoja rade i da im nisu naneti
tei gubici. Krajem avgusta PK iz Banata i po etvrti put
alje svoju vezu, ulu Molnara, u Baku.4
Poetkom septembra 1941. ula Molnar je, zajedno sa
pismom koje su poslali Zrenjanin i Markovi, doputovao u
Novi Sad kod svoje sestre Etelke Molnar, lana KPJ. Sestra
ga je, preko Livije Bem, povezala sa Gordanom Ivakovi a
ova je posredovala u odreivanju mesta i vremena ulinog
sastanka sa Radivojem irpanovim. Sastanak je odran na
ulici i tom prilikom je ula Molnar predao irpanovu pomenuto pismo, a od irpanova primio informacije koje je
imao preneti u Banat. Tom prilikom irpanov i Molnar su
se dogovorili o narednom sastanku, koji se imao odrati
takoe u Novom Sadu. Do njega je dolo polovinom septe
mbra 1941. U pismu koje je Molnar doneo iz Banata dvoji
ca sekretara Pokrajinskog komiteta izvetavali su irpanova
da njih dvojica zajedno sa Vijoglavinom dolaze u Novi Sad.
O razlozima tog dolaska ve smo govorili.4 Tako e uskoro,
ali za kratko vreme, Novi Sad postati sedite Pokrajinskog
komiteta, odnosno rukovodeih lanova.

Pripreme za prebacivanje partizana u Srem

Ve smo naglasili da se maarski faistiki okupator na
zaposednutim jugoslovenskim teritorij ama, posle kratkotraj
nog aprilskog rata 1941. godine, od prvog dana ponaao kao
suveren, gospodar i legalan nosilac vlasti. To prisvajanje i
vrenje suverenih prava nad okupiranom Bakom, Baranjom
i drugim iteritorijama najizrazitije se manifestovaio u odluci
o pozivanju na vojnu slubu stanovnitva okupiranih terito
rija.
Prinudno,
protivzakonito
regrutovanje
okupator
je,
praktino, poeo jo jula 1941. godine kada je obnarodovao
poziv radi regrutovanja vojnih obveznika odreenih godita.
Svi su oni avgusta regrutovani a septembra 1941. mohilisani za vojnu slubu.47 Ova mobilizacija je, verovatno, imala
45 Isto; Ljubica V a s i 1 i , PK KPJ za Vojvodinu, zbornik
dokumenata, 2329.
46 BKB BI 0042/1959 i 059/1959; Arhiv Srbije, Beograd 331
-b/1942. (dalje AS).
47 Zloini okupatora.

vie politiku svrhu nego praktian vojni znaaj, jer su oku

patorske vlasti znale da su mobilisani vojnici veim delom
politiki nepouzdani. Znajui za redosled i vreme potrebno
da se mobilizacija izvri, partijsko rukovodstvo u Novom
Sadu, na elu sa Radivojem irpanovim i Kostom okicom,
razmatralo je protivmere koje bi trebalo preduzeti. Nakon
obavljenih konsultacija, irpanov je izdao direktivu koja je
imala da se prenese na itavu teritoriju Bake. Direktiva je
glasila: izvriti to snaniju agitaciju da se ne ide u oku
patorsku vojsku, ve da se odlazi u Srem u partizane. Takva
odluka je bila uslovljena povoljnim vestima iz Srema, gde
su, kao to smo ve rekli, bila formirana dva partizanska od
reda i gde su se nalazili poznati komunisti, bivi robijai.
Kako se prvobitno predvialo, odlazak ovih omladinaca u
Srem organizovalo bi partijsko i skojevsko rukovodstvo iz
Novog Sada. Nakon dobijenih vesti iz Banata o nameri da se
i banatski partizani prebace preko Bake u Srem, izgleda da
je taj plan utoliko izmenjen to je i bake omladince treba
lo
prebaciti zajedno sa partizanima iz Banata. irpanovljeva direktiva je, sa izuzetkom novosadskog i abaljskog sre
za, u ostale delove Bake bila preneta skojevskom a ne i par
tijskom linijom. U navedena dva sreza ovom agitacijom su
direktno rukovodili Jovan eravljev i Kota okica. erav
ljev je lanovima KPJ u novosadskom srezu preneo uputstvo da utiu na vojne obveznike koji su dobili poziv za ma
arsku vojsku da se ne odazovu, nego da prebegnu u Srem
i da se ukljue u partizanske jedinice. I partijske organiza
cije u abaljskom srezu, po direktivi Koste okice a uz po
mo lanova Sreskog komiteta KPJ, uinile su dosta u agi
taciji da se omladinci ne odazovu pozivu okupatora u vojsku.
Posao je, u tom pogledu, bio utoliko olakan to je meu
vojnim obveznicima bilo dosta lanova Skoja, odnosno pri
padnika vojnih desetina. Imajui u vidu jo ivu tradiciju
zelenog kadra iz prvog svetskog rata, kao i izglede da se
ti omladinci prebace u partizanske odrede ne iznenauje
podatak o prilinom broju onih koje su okupatorske vlasti
mogle proglasiti vojnim dezerterima!
U svetlosti planova za prebacivanje pripadnika narodnooslobodilakog pokreta u Srem u partizanske odrede, treba
posmatrati i odluku Radivoja irpanova da poalje nekoliko
.lanova KPJ i Skoja iz Novog Sada u Petrovaradin. Trebalo
48 BKB BI 0042/1959 i 059/1959; MSRV AO 23051 Proces
Jovanu eravljevu; Milorad u r i n Filip, Putevima slobode u
ravnici, abalj 1974, 534.

55S

je da se oni ukljue u Francistijevu grupu kako bi obezbedili to vie oruja ne samo sremskim partizanima ve i bor
cima iz Bake. O njihovoj delatnosti bie vie rei u odeljku
o Francistijevoj grupi.48
Ovaj poduhvat je imao znatno vie izgleda na uspeh
nego onaj sa prikupljanjem oruja, koji je nekako istovre
meno preduzet u Novom Sadu. Bio je to jo jedan pokuaj,
ali ni on nije dao neke znaajnije rezultate.5
Osim brige oko naoruanja onih boraca koji su trebali
da preu u Srem, u Novom Sadu je povedena i akcija skup
ljanja tople odee za partizane. Ovu direktivu je irpanov
saoptio Ivakovievoj a ona je dalje prenela Liviji Bem i
Milesi Brki, lanovima Partije zaduenim za skupljanje na
rodne pomoi. Od strane ovih drugarica direktiva je preneta
na partijsko i skojevsko lanstvo. Raspolaemo malim bro
jem podataka o rezultatima ove akcije. Ipak, zna se da je
Livija Bem, osim to je prenela direktivu, dala 70 pengi Matiji imerlingu iz blagajne narodne pomoi da kupi vunu od
koje je trebalo isplesti dempere za partizane. Klara Bem
navodi da je, krajem septembra, od Boe Dukia dobila
uputstvo da skuplja toplu odeu, to samo potvruje da je
direktiva preneta i na skojevce.31
Odlazak omladinaca u Srem bio je na dnevnom redu
kako OK Skoja tako i nekih niih skojevskih foruma. Preiveli omladinci se, u svojim seanjima, ne slau u tome ko
je od viih rukovodilaca bio za odlazak preko a ko da se
ostane u Bakoj. Ono u emu su akteri ovih dogaaja saglasni jeste injenica da je ovo pitanje najozbiljnije razmatra
no ,da su preduzeti konkretni koraci za organizovano preba
civanje a da je marruta ila linijom Novi Sad Petrova
radin Manelos. Tu vezu je, sem drugih, odravao i Sveti
slav Pavlovi Muja. Osim organizovanja veze, pripremani
su i amci kojima je svaki dan trebalo u Srem prebaciti oko
20 omladinaca. Povodom ovih planova i mera ivko Rani
savljevi govori:
Na jednom sastanku na kome su bili Zlii i drugi, po
krenulo se pitanje odlaska u Srem. Ja sam nekoliko puta
bio u Sremu... Sa Pinkijem sam diskutovao da bi bilo mno
go bolje da se iz Novog Sada prebace omladinci u Srem i
da se tu stvara jezgro... Mo smo u Novom Sadu imali pre-

49 BKB BI 0042/1959 i 059/1959.

Isto; MSRV AO Kutija biografija.
51 Isto; MSRV AO 23051 Proces G. Ivakovi i dr.
50

559

ko 300 organizovanih skojevaca... Da smo 1941. godine od

njih prebacili jedan broj u Srem (ta nam je trebala ta
masa u Novom Sadu?), a da smo u gradu ostavili jezgro
za borbu protiv neprijatelja, bilo bi daleko bolje. Oni bi se
u Novom Sadu u tom sluaju daleko lake krili od okupa
tora, a masa se nije mogla sakriti. Mi smo sve bili pripre
mili za prelazak preko Muje grafiara... To bi za Vojvo
dinu bio kadar za itav rat.. ,52
Namee se vano pitanje: kakav je bio stav partijskog
rukovodstva u ovom pogledu? Na osnovu raspoloivih inje
nica smatramo da u ovo vreme meu rukovodiocima Pokra
jinskog komiteta nije bilo nikakve dileme oko toga da li
borce treba prebacivati u Srem ili ne. U pismu od 20. maja
1942,
na primer, Svetozar Markovi Okrunom komitetu
Srema u vezi sa tim planovima pie i ovo: Mi smo (odnosi
se na njega, arka Zrenjanina i Ivana Vijoglavina primedba autora) sve do septembra bili u Ban(atu). Imali smo nameru da preemo kod vas i prevedemo preko 100 partizana,
za koje opstanak tamo nije bio siguran. U tu svrhu smo pre
li u Baku, radi lakeg prelaza.. ,53 Centralnom komitetu
Markovi javlja neto slino 10. oktobra 1942: Po prelasku
sekretarijata PK iz Banata u Baku, krajem sept(embra)
1941. g. (s tim da pree u Srem i tamo prebaci oko 200
partizana iz Banata i partizane iz ajkake).. .54
Na sastanku PK KPJ za Vojvodinu u Novom Sadu, kra
jem septembra, dvojica sekretara su jasno naglasila da e
oni u Novom Sadu boraviti vrlo kratko i da e nastaviti za
Srem. U isto vreme Markovi je, preko Gordane Ivakovi
odnosno Vere Radii, uputio pismo u Vojku gde je, preko
odreene veze, predato rukovodiocima u Sremu. U pismu
su Svetozar Markovi i drugovi obavetavali sremske komu
niste o svojoj odluci da preu u Srem.55
Jo pre prelaska u Baku lanova sekretarijata PK, po
lovinom septembra, poslat je iz Banata u ajkaku Danilo
Gruji. Njega je doekao, odnosno preko Tise prebacio, je
52 MSRV AO 12683 ; 15739; 8261; 15013 I Milenko Radovanov Ciga navodi da je MK (u stvari OK) Skoja odrao sastanak
na kome se govorilo o odlasku omladinaca u Srem.
53 ARPS 331-b/1942.
54 MSRV AO br. b.
55 BKB BI 0042/1959 i 059/1959. Svetozar Markovi, Izabrani
spisi. Predgovor, izbor i objanjenja Dr. Danilo Keci, Novi Sad
1974, 540.

560

dan ribar iz Aradca. Na bakoj strani Grujia je doekao

ore Zlii, koji je obaveten o njegovom dolasku. Prvi
zadatak Grujia je bio da uz pomo Okrunog komiteta i
dela PK iz Novog Sada organizuje prebacivanje oko 12 ba
natskih partizana ija fizika kondicija nije bila ba najbo
lja. Prebacivanje je trebalo da se izvri preko ajkake u
Srem. Na jednom salau u ajkakoj Gruji je ostao oko
mesec dana, dok se ore Zlii, nakon Grujievog baziranja, vratio u Novi Sad.56
Osim navedenih mera, i iz Novog Sada su, jo pre do
laska lanova sekretarijata iz Banata, injeni pokuaji da se
pripreme uslovi za uspean prelazak Bavana u Srem. Sre
dinom septembra irpanov je izdao direktivu oru Zliiu
da pree u Srem i /da se sa rukovodstvom sremskih parti
zanskih odreda dogovori o prebacivanju u Srem partizan
skih jedinica formiranih u Bakoj, njihovom naoruanju i
angaovanju u Sremu. Posle uspostavljanja veze izmeu Zliia i Ljubie Protia, ovaj je povezao liica i Francistija.
Na osnovu dogovora izmeu njih dvojice, Francisti je naba
vio oru Zliiu jednu ustalku uniformu koja je trebala
da mu omogui legalan prelazak preko granice u Srem.57
Rezultat pravilne ocene situacije, briljivo i dosledno
pripremana, ova vana akcija ipak nije uspela, kako se to u
ratu deava. O razlozima njenog neuspeha, u ve citiranom
pismu OK za Srem Markovi sasvim kratko javlja: Ali tu
su nastale tekoe i preko nismo mogli. U pismu Markovi
zatim navodi hapenje Ivana Vijoglavina, pogibiju irpanova i pad Gordane Ivakovi (5. oktobra), i masovna hapenja
koja su usledila. Meutim, ta hapenja nisu imala direktnog
uticaja na planove za prebacivanje partizana u Srem, ali su
dovela do promene odluke o mestu boravka i rada dvojice
sekretara PK. Kao to e se videti, 30. septembra i 2. ili 3.
oktobra dva puta dolazi u Novi Sad Milan Uroev Lola, koji
56

MSRV AO 18991.
ARPS 331-b/1942; BKB BI 042/1959 i 059/1959; M. u r i n, Putevima slobode... Sa delom onih ljudskih snaga koje su
trebale biti prebaene u Srem iz ajkake, iz redova vojnih ob
veznika, bilo je naknadno izvesnih problema. Problemi su iskrsli
onog trenutka kada im je, zbog nemogunosti prelaska u Srem,
trebalo objasniti da se, ipak, odazovu pozivu okupatorskih vla
sti, a kada ih Partija pozove, da dezertiraju zajedno sa orujem.
Pojedinci su, ne ekajui poziv, po sopstvenoj odluci pobegli i
doli u redove ajkakih partizana. Manji broj je preao u Ba
nat i tamo se povezao sa narodnooslobodilakim pokretom.
57

561

je bio na direktnoj vezi izmeu Pokrajinskog komiteta i ba

natskih partizana. Odlazei drugi put iz Novog Sada, on je
sa sobom poneo pismo Svetozara Markovia u kome organi
zacioni sekretar obavetava banatske partizane da budu
spremni da preko Bake preu u Srem. Bez obzira na to
to je ovo pismo kasno stiglo, ono potvruje da 2. ili 3. ok
tobra arko Zrenjanin i Svetozar Markovi jo uvek veruju
u mogunost uspenog prebacivanja u Srem. Meutim, 4. i
5. oktobra situacija se savim menja. Tada dvojica sekretara
smatraju da su planovi oko prelaska u Srem propali, da
je njihova bezbednost u Novom Sadu najozbiljnije ugroe
na i trae od Radivoja irpanova da ih privremeno skloni
van Novog Sada. Na ovakav nagli obrt situacije uticala su
hapenja koja su poela u Petrovaradinu 27. septembra a
zavrila se 2. oktobra hapenjem Dalibora Francistija i Bran
ka Silbakog, odnosno 3. oktobra padom Svetislava Pavlovia Muje i Time Stankova. Kao to nam je poznato, svi pla
novi oko prebacivanja banatskih i bakih partizana poiva
li su na aktivnosti Francistijeve grupe d njenih veza koje je
imala isa Novim Sadom, odnosno sa sremski/m partizanima
i politikim rukovodiocima u Sremu.58 Vie je nego verovatno da su do 5. oktobra 1941. sekretari Pokrajinskog komite
ta KPJ primili i vesti iz Banata o razbijanju objedinjenog
Severnobanatskog partizanskog odreda.
Tako nije bila izvedena akcija koja je mogla imati dale
kosene posledice po razvitak i perspektivu naronooslobodilakog pokreta u Vojvodini. Ipak ostaje injenica da su
lanovi Pokrajinskog komiteta uoili izvanredan strategijski
znaaj Srema.
Petrovaradinska grupa
Uporedo sa formiranjem partijskih i skojevskih organi
zacija u Novom Sadu po teritorijalnom principu, isto je ui
njeno i u Petrovaradinu. lanovi Partije i Skoja iz tog me
sta su do rata bili povezani i ukljueni u partijske i skojevske organizacije u pojedinim preduzeima i kolama u No
vom Sadu. Kao i u Novom Sadu, i u Petrovaradinu rad se
i posle okupacije nastavlja, a i veza sa Novim Sadom.
lanovi Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu i la
novi Okrunog komiteta za junu Baku ve neposredno po
sle okupacije konstatovali su da je za vreme rasula jugoslo-

58

562

BKB BI 0042/1959 i 059/1959.

venske vojske prikupljeno vrlo malo oruja. S obzirom na

to da se znalo kakvo je oruje done to u Petrovaradinsku tvr
avu, rukovodstvo NOP-a je odluilo da iskoristi tamonju
skojevsku i partijsku organizaciju da do tog oruja doe,
kako bi tim putem resilo jedno vano pitanje. Rukovodstvo
PK KPJ, odnosno OK KPJ za junu Baku, jo u drugoj
polovini aprila uputilo je Dalibora Francistija (jednog iz ple
jade naprednih omladinaca Muke gimnazije u Novom Sa
du, kolskog druga Pavla Papa, Branka Bajia, Miladina Jocia, Duana Ibroia i drugih prvoboraca i boraca NOP-) u
Petrovaradin da se kao intendantski oficir stare jugoslovenske vojske javi na dunost vojnim vlastima NDH, to je
Francisti i uinio. On je 25. aprila 1941. godine poloio zak
letvu kao domobranski satnik (kapetan) na dunosti blagaj
nika 4. topnikog odjela. S obzirom na to da je Francisti ve

Dalibor Francisti,
rovaradinske grupe

rukovodilac

pet-

ranije bio sa slubom u Petrovaradinu i da je, dobrim delom, poznavao oficire i podoficire u komandi, to mu nije bi
lo teko da neke od njih ukljui u napredni pokret i prido
bije za svoje saradnike u prikupljanju oruja, municije,
ekrazita i drugog razornog materijala, za potrebe Partije, di
verzantskih grupa i odreda. Meu prvima su se Francistijevom pozivu odazvali porunici Tunislav Paunovi i Bogdan
Turk, zatim narednik-vodnik Petar Petrovi, te narednici Ju563

lije Lipi, Mladen Martin Vola i Mirko Matek, a neto ka

snije i narednici Ernest Gumbolt i Slavko Jandrokovi.89
Rukovodstvo Pokrajinskog i Okrunog komiteta KPJ i
Skoja za junu Baku, da bi pomoglo Francistiju u organizovanju planiranih akcija, uputilo je u Petrovaradin nekoliko
lanova Partije iz Novog Sada neposredno vezanih sa PK,
odnosno OK, Timu Stanikova, Milana Dania, Svetislava Pavlovia Muju, Branka Silbakog i jo neke skojevce, koji su
svi stavljeni pod neposredno Francistijevo rukovodstvo.0
U Petrovaradinu su svi skojevci, ranije povezani u raz
nim kolama i preduzeima u Novom Sadu i Petrovaradinu,
takoe bili organizovani u jedan skojevski aktiv i stavljeni
pod Francistijevo rukovodstvo. Pored lanova Skoja u pomenutu akciju je ukljueno i nekoliko omladinaca.
Toj petrovaradinskoj grupi Skoja i napredne omladine
su pripadali: Dragutin Senk, ore Jefimov, Vera Radii,
Antun i Boa Krklju, Anton Tonkovi, Tomislav Matasi,
Stevan Sapundija, Josip Kalbah, Ivan Luka, Zvonimir Galovi, Branislav Markgraf, Tomislav Mikoli, Jovan i Mak
sim Devi, Ivan antek i Dragutin Biljan.81
Sprovodei u ivot dobijene direktive, Francisti se pove
zuje sa naprednim drugovima u Sremskim Karlovcima,
Sremskoj Kamenici i Ledincima. On koristi i prijateljske ve
ze s upravnikom sanatorijuma za deje bolesti kostiju dr
Nikolom Pravdicom i pomonim osobljem bolnice u Srem
skoj Kamenici, Stankom ukanom i dr., da bi kod njih
privremeno, na uvanje, prebacio neto oruja i bombi, koje
je nameravao kasnije preko veza da prebaci sremskim par
tizanima.2
Sa tako pripremljenom grupom i uspostavljenim vezama
Francisti prelazi na ostvarenje plana Pokrajinskog i Okru
nog komiteta KPJ za junu Baku: prikupljanje i koncentri-

59
MSRV AO 15013, Stenografske beleke preivelih lanova
Partije i Skoja u Novom Sadu 19895/319 NDH Film IV/144, Izvetaj zapovenika osijekog divizijskog podruja, vojni odjel, u
vezi sa hapenjem vojnih osoba umeanih u zaveru u Petrova
radinu.
60 Isto; Zbornik dokumenata i podataka o NOR, tom I, knj.
17, dok. br. 4, 1518, izvetaj orunike postaje u Petrovaradinu
o hapenju komunista.
61 Isto.
62 MSRV AO Okruni sud N. Sad K. 7/1950 Proces protiv
Dinka Baia i dr; Istorijski arhiv Novi Sad 571/103, Izjava dr Ni
kole Pravdice o radu u NOP-u.

564

sanje oruja na jedno ili vie mesta, da bi sve to preko odre

enih kurira slao za Novi Sad, komandi taba partizanskih
odreda, lanovima Pokrajinskog i Okrunog komiteta Parti
je i Skoja, te Frukogorskom odredu u Sremu. Plan je vrlo
dobro zamiljen i pripremljen, ali ne i u potpunosti ostva
ren. Da vidimo kako je Francilstijeva grupa dejstvovala.
lanovi Partije iz novosadske grupe Tima Stankov i Sve
tislav Pavlovi Muja posedovali su privremene dvovlasmke
dozvole i mogli su skoro svakodnevno da prelaze iz Novog
Sada u Petrovaradin. Sline dozvole nabavili su i ostali la
novi grupe iz Novog Sada, a i neki lanovi, kao Vera Radi
i, ore Jelfimov, Dalibor Francisti i Petar Petrovi iz
Petrovaradina, i to legalnim ili ilegalnim putem. Francisti
i Petrovi su, na primer, iz autokomande gde je radio Petar
Petrovi uzeli jedan motocikl zaplenjen od privatnih lica
tokom i neposredno posle rata d poklonili ga jednom maar
skom podoficiru koji je rukovodio skelom, tako da su, ka
da je on bio deuran, nesmetano prelazili u Novi Sad. Ka
da je pak na skeli, bila stroa kontrola, a trebalo je po di
rektivi prei u Petrovaradin radi izvravanja zadataka, onda
su pojedini lanovi ilegalno prelazili preko Dunava u Petro
varadin i natrag. Neke lanove ilegalne novosadske grupe su
u dva maha preko Dunava prebacili u Petrovaradin Jovan
Koljadinski i Sava Dani. Francisti je, takoe, kao domo
branski oficir slubeno ili privatno prelazio u Novi Sad,
gde su mu iveli i roditelji, i tom prilikom se esto sastajao
sa Radivojem irpanovim, Ljubiom Protiem, komandan
tom taba partizanskih odreda za junu Baku, lanom OK
Kostom okicom, in. Milenkom Jakovljeviem i dr. radi konsultovanja i dobijanja direktiva za dalji rad i podnoenja
izvetaja o tome ta je sve uraeno i na kakve se sve pre
preke nailazilo, i radi dobijanja uputstva koliko eksploziva
treba da se prebaci u Novi Sad za pravljenje paklenih ma
ina, a koliko drugog oruja i municije.63
Pored pribavljanja oruja i municije, Francistijeva gru
pa, odnosno neki njeni lanovi, kao Milan Dani i Vera Ra
dii, bili su od irpanova i Gordane Ivakovi zadueni, po
sle bekstva politikih zatvorenika iz mitrovake kaznione,
za nabavku pet legitimacija, jer je navodno pet robijaa tre
balo da pree u Baku. Legitimacije su nabavljene i Vera
Radii je trebalo da ih preda Boku Palkovljeviu Pinkiju

63 MSRV AO 15013 i 22458, izjava Save Dania; 23051 F.

13/110 124, Proces, presuda Gordani Ivakovi i dr.

565

da ih ovaj preda robijaima. Meutim, situacija se izmemila

kad su neki robijai posle sukoba sa ustaama, bili uhva
eni a neki, kao to znamo preli u Banat, tako da legitima
cije nisu koriene.
Najvei deo tereta oko preuzimanja oruja iz arsenala
Petrovaradinske tvrave preuzela je na sebe pomenuta gru
pa domobranskih oficira, jer su oni bili u neposrednom kon
taktu sa orujem i najmanje sumnjivi ako ovo iznose iz tvr
ave. Petrovaradinski skojevci i napredni omladinci pomogli
su i da se prikupi to vie oruja, jer su se po direktivi Fran
cistija dobrovoljno ukljuili da ga iz arsenala prenose na
odreene lepove, o emu e kasnije biti vie rei. Francisti
je takoe koristio ovlatenja koja je imao kao intendantski

Timotije Stankov,
dinske grupe

lan

petrovara

oficir, pa je oruje odreeno da se prebaci u neki drugi

grad Hrvatske ostavljao i sakrivao u nekom usputnom bun
keru da bi ono, posle nekoliko dana, preko poverljivih kuri
ra, bilo preuzeto i prebaeno lanovima Frukogorskog par
tizanskog odreda.
Narednik-vodnik Petar Petrovi u izjavi koju je dao po
sle rata ovako opisuje jedno takvo prebacivanje oruja:
... Dalibor (Francisti) mi je rekao da postoji mogu
nost da se iz skladita u Petrovaradinu izvue neto puaka
koje treba prebaciti u Fruku goru i tamo skloniti. Ja sam
pristao da ih odvezem. Posle dogovora sa Francistijem oti

566

ao sam sa kamionom u kasarnu potporuniku Paunoviu

i zajedno sa njime sam zapakovao dva pukomitraljeza
brzozbrojovka i 19 puaka sa tri sanduka puane mu
nicije. Ovo oruje i municiju Dalibor je po tovarnom listu
primio od Paunovia i adresirao na Osijek. Posle toga Da
libor mi je kao intendantski oficir izdao nalog da tovar ka
mionom prebacim u Osijek. Poto smo oruje natovarili na,
put smo krenuli nas etvorica, kapetan Dalibor, potporunik Tunislav Paunovi, vodnik Mirko Matak i ja. Meutim,
umesto da putujemo u Osijek, svratili smo u Sremsku Ka
menicu i nedaleko od nekog sanatorijuma ceo tovar smo
sakrili u bunker...
U napisu Sime Relia, prvog komandanta Frukogorskog
odreda F rusko gorski partizanski odred 1941. godine i ure
Matia, prvoborca iz Iriga, Irika oruana desetina, izmeu
ostalog stoji da je Frukogorski odred preko Svetislava
Pavlovia Mu je, Time Stankova i ora Elfimova (ili Jelfimova), lanova Francistijeve grupe dobio oko 10. septembra
1941. godine: dva pukomitraljeza, oko 25 puaka, puane
municije, neto eksploziva i vojne odee. Dakle, oruje o
kojem govori Petar Petrovi.64
Po posleratnoj izjavi tadanjeg pripadnika NOP-a i rad
nika na Petrovaradinskoj tvravi Antuna Voroeka, Dalibor
Francisti i Leonard Kuli su polovinom septembra 1941. izneli iz Tvrave dva sanduka municije i etiri puke i sakrili
ih u bunje na padini Tvrave zvanoj Honverk. Kuli je za
molio Voroeka da mu pomogne da to oruje i municiju
prenesu dole do esme u Ribnjaku, zv. Ilie, mestu koje se
nalazi na obali Dunava izmeu Petrovaradina i S. Kamenice.
S obzirom da je Voroek poznavao komandira strae, pomenuti materijal je prebaen na odreeno mesto, odakle je da
lje bio preuzet i odnet partizanima u Sremu.5
Pored puaka i municije koji su slati Frukogorskim par
tizanima, vea koliina je preneta i u Novi Sad i stavljena
na raspolaganje lanovima PK KPJ i OK KPJ za junu Ba
ku. Pored oruja, lanovi Francistijeve grupe iz Novog Sada,
Svetislav Pavlovi, Tima Stankov, Milan Dani, Ante Krk64 Istorijski arhiv Novi Sad br. 571/102 i 571/108. Izjava Pe
re Petrovia.
65 Sima R e l i ,
Frukogorski partizanski odred 1941, Us
tanak naroda Jugoslavije 1941, Zbornik, knj. 2, Beograd 1963,
416436; Dura M a t i , Irike oruane desetine. Ratna seanja
aktivista jugoslovenskog revolucionarnog radnikog pokreta, knj.
2, Beograd 145147, 1961; Hronologija Petrovaradina, izjava Antu
na Voraeka.

567

lju i Branko Silbaki, preneli su iz Petrovaradina u Novi

Sad i velike koliine eksploziva, koji je prema direktivama
PK bio odreen za ruenje pruga i staninih postrojenja,
za pravljenje torpeda za potapanje brodova na Dunavu,
za dizanje u vazduh pojedinih vojnih objekata, naposletku
za pravljenje paklenih maina za dizanje u vazduh lepova
natovarenih orujem. Prema stvorenom planu dato je uput
stvo Milenku Jakovljeviu, lanu Partije iz Novog Sada, i
njegovoj grupi, i to neposredno od Radivoja irpanova, da
pristupe izradi torpeda i paklenih maina.
Nemamo dovoljno podataka o tome koliko je oruja
i drugog materijala prebaeno iz Petrovaradinske tvrave u
Novi Sad. Ako se oslonimo na izvetaje maarske policije,
koja kae da je samo za nekoliko dana septembra preneto

Vera Radii, lan petrovaradinske

grupe i kurir PK KPJ za Vojvodinu

10 kg ekrazita, 150 metara fitilja i 100 komada detonatora,

onda bismo otprilike mogli da ustanovimo koliko je ukupno
preneto za neto vie od tri meseca koliko je grupa delovala.66

66 MSRV AO 23051 f. 13/6877, izvetaj maarske policije

o akciji 1941. godine; 15013, stenografske beleke preivelih uesni
ka NOP-a N. Sada.
568

Dosada smo mogli priblino konstatovati koliko je oru

ja, eksploziva i ostalog materijala preneto u Baku odnos
no predato sremskim partizanima. Iz izvetaja, pak, ustake
policije videemo koliko su Francisti i njegova grupa do
kraja septembra 1941. prikupili i sklonili u lagume Tvrave,
s tim da se sav taj materijal kasnije prebaci u Srem parti
zanima ili u Baku diverzantima. Posle provale Francistijeve
grupe, o emu e kasnije biti vie rei, pronaeno je u lagumima 38 sanduka puane municije, puna dvoja kola raznih
kutija ekrazita, devet puaka, deset pari vojnike odee, se
dam pitolja raznih vrsta, etiri rune bombe, jedna runa
granata, vie kutija razne municije za pitolje, novca i ivot
nih namirnica. Iz ovog kratkog nabrajanja moe se konsta
tovati koliko je Francistijeva grupa za relativno kratko vre
me uspela da prikupi raznog materijala spremljenog za pre
bacivanje tamo gde PK odnosno OK bude odredio. Velika je
teta to je, izdajom jednog skojevca, grupa bila otkrivena
i itav plan, i poduhvat posle hapenja skoro cele grupe, u
potpunosti propao.7
Za delatnost Francistijeve grupe vezan je plan za jo
jednu veliku akciju, odnosno diverziju.
Tokom septembra 1941. godine Nemci su ukotvili na
petrovaradinskoj strani Dunava dva lepa sa ciljem da ih
natovare zaplenjenim orujem, municijom i avionskim bom
bama koji su se nalazili u arsenalima Tvrave. Utovar je vr
en tokom septembra i za ovaj posao je koriena petrovaradinska omladina uz kontrolu nemake vojske. O tome je
Francisti izvestio Pokrajinski komitet i ovaj je doneo odlu
ku da Jakovljevieva grupa napravi paklenu mainu. U me
uvremenu petrovaradinski skojevci su po direktivi Francistija, odnosno PK, ubaeni meu ostale omladince da pre
nose bombe i municiju iz Tvrave u lepove. Tokom rada
od nekoliko dana oni su uspeli da izvestan broj revolvera,
bombi i drugog oruja manjeg formata sklone u travu i ka
snije uzmu. Dalje su ispitali sve okolnosti i izvestili Francistija, a ovaj PK, o mogunosti dizanja u vazduh lepova.
Paklenu mainu je napravila u Novom Sadu Jakovljevieva
grupa. Trebalo ju je jo ubaciti u jedan od lepova. S obzi
rom na to da su direktan nadzor nad utovarivanjem oruja
i bombi u lepove vrili Nemci, bilo je veoma teko uneti

67
MSRV AO 19895/319 NDH F. IV/144, izvetaj Vojnog od
jela osijekog divizijskog podruja o hapenju komunista u Pe
trovaradinu.

569

neopaeno bombu na lep i tamo je montirati, kako bi u od

reeno vreme eksplodirala.
No, cela akcija je otkrivena i osujeena na sasvim neo
ekivan nain. Postoji nekoliko verzija o tome kako je dolo
do otkrivanja bombe i provale itave Francistijeve grupe.
Prema jednoj, najverovatnijoj, Francisti je sa dva skojevca
preneo paklenu mainu u Petrovaradin s tim da je u lep
ubaci jeidan dan pred polazak lepa za Nemaku. Paklena ma
ina je smetena u podrum jednog od dva skojevca koji su
je doneli. Jedan od njih, Jelfimov ili onaj drugi, ije nam je
ime nepoznato obavestili su svoje roditelje da se, za neko
vreme, sklone iz Petrovaradina jer moe da doe do eksplo
zije. Kad su roditelji doznali da se radi o paklenoj maini
obavestili su ustaku policiju, koja je odmah poela sa hap
enjima. Po drugoj verziji, paklena maina je ve bila mon
tirana na lepu, a poto su nemake vlasti odgodile polazak
planiran za 28. septembar 1941, do eksplozije bi dolo dok
su lepovi ukotvljeni u Petrovaradinu. Zato je roditeljima
reeno da napuste Petrovaradin. Po treoj verziji, Elfimov
je uhapen prilikom demontiranja paklene maine na bro
du 27. septembra 1941. Iz izvetaja OK KPJ za Srem od 5.
januara 1942. vidi se da je ore Elfimov zv. or provalio
ne samo petrovaradinsku skojevsku organizaciju i Francistijevu grupu, ve i skojevce u Sremskoj Mitrovici i okolini,
kao i skojevce u Sremskim Karlovcima.68
68 Isto, Zbornik dokumenata i podataka o NOR, tom I, knj.
17, dok. br. 4, i tom I, knj. 6, dokument br. 7 Beograd 1955, 24.
Prema nepotvrenim podacima, kao drugi skojevac koji je preno
sio paklenu mainu iz Novog Sada u Petrovaradin spominju se
Tomislav Matasi, koji je bio na direktnoj vezi sa grupom skoje
vaca na Ribljoj pijaci, i Ante Krklju, koji je takoe saraivao
sa grupom skojevaca i lanova Partije iz Novog Sada, a koji je
neposredno po hapenju Jelfimova obavestio svoju brau i neke
lanove Francistijeve grupe iz Novog Sada da treba da napuste
Petrovaradin, to je i sam pokuao, ali nije uspeo. U borbi sa us
taama ranjen je i uhvaen.
MSRV AO AK 3032, NDH F. IV/403 i 19895; Grada za ist or iju Petrovaradina, knj, 1, 1941, 5961, i Muzej grada 571/14; MSRV
AO 18734, sten, beleke Sremskih Karlovaca; Vojnoistorijski inscitut Beograd, reg. br. 14/73 k. 61, izvetaj orunike postaje u
Petrovaradinu o hapenju komunista; Institut za historiju radni
kog pokreta Hrvatske, Zagreb, Fond neprijateljske grae K 125/4
F Izvetaj predstojnika pododjela 1 od 23. decembra 1941.
Povodom istrage o komunistikom delovanju Francistija i
drugova, u Novom Sadu su od 1416. novembra 1941. boravili
predstavnici ustakih istranih organa. Uz dozvolu maarskih

570

Hapenje i suenje lanovima Francistijeve grupe

Meu prvima je 27. septembra 1941. uhapen ore Jelfimov. Istog dana uhapsio je kapetan Josip Majcen, ef mes
ne domobranske posade u Petrovaradinu, Dalibora Francis
ti ja. Prilikom sprovoenja Dalibor je smelo iskoristio trenu
tak nebudnosti sitraara i uspeo da pobegne u lagume Petro
varadinske tvrave. Antun Krklju, lan Skoja, koji je ranije
stanovao u Novom Sadu, doznavi da je Jelfimov uhapen,
obavestio je svoju brau da treba da se sklone iz Petrovaradina i prebace u Novi Sad. Prilazei amcu on je naiao na
ustaku patrolu, na nju bacio bombu, ali ga je ona ranila i
uhvatila. Njegov brat Boa uspeo je, zajedno sa Milanom
Daniem, da se amcem preko Dunava prebaci u Novi Sad
i izbegne hapenje.
Jelfimov je provalio i domobranske oficire i podoficira.
Oni naputaju Petrovaradin i odlaze u Bjeljinu, ali tamo su
uhapeni 28. septembra 1941. godine, porunici Tunislav Paunovi i Bogdan Turk, stoerski narednik Julije Lipi, vodni
ci Mladen Vola i Mirko Matak. U Petrovaradinu su uhape
ni, ali su brzo puteni, usled nedostatka dokaza da su saraivali sa NOP-om, narednici Emest Gumbold i Slavko Jandrokovi.
Dva dana posle pada Jelfimova, 29. septembra 1941, po
ela su masovna hapenja u Petrovaradinu. upsko redar
stvo u Vukovaru, na elu sa zamenikom rukovodioca Otmarom ildom, ukljuilo je i Gestapo kao i nemaku vojsku sa
narednikom melingom na elu, kao i mesno petrovaradinsko policijsko poglavarstvo sa agentima i domobransku voj
sku sa oko 120 vojnika. Racija na skojevce zapoela je pomenutog dana u 17,30 asova i trajala toga dana do pola
noi, ida bi se nastavila sledeih dana. Prvog dana masovnog
hapenja pali su u ruke ustakih vlasti sledei borci:
1. Ivan Luka
2. Tomislav Matasi
, T-.
*i
3. Dragutin Senk
4. Zvonimir Galovi

Anton Tonkovi

Josip Kalban
.
7.
Maksim Devi
,
6.

vlasti: oni su u Armiji sasluali uhapene komuniste koji su

imali vezu sa Sremom: Ljubiu Protia, Savuisalova i Gordanu
Ivakovi. Se ovom zadnjom su 16. novembra otputovali u Staru
Pazovu da bi im pokazala kuu oveka sa kojim je, preko Vere
Radii, odravala vezu. Radilo se o Janku meliku, koji je, su
tradan, pao u spremljenu zasedu.

571

8. Jovan Devi
9. Vera Radii

10. Viktor Ruika ml.

11. Branko Markgraf

Samo dan kasnije uhapeni su, opet u Petrovaradinu:

1. Tomislav Mikoli
2. Stevan Sapundija
3. Dragutin Biljan
Istog dana uhapen je u rakovakim vinogradima Sre
ko Kunda Lemur, a u Sremskim Karlovcima:
1. Bogdan Dejanovi
2. Ivan i Andrija Jelai
3. Josip Kljaji i
4. Paja Horvat i Branko Manojlovi iz Sremske Kamenice
Prvog oktobra 1941, po povratku iz Zagreba, uhapen je
u Petrovaradinu Ivan antek.
Istog dana, posle prvih sasluanja i batinjanja, u Petro
varadinu, koja je izvrio opunomoenik ustakog redarstva
iz Vukovara Otmar ild, cela grupa uhapenih prebaena
je kamionima u zatvor u Vukovar.39
Poto su pohapsili sve skojevce koji su se nalazili u Pe
trovaradinu i okolini, pomenuta ustaka grupa, agenti i voj
ska su krenuli u lagume Petrovaradinske tvrave, gde su se
bili uanili Dalibor Francisti, Tima Stankov, Svetislav Pav
lovi Muja i Branko Silbaki. Radi to vernije rekonstrukcije
daljeg toka stvari, citiraemo izvetaj orunike postaje iz
Petrovaradina, koji u izvodu glasi:
... Tom prilikom opirnim pretraivanjem podzemnih
hodnika, a poto su prethodno blokirani svi izlazi iz laguma
po vojsci, u jednom malom uzanom hodniku, dugakom
oko 2030 metara, primjetio je u zemlji zakopana, narednik
ove postaje Anton Rukavina, neka lica, iz ega je zakljuio
da su to traeni komunisti i to: Dalibor Francisti, satnik,
koji je 27. rujna tg. bio pobjegao ispred nadzornog asnika
mjesne posade Petrovaradin satnika g. Josipa Majcana, te
Branko Silbaki, Timo Stankovi i Svetislav Pavlovi i tom
prilikom dotini komunisti iz svoje rupe poeli su pucati
iz samokresa (pitolja) i jedan od njih bacio je jednu ru
nu bombu, koja je eksplodirala u neposrednoj blizini sa
mog narednika Antona Rukavine... U meusobnom pukaranju komunista Timo Stankovi i Svetislav Pavlovi od stra-

69

572

Isto; MSRV AO 19895/319 NDH F. IV/144.

ne zamjenika ravnateljstva ravnatelja za javni red i si

gurnost Velike upe Vuka g. Otmara ilda iz samokresa
povreeni su u glavu...
Posle borbe u lagumima koja je trajala oko tri asa, us
takoj policiji i vojsci je polo za rukom da uhvate Dalibora
Francistija i Branka Silbakog. Tima Stankov i Svetislav
Pavlovi se uspeli da se prebace u druge hodnike-lagume, a na
kon nove borbe i oni 3. oktobra 1941. padaju neprijatelju u
ruke.
U isto vreme, kako dalje stoji u izvetaju, u podrumu
ora Jelfimova u Petrovarainu naena je jedna montira
na paklena maina. Kako smo ve ranije napomenuli, ona je
bila spremljena da se odnese na nemaki lep koji se nalazio
na desnoj obali Dunava tj. na petrovaradinskoj strani, sa na
tovarenih 44 vagona oruja, topova i topovskih granata, kao
i est vagona avionskih bombi. Sa ovom paklenom mainom
kae se u izvetaju, uhapeni komunisti imali su nameru da
pomenuto oruje i municiju dignu u vazduh. Da im je to
uspelo, po miljenju strunjaka, ceo Petrovaradin i deo Novod Sada bi odleteli u vazduh.70
Nakon hapenja i poslednje etvorice iz Francistijeve
grupe, i oni su prebaeni u Vukovar, gde je, kao i u Petrovaradinu, muenje nastavljeno. Jovan Devi, jedan od preivelih, u svojoj izjavi posle rata, o stanju u istranom zatvo
ru izmeu ostalog kae:
... Nismo smeli da legnemo. Morali smo da sedimo na
podu... niko nije smeo da ustane... Nou su nam stavljali
lisice na noge i ruke, a ustae su priale kako emo uskoro
na izlet u umu Dudik tj. na mesto gde se vri streljanje;
U sobi se nije smelo ni... aputati, te smo se sporazumevali
samo pogledom. Svaki as smo pozivani na sasluanje i
amaranje...
Sava Dani, pak, samo sa nekoliko rei opisuje kako je
izgledao kada je bio puten sa suenja iz Vukovara: Bio
sam potpuno iscrpljen. Bili su mi tabana debeli, plavi, lea
su mi bila debela 5-6 cm, jedva sam iao.. .71
Suenje je odrano 17. i 18. oktobra 1941. pred prekim
ustakim sudom u Vukovaru a poznato je pod imenom Pe70 Istorijski arhiv Novi Sad br. 571/14 Izjava Jovana Devia o hapenjima i maltretiranju u Petrovarainu i Vukovaru;
MSRV AO 22458 Izjava Save Dania.
71 Saoptenje o zloinima okupatora i njihovih pomagaa
u Vojvodini 19411944, knj. 2, Srem, sv. 1, Novi Sad 1946, 144.

573

trovaradinska afera. Kao i sva ostala ustaka suenja, je

dini svedok na njima je bio jedan od policajaca. Ovog puta
je to bio Otmar ild, pomonik upravitelja upskog redar
stva. On je na suenju itao unapred pripremljen iskaz,
pobijao odbranu i odgovore optuenih i novim optubama ih
teretio. Od 35 optuenih na ovom procesu, 33 je osueno na
smrt. Smrtna kazna izvrena je 19. oktobra 1941. godine u
Dudiku, umi kraj Vukovara.
Tom prilikom streljani su:
1. Dalibor Francisti, star
28 godina
2. Timotije Tima Stankov,
star 21 godinu
3. Svetislav Pavlovi Muja,
star 27 godina
4. Branko Silbaki, star 19
godina
5. Jovan Stankov, star 54
godine
6. ore Jelfimov or,
star 20 godina
7. Mladen Vola, star 24
godine;
8. Mirko Matak, star 20 go
dina
9. Ivan Jelai, star 24 go
dine
10. Josip Kraji, star 22 go
dine
11. Leonard Kuli, star 28
godina
12. Dragutin enk, star 23
godine
13. Bogdan Turk, star 25 go
dina
14. Tunislav Paunovi, star
24 godine
15. Ante Krklju, star 26 go
dina
16. Ivan antek, star 19 go
dina
574

17. Tomislav Slavko Matasi, star 19 godina

18. Josip Kalbah, star 23 go
dine
19. Maksim Devi, star 17
godina
20. Antun Tonkovi, star 18
godina
21. Dragutin Biljan, star 19
godina
22. Stevan Sapundija, star
26 godina
23. Ivan Luka, star 27 go
dina
24. Duan Dejanovi, star
18 godina
25. Vera Radii, stara 19
godina
26. Olga Banjanin, stara 17
godina
27. Boica Stoji, stara 20
godina
28. Karlo Bernajz, star 47
godina
29. Johan Mike, star 28 go
dina
30. Sava Brnjaevi, star 32
godine
31. Mati ja Hui, star 29 go
dina
32. Sreko Kunda, star 18
godina
33. Mitar Vili, star 36 go
dina

Kako se iz presude vidi, u spisku imena streljanih nalazi

se i ime Jovana Stankova. Iako nije uestvovao u radu Fran
cistijeve grupe, osuen je na smrt i streljan. Naime, Jovan
Stankov je, poto je obaveten da mu je sin Tima Stankov
u sukobu sa vojskom i policijom u Petrovaradinu ranjen i
odnet u Vukovar, otiao da ga poseti. U bolnici u Vukovaru,
gde je Tima leao i gde mu je i sueno, suenju je prisustvo
vao i njegov otac a preki ustaki sud je i njega, kao oca ko
muniste i saradnika NOP-a, osudio na smrt. Poto je Tima
bio teko ranjen otac ga je skoro odneo na gubilite, gde su
obojica streljani pored ostalih lanova grupe.72
U vezi sa ovim procesom ii provalom koja je uslediila pire
njega, OK KPJ u Sremu izdao je izvode iz broure o konspi
raciji i dranju, pred klasnim neprijateljem u kojoj izmeu
ostalog stoji sledee:
... Sluaj izdajnika ora (ora Jelfimov, primedba
autora) vrlo je pouna. Taj tip hteo je sve da zna, upoznao
se sa mnogim drugovima, znao je mnoga mesta gde postoje
nae organizacije, znao je ta ko radi itd. Blagodarei ne
panji naih drugova, izdajnik or znao je za mnoge stvari
za koje nije smeo da zna. Kad je pao u ruke neprijatelju,
on je izdao sve to je znao. Bila je velika greka to mu
se uopte poverila funkcija koju je imao, ali da smo mi u
naem radu bili konspirativni, on bi nam naneo daleko ma
nje tete. Slinih primera ima mnogo. Pa iako je to tako,
nai drugovi ne uviaju potrebu konspirativnog rada...
Zbog toga se u brouri trai da se borci, naroito u po
zadini pridravaju sledeih pravila konspiracije:
1) Svako treba da zna samo ono to je odreen da radi,
o onome to radi ne sme nikome govoriti.
2) Niko se ne sme interesovati za stvari koje ga se ne
tiu.
3) Treba se uvati onih koji hoe sve da znaju. Prvo im
treba govoriti da to ne valja, a ako ovo ne pomae, treba
ih odstraniti od svakog rada.
4) U svim naim organizacijama treba izvriti pravilnu
podelu rada...
8) Nelagalne materijale ne drati kod sebe, ve u zato
odreena mesta i sklonita...
72
MSRV MO 698, broura o konspiraciji i dranju pred klas
nim neprijateljem, 4. Neto opirnije citate iz ove broure dali
smo zbog toga jer se njena prorada spominje u nizu izjava pri
padnika NOP-a u Novom Sadu. Meutim, niko od njih ne govori
detaljnije o njenoj sadrini, niti je sauvan neki od njenih prime
raka u Novom Sadu.

575

9)
Za vezu sa pojedinim mestima i raznim forumima
treba odrediti najsigurnije drugove... Drugovi ne smeju
jedno drugom govoriti svoja imena. Svako od njih treba da
ima svoj pseudonim...
12) Svakoga koga primamo u nae revolucionarne re
dove, organizacije ili odrede moramo proventi. Treba pri
mati sigurne ljude koji su borbeni i koji nisu brbljivi.
Izneli smo samo neke najznaajnije take iz pravila o
konspiraciji.
U drugom delu broure, gde se govori o dranju pred
klasnim neprijateljem, iznose se primeri junakog dranja
u starijoj i naoj najnovijoj istoriji kao i meunarodnom
radnikom pokretu. Izmeu ostalih, pominje se junako dr
anje Georgija Dimitrova, Paje Marganovia i dr. 0 dranju
nekih drugova iz Srema se kae:
... I nai Sremci, Matija Hui, mehaniar iz Sr. Mitrovice (maarske narodnosti), Karlo Bert (treba Bernajz
primedba autora) iz Grgurevaca (Nemac), Johan Mike, fabri
ki radnik iz Sr. Mitrovice, Sava Brnjaevi iz Manelosa
(Srbin), Vera Radii, studentkinja iz Petrovaradina (pod
vukli autori) (Srpkinja) i dr. poznati borci i istaknuti funkcioneri u Sremu poli su u smrt ne okaljavi ni svoje lice
ni svoju organizaciju. Oni su na najteem mestu borbe vi
soko drali zastavu narodnooslobodilake borbe.
U brouri se, dalje, pozivaju svi borci protiv okupatora
da, ako sluajno padnu
neprijatelju u ruke,
o svom radu
nita ne
priznaju i da se ugledaju na pomenute svetle likove
nae revolucije.
Da bi, kae se dalje u tekstu, ositali verni svojim ideali
ma i svome narodu, moraju se, ako padnu neprijatelju u
ruke, drati ovih pravila:
1) Uhapeni ne sme nasesti triku policije i ustaa, koji
e rei: Priznaj, mi i tako sve znamo, ili:
Priznaj, ostali
su sve priznali, itd. Da su svi priznali i da
neprijatelj sve
zna, on ne bi traio priznanje od onoga koga saluava.
2) Niko ne sme nasesti triku policije, koja e ga nagova
rati da prizna obeavajui mu slobodu, i si. Nasesti ovom
triku znai postati izdajnik, i opet biti ubijen kao to je
bio sluaj ora (podvukli autori)...
Uhapeni ne sme govoriti: ini mi se da ovaj neto
zna, da ovaj neto radi itd. Ko tako govori, izdajnik je,
bez obzira to ne iznosi konkretne stvari o kojima zna.
Uhapeni ne sme ni za sebe da prizna da je ma ta
radio u revolucionarnom pokretu... Krivo misle oni koji
veruju da nije izdajnik onaj koji tereti samoga sebe a osta-

576

le ne tereti. Ako uhapeni drug ne prizna ni za sebe, ima vi

e verovatnoe da e biti puten i da e tako moi da na
stavi sa revolucionarnim radom. Dalje, im tereti samoga
sebe, indirektno tereti i druge, jer neprijatelj zna da poje
dinac nigde ne ini organizaciju.
Izdajnike treba prezirati i bojkotovati.
Oni koji su priznali kod policije ma i najmanje stvari
treba sve da povuku kod sudije.. .?3
Tako su stariji iskusniji, prekaljeni revolucionari pre
nosili svoje iskustvo na mlae kadrove i borce. A njih je bi
lo sve vie. Teke greke uinjene u Petrovaradinu pruile
su zgodnu priliku da se pitanje konspiracije i pravila ilegal
nog rada zaotre. Jer, Francistijev sluaj bio je, dobrim de
lom, prouzrokovan gotovo potpunim nedostatkom iskustva
njegove grupe, sastavljene velikim delom od mladih, neis
kusnih boraca. Jedna od krupnih greaka bila je to su se
Francisti i drugovi sklonili u Iagume Tvrave, umesto da
su, naoruani, krenuli u pravcu frukogorskih uma, gde bi
imali iroke mogunosti za manevrisanje i poveziivanje sa
partizanskim odredom. Uz teke rtve sticalo se iskustvo u
novim uslovima revolucionarne borbe.

Diverzantske akcije septembra i poetkom oktobra 1941

Pisanje parola, razbijanje izloga sa propagandnim materija
lom, seenje TT Unija, paljenje kudelje
Poetkom septembra 1941. Okruni komitet Skoja odr
ao je sastanak na Zatonu pored Vidovanskog Naselja i
doneo odluku da se 6. septembra uvee izvede iroka akcija
pisanja borbenih i revolucionarnih parola: iveo Sovjetski
Savez! Dole faizam!, Dole Hitler Dole Horti!, i dr.
Dogovoreno je da akcija u itavom gradu pone tano u 20
asova i 30 minuta i da ne traje due od 15 minuta. Tom
prilikom grad je bio podeljen na sektore i predvieno je ko
e u kojoj ulici pisati parole. Odeeni su i rukovodioci poje
dinih grupa, koji su, tano 15 minuta pre poetka akcije, podelili svojim lanovima krede u boji i dali uputstva o tome
koje parole da piu i kuda da se povuku posle izvrene ak
cije.74
73
74

Isto.
MSRV AO 12683; 15739; 8261; 15746.
577

Tano u dogovoreno vreme poela je ova smela akcija

novosadske omladine i jednog broja starijih drugova u gra
du naikanom okupatorskim snagama. Parole su ispisivane
po zidovima, tarabama, kapijama, trotoarima, pored samih
maarskih straara na vojnim ustanovama, pa ak i na zgra
di sadanjeg Izvrnog vea. Na mnogim kritikim mestima
skojevci su se sluili i lukavstvom na taj nain to bi dvoje
izigravalo ljubavni par a trei, u njihovoj senci, pisao parole.
U okviru predvienog vremena akcija je bila zavrena, njeni
uesnici se povukli prema dogovorenom planu i svojim ru
kovodiocima podneli izvetaj o rezultatima akcije. Sutradan,
rodoljubivo graanstvo bilo je iznenaeno i obradovano, dok
je okupator bio zaprepaen injenicom da su se parole po
javile gotovo u elom gradu. Celokupna policija, andarmeri
ja i vojska stavljeni su u stanje posebne pripravnosti. Ulice
su bile blokirane, kue pretresane i traeni uesnici masov
ne akcije iz prethodne noi. Meutim, niko nije otkriven
osim dvojice omladinaca: Doka Silbakog i Save Pekana,
koje je potkazao jedan ovek koji ih je video kada su pisali
parole.75
U akciji je uestvovalo preko 200 omladinaca i omladinki i manji broj starijih boraca. Uzimajui u obzir broj ues
nika u akciji, njen uspeh kako u pogledu ispisanih parola ta
ko i u pogledu neznatnog broja uhapenih, naroito s obzi
rom na odjek koji je imala meu graanstvom Novog Sada,
ovu akciju treba svrstati u red najuspenijih i najbolje organizovanih koje su pripadnici NOB-a Novog Sada izvrili
1941. godine.
Istakli smo da se jo pre i uoi rata u Novom Sadu oseala jaka faistika propaganda, lanovi Kulturbunda bili su
naroito aktivni u irenju faistike literature, raznih brou
ra i ilustracija. Uoi rata oni su svoju aktivnost znatno po
jaali na taj nain to su i mnoge izloge svojih trgovakih
radnji, na javnim i prometnim mestima, ispunili propagand
nim materijalom. U gradu je bilo nekoliko takvih izloga, ali
su se naroito isticali izlog na bifeu Andrije Pifata, koji se
nalazio na sadanjem Bulevaru marala Tita (prekoputa Iz
vrnog vea), Nemaka knjiara prekoputa nekadanje Jermenske crkve (sada ugao RK Novi Sad) i Dernerova porcelanska trgovaka radnja u sadanjoj Ulici Jovana Jovanovia Zmaja, pored katolike katedrale, u zgradi posle rata
sruenoj.
75
MSRV AO 19880 MK F VIII/18 Optunica protiv Boka Silbakog i Save Pekana od 27. IX 1941.

578

Posle poetnih uspeha Hitlerovih armija na Istonom

frontu, kao i kasnije, ovi izlozi su postali male propagandne
izlobe, na kojima su se mogle videti geografske karte, slike,
parole i ilustracije u bojama koje su prikazivale uspehe fa
istikih oruanih snaga u SSSR-u, karikature koje su vre
iale komuniste, Jevreje i dr.
Zbog toga je OK Skoja preneo odluku rejonskom komi
tetu Skoja na Limanu da organizuje akciju razbijanja Pifatovog izloga. Ilza Zelinger je u sporazumu sa drugim lano
vima komiteta kao neposredne izvrioce ove akcije odredila
Nikolu Timara Andriju, Bogdana Holendera i Dragoljuba
deria. Oni su sakupili kamenje i 9. septembra, neto pre
21 asa, doli pred izlog. Osim njih, na neki nain u akciju
je bilo ukljueno oko desetak skojevaca koji su uvali stra-

Natalija
grupe

Stankov,

lan

diverzantske

u: Pavle Kati, Ilza Zelinger, Zoltan Timar i dr. U momentu

kada su hteli da razlupaju izlog, naila je vea grupa graa
na pa su diverzanti odluili da se proetaju do Dunavskog
parka i natrag dok se guva ne raisti. U meuvremenu su
naili Franja Kardo i Aleksandar Petrovi, koji su takoe
bili upoznati sa planom za ovu akciju. Pomislivi da su se
mladi skojevci uplaili ili odustali od akcije, oni su dograbili
kamenje koje se nalazilo u blizini Pifatovog bifea i njime
razbili izlog. Potom su pobegli iza ugla, ali su ih kod Lojda
579

(danas Radio-stanica Novi Sad) uhvatili neki leventai.

Kardoa i Petrovia poveli su prema sadanjoj zgradi Galerije
Matice srpske, gde je, u ono vreme, bio smeten jedan deo no
vosadske policije. Uhapeni skojevci su sprovedeni pored svo
jih drugova od kojih su neki hteli da pokuaju da ih oslobo
de, ali to nije odobrila Ilza Zelinger smatrajui da bi to mo
glo doneti jo vee zlo.76
Sutradan su, po direktivi skojevskih rukovodilaca, kod
policije u kolskoj ulici straarili Nikola Timar a kod Gale
rije Vladislav Rotbart i Zoltan Timar. Cilj je bio da se dozna
gde se nalaze uhapeni skojevci, odnosno da li e ih i kuda
sprovesti. Osmatranje skojevaca u toku dana nije dalo ni
kakve rezultate. Posle toga, doznavi na koji su nain Kardo
i Petrovi uhapeni, skojevci su dobili zadatak da prate kre
tanje jednog od uesnika u hvatanju, kako bi ga prvom po
godnom prilikom kaznili.77
I ova akcija nije prola bez politikog odjeka meu ro
doljubivim 'i antifaistiki raspoloenim graanima Novog
Sada. 1 dok su vesti o njoj jo uvek ivo prepriavane, naila
je nova akcija. Iako su padom rukovodstva skojevskog akti
va poetkom septembra ostale bez veze sa lanovima KPJ,
Natalija Stankov i Grozda Gajiin nastavljaju razgovore i
stvaraju planove za izvoenje samostalnih akcija, to je bila
i direktiva vieg partijskog i skojevskog rukovodstva. Dve
hrabre, odlune skojevke dogovorile su se da 19. septembra
1941. u 22 asa izvedu demonstrativnu akciju na dve rad
nje iji su vlasnici bili poznati rukovodioci Kulturbunda a
njihovi izlozi prepuni propagandnog materijala o uspesima
nemakih trupa na Istonom frontu, slikama Hitlera i dr.
Na knjiaru prekoputa tadanje Jermenske crkve diverziju
je trebalo da izvri Natalija Stankov, a na Dernerovu radnju
Grozda Gajiin.78
76 Materijal Okrunog suda Novi Sad K 266/1952 Pro
ces oru Besermenju i Antalu Erdeiju.
77 Isto. Pod naslovom Novosadski biciklistiki leventi uhva
tili dva razbijaa prozora, Reggeli Ujsdg je ovako obavetavao
svoje itaoce 10. septembra 1941: ore Besermenji, Bela (treba
Antal-primedba autora) Erdei i Julije pani, novosadski bici
klistiki levente, u utorak u 9 sati uvee zapazili su da se uje
veliki zveket na Bulevaru Horti Mikloa, nakon ega su primetili
dve osobe kako tre. Levente su pole u poteru za beguncima te
im je uspelo da uhvate obojicu nepoznatih. Uhvaeni mladii su
priznali da su oni razbili prozore gostionice Pifat na Bulevaru.
Levente su svoje zarobljenike predali policiji.
78 MSRV AO 2005 Biografija Natalije Stankov.

580

Iskustvo iz akcija u kojima su one do tada uestvovale,

povoljne vesti koje su stizale o uspesima petrovaradinske
grupe, zatim iz Srema o osloboenju robijaa i formiranju
partizanskih odreda, ohrabrujue su delovali na ove dve skojevke da donesu odluku o diverziji na izloge dveju faisti
kih radnji. O svojim planovima one su se savetovale sa Ti
mom Stankovim i Jovanom Brkiem, koji su se saglasili. Ek
sploziv pomou kojeg je trebalo da dignu izloge u vazduh
Tima Stankov je dobavio iz Petrovaradina i predao devojkama bombaima, kako ih je tokom suenja nazvala oku
patorska tampa. Oba napada imala su da se izvre istovre
meno. Patroliranje maarske policije nije dozvolilo Nataliji
Stankov da upali tapin i izazove eksploziju, pa je sadanjom
Ulicom narodnih heroja krenula prema mesitu gde je Grozda
Gajiin trebala da digne u vazduh izlog Dernerove radnje.
Usput je srela policijsku patrolu, ali je ova nije ni zadrala
ni pretresla. Pribliivi se Damerovoj radnji Natalija je
ugledala masu sveta, mada prethodno nije ula nikakvu
eksploziju. Doavi sasvim blizu, primetila je da je Grozda
uhvaena. Naime, u dogovoreno vreme ona je upalila fitilj
eksploziva, ali ju je primetio domar susedne kue, pritrao,
uhvatio i ugasio fitilj. Odmah potom dola je na lice mesta
policija i odvela Gajiinovu. Nimalo obeshrabrena, nego na
protiv, Natalija je, ne izazivajui podozrenje patrola i age
nata, nastavila put u pravcu Vladiinog dvora, sporednim
ulicama napravila iroki krug i vratila se opet pred knjiaru
da izvri postavljeni zadatak. Kako su patrole u meuvreme
nu brojno poveane i ee kruile ulicama, svoju zamisao
Natalija je morala opet da odloi, ali samo za nekoliko a
sova. Uspela je da je ostvari tek oko dva asa ujutru. Prila
je knjiari, zapalila fitilj, bacila eksploziv u izlog i povukla se
na vreme. Nakon nekoliko sekundi eksplozija je odjeknula
gradom i svojim gromkim glasom dala svima na znanje da
je diverzija uspela. Sporednim ulicama Natalija Stankov se
vratila kui i legla u krevet, da bi nakon jednog sata bila
uhapena. Maarskoj policiji nije bilo teko da diverzantu
ue u trag, jer je znala da je ona nerazdvojna drugarica
Grozde Gajiin. sim toga, upoznali su je prilikom pretresa
kue kada su traili njenog brata Timu Stankova. Podvrg
nute tekim muenjima obe odvane skojevke su imale u
istranom zatvoru dobro dranje.79
79
Isto; MSRV AO 12678; Reggeli Ujsdg, 22. IX 1941. donosi
vesti o ovim akcijama; o tome pie i Deutsches Volksblatt.

581

Izmeu ovih dveju akcija na izloge radnji istaknutih

faista izvreno je jo nekoliko diverzija, koje su okupatoru
jasno stavile do znanja da je narodnooslobodilaki pokret
u ofanzivi koju ni prethodna hapenja ni pojaani teror nisu
uspeli zaustaviti. Ovde neemo spominjati akcije izvrene u
neposrednoj blizini Novog Sada, dakle u novosadskom okru
gu, nego samo jo dve akcije izvrene u Novom Sadu.
Tako su Borislav Prodanovi i drugovi 9. septembra
1941. pokuali da u novosadskom ataru, na Temerinskom
puta, miniraju vojni arsenal.80
Diverzantska grupa u sastavu Jovan Brki Bata, ruko
vodilac grupe, Jan Kuhar i Vojislav Skandarski 11. septem
bra 1941. je po direktivi Andrije Lederera pomou kljeta
presekla oko 124 telegrafsko-telefonskih ica na dravnoj te
legrafskoj i telefonskoj mrei, meu kojima vie ica nema
ke obavetenje slube. Akcija je izvrena u neposrednoj bli
zini eleznike stanice u pravcu prema Dunavu. Osim ica
otetili su i signalne ureaje.81
Uporedo sa planiranjem i izvoenjem diverzantskih ak
cija, partijsko rukovodstvo je posveivalo panju reavanju
organizacionih problema, iskrslih kao posledica okupator
ske reakcije na akcije pripadnika NOP-a. Tako je, tokom
septembra, u Novom Sadu Okruni komitet KPJ odrao dva
sastanka pod rukovodstvom Gordane Ivakovi. Posle pada
Vladimira ivanovia poetkom septembra 1941, irpanov
je odredio Ivakovievu da vri dunost sekretara OK, i
istovremeno joj preneo direktivu da se razmotre mogunos
ti i uslovi da se partizanske elije iji su lanovi pohapeni,
popune novim ljudima. Oba pomenuta sastanka bavila su se
i lim pitanjima. Prvi od njih odran je 16. septembra u sta
nu Save isalova u Subotievoj ulici, kome su, osim vlasnika
stana, prisustvovali G. Ivakovi, J. eravljev i K. okica.
Nakon razmatranja situacije u partijskim organizacijama gra
da, konstatovano je da su veze prekinute u III i IVb rejonu.
Zaduenja za obnovu elija u njima dobili su Milica Bursa
u III i Andrija Lederer u IVb rejonu. Sve brojnija hapenja
poremetila su ne samo mreu i sistem organizacije, ve su
takoe pokazala da se partijskim i skojevskim organizacija
ma ubudue mora dopustiti vea samoinicijativa u izvoenju
akcija. Kako od vieg partijskog rukovodstva, PK KPJ, iz

80

MSRV AO 23051 Dominiev izvetaj.

MSRV AO 23051 Proces G. Ivakovi; Dominiev izve
taj; F 50 sumarnik.
81

582

Banata nije dobivena nikakva nova direktiva u pogledu par

tijskog organizacionog rada i organizacije i izvoenja sabo
tanih akcija, zakljueno je da se treba drati starih direkti
va. Osim razmatranja stanja organizacija u Novom Sadu, na
sastanku je istaknuto kao neophodno da se pojaaju veze sa
organizacijama na terenu. Poimenino su odreeni lanovi
OK koji e odravati veze sa pojedinim sreskim rukovod
stvima. Jovan eravljev i Kota okica su i dalje bili zadu
eni za novosadski, odnosno abaljski srez, dok je Gordana
trebala da preuzme vezu sa Tiitelom i Starim Beej om, to
nije uinila.82
etiri do pet dana kasnije odran je i drugi sastanak
OK, na istom mestu i u istom sastavu. Izmeu ostalog, na
njemu je razmatrano i stanje u skojevskoj organizaciji u
gradu. O tome je govorio Sava isalov i pri tome podvukao
da nije uhapen veliki broj omladinaca. Jovan eravljev je
obavestio lanove OK da su lanovi Partije iz Kisaa nekoli
ko dana ranije izveli uspenu paljevinu kudelje, te izuzetno
vane ratne sirovine. Izmeu ova dva sastanka OK eravljev
je imao razgovor sa Radivojem irpanovim i tom prilikom
ga je upoznao sa tom paljevinom. Istovremeno ga je obaves
tio da je obiao podruje novosadskog sreza i da su mu ta
monji komunisti rekli da su nagomilane vee koliine ku
delje, koju bi trebalo zapaliti. Izrazio je nameru da, u mesti
ma gde postoje partijske organizacije, sa njihovim lanovi
ma organizuje i izvri paljevine, a u mestima gde nema par
tijskih elija organizuje te paljevine zajedno sa Ljubomirom Doroslovakim. Radivoj irpanov se sloio sa ovim
planom eravljeva.83
Da se sada vratimo ve pomenutoj akciji kisakih komu
nista. Paljenje kudelje od strane lanova kisake partijske
organizacije izvreno je 16. septembra 1941. na pustari Veli
ko Irmovo u blizini dananjeg Zmajeva. Akcija je, u stvari,
organizovana i sprovedena po direktivi Jovana eravljeva.
ak su izvesno vreme okupatorske vlasti tu akciju pripisi
vale cravljevu i Jovanu Koljdzinskom. Poar je buknuo
izmeu 22 i 23 asa i naneo tetu od oko 125.000 pengi.84
82 BKB BI 0042/1959 i 059/1959.
83 Isto.
84 MSRV AO 23051 Proces G. Ivakovi; Dominiev izve
taj; proces Milou Bebiu i drugovima; Arhiv Vojvodine, Sremski
Karlovci, 1941 KU 645. Prema Dominievom izvetaju, u ovoj ak
ciji su uestvovali Andrija, Pavle, Mihal i Jan Kardelis, Jan Palik,
Jan Vitez, Mihal Valenik i Andrija Marok. Od ukupno etiri
kamare kudelje, oni su zapalili tri, tj. oko 50 vagona kudelje.
583

O
realizaciji planova za paljenje kudelje u novosadskom
srezu, o kome su ve pre toga razgovarali Radivoj irpanov
i Jovan eravljev, ovaj drugi je 3. oktobra opet referasao iirpanovu u ruskoj (sada Save Kovaevia) ulici. Tom prilikom
eravljev je obavestio R. irpanova da su 1. oktobra izvede
ne uspene diverzije u Bakom Jarku, Paievu (danas Zmajevu), Bakom Petrovcu i Gloanu.85
Uzbudljivu, smelu partizansku akciju u Bakom Jarku,
jedan od uesnika, Milenko Radovanov Ciga, ovako opisuje:
_ Akcijom je neposredno rukovodio drug Ljuba Doroslovaki, a uestvovali su drug Rada Kairac, ja i jo jedan
drug iz ajkake.* Akcija je izvedena ovako: Ljuba Doroslovaki me je pozvao na sastanak jednog dana polovinom
septembra (odnosi se na 1. oktobar primedba autora) u
4 sata po podne na kanal. Saoptio mi je da pripremamo
jo jednu akciju za isto vee i rekao da emo paliti kudelju. Rekao je da e sa nama u akciji uestvovati jo i or
e Raji Pirga. Sva trojica e doi u pola pet da nam podele oruje i da napravimo plan za izvrenje akcije. Plan je
bio zamiljen ovako: biciklima poi do Bakog Jarka i pri
vui se kamarama kudelje, koje su bile sloene neposredno
na izlasku iz Bakog Jarka prema Temerinu (mislim da je
bilo 130 vagona kudelje, koja je bila otkupljena od strane
maarskog dravnog preduzea). Bicikle emo ostaviti po
red druma i jedan drug e ostati da ih uva. Ostali e se
neopaeno privui kamarama i podmetnuti pripremljene
svee postavljene na karton natopljen benzinom. To e nam
omoguiti, dok svee ne dogore, da ponovo doemo do bi
cikla i proemo neopaeni kroz selo na povratku u Novi
Sad. U momentu kada svee dogore do benzinom natop
ljenog kartona, karton e buknuti i zahvatiti kudelju.
U zakazano vreme doli su svi drugovi, sem Pirge, koga
smo ekali nekoliko minuta, i kad se nije pojavio, odluili
smo da akciju izvrimo bez njega (drug Pirga je u meu
vremenu bio priveden policiji na sasluanje i usled toga ni
je mogao uestvovati u akciji). Drug Ljuba nam je podelio oruje i ja sam dobio pitolj marke tajer 8 mm. Do
govorili smo se da se naemo na Temerinskom drumu nepo
sredno na izlasku iz grada preko mosta na kanalu. Odatle
smo nas etvorica krenuli na akciju po unapred pripremlje
nom planu. Kada smo doli do kamara kudelje Rade Kairac
je ostao kod bicikla, a nas trojica smo poli da postavimo
svee, spremni da otvorimo vatru na eventualnu strau.
Pored ostalog, imali smo i jednu flau benzina, jer je Ljuba
mislio da treba da polijemo i kudelju oko postavljenih sve85

BKB BI 0042/1959 i 059/1959.

* Odnosi se na Radu Maletina.
584

a, kako bi akcija sigurno bila izvrena. Tu svoju zamisao

nije nam ranije saoptio. Kada smo se pribliili kamarama,
Ljuba je polio deo kudelje benzinom a zatim smo zapalili
svece i hteli da postavimo pod kudelju. Meutim, kako je
bilo vlano od benzina sve, to je kamara odmah buknula.
U trku smo poli do bicikla i krenuli prema Novom Sadu
kroz Baki Jarak. Rade Kairac je bio dosetljiv i im je primetio da je u selu uzbuna, jer je plamen ve bio uveliko
uhvatio kudelju, izaao je ispred nas na nekoliko koraka i
jurei biciklom na nemakom jeziku poeo vikati Vatra!
Vatra!. U tom momentu je iz optine istrao jedan polica
jac i potrao prema nama. Nije bio naoruan, jer je verovatno na brzinu istrao iz zgrade. Odmah je shvatio o emu
se radi i potrao prema meni da me obori s bicikla. Izvukao
sam pitolj i opalio u pravcu policajca. Metak je slagao!

Groa
grupe

Gajiin,

lan

diverzantske

No, to je bio ipak dovoljno da se policajac trgne i odustane

od svoje namere. Na taj nain smo neometano proli kroz
selo. (Kasnije smo konstatovali da pitolj nije opalio zbog
toga to smo imali kratke metke, a za pitolj su trebali du
gaki meci). Vraajui se prema Novom Sadu, primetili
smo kako nam se u susret drumom pribliavaju neki auto
mobili. Sili smo s bicikla i kroz kukuruze se prebacili na
internacionalni put i tako neometano tim putem stigli u No
vi Sad..
86 MSRV AO 15013; 12678.
585

O
paljevinama kudelje 1/2. oktobra 1941. Reggeli Ujsg
je pod naslovom Ponovo pale u Bakoj teta iznosi oko
485.000 pengi, pisao:
Nedavno je u Bakoj izvreno vie paljevina i jedan
deo uesnika je uhvaen. Prema njima nije izostala stro
gost zakona i svi smo verovali da e prevareni fanatini
elementi, koji svoj ivot naivno rtvuju za interes neke stra
ne sile, uvideti ludost svoga poduhvata. Meutim, to je bilo
samo zatije pred buru. Sada je ve definitivno utvreno
da u Bakoj deluju organizovani zlikovci. Jer, nije sluaj
nost da u roku od tri minuta na prilino velikim udaljenos
tima izbiju poari u kudeljarama.
Prvog oktobra u 20 asova vatrogasci iz Bakog Jarka
traili su pomo iz Novog Sada. Novosaani su stigli na li
ce mesta i uspeli su da spasu jedan deo kudelje. teta iz
nosi oko 35.000 pengi. U 0 asova i 5 minuta. Zmajevo je tra
ilo pomo. Ovde je izbio poar u kudeljari Kristijana Liedmana. teta ovde iznosi 200.000 pengi.87 U 0 asova i 8 minu
ta u Bakom Petrovcu, U dve kudeijare izbio je poar. Ne
poznata lica su ovde zapalila veliku koliinu kudelje u ku
deljari iji je vlasnik Budimpetansko ad. i u kudeljari Spries ad. Ukupna teta u Petrovcu iznosi 250.000 pengi.88 Vlasti
su poele energinu istragu. Utvreno je da su ova palje
nja izvrili lanovi jedne iste bande.89
87 MSRV AO 23051 Dominiev izvetaj za ovu akciju te
reti komuniste Kisaa: brau Kardelis i Jana Palika, dok sumarnik F 50 donosi podatak da je uhapeni jedan od uesnika u ovoj
akciji: Jan Hloan. Inae ovde je bilo sadenuto 55 vagona ku
delje.
88 MSRV AO 23051 Proces Jovanu eravljevu i dr. U ovom
sudskom materijalu se kae da su Jan Marok, Branislav Moki,
Samuel Poninger i Andrija irka, po direktivi Jovana eravljeva,
Ljubomira Doroslovakog, Rudolfa Hrubika, Pavela Duge i Jana
Labata, 1. oktobra 1941. u ataru Bakog Petrovca upalili oko 16.000
metrikih centi kudelje ime su maarskoj dravi naneli tetu
od oko 350.000 pengi. Poar su izazvali pomou zapaljive kutije
koju je napravio Pavel Duga i to od svece, kuine namoene u petrolej i filmske vrpce. Prema Dominievom izvetaju, u akciji
su uestvovali B. Moki, P. Duga, R. i Martin Hrubik, J. Marok
i J. Labat; Sumarnik F 50 sadri ove podatke: u zoru 2. X 1941.
u Petrovcu su nepoznata lica zapalila kudelju nagomilanu u fa
brici AD budimpetanske fabrike pamuka u teini od 8.500 metri
kih centi. Vrednost izgorele kudelje procenjuje se na 160.000
pengi.
89 Reggeli Ujsg, 2. X 1941.

586

Ove akcije su pokazale da teror okupatorskih vlasti oslo

njenih na snane i dovoljno brojne iredentistike i petokolonake organizacije iako je, takorei, svakodnevno nanosio
NOP-u sve nove i nove gubitke, nije uticao na odlunost ko
munista i rodoljuba da nastave zapoetu borbu. Od hapenja
iz septembra naveemo pad dva lana OK KPJ za junu
Baku. Ona pokazuju da su sve brojnijim hapenjima proredivani redovi KPJ i Skoja ne samo u osnovnim organizaci
jama, nego i u rukovodstvima. Uzroci i nain hapenja bili
su razliiti. U pitanju je, meutim, bila pojaana akcija oku
patorskih snaga da pokret revolucionarnog otpora ne samo
zaustave, nego i slome. Tako je na uglu Miletieve ulice i
Trifkovievog trga 20. septembra 1941. andarmerijski islednik andor Kereke zaustavio Li viju Bem i zatraio od nje
legitimaciju. Umesto isprave, Livija Bem je potegla pitolj i
ispalila metak na okupatorskog andarma. Da li revolver nije
bio ispravan, ili je Livija bila suvie uzbuena, tek metak ni
je pogodio svoj cilj. Fiziki znatno snaniji, Kereke je us
peo da savlada Liviju Bem i da je uhapsi.90
Samo dva dana docnije, 22. septembra, pred hrabrog
skojevca Savu isalova na ulici izlaze dva islednika sa zahtevom da im pokae linu kartu. Iskusni ilegalac, koji se i do
tada vie puta izvlaio iz tekih situacija, pokuao je da se
iupa i iz ove. Hitro je izvadio revolver i osuo paljbu na
islednike. Uspeo je da rani obadvojicu, Ferenca Palotaa i
Vince Hercega. Meutim, i sam je ranjen na dva mesta i,
naposletku, savladan. Njegovi drugovi vrsto su bili reeni
da oslobode uhapenog skojevskog rukovodioca. Sva nasto
janja Jovana eravljeva, Koste okice i Ljubomira Doroslovakog da oslobode Savu isalova nisu, naalost, dala elje
ni rezultat.91
*
**
Pola godine okupacije je pokazalo da Novi Sad, iako
posednut od faistikog okupatora, nije i pokoren. Na po
pritu dogaaja ostali su jedino komunisti, spremni da sta
nu ria elo borbe antifaista i rodoljuba. Sve to se zbilo po
sle aprilskog sloma, u izvanredno tekim uslovima, ali i prclomnim istorijskim danima i mesecima 1941, nerazdvojno je
vezano za rad i borbu Komunistike partije Jugoslavije. Nas90
91

MSRV AO 19873 MK I F 12/36; MK X-sumarnici; 15013.

Isto; 23051 Dominiev izvetaj.
587

tali su dani bespotedne borbe izmeu komunista i najcrnje

snage svetske reakcije faizma, borbe koju su komunisti
oekivali i za koju su se pripremali. Bio je to, u stvari, rat
koji su borci Novog Sada nametnuli okupatoru, ali ne rat
kakav je bio aprilski, ve revolucionarni, rat koji je otvarao
novo istorijsko poglavlje, rat na ijem su se elu nalazile no
ve revolucionarne snage, rat koji e nuno dovesti do krup
nih revolucionarnih promena.
lanovi KPJ i Skoja, zajedno sa rodoljubima Novog
Sada, poeli su taj rat bez ikakvog kolebanja, odluno i hra
bro, bez obzira na teku situaciju, na specifian nacionalni
sastav i teko naslee prolosti, kada su reakcionarne i eksploatatorske klase svih naroda podsticale nacionalnu ne
trpeljivost. Novosadska partijska organizacija i komunisti
svih nacionalnosti, sprovodei direktivu PK KPJ za Vojvo
dinu i odazivajui se pozivu na ustanak Centralnog komiteta
i druga Tita, u celini su se, spremno i jedinstveno, digli u
otvorenu borbu protiv porobljivaa, ispoljavajui masovni
heroizam i najvee samoportvovanje. Koreni te pojave na
laze se u visokoj komunistikoj svesti, partijskoj disciplini i
ljubavi prema svome narodu i slobodi osobinama koje je,
od samog svog postanka, usaivala u svest i srce svakog svog
lana Komunistika partija Jugoslavije.
Politiki znaaj te borbe za grad i za celu okupiranu
Vojvodinu, pa i ire, bio je ogroman, jer se radilo o politi
kom, kulturnom i privrednom sreditu Vojvodine. Svaka i
najmanja akcija izvedena u gradu imala je, stoga, viestruki
znaaj. Dodue, one su izazivale, uvek i sve jae, represalije
okupatora, ali su, isto tako, poveavale uverenje svakog po
tenog graanina u nunost i celishodnost antifaistike bor
be i otpora okupatoru. Tako su akcije Partije i Skoja delovale mobilizatorsiki, stavljajui sve vei broj ljudi pred ispit
sopstvene savesti i rodoljublja, to ih je, opet, dovodilo u
redove boraca protiv agresije i mraka, uprkos ogromnim
tekoama i preprekama nagomilanim na putu ka pobedi.
Dolazak lanova Sekretarijata PK KPJ za Vojvodinu u
Novi Sad Pogibija Radivoja irpanova
U vie navrata smo ve govorili o pripremama za dola
zak u Novi Sad arka Zrenjanina, Svetozara Markovia i Iva
na Vijoglavina, o razlozima zato su doneli vanu odluku
da napuste Banat kao i o nekim konkretnim merama koje
su preduzimali iz Novog Sada da bi ostvarili svoju nameru
i preveli u Srem banatske i bake partizane.
588

Sada emo rei neto vie o tome kako su i kada doli

u Novi Sad i opisati druge vidove njihove aktivnosti u gradu.
Posle uspostavljenih veza na liniji Banat-Novi Sad, trojica
lanova sekretarijata PK preli su granicu izmeu Bake i
Banata preko Tise, ablja, na mestu gde je ranije auto
bus skelom prelazio ovu reku. U vreme njihovog najavljenog
dolaska, 24-25. septembra, irpanov je poslao u abalj Kostu okicu, koji je lino poznavao Svetozara Markovia. Jed
nog od dva maloas navedena dana Zrenjanin i drugovi su
stigli u abalj, gde ih je prihvatio okica i doveo u Novi Sad.
Trojica lanova sekretarijata prispela su ubrzo zatim na Salajku, u Kisaku ulicu, i smestili se u stan Duana uova.
Obaveteni o njihovom dolasku, tu su doli irpanov i Ivakovieva. Nakon razgledanja stana irpanov je zakljuio da
ovaj smetaj nije pogodan da u njemu trojica drugova bo
rave nekoliko dana. Na insistiranje irpanova, okica je pro
naao nova konaita. Tako su arko Zrenjanin i Svetozar
Markovi preli kod Jovana Dotlia u Retek ulicu (sadanja
Ulica Koste okice), dok je V.ijoglavin smeten u Sind ulicu
(sada ajkaka) kod oke Gluvaka.92
Nekoliko dana posle dolaska u Novi Sad, lanovi Pokra
jinskog komiteta su se dogovorili da odre sastanak na salau Prodanovia. Ujutru, Borislav Prodanovi je doveo na
Sala Ivana Vijoglavina i obavestio svoga brata Doku Proda
novia da e uskoro doi jo nekoliko drugova i drugarica
te da ih smesti i nahrani. Neto kasnije doao je i arko Zre
njanin. Jo se, takorei, Zrenjanin nije ni smestio u sobi, ka
da je na sala banula okupatorska andarmerijska patrola na
konjima. Nije to bio pretres niti poseta zbog neke sumnje,
ve sluajni nailazak sa eljom da tu zatrae ruak. I dok
su konjanici ulazili u sala, arko Zrenjanin i Ivan Vijoglavin su na suprotnoj strani iskoili kroz prozor i nestali u
oblinjim kukuruzima. Time za domaine opasnost nije pro
la. Kako su znali da predstoji dolazak jo nekih drugova,
oni su se nali u nedoumici kako da ih obaveste da ne bi
upali u klopku. Razreenje te dileme uzela je na sebe otresi
ta domaica. Uz objanjenje da nemaju dovoljno hleba, ona
je sala napustila pod izgovorom da ie da nabavi hleba. Na
drumu je naila na njoj nepoznata tri lica Radivoja ir
panova, Svetozara Markovia i Gordanu Ivakovi. Pretpos
tavljajui o kome je re, ona ih je mirno upitala da li idu
92
BKB BI 0042/1959 i 059/1959. arko Zrenjanin-Ua, Iza
brani spisi. Izbor i objanjenja dr Danilo K e c i , Novi Sad, 1974,
551.

589

kod Bore, da bi im, na njihov potvrdan odgovor, objasnila

kakva je situacija na salau. Preko uvara krava, Ilije Krs
tia, obaveten je i ore Zlii. ore Zlii se na sastanak
bio uputio preko kanala i Kisakog puta. Istog dana arko
Zrenjanin i Ivan Vijoglavin su se prebacili na Klisu gde su
prenoili kod Lazara akovca a kasnije odseli kod Rade
Prodanovia.93
Tu na Klisi, u stanu Rade Prodanovia, blizu Internaci
onalnog puta, 28. ili 29. septembra lanovi Pokrajinskog ko
miteta odrali su ranije dogovoreni sastanak. Na njemu su
se okupili: arko Zrenjanin, Svetozar Markovi, Radivoj ir
panov, Ivan Vijoglavin i Gordana Ivakovi. Prvo su drugo
vi iz Banata informisali prisutne o stanju u ovoj oblasti i
razlozima zato su preli u Baku. Pri tome su, kao to smo
ve pisali, naglasili da u Novom Sadu nameravaju boraviti
samo kratko vreme, pa e prei u Srem. Nakon njihovog
izlaganja re je uzeo Radivoj irpanov i opirno govorio o
stanju u Bakoj, kako u organizacionom pogledu, tako i u
pogledu izvedenih akcija. Posebno se zadrao na radu agit
prop grupe i izvedenim akcijama. Zanimljivi su umari koje,
je, pri tome, irpanov naveo a koji su se odnosili na palje
nje ita. Po njemu, izgorelo je oko 80 vagona neovrene pe
nice i nekoliko vraih maina. irpanov je govorio i o dru
gim akcijama, koje smo i mi zabeleili.94
Naredni sastanak lanova PK odran je 5. oktobra 1941.
u stanu Duana uova. U meuvremenu su napori lanova
PK bili usmereni u pravcu obezbeivanja uslova za prelazak
Zrenjanina i Markovia u Srem i prevoenje banatskih i
bakih boraca preko Dunava. Zbog promenjene situacije, po
sle hapenja lanova Francistijeve grupe, ti planovi su mo
rali da se menjaju a istovremeno su Zrenjanin i Markovi
smatrali da treba da se sklone iz Novog Sada. O novonasta
loj situaciji i zahtevima dvojice sekretara razgovaralo se i
na sastanku kod uova. Na veernjem sastanku lanova
PK istog dana Zrenjanin i Markovi su obaveteni da se pri
vremeno mogu skloniti u Gospoince. Ovaj sastanak je odr
an na uglu Rumenake i Kraljevia Marka ulice. Jo dok su
razgovori o vezama za prebacivanje na teren ajkake tra
jali, Gordana je skrenula panju irpanovu da se blii as
sastanka koji su imali sa Jovanom eravljevim, zakazanog
za 19,30 u Ulici Kraljevia Marka. Poto su se pozdravili sa
93
94

590

MSRV AO 12682; 15794 Izjava oke Prodanovia.

BKB BI 0042/1959 i 059/1959.

dvojicom sekretara, irpanov i Ivakovieva su krenuli na

pomenuti sastanak. Na uglu Kraljevia Marka i ora Brankovia oni su naili na neprijateljsku zasedu. I dok se Gordana Ivakovi na p?ziv faistikih agenata da dignu ruke
u vis odmah predala, Radivoj irpanov je otvorio vatru na
andarmerijske islednike. Nakon kratkotrajne pucnjave, ir
panov je pao smrtno pogoen. Ne dolazei svesti on je posle
kraeng vremena izdahnuo.95
U trenutku kada su se zauli pucnji u borbi koju je vo
dio irpanov sa neprijateljskim snagama, iz kafane, koja se
nalazila sa suprotne strane gde su bili arko Zrenjanin i
Svetozar Markovi, sa pitoljem u ruci istrao je narednik
pograninih lovaca Oto Kekemeti. Ne oklevajui, Kekemeti je opalio u pravcu ilegalaca. Jedan metak je pogodio Zrenjanina u preicu od kajia i skliznuo mimo njega ne ozledivi ga. Zrenjanin je bolje gaao i ubio Kekemctija. Posle
ovog sukoba i Zrenjanin i Markovi su uspeli da se sklone
sa mesta ovih sukoba.96
Pre ovih dogaaja odran je jo jedan sastanak, koji Mi
la obanski ovako opisuje:
To ve kada je ira poginuo, Spasoje obanski i ja imali smo sastanak sa Gordanom Ivakovi u ulici paralel
noj sa Ulicom Kraljevia Marka. Sa Gordanom je bio jedan
drug kod koga smo trebali da prenoimo Spasa i ja. Gordana je isto vee imala sastanak sa irom, Tozom i Uom.
Kad smo se nali na okupu, krenuli smo dvoje .po dvoje
prema kasarni u Ulici Ivana Milutinovia. Ja sam ila sa
Uom. Imala sam zadatak da se prebacim u Beograd, da
se tamo poveem sa nekim to stanuje blizu u ulici desno
od Bulevara Crvene armije i da se vratim. Ua mi je obja
njavao kako u da kucam i ta u da kaem. Spasa je iao
95 Isto; u svom izvetaju Centralnom komitetu PKJ Svetozar
Markovi je 10. X 1942, pored drugog, javljao: Slabost lanova
Partije ispoljila se ne samo u radu, nego i u dranju pred okupa
torskim polic(ijskim) vlastima; Crna (Gordana Ivakovi) ponela se kao provokator najvie vrste i provalila je sve to je znala,
a znala je dosta. Uglavnom njenim dranjem dovedeni su u opas
nost ne samo rukovodioci, nego i sve organizacije, koje su vrlo
esto padale cele, i to skoro sve u isto vreme. Njenom je izdajom
isprovaljivano dosta drugova u Sremu. Preko nje je utvren i identitet Vijoglavina. Verovatno je njena izdaja imala posledica i
u Banatu. Sve to je znala gore iznad PK, verovatno je provalila.
Zbog velikih usluga koje je uinila okupatorima pomilovana je i
sada je u Peti u zatvoru...
96 MSRV AO 15013; 8210.

591

sa Tozom, a Gordana sa irom. Kada smo doli do kasarne,

ira nas je opomenuo da se vratimo jer smo okupatoru do
li u usta. Krenuli smo nazad prema Ulici Kraljevia Marka.
Sad su Gordana i ira ili napred. Na uglu Ulice Kraljevia
Marka Spasa i ja smo se pozdravili sa Tozom i Uom, a
Gordana i ira su ve bili isprednjaili. Mi smo krenuli
prema Jovanskoj ulici, gde smo bili ostavili onog druga ko
ji je trebalo da nas vodi na prenoite. Kada smo preli
svega desetak koraaja, odjeknuli su pucnji i odmah zatim
nastala je trka. Mnogi su beali prema onoj paralelnoj ulici
gde smo i mi bili. Kasnije je Toza priao u bazi ta se de
silo i da su arko i on bili meu onima koji su pobegli tom
ulicom.
O
pogibiji Radivoja irpanova, ija je smrt znaila iz
vanredno teak gubitak za narodnooslobodilaku borbu Voj
vodine, i o njegovom liku, Svetozar Markovi je pisao u
Slobodnoj Vojvodini:
Od svoje rane mladosti (roen 1909. u urugu), irpa
nov se nalazio u redovima boraca protiv reakcije, protiv
faizma, za slobodu, za narodnu vlast. I sam obuarski rad
nik, on je aktivan na svim podrujima rada radnikog po
kreta u Vojvodini. Najpopularniji radnik u Novom Sadu,
on je poznat po svom mnogostrukom radu u itavoj Voj
vodini. Predstavnik radnikog pokreta u vojvoanskom kri
lu Udruene opozicije, jedan od stubova URSSJ-ovih u Voj
vodini, agilni organizator Stranke radnog naroda, vii funkcioner Komunistike partije Jugoslavije on je kroz ita
vih 11 godina izvrgnut progonima vlasti. Sedam puta hapen, u dva maha poslat na robiju, on ostaje nepokolebljiv
borac do kraja. Mada ga vlasti neposredno pred razbojni
ki napad Nemake na Jugoslaviju trae na sve strane, on se
javlja na vojnu dunost odmah po izbijanju rata, uveren u
neophodnost da svaki ovek do poslednjeg mora otadbinu
da brani, i sledujui nalogu KPJ, da se odbrani zemlje mo
raju da rtvuju svi. Po slomu Jugoslavije on sve do svoje
smrti rukovodi narodnooslobodilakom borbom u Bakoj.
U Novom Sadu, u Ulici Kraljevia Marka, 5. oktobra 1941.
u 8,15 sati uvee doekali su ga maarski agenti u zasedi.
Na njihov poziv da digne ruke u vis, on se maa za revol
ver, ali pada pod kurumima agenata i umire, ne dolazei
k svesti, posle nekoliko minuta. Strah i trepet za maarske
okupatore, sahranjen je na nepoznatom mestu. Zverski
okupatori bojali su se da e i mrtav popularni Rada okuplja
ti radnike i omladinu oko svoga groba.

97

592

MSRV AO 8210.

Radivoj irpanov spadao je u red onih radnika koji su

svojim optim znanjem, politikim teoretskim obrazova
njem i snalaenjem u svim politikim problemima davali
utisak visoko obrazovanih ljudi, a koji su pri tome po svom
linom, svakodnevnom nainu ivota, po svojim vezama i
po svom kretanju ostali pravi radnici.
Smrt Rade irpanova ire najvei je do sada gubitak
za radniki pokret i za narodnooslobodilaku borbu u Voj
vodini.
Generacije mladih radnika i omladinaca koje je Rada
irpanov vaspitavao i za sobom ostavio, znae da produe
njegovo veliko delo.98

98 Fototipsko izdanje Slobodne Vojvodine;. 0 mestima gde je

sve boravio irpanov u Novom Sadu nemamo mnogo podataka.
Jedan od retkih svedoka koji govori o tome jeste Lazar Manojlovi: Radivoj irpanov mi se obratio jula 1941, sa molbom da
ostane kod mene dva do tri dana, da ode na teren i da se ponovo
vrati. Ja sam se sloio sa njim i on je doao kod mene. Kada je
poao na teren, sobom je poneo dva pitolja i dve rune bombe.
Rekao mi je ako ga neko prati i ako sluajno padne policiji u ru
ke, da ne kaem da je irpanov ve Lajo Kova, trgovac svinja
ma i da je kod mene doao sluajno da prenoi. Nekoliko je puta
dolazio pun vedrine i pouzdanja u pobedu. Kada je Hitler dubo
ko prodro u SSSR, Radivoj me je uvek hrabrio da e pobeda biti
naa. Tog leta nisam bio zaposlen, nisam mogao da plaam stan,
pa me je iz Ulice Maksima Gorkog izbacio novi stanar. Zbog to
ga sam nekoliko noi morao spavati na tavanu zgrade. Tih dana
sam imao sastanak sa irpanovim. Nije odbio da spava na ta
vanu, ak je rekao da je to jo bolje mesto jer ima vie vazduha,
i irine i slobode, raunajui, verovatno, na mogunost da treba
beati. U novom stanu u Lovenskoj ulici, iji je vlasnik dr Krsti
bio u zarobljenitvu, stanovala je samo stara baka. Ovde ie Radi
voj dolazio ee govorei da je to pravi raj. Traio je da naba
vim neke knjige, da traim i od bake, to sam ja i uinio. Nabavio
sam neke marksistike knjige i Radivoj ih je itao do duboko u
no. Rekao mi je da gledam da se zaposlim, da ne budem sumnjiv,
jer e preko zime ostati due vreme. Meutim, zavrio je tragino
na itnoj pijaci.

593

Protiv udar okupatorskih vlasti

PROTIV UDAR OKUPATORSKIH VLASTI

Hapenje lanova Partije, Skoja i saradnika NOP-a

U dosadanjem izlaganju mi smo, u vie navrata, pome
nuli i surove represalije koje su preduzimale okupatorske
vlasti protiv boraca i pripadnika NOP-a. Sada emo pokuati
da pruimo itaocu potpuniju sliku o tome i tako sauva
mo od zaborava jednu herojsku ali i bolnu stranicu iz istorije Novog Sada, kakva u njegovoj prolosti nije zabeleena.
Pojedinana hapenja nekih predratnih komunista i sin
dikalnih rukovodilaca maarske faistike vlasti izvrile su
ve tokom prvih meseci neposredno posle okupacije. Njih
su, Vasu Besermenjija, Arpada Vertea Marka Potnera i
druge, posle batinanja u Novom Sadu odveli u bakotopolski
logor, ili u Adamhaz (kuu uasa) u Bakoj Topoli, gde su
nastavili sa sasluavanjem i muenjem, da bi ih, skoro sve,
do kraja decembra 1941. pustili kuama. Meutim prva
vea hapenja komunista i boraca NOP-a u Bakoj, pa i, u
Novom Sadu, poela su u drugoj polovini jula 1941. godine,
i ona se nastavljaju tokom narednih meseci, da bi oktobra i
novembra 1941. i februara 1942. dostigla kulminaciju. Meu
prvim uhapenim borcima u Novom Sadu bili su lanovi di
verzantske grupe od koje je trebalo da se formira novosad
ski odred, Milana Simina i ostalih grupa koje su uestvovale
ili su se pripremale da uestvuju, u diverzantskim akcijama
paljenja ita, ruenja pruga i dr. Ve 26. i 27. jula 1941. go
dine uhapeni su ivko Radovanovi, Radovan Smiljanov,
Radivoj Todorov, Radivoj Jovanovi-Radi, Mladen ia, Stevan Cveji, Jovan Subai, Matija Tegla, Duan Topalovi i
dr. Neki od uhapenih, kao ivko Radovanovi, direktni ues
nik u oruanom sukobu, uhvaen je neposredno posle akcije.
Neki su od njih ve posle nekoliko dana osueni na smrt ili
vremensku kaznu, dok su ostali, posle batinjanja, usled nedos
597

tatka dokaza ve u prvoj polovini avgusta 1941. puteni na

slobodu.1
S obzirom da su u paljenju ita uestvovale i druge diver
zantske grupe i vojne desetine i da su se akcije i dalje izvo
dile, to su i hapenja bila sve masovnija. Tako su, tokom
avgusta, izmeu ostalih uhapeni: Rudolf Grin, lan OK KPJ
za junu Baku (10. avgusta), Milan Kom, lan OK Skoja za
junu Baku (11. avgusta), Voja Stanimirovi, saradnik NOP-a
(16. avgusta), ula Varga, lan OK KPJ za junu Baku (19.
avgusta), Buri osberger, lan Skoja (22. avgusta), ore
Belin, lan OK KPJ za junu Baku i zamenik komandanta
taba partizanskih odreda za junu Baku (23. avgusta), ula
Etve, saradnik NOP-a (24. avgusta), Pal Karas, lan KPJ (26.
avgusta), Duan Petrovi, saradnik NOP-a Svetozar Milovanovi lan Skoja i Marija Surduki i Anton Rozmajer, saradniei NOP-a (krajem avgusta).2
Tokom septembra uhapeni su: ore Radujkov, sekre
tar partijske elije tekstilaca, Vera Pavlovi, sekretar rejonskog komiteta Skoja Rotkvarije, Marta Husar, lan istog re
jona Skoja, Nestor Dinjaki, saradnik NOP-a (6. sept.). Samo
dan kasnije, 7. septembra, uhapeni su skojevci oko Sil
baki i Sava Pekan. Zatim padaju Ivan Koi, lan OK KPJ
za junu Baku, i Vojislav Vuksanov, lan rejonskog komi
teta Skoja (8. sept.), Vlada ivanovi, sekretar OK KPJ za
junu Baku, Franja Kardo, lan KPJ, i Aleksandar Petrovi,
lan rukovodstva Skoja na Limanu (9. sept.), Lajo Larkin,
Rudolf Klaus i Mila Molnar, lanovi KPJ (10. sept.), Slobodan
Kovaevi, lan KPJ i tehniki rukovodilac tamparije Pok
rajinskog komiteta (14. sept.), Stevan Larkin, lan Skoja (17.
sept.), Andrija Lederer, lan OK KPJ za junu Baku, Vjees
lav Cimr, lan KPJ i lan agitprop grupe pri PK KPJ za
Vojvodinu, Grozda Gajiin, Natalija Stankov i Sofija Jeli,
lanovi Skoja (19. sept.), Livija Lilika Bem, lan OK KPJ za
junu Baku i rukovodilac tehnike pri OK KPJ (20. sept.).3

1 MSRV AO 23536/11/771 793 Presuda Raovanoviu;

19882 F 1/8687 Izvetaj policije o hapenju Radovana Smiljanova; Arhiv grada Novog Sada, fond vojnog suda Vojne
oblasti za Baku i Baranju; MSRV AO kutija biografija
biografija Duana Topalovia.
2 MSRV AO 23051 F 13/29 44 i 125129 Presuda uli
Vargi, Rudolfu Grinu i dr; 15013.
3 Isto; MSRV AO 69878a F VI a/201-212 Spisak uhap
enih lanova Partije, Skoja i simpatizera NOP-a iz Novog Sada.

598

Svi do tada uhapeni, posle zlostavljanja i tekog mue

nja od agenata i policije u Novom Sadu, prebaeni su u bakotopolski zatvor, gde je bilo sedite 5. andarmerijskog islednog odseka. Svi uhapeni su u Bakoj Topoli ponovo pod
vrgnuti specijalnoj torturi i muenju, o emu emo kasnije
vie rei. Za sada emo samo konstatovati da je, posle mu
enja od dvadesetak dana, pod batinama herojski poginuo
lan OK KPJ za junu Baku ore Belin. Agenti su ga,
ve polumrtvog, bacili kroz prozor drugog sprata, sa motiva
cijom da je izvrio samoubistvo. Kroz istu torturu u Bakoj
Topoli proao je i Vlada ivanovi, kao i svi ostali zatvore
nici. Samo su neki uspeli a neovena, rafinirana i neizre
civo svirepa muenja izdre i preive, dok drugi to nisu
mogli.4
Iz do sada izloenog moemo konstatovati da je u tim
prvim faistikim naletima uhapen skoro ceo Okruni komi
tet KPJ za junu Baku. To su bili vie nego teki gubici za
NOP Novog Sada, pa i cele june Bake. Izgubljeni su is
kusni partijski kadrovi, vaspitavani i podizani u surovoj bor
bi sa domaom reakcijom.
Meutim, i pored prvih velikih gubitaka, borbena aktiv
nost se nastavlja (paljenje kudelje, unitavanje ive sile oku
patora, sea telefonsko telegrafskih slubova i ice), a sa njom
i dalje provale i hapenja boraca, uesnika u izvrenju akcija.
Tih dana, u drugom talasu akcija, i naleta okupatorskih or
gana gonjenja, meu prvim u direktnom sukobu sa agentima
padaju sekretar OK Skoja i lan PK Skoja Sava isalov, lan
KPJ Oto Blam i saradnik NOP-a Mihajlo Digurski (22. sept.),
ivko Ranisavljevi, lan OK Skoja za junu Baku, Dragica
Ranisavljevi i Latinka trbaki-Ranisavljevi, lanovi Skoja,
i Radoslava Skandarski, lan KPJ (25. sept.), Mileva Andri,
lan KPJ, Vukica Bursa i Latinka Bebi, saradnice NOP-a,
(27. sept.), Marija Baa, kandidat KPJ (28. sept.), Mihalj Kljuik, lan KPJ, Katarina Dejanovi i Vladislav Rotbart, lano
vi Skoja (29. sept.), Svetozar Brzak i Irma Ambruster, la
novi KPJ, Borivoj Anti, lan Skoja (30. sept.), Vasa Kavraja i Dragoljub Josimovi, saradnici NOP-a, (Krajem sep
tembra).
Osim pomenute vee diverzantske grupe kojom je ruko
vodio Dalibor Francisti, a u kojoj je bilo i nekoliko lanova
Partije i Skoja iz Novog Sada (Milan Dani, Svetislav Pavlo
vi Muja, Tima Stankov, Branko Silbaki, Antun Krklju i
4

MSRV AO AK 6500 elaborat Armija.

599

dr.), registrovali smo da je tokom septembra 1941. godine u

Novom Sadu uhapeno preko etrdeset lanova Partije, Sko
ja i drugih boraca NOP-a. Iako smo nastojali da sve uhap
ene registrujemo, bez obzira na to koliko su dana proveli u
zatvoru, verovatno su ipak neki izostavljeni, ili prebaeni u
neki drugi mesec, usled nedostataka tanih podataka o vre
menu hapenja.5
Meutim, talas terora, hapenja i progona nastao je i
dalje. Ve 1. oktobra 1941. hapenja se nastavljaju. Za samo
prvih pet dana uhapeno je preko petnaestak lanova Parti
je, Skoja i saradnika NOP-a, meu kojima i dva lana Pokra
jinskog komiteta KPJ za Vojvodinu. Meu prvima pada lan
Sekretarijata PK KPJ za Vojvodinu Ivan Lakovi Vijoglavin, koji je, kao to znamo, nekoliko dana ranije doao iz
Banata. Pored Vijoglavina uhapeni su: Lajo Pirgl, Sava i
Melanija Dani, saradnici NOP-a (1. oktobra), Ljubomir Doroslovaki, lan OK Skoja za junu Baku, Jan Kuhar, kandi
dat KPJ, Pavle Kati i Miroslav Simi, lanovi Skoja (2.
oktobra), Svetozar Boi, Milesa Brki i Stevan Prodanovi,
lanovi KPJ, Vladimir Totovi i Ljudevit rahol, lanovi Sko
ja (3. oktobra), Jovan eravljev, lan OK KPJ za junu Ba
ku, Milica Bursa Beba, lan KPJ, i Jovan Korok, saradnik
NOP-a (4. oktobra), Gordana Ivakovi, lan Biroa PK KPJ
za Vojvodinu, Julija Cimr, Zoltan Timar, lanovi KPJ (5. ok
tobra).
Do kraja oktobra 1941. godine uhapeno je jo preko pe
deset lanovi Partije, Skoja i saradnika NOP-a, meu kojima
i Pai Zdihan, lan KPJ (6. oktobra), Duan Srdanov i Lazar
Prodanovi, lanovi Skoja (7. oktobra), Antun Urban, lan KPJ
i Milan Stoja, kandidat KPJ (10. oktobra), Konstantin Lakenbah lan Skoja (11. oktobra), Lenta Hornjak, saradnik NOP-a
(12. Oktobra), Ivan Rutina i Radivoj Milin, Kairac, lanovi
KPJ, Aleksandar Krajaevi, lan Skoja, i ore Fier, sa
radnik NOP-a (13. oktobra), Jovan Brki Bata, lan KPJ, i
Ivan Krnjajac, lan rejonskog komiteta Skoja (14. oktobra),
Dragoljub Jevremov, Petar Blai, Mileta Jaki i ura Ne5 MSRV AO 19882 F 50 Sumarni izvetaj o akcijama
maarske policije; 23051 F 13/110124 Presuda Gordani Iva
kovi, Savi isalovu i dr; 19878a F VIa/201212 15013; 19875
F 25/1722 Presuda Mariji Bai i dr; 29976 Presuda Svetozaru Brzaku, Miroslavu Simiu, Radoslavi Skandarski i dr.
6 Isto; MSRV AO 23536/11/930936 Presuda Miti Vladoviu, Nikoli Timaru, Gavri Altman u i dr; 23051 F 13/166177
Presuda Jovanu eravljevu i dr.

600

met, lanovi KPJ, i Anka eri, saradnik NOP-a (15. oktobra),

Jan Filko, saradnik NOP-a (17. oktobra), Marija Nemet, Todor
Simin, saradnici NOP-a, i Duan uov, lan KPJ (18. oktob
ra), Milorad Garabantin i Obrad Dobanovaki, lanovi KPJ,
Kota okica, lan OK KPJ za junu Baku (19. oktobra),
ore Garabantin, saradnik NOP-a, Stevan i Bogdan Garaban
tin, lanovi Skoja (20. oktobra), Dragoljub Jovi, lan KPJ, i
ore Heser, lan Skoja (23. oktobra), Stevan aleni. lan
KPJ, i Emilija Varga, lan Skoja (22. oktobra), Milan ili,
lan KPJ (25. oktobra), Lazar Jovandi, lan Skoja (26. oktob
ra), Sava Ljubojev, lan KPJ, i Ljubia Proti, lan KPJ i
komandant taba partizanskih odreda za junu Baku (27. ok
tobra), Milenko Jakovljevi, lan KPJ (27. oktobra), Mandel
Estera, Ljubica i Mandel Zorica, kandidati KPJ, Paljo Skalicki, saradnik NOP-a (30. oktobra), Mirko Zamurovi, lan Skoja
(31. oktobra). Krajem oktobra (ne znam tano datum hape
nja) pali su: Miroslav eerov, Dragica Dinjaki, Dene Zonenberg, Lazar krbi, lanovi Skoja, Olga Pavlovi, Lili Fuks i
arko oti, saradnici NOP-a, Stevan Nikoleti i Jovan Dotli, lanovi KPJ, Teodor Kova, Andra Koi i Gruja Kne
ev, lanovi Skoja, Vera Lolci, Ljubica Ranisavljevi Tinka
Kuzmanovi i Katica uov, saradnice NOP-a7
Prema prikupljenim i navedenim podacima, tokom oktob
ra uhapeno je preko sedamdeset lica. Taj broj se u novem
bru 1941. godine neto poveao. Tokom novembra uhapeni
su sledei lanovi Partije, Skoja i saradnici NOP-a: Vera Vajs,
lan Skoja (1. novembra), Stevan Kavraja, lan Skoja (2. no
vembra), Henrijeta tajner, lan KPJ i Ladislav Ivan Heker,
lan Skoja (3. novembra), Marija aleni, lan Skoja (4. no
vembra), Aleksandar Kati, lan Skoja, i Io Fridman, saradnik NOP-a (5. novembra), ore Api, lan KPJ i Desanka
Jaki, saradnik NOP-a (6. novembra), Ivan Pejinov Bata, lan
rejonskog komiteta Skoja, i Jovan krbi, lan Skoja (7. no
vembra), Sima Trbovi, lan KPJ, i ivko Aanski, lan Skoja
(8.
novembra),
Bogoljub
Radosavljevi,
saradnik
NOP-a,
i
Svetozar
13aji,
lan
Skoja
(10.
novembra),
Gavra
Altman, lan rejonskog komiteta Skoja, i Nikola Forkapi, komandant KPJ (lf. novembra), Vera Berger ro. Komlo, lan Skoja (12. novembra), Stevan Momillovi, lan KPJ,
Mladen Prodanovi, saradnik NOP-a, Doka Prodanovi, Mita
7
Isto: MSRV AO 23051 F 13/524539 Presuda Juliji
Cimr, sestrama Mandel, Henrijeti tajner i dr; 12677 Rekon
strukcija enskih zatvora u Maarskoj; presuda vojnog suda
Vojne oblasti br. 801 Joefu Hedjiki od 7. VI 1945.

601

Vladovi i Pavle Krsti, lanovi Skoja (13. novembra), Niko

la Krsti i Karolj Bicok, lanovi Skoja (16. novembra), Je
lena Krklju, Gavra Erdeljan, lanovi Skoja, i ore Radi,
saradnik NOP-a, (17. novembra), Miroslav Rac, kandidat KPJ
(18. novembra), Nikola Andrija Timar, lan Skoja, Ivan Be
lin, Janko Vozar i Lajo Boldog, saradnici NOP-a (19. novem
bra), Jene lezinger, Nada Kuzmanovi Vladimir Bata Varga,
Zora Mali, Lajo rahol, Laslo Fridman, Ivan Gal, Egon
Stark, Filip tajn i Milenko Mogin, lanovi Skoja, Sava Tu
ci, lan KPJ, ore Gluvakov, kandidat KPJ, Ernest lezin
ger i ivko Pauni, saradnici NOP-a (20. novembra), Danilo
Beei, lan KPJ (22. novembra), Joef Palati, lan Skoja (26.
novembra) Mita Mran, saradnik NOP-a (25. novembra). To
kom novembra 1941. godine (ne znamo datum hapenja) ta
koe su uhapeni: Radivoj Bukinac, lan KPJ, Aleksandar
Gruji i Ibrahim iri, takoe lanovi KPJ, Rajko Tuci, Bo
rislav i Slobodan Mogin, Dejan Ivakovi, Lazar Prodanovi,
Duan Vukovi, Ivan enk, Duan Gajin, Edit Komlo, Jovan
Vagman, Andor Vinter, Oto Satler, Radivoj Zemljanac, Vera
Polak, Milica Dejanovi i Milan Petrovi, lanovi Skoja, Du
an Dotli, saradnik NOP-a, Ivan Kaanslci, lan KPJ, ivan
Brzak i Jaroslav najder, kandidati KPJ, Gavra Bosakov, lan
Skoja, Luka Gluvakov, andor apo, Magda Volf i Stojanka
Prodanovi, saradnici NOP-a.8
Iz do sada registrovanih imena konstatovali smo da je za
ova dva meseca (oktobar i novembra) 1941. godine uhapeno
u Novom Sadu preko 150 lanova Partije, Skoja i uesnika
i saradnika NOP-a. Za naredna dva meseca taj broj se naglo
smanjio. Meutim, u tom periodu maarske faistike vojne
i civilne vlasti izvrile su masovni pokolj u ajkakoj i No
vom Sadu, poznat pod imenom racija, kojom prilikom je ubi
jeno nekoliko hiljada ljudi, ena i dece, meu kojima i ma
nji broj lanova Partije, Skoja i saradnika NOP-a.9 Pored

8 Isto; MSRV AO 19878a F VIa/213218 Spisak uhap

enih uesnika u NOP-u Novog Sada.
9 MSRV AO br. 23051 F 13/378383. Izvetaj o hapenju
Sofije Skandarski i dr. Savez udruenja boraca NOR. Novi Sad,
Knjiga osnovnih podataka o ueu u NOP; Zloini okupato
ra, 335.
Dvadesetog januara 1942, komunisti i skojevci, Radivoj
Milin Kairac iz Novog Sada, Stevan Nikoleti iz Gardinovaca,
veza PK sa ajkakom, Stevan i Uro Vukov i Stevan Subi iz
Kovilja i Milan ivkovi iz Gospoinaca, uhapeni oktobra i no

o02

ovih hapenja i ubistava, tokom decembra 1941. i januara

1942. godine uhapena su u Novom Sadu jo i sledea lica:
Jovan Srdanov i Milan Rutoni, saradnici NOP-a (2. decem
bra), Rua irpanov i Ivan Seder, saradnici NOP-a, Katica
Brzak i Hugo tajner, lanovi Skoja, Nada Tanurdi, Jovan
Petrovi, Petar Lazi, Josip Mate, Mara Petrovi i Milenko
Mili, saradnici NOP-a (decembra 1941). Tokom januara 1942.
godine uhapeni su: Stanoje Leskovac, lan Skoja (17. janua
ra), Sofija Skandarski, lan KPJ, Borislav Skandarski, sim
patizer NOP-a, Vojislav Skandarski, lan Skoja (20. januara),
Radoslav or, saradnik NOP-a (22. januara), Stevan Abraham,
lan Skoja, Stevan Plavi i Bela osberger, saradnici NOP-a
(januara 1942).
Krajem januara 1942. u nekim mestima novosadskog ok
ruga, u srezovima kulskom, palanakom i beejskom, ponovo
dolazi do provale i hapenja komunista. Provala se proiruje i
na Novi Sad. U masovnim hapenjima koja su tokom febru
ara usledila palo je u Novom Sadu preko 70 lanova Partije,
Skoja i saradnika NOP-a, meu kojima: Josip Kramer, lan
OK KPJ za junu Baku, i Alisa tajner-Farago, saradnik
NOP-a, (2. februara), Ljubia Popara, lan KPJ, i Sava Vlalukin, saradnik NOP-a (3. februara), Branko Strajni, lan Sko
ja (4. februara), Milo Bebi Ujka, lan KPJ i borac ajkakog partizanskog odreda, Desanka Miladinovi, lan KPJ, Ljubomir Manojlovic i Petar Krstonoi, lanovi Skoja (5. febru
ara), Jovan Samardija, lan OK KPJ za junu Baku, Marko
Stepanov, lan KPJ, i Tibor Berger, saradnik NOP-a (6. feb
ruara), Mira Baji, saradnik NOP-a (8. februara), Emil Keiner
i Milan Iskrin, lanovi Skoja (11. februara), Zoran Ranisavljevi, lan Skoja (12. februara), Milenko Doi, lan Skoja (13.
februara), Spasoje obanski, lan KPJ, Milivoj Mutibari, Sa
va Lui i Toor Dotli, lanovi Skoja (14. februara), Mika
Morgentern, saradnik NOP-a, i Marko Despotovic, lan Sko
ja (15. februara), dr Leo Fier, saradnik NOP-a (16. februara),
dr ore Farago, kandidat KPJ, Aleksandar Kaleni, Dragomir deri i Sava Via, lanovi Skoja (17. februara), Lazar
Vuksanov, lan KPJ, Ana Farago, kandidat KPJ, Vladimir Krajaevi i Stevan Sabljar, lanovi Skoja, Milan Jefti, Karlo
tajn, Dee osberger, ore Handel, saradnici NOP-a, (18.
vembra 1941, odvedeni su iz novosadske Armije, gde su mu
eni, u urug i u dvoritu optine streljani.
U periodu racije, 31. januara 1941, godine, streljani su u
kasarni u sadanjoj ulici Ivana Milutinovia, lanovi Skoja Vo
jislav Skandarski iz Novog Sada i Milan Solari iz ablja.
603

februara), Aleksandar Blau, lan Skoja, Franja Bauer, Jovan

Dimitrijevi, Josip Brajner i Ivan Katani, saradnici NOP-a
(19. februara), Jovan tajnic i Natalija Starev, kandidati
KPJ, ore Isajev, Mirko Rajcer i Miroslav Boan, lanovi
Skoja, Klara Klajn, Aleksandar Manhajm i Aleksandar Radii, saradnici NOP-a (20. februara), Lazar Prii, lan KPJ,
Duan Stoji i Ilija Isajev, lanovi Skoja (21. februara), La
zar Krstin, lan Skoja (22. februara), Sava Dejanov, saradnik
NOP-a (23. februara), Robert Vajman, lan Skoja (26. feb
ruara).
Tokom februara 1942. godine takoe su uhapeni (ali bez
podataka o tanom datumu hapenja) sledei drugovi: Mati ja
imerling, Tibor tajnic, Anica Mataruga Zurkovi, Natali
ja Digurski, Nana imerling i Lajo Sirte, lanovi KPJ, Dra
gutin Vini, Karlo Feder, Andrija Mike, Mirko Kati i Mir
ko Vajnfeld, lanovi Skoja, Margita Dreksler, Borika Polak
osberger, Slavko Dragovi, Andrija Grnja i Leopold Braj
ner, saradnici NOP-a, Gustav Verber, instruktor u obuavanju
orujem i dr.10
U ovom pregledu pokuali smo da hronoloki, po danima
i mesecima, damo najosnovnije podatke o uhapenim lanovi
ma Partije, Skoja i saradnicima NOP-a u Novom Sadu, za pe
riod njihovog rada od jula 1941. do prve polovine februara
1942. godine. Svakako, i pored svestranog istraivanja, kako
partijske i druge grae iz NOP-a, tako i neprijateljske grae
sauvane u naim i arhivima Maarske, verovatno se desilo
da su neki uesnici koji su uhapeni u pomenutom periodu
ipak izostavljeni, jer su neki od njih veoma kratko uestvo
vali u radu, uhapeni su, pa su kasnije puteni te potom na
pustili Novi Sad, pa su u raznim rekonstrukcijama zaborav
ljeni, a kod neprijatelja nisu registrovani, bar ne u onoj gra
i do koje smo doli. Za neke pak koji su izostavljeni njihov
rad e biti na nekom drugom mestu ove knjige registrovan.
Manji broj uhapenih pomenutih u ovom delu je posle
sasluanja i batinanja puten, ostali su izvedeni pred maar
ske sudove koji su im sudili po prekom ili obinom postupku,
10
MSRV AO 23051 F 13/510519 Presuda Milou Bebiu,
Josipu Krameru i dr; 19879 F 27/732 Presuda Ljubii Popa
ri, Jovanu Samardiji i dr; 19756 Rekonstrukcija dogaaja
preivelih uesnika NOP, koji su sueni marta 1942. u Subotici;
19875 F 20/2022 Izvetaj maarske policije od 30. VI 1942.
u kome stoji da je Matija imerling iz Novog Sada uhapen
19. IX 1941, a osuen marta 1942. u Subotici na est godina
robije.

604

pa je preko trideset osueno na smrtne kazne. Nad veinom

osuenih je smrtna kazna, veanjem ili streljanjem, i izvr
ena. Najvei broj je posle izreenih presuda na due ili krae
vremenske kazne, odveden na izdravanje istih, to emo u
kasnijem izlaganju detaljnije registrovati.11
Prema izvetajima maarske policije i ostalih upravnih
vlasti o tome koliko se u koje vreme komunista nalazilo u
istranom zatvoru na sasluanju u svim veim gradovima u
Bakoj, moe se konstatovati da je najvei broj uhapenih
uvek bio u Novom Sadu. Primera radi daemo samo nekoliko
kratkih izvetaja za novembar i decembar 1941. godine. Pre
ma pomenutim izvetajima, 5. novembra 1941. godine u istra
nim zatvorima u Bakoj bili su uhapeni i nalazilo se na sas
luanju 433 komunista i to iz Novog Sada 197, Subotice 126,
Sente 28. Sombora 17 i Beeja 65. Dvadeset dana kasnije, tj.
26. novembra 1941. taj se broj menja i on izgleda ovako: u
Novom Sadu 219, Beeju 132, Subotici 92, Somboru 32. U toku
tih proteklih dvadeset dana u pojedinim mestima se broj uha
penih smanjio jer su u pomenutom periodu donete sudske
presude. Neki od uhapenih osueni su na smrt i streljani ili
obeeni, neki su puteni kuama, a neki odvedeni na izdra
vanje kazne u zatvore Maarske, ilag u Segedinu, Konti i
Margitkerut u Budimpeti, Marijunostru ili neke druge zat
vore.12 Ovi podaci potvruju injenicu da je Novi Sad 1941.
bio, u svakom pogledu, centar narodnooslobodilakog pokre
ta u okupiranoj Bakoj. U brojkama, prema registrovanim
Podacima, u hronolokom pogledu, hapenja u Novom Sadu
bi ovako izgledala:
uhapeno 1941. godine
jula
avgusta
septembra
oktobra
novembra
decembra

9
12
41
77
78
12

januara
februara

8
72

uhapeno 1942. godine

11
MSRV AO 23051/6877 Izvetaj javnog tuioca ma
arskog kraljevskog suda Vilmoa Dominia o uhapenim, osu
enim i ubijenim uesnicima NOP-a u Bakoj 1941.
12 MSRV AO 19882 F 50 Sumarni izvetaj maarske poli
cije u 1941. godini o akcijama pripadnika NOP-a u Bakoj.

605

Postupak sa uhapenim komunistima

Nakon hapenja od strane agenata andarraerijskog odseka V/l, koji su imali vojni in a slubu uvek obavljali u
civilu, uz pomo andarmerije i policije sve zatvorenike su,
radi daljeg postupka, dovodili u sedite odseka, koje je do po
lovine septembra 1941. godine bilo u Bakoj Topoli. Zatim je
preneto u Novi Sad i smeteno u zgradi bive 1. armijske ob
lasti bive jugoslovenske vojske. Po ranijem skraenom nazi
vu te zgrade i andarmerijski odsek V/l je dobio naziv Ar
mija i kao takav je po zlim delima postao poznat irom Ba
ke, kao sredite inkvizitorskog muilita, dostojnog partnera
gestapovskim muilitima u porobljenoj Evropi.
Poto je hapenje izvreno od strane islednih organa, pris
tupalo se sasluanju uhapenog, okrivljenog, koje se sastoja
lo od nekoliko faza. Svako sasluanje obavezno je bilo vezano
sa batinanjem. Samo nekolicima izdajnika, koji su neposred
no po hapenju, iz kukaviluka, obavestili agente da e sve
priznati i sve veze koje su imali sa NOP-om otkriti, bila je po
teena batinanja i prema njima se postupalo fer. Sva os
tala sasluanja sastojala su se iz batinanja u nekoliko etapa,
sve dotle dok je policija raunala da moe doi do eljenih
rezultata i podataka. Borci koji nisu eleli ni hteli da ita
priznaju, bili su svirepo mueni dok ne bi podlegli pod bati
nama. Ve u Bakoj Topoli, kako smo ve napomenuli, or
e Belin, nita nije hteo da prizna, pretuen je a zatim po
lumrtav baen sa sprata. Nita bolje u Bakoj Topoli nije
proao ni Vlada ivanovi sekretar OK KPJ za junu Baku,
koji je pretuen i polumrtav prenet na leenje u novosadsku
bolnicu, gde je od posledice batinanja umro 28. septembra
1941. godine. Taj sistem sasluanja nastavljen je i u Novom
Sadu, u Armiji, gde su pod batinama podlegli ura Nemet
i Mileta Jaki, lanovi KPJ, i Ivan Bata Pejinov, lan Skoja.
Sasluanja su, uglavnom, vrila dva ili vie agenata, islednika. Skoro svi uhapeni su optuivani da su uestvovali u
komunistikom pokretu sa ciljem ruenja poretka u maar
skoj dravi i poretka i drava maarskih saveznika. Pojedinci
su bili posebno tereeni da su uestvovali ili pripremali mate
rijal za paljenje ita i kudelje, da su sekli telefonsko-telegrafske stubove i ice, da su vrili napade na slubena, vojna i po
licijska lica, da su tampali, itali i rasturali komunistike
proglase, letke i Vesti, itd.
Ukoliko je optueni tereen za neka od pomenutih dela,
pa ak ako ih i nije poinio, podvrgnut je najsvirepijim mue
njima, sve dok ne bi priznao sve optube, a optube za palje
606

nje i ostale diverzije povlaile su, na osnovu odluke o prekom

suenju od 15. jula 1941. smrtnu kaznu.
Optueni je, kao prvo, podvrgnut batinanjem gumenom
palicom po svim delovima tela, posebno po tabanima, ruka
ma i polnim organima. Isti postupak se odnosio na mu
karce i na ene. Batinanje se vrilo jednom, dva ili vie puta
dnevno, i to je trajalo po nekoliko dana. Posie svakog mue
nja optueni je odnoen u zajedniku eliju, gde je morao
da zauzme poloaj koji mu je onemoguavao da ma sa kim
razgovara. U svakoj zatvorenikoj prostoriji bili su prisutni
andarmi sa orujem. Nisu svi unapeni bili u stanju da izdr
e ove srednjovekovne torture. Slomljeni liziki i psihiki,
posle desetak ili vie sasluanja, jedan deo optuenih je te
reenja priznavao, ier vie nije ni znao ta govori. Skoro
uvek su na sudu poricali sve to su priznali pred agentima,
uz objanjenje da su pod batinama bili prisiljeni na priznanje.
Pored gumene palice, agenti su tukli optuene i drvenim
motkama ili ak i gvozdenim polugama.
Jedan od naina muenja bila je i takozvana drvena klu
pa, zatim dakovi napunjeni peskom do 40 kg, kesa sa rerom, ukopavanje struje u najosetljivije delove tela i dr.
Drvena palica je, pored batinjanja, sluila i za druge svr
he. Ona je rtvama stavljana u usta i naglim trzajem izbijala
im po nekoliko zuba.
Muenje na klupi takoe je bilo dvojako. Okrivljenom
je svueno odelo, osim donjeg rublja, poloen je na klupu
leei na leima pa su mu ruke zavezane ispod sedita klupe,
preko pojasa takoe ja zavezan kajiem a i noge su mu bile
zavezane, s tim to su stopala bila slobodna. Obino bi jedan
agent seo na grudi optuenoga, drugi na glavu, a trei bi gu
menom ili drvenom palicom tukao optuenog po golim taba
nima oko 10 do 15 minuta. Posle batinanja optuenom su sto
pala toliko tekla i bila raskrvavljena, da uopte nije mogao da
stane na noge.
Drugi nain muenja vezanog za klupu izgledao je ovako.
Agenti su mu vezali ruke i kroz njih pro vukli klupu, zatim su
klupu ispravili tako da je okrivljeni visio na klupi na mii
cama ruku. U tom viseim poloaju tukli su ga po elom telu.
Udarcima bi mu razbili sve povrinske vene u tefiu i na svim
delovima tela. Posle nekoliko udaraca po istom mestu telo
je bilo modro pa i sasvim crno. Ovo je izazivalo nesnosne
bolove, pa je veina u tom poloaju padala u nesvest. Pored
udara elektrine struje, ovo su bili najtei naini muenja.
Nain da optueni bude u nepominom poloaju za vreme
batinanja bilo je i vezivanje u klupe. Naime, optueni je po
607

loen na lea, zatim su mu podignute noge, ispod kolena su

podvuene ruke i tap i to sve zajedno vrsto zavezano, tako
da optueni nije mogao ni da mrdne. On je pretvoren u ne
pomino klupe. Uzdignuta gola stopala rtve ostavljena su
agentima da po njima tuku do besvesti. Pored udaranja po
stopalama, muitelji su su tukli svoje rtve i po zadnjici i po
polnim organima. Ova tehnika muenja takoe spada u ne
podnoljiva bolna zlostavljanja.
Kao jedna od vrsta muenja korieni su dakovi ili ran
ci napunjeni peskom ili ciglama, u teini od 40 do 50 kilog
rama. Okrivljeni je sasluavan optereen tom teinom, morao
je u isto vreme da skakue ili da preskae svoje cipele. Mu
enje sa rancem skoro je uvek primenjivano posle batinanja
po tabanima, na kojima optueni nije mogao da stoji ni sa
svojom sopstvenom teinom. Pored toga, uz taj teret, optu
enom su u ruke stavljali sprovodnike struje i im bi struja
poela da dejstvu, on bi se stropotavao kao pokoen.
Jedan od naroito tekih naina muenja bilo je i stav
ljanje optuenom na glavu kese sa natrvenim renom. Na gla
vu su rtvi navlaili papirnatu kesu sa svee natrvenim renom.
koji je nepodnoljivo napadao oi i organe za disanje, to je
izazivalo guenje i nesnosne bolove u oima i pluima. Ova
rafinirana muenja su kratkotrajna, ali su efikasno delovala.
Predstavljala su specijalitet i izum Hortijeve tajne poli
cije, koja ni u emu nije htela da zaostane za Gestapoom.
Jedan od najsvirepijih naina svakako je bilo muenje
elektrinom strujom. Struja je bila putana na nekoliko na
ina i na razne delove tela, pa i na polne organe. Svako pu
tanje struje u ljudski organizam izazivalo je grenje itavog
tela i trenutnu uzetost. Optueni su gubili svest i kao poko
eni padali na pod. To je, takoe, izazivalo vrlo jake bolove,
grenje miia, samim tim je vren direktan napad na itav
ivani sistem.
Takoe su bili i kombinovani svi pomenuti naini mue
nja, jedna metoda se drugom, sve s istim ciljem, da se doe
do eljenih podataka i zatvorenik saopti to vie o organiza
cijama i pripadnicima NOP-a.
Optueni su, posle sasluanja, odvoeni u zajedniku so
bu, gde su se morali pridravati propisanog reda. Oni su ili
stajali ili sedeli i to od 5 do 21 as. Poloaj u kojem su sedeli
odreen je od strane straara i oni su morali da u njemu os
tanu za sve vreme. Ukoliko je neko promenio poloaj, odmah
je od straara opomenut, najee kundakom. Posle 21 asa
optueni su mogli da se oprue ali, takoe, samo u odreenom
poloaju. Meutim, deavalo se da im i to nisu dozvoljavali.
608

Veina optuenih je posle izreenih presuda i odvoenja u

robijanice (Segedin, Vac, Peta), prvo koristila priliku da se
oprui, legne na lea, jer im je od neprirodnog sedenja ki
ma ve bila ukruena i oteena.13
O
torturi kroz koju su prolazili uhapeni novosadski i
baki rodoljubi u Armiji upoznati su putem pisma od 9.
avgusta 1943. godine predsednik maarske vlade, ef general
taba i ministar unutranjih poslova. Pismo u izvodu glasi:
S
vremena na vreme vri se u Delvideku (junom
kraju Bakoj) hapenje Srba u masi. Muiko, ensko,
staro i mlado, pa i maloletno, odvodi se u Novi Sad, u
zgradu u kojoj je pre rata bila komanda 1. armijske ob
lasti, zbog ega narod i samu zgradu zove Armija, gde
uhapeni oekuju presluanje i suenje.
Jo prilikom ranijih hapenja... uporno su se irili
glasovi da uhapene u Armiji strahovito tuku, tako da
je sama pomisao na Armiju zadavala i zadaje strah. U
ovaj mah se opet vre hapenja u masi. I opet se govori
da uhapene strahovito tuku u Armiji, tavie i to da
se iz Armije moe uti strahovito urlikanje...
Ljudi koji su ve bili u Armiji izjavljuju da e pre
izvriti samoubistvo nego da ponovo dopadnu aka nekim
muiteljima, koji su muenje podigli na stepen znanosti.
A roditelji esto dobijaju iz Armije prilikom promene
rublja uhapenih, pocepano i krvavo rublje...
Na alost, od samih uhapenih neposredno ne moe se
doznati nita, jer se govori da su od dostavljaa tako za
straeni tuom i pretnjama da ne samo to ne smeju da
se tue vlastima, nego na sudu jo moraju da priznaju da
nisu zlostavljani. Preti im se prebijanjem, ponovnim hap
enjem, robijom, nestankom, unitenjem porodica....
Procedura ... je sledea: zatvorenika tuku nemilosrd
no i pod batinama od njega iznude razna priznanja koja
stavljaju u koncept zapisnika. Posle toga odvode zatvoreni
ka u kancelariju gde pred dva agenta ima da potpie za
pisnik. Kod potpisivanja ga ne tuku, ali mu pre odvoe
nja u tu koncelariju zaprete da e biti ponovo tuen ako
zapisnik ne potpie, ili ako potpie sa ogradom. Na sudu
se pak postavlja pitanje da li je bio tuen, zlostavljan, u
momentu potpisivanja zapisnika od ta dva prisutna agen-

13 MSRV AO AK 6500; 15013; 19756; Lazar P l a v i , ilag,

Novi Sad 1965, 291; 2ivan M i l i s a v a c , Suma nije olistala, No
vi Sad 1961, 273; Zbornik dokumenata o NOR, tom I, knj. 6, 142;
MSRV AO br. 1 Izvetaj PK KPJ Centralnom komitetu KPJ
od 10. X 1942.

609

ta-svedoka. Na ovaj nain se izigrava volja iskazivanja

uhapenih, a ujedno i formalno prikrivanje tekog i neovenog zlostavljanja...
Ja ne mogu ovde navesti sve naine za koje se govori
da su upotrebljeni (tua po tabanima, cevanicama, ruka
ma, po leima, kundaenjc, skakanje sa stolova i stolica
u stomak itd.), ali smatram za dunost da napomenem
da se stvara opte uverenje da Srbe zlostavljanjem hoe
da onesposobe za ivot, ili bar za rad. Ima sluajeva da
zatvorenici u Armiji umiru, da li od prirodne smrti ili
zlostavljanja, to ja ne mogu utvrditi. Ali kad mladi i zdra
vi ljudi iznenada umru, i to ba u zatvoru o kome krue
glasovi da se u njemu zatvorenici mue i prebijaju, ini
ovu drugu pretpostavku verovatnijom, a u najmanju ruku
podrava verovanje i ubeenje naroda u te strane gla
sove. ..
Ti ljudi koji su izloeni zlostavljanjima bie izvedeni
pred sud, jedni e biti osloboeni, a drugi moda kanjeni
za manje krivice, a rede za vee. Meutim, niko nee od
govarati za ono to su ti ljudi od zlostavljanja pretrpeli,
iako je to zlostavljanje protivno zakonu.. .14

Suenje pripadnicima NOP-a

Uporedo sa porastom broja diverzantskih akcija lanova
narodnooslobodilakog pokreta, okupatorske vlasti su, kako
je ve napomenuto, sve energinije postupale, prilazei plan
skoj i sistematskoj borbi protiv uesnika NOP-a. Pored andarmerijskih i vojnih patrola, koje su danonono krstarile
ulicama, hapsei sva sumnjiva lica, esto se sprovode masov
ne racije uz blokiranje pojedinih delova grada, legitimisanje

'* Original pisma se nalazi u SUP Novi Sad u materijalu o

dr Irineju iriu. Pod pritiskom javnosti, nekih roditelja i pri
jatelja uhapenih, u situaciji kada je Hortijev reim tajno traio
kontakte sa Velikom Britanijom, pomenuto pismo je upueno
od strane biveg lana Gornjeg doma maarskog parlamenta
episkopa Bakog dr Irineja iria, navedenim linostima. Ova
intervencija je, u izvesnom smislu, urodila plodom, jer je predsednik vlade uputio u Novi Sad dr Balu, a generaltab jednog ge
nerala i pravnika, pukovnika dr Baboa. Oni nisu mnogo uinili
da se stanje u Armiji izmeni. Episkopu Irineju je dozvoljeno
da poseti zatvorenike u Armiji, ali ne i da razgovara s njima.
Pri ovoj poseti, u jednoj eliji sedela su dva zatvorenika, bez
koulje, okrenuti leima prema vratima na kojima se pojavio
Irinej. Ovo je trebalo da poslui kao dokaz da zatvorenici nisu
tueni po leima.
610

graana i pretresan je stanova. Praksa je potvrdila da je neunitena kartoteka komunista i drugih naprednih elemenata
iz vremena stare Jugoslavije briljivo dopunjena radom ma
arskih islenih organa i kontrapijunae, zaista korisno pos
luila u traganju za borcima NOP-a.15
U ve pomenutim, vrlo estim racijama i zasedama u No
vom Sadu, krajem septembra i poetkom oktobra 1941. go
dine pali su: Ivan Vijoglavin, lan Sekretarijata Pokrajinskog
komiteta KPJ za Vojvodinu, Radivoj irpanov, takoe lan
Sekretarijata PK, Gordana Ivakovi, lan Biroa PK KPJ za
Vojvodinu, Kota okica i Jovan eravljev, lanovi Okrunog
komiteta KPJ za junu Baku, Sava isalov, sekretar Okru
nog komiteta Skoja za junu Baku i lan PK Skoja, i dr.
Osim Radivoja irpanova, svi ostali izvedeni su nakon pret
hodne torture pred sud efa maarskog kraljevskog general
taba, koji im je sudio po prekom postupku ii izrekao najstro
e kazne. irpanov je, meutim, kao to smo videli, 5. oktob
ra 1941. godine u oruanom sukobu sa maarskim organima
vlasti u Ulici Kraljevia Marka poginuo, dok se Gordana Iva
kovi predala bez borbe.
Poseban i to veliki gubitak za itav pokret u Vojvodini,
naroito za Baku i Novi Sad, predstavljala je pogibija Radi
voja irpanova. Sve do druge polovine septembra 1941. go
dine, do dolaska u Novi Sad arka Zrenjanina i Svetozara
Markovia Toze, politikog i organizacionog sekretara Pokra
jinskog komiteta, on je, u Novom Sadu i itavoj Bakoj, ru
kovodio kako partijskim, tako i radom po vojnoj liniji. Neu
moran u svojoj organizaciono-politikoj aktivnosti, on redov
no jedanput ili vie puta tokom jednog meseca obilazi okru
ne, sreske, pa i neke mesne komitete, prenosei im direktive
PK KPJ za Vojvodinu, dajui im uputstva za njihovu realiza
ciju i kontroliui njihovo izvrenje. Svoje bogato revolucio
narno iskustvo nesebino je prenosio na ljude sa kojima je
dolazio u dodir. Ono je osobito bilo potrebno prilikom rada
na organizacionom sreivanju i uvrenju partijskih i skojevskih organizacija, koje je prethodilo formiranju diverzan
tskih grupa i njihovom prelaenju na borbene akcije. Pogi
bija irpanova i pad Gordane Ivakovi odnosno hapenje jo
nekih lanova Partije i Skoja doveli su, kako smo ve ranije
napomenuli, do prestanka rada tehnike PK KPJ za Voj
vodinu.1

15 MSRV
16

AO 15013; AK 6500.
Isto; 19882 F 50.
611

Naslovne strane presuda uesnicima NOP-a

Okupatorska policija i andarmerija nije se mnogo upu

tala u to ko je sve uestvovao u akcijama, ve je hapsila sve
one koji su i najmanje bili sumnjivi da su saraivali (bilo di
rektno ili indirektno) sa NOP-om. Putem muenja na razne
naine oni su uspevali da iznude od pojedinaca priznanja i
da tim putem dou do izvesnih podataka, dovoljnih za dalji
prodor u mreu borbenih organizacija. Stavljeni na muke,
pojedinci su priznavali i poneto od svog rada da bi agenti
prestali da ih maltretiraju, pa su, zatim, pred sudom pokuali
da dokau da uopte nisu uestvovali u NOP-u ili pak da su
samo malim novanim prilogom isti pomagali. Jedan broj,
na taj nain uhapen, bio je posle suenja puten kuama,
dok su lanovi Partije i Skoja, kao i simpatizeri koji su saraivaf.i, bili osueni. Tako je tokom 1941. godine sa teritorije
Novog Sada uhapeno, maltretirano raznim faistikim me
todama i izvedeno pred vojne i ostale, preke ili redovne, su
dove nekoliko stotina pripadnika NOP-a. Iz obrazloenja su
dova, to emo u daljem izlaganju videti, uglavnom se svi
uhapeni optuuju za ista ili slina dela sabotae, dok su
kazne, poneki put za ista dela, potpuno razliite. Neka lica sli
za ista dela osuena na vremenske kazne, druga na smrt.
Branioci, kako oni koji su odreeni od strane suda, tako i
oni koji su (uz vrlo visoke honorare) angaovani od strane
roditelja ili roaka optuenih, nisu se mnogo trudili, a jo ma
nje uspevali da odbrane optuene. Prema do sada istraenim
podacima, samo za dva meseca (oktobarnovembar 1941. go
dine) u Novom Sadu i nekim susednim mestima izvedeno je
pred sud naelnika maarskog kraljevskog domobranskog ge
neraltaba, koji im je sudio po prekom postupku, etrdeset
i devet pristalica narodnooslobodilakog pokreta. Od njih je
36 osueno na smrt. Nad 27 ta je kazna i izvrena, a deveto
rici je zamenjena vremenskim kaznama, koje su se kretale od
12 godina do veite robije.
Od trideset est osuenih na smrt, bilo je Srba 13, Hrva
ta 1, Slovaka 13, Jevreja 6 i Maara 3. Smrtna kazna veanjem
izvrena je nad deset Srba, osam Slovaka, est Jevreja i tri
Maara. Pred isti sud, koji je sudio po redovnom posupku,
u pomenutom periodu izvedena su 342 lana NOP-a. Njima
je sueno neto kasnije, a u zatvorima, na islednom postup
ku, nalazilo se jo oko pet stotina. U pomenutom periodu, u
borbi sa policijom poginuo je, pored ve pomenutog Radi613

voja irpanova, i Kota okica, lan OK KPJ za jiinu Baku,

koji je posle tekog ranjavanja umro u bolnici.17
Pre no to preemo na suenje u pomenutom periodu,
moramo da se vratimo na suenje Komande vojnoupravne
grupe June armije, takoe po prekom postupku, koje je iz
vreno u Novom Sadu 2. avgusta 1941. godine nad prvim di
verzantom ivkom Radovanoviem. On je od pomenutog suda
osuen na smrt i obeen 2. avgusta 1941. u zgradi Okrunog
suda u Novom Sadu. Pomenuti sud je Radovanovia osudio
za krivino e'.o udruivanja radi izvrenja ubistva... i to
u svojstvu sauesnika. Ovakvoj formulaciji obrazloenja op
tunice doprinelo je vie faktora. U to vreme teko da je oku
pator mogao pretpostaviti da e jedinog protivnika imati u
Komunistikoj partiji Jugoslavije; da e taj suparnik biti ta
ko dobro i snano organizovan; da e imati snage da se posle
svakog poraza oporavi i nastavi borbu do konane pobede.
Rado vano vievo dranje na suenju i njegovo svedoenje ni
su pruili okupatoru priliku da nazre da se iza dogaaja na
eneju nalazi KPJ, koja je u Novom Sadu otpoela bezpotednu borbu protiv porobljivaa. U ovom sasluanju Radovano
vi naglaava da je tri nedelje po okupaciji bio otputen iz
slube i time ostao bez izvora zarade. Tako nezaposlen, vie
puta se naao sa svojim poznanikom Milanom Si minim, sa
kojim se dogovorio da krenu za Beograd da tamo pokuaju
nai posao jer ga u Novom Sadu nisu mogli dobiti. Na taj
put su poli 25. jula uvee, a usput su im se pridruila dvojica
drugova od kojih se jedan predstavio kao Nemet, dok drugim
nije zapamtio ime. Ujutru 26. jula trebalo je da nastave put
za Beograd, ali su zalutali i vratili se na mesto gde su preno
ili. Kada je od Simina dobio Lenjinovo pismo, prvi put je
posumnjao da ovoj grupi nije cilj traenje posla, ve neto
drugo. Zbog toga je, navodno, hteo da se vrati kui, ali mu se
za to nije pruila prilika. Energino je poricao da je komu
nistikih nazora udei se i sam otkud su u njegovim stva
rima, u stanu u kome je iveo, pronali jo jedan prijnerak
Lenjinovog pisma. Odbijao je da prizna da je uvao strau
dok su njegovi drugovi spavali, kao i to da je pokuao da se
brani orujem.
Istrani organi Okupatora nisu poverovali Radovanovievoj prii, ali istragu nisu mogli proiriti jer je Radovanovi

17
MSRV AO 23051 F 13/6877 Izvetaj vojnog tuioca,
kapetana Dominia; 19882 F 50.

614

spomenuo imena samo dvojice svojih drugova, Milana Simina i Nemeta, i to drugova za koje je znao da su ubijeni jo
u borbi kod eneja.
U izvetaju Pokrajinskog komiteta KPJ za Vojvodinu
upuenom 10. oktobra 1942. godine Centralnom komitetu KPJ
konstatuje se da je prvi obeeni partizan Bake, ivko Ra
dovanovi, od okupatorskih vlasti strahovito muen, ali da
se junaki drao.
Prvo suenje, ipak, u pomenutom periodu (oktobra
novembra 1941.) odrano je u Segedinu pred segedinskim kra
ljevskim okrunim sudom 3. oktobra 1941. godine, skojevkama iz Novog Sada Grozdi Gajiin i Nataliji Stankov. Obe su
osuene na smrt. Meutim, Natalija Stankov je, kao maloletna, pomilovana i osuena na 14 godina robije, dok je smrtna
kazna veanjem nad Grozdom Gajiin istog dana izvrena u
Segedinskom zatvoru ilag.18

Dovoenje na veanje Ruolfa Klausa

U Bakoj prva presuda od strane maarskog kraljevskog
budimpetanskog suda, koji je sudio po prekom postupku u
Novom Sadu, izreena je 13. oktobra 1941. godine nad sedam

18 MSRV AO 23510 Biografija Grozde Gajiin; 23458

Matina knjiga segedinskog zatvora 781/1941, 780/H.

komunista. Na smrt veanjem osueni su: ula Varga, Ivan

Koi, ore Radujkov, Rudolf Klaus, Pal Karas, Lajo Lar
kin i Vera Pavlovi. Dan kasnije ef maarskog kraljevskog
generaltaba, na osnovu ovlaenja obijenih od regenta Hortija, pomilovao je Lajoa Larkina i Veru Pavlovi i smrtnu
kaznu zamenio vremenskom od 15, odnosno 12 godina robi
je. Nad ostalom petoricom smrtna kazna veanjem izvrena
je 15. oktobra 1941. godine u Novom Sadu u kasarni u Ulici
Ivana Milutinovia.19

Izvrenje smrtne presude nad orem Radujkovim. Pre njega

obeeni su: Rudolf Klaus, Ivan Koi, Pal Karas i ula Varga
Veinu optuenih i osuenih sud u obrazloenju presude
optuuje da su, u cilju paljenja penice i vrenja drugih ak
cija, izvrili odgovarajua izvianja u okolini Novog Sada.
Optueni su /takva izvianja izvrili u centru grada i izmeu
Futoke i Kisake ulice, kao i u ataru izmeu Novog Sada i
Futoga. Njih etvorica (Varga, Larkin, Klaus i Karas) su 25.
jula izali u futoki atar sa ciljem da upale penicu, meu
tim, ista je bila dobro uvana pa akciju nisu tamo izvrili,
ve su prilikom povratka u Novi Sad upalili 180 krstina pe-

19

vu i dr.

MSRV AO 23051 F 13/2944 Presuda oru Raduj ko

Veanje u Bakom Petrovcu 28 oktobra 1941: Jan Labat, Martin Hrubik, Jan Marok, Branislav Moki, Pai Duga, Rudolf Hrubik, Ljubo mir Doroslovaki i Jovan eravljev

nice zemljoradniku Janou Marijau u vrednosti od oko 2.500

pengi (1 penga = 10 predratnih dinara). O paljenju, kako se
kae u obrazloenju presude, izvestili su svoje pretpostav
ljene.
Na svom zasedanju od 24. oktobra 1941. godine u Futogu
isti sud, takoe po prekom postupku, izrekao je smrtnu kaz
nu etvorici komunista iz Novog Sada: Rudolfu Grinu, Otu
Blamu, Franji Kardou i Mihajlu Kljuiku, optuujui ih, iz
meu ostalog, da su 25. jula 1941. godine upalili oko devet sto
tina krstina penice, koja je bila vlasnitvo tek koloniziranih
Maara, Sekelja. Nakon tri dana, 27. oktobra 1941, presuda je
potvrena od strane efa maarskog kraljevskog generalta
ba, viteza Sombatheljija s izmenom to je Mihajlu Kljuiku
smrtna kazna na osnovu pomilovanju od strane regenta Hortija, zamenjena doivotnom robijom. Nad ostalom trojicom
smrtna kazna veanjem izvrena je istog dana (27. oktobra
1941. u 10 asova) u Futogu.0
Ve 25. oktobra 1941. godine izreena je jo jedna presu
da suda efa maarskog kraljevskog generaltaba, po prekom
postupku, u Bakom Petrovcu, komunistima iz Novog Sada i
Bakog Petrovca. Tom prilikom sueno je dvanaestorici la
nova Partije i Skoja. Na smrt su osueni: Jovan eravljev,
lan OK KPJ za junu Baku, Ljubomir Doroslovaki, lan
Okrunog komiteta Skoja za junu Baku, te lanovi Partije
i Skoja iz Bakog Petrovca Rudolf Hrubik, Pai Duga, Branislav Moki, Jan Marok, Martin Hrubik, Samuel Poniaiger, Jan
Labat i Juraj Spevak, a na vremenske kazne: Andrija Sirka
na 14 godina i Gavra Popadi na 12 godina robije. Presuda je
27. oktobra 1941. godine potvrena od strane efa ma. kralj,
generaltaba za osmoricu, dok je presuda za Samuela Poningera preinaena sa smrtne na doivotnu robiju, a Juraja Spevaka na 15 godina robije. Smrtna kazna veanjem nad osta
lom osmoricom izvrena je 28. oktobra 1941. godine u Ba
kom Petrovcu.
U obrazloenju presude za lanove Okrunog komiteta
Partije i Skoja, Jovana eravljeva i Ljubomira Doroslovakog
izmeu ostalog stoji da su kao organizatori komunistike par
tije u Bakoj, odnosno Novom Sadu i njegovoj okolini, usmeravali komunistike grupe na tom terenu, da, kao lanovi di
verzantskih grupa, vre paljenje penice i kudelje, da nabav
ljaju oruje i ubijaju maarske oficire i agente. Kao glavnu
25

i dr.

MSRVAO 23051 F 13/125129 Presuda Rudolfu Grinu

njihovu krivicu smatraju, pak, organizovanje i paljenje velike

koliine kudelje u Bakom Petrovcu poetkom oktobra 1941.
godine.21
Poslednje suenje u 1941. godini suda efa ma. kralj, ge
neraltaba, po prekom postupku, bilo je suenje lanovima
Partije, kandidatima i lanovima Skoja iz Novog Sada i naj
blie okoline, na elu sa lanom Biroa PK Gordanom Ivako
vi. Ovde emo navesti kako opta, tako i pojedinana obraz
loenja sudske presude, onako kako ih je sud u svojim spisi
ma naveo. Posle dvomesene istrage, batinanja i muenja,
22 novembra 1941. selo je na optueniku klupu 26 optueniii
koje je sud proglasio krivim to su se poev od jula pa do
hapenja, septembra-novembra 1941, kao lanovi Partije,
Skoja ili pak kao bliski saradnici istih organizacija, ili kao
rukovodioci pojedinih komiteta, udruili u cilju izvravanja
sabotanih akcija (diverzije, paljevine, unitavanje zaliha i
tarica, snabdevanje orujem, odelom i lekovima sovjetskih
padobranaca, napadi na garnizone, tampanje letaka komunis
tike sadrine itd.).
Pored optih optubi, svaki pojedinac je posebno optuen.
Naveemo neke od optubi:
Gordana Ivakovi, da je kao lan Pokrajinskog komiteta
odravala vezu sa rukovodeim ljudima komunistikog pokre
ta u Bakoj, Banatu i Sremu. Da je usmenom reju i preko
tampanog materijala rukovodila organizatorskim radom no
vosadskog Okrunog komiteta i davala uputstva za izvrenje
sabotaa. Da je po nalogu irpanova prenosila in. Milenku
Jakov;jeviu hemikalije i eksploziv za pravljenje mina.
Sava isalov, da je kao sekretar OK Skoja za Junu Ba
ku i lan PK Skoja davao usmena uputstva za izvravanje sa
botaa, odravao veze sa rukovodiocima rejonskih komiteta
Skoja, sa sekretarima mesnih komiteta Skoja u Somboru,
Subotici. ablju i Starom Beeju. Na osnovu njegovih naloga
skojevske organizacije u ovim srezovima izvrile su paljevine
i druge akcije. to je 22. septembra pucao na andarmerijske
islednike, koji su hteli da ga legitimiu, i ranio ih.
Livija Bem se optuuje da je bila rukovodilac prikuplja
nja narodne pomoi i da je, kao rukovodilac tehnike, ues
tvovala u pisanju komunistikih letaka kojima je Partija po
zivala narod na oruanu borbu. to je 20. septembra pucala
na andarmerijskog islenika koji je hteo da je uhapsi.

21

MSRV AO 23051 F 13/166177 Presuda Jovanu erav-

ljevu i dr.

619

Andrija Lederer, to je kao rukovodilac komunistike or

ganizacije vrio vojna izvianja, organizovao paljenje peni
ce, davao uputstva Janu Kuharu, Rudolfu Klausu i sestrama
Skandarski da izviaju stanove maarskih oficira i vojnih
preduzea i to je pokuao (17. avgusta 1941) da minira i upali
Fordovu garau i vojno benzinsko slagalite.
Svetozar Boi, to je kao lan KPJ prenosio uputstva za
paljenje ita svojoj grupi, pripremao sredstva za paljenje i
smetaj zapaljivih materijala u snopove ita, to je pomagao
preselenje tehnike sa ugroenog mesta u sigurniju bazu i to
je uzimao uea u organizovanju borbenih i vaspitnih grupa.

Grupna fotografija sa veanja u Novom Sadu 25. novembra 1941.

Tom prilikom obeeni su: Zoltan Timar, Jovan Brki, Sava Ljubojev, Vjeeslav Cimr, Petar Blai, Andrija Marok, Duan u
ov, Svetozar Boi, Andrija Lederer, Livija Bem i Sava isalov
Milica Bursa, to je vrila dunost rukovodioca elija i
blagajnika Mesnog komiteta. to je, na osnovu uputstava
sekretara OK KPJ za junu Baku Vlade ivanovia, izviala
na terenu zalihe ita koje bi se mogle paliti. Sto se, primila
da za sluaj da dou, prikriva ruske padobrance, i nabavlja
ivotne namirnice za njih. to je dozvolila Jovi eravljevu
da u komori njenog stana zakopa i sakrije osam runih gra
nata, da kod nje u stanu eravljev priprema eksploziv i to
je uestvovala u kupovini hartije za tampanje komunistikih
letaka.
620

Vjeeslav Cimr, to je kao lan komunistike elije zajed

no sa Andrijom Ledererom i Jovanom Brkiem uestvovao
u pripremama za paljenje ita, miniranju Fordove garae i
pripremanju komunistikih letaka. to je odravao vezu sa
Radivojem irpanovim i Gordanom Ivakovi, kojima je doz
volio da u njegovom stanu odravaju sastanke sa rukovodio
cima pokreta.
Sava Ljubojev, to je kao vojni instruktor i partizanski
komandir davao vojne instrukcije grupi Andrije Lederera i
to je uestvovao u pokuaju spaljivanja benzina i unitava
nja vojnih vozila smetenih u Fordovoj garai.
Marta Husar, to je kao rukovodilac u novosadskom ko
munistikom omladinskom pokretu (Skoju) davala uputstva
Vladimiru Totoviu, Jovanu Vagmanu, Deneu Zonenbergu,
Lajou raholu i Iliji lsajevu da nabave benzin, sumporne
ibice i dr. potreban materijal za paljenje penice, kao i za
izvrenje manjih diverzantskih akcija.
Jovan Brki, to je kao lan Okrunog komiteta Skoja i
rukovodilac diverzantske grupe, pre paljenja penice vrio
izvianja. to je poao u paljenje penice sa Filipom tajnom
i Andrijom Ledererom, mada zadatak nije izvrio zato to
su neke grupe, pre zakazanog vremena, poele da pale. to je,
sa Vjeeslavom Cimrom, Andrijom Ledererom, Janom Kuha
rom i Savom Ljubojevim, uzeo uea u pokuaju spaljivanja
benzina i unitenja motornih vozila u Fordovoj garai, to
je sa Janom Kuharom i Vojislavom Skandarskim sekao telegrafsko-telefonske ice.
Bogoljub Jovi, to je kao lan KPJ, na osnovu uptstava
aobijenih od Svetozara Boia, zajedno sa Pavlom Zdihanom
smestio zapaljive pakete, napravljene od kudelje, fosfornih
ibica i petroleja, u stogove sadenute penice, to je puteve
posipao ekserima radi unitavanja automobilskih guma.
Zoltan Timar, to je kao skojevski rukovodilac, po uputstvu Franje Kardoa, izviao stanove oficira i davao uputstva
skojevcima Vlaislavu Rotbartu i Dejanu Ivakoviu da u
odreenom rejonu i oni to ine. to je sa Ivanom Galom u
Telepskoj ulica sipao eksere po putu u nameri da oteti gume
na vozilima, to je sa Konstantinom Lakenbahom Milanom
Komom i Ladislavom Fridmanom pokuao da upali fabriku
kablova.
Duan uov, lan KPJ i rukovodilac vojne desetine, to
je dao uputstvo za paljenje ita oru Apiu, Milanu iliu,
Nikoli i Pavlu Krstiu i oru Jovanoviu, lanovima svoje
desetine, kao i Bori Prodanoviu, rukovodiocu Skoja na Klisi,
621

to je u, dogovoru sa Radivoj em irpanovim i Gordanom Iva

kovi, otputovao u Baku Topolu da izvidi teren za osloboe
nje uhapenih komunista.
Petar Blai, to je kao lan KPJ i rukovodilac desetine,
po uputstvu Ljubomira Doroslovakog, u zajednici sa Drago
ljubom Jevremovim smestio zapaljive pakete u kamare ita.
Mila Brki, to je kao blagajnik narodne pomoi pri OK
KPJ za junu Baku obezbedila lekara za pruanje pomoi
sovjetskim padobrancima, prilikom eventualnog sputanja,
to je za diverzante pripremila pakete sa hranom, ebad i
zavoje, to je organizovala ensku vaspitnu grupu i nabav
ljala matrice za tampanje komunistikih letaka.
Stevan aleni, to je, kao organizator skojevskih grupa
davao zadatke i uputstva za paljenje vojnih motornih vozila,
sipanje eksera na puteve i za izviaj vojnih objekata i brojnog
stanja oficira u garnizonu. to je uzeo uea u paljenju ita
i u davanju uputstava za atentate na oficire.
Milenko Jakovljevi. to je po direktivi Radivoja irpa
nova, lana Biroa PK KPJ za Vojvodinu, proizveo eksploziv,
pravio skice za plovee torpedo za miniranje brodova cisterni.
Mia Velenik, to je kao lan kisake partijske organiza
cije, po nalogu Andrije Kardelisa kupovao petrolej, te je s
njim palio kudelju koja je bila smetena kod Novog Irmova
(16. septembra 1941), ime je priinjena teta proce'njena na
125.000 pengi. Zajedno sa Andrijom Marokom uestvovao je
u pripremama za doek sovjetskih padobranaca.
Andrija Marok, to je kao lan kisake partijske organi
zacije, u zajednici sa braom Kardelis, koji su u bekstvu, pri
premio petrolej i oruje i iz svoga stana odneo ga na mesto
gde e se paliti kudelja.
I tako se redaju optube i daju obrazloenja i za ostale
hrabre borce oznaene u presudi. Veina iznetih podataka o
radu pojedinih lanova Partije i Skoja potpuno su tani. Po
licija i ostali isledni organi su uspeli da dou do potrebnih
podataka o organizacionoj strukturi i radu Partije i Skoja,
pripremama za akcije i sprovoenje istih, zahvaljujui prizna
njima iznuenim tekom torturom od nekih lanova partij
skog i skojevskog rukovodstva u ovom i ranijim procesima.
Sve u svemu, na osnovu pojedinanih priznanja i optubi age
nata i policije, te ocene vojnih strunjaka, sud sefa maar
skog kraljevskog generaltaba utvrdio je: da pokuaj minira
nja i paljenja Fordove garae, u kojoj je bilo 60 buradi sa
po 200 'litara benzina, paljenja i pokuaji paljenja stogova
siame i krstina penice, kamare kudelje i prostorija gde je
622

ova smetena, udruivanja radi potpomaganja i snabdevanja

sovjetskih padobranaca, osnivanja partizanskih desetina, smetaja zapaljivih paketa u krstine ita, seenja telegrafsko-teletonskih ica, vrenu priprema za unitavanje brodova itd.
teko ugroavaju interese maarske narodne odbrane, jer
je ovim borbenim poduhvatima uniten, ili je planirano da
se uniti, materijal koji po Maarsku i njene saveznike voj
ne snage ima vaan privredni i strategijski znaaj.
Na osnovu svega izloenog, a poto sud nije uzimao u
obzir nikakve olakavajue okolnosti, 22. novembra 1941. go
dine, od 26 optuenih, na smrt je osueno njih 15: Gordana
Ivakovi, Sava isalov, Livija Lilika Bem, Andrija Lederer,
Svetozar Boi, Vjeeslav Cimr, Sava Ljubojev, Jovan Brki
Bata, Zoltan Timar, Duan uov, Petar Blai, Andrija Marok, Jan Kuhar, Milenko Jakovljevi i Mia Valenik.
Na vremenske kazne osueni su: na 15 godina robije:
Ivan Butina, Stevan aleni, Bogoijub Jovi, Dragoljub Jevremov i Stevan Prodanovi. Na 12 godina robije: Milica Bursa,
Milesa Brki, Milorad Garabantin, Marta Husar i ore Api.
Na 10 godina robije Vladimir Totovi.
Dva dana kasnije, 24. novembra, regent Horti je, na predlog suda, pomilovao Gordanu Ivakovi, Milenka Jakovljevia, Jana Kuhara i Miu Valenika, te ih je sud, umesto na
smrt osudio na doivotnu robiju, dok je nad ostalih 11 smrtna
kazna veanjem izvrena u Novom Sadu 25. novembra 1941.
godine.22
Ovom presudom zavrena je prva etapa suenja po prekom postupku. Maarske faistike vlasti pokuale su da
ovim putem u zaetku unite narodnooslobodilaki pokret i
revoluciju u Bakoj.
Do kraja 1941. godine sud efa maarskog kraljevskog
honvedskog generaltaba doneo je jo nekoliko presuda la
novima Partije, Skoja i drugim borcima NOP-a, kojima je
sueno po redovnom postupku. Iz tog perioda do sada smo
uspeli da pronaemo samo dve presude i to jednu od 28.
novembra 1941. sa suenja u Vacu i drugu od 13. decembra
1941. godine sa suenja vi Novom Sadu.
Presudom od 28. novembra 1941. godine izvedeno je pred
sud i osueno 16 lanova Partije, Skoja i saradnika NOP-a
iz Novog Sada, B. Petrovca, Gloana i Kulpina, koji su uhap
eni oktobra i novembra 1941. godine. Tom prilikom iz N.

22

MSRV AO 23051 F 13/110124 Presuda Gordani Iva

kovi i dr.
623

Sada su osueni na po 15 godina: Svetozar Brzak, Radoslava

Skandarski i Mileva Andri; na po 10 godina Duan Srdanov
i Pai Zdihan; na osam godina Miroslav Simi i na pet godina
Lajo Pirgl.23
Drugom presudom, od 13. decembra 1941. godine osueni
su sledei lanovi Partije, Skoja i kandidati, Partije: Supr.
Vjeeslava Cimra ro. Martinovi Julija na 14 godina, Ljubica
Mandel (Ibolja) na 10 godina robije, Estera Mandel na 10 go
dina, Zorica Mandel (Hajnal) na 10 godina, Vera Vajs na 7
godina, Henrijeta tajner na 6 godina, Io Fridman na 5 go
dina, Jano Filko na 5 godina, ore Heser na 5 godina, Alek
sandar Kat'i na 5 godina ii supruga ora Nemeta ro. Haler
Marija na 4 godine.
U obrazloenju presude kae se da su svi osueni bili
lanovi komunistikog pokreta u Novom Sadu i da su od ru
kovodilaca Partije i Skoja, ranije osuenih primali direktive
za vrenje ili za pomaganje sabotanih akcija, da su itali
letke i iste rasturali, da su prikupljali narodnu pomo (ode
lo
i novac), da su nabavljali oruje za diverzantske akcije,
kao i potreban materijal za paljenje (sumporne ibice, petrolej i kudelju), da su vrili izvianja u cilju sprovoenja sa
botanih akcija itd. Julija Cimr je npr. optuena da je vodila
poslove u vezi sa crvenom pomoi u Okrunom komitetu
za junu Baku, da je bila lan aktiva Livije Bem, da je i
rila komunistike letke, prikupljala novac za potrebe Partije,
a i sama ga davala, da je vrila izvianje terena i obavetavala rukovodstvo gde se mogu sa uspehom vriti akcije.
Sestre Mandel (Estera, Ibolja, Zorica) optuene su da su ra
dile u aktivu Irme Ambruster, da su za paljenje ita na
bavile ibice, petrolej i kuine i da su isti materijal davale
lanovima Partije koji su odreeni za izvoenje akcija, zatim
da su irile komunistike letke i prisustvovale sastancima ak
tiva. Henrijetu tajner, su, pak, optuili da je radila u ak
tivu ora Belina, lana OK KPJ za junu Baku, da je sa
kupljala odelo i novac za NOP, kao da je i sama dala 30
pengi. Veru Vajs da je radila u aktivu kojim je rukovodio
Zoltan Timar, da se bavila organizacionim pitanjima Skoja.
Da je u NOP ukljuila Egona tarka i da je pokuala da jo
neke omladince povee sa NOP-om, da je davala i prikuplja
la pomo. I tako za sve redom optuene daju se podaci o
njihovom ueu u radu i optube zbog uea. Uz obrazlo
23

624

MSRV AO 29976 Presuda Svetozaru Brzaku i dr.

enje da je krajnji cilj svih tih akcija bio unitenje maarske

drave i njenih saveznika.24
Tokom novembra i decembra 1941. godine kao i 1942. bilo
je jo nekoliko suenja suda efa ma. kralj, generaltaba,
po redovnom postupku, lanovima Partije, Skoja, kandidati
ma Partije, i saradnicima za iste i sline krivice i uz ista ob
razloenja. Iako presude nismo uspeli da pronaemo, doli
smo do spiskova hapenih i suenih, preko kojih su maar
ske faistike vlasti registrovaie sve uhapene, osuene ili os
loboene od optube. Zahvaljujui njima raspolaemo poda
cima o vremenu hapenja i kaznama koje su pojedinci dobili.
U tom periodu jo su sueni i osueni na vremenske kazne:
Ljubia Proti na doitvnu robiju
Slobodan Kovaevi, na doivotnu robiju,
Stevana Momilovi na 15 godina robije,
Sofija Skandarski na 15 godina robije,
ivko Brzak na 14 godina robije,
Radovan Smiljanov na 14 godina robije,
ivko Ranisavljevi na 12 godina robije,
Aleksandar Krajaevi na 10 godina robije,
Jaroslav tajner na 8 godina robije,
Aleksandar Petrovi na 8 godina robije,
Dragica Dinjaki na 8 godina robije,
Ivan Krnjajac na 7 godina robije,
Matija imerling na 6 godina robije,
Vladislav Rotbart na 6 godina robije,
Ladislav Fridman na 6 godina robije,
Ivan Kaanski na 5 godina robije,
Mirko Zamurovi na 5 godina robije,
Ivan Haker na 5 godina robije,
Pavle Kati na 5 godina robije,
Anton Urban na 5 godina robije,
Ibrahim iri na 4 godine robije,
Milenko Mogin na 4 godine robije,
Jovan Vagman na 4 godine robije,
Aleksandar Gruji na 4 godine robije.
Emilija Varga na 3 godine robije,
ore Gluvakov na 3 godine robije,
Zora Mali na 3 godine robije,
Dragica Ranisavljevi na 3 godine robije,

24

MSRV AO 23051 F 13/524539 Presuda Janou Fil-

Jcu i dr.
625

ore Jovanovi na 4 godine robije,

Edit Komlo na 2 godine robije,
Robert Vajman na 2 godine robije,
Vera Berger acika na 2,5 godine robije,
Miroslav eerov na 1,6 godina robije,
Latinka trbaki na 1,6 godina robije.25
Ovde emo takoe registrovati i presudu grupi iji je
nosilac bio Sima Dorokhazi iz Paraga a u kojem procesu su
suena 72 lana Partije, Skoja, kandidata i saradnika NOP-a,
meu kojima 32 iz Novog Sada. Iako je presuda, izreena 13.
juna 1942. godine i vremenski pripada 1942. godini, bie regis
trovana ovde, na kraju 1941. i poetku 1942. godine jer su
sva lica (72) uhapena februara 1942. godine, a suena su za
prekraje (kako se kae u presudi), za dela poinjena u 1941.
godini.
Tom prilikom iz Novog Sada su osueni:
1. Ljubia Popara na 12 godina robije,
2. Marko Stepanov na 6 godina robije,
3. Dragomir deri na 5 godina robije,
4. dr ore Farag na 4 godine robije,
5. Duan Stoji na 4 godine robije,
6. Milan Jefti na 3 godine robije,
7. Aleksandar Blau (andor) na 3 god. robije,
8. Jovan Samardija na 3 godine robije,
9. ore Isajev na 3 godine robije,
10. Ana Farag na 3 godine robije,
11. Tibor Berger na 2 godine robije,
12. Vladimir Krajaevi na 2 godine robije,
13. er Handel na 2 godine robije,
14. Lazar Vuksanov na 1 godinu i 6 meseci robije.
Na po 10 meseci su pak, jo osueni: Mika Morgenstern,
Karolj tajn, Dee osberger, Klara Klajn, andor Manhajm,
Ferenc Bauer, Natalija Starev, Jovan Dimitrijevi, Joef
Brajner, Ilija Isajev, Ivan Katani, Milan Iskrin, Emil Keiner,
i Jovan tajni.
Za troje: Leona Fiera, Lazara Priia i Margitu Dreksler,
ovaj sud se proglasio nenadlenim i uputio ih je na suenje

25 MSRV AO 19878a F VIa/201212 Spisak uhapenih i

osuenih uesnika NOP iz Novog Sada; 12677. Vladislav Rotbart,
Nezaboravi druga svog, Hronika zatvora Cilag, Novi Sad 1976,
458.

626

drugom sudu. Od optube je osloboena supr. ora Farago

ro. tajner Alis.
U obrazloenju presude izmeu ostalog se kae da je jed
na grupa osuenih uestvovala u radu partizanskih grupa koje
su imale naziv vojne desetine ili udarne diverzantske gru
pe, a iji je zadatak, u smislu uputstva vieg partijskog i
vojnog rukovodstva, bio da vode bespotednu borbu protiv
osvajaa, maarskog i nemakog faizma. Optueni su takoe
da su proraivali, itali i primenjivali uputstva data u Lenjinovom pismu, proglasu PK Skoja upuenom omladini Voj
vodine, u Veslima i slinim publikacijama koje je partijsko
rukovodstvo izdavalo u Novom Sadu.
Na osnovu rada detektivske i sudske istrane grupe, ra
nijih suenja komunistima i sasluanjima okrivljenih u ovom
procesu konstatovano je da je Ljubia Popara uestvovao u
radu Mesnog komiteta i davao uputstvo za rad pojedincima
i grupama, da su dr ore Farago, Vladimir Krajaevi, Dragomir deri, Marko Stepanov, Aleksandar Blau, Jovan Sa
mardija, ore Isajev i Ana Farago bili lanovi partijskih
elija, odnosno skojevskih aktiva i da su se organizovali za
izvrenje revolucionarnih dela. Zatim je u presudi konstato
vano da su Mika Morgentern, Karlo tajn, Dee osberger,
Klara Klajn, ore Handel, andor Manhajm, Natalija Star
ev, Joef Brajner, Ilija Isajev, Ivan Katani, Milan Iskrin i
Emil Keiner, kao kandidati Partije i simpatizeri NOP-a, bili
lanovi vaspitnih grupa ili da su novanim i drugim prilozi
ma pomagali NOP.26
Isti postupak smo primenili i na osuene po presudi ma
arskog kraljevskog vojnog suda, po redovnom postupku, od
17. juna 1942. godine u Segedinu. Iako je i ova presuda do
neta tek polovinom juna 1942, svi optueni i osueni tom pre
sudom uhapeni su novembra 1941. godine. Nosilac procesa
je Pai Kolar iz Kisaa a pred sud su izvedena 23 pripadnika
NOP-a, uglavnom skojevci iz Titela, Futoga, Kisaa, Gardinovaca a najvie iz Novog Sada. Optueni su u obrazloenju
presude tereeni za sva krivina dela koja smo ve spome
nuli.
26

MSRV AO 19879 F 27/732 Presuda Simi Dorokhazi-

ju i dr.
627

Iz Novog Sada tom presudom osueni su sledei:

Mita Vladovi na 8 godina
robije
Andrija Timar Nikola na 6
godina
Jene lezinger na 1 god. i
6 meseci
Nikola Krsti na 8 godina
Pavle Krsti na 6 godina
Gavra Altman na 7 godina
Milan ili na 5 godina

Gavra Erdeljan na 5 godina

Rajko Tuci na 4 godine
Slobodan Mogin na na
4 godine
4 godine
Dejan Ivakovi na 3 godine
Duan Dotli na 4 god.
Lazar Prodanovi na 4 god.
Duan Vukovi na 1,6 god.
Borislav Mogin na 3 god.
Petar Jovanov na 10 god.
Radivoj Bukinac na 4 god.27

Tokom januara i februara 1942. godine izreeno je neko

liko presuda suda efa ma. kralj, honvedskog generaltaba,
po prekom postupku, i to jedna u Beeju i dve u Somboru.
Jedna od dve pomenute presude u Somboru bila je i presuda
izreena komunistima iz Novog Sada, Kisaa, ablja i Bake
Palanke, 28. februara 1942. godine. Tom presudom su optu
eni i osueni Milo Bebi Ujka i Josip Kramer iz Novog
Sada, Jan Kardelis iz Kisaa, ivan Tatarski iz ablja, Vasa
Perii i Jovan Marinkov iz Bake Palanke, za dela, kako se
kae u presudi, poinjena tokom 1941. i delimino 1942. godi
ne. Svi pomenuti su, osim Jana Kardelisa, koji je uhapen 19.
novembra 1941, uhapeni januara i poetkom februara 1942.
godine. Kao obrazloenje njihovog hapenja i suenja sud
je konstatovao da su Milo Bebi, Jan Kardelis, ivan Tatar
ski, Josip Kramer i Vasa Perii uestvovali u radu komunis
tikih organizacija u svojim mestima i to prva trojica kao
lanovi partizanskih odreda i borbenih desetina, a Kramer
i Perii kao lanovi okrunog, odnosno sreskog partijskog
rukovodstva, da su organizovali diverzantske akcije (paljenje
ita i kudelje, nabavka oruja, ubijanje oficira i napadi na
javne zgrade). Za Miloa Bebia se konstatuje da je u julu
1941. u Novom Sadu upalio jednu koliinu penice a za Jana
Kardelisa da je septembra 1941. uestvovao u okolini Kisaa
u paljenju kudelje. Takoe se konstatuje da su Milo Bebi
i ivan Tatarski, kao lanovi ajkakog partizanskog odreda,
uestvovali u njegovim akcijama na terenima ajkake, i to
17. decembra 1941. i 4. januara 1942. godine.
Zbog poinjenih dela sud efa generalt. ma. kralj, voj
ske osudio je Miloa Bebia, Jana Kardelisa, Zivana Tatar
skog, Josipa Kramera i Vasu Periia na smrt veanjem a
Jovana Marinkova na 15 godina robije. Drugog marta sud
27 MSRV AO 23536/11/930936 Presuda Miti Vlaoviu
Nikoli Timaru Andriji i dr.

628

ponovo zaseda i kaznu izreenu Vasi Periiu, na osnovu po

milovanja od strane regenta Hortija, preinauje na 15 godi
na robije. Nad ostalima smrtna kazna izvrena je veanjem u
Somboru 3. marta 1942. godine.28
I presuda izreena Mariji Bai i dr. 22. oktobra 1942. go
dine vremenski ne bi trebalo da bude ovde registrovana.
Meutim, svi pomenuti u ovom procesu, uhapeni su jo no
vembra 1941. godine, pa usled nedostataka dokaza trenutno
puteni, pa ponovo uhapeni i napokon 22. Oktobra osueni.
Zato i ovu presudu ovde registrujemo. Ovom presudom suda
naelnika generaltaba maarske kraljevske vojske, po redov
nom postupku, iz Novog Sada osueni su: Miroslav Rac na 1
godinu i 2 meseca zatvora, Jovan krbi i Jelena Krklju na,
po 10 meseci, Marija Baa, ore Radi i Petar Drai na po
6 meseci zatvora.
Jedan broj uhapenih kao: Aleksandar andor apo, Pe
tar Lazar, arko oti, Stevan Singler i Bogoljub Radanovi,
upueni su na suenje komandantu 5. segeinskog honvedskog suda, koji je bio nadlean za njihove krivice, dok, je
Magda Volf, usled nedostatka dokaza da je uestvovala u radu
NOP-a, osloboena krivice i putena na slobodu.
U obrazloenju presude svi se uglavnom optuuju da su
uestvovali u narodnooslobodilakom pokretu od jula 1941.
godine ili kao politiki radnici ili u vojnim desetinama sa ci
ljem ruenja zakonskog poretka, maarskog drutva i dra
ve.2
I ovi podaci nedvosmisleno potvruju irinu i masovnost
narodnooslobodilakog pokreta u Novom Sadu 1941. godine
i strah okupatora da se on jo vie ne proiri i njegovu nameru da se revolucionarnim snagama i rodoljubivom oslobo
dilakom frontu potlaenog naroda suprotstavi svim snagama
i sredstvima. U istoriji Novog Sada borci narodnooslobodi
lakog rata ispisali su 1941. jednu zlatnu stranicu, ispunjenu
junatvom i samopregorom kako se u ovom gradu nije zapam
tilo.
Nema ih vie jer su hteli biti!
Ivan Goran Kovaci
Kao to smo videli, smrtne presude nad revolucionarima
i borcima NOP-a izvrene su u mestima u kojima su partizani
izvrili diverzantske akcije. To je injeno sa namerom da se
28

MSRV AO 23051 F 13/510519 Presuda Milou Bebi-

u i dr.
29 MSRV

AO 19875 F 25/1722 Presuda Mariji Baa i dr.

629

pogubljenjem da zastraujui primer svima onima koji su ve

ili ili su nameravali da pou njihovim stopama putem bor
be protiv okupatora, za novu Jugoslaviju. Justifikacija osue
nih na smrt vrena je javno, a ni dnevna tampa nije propu
tala priliku da na senzacionalistiki nain obavesti svoje i
taoce o veanju narodnih boraca, nazivajui ih banditima i
si. Meutim, poslednje veanje koje se pojavilo na stupcima
tampe bilo je ono izvreno 27. oktobra 1941. godine u Futogu. Od tada se nije pojavio nijedan red posveen streljanju
ili veanju rodoljuba. Smatrajui da su Srbi osvetnika na
cija, nacija u kojoj je jo iva krvna osveta, okupatorske
glaveine iz Budimpete su dole do zakljuka da javno pi
sanje o veanju ili streljanju ne samo to ne deluje zastrau
jue, ve raa nove borce iji je cilj osvetiti one koje je oku
pator poubijao. To je bilo tano, ali ne zato to su Srbi os
vetnika nacija, nego stoga to su trudbenike mase i rodo
ljubiva inteligencija predvoeni Partijom bili reeni da nas
tave borbu na ivot i smrt, sve dok ne proteraju i poslednjeg
okupatorskog vojnika. Zbog straha od ponovnog rasplamsa
vanja pokreta tampi je zabranjeno da pie o pogubljenjima.
Procesu protiv ivka Radovanovia (starog 21 godinu) Reggali
Ujsg je naprotiv, jo posvetio prilino prostora. Naslov napi
sa je glasio: Obeen jedan terorista Po uputstvu iz Beogra
da udruili su se i u Novom Sadu u cilju ubistava i ruenja.
lanak je zavren konstatacijom da je smrtna presuda izvre
na po podne u 4 sata u dvoritu zgrade suda.3
O
veanju prvog bakog partizana sauvani broj Hirek-a
br. 2 od 4. avgusta 1941. doneo je ove redove:
Slava uspomeni narodnog heroja Zivka Radovanovi
a. U subotu 2. avgusta 1941. g. zloinaka ruka okonala
je jo jedan mladi ivot. ivka Radovanovia, 21-godinjeg
privatnog nametenika iz Novog Sada, preki vojni sud je
osudio na smrt i presuda je izvrena. Jedini greh ivka
Radovanovia je bio itaj to je voleo svoj narod i svoju
otadbinu i to se borio za njenu slobodu i lepu budu
nost. U oslobodilakoj borbi jugoslovenskih naroda ivee
uspomena na njegovu nesalomljivu hrabrost i odanost.
Napis se zavrava stihom poznatog maarskog pesnika i
revolucionara anora Petefija: A mi smo se prvi smelo, za
domovinu borili! Neposredno pred izvrenje smrtne kazne
ivko Radovanovi je napisao pismo sledee sadrine:
30

630

Reggeli Ujsg od 3. VIII 1941.

Dragi moji! Tata, mama, Boro, Zoro.

Evo sedoh da vam se javim i da vas pozdravim u zad
nje asove moga ivota. Ovo vam piem a oko mene pie
i kolai, to god zaelim mogu da dobijem. Milana nemojte
da kunete jer je on ve davno mrtav. Nemojte stalno da
plaete i tugujete, ve pazite na Boru i Zoru, i ne dajite
im da idu nou. Zora neka nastavi kolu i neka neto svr
i. Na drugove i poznanike nemojte da se ljutite. To je
moja zadnja elja. Moj sandulin nemojte da prodate ve
ga dajte Bori i Zori.31
O

suenju i veanju Grozde Gajiin Reggeli Ujsdg je pi

sao:
Novosadske devojke bombai pred segedinskim prekim sudom Gajiin Grozda osuena na smrt, a Stankov
Nata na 14 godina robije Smrtna presuda je izvrena.
Iz Segedina javljaju: u petak pre podne sastao se preki sud u Segedinu da bi sudio Gajin Grozdi, novosadskoj
Srpkinji, svrenoj maturantkinji staroj 21 godinu i Stan
kov Nataliji, novosadskoj gimnazistkimji, staroj 19 godi
n a . . . Pretres prekog suda trajao je do 3 asa po podne.
Tada se vee povuklo radi donoenja presude i ubrzo ob
javilo presudu. Sud je na osnovu sasluanja optuenih i
svedoka utvrdio da su devojke izvrile zloin za koji su
optuene i stoga je Gajiin Grozdu osudio na smrt vea
njem a Stankov Nataliju, sa obzirom na ito da jo nije
napunila 20 godina, na 14 godina zatvora. Po objavljivanju
presude sud se pretvorio u vee za pomilovanje i reio
da osuenu ne predloi za pomilovanje. Na osnovu ovoga
nad Gajiin Grozdom jo u petak po podne izvrena je
smrtna presuda .. ,32
Kako se bori i umire omladina Bake bio je naslov pod
kojim je Glas omladine u Sremu objavio nekoliko napisa koje
je uputila Klara Feje. Od njih se jedan odnosi i na Grozdu
Gajiin:
Novosaanka je bila i Grozda Gajiin. Ona i njena
drugarica reile su da bace bombu u hitlerovsku knjiaru,
da unite ognjite faistike propagande. Ali one su bile
31

MSRV MO 28042811; MSRV AO 5642.

Reggeli Ujsdg od 3. i 4. X 1941; Dlvidki Magyarsg, 4.
X 1941. takoe piu o suenju Grozde Gajiin. U toku suenja
Grozdi Gajiin i Nataliji Stankov, u prepodnevnim asovima, za
kratko je prekinut pretres kako bi lanovi sudskog vea prisu
stvovali veanju Emea Kia, lana PK KPJ za Vojvodinu, koje
je takoe izvreno u sudskom zatvoru ilag u Segedinu.
32

631

jo neiskusne i prilikom akcije padnu u ruke krvnika.

Grozda je pretrpea uasne muke, ali na sva pitanja delata
odgovarala je kratko: ne znam. Na sudu su joj saoptili
da je osuena na smrt. Ogromni prozori sudske dvorane
bili su otvoreni. Kroz njih dobro su se videla u dvoritu
veala. Priznaj ko ti je dao bombu i ostae iva. Grozda
je netremice gledala u veala i jasno, bez kolebanja od
govorila: Neu da vam kaem. Na veala je ila mirno,
uzdignute glave, kliui borbi i voljenom Staljinu. Svi pri
sutni su plakali pri pojavi nene osamnaestogodinje devojke koja ide u smrt kao junak. Samo ona nije plakala.
Znala je da e iz njenog junatva crpsti snage novi bor
ci, mladi ljudi i devojke Bake.33
Pod naslovom U novom Sadu je justificirano pet pijuna
svi lokalni listovi u Bakoj registrovali su izvrenje smrtnih
presuda nad komunistima Novog Sada 15. oktobra 1941.
Maarski kr. domobranski sud iz Budimpete odrao
je glavni proces protiv semoro komunistikih pijuna.
Optueni po imenu Radujkov ore, Varga ula, Kara
Pavle, Pavlovi Vera, Larkin Lajo i Klaus Rudolf vrili
su pijunau u interesu Sovjeta, nadalje su se udruili
u cilju ruenja, paljenja i drugih nedela.
Praki sud je utvrdio da su svi optueni krivi i sve sedmoro optuenih je osudio na smrt veanjem. Naelnik ge
neraltaba je smrtnu kaznu Pavlovi Veri pretvorio u vre
mensku kaznu od 12 godina a smrtnu kaznu Larkin Lajoa u vremensku kaznu od 15 godina.
Nad ostalim optuenima smrtna kazna je izvrena u
sredu ujutru. Sud je izrekao presudu u sredu pre podne
u 8 asova i 30 minuta. Posle toga osueni su prevedeni
u kasarnu graniarske brigade i tamo su ih smestili u
elije. U meuvremenu su izvestili svetenika da u devet
asova bude u kasarni i da osuene pripremi na poslednji
put. Meu osuenima je bio jedan pravoslavni Srbin, jedan
reformatorske vere i tri rimokatolika. Bila je obavetena
i rodbina osuenih, koja je dola da se oprosti od njih.
U pola deset u kasarnu su stigla kola i iz njih su izali
delat i njegova dva pomonika. Vojnici su ve bili po
strojeni ... Oevi, majke i braa su plakali... Od roaka
osuenih^ niko nije ostao u kasarni kada su presude izvr
ene. Tano u 9 sati i 45 minuta izveli su Klaus Rudolf a

33 Fototipsko izdanje Glasa omladine, organa Ujedinjenog

saveza antifaistike omladine u Vojvodini, decembra 1943, br.
10, izalo u izdanju Muzeja radnikog pokreta i narodne revolu
cije, Istorijskog arhiva KP SKS za Vojvodinu i Matice srpske,
Novi Sad 1963.

632

(26 godina), Roga su sportski krugovi Novog Sada pozna

vali kao najboljeg trkaa. Klaus je sa upornom pakou na
licu hodao meu vojnicima. U 9 asova i 50 minuta su
ispod njega izvukli stolicu i posle 5 minuta delat je javio
da je izvrio presudu. Smrt je nastupila u 9 asova i 59
minuta. U 10 asova su izveli Koi Ivana (33 g.). U 10 a
sova i 3 minuta poelo je izvrenje presude. U 10 asova
i 8 minuta delat Herman podneo je raport, i lekar je ut
vrdio smrt u 10 . i 17 m.
U meuvremenu, u 10 . i 10 m. izveli su treeg osu
enog, Kara Pala (23 g.). Posle 4 minuta je umro. etvrti
osuenik, Varga ula (22 g.), bio je tip upornog zloinca
koji je smrtnu kaznu dvostruko zasluio. Njegov zavre
tak je trajao od 10 . i 22 m. do 10 . i 31 m.
Poslednji osueni je bio Radujkov ore (27 g.). Izvr
enje presude je poelo u 10 . i 30 m. i u 10 . i 42 m.
lekar je konstatovao da je smrt nastupila.34
Dopisnici Reggeli Vjsg-a, A Np-a, Dlvidk-a i Dlvidki
Magyarsg-a namerno su naglasili da su osueni bili pijuni
koji su radili u interesu strane sile, Sovjetskog Saveza. Oni
su svesno izbegli da govore o Komunistikoj partiji Jugosla
vije i narodnooslobodilakoj borbi. Smatrali su politiki opravdanijim da ustanak u Bakoj prikau kao delo strane sile
sa kojom je Maarska u ratu. Na taj nain se preutala istina,
da su uesnici ustanka patriote koje vode borbu za osloboe
nje od maarske okupacije.
Autor napisa u Reggeli Ujsdg-u dao je onakvu ocenu o
uli Vargi, verovatno na osnovu dranja ovog revolucionara
neposredno pred veanje, kada je ispoljio hrabrost dostojna
najlepih revolucionarnih tradicija maarskog naroda. Kada
se ve nalazio na klupi, sa omom oko vrata, Varga je na
maarskom jeziku klicao: ivela Komunistika partija Ju
goslavije!, ii govorio prisutnim vojnicima da je njihova borba
besciljna. Izvlaenjem klupe ispod Varge, delat je prekinuo
njegov govor.35
Neposredno pred pogubljenje
dee pismo svojoj supruzi:

Ivan

Koi

je

napisao

sle-

Draga Juli,
piem ti ove poslednje rei u mome ivotu. Moram da
umrem, jer tako drugi hoe. Jedina uteha mi je to moj
Lacika ostaje kod dobre majke i siguran sam da e ga
34
Osim Reggeli Ujsdg-a, o tome su pisali Dlvidk ,16. X 1941,
Dlvidki Magyarsg, 16. X 1941. i A Np 18. X 1941.
35 MSRV AO 15013.

633

dobro odgajati, a njemu, kada bude velik, kai da sam po

ruio da je imao dobru majku i neka je pod starost u
va. Od moga zimskog kaputa daj napraviti sebi kaput, bi
cikl i odelo prodaj da bi lake zimu izdrala.
Za mnom nemoj plakati, danas milioni ena ostaju
udovice, tako mora da bude, takva je stvarnost. Da mi
nije vas dvoje, ne bi mi bilo teko umreti. Ovih sedam
godina naeg zajednikog ivota bio sam s tobom vie nego
zadovoljan. Julika! Budi hrabra, prihvati se sama da ot
hrani Vladimira moga i neka ti on bude najbolja uspo
mena na mene. Valjda e nekako prebroditi ova vreme
na. Julika! Nisam uinio nikakvo zlo, ti to dobro zna,
pa ipak su me osudili na smrt. Ne plai, budi hrabra, bi
e ti lake.
Pozdravi sve moje prijatelje i poznanike, a vas neizmerno ljubi Ivan.36
Iznenauje mirnoa i pribranost koje provejavaju kroz
ove poslednje rei oprotaja od najmilijih! Ta smirenost u
poslednjim trenucima ivota karakteristina za veinu istin
skih revolucionara, izvire iz njihovog vrstog uverenja da i
vot od kojeg se oprataju rtvuju za pravednu stvar, za bolju
i lepu sutranjicu onih koji e preiveti rat. Njihova odluka
da pou putem borbe krila je u sebi i rizik od smrti. Oni
su svesno prihvatili taj rizik i kada su se nali pred njim
lice u lice primili su ga dostojanstveno. Zanimljivo je da u
momentu pred polazak na put sa kojeg nema povratka, Ivan
Koi brine o onima koji ostaju i pokuava da im pomogne
da obine, svakodnevne brige za opstanak to lake prebro
de. tavie, on nalazi rei utehe za njih i kao da im se izvinjava to ih ostavlja same!
I Rudolf Klaus je uputio pismo svojoj tetki Barbari Apt,
koje glasi:
Draga tetka,
oprosti mi to sam te doveo u ovakvu situaciju, ali vi
dobro znate da sam hteo samo dobro, a prevario sam se u
nekoliko stvari, ali, na kraju, i ja sam bio samo ovek. Vi
ni ne znate koliko je mene upropastilo i koliko me je bo
leto to da je Bata mrtav, da ivi odvo'sno od nas. esto
sam nou trpao pesnice u usta i iako plakao i u tim prili
kama proklinjao ceo ivot. Jer, na kraju krajeva, nismo mi
bili krivi, jer smo i mi iveli u bedi. Pod uticajem stvari
36 MSRV AO 3313 Original pisma. Sin Vladimir, koji se
spominje dva puta u pismu, kao Lacika i kao Vladimir, po elji
svoga oca dobio je ime Vladimira Ilia Lenjina.

634

ja sam se umeao u kom(unistiku) part(iju). Onda sam

optuen za paljevinu ita, ali ja to nisam izvrio. Ja sam
izaao tamo s njima pa su me zbog toga osudili, ali tamo
sam ih hteo odgovoriti od toga i kada su oni ipak otili da
pale, ja sam doao kui, ali poto ih nisam prijavio i ja
se smatram sauesnikom. To ipak nisam mogao da ui
nim, ... ali nisam mogao biti ni takav da prijavim svoje
drugove, i ba zbog toga su me osudili jer sam bio lan
kom.partije.
Sada sve toplo i sa ljubavlju pozdravljam. Ciki i tetki
zahvaljujem na mnogoj brizi i ljubavi koje sam od njih
dobio i alim to im to ne mogu uzvratiti. Ljubim Jou,
Ilonku.37
Poslednje pisanje tampe o smrtnim presudama nad
borcima NOP odnosilo se na veanje u Futogu 27. oktobra
1941. U ponedeljak uvee u Futogu su obeena trojica komu
nista bio je naslov kojim je Reggeli Ujsg, ovim redovima,
obavetavao svoje itaoce:
Preki sud vojnog suda domobranstva u subotu je u
Futogu sudio komunistima koji su u julu ove godine u
okolini Futoga izvrili vie paljevina. Presude su bile iz
reene u ponedeljak uvee. etvorica komunista su bila
osuena na smrt, ali je naelnik generaltaba jednog po
milovao, smrtnu presudu je promenio u vremensku kaznu.
Osueni su na smrt Oto Blau, poreklom iz Novog Sada,
ima 22 godine, Jevrejin, student veterine, Ferenc Kardo,
Jevrejin, ima 17 godina, taipetarski kalfa, i Rudolf Grin,
roen u Berlinu, ima 27 godina, tapetarski kalfa. Posle iz
ricanja presude uvee u 20 asova i 30 minuta presude su
bile izvrene u dvoritu optinske kue.3
Kada se uporedi pisanje Reggeli Ujsg-a od 16. oktobra
1941. sa ovim moe se izvui sledei zakljuak. Veanje no
vosadskih boraca od 15. oktobra prikazano je na senzacionalistiki nain, a rodoljubi predstavljeni kao rtve interesa
Sovjetskog Saveza. U sluaju veanja u Futogu stil je goto
vo telegrafski, hroniarski a istina o narodnoosloboilakoj
borbi u Bakoj probija se kroz podatak da su obeeni bili
komunisti. Veanja u Bakom Petrovcu narednog dana, kao

37
MSRV AO prijave AK 205 Joa je Jozefina. Ona i Ilonka su Rudolfove sestre.
3S Reggeli Ujsg, 28. X 1941.

635

i druga, nisu u tampi bila zabeleena ni jednom reju. Oi

gledno, Hortijeva vlada brzo je shvatila da su ove smrtne
kazne teak politiki amar za nju i njenu politiku mirnog
prisajedinjenja okupiranih jugoslovenskih oblasti, pogotovu
to je meu osuenim borcima bilo i Maara. Zbog svega
toga bilo je pametnije preutati neugodne injenice o odvanom otporu okupatoru i njegovoj politici.
Sledee po redu veanje bilo je 25. novembra 1941. u
Novom Sadu. Toga dana u 9,45 asova lanovi KPJ, Skoja i
simpatizeri iz Novog Sada, njih 26-toro, sasluali su odgo
vor efa maarskog kr. generaltaba na presudu koju im je
vee njegovog suda, kao preki sud, izreklo 22. novembra
194,1. Nije bilo veih izmena: od njih petnaestoro prvobitno
osuenih na smrt veanjem, svega je etvoro pomilovano i
kazna im je zamenjena doivotnom robijom. Ostalima je
potvrena ve izreena kazna smrti.
Jedna od osuenih, Milesa Brki sea se:
Sasluali smo presudu i niko se nije pravdao ni bra
nio, niko se nije kajao, svaki je tu presudu primio uzdig
nute glave, svaki se drao hrabro. Po izricanju presude
vezali su nas dvoje po dvoje lancima i potovarili u kami
one. U prvi kamion su uli vojnici sa bajonetima na pu
kama. Poto su posedali sa strane, popeli su se osuenici
na smrt i posedali u sredinu. U drugi kamion smo uli
mi koji smo osueni na robiju. Vodili su nas da gledamo
pogubljenje naih drugova, roaka i brae.
im su kamioni izali iz sudskog dvorita, zaorila se
Internacionala. Pesma je trajala od Dunavske, pa itavom
Futokom ulicom sve do kasarne gde su nas ekala veala. Ni kundacima sprovodnika na kamionu nisu mogli
uutkati pesmu slobodi jer su je pevali oni koji su pre
zirali smrt. Sa obe strane ulice stajala je masa sveta i ne
mo, stisnutih zuba i skidanjem eira pozdravljala mlade
revolucionare. Videlo se da je ceo grad sa nama i da po
kret i posle nas nee zamreti, da e se borba nastaviti i da
nae rtve nee biti uzaludne.39
U krugu kasarne u Futokoj ulici (sada kasarna Maral
Tito) dan ranije podignuta su veala koja su ekala svoje
rtve rodoljube Novog Sada.
Po ulasku kamiona u krug kasarne, na smrt osueni dru
govi odvedeni su u jednu sobicu gde je trebalo da se opro
ste od rodbine.
30
MSRV AO 15013; magnetofonske beleke sa sastanka preivelih boraca NOR Novi Sad; Dnevnik, 25. XI 1969. lanak
Zvonimira Golubovia, Tako se umiralo za slobodu.

636

Tekom mukom dobila sam dozvolu domobranskog

oficira pria dalje Mila Brki da odem u ovu sobu
i sastanem se sa svojim bratom Jovanom, koga smo svi
iz milote zvali Bata... Tu u sobi drugovi su se opratali,
davali poruke svojim roacima. Ja sam razgovarala sa
svima, sa svima sam se oprostila... Duh je bio izvanredan,
niko se nije plaio smrti, niko nije klonuo, traili su papir
i olovku i pisali su poslednje poruke roditeljima, brai,
sestrama, poznanicima i rodoljubima koji su ostali jo u
zatvoru, kao i onima na slobodi. Moj Bata napisao je po
ruku roditeljima da ne tuguju i ne plau, a zatim i pesmu
pokretu i svojoj devojci.40
Nakon poslednjeg oprotaja od svojih najbliih, osue
ni su, jedan po jedan, uz poseban ceremonijal, odvoeni do
stola gde im je jo jednom proitana presuda. Od stola do
veala put je bio kratak i njega su preli: Zoltan Timar (star
18 godina), Jovan Brki Bata (21), Sava Ljubojev (24), Vjeeslav Cimr (30), Petar Blai (28), Andrija Marok (28), Du
an uov (27), Svetozar Boi (27), Andrija Lederer (25),
Livija Bem (22), Sava isalov (20).
Zvuk doboa nije bio dovoljno snaan da zaglui pokli
ke na smrt osuenih komunista. Klicalo se slobodi, Komu
nistikoj partiji Jugoslavije, partizanima!
Zakljuno sa 11,45 asova zavreno je izvrenje ovih
kazni.
O
tome kako je Kota okica ranjen i dospeo u bolnicu
bie kasnije vie govora.
Uoi izvrenja smrtne presude Petar Blai je napisao
sledee pismo svojim roditeljima:
Dragi moji roditelji!
Kao to ste ve verovatno uli, uhapen sam zbog ko
munizma. Danas je dan kad vam piem poslednje pismo
pred smrt. Drugo vam mogu samo to da javim da doete
u Novi Sad i u zadruzi to ima da uzmete, odnosno da
obraunate.
Baba Danu (Danicu Bursa pr. autora) pozdravite
i trokove to je imala za mene platite.
Drugo nemam nita da vam javim. Nemojte kukati,
umirem za narodnu stvar.
Mnogo vas ljubi i pozdravlja
Pera.41
40
41

Isto.
Album Vojvodina u borbi, Novi Sad 1963, 283 faksimil

pisma.
637

Pesma koju je Jovan Brki Bata napisao u kratkom vre

menskom razmaku izmeu izricanja i izvrenja kazni glasi:

R A T
Rat, kratka re, puna strave,
pojam za pebesnelu irulju ljudi
koji se tuku, kolju, dave do unitenja.
Kao muice ginu,
neki od metka, neki od iperita
padaju kao snoplje sa izrazom lica,
koje kao da pita:
Zato sve to?
Je li to u ime kulture ili slobode?
Moda u ime osloboenja?
Ne!
Sve se te lai umetao tvore,
mase se zovu u pohode,
za izmiljene ideale,
do kojih ovi putevi ne vode.
Dokle ovako?
Osvestite se!
Zar ne vidite te to umirui
razrogaenim pogledom trae,
ne svoj ivot koji im o koncu njie,
ve iva oveka, kome bi rekli:
NE VERUJTE U STARE ZABLUDE I LAI,
NOVIM SE PUTEM BORITE,
DA RATA NE BUDE VIE!42
(podvukli autori)
Ova poslednja reenica u stvari je poruka jedne genera
cije ivima, generacije koja je sve svoje snage angaovala u
borbi protiv rata i njegovih izazivaa i koja je svesno rtvo
vala svoje ivote protiv toga zla, uverena da ta rtva nee
biti uzaludna.

42
Na istoj hartiji, pored pesme Rat, Jovan Brki je napi
sao: Javljamo vam da je ia (drugi nadimak Brkia primedba autora) posle borbe sa tekom boleu preminuo 25. XI 1941.
I dalje: Ovo poslati na adresu Marinkovi Ivana, uitelja Se
ljaka gospodarska kola za Paulu (njegova devojka pr.
autora). Isti tekst poslati na adresu Srednje gospodarske kole
u Krievcima acima I, II i III teaja. U Krievcima je Br
ki zavrio srednju poljoprivrednu kolu.

Rad na obnovi NOP-a

RAD NA OBNOVI NOP-A

Boravak i raci oba sekretara PK KPJ za Vojvodinu u

ajkakoj
Neposredno posle pogibije Radivoja irpanova i hape
nja Gordane Ivakovi, arko Zrenjanin i Svetozar Markovi
morali su da napuste Novi Sad i da se iste noi, 5/6 oktobra
1941, prebace u predgrae Novog Sada Klisu. Tu su u kui,
bazi, Rade Proanovia proveli dva dana i u meuvremenu se
obavestili o situaciji u Novom Sadu, hapenjima koja su pos
le sukoba sa policijom i vojskom nastala. S obzirom da se
u Novi Sad trenutno nisu mogli vratiti, jer je veina baza u
kojima su boravili bili provaljena ili ugroena novim prova
lama, to je odluka da se prebace u Gospoince, doneta 5. ok
tobra 1941. godine, sada trebalo da se i sprovede. Kao to smo
ve napomenuli, 5. oktobra 1941. godine sastao se Sekretari
jat PK, arko Zrenjanin, Svetozar Markovi i Radivoj irpa
nov, u stanu lana KPJ Duana uova, u Kisakoj ulici, gde
se raspravljalo o situaciji u Novom Sadu i ostalim delovima
Vojvodine. Na sastanku su zakljuili da su nastale tekoe, ka
ko u vezi s njihovim prelaskom u Srem, tako i u pogledu pre
bacivanja banatskih partizana preko Bake u Srem, pa su
Markovi i Zrenjanin smatrali da je njihov opstanak u No
vom Sadu nemogu i traili od irpanova da ih prebaci u ne
ko oblinje sigurnije mesto. irpanov im je, nakon dueg raz
matranja situacije, predloio da odu u Gospoince dok se
situacija u Novom Sadu ne sredi i da e im on, preko Obrada
Dobanovakog, lana Partije iz Novog Sada, rodom iz Gospoinaca, koji se upravo nalazi tamo kao uitelj, obezbediti ile
galan stan. Istoga dana, 5. oktobra uvee, irpanov je Zrenjaninu i Markoviu saoptio da je u Gospoince poslao lana
OK KPJ za junu Baku Kostu okicu da se povee sa uite
ljem i da ovaj obezbedi smetai za oba sekretara PK, te da
e ih okica, iste veeri, ekati na kraju sela. Meutim, dolo
641

je do sukoba i katastrofe u ulici Kraljevia Marka i odluka o

odlasku u Gospoince morala se pomeriti za nekoliko dana.1
Uvee 8. oktobra 1941. Zrenjanin i Markovi su krenuli sa
Klise sa Borom Prodanoviem, sekretarom PK Skoja, na dva
bicikla, Internacionalnim putem Novi Sad Subotica, da bi
zatim skrenuli na put Temerin Gospoinci. Kod enejske
crkve susreli su se sa jednim automobilom u kojem je bila
andarmerijska patrola. Ona im je dala znak da stanu radi
legitimisanja, odnosno hapenja. Ocenivi da su zapali u ve
liku opasnost, napustili su bicikle i otvorili vatru na neprija
telja povlaei se prema kukuruzima. Neprijatelj je odgovorio
vatrom. S obzirom da je ve bio mrak, do ranjavanja ni sa
jedne ni sa druge strane nije dolo. U toj jurnjavi Svetozar
Markovi se sa Borom Prodanoviem odvojio na jednu a ar
ko Zrenjanin na drugu stranu. andarmi su u mraku pronali
samo jedan bicikl i poneli ga sa sobom. Ve sutradan uhapsili
su njegovog vlasnika Radu Prodanovia. Prilikom sasluanja
Rada je izjavio da mu je bicikl ukraden kada je uao u prodavnicu da kupi duvana. Nakon sasluanja i batinanja, poto
je policija proverila i poverovaia datoj izjavi, Rada Prodanovi je posle nekoliko dana puten na slobodu. Tek nakon du
eg vremena pronaen je i drugi bicikl i njegov vlasnik Doka
Prodanovi je takoe uhapen.2
Svetozar Markovi je tu no prespavao u kukuruzima a
sutradan je sa Brzakovog salaa sa eneja obavestio lanove
Okrunog komiteta u Novom Sadu gde se nalazi. Kota okica i ura eri su od strane Okrunog komiteta zadueni da
odu do Markovia i da ga prebace za Gospoince, to su oni
istog dana i uinili. U Gospoincima su ga bazirali kod ora Mikolaeva, gde je ostao due vreme.
arko Zrenjanin, ne poznajui teren i ljude, lutao je atarom i nekoliko dana proveo u kukuruzima izmeu eneja i
Temerina. Tek posle nekoliko dana, poto drugog izlaza nije
imao, obratio se jednom seljaku i zamolio ga da ga poveze
sa sobom. Seljak Stevan Ranov je brzo odgonetnuo da je
iznenadni putnik ilegalac i odveo ga je svojoj kui. U urugu,
kod Radnova, Zrenjanin je ostao nekoliko dana a zatim su ga
lanovi partijskog rukovodstva iz uruga Danilo Keki i Milenko upi odveli na sala kod Ice okice i tu ga povezali

1 MSRV AO 15013; BKB BI /0042 /1959, 059/ 1959; MSRV,

AO 12682 Izjava o radu NOP-a preivelih aktivista sa Klise.
2 Isto; MSRV AO 19882 F. 50 Sumarni izvetaj maar
ske policije o leviarskim pokretima u Bakoj.

642

sa delom sreskog partijskog rukovodstva iz ablja, Stevanom

Divninim, ulom Molnarom i Vaom Bajiem, koji su ga po
vezali sa Markoviem i prebacili ih u zajedniku bazira
U meuvremenu, Svetozar Markovi je bio u stalnom kon
taktu sa lanom Okrunog komiteta iz N. Sada Kostom okicom koji je od strane OK zaduen i odgovoran za rad SK
abalj, kao i sa lanom plenuma PK Brankom Bajiem, koji
ga je obavetavao o situaciji u Novom Sadu i okolnim mesti
ma. U poetku su obavetenja bila povoljna, naime govorilo
se da se Gordana Ivakovi i ostali uhapeni komunisti dre
dobro i da nee doi do veih provala. Meutim, ve posle ne
koliko dana nastala su nova hapenja lanova Partije i Skoja,
i to ne samo u Novom Sadu i Bakoj, nego i u Banatu i Sremu, kuda je Gordana Ivakovi odvedena da lino pokae ne
ke kue lanova Partije gde je ranije odlazila i sa 'kojima je
saraivala. Zbog toga su arko Zrenjanin i Svetozar Marko
vi reili da neko vreme ostanu u Sajkakoj i odande rukovo
de radom u Vojvodini. Poto su doli do zakljuka da su se
prilike i stanje u Bakoj i Banatu znatno pogorale i, traili
su od Branka Bajia da ih obavesti da li bi u Novom Sadu
mogao da se organizuje jedan sastanak partijskog rukovod
stva na kojem bi se analizirala situacija i doneli zakljuci o
tome ta da se radi. Poto je Branko Baji odgovorio negativ
no, doneta je odluka da se sastanak odri u Sajkakoj. Kota
okica i ore Zlii su od rukovodilaca PK KPJ za Vojvodi
nu odreeni da obiu teren ajkake i ustanove gde se nameravan sastanak moe odrati. U isto vreme ore Zlii je
preneo direktivu Pokrajinskog komiteta komandantu taba
partizanskih odreda Vojvodine, Danilu Grujiu, koji se ve
dvadesetak dana nalazio na jednom naputenom salau u abaljskom ritu, da organizuje prijem jedne grupe banatskih
partizana sa ciljem njihovog prebacivanja u Srem. Preuzetu
grupu banatskih partizana Gruji je, do njihovog prebacivanja
u Srem, trebalo da smesti na neke od naputenih salaa u abaljskom ritu. Za ovu akciju Sreski komitet u ablju stavio
je Grujiu na raspoloenje svoga lana Milana Uroeva Lolu.
Uroev je po direktivi pomenutog komiteta, a po istim pita
njima, dva puta dolazio u Novi Sad, krajem septembra i po
etkom oktobra 1941, kada se sastao sa organizacionim sek
retarom PK Svetozarom Markoviem, koji mu je dao uputstvo kako treba da postupi. Dobivi direktive, Milan Uroev
3 MSRV AO 15013 i 15002, Stenografske beleke preivelih
aktivista uruga; Milorad u r i n , Putevima slobode u rav

nici, 180.
643

Lola je, neposredno posle povratka iz Novog Sada u abalj,

sa deset boraca abaljske desetine otiao na otok zvani Vr
bica i tamo tri dana odnosno tri noi ekao da se banatski
partizani prebace u Baku. Na alost, oni nisu stigli jer su
u okolini Bekereka (Zrenjanina) bili napadnuti od nemakih
snaga i dobrim delom razbijeni.4
S obzirom na to da su Kota okica i ore Zlii ro
eni u ajkakoj i da su dobro poznavali teren, to su oni
doli 18. oktobra 1941. godine u Gospoince do Markovia
radi dogovora oko organizovanja sastanka PK u nekom selu
ili na nekom salau. Prema jednoj verziji, taj sastanak se
odrao u Gospoincima kod ora Mikolaeva, a po drugoj,
u bazi kod Milovana Stanikova. Za dalji rad Zliia i okice
to i nije bitno. Poto su dobili potrebna uputstva od Marko
via u jednoj od gore pomenutih baza, uputili su se Zlii i
okica preko ablja za urevo. Neposredno po izlasku iz
Gospoinaca susreli su se sa policijskom patrolom od dva
lana, koja ih je zaustavila i traila legitimacije. Umesto le
gitimacija ore Zlii i Kota okica su izvadili revolvere,
razoruali policajce, oduzeli im bicikle i na njima produili
put prema ablju. Razoruani lanovi patrole vratili su se u
gospoinaku optinu i telefonom obavestili sresko naelstvo
i andarmerijsku stanicu u ablju, koji su odmah uputili ne
koliko patrola u mesta i atare abalj skog sreza.
Kada su sa zaplenjenim biciklima stigli u abalj, Zlii
i okica su ih odbacili i posle dueg zadravanja u ablju, u
kasnim popodnevnim asovima krenuli za urevo. Da bi bili
to manje sumnjivi, usput su se pridruili dvema devojkama
iz ureva (Leoni Vargi i Stoji ovljanski) i sa njima nasta
vili put prema ovom selu. Na sredokrai izmeu ablja i
ureva susreli su se sa jednom od patrola upuenih u poteru za njima. Patrola im je prila sa namerom da ih legitimie.
Ne ekajui da im se patrola sasvim priblii, oni su potegli
revolvere i sa nekoliko hitaca oborili oba policajca. Mislei
da su oba lana patrole mrtvi, hitno su krenuli prema urevu. Posle stotinak metara Kota okica je predloio Zliiu
da se vrate i od policajaca uzmu oruje i legitimacije. Zlii se
sa okiinim predlogom nije sloio i nastavio je put prema
urevu, dok se okica vratio, uzeo oruje od jednog poli
cajca i poeo da mu pretrauje odelo kako bi mu uzeo i le
gitimaciju. Drugi policajac, koji nije bio mrtav, doao je u me
uvremenu svesti, opalio na ' okicu iz revolvera i pogodio

644

MSRV AO 15013, 12682, 18991, BKB Bl/0042/1959 i 059/1959.

ga u grudi. okica je odgovorio na vatru. Teko ranjen po

kuao je da se izvue i negde skloni. Uspeo je da doe do ob
linjeg salaa, pokucao na njegove prozore, ali mu niko nije
otvorio vrata. Sa krajnjim naporom dovukao se do jedne kupe
kukuruzovine, gde je seo i pokuao da zaustavi krv. Poto je
izgubio vrlo mnogo krvi, nije uspeo ni sutradan ujutru, 19.
oktobra 1941, da nastavi put. Niko n i i e doao da mu pomogne.
anarmerijska patrola, koja je tog jutra dola na mesto po
gibije policajaca, po tragu krvi ga je pronala i poluonesveenog odnela u novosadsku bolnicu na leenje. Vie od mesec
dana lekari su pokuavali da okicu izlee, da bi ga policija
mogla sasluati i predati prekom vojnom sudu. Meutim, u
tome se nije uspelo. Doznavi, 26. novembra 1941, da je dan
ranije u Novom Sadu izvrena smrtna kazna nad jedanaesto
ricom njegovih drugova i drugarica, okica je pokidao zavoje
sa rane na grudima i istog dana umro. Dva dana kasnije, 28.
novembra 1941, sahranjen je na Almakom groblju u Novom
Sadu ovaj odvani, zasluni novosadski revolucionar.
ore Zlii je, u meuvremenu, uspeo da u abaljskom
ritu pronae nekoliko naputenih salaa gde bi se mogao
odrati sastanak PK. Isto tako i nekoliko kua u urevu.
Prema podacima kojima raspolaemo, postoji nekoliko
verzija o tome gde je ovaj sastanak odran. Prema prvoj ver
ziji, sastanak je trebalo da se odri na jednom naputenom
salau u abalj skom ritu. Posle dva dana ekanja da se sek
retari PK KPJ za Vojvodinu i ostali uesnici sastanka pojave,
i poto oni nisu doli, ore Zlii i Danilo Gruji su otili
u Durevo, u kuu Pante Muickog, da tamo saekaju dalja
uputstva. Nakon dva dana ekanja, u urevo je doao or
e Mike, lan OK Skoja za junu Baku, i saoptio liicu
da se vrate na pomenuti sala i da tamo saekaju Markovia,
Zrenjanina i ostale, to su oni i uinili. Ve sutrana, 3. ili 4.
novembra 1941, na sala su dola oba sekretara i sastanak je
tu i odran. Po drugoj verziji, koja je verovatno najtanija,
sastanak je odran u isto vreme, samo ne na salau, nego u
dve kue u urevu i to kod Branke i Zore Savin, prvog dana,
i Rade Popia, drugog dana. Po treoj verziji, sastanak je odr
an u isto vreme, ali u kui Gige Pujia, takoe u urevu.
S obzirom da se sve verzije slau u jednom, naime da je sas
tanak odran izmeu 3. i 5. novembra 1941. godine, i nije
bitno u ijoj kui ili na ijem se salau odrao.
Sastanku su prisustvovali arko Zrenjanin i Svetozar
Markovi, sekretari PK KPJ za Vojvodinu, ore Zlii, sek
retar PK Skoja za Vojvodinu, i Danilo Gruji, komandant ta
ba partizanskih odreda Vojvodine. Sastanku je trebalo da pri645

sustvuju i Branko Baji, lan Plenuma PK, i jedan od lano

va OK KPJ severne Bake (Geza Tikvicki ili Ladislav Gros).
Meutim, iz nepoznatih razloga oni nisu doli.
Sastanak je trajao dva dana i na njemu je doneto neko
liko vanih odluka.
S obzirom na teku situaciju nastalu masovnim hape
njima partijskih i skojevskih kadrova, kako u Bakoj, tako
i u Banatu, na sastanku je reeno da sekretari PK arko Zre
njanin i Svetozar Markovi obiu sve partijske okruge i da
tamo, na licu mesta, pokuaju da srede i konsoliduju partijske
i skojevske organizacije. Zrenjanin je to trebalo da uradi u
Banatu, a Markovi u Bakoj.
Bila je dilema da li da u Banat pree arko Zrenjanin
sm, ili jo neko od uesnika sastanka. Meutim, odluka je
ostala na prvom predlogu i arko Zrenjanin se, nakon mesec
dana 3. decembra 1941, sa salaa u ajkakom ritu preko Tise
prebacio u Banat.
Na sastanku je takoe doneta odluka o formiranju, bo
lje rei, prerastanju u ajkaki partizanski odred ete koja
je na terenu ajkake delovala kao uruko-gospoinaka-urevaka-abaljska eta jo od avgusta 1941. godine.
Zbog velikih gubitaka lanova iz rukovodstva PK KPJ,
pogibije Radivoja irpanova, onje Marinkovi i Ernea Kia,
te hapenje Ivana Vijoglavina, Gorane Ivakovi i dr, na
sastanku je doneta odluka da se za lanove Biroa PK KPJ za
Vojvodinu kooptiraju Branko Baji, lan plenuma PK. i Geza
Tikvicki, lan OK KPJ za severnu Baku, a za lanove Plenu
ma Danilo Gruji iz Bake, arko Turinski iz Banata, Jovan
Veselinov i Janko melik iz Srema.
Uesnici sastanka su se sloili da izdaju direktivu za organizovano povlaenje i privremeno obustavljanje svih ak
cija protiv ive i mrtve snage faistikog okupatora, jer su
masovna hapenja pretila gubljenjem i ostatka partijskog
i skojevskog lanstva, ime bi bila unitena kima i rukovo
dee jezgro rata i revolucije, sa nesagledivim posledicama.
Svojim pismom od 17. decembra 1941. godine, Markovi je
posle povratka u Novi Sad, u ime PK KPJ za Vojvodinu, o
privremenom obustavljanju akcija izvestio i Okruni komitet
KPJ za Srem. Odluka je vaila do 1. januara 1942. Ukoliko
se situacija na Istonom frontu ne pobolja, naredba za obu
stavljanje akcija e se produiti do daljeg uputstva.5

5
MSRV AO 15001-15005, Stenografske beleke preivelih ak
tivista biveg abaljskog sreza; 19882 F. 50 Sumarni izvetaj
maarske policije. Branko Baji, lan Plenuma PK KPJ za Voj-

646

Okruni komitet KPJ za Srem je takoe poetkom decem

bra povukao svoje odrede (Frukogorski i Podunavski) iz
ume u frukogorska sela sa ciljem da rade u narodu na for
miranju partijskih i skojevskih organizacija, na stvaranju
novih i proirivanju starih odreda, na formiranju Narodnooslobodilakog fonda, koji e u prvoj polovini 1942. godine
prerasti u narodnooslobodilake odbore.
Na jugoslovenskom ratitu u tom periodu zavrena je pr
va neprijateljska ofanziva u Srbiji, formiran Vrhovni tab
partizanskih odreda Jugoslavije a u malom bosanskom selu
Rudo 22. decembra formirana je 1. srpska brigada, koja do
bij a naziv proleterska.

Obnavljanje i omasovljavanje partijskog i skojevskog rada

u Novom Sad u
Na temelju odluke urevakog sastanka PK, i s obzi
rom da su ve ranije od Branka Bajia dobili obavetenje da
je Partija u Novom Sadu veim delom razbijena, Svetozar
Markovi, ore Zlii i Danilo Gruji su posle kratkih prip
rema sa naputenog salaa krenuli za Novi Sad. Oni su se,
preko Ilije Neina i ostalih lanova koviljske partijske orga
nizacije, prebacili u Kovilj a alim preko Kaa uspeli, podeljeni u dve grupe (Nein i Markovi u jednoj, a Zlii i Gru
ji u drugoj), da dou u Novi Sad. Samo prebacivanje je bilo

voinu, vratio se krajem septembra 1941. godine iz nemakog za

robljenitva i neposredno po dolasku se ukljuio u rad NOP-a u
Novom Sadu.
U posleratnim izjavama Danila Grujia, jedinog preivelog
uesnika urevakog sastanka, zabeleeno je da je sastanak
u urevu trajao dva dana i da je odran prvog dana, vei deo
sastanka, u kui porodice Savin, a manji, drugog dana, u kui
Rade Popia. Meutim, pomenute baze u selu urevu, kao
i neke baze na okolnim salaima, u navedenom periodu, takoe
su koristili lanovi PK prilikom kraeg boravka u urevu, ali
u njima nije odran sastanak PK;
MSRV AO br. 1 Izvetaj Pokrajinskog komiteta KPJ za
Vojvodinu upuen Centralnom komitetu KPJ i drugu Titu, od 10.
X 941. godine; MSRV AO 19743 Izvetaj Franca Rajta, prefek
ta za Banat, o razvoju komunistikog pokreta u Banatu; Zbornik
dokumenata i podataka o NOR, tom I, knj.2, Beograd 1952, 259-261. Izvetaj Svetozara Markovia, organizacionog sekretara PK
KPJ za Vojvodinu, upuen 17. XII 1941. godine Okrunom komi
tetu KPJ za Srem.
647

komplikovano, ali je u potpunosti uspelo. U Novom Sadu su

se, svi zajedno, prema ranijem dogovoru, sastali u Karaorevoj ulici (za vreme okupacije Dugonjieva ul. br. 17), u sta
nu Ancike Vol. Pored lanova pomenute grupe, sastanku su
jo prisustvovali lan Biroa PK Branko Baji i lan OK Skoja
za severni Banat Klara Feje, koja je oktobra 1941, po direk
tivi PK, prebaena iz Banata u Baku i koja je ovde bila na
direktnoj vezi sa lanovima Pokrajinskog komiteta.

Spasoje obanski, lan OK KPJ za

junu Baku
Na ovom sastanku dolo se do zakljuka da su partijske
organizacije manje-vie razbijene i da e trebati dosta vre
mena da se obnove i uvrste. Sastanak je odran krajem no
vembra 1941. godine, znai nekoliko dana posle posiednjeg
veanja lanova partijskog i skojevskog rukovodstva. Utvre
no je takoe koliko je sve lanova Partije i partijskog i sko
jevskog rukovodstva i lanstva uhapeno. Takoe je konstatovano da se u Novom Sadu trenutno nalazi samo jedna mala
grupa nepovezanih lanova Partije i vea grupa lanova Skoja,
pa i nekoliko nerazbijenih skojevskih aktiva, da su neki la
novi Partije po direktivi PK trenutno napustili Novi Sad i
da se njihov povratak oekuje. Trenutno u Novom Sadu, po
red ve pomenutih uesnika na sastanku, od lanova Partije
su se nalazili samo Branko Skandarski, Ilija eri, Lazar
Teanov, Sofija Skandarski, Pavle Bai, Mia Rajkovi, or648

e Mike, Ilija Nein, Ljubia Popara, in. Milenko Vlakali,

Jovan Samardija i jo neki. Odlueno je da se obnovi Ok
runi komitet KPJ za junu Baku pa je, kao njegov budui
lan, pozvan sekretar SK KPJ Kule Josip Kramer da doe u
Novi Sad, to je on posle nekoliko dana i uinio. Krajem de
cembra u Novi Sad su se takoe vratili Spasa i Mila obnski, Milenko Marinkovi, a istog meseca su puteni iz nema
kog zarobljenitva Marko Stepanov, Mladen Vrtunski i dr.
Skojevaca, kako smo ve napomenuli, bilo je vie jer neki
aktivi nisu bili obuhvaeni provalom, pa ih je samo trebalo
povezati, to je novi sekretar OK Skoja ore Mike i ui
nio. Poetkom januara 1942. godine formiran je i Okruni ko
mitet KPJ za junu Baku. Branko Baji, lan Biroa PK, to
kom decembra 1941. godine izvrio je sve pripreme za for
miranje OK KPJ i povukao Josipa Kramera Doku, sekretara
SK KPJ Kule, na rad u Novi Sad. Dvadeset petog decembra

Jovan Samardija, lan UK KPJ za

junu Baku
vraen je u Novi Sad i Spasa obanski, lan KPJ, i od njih
dvojice, te Jovana Samardije i verovatno sekretara OK Sko
ja ora Mikea, Baji, poetkom januara, formira OK KPJ
sa Kramerom na elu.
6
Isto; stenografske beleke sa rekonstrukcije Novog Sada
u NOR-u 1941. godine, sa preivelim uesnicima, aktivistima, odr
ane u Novom Sadu 5-7, februara 1962. godine.

649

Pored formiranja Okrunog komiteta, formirano je, kra

jem 1941. i januara 1942, i nekoliko partijskih elija i kandidatskih grupa, a obnovljeno je i proireno nekoliko skojevskih aktiva u Podbari i Salajki. Tako je, krajem decembra
1941. ili poetkom januara 1942, formirana i jedna partijska
elija sa Spasom obanskim na elu. lanovi te elije su bili:
Branko Skandarski, Lazar Teanov, Ilija Nein i Jovan Dotli. lanovi elije su odrali nekoliko sastanaka i to uglav
nom u kui Lazara Teanova na uglu Dositeljeve i Karaoreve ulice.
Drugu partijsku eliju formirao je Branko Baji, a kas
nije ju je preuzeo Josip Kramer Doka. Nju su sainjavali ug
lavnom intelektualci kao Milenko Marinkovi, Milenko Vla
kali i Jovan Samardija. Jednu eliju je trebalo da formira
i Marko Stepanov, koji se decembra 1941. vratio iz nemakog
zarobljenitva. To je, u stvari, bila grupa koja je trebalo da
radi po vojnoj liniji, a u koju su pored Mladena Vrtunskog
bili ukljueni jo neki rezervni oficiri: ivojin Bokov, in.
Emil Zamurovi i in. Milan Ma'ksimovi.
Decembra 1941. godine, po direktivi Svetozara Markovia
a pod rukovodstvom lana Partije Ljubie Popare, formirana
je u Podbari prosvetna grupa u koju su uli predratni sindi
kalni radnici Zdravko Isijanov, Ante Stanii i Jan Ki. Po
etkom januara Pokrajinski komitet odreuje Poparu na
drugu dunost, formiranje partijske tehnike, a grupu preuzi
ma lan Partije Mila obanski. U toj prosvetnoj grupi jedino
je Zdravko Isijanov bio kandidat. Meutim, po direktivi Mar
kovia kandiovani su polovinom januara i Jan Ki i Ante
Stanii, a krajem januara 1942. godine sva trojica postali
su lanovi KPJ.
ore Mike, sekretar, i Ilija Nein, lan OK Skoja za
junu. Baku, uspeli su tokom decembra 1941. godine da ob
nove i uvrste skojevske organizacije na Klisi, u Salajki i
Podbari. Radi pojaanja skojevskog rada u Podbari povuen
je sa Klise Velja Dobanovaki, a iz Salajke Zoran Tucakov.
Skoj na Klisi, iako od lanova niko nije uhapen, nije tokom
decembra 1941. i januara 1942. uspeo da konsoliduje i povee
svoje redove sa OK Skoja u Novom Sadu. Na Vidovdanskom
Naselju, decembra 1941, Boa Duki je obnovio rad skojev
ske grupe u kojoj su bili Aleksandar Vlakali aca, Mirjana
Vlakali, Julka Bajin, Jovan Zagori i jo su je proirili no
vim lanovima: Kristinom vind, orem Jovanoviem i orem Nikoliem. Ova grupa je radila sve do masovnog hape
nja skojevaca septembra-novembra 1942. godine.
650

Decembra 1941. godine takoe je obrazovan privremeni

Pokrajinski komitet Skoja u koji su uli: ore Zlii, sekre
tar, ore Mike, Kamenko Gagrin, kao lanovi Sekretari
jata, i Dura orevi kao lan Biroa. Predlog za formiranje
ovog komiteta dat je na urevakom sastanku.
Rad svih pomenutih organizacija sastojao se, sem poli
tikog rada, povezivanja s masama, ii obnove rada po vojnoj li
niji, u prikupljanju novane i druge pomoi, obezbeenju sta
nova za ilegalce, razradi postojeeg partijskog materijala i
itanja literature. Ne manje vaan bio je zadatak da se poveu sa komunistima i skojevcima koji su bili poteeni veli
kih provala tokom septembra-novembra 1941, a njihove orga
nizacije, dobrim delom, bile unitene, kao i da uvruju i po
vezuju postojee organizacije.7

Ilija Nein, lan OK Skoja za junu

Baku
Radi obnavljanja i budueg odravanja veza ne samo u
Novom Sadu nego i u Bakoj, pa i sa Sremom i Banatom, bi
lo je vano stvoriti pouzdane kurirske veze i punktove. Kao

7
MSRV AO 15013, 15744, 12682, 12683, 12684 Grupne i
pojedinane rekonstrukcije, izjave o radu Partije i Skoja u No
vom Sadu 1941. godine; MSRV 19742 Zapisnik o sasluanju
Nikole ivanovia Nikice; Biografija Rade Prodanovia i dr. sa
Klise, ace Aleksandra Vlakalia i dr. sa Vidovdanskog Naselja.

651

to smo ve napomenuli, stvoren je vaan kurirski centar u

pravoslavnoj parohiji Almake crkve, u stanu prote Alimpija Popovia. Njime je rukovodila Mara Petrovi-Popovi, a
pomagali sit ivko i Duko Popovi. Godinu dana je taj cen
tar uspeo da ostane neprovaljen. Po nalogu Svetozara Markovia i Branka Bajia, Mara Petrovi se povezala sa vie poz
natih srpskih graanskih intelektualaca i od njih dobijala i
vee sume novca toliko potrebnog pomenutih tekih dana.
Preko tog punkta dobijana su takoe dragocena obavetenja o politikim strujanjima meu buroaskim politiarima.
I
obe sestre onje Marinkovi povezane su sa pokretom
u Novom Sadu i inile su dragocene usluge, ukljuujui i
skrivanje ugroenih ilegalaca. Na osnovu svega reenog moe
se zakljuiti da je narodnoosloboilaki pokret u Novom Sa
du, uprkos pretekim gubicima u prvoj etapi, ostao i dalje
iv, kao osnovno obeleje politikog ivota za vreme oku
pacije.
Iako broj ilegalaca u Novom Sadu nije bio velik, ipak
je obezbeenje njihovog smetaja i baziranja bilo vrlo teko,
jer i ono malo stanova to je ostalo moglo je svakog dana da
bude provaljeno. Deavalo se da su pojedinci skoro svakog
dana morali da menjaju stan. Neki stanovi su bili prevaljiva
ni iste noi poto su ih ilegalci napustili a u nekima su naletali na policijske zasede. Pored toga, Partija je u to vreme ras
polagala sa vrlo oskudnim finansijskim sredstvima i nije bilo
mogue neki stan ili kuu kupiti i staviti je na raspolaganje
pojedinim ugroenim ilegalnim radnicima. Zbog toga su se
ilegalci morali skrivati kod daljih roaka, to je ilo na ruku
policiji, jer je ona imala sve podatke o mnogim ilegalnim
radnicima, pa i o stanovima njihovih bliih i daljih roaka.
Poneki jo neprovaljeni ilegalni stanovi, kao onaj Ancike
Vol u Karaorevoj ul. br. 17 (Dugonjieva ulica), koristili
su, pored lanova Partije i Skoja, i redovni kuriri PK i OK
koji su dolazili iz Bake Palanke i ajkake. U Skerlievoj
ulici u dvoritu, na primer, stanovali su, pored Ljubie Po
pare, lana KPJ, jo i ore Zlii, njegova drugarica Duica
Dejanovi, lan Skoja, ore Mike, sekretar OK Skoja, a od
polovine januara i Milo Bebi Ujka, lan KPJ i borac ajkakog odreda. Povremeno je takoe u taj stan navraao i Ili
ja Nein, lan OK Skoja. Kao to se vidi, u ova dva stana
stanovalo je ili navraalo itavo skojevsko a elimino i par
tijsko rukovodstvo, kao i kuriri PK.
Trenutno neto sigurniji stan imao je Branko Baji, no
i on je bio ugroen januara poetkom februara 1942, posle
pada lanova OK Josipa Kramera, Jovana Samardije, Spase
652

obanskog, zatim sekretara PK i OK Skoja ora liica i

ora Mikea. Nikola Petrovi je jo 11. novembra 1941. go
dine morao da napusti svoj ilegalni stan u dananjoj Ulici
onje Marinkovi, pa je preao u Srbobran, kod Smilje i Bo
siljke ijai, da bi se, uoi racije, odande vratio u Novi Sad.
To su bili teki dani za novosadske ilegalne politike rad
nike, pa i za sve borce NOP-a.8
Iako u pomenutom periodu Pokrajinski i Okruni komitet
nisu uspeli da organizuju sopstvenu tehniku, ipak je izdato ne
koliko proglasa i uputstava. Neki od njih su tampani u teh
nici u Somboru, a neki su umnoavani na najprimitivniji na
in u Novom Sadu.
Krajem decembra 1941. godine Pokrajinski komitet Skoja
za Vojvodinu izdao je proglas koji je upuen omladini okupi
rane Bake. U njemu se, pored pregleda situacije na Istonom
frontu i detalja o nemakim gubicima u ljudstvu i materijalu,
govori i o teroru maarske faistike vojske prilikom ulaska
u Novi Sad, Srbobran, Sirig i druga mesta. Obraajui se
maarskoj, srpskoj i drugoj omladini proglas, izmeu ostalog,
kae:
... Maarska omladino, mora povesti borbu za svoje
blagostanje. Tvoje blagostanje mora biti delo tvojih ruku!
Ti ne sme pasivno posmatrati pljaku i zloinstva koja
vre maarska okupatorska gospoda, sakrivajui svoje kr
vavo lice za tvoje nacionalno ime... Ti mora sa sebe opra
ti krv ubijenih kojom su te poprskala maarska gospoa.
Ti mora danas biti, kao to je srpska omladina bila za vreme postojanja Jugoslavije, na elu borbe protiv centraliz
ma maarske gospode i hegemonije nad ostalim narodi
ma. ..
Srpska omladino! .. Ti mora dati otpor okupatorskoj
despotiji. To od tebe trai smrt rtava i jauci utamnie
nih. .. Na okup mladi rodoljubi! Organizujte se brzo, smelo
i vrsto u nac. oslobodilaku vojsku blizu je as osvete
i konanog osloboenja. Vi taj as morate doekati sprem
ni da ni jedan krivac ne ostane nekanjen! Skupljajte ma
terijal i sredstva za oslobodilaku borbu, pomaite sve one
koji se sklanjaju ispred okupatorskog terora, pomaite nji
hove porodice i porodice ubijenih...
Mladi ljudi i devojke! Srbi, Maari, Nemci, Bunjevci,
Slovaci, Rusini i okci radnici, seljaci i intelektualci
katolici, pravoslavni i mojsijevci nacionalisti, demokra
ti, socijalisti i komunisti! Savez komunistike omladine

8 Isto i 18991, 15019, 8212a, 20033 Slenografske beleke

o NOR-u u Novom Sadu.

653

Jugoslavije poziva vas na ravnopravnu saradnju radi naci

onalnih, politikih i ideolokih uverenja. Znajte, danas se
radi u prvom redu o osloboenju nae rodne grude ispod
gospodara fiistikih slugu... Zato vi, mladi rodoljubi na
roda Bake, ne smete ekati osloboenje, nego svojom
borbom morate doprineti unitenju faistike betije. Dos
ta je ekanja! Smelo u borbu krajnji je as!
Neka vas na plodnim poljima i livadama, u radionicama
i fabrikama i kolama irom nae Bake ujedine u svetu
borbu rei pesme nas mladih:
Mi mladi bismo iveti hteli.
ivota, sunca, mladosti i sree,
mi bismo da nam koraci budu smeli
a grudi da nam kiti rosno cvee!9
Samo nekoliko dana kasnije, 9. januara 1942. godine, Mes
ni komitet Skoja u Novom Sadu izdao je proglas upuen mla
dim komunistima Novog Sada. Proglas je nepotpun i preveden
sa maarskog teksta, jer original nije sauvan. Na drugoj
sirani proglasa zabeleena je pogibija rukovodilaca Skoja,
skojevaca i uesnika u diverzantskim akcijama: Koste okice,
Save Djisalova, Ljubomira Doroslovakog, Milana Sirnina,
ivka Radovanovia, Pala Karasa, Franje Kardoa, Jovana
Brkia, Ota Blama, Ivana Pejinova Bate, Grozde Gajiin, Ti
me Stankova, Svetislava Pavlovia Muje, Nikole Kunde Lemura, Branka Silbakog i dr. Od preivelih lanova Skoja se tra
i da maarski faisti budu pravedno kanjeni. Preiveli i neuhapeni skojevci treba takoe da svim silama pokuaju da
oslobode svoje uhapene drugove.
Sadanjost je, kae se dalje u proglasu, postavila pred
skojevce i lanove Partije velike i teke zadatke, koje oni tre
ba i da izvre, bez obzira na teinu i posledice. Da bi se isti
mogli u potpunosti i izvriti, moraju se pronai najcelishodniji metodi, moraju izmeu skojevaca postojati iskreni dru
garski i samokritiki odnosi. Greke koje su skojevci napra
vili u radu imali su teke posledice, izgubljeni su najbolji
drugovi. Zbog toga se ovaj proglas upuuje lanovima Skoja,
mladim komunistima u Novom Sadu, da iz svega ovog, nakon
detaljnog i ozbiljnog prouavanja, izvuku osnovnu pouku o
tome kako ne treba da se radi.
U proglasu se zatim detaljno nabrajaju propusti koji su
uinjeni. Nabrojaemo neke od njih: teorija marksistikog

vodinu.
654

MSRV AO 8189 Original proglasa PK Skoja za Voj

uenja nije vezana sa praktinim ivotom, nije dovoljno vre

mena posveeno vaspitnom i teoretskom radu, ili je on bio
bez praktinog rada. Glavni princip skojevskog rada je povezi
vanje teorije i prakse, te skladan i paralelan rad. Skojevci tre
ba da se bore i da ue. Prilikom izvrenja akcija nedostajalo
je temeljito organizovanje, te procenjivanje objektivnih i sub
jektivnih uslova. Organizacija Saveza komunistike omladine
treba da bude zajednika platforma ne samo srpske, nego i
maarske i nemake omladine.
Velike greke, kae se dalje u proglasu, uinjene su kod
srpske omladine, kojoj nije dovoljno objanjeno da je kucnuo
poslednji as za poetak velike nacionalne oslobodilake bor
be. Pismena i usmena propaganda, agitacija, nije dovoljno
sprovedena, tako da vei deo omladine nije bio dovoljno informisan o tekuim dogaajima pa se u njih nije ni uklju
io. Stoga je sada potrebno izvriti unutranje sreivanje par
tijskih i skojevskih organizacija, da bi svaki mladi komunista
shvatio da je on u stvari jedna karika u lancu povezanih voj
nika u narodnooslobodilakoj vojsci. Sadanja situacija zahteva od svih skojevaca i omladinaca jo veu disciplinu, od
govornost, portvovanost, budnost i konspiraciju. Pored uea
u borbi protiv okupatora, dunost je skojevaca i omladinaca
da prikupe to vie materijalnih sredstava potrebnih za
borbu.
Citiraemo u izvodima kraj proglasa, koji glasi:
... Delatnost radnike komunistike omladine prouzrokovae unitenje faizma i u ovaj rad treba ukljuiti
svu omladinu.
Nema one tvrave koju boljevici ne bi mogli osvojiti!
Dunost nam je napadati ovdanju faistiku tvravu
kao i poslednju ogorenu, na celoj teritoriji Evrope zapo
etu faistiku borbu. Zadnji okraj ne sme da nas nae
nespremne, nego da sa orujem u ruci, pod vodstvom Ko
munistike partije, objavimo borbu na ivot i smrt, koja
mora da se zavri samo sa krvavim porazom i krahom fa
izma, a koja e nama doneti bolji i sreniji ivot u ko
jem emo iveti slobodno i ravnopravno.10
Pokrajinski komitet KPJ za Vojvodinu napisao je, tokom
januara 1942. godine cirkular koji je 1. februara 1942, umno
en u tampariji OK KPJ za zapadnu Baku u Somboru. Cir10

MSRV AO 19876 F. 36/16-20, film, fotokopija i prevod.

655

kular je upuen svim okrunim i mesnim komitetima, te se

oskim rukovodstvima KPJ i Skoja u Bakoj i Baranji. S ob
zirom na vanost cirkulara, za koji je data direktiva da ne
sme pasti neprijatelju u ruke, citiraemo neke stavove iz
njega:
Situacija je krajnje revolucionarna i svakog asa mo
e da nastupi revolucionarna kriza momenat za orua
ni ustanak...
Nacionalistike snage postavljaju kao svoj krajnji cilj
osloboenje od okupatora i povratak uglavnom starog
stanja. Mi, pak, osloboenje od okupatora smatramo za
prelaznu fazu borbe na putu ka naem krajnjem cilju
izvojevanju sovjetske vlasti. Mi, dakle, smatramo da nacio
nalno oslobodilaka borba treba da preraste u borbu pro
tiv svih ugnjetaa i eksploatatora. Da hi nacionalno oslobo
dilaka borba prerasla u borbu za sovjetsku vlast po
trebno je da za istu pridobijemo veinu naroda...
Ali da bi nacionalno oslobodilaka borba prerasla u
borbu za sovjetsku vlast, nije dosta da postoje samo ob
jektivni uslovi za to. Potrebno je neumorno da radimo
na organizovanju, na stvarnoj mobilizaciji svih naih sna
ga. Pri tome treba strogo voditi rauna da se:
a) glavne nae snage nalaze u radnikoj klasi i radnom
seljatvu;
b) pored toga velika naa snaga nalazi se u omladini,
koja e netedimice dati sve od sebe za izvojevanje i obezbeenje napredne i srene budunosti za sve radne ljude;
v) nae snage nalaze se i u redovima svih ostalih
radnih slojeva...
Da bismo mogli ostvariti gore izneto, pred nas se pos
tavljaju ove osnovne zadae:
1. Uvrstiti i proiriti sve partijske organizacije na
roitu panju obraati na Skoj i odrede;
2. Masovno povezivanje sa radnim narodom i omla
dinom;
3. Organizovati u nae odrede najhrabrije i najmasovnije radnike, seljake, omladince i dr.; i
4. Svi partijski sektori moraju preorijentisati svoj rad
prema glavnom partijskom sektoru formiranje revoluci
onarnih odreda za preuzimanje vlasti.
Ovo poslednje da se sprovodi ovako:
a)
svi lanovi i kandidati partije moraju biti politiki
rukovodioci barem u jednoj desetini. To znai da moraju
pronai ljude i obrazovati desetinu... ;
656

b) masovnim povezivanjem i radom s omladinom tre

ba imati u vidu popunjavanje desetina sa hrabrim i portvovanim omladincima, te uzimati najbolje omladince
za udarne grupe kojima e se poveravati specijalni zadaci...
c) radom meu enama preko rada u enskim udrue
njima, sindikatima i preko vaspitnih grupa, pripremati
ene za borce u odredima i za sanitetsko osoblje;
d) Preko narodne pomoi povezivati se iroko s masa
ma i vriti mobilizaciju odreda i za materijalno poma
ganje boraca... ;
e) ... Neumorno tumaiti narodu da ga primoravaju
na gladovanje da bi faistiki ljudoderi mogli voditi rat
protiv SSSR-a, to znai i rat protiv naih naroda [...].
U cirkularu se dalje govori o potrebi organizovanja obavetajne slube preko koje bi se dobili podaci o broju nepri
jateljskih vojnika i oficira, o kasarnama i stanovima oficira, o
naoruanju neprijatelja, o broju andarma i policajaca, o sla
galitima municije, o broju aviona, o vojnoj upravi, profaistikim organizacijama i svemu onome to je potrebno bor
cima NOP-a da bi prilikom izvoenja akcija imali to vie
uspeha.
Zatim se govori o preuzimanju vlasti i kakvi e sve stru
njaci za to biti potrebni. Na kraju, obraajui se drugovima,
poziva ih da predano i portvovano, hrabro i mudro odmah
pristupe izvrenju ovde postavljenih zadataka.
11
MSRV AO 12901, original cirkulara: Zbornik podataka o
NOR, tom I, knj. 2/78, i tom IX knj. 1/21 i 60. Pismo CK KPJ
od 14. decembra 1941. upueno PK KPJ za Srbiju. Cirkular PK
KPJ za Vojvodinu napisan je na osnovu navedenog pisma CK
KPJ od 14. decembra 1941, u kome je prisutno tzv. levo skreta
nje, politika linija koja je preispitana i ispravljena 4. aprila
1942. u Foi. Njene osnovne karakteristike su da se narodnooslobodilaoka borba vodi u dve faze (etape), nacionalno-oslobodilakoj i klasno-sovjetskoj. Prvi vei uspesi Crvene armije i Staljinov govor bili su povod za nekritiku ocenu da je sazrelo vreme
za prelazak na drugu fazu narodnooslobodilake borbe borbu
za sovjetsku vlast. Ovo levo skretanje se osetilo u vie delova
Jugoslavije, pa i u Vojvodini; MSRV 12213 Izvetaj lana
Centralnog komiteta KPJ Ive Lole Ribara o situaciji u Vojvodi
ni upuen 1-3. avgusta 1942. godine Centralnom komitetu KPJ.
U njemu, pored drugog, stoji: Pokret u Sremu se razvijao po
sebno uz pomo drugova iz Beograda... Istina, tamonji drugo
vi su u nekim svojim dokumentima proljetos zapali u dosta
gadno iSektako iskrivljavanje linije (stare prie: druga etapa
itd.), ali je Mihajlo (Blagoje Nekovi, sekretar PK KPJ Srbije

657

Pogibija sekretara PK Skoja za Vojvodinu, OK Skoja za junu

Baku i hapenje lanova OK KP] za junu Baku
Ve smo ranije govorili o tekoama u vezi sa obezbeivanjem ilegalnih stanova za politike funkcionere i ilegalne
partijske i skojevske aktiviste i ostale borce. Padali su ne
prijatelju u ruke borci a, istovremeno provaljivani su ilegalni
stanovi. Stanje se, u tom pogledu znatno pogoralo naroito
poetkom 1942, pogotovu posle racije. U nepreglednoj bakoj
ravnici ispresecanoj gustom mreom saobraajnica zimi i nije
bilo druge mogunosti sem ilegalnog stana. Nedostatak ilegal
nih stanova bio je razlog to su neki drugovi padali neprija
telju u ruke. Ve smo rekli da su u Skerlievoj ulici, pored
lana Partije Ljubie Popare, odmah do njegovog stana bili
sklonjeni i ore Zlii, njegova drugarica Duica Dejanovi
i ore Mike, a od polovine januara i Milo Bebi Ujka. Na
tako malom prostoru stanovala su oba sekretara Skoja, sek
retar PK i sekretar OK, dva lana Partije i jedna skojevka,
primedba autora) jednim svojim pismom kao na predstavnik
intervenisao na vreme. Drugovi su kritiku vrlo pravilno primili
i odmah povukli svoje pogrene materijale i izdali jednu autokritiku rezoluciju koja je zaista lep dokaz njihove zrelosti i oda
nosti. ..; MSRV 3413 Pismo arka Zrenjanina Ue Central
nom komitetu KPJ od 25. septembra 1942. godine. Poto je 3. de
cembra 1941. godine preao u Banat i uspostavio vezu sa sekre
tarom Okrunog komiteta KPJ za severni Banat arkom Turinskim Arsom, arko Zrenjanin kae: Tada je zimska ofanziva
C(rvene) armije davala podstreka za pripremanje organizacija
za dogaaje koji bi nastali u vezi sa eventualnim raspadom fa
izma krajem zime. Dao sam uputstva za te pripreme... Polovi
nom decembra izmeriili smo pisma ja i Toza (Svetozar Markovi
primedba autora) preko javke u Banatu ikoju smo sporazumno
izabrali prilikom mog polaska iz Bake. Tada smo odredili i re
zervnu javku i kurira. Dodue, ja nisam doznao da li je Toza
dobio moje pismo, ali znam da je baki kurir dobio prilikom pre
daje Tozinog... Prema dogovoru sa Svetozarom Markoviem,
arko Zrenjanin je trebalo najkasnije do kraja februara da doe
u severni Banat a odatle da se prebaci u Baku. Po istom dogo
voru, Zrenjanin je trebao da 4. januara 1942. preko Markovievog kurira u Banatu poalje u Baku najnovija partijska doku
menta i opirnije podatke o stanju u Banatu, no u tome nije us
peo. Poetkom marta arko Turinski je preko kurira poslao Zrenjaninu izvetaj. Kurir je tom prilikom izvestio arka Zrenjani
na da je video i cirkular CK KPJ od 14. decembra 1941. u kome
se, pored ostalog, govori o eventualnom raspadu faizma u toku
zime. Najverovatnije je Markovi pismo CK KPJ od 14. decem
bra 1941. dobio svojim, dosta dobrim, vezama iz severnog Banata.
658

i to u dvorinoj zgradi gde su mogli svakog momenta, biti

uhapeni istovremeno. Ako se uzme u obzir da su oni bili i
nedovoljno oprezni, opasnost je bila jo vea. Naime, sluaj
u Skerlievoj ulici bi mogao da bude jedan od primera kako
nije trebalo postupati.
Neki popisiva poreza iao je tog dana, 3. februara 1942.
godine, od stana do stana, popisivao stanare i uzimao potreb
ne podatke. Doao je i do stana u kojem su stanovali ore
Zlii i pomenuti drugovi. ore Zlii se, neto pre dolaska
popisivaa, vratio iz grada i obesio opasa sa pitoljem i
bombama na iviluk koji je bio postavljen na vidno mesto.
Prilikom popisivanja popisiva je sigurno video opasa i
oruje, jer u ostale stanove nije otiao, ve u oblinji bife.
Poto nije uao ni u stan Ljubie Popare, i Zliiu i Popari
njegov postupak je bio vrlo sumnjiv. Zlii se nije mnogo dvo
umio i odmah je napustio stan u Skerlievoj ulici.
Poto nije imao veliki izbor ilegalnih stanova, Zlii se sa
Duicom Dejanovi prebacio u ve poznati stan Ancike Vol u
Karaorevoj ulici br. 17. Na nesreu, ve iste noi stan u
Karaorevoj ulici bio je blokiran i napadnut od strane voj
ske, andarma, i policije. Te noi u stanu u Karaorevoj uli
ci nalazila se, pored vlasnice stana Ancike Vol, ora Zliia
i njegove drugarice Duice Dejanovi, i Vida Kaanski, lan
RK Skoja iz Novog Sada, koja se ve due vreme nalazila
na radu u komitetu u Bakoj Palanci, a to vee se vratila u
Novi Sad sa zadatkom da uspostavi vezu izmeu Bake Pa
lanke i Novog Sada. Napadnuti od daleko nadmonijeg ne
prijatelja ore Zlii i drugarice odgovorili su na vatru. Bor
ba je trajala itav sat. Sve tri drugarice su poginule, a or
e Zlii, te'ko ranjen pao je faistima u ruke. Prebaen je
u bolnicu, ali je posle nekoliko dana podlegao ranama.12
U Glasu omladine od 7, februara 1945. poslednja borba
sekretara PK Skoja je ovako opisana:
[...] Jedne noi je u mirnoj i uspavanoj Salajki zatretalo. Ljudi su oslunuli. Kada su uli da hici dolaze
iz Salajke, znali su da to nije racija da je to borba. Sa
zvucima mitraljeskih rafala meao se prasak bombi i reski
revolverski pucnji.
12
MSRV AO 1503 i rekonstrukcija o NOP-u Novog Sada
izvrena 5-7. februara 1962. godine.

659

I zaista u Salajci se odigravala dramatina borba. Dva

bataljona vojske i jedna eta mrskih perjara blokirali
su sve ulice i prilaze. Rulja je juriala na jednu kuu. Bila
je to kua u kojoj je te noi radio neko ko se nije bojao,
kome je racija samo pojaala mrnju prema razbojnicima
i elju za osvetom. Bio je to ore Zlii Ciga, sekretar
Pokrajinskog komiteta Skoja, sa jo tri drugarice. Faisti
su saznali gde se ove noi nalazi Ciga. Zveri su jumule
divljaki na bogati plen.
Ciga je brzo uvideo u kakvoj se situaciji nalazi. Nepo
mirljivi borac prezrivo je odbio poziv na predaju. Prihva
tio je borbu. Sa revolverom i nekoliko bombi odluio je
da se bori i probije.
Borba je bila preteka i neravnopravna. Ranjen u ruke
i stomak, bez i jednog metka u revolveru, Ciga je pao u
ruke zlikovcima. Nad Salajkom je ponovo zavladala tiina.
Hajkai su nosili svoju rtvu u Armiju. Znali su da ima
ju redak plen i unapred su se radovali kako e sada saz
nati mnoge stvari.
Poelo je ispitivanje. Mrcvarili su ranjenog i izmuenog
Zliia. Ko e opisati sve one divljake naine modernog
faistikog ispitivanja. upali su mu nokte, stezali glavu
gvozdenim obruem, ali je herojski omladinski rukovodilac
na sva pitanja prkosno odgovarao: Sve znam, ali vam ni
ta neu rei, jer vas mrzim! Krvnici su urlajui kidisali
na rtvu. Ciga je dobacivao pomahnitalim delatima: Besnite samo, besnite, to su vam poslednji trzaji.
Tih dana posle racije u Armiji je lealo preko 600
mladih ljudi. Svi su oni znali da je pao u ruke zlikovcima
i Ciga. Ciga je takoe znao za tih est stotina. I jo neto
je znao Ciga: znao je da od njegovog dranja umnogome
zavisi kako e se drati ne samo mnogi od tih est stotina,
nego i mnogi drugovi koji padnu u ruke okupatora.
I Ciga se drao onako kako se dri pravi narodni bo
rac, kako se dri komunista. Kada su zlikovci videli da od
Cige nee nita saznati, nasuli su mu soli u otvorene rane i
pustili ga da u najveim mukama umre. Posle pet dana, 7.
februara 1942. godine, umro je u Armiji ore Zlii.13
Postoji nekoliko verzija o padu baze u Karaorevoj ulici.
Po jednoj, Zliia je policija pratila od stana u Skerlievoj
ulici gde je istog dana uhapen i Ljubia Popara, do stana u
Karaorevoj ulici. Policija je samo ekala no da se pripremi
i napadne. Po drugoj verziji, Vida Kaanski je praena od e13
Glas omladine, fototipsko izdanje Muzeja radnikog po
kreta, Istorijskog arhiva PK i Matice srpske, Novi Sad 1963, 596.

660

leznike stanice kao sumnjiva, pa je zato stan napadnut. Po

treoj, stan je ve ranije otkrio uhapeni Josip Kramer i dragi
koji su pali prvog, odnosno drugog februara 1942. Ni ovog puta
verzije nisu bitne. Bitno je da je pao sekretar Pokrajinskog
komiteta Skoja i da su oba stana koja su bila neophodna Par
tiji takoe provaljena, svakako zbog nedovoljno strogog po
tovanja pravila konspirativnog rada.
No nije se sve zavrilo na tome. Velike provale koje su
obuhvatile lanove Partije i Skoja u kulskom i palanakom
srezu proirile su se i na Novi Sad. Skoro istog dana kada je
od zadobijenih rana umro orde Zlii, ubijen je, 6. febru
ara 1942. u Koievoj ulici u Novom Sadu i sekretar Okru
nog komiteta Skoja za junu Baku orde Mike. Neko od
uhapenih provalio je sastanak koji je Mike zakazao za 6.
februar, u kovanici Garabantina. Policija je organizovala zasedu, u koju je Mike uleteo. Posle neravne borbe pao je
pogoen neprijateljskim mecima. lan OK Skoja od 1940. go
dine Mike je u leto i jesen 1941. godine bio jedan od organi
zatora omladine i akcija koje je ona sprovodila na terenu
Novog Sada i najblie okoline. Posle masovnih provala sep
tembraoktobra 1941. i gubitaka velikog broja skojevaca i
omladinaca, smogao je snage kao sekretar OK Skoja uz po
mo Svetozara Markovia i ora Zliia da tokom decembra
1941. i januara 1942. obnovi i ukljui u rad nekoliko starih
i formira vie novih aktiva Skoja u Podbari, Salajki i drugim
rejonima Novog Sada. Uvek u pokretu i akciji, upao je u ne
prijateljsku zasedu i poginuo.
U tim februarskim provalama pali su takoe i svi lanovi
novoformiranog Okrunog komiteta KPJ za junu Baku.
Iako je obnovljen tek krajem decembra 1941. ili poetkom
januara 1942, njegovi lanovi su uspeli da okupe neuhapene
lanove Partije iz raznih organizacija i da formiraju nekoli
ko novih partijskih organizacija. Provalom Sreskog komiteta
u Kuli provaljen je 1/2 februara 1942. godine i uhapen nje
gov bivi sekretar Josip Kramer, koji je po direktivi PK, de
cembra 1941. povuen u Okruni komitet KPJ za junu Ba
ku. Nekoliko dana kasnije, 6. februara, pada i drugi lan ko
miteta Jovan Samardija, dok je Mike, kako smo ve napo
menuli, tog dana ubijen, a 14. februara pada i poslednji nje
gov lan Spasa obanski. Kramer je marta 1942. osuen i
streljan u Somboru, dok su ostali posle izreene presude od
vedeni na izdravanje kazne. Za nepuna etiri meseca dva
okruna komiteta za junu Baku, tj. skoro svi njegovi la
novi ili su poginuli ili su uhapeni i osueni.14
14

MSRV AO 15013; 12682 i BKB BI 0042/1959 i 059/1959.

661

Prebacivanje rukovodstva na drugi teren, van Novog Sada

Preiveli i neuhapeni lanovi Pokrajinskog i Okrunog
komiteta Partije i Skoja, kao i jedan manji broj lanova Par
tije, odluili su da na izvesno vreme napuste Novi Sad dok
se situacija malo ne smiri. Svetozar Markovi i Klara Feje
otili su polovinom februara 1942. godine u Beej, no ni tamo
situacija nije bila bolja. Posle nekoliko dana nastavili su put
za Suboticu. Tu su pokuali da se poveu sa neuhapenirn
predratnim komunistima, advokatom Jakom Damjanovim i
drugima, ali u tome nisu uspeli. Verovali su da e u Subotici
uspeti da se ipak poveu sa preostalim lanovima Partije i
Skoja. Jedno vreme bili su, preko novosadskih veza, bazirani
u Tavankutu i Pairu. Kako ni posle desetak dana nisu us
postavili vezu sa aktivistima Subotice, prebacili su se u Sombor, gde su se povezali sa tamonjim lanovima Okrunog
komiteta i gde su ostali neto vie od dva meseca, da bi se
ponovo vratili u Novi Sad.
Svetozar Markovi je pre svog odlaska iz Novog Sada
imao pojedinane sastanke skoro sa svim partijskim i skojevskim rukovodiocima i sa njima se dogovorio ko kuda da ode.
Sa Danilom Grujiem se sastao u stanu Danilovog strica Todora Grujia, u dananjoj Ulici Matice srpske. Danilo je tre
balo da ode ili u Sombor ili u svoje mesto roenja Baki
Brestovac. Poto je znao za teku situaciju u Somboru, jer
je decembra 1941. godine po direktivi PK tamo iao da uspos
tavi vezu, Danilo je doneo odluku da ode za Baki Brestovac
i 7. februara 1942. je i otiao.
Spasa i Mila obanski napustili su Novi Sad 10. februa
ra 1942. i otili na srbobranske salae da bi se kasnije preba
cili u Vrbas. Poto Spasa pre naputanja Novog Sada nije us
peo da se sastane sa Svetozarom Markoviem i dobije direk
tivu za dalji rad, vratio se u Novi Sad, sastao sa Markoviem
i, po dobij enoj direktivi, krenuo natrag za Srbobran. Meu
tim, na srbobranskoj eleznikoj stanici naiao je na andarmerijsku patrolu koja ga je legitimisala i uhapsila, 14. feb
ruara 1942. godine.
Branko Baji je isto tako, posle februarskih provala, ne
majui nikakvog izgleda da doe do ilegalnog stana, napustio
Novi Sad i otputovao za Budimpetu.
Nikola Petrovi je tih dana (krajem januara i poetkom
februara 1942. godine) imao nekoliko sastanaka sa Svetoza
rom Markoviem, na kojima su se dogovarali ta da se dalje
radi. Meutim, i njegov ilegalni stan u kui Nikole Jakovljevia u dananjoj ulici onje Marinkovi bio je posle januar
662

ske racije ugroen, jer je domarka, Nemica, posumnjala i po

ela budno da prati njegovo kretanje i ponaanje. Petrovi
naputa Novi Sad i odlazi u Bege. Sa Markoviem je odra
vao vezu, preko svoje ene Mare, koja je i posle racije uspela
da legalizuje svoj boravak u kui svoga oca, prote Alimpija
Popovia, u Uspenskoj porti, gde e Toza Markovi organizovati vaan kurirski centar, koji e funkcionisati do njegovog
pada. Poto je pretila opasnost da i stan u Begeu (kod dr Milivoja Kovaevia na pustari Vizi, posle iznenadnog upada
andarma maja 1942. godine) bude provaljen i Nikola Petrovi
uhapen, to je on, nemajui gde da se smesti, napustio Baku
i privremeno se sklonio u Budimpetu, gde je tada ve bio
organizovan srazmerno snaan ilegalni centar KPJ za Voj
vodinu.
Do kraja februara 1942. .godine od dvadesetak lanova
rukovodstva PK, OK Partije i Skoja, jedan manji broj je 11
borbi poginuo, jedan broj je napustio Novi Sad, a najvei
broj uhapen. Rad u Novom Sadu je trenutno sveden na ne
koliko nepovezanih lanova Partije i skojevskih grupa.15
Kao i u ostalim delovima Jugoslavije, tako se i u Novom
Sadu pokazalo da je, u uslovima okupacije, rad u gradovima
i veim naseljima povezan sa velikim tekoama i da iziskuje
ogromne rtve.

15 Isto; MSRV AO 8212 a; 15019. Za ilustraciju situacije

koja je vladala u pogledu smetaja u Novom Sadu, moe da po
slui injenica da je organizacioni sekretar PK KPJ za Vojvodi
nu Svetozar Markovi za vreme racije u Novom Sadu bio smeten u improvizovanoj bazi, iza ormana u duplim vratima, kod Pe
trovia u Kisakoj ulici, i da baza samo pukim sluajem nije bila
otkrivena prilikom pretresa stana. Ili sluaj Mile i Spase oban
ski, koji su u Novom Sadu iveli pod ilegalnim imenima (Itvan
Varga i Mila Tomai) i koji su za neto vie od mesec dana bili
primorani da promene pet stanova. U neke kao u onoj u Beo
gradskoj ulici, neposredno posle njihovog odlaska ulazila je po
licija. O ilegalnim stanovima, bazama u Novom Sadu bie vie
rei u drugoj knjizi.

663

Genocid u Bakoj

GENOCID U BAKOJ1

Sukob u abaljskom ritu povod za raciju

etvrtog januara 1942. godine oko 6 asova ujutru je
dan faistiki izviaki odred, sastavljen od andarma, po
graninih lovaca i naoruanih graana dobrovoljno prijav
ljenih za ovu akciju, uputio se iz andarmerij.ske stanice u
ablju, velikom selu na jugoistoku Bake prema nenaselje
nim salaima u ritu, priobalnom podruju Tise.2
Na jednom od njih, na salau Gavre Pustajia, bio je
logor jedinog partizanskog odreda na teritoriji Bake: lo
gor Prvog ajkakog partizanskog odreda. Stvaranje odreda
potvreno je na sastanku lanova Pokrajinskog komiteta
KPJ za Vojvodinu koji je odran u urevu poetkom no
vembra 1941. godine, u vreme kada je narodnooslobodilaki
pokret u Bakoj preivljavao teke trenutke, posle energi
ne akcije okupatora sprovedene putem masovnih hapenja
lanova KPJ, Skoja i boraca NOP-a, te brojnih smrtnih pre
suda i izricanja dugogodinjih kazni robije. Odred, istina,
nije razvio neku veu diverzantsku ili drugu aktivnost, ali
i
posredno saznanje o njegovom postojanju bilo je dovo
ljan razlog da okupator svojim snagama tokom decembra
1941. godine u vie mahova temeljno izvri proeljavanje
terena ajkake, ali bez uspeha, sve do 4. januara 1942. To
ga dana na salau se nalazilo oko 40 boraca sa komesarom
1 Radi se, u stvari, o januarskim dogaajima poznatim pod
imenom racija ili jo jasnije reeno, o pravom pokolju srpskog
i jevrejskog stanovnitva u Sajkakoj, Novom Sadu i Starom
Beeju, koji su sprovele okupatorske oruane snage. Tom pri
likom je poubijano blizu 4.000 ljudi, ena, dece, staraca i starica.
2 Zbornik dokumenata NOR, tom I, knj. 17, Beograd 1958,
2025. Ovde se navolli da se izviaka patrola sastojala od 4
andarma u civilu, 4 andarma i 11 graniara; B u z s i Jnos,
Az ujvidki razzia (Novosadska racija, u daljem tekstu J.
B u z a i, nav. delo), Budimpeta 1963. Na strani 37 navodi se
da se izviaki odred sastojao od 20 lica i to pripadnika an
darmerije, pograninih lovaca i naoruanih civiladobrovoljaca.

667

Odreda ulom Molnarom na elu, dok su preostalih 20 la

nova Odreda i komandant bili odsutni. Osmatra Odreda je,
oko 8 asova, pravovremeno primetio pribliavanje neprija
telja i o tome obavestio komesara i ostale borce. Tako je
Odred uspeo da spremno doeka i iznenadi bliskom vatrom
neprijateljski izviaki odred. U nastaloj borbi, koja je tra
jala itav dan, neprijatelj je imao oko desetak mrtvih i
isto toliko ranjenih. Meutim, njemu je, odmah posle po
etka sukoba, poela da pristie brojna pomo. Zahvaljujui
tome uspeo je potpuno da razbije Odred, koji je toga dana
imao oko osam poginulih. Fiziko likvidiranje njegovih os
talih lanova nastavljeno je i izvreno u toku narednih da
na. Tako je jo istoga dana ovaj sukob, nazivan u mnogim
neprijateljskim dokumentima abaljskim ustankom, sa voj
nog gledita i stanovita dravne bezbednosti bio zavren.
Tu istinu ni okupatorske vlasti u nekim svojim kasnijim
dokumentima nisu poricale, nego, tavie, i same isticale.3
Meutim, kao da se samo ekalo na ovako povoljnu
priliku pa da se otpone sa jednom akcijom pripremanom
znatno ranije. Koristei se ovim sukobom kao povodom,
velika vojna sila faistikog okupatora sruila se na neza
tieno stanovnitvo Sajkake, Novog Sada i Starog Beeja
vrei radikalno ienje, raciju, pokolj. Srpsko i jevrejsko stanovnitvo ovih krajeva i mesta, preputeno na milost
i nemilost faistikoj soldateski, doivelo je svoju teku i
krvavu vartolomejsku no dugu mesec dana.

J Danilo K e k i ,
Iz prvih dana ivota i borbe Prvog ajkakog partizanskog odreda, Vojvodina u borbi (zbirka lanaka
iz NOB-e), Matica Srpska, Novi Sad 1951, 129136; MSRV AO
13637. Izjava Danila Grujia; Zbornik dokumenata o NOR.
tom I, knjiga 2, Beograd 1952, 259261 Pismo Svetozara Markovia Toze, organizacionog sekretara PK-a od 17. decembra 1941.
koje je bilo upueno OK KPJ za Srem. U njemu se izmeu os
talog govori o velikim gubicima NOP-a u Bakoj i Banatu, usled
ega je doneta odluka o obustavljanju svih akcija oko unitava
nja ive i mrtve snage okupatora; MSRV AO 12443 Presuda
suda m. kr. efa generaltaba kao krivinog suda decembraja
nuara 19431944, u Budimpeti nad uesnicima u januarskom
krvoproliu u Bakoj. Na str. 8 navode se gubici iz prvog dana
sukoba i to 8 komunista, dok ie na strani maarskih snaga bilo
7 poginulih i "9 ranjenih. Neki kasniji izvetaji iznose da je u
prva dva dana bilo na strani partizana 12 mrtvih a na strani
okupatora 11 (J. B u z a i , nav. delo 4243); Zbornik doku
menata o NOR, tom I, knj. 17, na str. 43 komentarie se tok
borbe kod Pustajievog salaa.

668

Uzroci racije
Pre nego to preemo na detaljniji opis racije, neka nam
bude dozvoljeno da se vratimo na neke dogaaje koji su
stajali u pozadini januarskih dogaaja, sa njima bili u
tesnoj, uzronoj vezi i, u krajnjoj liniji, stranice istori je
Srba i Jevreja ispunile novim traginim dogaajima i do
veli do jedne od najkrvavijih epizoda u istoriji maarskog
faizma.
O
drutveno-politikom i ekonomskom razvitku u Maar
skoj posle prvog svetskog rata ukratko smo ve ranije go
vorili. Podsetimo se samo da je Hortijev reim sve nevolje
i bedu koja je pogaala eksploatisane i obespravljene trud
benike klase Maarske pravdao nepravednim mirovnim
ugovorima,
a
reenje
ekonomskih
problema
uslovljavao
povratkom oduzetih teritorija. Govorili smo i o neravno
pravnom poloaju maarskog stanovnitva u Vojvodini, i
me je stvarano plodno tie za irenje iredentistikih i revizionistikih ideja iz Maarske i sa strane domae maarske
buroazije kao i za ovinistiko raspoloenje prema drugim
narodima, posebno srpskom. Ukljuivanje delova Jugoslavije
u sastav Maarske, prema propagandi irenoj iz te zemlje,
ne samo to bi, navodno, dovelo do nacionalnog osloboe
nja jugoslovenskih Maara, ve bi ih oslobodilo i tekog
socijalnog poloaja. Na demagoki, lani karakter te pro
pagande ukazala je i VI pokrajinska partijska konferencija.4
Dogaaji, kao to su ratovi i okupacija tuih teritorija,
pruaju mogunost da pojedinci na lak i nepoten nain
dou do materijalne koristi. Izgledi na pljaku bili su cena
koju je izvestan broj domaih Maara najee deklasira
nih elemenata, prihvatio kao protivuslugu za uestvovanje
u atrocitetima nad srpskim i drugim ivljem, od kojih su
najkarakteristiniji bili oni prilikom ulaska okupatora, od
nosno oni koji su izvreni tokom racije januara 1942. godine.
Ne treba posebno naglaavati da je to bio deo smiljenog
i zloinakog plana faistikog okupatora, iji je cilj bio:
izazivanje i produbljivanje razdora meu narodima koji su
zajedno iveli u Bakoj i raspirivanje ovinizma i meu
sobne netrpeljivosti. Bila je to opasnost na koju je ukaziva
lo i Majsko savetovanje KPJ u Zagrebu 1941. godine i, s tim

4
. M e s a r o , nav. delo, 201221; MSRV AO 12362 Izvetaj sa VI pokrajinske konferencije KPJ za Vojvodinu koja
je sredinom septembra 1940. godine odrana u Kamenici, 1214.

669

u vezi, postavljalo odgovarajue zadatke partijskoj organiza

ciji u Vojvodini.5
Imali smo ve prilike da se upoznamo sa razvitkom
narodnooslobodilakog pokreta u Bakoj i Novom Sadu to
kom 1941. godine. Videli smo ta je prethodilo borbenim
akcijama, mogli smo da pratimo uspehe narodnooslobodilake borbe i da konstatujemo smiljenu, snanu i brutal
nu reakciju okupatora, koja je snage narodnooslobodila
kog pokreta u Bakoj svela do kraja 1941. godine na jednu
treinu.
5 Zbornik dokumenata o NOR, tom II, knj. 2, Beograd
1954, 723 Zakljuci sa Majskog savetovanja KPJ u Zagrebu;
Pljake izvrene prilikom ulaska maarskih faistikih
trupa u Baku procenjene su na 539,251.271 predratnih dinara.
Kao potvrdu iznetog u glavnom tekstu, navodimo i deo iz ne
prijateljskog dokumenta koji nosi naslov Pro memorija (o
zabrinjavajuim pojavama na ponovo prikljuenim teritori j ama
junih krajeva, ikoji je zaveden u MSRV AO 19882 MK X, F
1/170198). Govorei o raspoloenju stanovnitva gde je racija
odrana, u dokumentu se kae: Naroito je potiteno raspolo
enje meu srpskim ivljem u potiskim selima Starom Beeju,
Curugu, ablju, Moorinu, Titelu, Turiji (racija nije odrana u
Turiji pr. autora), dakle u onim mestima u kojima su se
odigrali januarski dogaaji, koji su dostojni aljenja. U ovim
mestima stanovnitvo je toliko zaplaeno da se potpuno povuklo
u sebe i boji se ponovnih ispada. Ovaj strah potkrepljuje pored
gore iznetih injenica i bojazan od maarskog proletarijata...
(Naravno, ne radi se o pravom proletarijatu, ve u stvari o de
klasiranim elementima, lumpenprole tari jatu i delu maarskog
poljoprivrednog proletarijata sa kojima revolucionarni deo ma
arskog proletarijata nije imao mnogo zajednikog primedba
autora)... koji stalno prete srpskom stanovnitvu. Pojedini pri
padnici maarskog proletarijata i sami su tokom januarskih
dogaaja izvrili teke zloine prema srpskom stanovnitvu,
uestvovali su u istrebljenju i pljaki itavih srpskih porodica i
tako ovi pojedinci u kolektivnoj odmazdi koju zahtevaju protiv
Srba vide mogunost novih pljakanja. Ponaanje dr Ivana Na
da, poslanika u ovim krajevima, uopte nije umirujue, jer stal
no pothranjuje raspoloenje maarskog proletarijata protiv sr
pskih zemljoposednika... Zbog toga bi bilo poeljno kanalisati
delatnost dr Ivana N^a unutar odreenih granica, tim pre to
njegovo ponaanje prouzrokuje verovanje kod maarskih bezemljaa da e posle proterivanja srpskih zemljoposedniika mo
i da zauzmu njihovu zemlju, (str. 45).
6 Zbornik dokumenata NOR, tom I, knj. 6, 143159; Zbor
nik dokumenata NOR, tom I, knj. 2, 259261, MSRV AO 12351
Pismo Svetozara Markovia Toze Okrunom komitetu KPJ
za Srem od 20. maja 1942. godine.

670

Ve na osnovu broja uhapenih i osuenih komunista i

boraca narodnooslobodilakog pokreta, kao i na odjeku tih
mera okupator je mogao meriti veliinu svog trenutnog
uspeha. Po onome to je dalje preduzimao jasno je bilo da
su njegove ambicije jo vee, ali da su i njegova strahovanja
porasla. Iako neto kasnije nego to se to moglo oekivati,
okupatorske vlasti su postale svesne da je narodnooslobodilaki pokret u Bakoj deo integralnog pokreta jugoslovenskih
naroda, iji je organizator i rukovodilac Komunistika par
tija Jugoslavije. I injenica da je KPJ dosledno i uporno
sprovodila politiku okupljanja svih drutvenih snaga sprem
nih za borbu protiv okupatora, bez obzira na njihovu nacio
nalnu, versku i socijalnu pripadnost, uvrivala je vlastodrce u Bakoj u njihovom verovanju da je KPJ jedina stvarna
snaga sposobna da ugrozi postojei poredak i osujeti njihove
dalekosene planove u okupiranoj Bakoj,te su otuda sve
svoje snage angaovali u borbi protiv narodnooslobodilakog
pokreta. Sam podatak da su uhapeni pripadali najveim
delom KPJ i Skoju, pruao je realnu podlogu maarskom
okupatoru da veruje da je sa komunistima uspeo da se ob
rauna, ali ne i konano, jer nacionalno i politiki potlaeno
stanovnitvo prua podrku i pomo aktivistima narodnoos
lobodilakog pokreta, i pored stalno prisutnog, prilino ras
prostranjenog i od politiara stare Jugoslavije pothranjiva
nog straha od novih krvavih obrauna. Okupator je, takoe,
imao razloga da ne veruje ni proletarijatu maarske nacional
nosti u Bakoj, zbog nereenih socijalnih i drugih problema,
te klasne vladavine i eksploatacije. Naime, nacionalni sastav
uhapenih lanova KPJ, Skoja i boraca NOP-a 1941. godine
pokazao je okupatoru da njegova politika raspirivanja na
cionalne mrnje, iako sprovoena u uslovima veoma povolj
nim po njega, nije uspela u meri u kojoj je on to eleo. Otuda
je on i dalje morao raunati sa mogunou ukljuivanja
najrevolucionarnijeg i najnaprednijeg dela maarske narod
nosti u Bakoj u NOP, tj. njegovo uee u borbi protiv
faistikog okupatora. Raunajui na sudelovanje u raciji od
reenog broja izrazito faistiki nastrojenih, bolje rei, o
vinistiki zaslepljenih Maara, okupator se nadao da e time
jo vie produbiti jaz izmeu Maara i Srba, a samim tim da
e i proces oekivanog pribliavanja revolucionarnih snaga
ovih naroda ako ne sasvim onemoguiti, a ono bar odloiti za
kasnije.
Zbog svega reenog hortijevski reim je doao na mon
struoznu ideju da jednom velikom akcijom sprei ponovni
uspon NOP-a i da, uz dalje raspirivanje nacionalne netrpe
671

ljivosti, krvavim represalijama, pre svega nad Srbima, utera

ovom nepokornom narodu strah u kosti i jednom za svagda
pacificira Baku. Podatak o teritoriji odabranoj za raciju,
naseljenoj preteno Srbima poznatim po svojim borbenim
i slobodarskim tradicijama, potvruje gore reeno.7
Nije ba lako posebno istai samo jedan razlog iz mno
tva onih koji su doveli do racije. Protivsrpski ovinizam vladajuih hortijevskih krugova i drugih desnih, profaistikih
struktura u Maarskoj, uticajnih u vojsci i dravnoj admini
straciji ovinizam koji se ispoljio kroz najkrvaviju formu
odmazde u cilju zastraivanja srpskog stanovnitva, kao i e
lja za konanim obraunom sa organizatorima i rukovodioci
ma NOP-a, bili su osnovni razlozi koji su doveli do januar
skih dogaaja.
Bez namere da ih izlaemo redom, po njihovoj vanosti,
spomenuemo jo neke meu razlozima koji su doprineli
sazrevanju udovine ideje o masovnom pokolju Srba i Jevre
ja. Ve smo spomenuli nereene socijalne i politike proble
me u faistikoj Maarskoj, koji su se nakon okupacije
dobrim delom preneli i u Baku i koji su se, na odreeni
nain, reflektovali i u raciji. Nije sluajno to uz ovo navo
dimo i izrazito antisemitsko raspoloenje veeg dela ofi
cirskog kadra i prilinog broja rukovodeih ljudi iz dravne
uprave u Maarskoj.8
O
spoljnopolitikim kombinacijama, u centru kojih se
nalazilo pitanje Banata, uporna tenja da se Baka zadri
po svaku cenu kao i ponovljeni Hitlerovi zahtevi za vee
uee maarskih vojnih snaga na Istonom frontu, to se
7 MSRV AO 14042 Istina od avguta 1942; MSRV 12433.
Teritorija predstavlja trougao koji sainjava jugoistona Ba
ka oiviena Dunavom, Tisom i linijom koja bi ila od Sta
rog Beeja do Novog Sada. Podruje poznato pod imenom
Sajkake pripadalo je nekada Vojnoj granici i ajkakom bataljonu i u navedenoj teritoriji zauzima njen jugoistoni deo.
Kako u prolosti tako i u periodu izmeu dva svetska rata,
ajkaka je, zbog svoje relativne nacionalne monolitnosti, voj
nih i slobodarskih tradicija, imala jake progresivne snage i
partijske organizacije odnosno razvijen drutveni i politiki i
vot. ajkaka je bila podeljena na dva manja sreza abaljski i titelsiki. Prema popisu stanovnitva koji su okupatorske
vlasti izvrile 1941. godine, na teritoriji ova dva sreza ivelo je
ukupno 60.902 stanovnika: Srba 39.147, Maara 11.687, Nemaca
5.932 i ostalih 4.138.
8 Videti Vladislav R o t b a r t , ije je delo novosadska ra
cija (Jevrejski almanah 19561967, Beograd).

672

takoe uplelo u dogaaje oko racije, treba svakako neto

vie da kaemo. Kao to je poznato, u tenji da Maarsku
pridobije za svoje osvajake planove, Hitler joj je, pored
drugih teritorija, obeao i Banat, pa ak i Rijeku. Iako je
vreme od kapitulacije Kraljevine Jugoslavije sve vie od
micalo, a time i nadanja da se Banat i Rijeka dobiju sve
vie slabila, Maarska se nikada nije odrekla svojih preten
zija u odnosu na Banat.9
Po jednoj verziji, koju vredi pomenuti, ovo ubijanje
nevinog stanovnitva, koje se u zvaninim dokumentima
okupatora naziva svakako samo ne pravim imenom, planira
no je i sprovedeno sa eljom da se Hitlerovom emisaru,
Joakimu fon Ribentropu (Joachim von Ribbentrop), minis
tru inostranih poslova, iji je dolazak i boravak u Budim
peti planiran u vremenu 610. januara 1942. godine, pokae
kako vlasti u Banatu nisu sposobne same da izau na kraj
sa NOP-om, koji je toliko narastao da je u mogunosti da
direktno pomae i podstie ustanak i u Bakoj. Krajnji
cilj ovakvog, uzgred reeno, potpuno netanog prikazivanja
stvari bio je da se dokae potreba da maarske trupe, koje
su uspeno umirile Baku, okupiraju i Banat. Kao potvrda
ove verzije moe da poslui niz izvetaja, sa netanim poda
cima, da je u Bakoj planiran ustanak velikih razmera koji
bi otpoeli i pomogli partizani iz Banata. Ovom prilikom
naveemo samo jedan, koji je sastavljen na osnovu izjava
lanova maarske vlade, i to 25. februara 1942. to znai
posle racije. Deo tog izvetaja, prepunog svakojakih izmi
ljotina, glasi:
Srpski ustanak u maarskom delu Bake
Jedna grupa srpskih ustanika iz okoline Velikog Bekereka, u Banatu, prela je 7. januara t.g. Tisu i prodrla
severno od Titela u Baku, oblast pripojenu Maarskoj. Ra
di se o 800 ljudi, koji su bili naoruani mainskim pukama
(nemaki fabrikat), pukama i runim granatama. Srpski
ustanici poseli su abalj, gde preteno ive Srbi, oko 23
km severno od Titela. Srpsko stanovnitvo je naoruano
od strane ustanika koji su pokuali da, uz pomo stanov
nitva, prodru u pravcu Novog Sada. Postojee maarske
andarmerijsike snage, slabe da bi pruile otpor ustanicima,
odstupile su. Tek idueg dana pristigla su iz Segedina ja
ka andarmerijska odeljenja koja su mogla uspeno pri
miti borbu, u kojoj su upotrebljeni i bacai plamena.
Dolo je do ogorene borbe, u kojoj su ustanici bili potpu

. M e s a r o , nav.delo, 211, 218.

673

no uniteni. Pored 900 ustanika ubijeno je celokupno srp

sko stanovnitvo ablja.10
Nije iskljuena ni druga verzija, naime, da je preuveli
avanjem opasnosti od ustanka u Bakoj maarsko civilno
i vojno rukovodstvo imalo cilj da opravda potrebu dranja
veih vojnih efektiva na terenu Bake i u njenoj blizini, gde
je bez sumnje bilo daleko lake ratovati nego recimo na
Istonom frontu. Obaveze Hortijeve Maarske u tom pogle
du bile su prilino velike a njihovo izvrenje ne samo da
je Hitler zahtevao nego je, tavie postavljao i nove zahteve.
Tako se i poseta Ribentropa zavrila sporazumom da Maar
ska poalje na ratite novih 150.000 vojnika, ali je taj spo
razum postignut bez ikakvih obeanja o novim teritorijalnim
ustupcima Maarskoj.11

Pripreme za izvoenje racije

Uspean razvitak narodnooslobodilakog pokreta u Ba
koj u letnjim mesecima 1941. godine, samopouzdanje i op
timizam koje je u potlaenim masama budio razvitak ustan
ka irom Jugoslavije, potvrdili su da civilne hortijevske vla
sti nisu sposobne da, bez pomoi vojske, makar i privremeno
paraliu dejstvo NOP-a. Mada rezultati borbe u Bakoj nisu
bili spektakularni, otpor je bio dovoljno snaan da pobrka
dugorone okupatorske ciljeve. Ta injenica je iskusnim
hortijevskim vlastima bila svakodnevno sve jasnija. To je
dovelo do postepenog ali sve veeg angaovanja vojske u
borbi protiv narodnooslobodilakog pokreta, kao to smo to
izneli u prethodnim glavama. Tamo smo, takoe, ukazali da
je niz autoritativnih linosti ili meroavnih skupova pred
stavnika okupatorske vlasti raspravljao o preosetljivosti po
litike situacije u Bakoj, do te mere bremenite opasnou,
da najozbiljnije ugroava stvoreni poredak. Veina tih li
nosti i skupova, u predlogu mera radi otklanjanja opasnosti,
navodi i potrebu sprovoenja racija irih razmera.12
10 Zbornik dokumenata NOR, tom I, knj. 17, 4243. Pored
toga i str. 2041; Horthy Mikls titkos iratai (Poverljivi spisi
Mikloa Hortija), Budimpeta 1962, 313.
11 Isto.
12 Videti: MSRV AO 8567 Original zapisnika sa sastan
ka niza linosti odgovornih za bezbednost Novog Sada koji je
odran 7. X 1941; dr J. M i r n i , Sistem prekog suenja, 8 1 ;
MSRV AO 19875 M K III F 19/2849 Izvetaj politikog odeljenja ministru unutranjih poslova od 8. XI 1941.

674

ak i u vreme kada se, pred kraj 1941, narodnooslobodilaki pokret u Bakoj naao u izrazitoj defanzivi, to nije
moglo promai budnoj panji okupatorskih organa bezbednosti, ocene o stanju u Bakoj i mere koje su predlagane
za izmenu tog stanja nisu se menjale.
Jo jedna injenica je okupatorskim vlastima, nadahnutim kontrarevolucionarnim i antikomunistikim duhom,
morala pasti u oi. Naime, da svi predstavnici starih, buroaskih jugoslovenskih partija stoje na oportunistikim, pasivistikim pozicijama. Da, naprotiv, narodnooslobodilaki
pokret predvode komunisti i da, stoga, svojom unutarnjom,
objektivnom logikom on mora dovesti do krupnih, revoluci
onarnih promena i preobraaja. Da bi se taj pokret uni
tio, jer je mogao uticati i na unutarnje procese u samoj
Maarskoj, trebalo je zadati poraavajui udarac masovnoj
osnovi na kojoj je poivao i bez koje ne bi nita znaio.
Simptomatino je da su izvetaji koje su o stanju u
ovoj oblasti i o aktivnosti komunista poslednjih meseci prve
godine okupacije Bake slali Geza Batori, ula Zombori,
Peter Fernbah i r Laslo Deak komandantu 5. andarmerijskog okruga u Segedinu, pukovniku Vilmou eleiju (Selleyi Vilmos), te Glavnoj provincijskoj kapetaniji u Budim
peti, ministru unutranjih poslova, Centru za zatitu dr
ave kao i defanzivnom odeljenju Ministarstva unutranjih
poslova bili pesimistiki, ali i puni tendencioznog preu
veliavanja. Sa pribliavanjem 1942. godine u tim izvetajima sve se vie podvlai opasnost od izbijanja ustanka u
Bakoj, i to na pravoslavni Boi. On bi bio podignut i
podstaknut iz Banata i u njemu bi ustanici izvrili pokolj
Maara i Nemaca u junoj Bakoj.13
C i l j tih i takvih izvetaja bio je da se kod viih dravnih
organa stvori predstava o predstojeem ustanku velikih razmera i o postojanju iroko razgranatih komunistikih or
ganizacija u junoj Bakoj, kako bi se stvorilo opravdanje
za brutalnu oruanu intervenciju veih oruanih snaga. Namera da se u budimpetanskim vrhovima stvori naelektri-

13
Magyarorszdg s a nisodik vilghboru, Budapest 1959,
424; MSRV AO 22047 Optunica protiv dr Lea Deaka i dr. od
20. X 1945. g.

675

sana, ratoborna, osvetnika atmosfera urodila je plodom.

Izvetaji su izazivali ogorenje zbog diverzantskih akcija i
to kako u reakcionarnoj javnosti, tako i kod najviih poli
tikih faktora u glavnom gradu Maarske. Javno miljenje,
osobito desnica, sve su vie i glasnije isticali zahtev da se
preduzmu energine akcije u junoj Bakoj.14
Sa zvanine strane, okupatorske vlasti ubacivale su razne
alarmantne vesti, koje su unosile nemir i nespokojstvo me
u stanovnitvo, pripremajui, na taj nain, preduslove i at
mosferu pogodnu za izvoenje a kasnije i pravdanje izvr
enih nedela. Tako su se, sa pribliavanjem kraja 1941. go
dine, sve ee uli glasovi: Srbi neto spremaju!; Srbi
spremaju pokolj Maara i Nemaca! i tome si., da bi se,
kao reakcija na ove vesti, sa pribliavanjem pravoslavnog
Boia sve ee pronosili glasovi o predstojeem crnom
i krvavom srpskom Boiu, o tome da ga Srbi nee slaviti
ve da e ga doekati u jendeku.15
Okupatori su, dakle, ubacivali ovinistike parole, mada
im politika linija narodnooslobodilakog pokreta nije dava
la ni najmanjeg povoda za to.
Drugog januara 1942. godine kapetanija maarske kr.
policije u Novom Sadu poslala je cirkular br. 187/1941. pod
upanu Ba-bodroke upanije, Maarskoj kr. komtrapijunai u Novom Sadu, ispostavi maarskog kr. andarmerijskog
istranog odeljenja u Subotici i velikom upanu grada No
vog Sada.
Cirkular,
pod
naslovom
Poverljivi izvetaji
u vezi
sa srpskim pravoslavnim boinim praznicima, sastavljen
je na osnovu jednog poverljdvog pijunskog izvetaja o
810. decembra 1941. godine, u kome je registrovana navod
na izjava jednog seljaka iz Maradika u Sremu, data u No
vom Sadu: ekajte, Maari i Nemci, do srpskog Boia
potei e vaa krv. Nekoliko dana docnije poverljivi dou
nik uo je slian razgovor dvojice ljudi, od kojih je jedan
bio, navodno, jevrejskog izgleda. Poto upozorava na skori
datum pravoslavnog Boia i obiaje Srba da, za vreme tog

14
MSRV AO 8542 Zapisnik o sasluanju Ferenca Som
batheljdja od 6. IX 1946. god., 7.
15 MSRV AO 1938 Elaborat Pokrajinske komisije za ut
vrivanje zloina okupatora i njihovih pomagaa u Vojvodini,
III grupa masovnih zloina Racija; Zloini okupatora, 121123.

676

praznika, prireuju pucnjavu i lumpovanja, cirkular skree

panju na mogunost postojanja veze izmeu seljaka iz Maradika i pomenute dvojice, i to u smislu postojanja neke
organizacije. Iz Bako-bodroke upanije cirkular je upu
en sreskim naelnicima, a ovi su ga dalje presiedili optinama.16
Racija u ajkakoj
Izvetaji o sukobu u abaljskom ritu 4. januara 1942.
jo istoga dana upueni su i Komandi m.kr. andarmerijskog okruga u Segedinu, na osnovu kojih je njen komandant
Vilmo elei naredio koncentrisanje andarmerijskih snaga
u ablju. Istovremeno je uputio zahtev komandi 5. domo
branskog korpusa da uputi jae vojne snage na mesto suko
ba. Uostalom, evo kako ukratko izgleda hronologija koncentrisanja oruanih snaga u Zabiju tokom 4. januara. Toga
dana, u 18 asova d 35 minuta, prispeo je prvi izvetaj cent
ralne komande andarmerijskom isledniku u odeljenje opte
bezbednosti Ministarstva unutranjih poslova. Telefonski iz
vetaj, nakon netano prikazanog sukoba, sadri i ovo:

16 MSRV AO 22047; 9089 Cirkular od 2. odnosno 5. ja

nuara 1942, Zloini okupatora, 122; 8532 Originalni zapisnik
sa sastanka kod velikog upana Novog Sada dr Petera Fembaha
od 17. I 1942. na kome je veliki upan prisutnim predstavnicima
Srpstva dao informacije o dogaajima u Zabiju. U njima je,
izmeu ostalog, rekao i ovo: Meutim, kako meni, tako i osta
lim velikim upanima, jo pre nego to je iskrsnuo abaljski
sluaj, iz izvetaja organa bezbednosti bilo je poznato da se
za pravoslavni Boi moe oekivati neki, unapred nepoznati ali
verovatno komunistiki pokret veeg obima. Sledstveno tome,
organi bezbednosti su, zbog toga, sprovodili sve jau i budniju
kontrolnu akciju, emu se moe zahvaliti to je ova akcija, koja
je trebalo da bukne iznenada, buknula tri dana pre predvienog
roka tj. 4. januara, emu se ima zahvaliti da nije uzela ire
razmere.
U svom zapisniku Sombathelji je naveo da je poetkom
januara prisustvovao konferenciji zajedno sa ministrom unutra
njih poslova i ministrom narodne odbrane na kojoj je od
njega zahtevano uee vojnih snaga u ienju u junoj Bakoj,
poto su postojee andarmerijske snage bile nedovoljne. Dalje
navodi da je, kao povod traenja i slanja posluio dogaaj kod
Zabija. Smatrajui to kao tano, Z. Golubovi je tako naveo u
svom radu o raciji koji je objavljen pod naslovom Racije ja
nuara 1942. u junoj Bakoj, MS sveska 35/1963. Meutim, nak677

Na licu mesta nalaze se komandant odeljenja andar

merije iz Novog Sada, njegov naelnik taba i rukovodilac
istrane grupe sa andarmima. Na lice mesta stigao je iz
Novog Sada i jedan vod pograninih lovaca. Alarmirana
je oklopna jedinica u Senti, odakle su na lice mesta pristi
gla borna kola i tenkovi.. ,17
Komandant andarmerijskog okruga, koji je od poetka
operacije, po teritorijalnoj nadlenosti, bio na elu andarmcrijskih snaga, jedan sat kasnije javljao je jo detaljnije
o snagama koje su angaovane:
Nakon prijema izvetaja, Komanda segedinskog okru
ga naredila je da na lice mesta izau komandant odeljenja
i jedan vod andarma, i istovremeno naloila komandantu
odeljenja da zatrai i podrku od vojnih jedinica iz Novog
Sada. Nakon 'toga, na lice mesta upueni su jedan vod
pograninih lovaca i borna kola i tenkovi oklopne jedinice
iz Sente. Svi oni su, zajedno sa vodom andarmerije, na
lice mesta stigli oko 15 asova.
Komanda segedinskog okruga je, sem toga, u abalj
uputila jedan odred andarmerije iz Subotice, a u urug
jedan odred andarma iz Kikunhalaa. Oni su na lice
mesta mogli prispeti oko 17 asova.
Komanda korpusa u Segedinu obeala je svaku po
mo, prema razvoju situacije. Segedinski korpus je, u to
ku popodneva, takoe uputio na lice mesta dvoja borna ko
la i ona mogu tamo stii oko 18 asova.
Oficir deuran u odeljenju opte bezbednosti Ministar
stva unutranjih poslova je, u noi 4. januara, zabeleio po
red ostalog i ovo:
22.45 asova: Po nalogu gospodina savetnika Bencur-Irmeija (Benczur-rmssy), obavestio sam komandanta
andarmerijskog okruga pukovnika eleija da po naree
nju sa najvieg mesta protiv bandita koncentrie sve ras
poloive snage i da s banditima postupi nepotedno (pod
vukli autori). Primio k znanju pukovnik elei.1

nadna istraivanja pokazuju da se Sombathelji najverovatnije

prevario u datumu i da je pri tome imao u vidu sastanak u
istom sastavu ali 12. 1 1942.
17 MSRV AO 8542, 67; 12443, 6 i 18.
18 J. B u z a i , nav. delo, 3738.
19 Isto, 39.
678

Komandantu 5. domobranskog korpusa u Segedinu Fe

renc Sombathelji (Ferenc Szombathelyi), ef ma. kr. ge
neraltaba, po inu ger.eralpukovnik, povenio je da odredi
vojne snage i njihove komandante. Istovremeno je Sombat
helji
general-potpukovnika
Ferenca
Feketehalmi-Cajdnera
(Ferenc Feketehalmi-Czeydner), komandanta 5. domobran
skog korpusa imenovao za vrhovnog rukovodioca racije u
ajkakoj. U odsustvu Feketehalmija, koji je tada bio na od
moru, ali je ve sutradan po sukobu, tj. 5. januara 1942.
prekinuo, traene vojne snage odredili su zamenik koman
danta 5. domobranskog korpusa i naelnik taba. Prve oru
ane snage upuene su u abalj izmeu 46. januara, a za
tim izmeu 610. januara. Tako je formiran tzv. prvi oru
ani odred, koji je dejstvovao od 4 do 30. januara 1942. go
dine u sledeim mestima: abalj, urug, Gospoinci, ajka, Lok, Moorin, Vi lovo, Gardinovci, Titel i Stari Beej.
Za komandanta ovog odreda odreen je ve 4. januara pu
kovnik Laslo Deak (Dek Laszl), komandant 9. peadijskog
puka.2
Petog januara Sombathelji je odredio jedinstvenu ko
mandu za sve oruane snage, to je znailo da na odreenoj
teritoriji i na odreeno vreme vojni zapovednici preuzima
ju vodstvo i nad andarmerijom i policijom. Ovakvim merama pribegavalo se samo u izuzetnim sluajeviima, u sluajevi
20
MSRV AO 8551 Zapisnik o sasluanju Ferenca FeketehalmiCajdnera od 28. VIII 1946; 12443, 67, 910. U sastav
prvog oruanog odreda ule su sledee vojne i andarmerijske
jedinice: Novosadska andarmerijska kola, dve ete 16. bataljona pograninih lovaca, jedna eta biciklistikog bataljona, je
dan vod rene strae, sve iz Novog Sada, jedna izviaka eta,
jedna eta pionirskog bataljona (iz Segedina), dva oklopljena
automobila i dvoje bornih kola. Te oruane snage stigle su na
lice mesta do 5. januara. Izmeu 6. i 18. I Komanda 5. korpu
sa uputila je u abalj i okolinu jo dve streljake ete 1. bata
ljona 9. peadijskog puka, jednu mitraljesku etu, dva protivtenkovska i jedan telefonski vod, jednu streljaku etu 2.
bataljona 9. peadijskog puka, jednu streljaku etu, dva protivtenkovska voda 3. bataljona 6. peadijskog puka, 5. rnotorizovani vod. Od 25. I prekomandovan je u abalj i jedan bataIjon 20. peadijskog puka. Tokom racije povueno je na saradnju
i ljudstvo andarmerijske stanice u ablju i okolini, zatim andarmerijski islednici pod komandom and. potpukovnika Joefa Horkaija.
O
oruanim snagama koje su uestvovale u raciji govori
i dr J. M i r n i , Sistem jedinstvenog rukovodstva, 1 9 .

679

ma velikih opasnosti kao to su masovni drutveni pokreti,

pobune i si. Intervencija oruaniih snaga u ajkakoj smatrana
je ratnom operacijom pa su ak i izvetaji sa terena podnoeni
u istoj formi kao ,i oni sa Istonog fronta, tavie odluku
o ratnim operacijama doneo je sam regent Miklo Horti na
predlog Ferenca Sombathelja.31 Ti formalni momenti sami
po sebi pruaju reito svedoanstvo o znaaju koji se pri
davao operaciji i odgovornosti posrednih i neposrednih ue
snika u njoj. Sledeeg dana, tj. 6. januara, Sombathelji je
izdao nareenje da se odreena teritorija proisti i izvri
najenerginija odmazda. Ovu pismenim putem dzdatu zapo
vest Feketehalmi je u celini preneo komandantu prvog oru
anog odreda pukovniku Laslu Deaku, koji je ve sutradan
po sukobu doputovao u abalj, centar za rukovoenje raci
jom u ajkakoj. U ablju je zatekao Gezu Batorija, koman
danta svih andarma tokom racije, Ferenca Fotija (Ferenc
Fothy). opunomoenika 2. D. pod grupe ma. generaltaba
za voenje istrage protiv komunista u junom kraju, Vilmoa elei ja i Joefa Horkaiia. Na osinovu nareenja Ko
mande 5. korpusa kao i na osnovu informaciia i uputstava
dobiienib od pobrojanih linosti, Laslo Deak ie izdao pisme
nu naredbu komandantu ablja da optinu opkoli, sumnjive
Srbe i komuniste pronae ii uhapsi. U sluaiu opiranja ili
oruanog suprotstavljanja prilikom istrage, ienja teritoriia kao i hapenia sumniivih lica preporuen je najener
giniji postupak. Ova nareenja su se odnosila i na sva dru
ga mesta u kojima je bila predviena radia.22
Izvetavaiui 6. ianuara 1942. 5. domobranski korpus o
delatnosti svoje oruane grupe. Laslo Deak kao da istovre
meno saoptava masovnu smrtnu presudu izreenu stanov
nitvu aikake, koju e sprovesti niegove trupe. U tome
obavetenju izmeu ostalog nalazimo i ove redove: . . . Sta
novnitvo koje pomae partizane nije naisto s tim kako
smrtno ozbiljne posledice sada slede njegova dela i dalie:
... uopte se moe rei da ie vei deo stanovnika zlonameran,
balkanski, za koji ne bi bilo teta ako bi potpuno nestao...
Svi su sumnjivi zbog komunizma, simpatiu one koji ove
partizane opskrbljuju bazama, hranom itd. Sad e platiti
za to.23

21

MSRV AO 8542 12.

Isto; MSRV AO 8551; 12443, 9.
23 MSRV AO 12443, 54.

22

80

Meu liaiima koja su se 5. januara nali na terenu

ajkake bio je i veliki upan Bako-bodroke upanije dr
Leo Deak sa podupanom Erneom Bajaijiem (Ern Bajsai)
i sekretarom. Raspoloenje koje je vladalo u krugu prisutnih
oficira, od kojih smo jedan broij naveli, odisalo je ovinis
tikim ogorenjem prema Srbima uopte i jasno izraavanom
eljom da je ovo pogodan trenutak da se jednom za svagda,
obrauna sa etnicima i njihovim pomagaima.24 Odraz te
atmosfere nalazimo i u Situacionim izvetajima koji su
svakodnevno sastavljani u generaltabu na osnovu izvetaja
sa terena, u vidu sledeih reenica: Sada nam se prua pri
lika da se oslobodimo svih nepoeljnih elemenata a da prema
stanovnitvu statuiramo zastraujui primer, Na Srbe je
teror ostavio najbolji utisak oni su naviknuti na teror,
Do sada su nas smatrali slabim i nemonim, itavo srp
sko stanovnitvo podrava partizane, Ovaj kraj je besprimerno zaraen komunizmom, itd.25 Poto se upoznao sa si
tuacijom, veliki upan je jo istoga dana otputovao u Budim
petu i o svemu referisao ministru unutranjih poslova, Ferencu Kereste Fieru. Utisak koji je on poneo iz ablja bio
je da se tu radi o pokretu irokih razmera koji predstavlja
veliku opasnost po bezbednost poretka. To miljenje u pot
punosti su delili i ministar unutranjih poslova i zvanini
budimpetanski krugovi.26

24 Prema raspoloivim dokumentima stie se netaan uti

sak kao da maarske vlasti dugo nisu pravile razliku izmeu
komunista, nacionalista i etnika. Za njih kao da su to bili
samo sinonimi za sve one koji su bili protivnici postojeeg oku
patorskog poretka. Meutim, okupator je to namerno inio, na
roito u sluajevima kada je vrio atrocitete veih razmera (npr.
kod okupacije Bake i racije). Naime, poto je pojam partizana
i komuniste mogao biti povezan sa svim pripadnicima brojnih
naroda i narodnosti koji su iveli u Bakoj, to znai i Maari
ma, to se elelo prikazati da se ovde ne vodi borba protiv
partizana i komunista ve protiv srpskih nacionalista, etnika.
Dakle, protiv onih istih koji su u iredentistikoj propagandi u
Maarskoj izmeu dva svetska rata okrivljeni kao tobonji kriv
ci za mnoga, naroito socijalna zla koja su zadesila maarski
narod. U sluaju racije cilj je bio oigledan: podstai nacionali
zam i ovinizam kod ljudstva angaovanog u raciji, odnosno
pronai opravdanje pred sopstvenim narodom za poinjena
zverstva.
25 Dr J. M i r n i , Sistem jedinstvenog rukovodstva, 1 9 .
26 MSRV AO 8317 Zapisnik o sasluanju dr Lea Deaka
od 1. VII 1945.

681

U ajkakoj su masovna hapenja i ubistva izvrena u

vremenu od 4. do 19. januara i to na nain koji je bio isti u
svim mestima u kojima je racija odrana. Uhapene osobe su
najpre zatvarane u optinske prostorije, gde su bile izloene
razliitim oblicima maltretiranja, zverskim muenjima pa i
ubijanju na licu mesta. Oni, znatno brojnija, koji nisu tu ubi
jeni, u veernjim asovima, pod zatitom mraka, odvedeni su
na obalu Tise, tu su ubijeni i bacani pod led. Istu grobnicu
okupator je odredio i onima koje je poubijao u selu: i nji
hovi leevi bili su izneti na obalu Tise i baeni u reku. Oku
pator je, tako, odmah uklanjao tragove svojih masovnih zloi
na. Ostajao je samo sneg crven od krvi nevino poubijanih
rtava.27
Negde je nestrpljenje bilo toliko da su rtve ubijane u
prostorijama gde su bile pritvorene. Za ovo je naroito ka
rakteristian sluaj uruga. Koristei se navodnim pokua
jem pobune zatvorenika u jednom itnom magazinu, na
uhapene je otvorena mitraljeska vatra. Odmah potom zatektali su i mitraljezi u drugom magazinu. Istovremeno pou
bijani su zatvorenici u optini. rtve koje su preivele ovu
pucnjavu, po naredbi Lasla Deaka bile su poubijane. Njiho
vi leevi su, u toku noi, vojnim kamionima prebaeni do
Tise i baeni u nju.28
27 S obzirom na temu, nismo opisivali nain na koji je racija
izvoena. To se moe videti u Golubovievom navedenom radu
kao i u MSRV AO 12443; 1938.
28 Isto; MSRV AO, Zemaljska AK 1 Veliki upan Bako-bodroke upanije 19. V 1942. izvetava sreskog naelnika u
ablju da, povodom jednog izvetaja koji je primio iz uruga,
preduzme odgovarajue korake i da mu o rezultatima istih pod
nese izvetaj. Delovi iz izvetaja koji je Deak primio iz uruga
o stanju u optini glase: . . . To to su se januarski dogaaji
tako nesreno zavrili, sem vojnih razloga koje ne poznajem,
rezultat je gore iznetih nesrenih prilika (odnosi se na rukovod
stvo optine). U ovakvim traginim vremenima na elu optine
stajali su, s jedne strane, dva gospodina tek dola u urug, jedan
glavni beienik a drugi komandant milicije, a nije bio ni vojnik,
s druge strane beskarakterni graanski elementi. Tako je uruka optinska kua postala klanica gde su velikom broju nevi
nih levom odrubili glavu. No sv. Vartolomeja je maji kaalj
prema ovome. U urugu ni jedan Srbin nije pokrenuo ni mali
prst. Da je u ritu bilo gadova, meu njima i Curuana, prizna
jem. Da su ih uruani pomagali, dozvoljavam. Ali da je naj
vei deo poklanih bio nevin, u to sam ubeen. Nedelju dana su
istraivali, ispitivali (odnosi se na formalnu istragu o krivcima
za raciju, koju su okupatorske vlasti povele aprilajuna 1942.

682

Komisija za ispitivanje zloina okupatora i njihovih po

magaa u Vojvodini prikupila je detaljan materijal o golgoti naroda ajkake tokom racije. Meutim, ovom prilikom
elimo da citiramo delove izvetaj a dvojice svedoka iz redo
va neprijateljske faistike obavetajne slube.
Prvi je izvetaj nemakog obavetajca, od 7. marta 1942,
Ministarstvu spoljnih poslova u Berlinu o pokolju u urugu.
U poetku se govori o vestima koje su, poslepodne 4. janua
ra, dospele u urug. One su govorile o abaljskom sukobu,
i o tome da je andarmerijska stanica zatraila pojaanje.
Ono je stiglo istoga dana u jaini od dvoja oklopna kola i oko
40-50 ljudi u tri kamiona... Uvee istoga dana stoji da
lje u izvetaju maarsko stanovnitvo naoruano je od vlas
ti. U toku noi uhapeni su imuni Srbi i intelektualci od
naoruanih graana... u optini pobijeni iste veeri... i
baeni u Tisu. Idueg dana nastavljeno je ubijanje i streljanje. Drugog dana doli su na red imuni seljaci, koji su sa
elom porodicom pobijeni... strpani su u itne magazine i
zbog navodnog pokuaja bekstva poubijam i baeni u Tisu.
U toku ove akcije ubijeno je ukupno 2.000 lica, meu
kojima oko 40 Jevreja. Time su ubijeni skoro svi Jevreji
u urugu sem nekoliko ena. Od Srba poglavito su ubijani
inteligencija, imuniji seljaci i zanatlije zajedno sa ena
ma i decom.
Moj utisak o tom izboru je da su ljudi koji su izvrili
tu akciju, naroito izabrali imune, koje su zajedno sa
porodicom ubijali, kako bi prisvojili njihova imanja. U ku
ama iz ikojih su stanovnici prisilno odvedeni, vrene su
odmah sistematske pljake. U drugim kuama vrena je
i vri se jo i sada pljaka vrednosnih stvari, ita itd.
Te pljake vrila je maarska rulja, kao i vojska i
andarmerija. U radnjama, kafanama, mesarnicama odmah
su postavljeni Maari.25

primedba autora). Zato nisu donosili presude na osnovu

ovih istraga? Onda bismo mogli biti mirni i mi Maari u koji
ma ima potenja, a mirni bi bili i Srbi. Ali ovako, da su i kolska
deca htela da nas pokolju, ne mogu da razumem. Ni drugi! Ra
zume i u samo oni koji ne razmiljaju, samo mrze i od tueg
hoe da se ogazde...
29
Zbornik dokumenata NOR, tom I, knj. 17, 4546; MSRV
AO 23410, 80 Elaborat Pokrajinske komisije za utvrivanje
zloina okupatora i njihovih pomagaa u Vojvodini, Zloini pro
tiv Jevreja. Tu se navodi da su u urugu poubijani svi Jevreji,
kojih je bilo 100.
683

Drugi izvetaj potie od jednog budimpetanskog detek

tiva, i upuen je 17. januara Ministarstvu unutranjih poslo
va. Detektiv je, pored ostalog, javljao:
Ignoriui ove zakonske propise razni neodgovorni ele
menti poinili su niz oiglednih zloupotreba, koje jo uvek
ine. Optine su od maarskih i nemakih graana organizovale narodnu strau kojoj su u prvom redu pristupile
ve ranije kanjavane osobe i pojedinci skloni kriminalu,
pri emu su pre svega imali u vidu linu materijalnu ko
rist. ..
Rezultat ovih mera ogleda se u potpunom istrebljenju
srpske inteligencije, vienijih posednika, trgovaca i njiho
vih ena i dece naroito u ablju, urugu, urevu i
Gospoincima koji su baeni pod led zamrznute Tise
udaljene oko 12 km od tih mesta. Samo u optini abalj
pobijeno je oko 1.000 graana. Takozvana Glavna ulica,
sada Ul. Mikloa Hortija, potpuno je opustela jer su svi
njeni itelji bez izuzetka oterani i pobijeni.
injenica je da o nestalim licima niko nita ne zna, o
njihovom mestu boravka ne postoje podaci, a po tvrenju
sauesnika u njihovoj likvidaciji, svi se oni nalaze pod le
dom Tise.
ienje koje je poelo u ablju, prenelo se i na ostala
mesta u srezu, i sigurno je da se sline stvari deavaju i u
titelskom srezu. Sve to poslednjih dana ima za posledicu
masovno bekstvo stanovnika Bake u glavni grad i ostale
gradove u provinciji.
U selima gospodare uas i strah, niko se ne usuuje
da izae na ulicu a i samo maarsko stanovnitvo strepi
od daljih dogaaja i moguih posledica.30
Karakteristino je i razumljivo to ni jedan od dva iz
vetaja ne spominje ulogu vojske, andarmerije i policije u
poinjenim ubistvima.
Teko je verovati da e se ikad utvrditi taan broj onih
koji su izgubili ivote u raciji. Zato i naglaavamo da su po
daci nepotpuni. Prema njima, broj rtava je bio u Vilovu 66,
30
J. B u z a i , nav. delo, 4445. U prvi mah ovaj izvetaj
daje utisak da se krivica za dogaaje u raciji eli da prebaci i
stvarno svaljuje na domae maarsko pa i nemako stanovnit
vo. Meutim, paljivo prouavanje navodi na suprotan zaklju
ak. Vidi se da je u pitanju mali broj deklasiranih elemenata
koji bi teko mogli sami izvriti toliko ubijanja i u vreme kada
vojska dri svu vlast u svojim rukama. Izvetaj takoe ukazuje
da od daljih dogaaja strepi i maarsko stanovnitvo. Na kraju,
nije se moglo ni oekivati da civilno lice javlja o akcijama vojske.

684

Gardinovcima 32, Gospoincima 74, urevu 210, ablju 629,

Loku 48, Moorinu 195, Temeninu 44,31 Titelu 51, urugu 883,
ajkau 26, Donjem i Gornjem Kovilju 2. Ukupno 2.260 oso
ba. Od toga broja p ; nacionalnosti 2.140 Srba, 105 Jevreja32,
13 Rusina, 1 Hrvat i . Maar. Po polu i starosti 1.575 muka
raca, 407 ena, 86 dece ispod 12 godina i 192 osobe iznad 60
godina starosti.33
to se tie podataka o nacionalnom sastavu rtava, is
tiemo da je navedeni broj zvanino priznat i iznet od strane
okupatorskih maarskih vlasti. To kao i injenica da su ubi
jani ljudi, ene, starci, starice i deca, jasno ukazuje na karak
ter i ciljeve racije na ovinistiki, protusrpski i protujevrejski karakter koji ju je inspirisao, na nameru da se izvri
genocid nad autohtonim stanovnitvom itavog jednog kraja.
Ve smo spomenuli detektivski izvetaj upuen Minis
tarstvu unutranjih poslova, riz kojeg se jasno videlo ta se
u stvari deava u ajkakoj. Meutim, to nije bio i jedini iz
vor informacija o stravinim, u istoriji retko zabeleenim
grozotama koje su se deavale pod firmom ienja, o ko
jima su, bez ikakve sumnje, bili obaveteni najvii politiki
i vojni rukovodioci u Hortijevoij Maarskoj, efu general
taba Sombatheljiju, skrenuo je panju na uasna zverstva
u selima ajkake i vojni sudija, pukovnik Joef Babo, i to
u nekoliko mahova ak i pismenim putem. Na poziv i zahtev
Sombatheljija, Feketehalmi-Cajdner je referisao o situaciji
u ajkakoj ne samo njemu, nego i predsedniku vlade Laslu
Bardoiju kao i ministru vojske i ministru unutranjih po
slova.34
31 MSRV AO 9840 i 23410 Racija nije odrana u Temerinu, mestu naseljenom gotovo iskljuivo Maarima. Meutim, na
dan 9. I 1942. svi Jevreji iz Temerina skupljeni su u optinu
a odatle odvedeni u abalj gde su poubijani i baeni u Tisu.
Interesantno je da su svi oni krajem aprila 1941. godine, nepo
sredno posle ulaska okupatora, bili prebaeni u Srbiju odakle
su se postepeno, sa lanim ispravama, vratili nazad u Temerin.
Neki od temerinskih Jevreja, koji se tada nisu nalazili u mestu,
telegramima su pozvani i naknadno poubijani.
32 Podaci koje ovde iznosimo razlikuju se od podataka iz
23410. Naime, u Elaboratu stoji da je u urugu poubijano svih
100 Jevreja, u Titelu 35 od 36, u ablju 28 od 29 i u Temerinu
37. To ukupno iznosi 190.
33 MSRV AO 12443, 12, 1517, J. B u z a i, nav. delo, 80,
dat je tabelarni pregled rtava po mestima, polu, starosti i na
cionalnosti.
34 J. B u z a i, nav. delo, 4546.

685

Uopte nije bitno kako je Feketehalmi prikazao nadle

nima u Budimpeti dogaaje o kojima je stekao i sopstveni
utisak, jer je ve 6. januara otputovao u abalj, i kako se
pravdao i branio od optubi za masakr koji su vrile njegove
oruane snage. A masovni pokolj je toliko bio uoljiv u dzvetajima koji su slati sa bojita da nije trebalo ni mnogo
logike ni pronicljivosti da se on shvati i da se uoi gola i
njenica o masovnom klanju stanovnitva u ajkakoj. Tako,
na primer, izvetaj od 5. januara govori o 12 poginulih ko
munista, u izvetaju od estog taj se broj penje na 60-70
ubijenih ustanika, 8. januara javlja se da na strani etnika
ima vie stotina mrtvih, a u izvetaju od desetog kae se:
Nai dosadanji gubici su 11 mrtvih, (poginuli prvog i dru
gog dana sukoba primedba autora). Do sada je likvidira
no oko 1.100 pripadnika etnikih bandi. U toku je likvidaci
ja 2.000 zarobljenih etnika.35 udnog li ratovanja u kojem
neprijatelj trpi ogromne gubitke a sopstvenim vojnici
ma ni kosa da nestane sa glave! Oigledno je bilo da se u
Budimpeti preutno dala saglasnost sa razvojem dogaaja
tj. sa masovnim ubijanjem. Naredni dogaaji to i potvruju.
Odluka u proirenju racije na Novi Sad i okolinu
Proces nezakonitog ubijanja u ajkakoj uveliko je bio
u toku kada je u Budimpeti 12. januara 1942. godine odran
sastanak posveen pitanju preduzimanja daljih akcija istog
smisla. Savetovanju su, pored ministra unutranjih poslova
Ferenca Kereste-Fiera prisustvovali ministar narodne od
brane Karolj Barta i et generaltaba Ferenc Sombathelji.
Na osnovu izvetaja Feketehalmija-Cajdnera o raciji i o to
me da su se razbijeni partizani i sumnjivi elementi iz ajkake, navodno, sklonili u Novi Sad, doneta je zajednika od
luka o proirenju racije na nove teritorije. Centralno mesto
u njoj zauzeo je Novi Sad.36
Dvanaesti januar kao datum odravanja sastanka zaslu
uje da se posebno podvue, jer je posle racije postojala
tendencija, ne samo neposrednih aktera u tim dogaajima
ve i maarske vlade, da se odgovornost za teritorijalno pro
irenje i produenje racije prebaci na druga lica. Pri tome
35 Isto, 4243. Ovde se nije radilo ni o kakvim etnicima,
tavie ni komunistima. U pitanju je bilo nevino i goloruko sta
novnitvo ajkake.
36 MSRV AO 12443, 18; J. B u z a i , nav. delo, 51.

se mislilo na gradske vlasti u Novom Sadu, pre svega na ve

likog upana dr Petera Fernbaha. Veliki upan je zaista upu
tio memorandum predsedniku vlade i ministru unutranjih
poslova traei poj r. in je u brahijalnoj sili kako bi se mogla
spreiti aktivnost subverzivnih elemenata u gradu, koji su,
tvrdilo se, imali veze sa ajkakom, i kako bi se jednom
generalnom racijom mogli istovremeno obuhvatiti svi sum
njivi elementi. O tome je Fernbah obavestio i takozvane
predstavnike novosadskog Srpstva na zajednikom sastan
ku od 17. januara 1942. do koga je, kako je on tvrdio,
dolo na njihov zahtev, a sa eljom da se, toboe, informiu
o dogaajima u ablju. Meutim, treba istai da je ovaj zah
tev veliki upan uputio 13. januara 1942, dakle tek sutradan
poto je odluka o proirenju racije doneta. Ostaje da se na
gaa da se ova dva datuma moda sluajno nisu podudarila
ili da je, pak, veliki upan zakasnio 24 sata u izvrenju dobijenog zadatka da inscenira kakvu-takvu inicijativu odozdo
radi odravanja racije i u Novom Sadu.37
Na osnovu dogovora od 12. januara 1942. i uz odobrenje
dr Lasla Bardodja (Lszlo Brdossy), tadanjeg predsenika
vlade, Sombathelji je 15. januara 1942. izdao sledee nare
enje:
U vezi sa srpskim etnikim komunistikim neredima
u Bakoj, na molbu gospodina ministra unutranjih poslo
va, nareujem:
1)
Tokom ienja imaju se primeniti najenerginije
mere i kazne, ali treba paziti na to da se ne dese velike
nepravde. Neka akcija ienja i odmazde ne pree u bez
razlonu svirepost i krvoprolie. Zbog toga se u odmaz37 MSRV AO 12443, 18; 1938, 133; 8532. Na primedbu jed
nog od prisutnih iz tzv. delegacije Srpstva: Nemojte smatrati
da mi branimo prevratnike. Ba suprotno!, Fernbah je dodao:
Prirodno. Gospoda su zato dola ovamo, jer su videla da neto
n i j e u rodu i ele svoju imovinu i svoju linost da zatite od
takvih nevolja kakva je bila abaljska. Zato trae od mene preduzimanje preventivnih mera, da bi se subverzivni elementi spreili u svojoj aktivnosti... Izneu ovaj zahtev u utorak (20. ja
nuara primedba autora) prepodne u Ministarstvu unutranjih
poslova. Sutradan, tj. 18. januara, odran je sastanak u istom
sastavu, ali, za razliku od prethodnog, gde su obe strane po
stavljale pitanja i odgovarale, ovaj sastanak se sveo na monolog
velikog upana u kome je potencirao opasnost od boljevizma,
koji e u sluaju pobede, podjednako ugroziti i njega i prisutne.
Jo istog dana, tj. 18. I 1942, Fernbah je zapisnike sa oba sastan
ka uputio predsedniku vlade. MSRV AO 14/33.
687

di ukoliko je to mogue ima praviti razlika izmeu

Srba koji ve od ranije tu stanuju i onih koji su doseljeni
u Baku za vreme srpske vladavine. (Misli se na period
stare Jugoslavije primedba autora).
2) Komandanti oruane snage na podruju njihove ak
cije imaju postupati bezuslovno u saradnji sa upravnim
vlastima.
3) Podruje akcije oruane snage (ienje) proirujem
na sledee teritorije: teritoriju ogranienu St. I3eejom, Srbobranom, Paievom, Petrovcem, Gajdobrom, Tovarievom (sve ukljuivo), Palankom, Dunavom i Tisom (uklju
ivi i Novi Sad).38

Neposredne pripreme za raciju i racija u Novom Sadu

Pored navedenog pismenog nareenja, Sombathelji je i
u usmenom razgovoru podvukao neke delove svoje naredbe
Feketehalmiju, koga je i dalje zadrao na poloaju vrhovnog
komandanta iracije. Na osnovu ovoga, a u okvtiru priprema
za raciju na proirenoj teritoriji, Feketehalmi je 18. januara
izdao nareenje koje u 7. tacci, u vezi sa optim dranjem
oruanih snaga, preporuuje:
a) tokom ienja treba upotrebljavati najenerginije
mere i odmazdu;
b) upadljive nepravde treba izbegavati;
c) ukoliko je to mogue, treba praviti razliku izmeu
onih Srba koji ve od ranije stanuju ovde i onih koji su
se naselili na teritoriju Bake za vreme srpske vladavine;
d) komandanti oruane sile imaju da postupaju u spo
razumu sa upravnim vlastima tamo gde je to omogueno
njihovom bezuslovnom odanou dravi i bezuslovnom poverljivou u maarskom nacionalnom pogledu;
e) partizane koji su tokom oruanog ustanka u Bakoj
pali u borbi ili ubijeni, treba sahraniti uz uee vlasti.
matice umrlih, poginulih i nestalih osoba (i kod onih koji
su do sada nestali i sahranjeni) treba kao okolnost smrti
navesti izraz: ubijen tokom komunistikog oruanog us
tanka. Ovaj postupak je potreban zbog toga da bi se,
na osnovu njega, mogao poeti postupak radi oduzimanja
imovine.39

38 MSRV AO 12443, 18 Uz odgovarajui dopis, ovu na

redbu je Sombathelji uputio i ministru vojske i ministru unu
tranjih poslova.
39 MSRV AO 12443, 19.

688

Istog dana kada je izdao ovo nareenje, tj. 18. januara

1942, Feketehalmi je lino sastavio dosta opirnu naredbu o
izvrenju akcije ienja u gradovima ii veim optinama, ko
ja se, prema tome, odnosila i na Novi Sad. Uglavnom na os
novu nje izdate su odgovarajue naredbe i objave komanda
nta racije u Novom Sadu, a izvedena je i sama racija u
gradu.40
Kao to smo pomenuli, na teritorija ajkake raciju je
izvodio tzv. prvi oruani odred, dok je za proeljavanje
novih teritorija formiran drugi oruani odred. Svoje dejstvo
on je imao poeti racijom 21. januara u Novom Sadu a, po
njenom zavretku 23. januara, u ostalim mestima obuhvae
nim odlukom o proirenju racije. Za komandanta drugog
oruanog odreda imenovan je pukovnik Joef Grai (Jzsef
Grassy), dotadanji komandant 15. brigade u Somboru.41
O
svojoj odluci da sa uim tabom izae u Novi Sad
radi linog rukovoenja akcijom ienja, Feketehalmi je 18.
januara upoznao efa generaltaba. Zatim je 19. januara
otputovao u Srbobran i tamo odrao savetovanje sa svojim
komandantima. Prisutni su bili, pored Feketahalmija, i Jo
ef Grai, Laslo Deaik, potpukovnik Miklo Ee (Mikls Ess),
generaltabni potpukovnik Oskar Litomerinski (Oszkr Littomerinszki)
i
generaltabni
potpukovnik
Karolj
Vavari
(Kroly Vasvry). Na savetovanju je Feketehalmi poverio
Graiju izvrenje racije u Novom Sadu, upoznao ga sa pla
nom ove akcije kao i svojim nareenjima koje je izdao u
vezi s njom. Uee Lasla Deaka na ovom savetovanju bilo
je poeljno zbog njegovog iskustva koje je stekao tokom iz
voenja racije u ajkakoj, a koje je trebalo da prenese pri
40

Isto; 1921.
Isto, 7; MSRV AO 1938, 153154 i 233234 Snage ko
je su uzele uee u raciji; 8565 Zapisnik o sasluanju Joefa
Graija od marta 1946. godine. U sastav drugog oruanog od
reda uli su delovi 16. bataljona pograninih lovaca, 1. i 2. bataIjona 20. peadijskog puka i 5. bataljon 5. pionirskog puka iz
Segedina, biciklistiki bataljon (bez jedne ete), rena straa i
vazduhoplovno odeljenje iz Novog Sada, 5. anani tabor, an
darmerija 5. segedinskog okruga i Zandarmerijska kola iz Seksarda na elu sa Martonom Zeldijem. Ovaj andarmerijski po
runik, koji je doao sa svojih 40 andarma, iako jedva 30 go
dina star, ali po svojim svirepostima nadaleko uven, predstavlja
jednu od najmranijih figura novosadske racije. On je doputovao
u Novi Sad sa posebnim ovlaenjima ministra vojske, a svoje
odabrane momke je vodio sa sobom uvek kada je iao na izvr
enje specijalnih zadataka.
41

689

sutnima. tavie, Graiju je preporueno da u Novom Sadu

primeni uspean nain ienja kojim se koristio i koman
dant prvog oruanog odreda.42
Po naputanju Srbobrana Grai je, jo istoga dana, pre
ko Sombora, doputovao u Novi Sad i, kasno uvee, odrao
raport sa komandantima trupa koje su sainjavale oruanu
silu, zatim sa ulom Zomborijem, Joefom Talijanom, poli
cijskim viim inspektorom, kao i komandantima andarme-

Objava da e se odrati racija u Novom Sadu

rijskih trupa odnosno andar meri jskih istranih organa; G
za Batori, andarmerijski potpukovnik Lajo Gal (Lajo Gal),
Ferenc Foti i Joef Horkai. Prisutnima, njih ukupno oko 40,

42

690

MSRV

AO 12443, 2223; 1938, 137138.

Grai je prilikom razgovora o pojedinostima racije posebno

naglasio da u Novom Sadu ne namerava da odri propisnu
raciju, ve da grad eli da temeljno proisti i to na osnovu
rezultata koje je postigla oruana sila pod komandom Lasla
Deaka. Izrada tehnikog plana za izvoenje racije poverena
je na kraju raporta Lajou Galu i Joefu Talijanu.43
Na osnovu od njih pripremljenog plana racije, Grai je
20. januara 1942. izdao pismenu zapovest oruanoj sili, u
skladu sa naredbom Feketehalmija od 18. januara. Ovom na
redbom Grai je do u detalje predvideo sve to je bilo po
trebno za organizovanje i sprovoenje racije. U vezi s njom
naroito treba istai nekoliko stvari: a) da je poetak racije
bio odreen za 21. januar s tim da se zavri na dan 23. janu
ara 1942; b) odreene su sve vojne jedinice koje su imale da
vre raciju kao i njihovi zadaci: Prilikom sprovoenja raci
je stajalo je u naredbi zatvoriu grad jedinicama ko
je su prekomandovane iz stranih garnizona, kao spoljnim
kordonom. U isto vreme jedinice garnizona, naslanjajui se
na spoljni kordon, zaokruie pojedine delove grada, te e
zatim istranim patrolama sastavljenim od jedinica andar
merije i policije, pojaanim vojskom, izvriti raciju...; v)
odreeni su sastav i zadaci istranih patrola, patrola za sku
pljanje i patrola za sprovoenje; g) nareeno formiranje od
bora za legitimisanje, tzv. legitimacioni odbor itd.44
Prilazei realizaciji plana racije, iji su tvorci hili L. Gal
i J. Talijan, formirano je 240 istranih patrola, od kojih 150
andarmerijskih i 90 policijskih. Jedna patrola sastojala se
od dva andarma ili policajca kojima su bila pridodata dva
Mi tri vojnika. Voa patrole bio je andarm ili policajac,
dok su vojnici sluili kao obezbeenje. Zadatak istranih pa
trola bio je pretres kua i legitimisanje ukuana u cilju pro
nalaenja sumnjivih lica. U rukama voe patrole nalazila se
i sudbina legitimisanih, jer je on odreivao da li e neko lice
biti uhapeno ili ne. Osobe koje bi bile liene slobode, sa
kratkom belekom koja je sadrala ime uhapenog i razlog
hapenja, predavane su tzv. patrolama za sakupljanje. Ove
su, pak, uhapene koncentrisale na jednom unapred odree
nom mestu, gde bi ih, zajedno sa belekama, prihvatile pa
trole za sprovoenje i privodile strai koja se nalazila pri
odboru za legitimisanje, gde se nalazilo i komandno mesto
rukovodioca racije u Novom Sadu Graija. Komandu i kon
43
44

Isto.
MSRV AO 12443, 2325.

691

trolu nad pojedinim grupama patrola (koje su bile podeljene

u grupe) vrio je andarmerijski odnosno policijski oficir.
Nad prvima je vrhovni nadzor imao Lajo Gal, a nad dru
gima Joef Talijan.
Dan uoi poetka racije, tj. 20. januara 1942. uvee, poz
vao je Lajo Gal sve komandante grupa patrola, koji su ima
li
da kontroliu rad andarmerijskih patrola. Prenosei im
uputstva koja je primio na prethodnim sastancima sa Graijem, Gal je prisutnima naglasio da se u Novom Sadu nee
odrati propisna racija, nego se ima sprovesti izriito i
enje. Da bi ovim reima dao to vei znaaj, on je naglasio
da je to ne samo elja ve i zapovest viih vlasti. Kako je ovaj
zahtev praktino znaio slobodnu upotrebu oruja, neki od
prisutnih su zatraili izdavanje pismene naredbe u tom du
hu. Gal je u odgovoru na ovaj zahtev ponovo podvukao da je
nareenje dobij eno odgore i da se takva zapovest ne izdaje
pismeno. Prisutni su prihvatili to objanjenje.40
Dvadesetog januara poslepodne doputovao je u Novi
Sad sa svojim uim tabom i Feketehalmi, da bi lino ruko
vodio racijom na terenu. Istoga dana uvee prekinute su sve
telefonske veze ukljuujui i linije najviih gradskih funkcionera. Jedino je putem teleprintera odravana direktna veza
izmeu Feketehalmija i efa generaltaba, Sombatheljija.47
Jedinice koje su ulazile u sastav garnizona bile su dopre
mljene u Novi Sad do 20. januara uvee. U toku noi 20/21.
januara oruane snage koje su sainjavale spoljni kordon
blokirale su grad.
Prvog dana racije, u ranim jutarnjim asovima, Lajo Gal
je andarmerijskim oficirima, komandantima grupa patrola,
zajedno sa popisom ulica dao i pismena uputstva o dunos
tima njihovih patrola. U isto vreme je Joef Talijan predao
odgovarajua uputstva policijsikim oficirima, komandantima
grupa policijskih patrola.48
Trei dogaaj kojim je poeo ovaj dan bile su crvene
plakate dzlepljene po zidovima kua. Objava (Hiirdetmny)
pisana na srpskohrvatskom i maarskom jeziku, obavetavala je graanstvo da je u gradu poela racija. U njoj je do
slovce pisalo:
45 Isto, 2527; 8570 Zapisnik o sasluanju Lajoa Gala
od 20. VIII 1946.
46 MSRV AO 12443, 2728.
47 MSRV AO 1938; 12443, 28; J. B u z a i, nav. delo, 54.
48 MSRV AO 12443, 28.

692

Upozoravam graanstvo grada (optine) da se za vreme sprovoenja racije od strane organa unutranje bezbednosti i organa opte bezbednosti strogo pridravaju sledeih nareenja:
1) Za vreme racije privatna svojina ostae nepovreena. Prijave 'krae i nasilja bie ispitane na licu mesta, a
krivci e biti stavljeni pod preki sud.
2) Zabranjujem svaki suvini saobraaj na ulici. Na
ulici mogu da se kreu samo slubenici javne uprave, rad
nici dravnih preduzea i nametenici trgovina namirnica
ma. Ovi moraju stalno nositi sa sobom odgovarajue is
prave. Ostali graani mogu na ulici da se zadravaju sa
mo izmeu 8 i 18 asova i to iskljuivo u cilju obavljanja
najnunijih poslova (na primer, radi kupovine namirnica).
Zaustavljanje na ulici i okupljanje vie od dva lica, odnos
no prelaenje ulicom u grupi, zabranjeno je. Prolaz ulicom
dozvoljen je samo peice, samo hodom i samo sredinom
kolovoza.
3) eleznicom moe da putuje samo onaj ko je u sta
nju da dokae neodloni razlog putovanja (na primer, smr
tni sluaj lana najue rodbine itd.).
4) U grad (optinu) spolja niko ne moe da ue. Izu
zetak predstavljaju kola sa namirnicama i ogrevom, koja
e za izlazak iz grada (optine) dobiti posebne isprave.
5) Sve trgovine moraju biti zatvorene. Izuzetak ine
trgovine namirnicama koje mogu biti otvorene izmeu 8
i 18 asova.
6) Vlasnik (nastojnik) svake zgrade, vlasnik trgovine
ili lan njegove porodice, u svakom trenutku moraju se
staviti na raspoloenje nadlenim organima.
7) Zabranjujem svaki autobuski, automobilski i kolski,
kao i potanski saobraaj.
8) Sluanje radio-aparata zabranjeno je.
9) Privatni telefonski saobraaj obustavlja se.
10) Zabranjuje se toenje i potronja alkohola.
11) Sva javna mesta za zabavu, kao to su: bioskopi,
pozorita, poslastiamice, kafane, itd., bie zatvorena. Izu
zetak su restorani koji mogu biti otvoreni od 8 do 20 aso
va. Meutim, zadravanje u restoranima ograniava se sa
mo na vreme potrebno radi obedovanja.
12) Sve crkve, kapele i bogomolje moraju biti stalno
zatvorene. Zvoniti je zabranjeno.
13) Svi oblici drutvenog ivota, posete klubovima i si.,
obustavljaju se.
14) Svi oblici okupljanja dakle i u privatnim stano
vima- zabranjeni su.
69.3

15) Prozori preko celog dana moraju biti zatvoreni i

prekriveni zavesama.
16) Sva ulazna virata zgrada moraju biti zakljuana i
danju i nou. Slubenim organima koji uestvuju u raciji,
na njihov zahtev, kapije moraju biti otvorene. Putanje
stranih osoba u kuu strogo je zabranjeno.
17) Prisustvo stranih lica u kuama (privatnim stano
vima, podrumima, tavanima, skladitima trgovinama, fabri
kama, itd.) tolerisati (skrivati), najstroe je zabranjeno.
Takva lica treba predati slubenim organima. Za ovo su
odgovorni kuevlasnici, nastojnici i drugi.
18) Oruje, municija i eksplozivni materijal mora se
neizostavno predati. Prema licima koja skrivaju oruje
municiju i eksplozivni materijal biu neumoljiv.
19) Prekritelje mojih gore navedenih nareenja pozvau na najstrou odgovornost.
Domobranska komanda mesta49
Istoga dana zajedno sa objavom izlepljena je i Naredba
(Rendelet) sledee sadrine:
U vezi sa racijom koja je u toku nareujem sledee:
1. Ko bez dozvole dri ili sakriva kod sebe ili u svome
stanu (stan, kua,bata itd.) oruje, municiju i eksploziv,
2. ko bez prijave vlasti dri, tolerie ili sakriva u svo
me mestu stanovanja stranu osobu,
neka to odmah prijavi vlastima, jer e u protivnom
biti stavljen pred vojni sud i u sluaju krivice kanjen
smru.
Isto e se postupiti i prema onome ko samo zna da
se kod nekog nalazi oruje, municija itd. ili strana osoba
i to vlastima odmah ne prijavi.
Komandant mesta.50
Odredbe sadrane u pojedinim
i u naredbi mnogi graani upoznali
ili. To nije nikakvo udo kada se
odravanje racije iznenadilo i kada

takama objave o raciji

su tek poto su ih prekr
zna da je veinu graana
je uoljiv paradoks izme

49 MSRV AO 18804 Original Hirdetmny-a na maar

skom jeziku. Objavu je sastavio Joef Grasi. Citirajui u svom
radu objavu, Buzai na kraju nje navodi i ime Joefa Graija,
pukovnika^ U primerku kojim raspolae MSRV nema njegovog
imena odtampanog, ali je mastilom napisano: vitz Grassy
Jzsef ezredes.
50 MSRV AO 12443, 30.

694

u broja taaka koje je trebalo proitati i, eventualno, zabeleiti i propisa o zabrani zadravanja na ulici.Plakati su izlepljeni drugog dana, 21. januara ujutro izjavio je Joef
oBabo, Ko je sluajno izaao taj ih je mogao proitati ili
ih nije mogao proitati. Graani su samo primetili da su pla
kati izlepljeni i da se odrava racija. Ali tada ve niko nije
mogao da proe ulicom. Istina, prema slovu nareenja mogli
bi da se kreu svi oni koji su morali da napuste svoje sta
nove radi nabavke namirnica ili druge neophodne robe. Tak
vi bi mogli da se kreu, meutim, i ta mogunost je na in
sistiranje i najzad Graijevim nareenjem ograniena, a
drugog dana sasvim ukinuta.51
Poetak spro voen ja racije pada izmeu 7 i 8 asova
21. januara radom istranih patrola, to e rei pretresom
stanova i legitimisanjem graana. Taj postupak bio je pra
en hapenjem ljudi, ena, dece i njihovim odvoenjem,
putem patrola za skupljanje odnosno sprovoenje, u Dom Levente (danas Dom kulture) koji je bio komandni centar
Grai ja i sedite tzv. legitimacionog odbora. Uhapeni su do
voeni sa razliitih mesta: eleznike stanice, ulica, iz svojih
stanova, i to peke u grupama ili kamionima. Hapenja su
tako brzo sprovoena da mnogim licima nije dozvoljeno ni
da se obuku, ve su ih onako lako obuene, u domaoj odei
i si., upravo kako su zateeni u stanu, hapsili i sprovodili
dalje, a iva se tih dana u termometru kretala oko 25 stepeni
ispod nule. Privedene osobe bile su najpre smetene u veliku
salu Doma kulture a odatle su posle kraeg ili dueg vreme
na izvoene u foaje pred stolove za kojima su sedeli detekti
vi, inovnici iz policije i lanovi legitimacionog odbora. Ovaj
odbor je formiran, kao to smo ve spomenuli, na osnovu
Graijeve naredbe od 20. januara, a sproveo ju je Kun Bertalan, voa ekspoziture kontrapijunae u Novom Sadu. Gla
vnu ulogu u ovom odboru imao je, po svojoj slubenoj du
nosti, zloglasni Joef Horkai, komandant andarmerijskog
islednog odseka, a u njegov sastav uli su predstavnici zana
tlija, industrijalaca, trgovaca i inteligencije maarske na
rodnosti iz Novog Sada. Ba zbog ovakvog sastava, uloga ko
ja je bila namenjena legitimacionom odboru sastojala se u
pruanju pomoi oruanoj sili prilikom masovnog legitimisanja i proveravanja. Lice privedeno pred odbor pokazalo bi
svoju legitimaciju (ukoliko ju je imalo) a lanovi odbora bi
vrili potom poreenje sa podacima iz pri javnih knjiga koje
51

J. B u z a i, nav. delo, 57.

695

su leale na stolu. Ponekad je jedna re ili ugovoreno diza

nje ruke lana legitimacionog odbora bilo ravno sudskoj pre
sudi i znailo smrt ili ivot za osobu koja se legitimisala.
Oni koji su bili proglaeni sumnjivima odvoeni su u malu
salu, odakle je put, najee, vodio na neko gubilite u gradu,
dakle u smrt. Osobe ije je legitimisanje prihvaeno kao is
pravno putene su kuama. Kako im nikakve potvrde, ili
slino, nisu izdavane da bi mogli pokazati da su ispravni
graani, mnogi su bili ponovo hapeni i odvedeni nazad u
Dom kulture ili, pak, jednostavno odvoeni na streljanje.
Iako nemamo tanih podataka o broju, onih koji su u roku
od tri dana bili predvedeni pred legitimacioni odbor, sma
tra se da on iznosi oko 20.000 osoba.32

Tok racije 21. i 22. januara

Dvadeset i prvi januar uglavnom je protekao bez zna

ajnih dogaaja i u pretresu prve treine grada. Naime, pre
ma planu racije Novi Sad je bio poeljen na tri dela. Bilo
je tano ustanovljeno koji e delovi grada biti pretraeni 21,
22. i 23, januara. Pretres se kretao od spoljneg dela grada
ka unutranjosti. Prva dva dana pregledani su severni i juni
delovi Novog Sada, dok je treeg dana na red doao centar
grada. U toku 21. januara Feketehalmi i Grasi su u vie ma
hova izlazili na mesto delatnosti istranih patrola, kontroliui njihov rad. Pri jednom od ovih izlazaka Grai je nekoli
cini andarmerijskih oficira, komandanata grupa patrola, o
tro zamerio reima da nije svrha rada istranih patrola u
tome da skupljaju ljude.53
Verovatno pod uticajem ovih opomena, Lajo Gal je iz
dao nareenje da se na Dunavu pronae pogodno mesto za
ubijanje. Za to je odabrana poznata novosadska plaa
tnand, na kojoj je, jo iste noi streljano 15 osoba. rtve,

52 Zloini okupatora, 184; MSRV AO 12443, 3031; 1938,

160162. lanovi legitimacionog odbora bili su: ula Kra
mer, dr Elemer Koranji, Laio Horvat, Fercnc Svraka, dr Ferenc
Suites, dr Karolj Vagner, dr Peter Vagner, dr Tibor Leh, Antal
Nad, andor Toman, andor Radnai, Radievic, eze Na. er
Feher, Itvan Hajits, Viktor eze Gaus, Joef Blaek, Robert
Martin, in. Kalman Seke, N. najder, Jano Abraham, Erne
Pat, dr Rihard Derner, dr Ljudevit Keks.
53 MSRV AO 12443, 28, 32; 8577 Zapisnik o sasluanju
dr Martona Zeldija od 11. X 1946; Zloini okupatora, 176.

696

meu kojima je bilo i ena, dovedene su od strane meovite

andarmertijsko-vojnike patrole iz Doma kulture. Posle streljanja, koje su izvrili pripadnici rene strae, leevi poubi
janih baeni su pod led u vodu, kroz otvore napravljene u
zaleenom Dunavu.54
Drugog dana racije na ulicama grada pojavio se jo je
dan proglas, na srpskohrvatskom i maarskom jeziku, ispod
koga se nalazio potpis episkopa Srpske pravoslavne eparhije
Bake Irineja iria. Proglas je izdat na zahtev Feketehalmija, upuen Irineju jo pre poetka racije. Kako je iri odu
govlaio da udovolji ovom zahtevu, dolo jie do naknadne, i to
veoma energine, intervencije Feketehalmija. Posle toga pro
glas je napisan, ali je svojom sadrinom znatno odstupao od
elje Feketehalmija, I ovaikav, proglas je bio u skladu sa po
litikim potrebama okupatorskih vlasti, jer je pozivao vernike pravoslavne crkve u Bakoj da potuju vlast, da se klo
ne subverzivnih akcija, koje dravi daju pravo da primeni
najstroe mere. Sam proglas nije mogao u potpunosti posti
i efekat ve i zbog toga to se pojavio u vreme kada je sva
ko kretanje ulicama bilo najstroe zabranjeno. Proglas je
jedino mogao da poslui kao svedoanstvo da je racija u
Novom Sadu sprovoena uz saglasnost tobonjih predstav
nika Srba, i to ak njihovog vrhovnog crkvenog poglavara.55
Dvadeset d drugog januara ujutru Lajo Gal je Graiju
podneo izvetaj o radu istranih patrola. Pri tome je nagla
sio tekoe na koje su patrole nailazile, pre svega injenicu
da andarmi ne poznaju sumnjiva lica. Da bi se ta tekoa
otklonila, Grai je naredio da se preuzmu spiskovi sumnjivih
lica od novosadske policije, andar meri jskih islednih organa
i ekspoziture kontrapijunae. Gal je ove spiskove dostavio
jo istog dana uvee, ili sutradan ujutru, andarmerijskim
oficirima, komandantima grupa patrola, odnosno voama pa
trola.56
I
drugi dan racije doneo je nove rtve, ali ubijanja jo
uvek nemaju ni izbliza karakter masovnosti. Otuda j Gra
i, na uobiajenoj konferenciji koju je drao 22. uvee sa
svojim potinjenim komandantima, izrazio i svoje lino i
54 MSRV AO 12443, 3233; 8551 Zapisnik o sasluanju
Ferenca Feketehalmi-Cajdnera od 28. VIII 1946.
55 MSRV AO 1938, 141, 146147, 159; 18805 Original Irinejevog proglasa pisan na maarskom jeziku, MSRV 1002
original na srpskom i maarskom jeziku.
56 MSRV AO 12443, str. 33, 1938, 171172 Zloini okupa
tora, 177.

697

Feketehalmijevo
nezadovoljstvo
dotadanjim
rezultatima
racije. Pri tome je podvukao nareenje Feketehalmija da se,
ubudue, ima energinije postupati, te da se upotrebe i mi
traljezi, ukoliko se civili provlae kroz kordon, odnosno gle
daju kroz zavese. Nakon ove konferencije odrao je i Gal
odvojen raport sa andarmerijskim oficirima, na kome je
govorio u istom smislu kao i Grai.57
Dogaaji treeg dana racije postae j a s n i j i ako naredbe
sa gore opisanih sastanaka poveemo sa jednom epizodom
koja se odigrala nekoliko asova raniije. Radi se o dijalogu
koji je voen izmeu Feketehalmija i Martona Zeldija, li
nog rukovodioca masovnih ubistava na dan 23. januara. Tom
prilikom Feketehalmi je odluno izjavio da se ovde radi o
nacionalnoj asti i da je cilj ove racije odmazda. Na primedbu Zeldija ta e biti ako se sutradan na ulici pojave
leevi, sledio je odgovor vrhovnog rukovodioca racije da se
to upravo i eli.58
Pre nego to preemo na izlaganje dogaaja treeg da
na racije, saoptiemo na osnovu sauvane grae kako su
neke od dogaaja iz prva dva dana u svojim izvetaj ima pri
kazali pojedini policajci, detektivi i poverljivi ljudi luke ka
petanije u Novom Sadu.59
Policajac br. 5792 Ferenc Rosta javlja da je 22. januara
1942. god. izaslat radi uvanja postreljanih leeva u kuu
br. 18 u ulici Dositeja Obradovia. Tamo su vojnici koji su
vrili raciju poubijali jednu jevrejsku porodicu od etiri
lana. I stareina porodice dobio je jedan metak u uvo, ali
je posle doao k sebi i otiao radi albe -na kapetaniju.
Leeve su potrpali na vojni teretni automobil, odneli na
Dunav i tamo bacili u vodu. Jevrejina, stareinu porodice,
koji je ostao iv, vojnici su odveli na Dunav i tamo je jedan
podnarednik i njega ubio i bacio u Dunav.
M. kr. pol. podoficir Maa Ura javlja: 21. januara
1942.
u 18 sati obratio mu se trgovac Mano Rajh, ikoji sta
nuje u ulici Dositeja Obradovia br. 18, s albom da su
vojnici koji su vrili raciju ubili njegovu enu, keri od
18 i 9 godina i sina od 2 meseca, u popodnevnim asovima.
Njega samoga su vojnici takoe ranili. Zamenik oficira

57 Isto. U budimpetanskoj presudi navodi se da je 22. I

ubijeno 26 osoba.
58 MSRV AO 1938, 172173; 12443, 34.
59 MSRV AO 12441 Zbirni izvetaj o dogaajima u raciji
u Novom Sadu koji je luka kapetanija uputila svom nadle
nom organu u Budimpeti marta 1942.

698

sproveo je Mana Rajha na centralno deurstvo. Kako je

obaveten sutradan, 22. januara vojnici su ubili i Mana
Rajha.
Detektiv Itvan ari javlja: 21. januara 1942. oko 19
asova pojavio se u centralnom deurstvu policije neki Jevrejin Rajh i izneo da su mu tokom racije, odrane toga
dana, vojnici koji su vrili raciju ubili enu, kerke od 15
i 21 godinu, kao i ensko odoje od 3 meseca. Sa kapetanije
je izala komisija na lice mesta i tamo je u predsoblju na
la mrtve enu i troje dece prijavitelja.
M. kr. policijski pristav Tibor Vegvari, voa m. kr. lu
ke kapetanije u N. Sadu, javlja: 21. o. m. oko 11 sati spa
vao sam u svom stanu i probudio se na vie pucnjeva.
Pucnjevi isu se uli iz pravca dunavske obale... i pomislio
sam da je eventualno napadnuto zimsko pristanite. Zbog
toga sam se odmah obukao i iz svoga stana dunavskom
obalom pourio prema zimskom pristanitu, odakle sam
ponovo uo vie pucnjeva. Od vojnika koji je vrio slubu
na dunavskoj obali sam onda saznao da su na trandu
streljanja i da odatle pucnjava potie. Sutradan 22. o. m.
javili su mi moji straari da je tokom noi streljano na
trandu 4050 lica, koja su zatim baena u Dunav.
Detektiv Ede Banagi, voa grupe detektiva novosad
ske kapetanije, javlja: 22. januara 1942. ujutru u pola 9
sati pojavila se u kui br. 12 u Ulici Martina Luter patro
la od dva andarma i dva vojnika. Patrola je povela sobom
Ferenca Nemeta, pomonika u radnji za hemijsko ienje,
koji je u toj kui stanovao, i s njim zajedno ula u stan
Jevrejina Aleksandra Rozenberga, vlasnika radnje za he
mijsko ienje i farbanje. Kratko vreme iza toga ukuani
su uli vie pucnjeva... Ubrzo zatim izali su iz stana oba
andarma i oba vojnika, stan su zakljuali, klju poneli sa
sobom i otili iz kue. Po podne se pojavila u kui jedna
komisija. Uskoro zatim odneti su kolima za prenos mrtva
ca tri lea: Aleksandra Rozenberga, ene mu Ilone Haperfeld i Ferenca Nemeta... zato je patrola njega ubila to
niko ne zna... Zet Rozenberga je izjavio da je kod Rozen
berga moglo biti oko 40.000 pengi gotovog novca, a kod
ene mu raznog nakita... Kada je komisija dola da pro
nae taj novac i nakit, njega nije bilo.
Pol. podoficir Geza Semenkai javlja: 22. januara 1942.
g. u 8 sati i 30 minuta uo je pucnjavu iz pravca Pairta
ulice. Kada je docnije stigao u Pairta ulicu (Telep), video
je na eleznikom nasipu etiri muka lea: mukarce su
ubili andarmi. Jedan an. oficirski zamenik dao je utovariti leeve na jedan teretni automobil...
Prema izvetaju probnog policajca br. 6834 Ferenca
imeija, jedna andarmerijska patrola koja je vrila ra
ciju ubila je 22. januara u 10 sati pekara Lazara Ljubojeva
699

i njegovu porodicu od est lanova, u njihovom stanu u

Duarskoj ulici br. 75.
M. kr. probni policajac br. 6834 Ferenc imei javlja
da je and. patrola koja je vrila iraciju 22. januara 1942.
g. u 11 sati u jednom stanu kue envirag ulice br. 6
ubila jednog mukarca i jednu enu.
Tibor Vegvari, voa kapetanije: 22. o. m. u popodnev
nim asovima javili su mi moji straari da na dunavskoj
obali ima mnogo golih mukih i enskih leeva, koje su
pre toga dana andarmi tamo streljali... Tom prilikom
bio je prisutan i dr Itvan Kado...
M. kr. pristav dr Itvan Kado, na slubi u kapetaniji
pristanita u Novom Sadu: Drugog dana racije popodne
javio mi je m. kr. policajac Itvan Haja... da na dunav
skoj obali, izmeu eleznikog mosta i tranda, ima osam
leeva...... koje su nou bacili u Dunav.

Pokolj od 23. januara 1942.

Oigledno je bilo da su upravo najodgovorniji glavni ru
kovodioci racije zahtevali nova d brojnija ubistva. Dalji podstrek u tom smislu pruila je inscenirana bitka u noi 22/23.
januara izmeu andarmerije i vojske, s jedne, i buntovni
ka, s druge strane. Bitka je voena na slobodnom prosto
ru prekoputa dananje zgrade Izvrnog vea SAPV, kod ta
danje ledare. Posle pukaranja d eksplozija runih bombi na
bojitu su ostali leevi dvojice civila i nekoliko, prethod
no nabavljenih, bombi i puaka srpskog porekla. Vest o
borbi je tendenciozno i preuveliano proirena. Ranjeni
andarmi iz ove borbe, sa uvijenim glavama ili nogama,
koji su, u stvari, bili potpuno zdravi, ujutru 23. januara,
pre nastavka racije, pojavili su se pred itavim ljudstvom i
bili predstavljeni kao rtve pobunjenikih napada. Neki od
njih su se tokom dana mogli videti i u gradu, kako bi, i na
licu mesta, podsticali kod pripadnika oruane sile elju za
odmazdom i ubijanjem. Istom cilju imale su da poslue i
poljske kuhinje koje su se, treeg dana racije ujutru, poja
vile na ulicama grada, iz kojih se pripadnicima oruanih sna
ga toio aj sa alkoholom.61
60 Prema svedoenju Rade Popova, ubistvo Ljubojevih iz
vreno je treeg dana racije neto posle 8 asova ujutru.
MSRV 0 AK 1867 Zapisnik od 7. II 1945.
61 MSRV AO 12443, 3334; 8557; Zloini okupatora, 178. Or
ganizatori ove bitke bili su Oskar Litomerinski, Ferenc Foti,
Joef Horkai, Duka Alajo (Duka Alajos) i Marton Zeldi.

700

Sve navedeno kao i materijalna korist do koje se moglo

doi i dolazilo putem ostvarene pljake nezatienih rtava,
to se od poetka racije sprovodilo neometano i nekanjeno,
urodilo je eljenim rezultatom. Na dan 23. januara, toga izu
zetno hladnog dana, Kada se iva u termometru spustila i do
30 Celzijusovih stepeni, uz vetar koji je duvao, vojska i an
darmerija su, u razniim delovima grada, izvrile masovna
ubijanja na najzverskiji nain. Toga dana Hortlijeve oruane
jedinice, sprovodei nareenja dobijena iz centra, prevazile
su po svireposti poznatu vartolomejsku no i izvrile masov
ni genocid, po obimu jedan od najveih pokolja civilnog
stanovnitva za vreme drugog svetskog rata. itavi gradski
rejoni okupani su u krvi nevinih rtava. Iz nebrojenih rana
krvario je ovaj kulturni i privredni centar, podignut trudom
mnogih generacija na obali raskone, hirovite reke, koja ga
je od davnina povezivala sa mnogim krajevima Evrope i
sveta.
Evo mesta gde su Srbi i Jevreji, u danima racije, stav
ljeni van zakona, masovno liavani ivota:
1) U Ulici Lajoa Kouta (pre i posle rata Miletieva).
2) U kasarni 16. bataljona pograninih lovaca (Ulica Iva
na Milutinovia).
3) Na kraju Bardoijeve ulice (Dunavska) i neposredno
uz obalu Dunava (Beogradski kej).
4) Na pravoslavnom Uspenskom groblju.
5) Na novosadskoj dunavskoj plai trand.
6) Na fudbalskom igralitu NAK-a (Novosadski atletski
klub).
7) U Pirokoj ulici (Rumenaka), i
8) Na razliilim mestima, u stanovima, dvoritima i na
otvorenim ulicama.
Nekoliko izvora navodi da je u Novom Sadu ubijeno oko
2.000 lica. JVLi smo, na osnovu nepotpunih podataka anketne
komisije, poimenino doli do broja 1.040. Meu tim rtva
ma, koje su bile preteno iz redova Jevreja i Srba, bilo je
mukaraca, ena, dece, staraca i starica.62
62
Zloini okupatora, 187202, 296307. Budimpetanska
presuda kao zvanian popis rtava izvren aprila 1942. od strane
maarskih vlasti kao broj ubijenih u novosadskoj raciji navodi
cifru od 879, od ega Jevreja 556 a Srba 292. Meutim, u ve
spomenutom elaboratu AK o zloinima protiv Jevreja (23410), na
strani 81 navodi se da je 1/4 celokupnog broja Jevreja u Novom
Sadu izgubilo ivot u raciji tj. 870. Nepotpun i neproveren preg-

701

Ma koliko da je bolno ponovo preivljavati traginu

sudbinu rtava racije, ija je jedina krivica bila. ta to se kao
Srbi i Jevrejd nisu mogli uklopiti u novi Hortijev, odnosno
Hitlerov poredalk, neka nam bude dozvoljeno da o nekim
mesitima masovnih ubijanja kaemo neto vie.
Masakr stanovnitva u Miletievoj ulici, na uglu Miletieve-Grko-kolske, Miletieve-Trifkoviev trg, i { ulicama Milutinovievoj i Rumenakoj izvrile su patrole kojima je komandovao dr Marton Zeldi, kapetan koji je direktno kontak
tirao sa general-potpukovnikom Feketehalmijm. Zeldiju i
njegovim snagama nije nita smetalo to su ul|Ce oko kasar
ne pretresane 21. i 22. januara. Oigledno, ponovni pretres
imao je za cilj ubijanje i pljaku a ne legitimsanje ili proveravanje. rtve su bile sakupljene iz ulica gde je vreno
ubijanje kao i iz njihove neposredne okoline. jprilikom hap
enja optuivani su za lane napade na oruanu silu, dovoe
ni su, zatim, u veim ili manjim grupama, na mesto strelja
nja, nareivano im je da legnu ili kleknu pa su zatim s lea
ubijani. Kada je broj ubijenih postao toliko veliki da su nji
hovi leevi skoro zakrili ulicu, Zeldi je lino obavestio Feketehalmija o rezultatu svoje akcije. Feketehalmi, koji je
odmah izaao na lice mesta, izrazio je svoje zadovoljstvo
ovakvim rezultatom dogaaja.63
Nekoliko izjava svedoka o ubistvima u Miletievoj ulici
govore sledee:
ore T. Koda, sa stanom na uglu ulice Grkokolske i
Miletieve:
... Na dan 23. januara 1942. godine nalazio sam se u
stanu kada sam oko pola deset pre podne iznenada uo
pucanje u mojoj ulici. Odmah sam doao do balkona i
led imena poubijanih u raciji u Novom Sadu ukazuje da se broj
rtava meu Srbima kree oko 370. Svetozar Markovi Toza, u
svom pismu OK KPJ za Srem od 20. V 1942, navodi da je u ra
ciji samo u Novom Sadu preko 2000 lica izgubilo ivot /MSRV
12531; J. B u z a i , nav delo, 91. U pripremljenom govoru, koji
je trebalo da odri 15. III 1944, Horti je izmeu ostalog
pisao: Novosadske ispade svi osuujemo, jer je tom prilikom
izgubilo ivote oko 3.000 ljudi...; Zbornik dokumenata o NOR,
tom I, knj. 17, 43, tkao broj ubijenih u Novom Sadu navodi 1800;
MSRV 3634. U svom memorandumu Baji Zilinski kae da je
broj rtava u Novom Sadu bio 22500.
63 MSRV AO 12443, 3738 i 191196; J. B u z a i , nav. delo,
61. Ubijanje je trajalo od pola deset do dvanaest asova. Na
ovom mestu ubijeno je oko 200 osoba. Zatraeni su kamioni
kako bi leeve prebacili do obale Dunava.
702

kroz zavesu ... primatio sam da s u . . . u snegu leala dva

lea. U jednom sam leu odmah prepoznao obanova, no
vinara. Nije bilo prolo ni deset minuta, primetio sam da
su vojnici u Slonovima doterali neto malo Mie mojem
stanu oko deset ljudi, meu kojima je bilo ena, dece i
mukaraca odraslih. Postrojili su ih u jedan red izmeu
trotoara ulice (Miletieva) i naredili im da kleknu. rtve
su klekle i u tome momentu vojnici u lemovima iza njih
pripucali su im u lea. Video sam da su sve rtve pale na
lice u sneg. Neke nisu pokazivale nikakve znake ivota,
dok one koje su se jo koprcale, vojnik im se pribliio
i sa nekoliko metaka dotukao. Nove rtve su tako sve re
dom pristizale sve do pola dvanaest pre podne i stavljane
ispred onih rtava koje su ranije bile ustreljane. Dogaalo
se je da je red ljudi katkad iao od zida kue sa jedne stra
ne do zida kue s druge strane. Uvek je bio samo jedan
red. Napominjem da sam meu rtvama video mnogo male

Racija u Miletievoj ulici

dece. Meu rtvama sam prepoznao advokata dr Miloa
Bokana i njegove dve sestre, koji su stanovali odmah
preko-puta od mene; in. Nikolu Dragojlova, ad.v. Paju
Gavrilovia i brata mu Milana Gavrilovia, koji su iz druge
ulice bili dovedeni ovde da budu ubijeni. Ta'koe sam pre
poznao uriju Paju Davidovca sa suprugom i dva odrasla
sina, koji takoe nisu stanovali u Miletievoj ulici. Dragojlova i brau Gavrilovi video sam kako su bili terani preko
leeva, koji su ve elu ulicu zakrili, dok su imenovani
u hodu pazili da ne bi leeve gazili. rtve su stojiki pod
703

nosile svoju sudbinu, dok sam primetio i uo da je samo

jedna sluavka zapomagala...
Pre nego to su kamioni doli da odnesu leeve, video
sam da su sa leeva skidali vojnici izme i bunde..
Dimitrijevi Sima, sa stanom u Kralja Petra I (sada
Zmaj Jove Jovanovia) 7:
Trei dan racije... pre podne oko 9.30 asova uo sam
pucanje. Odmah sam pogledao kroz prozor iz moje sobe,
koja daje direktan izgled na Miletievu ulicu, otprilike dve
kue iza Srpske banke dd i video sam manje i vee vojne
i andarmerijske odrede kako se kreu Miletievom ulicom
u pravcu Ulice kralja Petra. Kod krsta ispred Vladiinog
dvora bio je postavljen mitraljez sa poslugom, prema Du
navskoj ulici. Na oba oka Miletieve ulice bile su postav
ljene strae...
Posle su se uli uestani pucnji. Pogledao sam u Mile
tievu ulicu i opazio sam mete vojnika, andarma i gra
ana. Graanska lica bila su terana od vojnika i andarma
prema oku kod Srpske banke u Miletievoj ulici.
... Tako sam video na oku Srpske banke kako se
pojedini delovi debelog snega na ulici crne. U prvi mah
nisam znao od ega se crni sneg. U to vidim i poljsku ku
hinju ispred tog crnila na snegu, oko koje su se okupljali
vojnici kojima je deljen doruak ili topli aj, ne znam ta.
Kada je kuhinja otila, pucanje je nastavljeno i video
sam jednu sve veu crnu gomilu na snegu. Onda su tri
vojnika iz Dunavske ulice pratili-terali ispred sebe dva
mukarca i jednu enu... do oka kod Srpske banke...
gde su ih ubili.
... Tek oko jednog sata posle podne ponovo sam pribrao snage i video sam na oku Srpske banke jednu go
milu leeva u kojoj je bilo najmanje 100 leeva. Neto po
sle dva sata stigli su na taj oak kamioni.. ,65.
Julije Krajaevi, sa stanom u Grkokolskoj ul. br. 6.:
23. januara 1942... oko 10 sati pre podne uo sam prve
pucnje iz pravca oka Grkokolske ulice i Miletieve,
preko od zgrade Srpske banke d d . . . Video sam jedno 15
vojnika potpuno naoruanih kao i nekoliko andarma. A
u snegu_ saim ve video nekoliko leeva mukaraca koji su
bili ubijeni... Ovo dovoenje i ubijanje je trajalo tako
skoro do pred podne..

64

MSRV
MSRV
66 MSRV
65

704

AO AK 1941 Zapisnik svedoka od 10. XII1944.

AO AK 1895 Zapisnik svedoka od 12. XII1944.
AO AK 1894 Zapisnik svedoka od 9. XII1944.

Dr Vojislav Dima:
Stanujem u Miletievoj ulici i to spram samog ugla
odakle poinje Triikoviev trg ... 23. januara... primetio
sam kroz prozor, na kojem je roletna bila podignuta, kako
kroz nau ulicu maarski andarmi i vojnici u kordonu sa
jedne i sa druge strane teraju sredinom ulice pod pu
kom masu civilnih graana prema Srpskoj banci. Meu
njima sam prepoznao dr Balaa, advokata, i njegovu su
prugu. Poto vladam maarskim jezikom, iznenada sam
uo komandu lezi dole i tada sam video da su neki polegali na zemlju nakon ega su ih vojnici iz puaka sa le
a ubijali. Video sam da su tada pored ostalih ubijeni jed
na ena koja je u naruju nosila jedno malo dete dok je
drugo povee drugom rukom za ruku drala, i to zajedno
sa svojom deoom, jedna stara ena, koja se je za sve vre
me krstila, jedno devoje od svojih 15 godina kao i jedan
sredovean ovek. Ubijanje se je dogaalo od kraja kue
Paje Jakovljevia (trea od ugla Miletieve ul. i Trifkovievog trga) pa do ugla Miletieve ul. Triikoviev trg...
Kada je nastala tiina, ja sam oko jedanaest uo da je
pred nau kuu stao kamion.. .,7
Pol. podoficir igmund Karsai javlja da je 23. januara
1942. u 1U sati u Ulici Lajoa Kouta video oko 80 leeva
koje su u raciji andarmi ubili. U prepodnevnim asovima
je video da su u vojnim teretnim automobilima noeni
mukarci i ene prema dunavskoj obali, te je posle nekoli
ko minuta uo iz pravca dunavske obale mnogo puanih
pucnjeva. Nou je video vie vojnih teretnih automobila
da voze prema dunavskoj obali, ali ta su ti teretni auto
mobili nosili, to nije video jer im je tovar bio pokriven
ponjavom...
Detektiv Ede Bansagi video je 23. januara 1942. prepodne u jednoj sporednoj ulici, Ulici Lajoa Kouta, kako
lee na zemlji mnogi muki, enski i deiji leevi: leevi su
bili natrpani na vojne teretne automobile i odneti. Detek
tiv je video da je jedan vojnik izvadio iz depa jednog
lea, stavljenog na teretnjak, novanik i isti pretraivao.
M. kr. pol. zam. oficira Elek Sabo javlja da je 23. ja
nuara 1942. g. u 13 sati i 30 minuta u Ulici Lajoa Kouta
od Deak trga do Grkokolske ulice na ulici video oko
100-150 ustreljanih leeva. Video je da su leeve stavljali
na vojne teretne automobile i odneli.
Pol. zam. oficira Lajo Molnar video je 23. januara
1942. g. u 13 as. i 5 minuta u Ulici Lajoa Kouta jedan
teretni vojni automobil, koji je bio natovaren mukim i
enskim leevima. U isto doba je na putu jedan drugi voj-

67

MSRV AO AK 1849 Zapisnik svedoka od 10. XII 1944.

705

niki automobil tovaren. Na automobilu je moglo biti oko

4050 leeva, na ulici je bilo oko 30. Kako je saznao, leeve su nosili na Dunav.
Probni policajac br. 9856 Lajo Bajci video je 23. janu
ara 1942. izmeu 13-15 asova u Ulici Lajoa Kouta gde
na putu lei oko 120 leeva, meovito mukih, enskih i
deijih, na svakom je bila rana od metka.
Tibor Vegvari, voa novosadske luke kapetanije: 23.
o. m. oko 9 sati iao sam u okolini Banske palate, kada je
neki major, koji je tuda prolazio, reikao pol. nadzorniku dr
Laslu Hoesu koji je tamo vrio raciju: .Koliko ve ima
leeva? Dr Hoes je saoptio majoru da nisu opalili ni me
tak, ali da to nije bilo ni potrebno, jer nije bilo nige otpo
ra. Tada je major rekao da kod njih ima najmanje 500
leeva i da e ih biti i vie i da e biti dobro ako i ovde
pucaju...
Tibor Vegvari, voa 'novosadske luke kapetanije: Ja
vio mi je m. kr. policajac Bela Kazar... da je Ulica Lajoa
Kouta puna ubijenih graana. Nakon tog izvetaja otiao
sam u Ulicu Lajoa Kouta i tamo sam lino video da na
ulici lee leevi oko 300-400 graana. Sve graane koje su
doveli u ulicu i koje su izveli iz kue, vojnici su ubili pred
kuama...
Dr Itvan Kado: Prema izvetaju Kazara, u Koutovoj ulici bilo je oko 120 leeva...
Ubistva u Dunavskoj ulici i na obali Dunava
andarmi i domobrani (honvedi) koji su doveli grupu
graana do kraja Dunavske ulice, naredili su im da poleu
na kaldrmu a zatim ih poubijali. Ne saekavi ni da se leevi
ohlade pretraili su im odela a zatim pravei neumesne ale
i skrnavei ih odvukli ih do obale Dunava i bacili u vodu.
Na Beogradskom keju dovodili su pojedinano rtve do sa
me obale i tu ih ubijali. Sve se to odigravalo pred oima gru
pe graana koji su se nalazili na suprotnoj obali Dunava.69
Naveemo svedoanstva i potresno doivljavanje nekih
sugraana rtava sa obale Dunava.
Aleksandar orevi, svedok ovih zverstava, veli:

68
Sve izjave maarskih policajaca i detektiva na osnovu
MSRV AO 12441.
69 MSRV AO 1938, 196201, 12443, 35. U ovom poslednjem
izvoru se navodi da je na kraju Dunavske ulice ubijeno 3040
osoba; MSRV AO Zapisnici AK 1899, 19001903 svedoka
iz Petrovaradina.

706

23. januara 1942. godine, na trei dan racije oko, pola

12 asova pre podne upalo je u kuu u Dunavskoj ulici
broj 38, u kojoj stanujem pet do zuba naoruanih andarma i jedan vojnik, kojima sam na njihovo lupanje otvo
rio kapiju od zgrade. Kad sam kapiju otvorio, video sam
poznate ljude iz okoline naeg kraja, kako ih andarmi
teraju prema Dunavu. Bilo ih je preko 60 lica, meu koji
ma sam prepoznao slikara uputa, njegovu guravu sestru
i mater, udovu Melaniju, dr Matanovia, operatora, Julkicu Paje Dobanovakog, njenu sestru Milevu i mua ove
andora Biorca uriia, nekog Siklu sa enom i dvoje
male dece, Aleksandra Bergera, inovnika firme Rekord
Erde sa enom, materom i sestrom i Marka Vlajkova,
sina birtaice pored nae kue iz br. 36, kao i sina Paje Davidovca, urije sa jednim okom, koji je imao oko zaveza
no crnom maramom. Dalje sam prepoznao i domara kue
br. 3 6 . . . po imenu Dobra, ije prezime ne znam.

Racija odvlaenje rtava pod led na Dunavu

Za vreme dok je trajalo legitimisanje u kui broj 38,
spolja su odjeknuli pucnji na to su svi andarmi i vojni
ci izjurili iz kue napolje. Ubrzo se jedan andarm vratio

70 MSRV AO AK br. 1881 Zapisnik od 3. I 1945. Slino

svedoi Kornelije Kolesar u svom zapisniku od 3. I 1945. AK
1898.

u kuu i naredio oreviu da pogleda napolje da li su

ona deca odneta. Na ponovljeni zahtev andarma orevi je
posluao:
Kad sam vrata od ulaza u kuu otvorio i pogledao
prema Dunavu, krv mi se u ilama sledila od stranog pri
zora koji sam ugledao. Sva lica koja su malopre terana
prola pored nae kue prema Dunavu, leala su mrtva i
krvava na kolskom putu prema kapiji sanatorijuma dr
Slavika Uzelca, pa sve do zida oficirskog doma preko cele
ulice.
Na traenje andarma, koga je od svega ovoga hvatala
nesvestica, orevi ga je, pridravajui ga, otpratio do
ugla Uzelevog sanatorijuma, potom se vratio u kuu i kroz
razreene roletne gledao ta se dalje zbiva:
Tada sam video da su leeve nosili, to jest vukli na
Dunav i tamo ih bacali pod led, poto je obala bila zamr
znuta. Oni koji su imali rune satove ili minue, te su
hvatali za ruke i tako ih vukli, ostala lica vukli su za noge.
Kad se otvor na ledu zagui od leeva, proao je jedan mo
torni amac onim delom Dunava koji je bio slobodan od
leda, da bi valovi odneli leeve.
Uskoro je ugledao i dr Slavka Uzelca u belom lekarskom
mantilu kako su ga ubili na uglu njegovog sanatorijuma.71
Vitez Antal Kova je zapitao vojnika da li je bilo kak
vih nezgoda u bloku kua izmeu Suda i Dunava, na ta mu
je vojnik saoptio da su iz tri susedne kue na oku do
veli dole i ubili 32 osobe...
Tibor Vgvri, voa novosadske luke kapetanije: To
ga dana (23. I) oko 11 sati bio sam u svome zvanju, kada
se iz okoline moga zvanja ula jaka puana vatra... po
urio sam u pratnji dr Kadoa i dva redara u pravcu puc
njave. Tada sam primetio da kod tramvajske stanice koja
se nalazila na oko 200 metara od kapetanije pristanita
vojnici i andarmi ubijaju nasred ulice oko 40 graanskih
lica, koja su skinuli sa automobila. Lica koja su skinuta
sa automobila, morala su da kleknu i da legnu na ulicu,
te su opkolivi ih redom pucali. Pucalo je oko 25 andarma
i oko 25 vojnika... Nakon ubijanja vueni su leevi na
obalu Dunava, koja je bila oko 40 metara daleko. Ovo od
noenje vojnici su vrili na skandalozan nain. Leeve su
vukli uhvativi ih za noge, enske leeve po mogunosti ta71

708

Isto.

ko da im se haljina nadigne i da klize golim telom. Vie

vojnika je udaralo leeve nogom. Na dunavskoj obali su
bacili leeve u Dunav, pa su ih rukama gurali dalje. Vie li
ca je u hladnoj vodi dolo ik sebi i davalo znake ivota, delimino roptanjem, delimino pokretima. Jedan mukarac
od oko 30 godina koji je prethodno na obali izgledao kao
da je ve mrtav, doao je u vodi k sebi, izdignuo se iz vode
i prostenjao rei: Ja sam Maar!, ali mu je jedan andarm
odmah jednim metkom razneo glavu. Ubijanje pomenutih
osoba gledao je i odred pontonira od oko 30-40 ljudi... i
osoblje nemake vojnike skele, koja je bila pristala u ne
posrednoj blizini, kao i oko 500 ljudi Hrvata, koji su se
skupili na drugoj obali... Talkvog ubijanja je bilo toga da
na jo dva puta na dunavskoj obali, ali tamo ve nisam
iao. Meu ubijenima video sam vie dece od 8-10 godina.
Oko polovine ubijenih bile su ene...
Dr Itvan Kado, na slubi u lukoj kapetaniji u No
vom Sadu: Oko 11 sati uo sam iz pravca poslednje sta
nice tramvaja na dunavskoj obali jaku paljbu... Tu sam
video sledee. Otprilike 25 andarma i vojnika u prisustvu
tri oficira poloili su na zemlju oko 40 ena, mukaraca i
dece koje su doveli automobilom i izveli ih iz susednih
kua, pa su na njih otvorili plotunsku paljbu... Vojnici
su vukli leeve u Dunav ... Ovaj prizor je bio strahovit...
Najalosnija slika je bila ta da su honvedi sa leeva ski
dali krvavi nakit, krv brisali u injel a nakit trpali u dep.
Honvedski oficiri su se tom prizoru smejali.. ,72
Evo kako je jedan od brojnih svedoka iz Petrovaraina
Toma Lisiin video ubistva na kraju Dunavske ulice.
Vratili smo se od kole petrovaradinskom obalom pre
ma nemakoj vojnoj skeli. Tada smo odjednom opazili na
novosadskoj strani i to ba na samoj obali nedaleko od
nemake vojne skele, da onde stoji vea grupa ljudi, 30-35
lica. Bili su opkoljeni od maarskih vojnika ili andarma,
koji su ih odmah tada svrstali u jedan red od gore pa nadole prema Dunavu. Najedanput se zaula pucnjava iz pu
aka. Ja sam imao dogled kod sebe i tako sam mogao posmatrati da se pucalo ne odjednom u elu grupu, nego su
pojedinano ustreljeni padali na zemlju. uli smo zapoma
ganje pobijenih rtava, a mogao sam posmatrati kako su
mnogi bili samo ranjeni. Vojnici ili andarmi su pristupili
pobijenima, pretresali im depove i odande neto vadili, za
tim su rtve uhvatili za ruke i za noge, te ih bacali u Du
nav, a mnoge koji su bili za ledene sante zapeli, te su
akijama gurali pod led u vodu... Ovo se deavalo ba
72

Sve na osnovu MSRV AO 12441.

709

oko 12 sati pre podne. Kada je bilo zavreno bacanje le

eva u Dunav, video sam jo da su maarski vojnici ili
andarmi lopatama bacali sneg i istili krvave tragove na
onom mestu ubijanja... Napominjem da je na petrovaradinskoj obali vrlo mnogo sveta posmatralo sve ono to se
desilo na novosadskoj obali i svi su bili uzrujani i ogore
ni, pa su padali mnogi izrazi negodovanja i osude...
Probni policajac br. 8956 Itvan ulai video je 23. ja
nuara 1942. g. kako su na dunavskoj obali, kod peakog
mosta baenog u vazduh, dva vojnika ubila etiri ene i
leeve pustili u Dunav.
Probni policajac br. 9980 ula vab video je 23. ja
nuara 1942. kako su kod eleznikog mosta koji je baen
u vazduh dva vojnika na dunvskoj obali ubila dva mu
karca. Leeve su pustili u Dunav.
Probni policajac br. 9329 Endre Sabo video je 23. ja
nuara 1942. g. u 15. sati i 40 minuta kako je kraj elezni
kog mosta baenog u vazduh jedna vojna patrola na
dunavskoj obali ubila jednog mukarca i dve ene; leevi
ovih takoe su puteni u Dunav.74
Vasilije Tulubec, Petrovaradinski kej 8:
Trei dan racije 23. januara 1942. oko 11 sati pre pod
ne video sam iz moga stana na prvom spratu kako su se
dam maarskih vojnika doveli do dunavske obale dir Gruju Medakovia, koga sam lino poznavao, i jo jednog
civila... Gotovo pred samom naom kuom vojnici su
odjednom pucali u glavu ove dvojice, koji su mrtvi pali na
zemlju...
Tada sam posmatrao kako su vojnici pretraivali le
eve, iz depova vadili stvari a oficiri su sve to gledali.
Vojnici su zatim vukli leeve po zemlji, odvukli ih na oba
lu i onde bacili u vodu, odnosno akijama gurali pod led ...
Oko tri sata posle podne dovela su dva vojnika in.
ora akia, koga sam poznavao, njegovu enu (Zoru
pr. autora) i njihovu evojku (Zuzanu Deviin, Slovakinju
pr. autora). Njih su vojnici oterali sasvim dole na samu
obalu i tu ih pojedinano iz puaka ubili... Vojnici koji
su ih ubili otili su, a oni vojnici sa obale bacili su i nji
hove leeve u vodu.75

1900.

73

MSRV AO 1903 Zapisnik od 22. II 1945. Takoe u AK

74

MSRV AO 12441.
MSRV AO AK 1891 Zapisnik od 22. I 1945; AK 1889,

75

1890.
710

Milan Kurbatvinski, Hrvat iz Petrovaradina, odakle je,

sa Tvrave, 23. januara pre podne posmatrao ta se dogaa
na suprotnoj obali Dunava:
Video sam da sa Bulevara dolazi vea grupa i sa desne
strane kod peakog mosta silazi dole na obalu. Ovde na
obali maarski vojnici ili andarmi odvojili su est lica
i postrojili ih na samoj obali na ledu i to na onom mestu
gde se zavrava prilaz mostu kod malog parka. Vojnici
su stali malo dalje od onih odvojenih civila i posle nekoliko
trenutaka zauli smo plotun i videli kako su oni civili popadali. uli smo i vrisak, pa smo po tome mislili da je
meu pobijenima bilo i enskih. Vojnici su zatim na is
tom mestu bacili leeve u Dunav .. .n

Ubistva na Uspenskom groblju

0
tome ta se deavalo na Uspenskom groblju govori i
ovih nekoliko svedoka.
Eva Stevana Barfus, Maarica, sa stanom u Primorskoj
67, iji prozori gledaju na Grobljansku ulicu:
23. januara... neto posle 9 asova nre podne videla
sam kako naoruani vomici teraju tri dobro obuena gos
podina prema groblju, koji su mi izgledali da su Jevreji.
Ubrzo se ula pucnjava, a ula se i ranije toga dana.
Posle sam videla da vomici teraju Eriku tj. Piriku Puhalek... koja je bila udata za nekog Srbina, koji je za
jedno sa njom oteran nrema groblju. Kroz kratko vreme
opet se ula pucniava. Zatim sam videla Raiterovu erku
sa muem ... Kada su stigli do groblia. ula sam kako
jedan voinik komanduie na desno. Opet se ula puc
njava. Odmah sam mislila da se na groblju ubiia. Posle
sam videla 80 godina starog Bredera i enu mu isto tako
staru... kako ih teraju prema groblju, i jednog elegan
tno obuenog oko 30 godina starog Jevrejina ... Videla sam
da su iz Deakove ulice na mrtvakim nosilima donosili
leeve na groblje, a iz grada su dolazila kola na groblje
puna leeva ..
Na groblju su ubijeni grobar Jovan Gona, njegova su
pruga Ljubica, erka od 9 godina Marica i njihova goa od
14 godina.

76
77

MSRV AO AK 1902 Zapisnik od 24. II 1945.

MSRV AO AK 1920 Zapisnik od 5. I 1945.
711

Joef Budaji, Maar, sa stanom u Kosani Ivana br. 4:

23. januara... oko 1 as po podne video sam sa izlaza
nae kue kako dva naoruana vojnika teraju Jevreje i to
Senfelda... sa njegovom enom i sestrom. Terali su ih
prema Uspenskom groblju i ja sam ih pratio pogledom.
Kad su doli do ulaza i uli u dvorite pred kuu, vojnici
su ih sve sa lea iz puke ubili.
Kad su vojnici otili... ja sam ... otiao na grob
lje ... Tamo je bilo preko 100 leeva, svi pobijeni iz pu
ke. Sve je to lealo pred kuom i oko grobljanske kapele.
Video sam i to da su gradska teretna kola nosila iz
grada leeve, na kolima su Okolo bile daske, kod sedita
je bio istaknut beli barjak sa crvenim krstom, kola su
ula u groblje gde su leevi istovareni. Ova kola video sam
u dva maha.78
Stevan Kardo, Slovak, nadzornik gradske kanalizacije
za vreme okupacije. 24. januara u pola osam, poto se javio
na dunost, bio je na igralitu NAK-a i potom se uputio na
Uspensko groblje:
Kada smo doli na groblje, tu sam video itave gomi
le naslaganih leeva. Pored gomila bilo je i leeva koji su
usamljeni leali po groblju, ali je sve to bilo usredsreeno
poev od ulaza pa do kapele. Bilo je leeva i pored mrtva
nice i u samoj mrtvanici. Broj leeva je zajedno sa do
nesenim morao iznositi najmanje 250. Meu leevima bilo
je odraslih, mukih i enskih, kao i dece... Leevi uopte
nisu imali itave lobanje. Naime, ubijani su pucanjem iz
neposredne blizine u glavu... Video sam da su prsti na
leevima nedostajali. Nedostajale su i cipele sa pobijenih
leeva. Na groblju smo zatekli policiju. Ona nam je nare
dila da iskopamo jednu zajedniku raku... zapoeli smo
sa kopanjem rake ija je povrina iznosila 8 kv. metara ...
Nismo dobro ni zapoeli sa radom oko kopanja rake, kada
ie iznenada doao jedan kamion vojniki sa est vojnika i
jednim oficirom... Naredio je da se odmah izgubimo. Dok
je trajalo ovo raspravljanje, primetio sam da su vojnici
poeli ubacivati leeve u kamion ...
Hristifor Mali, grobar Uspenskog groblja:
Ja sam postavljen za grobara i dunost grobara sam
primio 28. januara 1942... Ujutru sam izaao na grobl je.
Leeve vie nisam zatekao ... Zid mrtvanice bio je dos
ta izreetan mecima, tragovima kako su i tamo na groblju

78
79

712

MSRV AO AK 1855 Zapisnik od 11. I 1945.

MSRV AO AK 8580 Zapisnik od 8. II 1945.

pucali i ubijali. Ovi tragovi su obuhvatili duinu od oko

20 metara du kue i mrtvanice. Na zidovima je bilo puno
krvi, mozgova... Svuda okolo na snegu bilo je lokvi krvi,
a ostali su tragovi od leeva. Sve to sam ja poistio...
Kada se sneg otopio, ja sam pokupio sve ostatke ljudi,
kosti, prste, mozgove, lokve krvi smrznute i sve sam to
zakopao u etiri jame .. .80

Ubistva na tranu
Poznata novosadska plaa trand bila je mesto koje
su faistiki zloinci izabrali kao najpodesmje da na njemu
najorganizovanije sprovedu ubijanje. Dovoljno udaljena od
grada ova plaa je obezbeivala delate od oiju nepoeljnih
svedoka, a istovremeno ih je liavala brige kuda sa leevima
poubijanih rtava. Meovite andarmerijsko-vojnike patrole
su, ve oko 9 sati pre podne, iz raznih delova grada i Doma
kulture, peice ili kamionima, poele da dovode grupe gra
ana meu kojima je bilo ena, dece, mukaraca. Poto bi ih
pred ulazom u trand zaustavili, poredali su ih u redove
po etvoro, a zatim u grupama od 45 osoba uvodili na
unutranju teritoriju tranda. Tu su ih prihvatali vojnici,
odvodili do Dunava i tamo ubijali. U poetku su rtve ubi
jane u odei. Tako je postupano sve do 11 sati kada je stigla
poruka da se sa rtava imaju prethodno skinuti bolji delovi
odee i da se sve to skupi na jedno mesto. Posle ovog nare
enja rtve su bile najpre skinute, a zatim putem nainjenim
od dasaka sprovedene do slobodne povrine Dunava tj. do
otvora na ledu, i tu od strane pratilaca ubijane metkom
u potiljak ili u srce i gurane pod led. Krici ii pla kao i
plotuni puaka, mitraljeza i revolvera koji su dolazili iz
unutranjosti tranda porazno su uticali na one rtve koje
su se nalazile pred ulazom u trand, beskrajno poveavale
njihovu duevnu patnju u iekivanju poslednjcg trenutka.
Jer, bez obzira na to to ih je ograda postavljena oko tran
da spreavala da vide ta se deava unutra, jasno su oseali i shvatali kakva ih grozna sudbina uskoro oekuje.
Ovakvo ubijanje trajalo je neprekidno od 9 sati ujutru do
oko 16 asova posle podne, kada je ractija obustavljena, a
graani koji su u poslednjem trenutku spaseni sigurne smrti,
njih oko 450, bili sprovedeni u Dom kulture. Tu su, zajedno
sa ostalim prisutnima, zadrani do oko 21 as i 30 minuta.
80 MSRV AO AK 1932 Zapisnik od 18. XII 1944.
713

Tada je najvei broj puten svojiim kuama,

oko 300 ostalo u maloj sali. Sutradan je veina
jakom straom sprovedena u Armiju.81
Aga Rajter, Novosaanka sa stanom u Ul.
skog, poto je zajedno sa roditeljima izvedena
23. januara 1942:

dok je njih
od njih pod
Petra Zrinjna trand

Kada su nas izveli na Dunav, vldeli smo straan pri

zor. Bila je jedna jama iskopana na Dunavu (u ledu pr.
autora), daska je bila preko jame, i redom su terali ljude
u malim grupama do jame. Tamo su ih streljali i bacali
u jamu. Ljudi su tamo stajali i ekali na red. Gurali su
se, da dou na red to pre. Deca su plakala: Kad emo
mi doi na red, ne moemo izdrati hladnou itd. Ljudi su
traili da se to bre svri s njima, jer je hladnoa bila
neizdrljiva. Naime, morali smo da se svuemo, kapute i
sve baciti, mnogi su bili do koe goli, i tako smo stajali
tamo uasno stradajui od hladnoe. Neki su se branili
oajno, pa su i ove streljali. Mnogo stotina ljudi je tako
umiralo, dok je dolo neko nareenje i onda su prestali,
odneli su nas u Sokolski dom i otuda kasnije kui. Sestriina i njen mu su ubijeni pred naim oima.82
ore Stankovi, stanovnik Ribnjaka:
Za vreme racije u Novom Sadu ja sam stanovao u
Petrovaradinu u Ribnjaku, odakle se i slobodnim okom
moe gledati na dunavsku obalu, a naroito se moe gle
dati na novosadsku plau trand... Trei dan racije
23. januara ve oko 9 sati pre podne poelo je ponovo
ubijanje ljudi na novosadskoj obali. Video sam kako su
vojnici vrlo mnogo ljudi do terali na obalu gore, a zatim
su pojedine ili u manjim grupama do terali u unutranji
deo tranda, tu su ih doveli na led do same vode i
onde ih iz puaka ubijali i tako da su pobijeni odmah pa
dali u vodu i nestajali. Isto tako sam i slobodnim okom
kao i dogledom video da su malo nie uz obalu na novo81 MSRV AO 1938, 202212; 12443, 3537. Rukovodilac
ovih ubijanja bio je Gustav Korompai, porunik rene strae.
Budimpetanska presuda navodi da je na tranu ubijeno
250300 lica to, najverovatnije, ne odgovara istini. To se da
zakljuiti po duini trajanja ubijanja (gotovo itav dan), po bro
ju onih koji su po zavretku racije odvedeni u Dom kulture, po
podacima koje nam daje Buzai u svom radu (str. 6263), gde
kae da je na trandu stalno bilo oko 400500 ljudi koji su
u zbijenim redovima iekivali pogubljenje. Videti i izjavu
Stevana Dioija MSRV AO AK 1822.
82 MSRV AO AK 5001 Zapisnik od 10. VIII 1945.

saskoj strani, pored samog eleznikog mosta, ubijali, no

ne seam se broja pobijenih jer sam bio neobino dirnut
i uzbuen. Sve ovo posmatrala je moja ena i mnogi nai
susedi i drugi u Ribnjaku. Ovo ubijanje na novosadskom
trandu treeg dana racije trajalo je do 4 sata posle
podne. Ne mogu da kaem koliko je toga dana pobijeno,
samo mogu da tvrdim da je vrlo mnogo ubijeno. Jedan
hrvatski oficir gledao je na asovnik i rekao nam da su
za jedan minut pobili 15 lica. Opazio sam, meutim, da
je ubijeno ne samo mukih nego i mnogo ena, a video
sam da su decu ivu bacali u Dunav. Mogao sam jo konstatovati da su mnogi dovedeni bez gornjeg odela na oba
lu i da su ih tako ubijali. U toku ovog treeg dana racije
video sam jo da su mnogi kamioni donosili leeve koje su
vojnici bacali u Dunav. Posle dva-tri dana moglo se jo
vieti da su neki civili dolazili i sa leeva skidali odela,
jer su jo uvek neki leevi leali na ledu.. ,83
Milan Popov, trgovac iz Novog Sada:
Trei dan novosadske racije, besprimernog klanja ne
vinog stanovnitva od strane maarskih okupatorskih sna
ga, tano u podne uli su u moju kuu u Novom Sadu,
Petra Zrinjskog br. 38, etiri vojnika i andarma... Na
ulici su nas odmah opkolili sa pukama na gotovs nekoliko
vojnika, oterali na oak Ulice Laze Kostia i Futoke...
Na ovo su poeli da dovode razne ljude, ene i decu sa
svih strana, tako da nas se iskupilo oko 100 lica. Kada
se formirala grupa, poto su prethodno neka lica utovarili u kamione, oficir je izdao nareenje... Onda su nas
poveli Futokom ulicom u Streljaku, pa zatim u elezniku, pa odande putem za trand. Kada smo ili putem
prema trandu, od hotela Srpski kralj bilo je mno
tvo vojske poredane sa obe strane puta do vijadukta, a
i po tvornicama i na graari Brae Krajaevia vrlo mno
go... Dok smo mi ili ka trandu, mimoili su nas mno
gi kamioni sa puno mrtvih. Ja sam video mrtve u kamio
nima, a iz kamiona je curila krv, a i bilo je smrznute
krvi na kamionima... Kada je povorka stigla do tranda
na dunavskoj obali, nas su okrenuli leima prema kabina
ma tranda, a licem prema gradu. Tu smo onda uli
pucnjavu. Dok sam ja bio tamo, uo sam od 70 do 100
plotuna. Mi smo stojali po etvoro u redu. Kada je na
koji red doao red da uu u trand, onda su terali taj
red, pa se je posle izvesnog vremena ula pucnjava i stra
ni krikovi oajnika. Ispred nas su stajali vojnici sa pu
kama na gotovs, na svaka dva metra po jedan vojnik, a
83
MSRV AO AK 1908 Zapisnik od 25. I 1945. Slina svedoenja se nalaze i u AK 1907 i 8495.

715

jedno deset metara ispred nas. Redove ljudi su terali u

trand, a pri tome su peke ili kamionima drugi stizali.
Mi smo doli na trand u 1 sat posle podne. Hladnoa
je bila uasna. Vojnici su skakutali da bi se ugrejali, a
mi smo mnogi skakutali i pomicali i tako se pomicali na
trag od redova koji su dolazili na ubijanje. Neto posle
tri sata posle podne stigao je jedan automobil i iz njega
iskoio jedan oficir, koji je uao u trand... Odmah
zatim je izaao iz tranda i naredio da se ova kolekcija
odvede u Dom Levente. Onda nas je moglo biti oko 400
dua, koji smo ekali na red. Onda su nas uz oruanu
pratnju poveli u grad. Usput su ubili tri stara Jevreja
koji nisu mogli da idu dalje. Sretali smo jo grupe koje
su vodili na trand, ali te su se nama prikljuivale od
lazei s nama u grad... Kad smo doli u Spomen-dom,
uterali su nas u salu za vebanje, i morali smo da sednemo na pod, a bilo nam je zabranjeno da se miemo. Tu
su nas uvali andarmi. U 7 sati uvee su nas odveli na
legitimisanje u drugu salu pred neki odbor... Onda su
nas do 9 sati uvee drali u toj sali, kada ie uao jedan
nepoznati oficir koji nam je rekao: Vi koji ste ovde vi
ste se legitimisali, vi ste ispravni graani. A oni koji su
digli ruku na nas ti su platili ivotima. Onda su nas pos
le 9 sati pustili kuama.. ,84
Eva Kosovi, inovnica iz Novog Sada, Jevrejka. Posle
male odiseje od stana do pote, Sokolskog doma, Vladiinog
dvora, kasarne kralja Petra I gde su izbegli smrt jer je tu
ubijanje bilo obustavljeno, oko pola pet stiu na trand.
Odatle (njih oko 20 pr. autora) su nas kamionom,
punom krvi i mozga, vratili u Sokolski dom oko pola pet
sati posle podne. Tamo su nas uveli u veliku salu... Zavese su bile sputene, vrata zatvorena i u samoj smo sali
bili opkoljeni naoruanim andarmima. Uvee oko pola
deset pojavio se vojni komandant grada Novog Sada, koji
riam je u jednom kratkom govoru saoptio da su nas ta
mo spasili, da se moemo zahvaliti za to gradonaelniku
i maarskim vojnicima i da se moemo vratiti svojim
kuama i upozorio nas je da budemo iz zahvalnosti bolji
graani Maarske nego to smo do sada bili.85
Edit enberger, Jevrejka. Dom kulture 23. januara 1942.
uvee:

84
85

716

MSRV AO AK 1838 Zapisnik od 8. XII 1944.

MSRV AO AK 12801 Zapisnik od 1. XII 1944.

Kada je legitimisanje zavreno oko 10 asova, tada

su nas uveli u pozorinu salu. Odjednom smo uli jedan
glas koji je pozivao da bude tiina... Posle ovoga taj
glas nam je poeo govoriti na maarskom jeziku: Gra
ani! Vi ste svi legitimisani i utvreno je da ste lojalni,
i da se niste suprotstavljali maarskim vojnim vlastima.
Zato smo resili da vas sve pustimo kui. Meutim smo
vas zadrali ovde tako dugo zato to se je jedan izvestan
broj ljudi suprotstavio maarskim vlastima pa su isti osetili na svojim leima pravedni ma maarske pravde. Po
to su imenovani iskusili kaznu za svoje suprotstavljanje,
sada vas moemo pustiti kui s tim da i dalje budete
lojalni prema ovdanjim vlastima.
Tibor Vegvari, voa novosadske luke kapetanije:
Moji policajci koji su se vraali u zvanje vie puta
su javljali da na prostoriji kupatila na trandu lei vie
stotina leeva, te da im vojnici seku prste sa ruku da bi
mogli skinuti prstenje. Poao sam dunavskom obalom u
pravcu tranda i svugde na obali video sam vie leeva
kao i to da vojnici i andarmi na mnogo mesta ubijaju
graanska lica. Kada sam stigao na trand, video sam
sm da tamo ima oko 200250 leeva, od kojih su mno
gima bili odseeni prsti sa ruku, a mnogi su leali na
obali lieni odela. Meu leevima video sam vie osoba
ispod 10 godina. Moji policajci javili su mi i to da i na
kamenikom ostrvu iznad tranda ubijaju ljude i da
su ubili jedan brani par koji je nosio u dejim kolicima
odoje od 34 meseca, pa su brani par zajedno sa detetom ubili.
Dr Itvan Kado:
M. kr. zam. oficiri Goal i Kazar javljaju da 23. o. m.
po podne, kada su ili na dunost u zimsko pristanite i
proli kraj tranda, videli su kako vojnici skidaju na
kit sa oko 150 leeva. Prste leeva odsecaju i tako svlae
prstenje. Ta dva policajca su lino uli i videli kad je
jedan od vojnika odsekao prst jednog devojakog lea i
skinuvi prsten rekao: Imala je lepo ime, ugravirano je
Julika, ta mislite, da li ima 14 karata? i s time strpao
prsten u dep.
66
87

MSRV AO AK 1886 Zapisnik od 16. I 1945.

MSRV AO 12441.
88 Isto.
717

Ubistva na igralitu NAK-a

Ubistva na bivem igralitu Novosadskog atletskog klu
ba, koje je za vreme okupacije nosilo ime Adolfa Hiitlera,
nose peat posebnog sadizma. Negde oko pola dvanaest pre
podne, 23. januara, na ovo igralite dovedeno je oko 40 civila,
preteno Jevreja, meu kojima je bilo vie ena. Opkoljenim
vojnicima naoruanim pukama i pukomitraljezima nemo
nim rtvama je reeno da najbri mogu spasiti svoje ivote.
U trenutku lude nade da se tako neto zaista moe ostvariti,
dovedeni civili su poeli svoju poslenju, krau ili duu trku,
za vreme koje su ih sustizali meci iz puaka i pukomitraIjeza. One koji su posle ubijanja jo davali znake ivota,
dokrajili su hicima iz pitolja. Posle toga sledilo je plja
kanje leeva, kako dragocenosti koje su imali pri sebi, tako
i boljih delova odee i obue. Sutradan pre podne, dvoja
laskola odnela su rtve na Uspensko groblje, dok su radnici
iz gradske kanalizacije uklonili tragove ovog zloina sa
igralita.89
Ubistva u kasarni
Eva Ofner, svedok:
Dana 23. januara 1942. ujutru dola su u na stan u
Ul. Vojvode Bojovia 19, dva maarska andarma i kazali
mome ocu Beli Ofner da se obue i da ide s njima radi
legitimisanja... Kad je moj otac otiao, moja baba je
gledala preko prozora i videla je kako su andarmi iz dru
gih kua skupljali mukarce, Srbe i Jevreje, zatim malo
kasnije ene i decu. Otprilike iza toga 15 minuta kako
su mog oca odveli uli smo pucnje iz mitraljeza iz blizine
i to iz pravca kasarne kralja Petra I, koja se nalazila u
blizini naeg stana.
Moj otac se nije vratio a drugi dan ujutru, kada sam
se interesovala za njega, kazali su mi da su Jevreje i Srbe
iz ove ulice sakupili u kasarni i tamo ubili. Zaista, kada
sam pola prema kasarni toga dana, tamo je kapija bila
otvorena i videla sam tamo gomilu leeva.90

89 MSRV AO 12443; AK 1856 Zapisnik svedoka Stevana

Kardoa od 8. II 1945; AK 1930 Zapisnik svedoka Jovanke Vlaovi od 22. II 1945; zloini okupatora, 200-201.
90 MSRV AO AK 5005 Zapisnik od 9. VIII 1945.; 12443
Na osnovu budimpetanske presude izlazi da je u kasarni ubije
no 60 osoba.
718

... Pol. ofic. zamenik Jano Karpati... video je da

su pred kasarnom u Laktanja ulici isto andarmi ubili ako
60 osoba. Vei deo onih koji su ovde ubijeni bili su Srbi
a manji deo Jevireji.91
Polic. oficir zamenik Jano Karpati video je 23. janu
ara 1942. g. da su na Pirokoj ulici, koja spada u okvir
njegove strae, andarmi koji su vrili raciju ubili 2527
osoba...

Pojedinana ili manja grupna ubistva

Osim masovnih ubistava, ubijani su pojedinci ili cele
porodice zajedno sa malom decom i odojaima. Sva poje
dinana ubistva imala su karakter svireposti. Kada se anali
ziraju naini kako se sve ubijalo, dolazi se do zakljuka da
je jedini vaei kriterij pri tome bio postupiti bez kriterijuma. Strast za ubijanjem se bila toliko rasplamsala kod
vojnika i andarma da im je zamraila razum, ustupajui
mesto ljudskom odreenju i bestijalnom postupanju. Ubijali
su gde god su stigli: u kadi, bolesne u postelji, pred vratima,
u dvoritu, na ulici, mukarce, ene, decu, starce. Ponekad
je ivot zavisio od udi komandira, od dobre ili loe rei
suseda ili domara po narodnosti Maara.93 Vrlo esto nisu
vredele nii ispravne legitimacije, ni rezultat izvrenog pre
gleda stana, ni dobra re domara ni vladanje maarskim je
zikom. tavie, ponekad se ne bi traila ni legitimacija, ve
se jednostavno sve poubijalo odmah u stanu ili, su rtve
upuivane na neko mesto masovnog ubijanja. Izgledi delata
na dobar plen znaili su smrtnu osudu vlasnika stana i ita
ve njegove porodice. Nakaza agresivnog, osvajakog rata je,
kroz deformisane ljudske linosti, ispoljila mnogostruke instikte instinkt ubijanja, neovetva, kukaviluka, i og
ranienosti. Odsudni moralni ispit savesti u ovim tekim
trenucima mnogi uesnici u pokolju nisu poloili.
U nekim pojedinanim i manjim grupnim ubistvima u
izjavama nekih svedoka nalazsimo ova svedoanstva.

91

MSRV AO 12441.
92
Isto.
93 MSRV AO 14/79 Izvetaj velikog upana Novog Sada od
18. II 1942. ministru unutranjih poslova, gde se daje desetak
primera uspenih intervencija nekih Maara u spasavanju ivo
ta svojih sugraana Srba i dr.

719

Roa Rimnajder, sa stanom u eleznikoj ul. 34:

Oko 11 sati pre podne videla sam da su njih petorica
maarskih vojnika... uli u susednu kuu gde su stano
vale porodice Pataki i Kardo. Posle kratkog vremena
izili su napolje vedra lica i suvie dobro raspoloeni...
oko 3 do 4 sata posle podne doao je jedan prazan ka
mion koji je stao pred susednom kuom, a iz njega je
curila krv koja se ledila. etiri do pet vojnika su sila sa
kamiona i ula u kuu. Posle kratkog vremena videla sam
da su izneli ukupno sedam leeva porodice Kardo i Pa
taki. . .94
Udova Justina Gabria, Maarica:
Kada sam se vratila u kuu moje keri (Ulica stre
ljaka br. 24 pr. autora) a bilo je oko 10 i po sati pre
podne (23. I pr. autora), naila sam na straan i jezovit
prizor: moj zet Ilija Kosti leao je na nekoliko koraaj,i
pred kunim vratima, bio je mrtav. Sva prestravljena u
la sam u kuu i u predsoblju sam nala mrtve moju ker
ku (Katicu) i njezinog starijeg sina (Julije Gombar, star
21. g. pr. autora), a predsoblje je bilo u samoj krvi. U
sobi pak iza ormara u oku leao je le mog drugog
unuka (Aleksandar Kosti, star 8 godina pr. autora).
Dete je moda htelo da se sakrije kada su ga ubili.95
Rada Popov sa stanom u Dunavskoj ulici:
Trei dan racije, oko 8 sati ujutru... pogledao sam
kroz prozor i video sam kako je nekoliko vojnika i an
darma ulo kroz kapiju u kuu pekara Ljubojevog, kapiju
i radnju su zatvorili i odmah se zauli plotuni i zapomaga
nje. To su tada ubili Lazu Ljubojevog, pekara, njegovu enu,
etiri sina u starosti od 18 do 25 i kerku od 13 godina.. ,96
Svirepo klanje je dobijalo sve vee dimenzije, apokaliptine, u istoriji retko zabeleene tragedije itavog jednog
grada. Nahukana od svojih pretpostavljenih, zaslepljena,
opijena potocima prolivene krvi hortijevska soldateska pre
gazila je i pogazila granicu koja odvaja oveka od krvolo
ne zveri. Sve je vie tonula u mrak i ponor upravo neshvat
ljivih zloina.
Udova ora Jovandia, Jelena sa stanom u Rumenakoj ulici 36:

94
95
96

720

MSRV AO AK 1848.
MSRV AO 1869 Zapisnik od 5. II 1945.
MSRV AO 1867 Zapisnik od 7. II 1945.

Na trei dan racije, u petak 23. januara 1942. godine,

ja sam sa svojih pet sinova: Miloradom, star 28 godina,
Savom, 26 godina, Pajom, 24 godine, ivkam, 20 godina i
Borom, 15 godina stari, bila u naem stanu... Posle pola
osam ujutru uli su se pucnji od Vaarita i sve blie do
lazili nam u Rumenaku ulicu... Onda su jako lupali na
nau kapiju, a zatim i na prozor. Moj sin Milorad je prvi
izaao da otvori vrata... andarmi su odmah moje sinove
oterali u sobu... Jedan od andarma bio je visok, pitao
je: No, koje ste vere?. Moj sin Sava je odgovorio: Gos
poine mi smo pravoslavne vere. Na to je taj andarm
uzviknuo: Bide vadrac i pitao koliko nas ima... Na to
je ovaj andarm moje sinove isterao iz sobe. Ja sam po
la za njima, a andarm me kundakom udario ispod leve
dojke... I pored udarca ja sam se uhvatila za bravu da
izaem sa svojim sinovima. Meutim je jedan vojnik spolja uhvatio bravu..-. Vojnik je bio snaniji od mene i
nije mi dao da u dvorite izaem... U to ujem kako moji
sinovi viu: Mama, ne dajte nas!. Ja sam udarala na vra
ta i prozor da izaem, ali nisam mogla. U to sam ula
vie pucnjeva. Glas moje dece vie nisam ula. Meni je
pozlilo i sruila sam se na stolicu. Onda sam ula kako
vojnici i andarmi odlaze... Ja sam u stranom stanju
polako i bojaljivo izala u dvorite. Vikala sam: Deco,
gde ste? U to s leve strane komijine kue, nuz zid,
vidim pet leeva mojih pet sinova. Leali su jedan pored
drugog poredani. Na zidu komijine kue iz mog dvorita
videla sam krvi i mozga moje dece. Pod glavama moje
dece bile su lokve krvi. Svi su dobili metke u potiljak.
Moja deca leala su do predvee u dvoritu moje kue.
Ja sam nekoliko puta izlazila da traim pomo, i u dvori
tu da oplakujem decu, ali su me straarivojnici koji su
ulazili u kuu stalno terali u sobu, govorei da ne smem ni
plakati. Oko 11 sati pre podne dolazili su organi policije
da vide ta je bilo sa mojim sinovima, i kazali mi: Strina,
jesu li ovo sve vai sinovi, mi vami nismo krivi. Posle
toga su vojnici stalno ulazili u kuu... Vojnik je upro
puku u mene i pitao: Ko je tebe ostavio u ivotu? Ja
sam mu odgovorila andarm nije hteo da me ubije, iako
sam im vikala da ubiju i mene, kada su mi ubili pet sinova.
Predvee je stao jedan kamion pred moju kuu. Ja
sam htela da izaem, a kada sam videla da moje sinove
vuku po snegu uhvativi ih za noge, kao neke kerove, ni
sam imala snage da izaem, otrala sam do prozora pre
ma Ulici i videla kako leeve mojih sinova kao neku cepanicu bacaju u kamion.
Kamion je otiao i odneo leeve mojih pet sinova...
ula sam da su moja deca isto baena u Dunav, poput
svih onda ubijenih nevinih rtava.97
97

MSRV AO 1837 Zapisnik od 11. XII 1944.

Prosuti mozak i usirenu krv svoje dece majka je poku

pila u dvoritu i sahranila kriom na groblju.
Stevan Markov, sa stanom u Bitoljskoj 42. Treeg dana
racije njega, njegovu enu ii dete od 8 godina poveli su iz
stana prema kasarni u Miletievoj ulici.
Usput sam video mnogo leeva, meu ostalim prepo
znao sam Felbapova, kova kog majstora, i Stevu Rakia,
fijakeristu, a kad smo prolazili Rumenakom ulicom, kroz
otvorenu kapiju kue Kolarskog Mainog video sam na
dvoritu celu njegovu porodicu kako lee ubijeni u dvo
ritu. Na itnoj pijaci sam takoe video vie leeva, ali
nisam ta lica poznavao.
Stigli su u kasarnu, gde je bilo puno leeva a odatle
nastavlja Markov:
Oterali su nas na Trifkoviev trg i postavili nas na
ugao Trga i Miletieve ulice pred kuom dr Satlera, lekara.
Na Trifkovievom trgu bila je velika masa leeva, tako da
je na nekim mestima dostizala visinu od metar i po... Ali
na nau veliku sreu dojurio je policajac, koji je iz daleka
vikao: Ne dirajte vie narod, i tako nas nisu ubili, ve
su preivele oterali u Spomen-dom..
Draga Krnjaji, sa stanom u Rumenakoj ulici, poto
joj je mu bio odveden i po prianju ubijen u kasarni kralja
Petra I kae:
Ja sam pak jo u subotu (24. I pr. autora), dan posle
racije, prepodne sa poznanicima ila da traim mua...
Krenula sam na Uspensko groblje, jer sam ula da tamo
ima mnogo leeva. Usput, u Ulici Vragove bate viela sam
na tri mesta leeve kako lee na zemlji: tako sam videla
krojaa Mladena Vernakog, njegovu enu i jednog mladi
a, leali su pred kuom. Prekoputa u kui u dvoritu
leali su leevi jedne jevrejske porodice, njih estoro, a
malo dalje, u sporednoj ulici, videla sam dva enska lea
i etiri deija lea u nonim haljinicama. Na Uspenskom
groblju bilo je na tri mesta leeva: pred mrtvanicom je
bila velika gomila u duini od vie metara i po vie redo
va naslaganih leeva, zatim je pred kapelom opet bila ve
lika gomila, a iza same kapele bilo je tri lea..."
M. kr. pol. zam. oficira Jano Turul raportirao je
ovo: 23. jan. 1942. g. video je kako jedan andarm i 4 voj
nika iznose iz jedne kue u Ulici andora Petefija jedan
muki i jedan enski le, te ih stavljaju na jedan teretni vo
58
99

MSRV AO 1911 Zapisnik od 16. I 1945.

MSRV AO 1875 Zapisnik od 20. I 1945.

jni kamion. Isti zamenik pol. ofic. video je u istoj ulici

i na putu jedan muki le.
Pol. zam. oficira Karolj Gal video je 23. jan. 1942. g.
po podne u 13 asova u dvoritu kue u Arpad ulici br. 1
pet enskih leeva; kako je saznao, ene su ubili andarmi.
Pol. tabni narednik Imire Bagoj video je da je 23.
jan. 1942. godine u 16 salti jedan andarm sa jednim voj
nikom sprovodio u Levente ulici (arka Zrenjanina) jed
nu grupu od 3040 lica; iz grupe su izdvojili tri mukar
ca i jednu enu i sa etiri me tika ih oborili na zemlju.
tabni narednik je, naikon nekoliko minuta, priao lee
vima koja su leali na zemlji i naao da su troje mrtvi a
jedan nepovreen. Nepovreeno lice se zove Isak.
Probni policajac br. 9097, Itvan Sabo video je 23. jan.
1942.
g. kako je na trgu pred Betoven ulicom (Borisa Kidria) i upravnom palatom jedan andarm ubio jednu enu.
Tibor Vegvari, voa luke kapetanije ... prikazuje ova
ko ubistvo blizu banovinske palate: . . . policajac me je
izvestio da su dva andarma vodila jednu grupu do 2530
lica prema Domu Levente (Dom kulture) i poto stara e
na (oko 75 g.) nije mogla drati korak sa grupom, zaostala
je nekoliko koraka, nato ju je jedan andarm ubio. Prili
kom ovog pucanja bilo je u okolini Banske palate oko
80100 ljudi, delom graanskih delom vojnih lica.100
Ne uzimajui za trenutak u obzir najvie politike i voj
ne rukovodioce maarskih hortijevskih okupatora, najveu
odgovornost za krvavi pokolj u Novom Sadu snose vojska
i andarmerija, koje su preuzele sve poslove oko sprovoenja racije. U tome su im, svaka na svoj nain, pomagale:
ma. kr. policija ma. kr. ekspozitura kontrapijunae i
V/I andarmerijski isledni odsek (Armija). Uloga ove poslednje institucije manifestovaia se ii u tome to je ona tokom
racije u dva maha izvela iz Armije oko 50 ranije uhape
nih osoba koje su potom bile ubijene i poput drugih rtava
baene u Dunav. Brojni su sluajevi, ii zasluuju da se po
sebno istaknu, da su pojedini stanovnici Novog Sada, pri
padnici maarske narodnosti, svojim zalaganjem kod andarmerijskih ili vojnih patrola uspele da ugroene Srbe ili
Jevreje spasu od najgoreg. Meutim, znatno je vei broj
onih koji su, zadojeni ovinizmom ili linom mrnjom i
zaviu prema komiji, sustanaru, poznaniku i si. Srbinu ili
Jevrejinu, iste lanim optubama poslali u smrt. Tu delatsku ulogu vrili su na vie naina i mesta: u legitimacionom
odboru, u delovima grada gde je stanovnitvo bilo naoional100 MSRV AO 12441.
723

no izmeano, u seditima tabova pojedinih odreda vojske

ili andarmerije. Naime, kako je odredima bila poverena
odreena skupina ulica u nekom delu grada, to je svaki od
red izabrao jednu kuu za sedite svoga taba. Ta kua je
trebalo svojim poloajem da omogui najcelishonije ruko
vanje operacijama s pretresa kua i legitimisanja graana,
a sluila je ii kao sabirno mesto onih koje su vodili dalje,
bilo u Dom kulture ili na neko gubilite. Vlasnik te kue
ili domar obino je bio Maar, koji je istovremeno sluio
i kao informator o ljudima sa te teritorije. Vrlo esto nje
gova je re bila odluujua po pitanju sudbine nekih njego
vih sugraana. Od onih koji su takoe uestvovali u raciji,
treba spomenuti i gradsku upravu tj. onu njenu slubu
koja se posle racije postarala da ukloni sa ulica i drugih
mesta masovnih ubistava tragove tih zloina.

Pljaka, skrnavljenje i sudbina leeva

Brojni primeri svedoe da je mogunost pljake bila
esto snaan pokretaki motiv za ubistva. Ona je sprovoena
od samog poetka racije, da bi sa porastom broja ubistava
i sama dostigla kulminaciju. Pljakalo se prilikom pretresa
stanova, prilikom legitimisanja u Domu kulture, kao i pri
pojedinanim i masovnim ubistvima ma gde da su izvrena.
Ne jednom deavalo se da bi voa patrole prilikom pre
tresa stana konstatovao da u njemu ima dragocenosti. Tada
bi celu porodicu upuivao na legitimisanje u Dom kulture,
na neko masovno gubilite ili bi ih tu negde bliizu pobio a
stan zatim opljakao.
Ve od prvog dana racije istrane, odnosno patrole za
sprovoenje oduzimale su legitimaaije i razne vrednosne
predmete' od osoba koje su privodile u Dom kulture i to
predavaie Joefu Horkaiju. Drugog, a naroito treeg dana
broj oduzetih i donetih stvari, koje su redane na jednom
posebnom stolu, veoma je porastao ne samo koliinski nego
i svojom raznovrsnou. Bilo je tu razliitih ivotnih namir
nica, radio-aparata, tofova, razne vrste odee i obue, a
osobito srebrnih i zlatnih satova, ukrasa, nakita i novca.
Privedene osobe su i na poziv legitimacionog odbora morale
predati sve vrednosnije stvari koje su pri sebi imale. Sve
je to predavano a da se nije vodila nikakva evidencija. Zato
se ni neposredno po zavretku racije a ni docnije nisu mo
gli utvrditi vlasnici tih stvari. Istina je da je veina od njih
bila pobijena, ali je to bilo oteano i time to su Horkai i
724

Ferenc Foti dali da se sa odela skinutih sa rtava iseku

oznake firmi, monogrami i slini dokazi za raspoznavanje,krvava i deija odela dali su spaliti, a oduzete legitimacije
ili neka druga dokumenta za dokazivanje identiteta su
unitili.101
Leeve pobijenih pljakali su na taj nain to su ih
pretresali a pronaene stvari prisvajali. Ukoliko se na rt
vi nalazio neki vredniji deo odee dii obue, to bi skidali sa
nje. Ponekad, da bi se bre i lake dolo do prstena sa ruke
ili zlatnog ukrasa, odnosno minua sa uha, ove delove tela
su jednostavno odsecali, a zatim odgovarajue predmete
zadravali.102 Ve je bilo rei o pljaki rtava na trandu,
gde su tih pre ubijanja skidali, dragocenosti oduzimali i po
tom ubijali.
Sve ove pljake tekle su planski, sa znanjem, odobre
njem i pod rukovodstvom najviih vojnih komandanata.
Posle zavretka racije novac i predmeti od vrednosti upu
eni su Komandi 5. domobranskog korpusa, dok su odela i
obua, spakovani u sanduke, poslati na adresu naelnika
taba 9. domobranskog korpusa.103
U vie mahova navoenom radu Janoa Buzaija iznosi
se da je materijalna teta prouzrokovana pljakom za vreme
racije dostigla iznos od oko 810 miliona pengi, tj. 80100
miliona predratnih dinara.104 Prema elaboratu Komisije za
ispitivanje ratnh zloina okupatora, teta prouzrokovana zlo
inima tokom racije u Novom Sadu iznosi 277,878.727 pred
ratnih dinara.105

101 MSRV AO 12443, 31, 36, 39, 1938, 218-222; J. B u z a i , nav.

delo. Na stranama 81-85 govori se o pljaki a na poslednjoj strani
se daje tabelarni pregled materijalnih teta-pljake takom racije.
102 Zloini okupatora, 194, 200; ore V a s i , Hronika o
oslobodilakom ratu u junoj Bakoj, Novi Sad 1969, 162. O
pljaki i svirepostima u novosadskoj raciji, jedan slubenik, verovatno detektiv, pie Ministarstvu unutranjih poslova Maar
ske: Pokorno javljam da se u vezi sa akcijom oruanih snaga
u Novom Sadu, meu pristalicama vojske ire glasovi da su
pojedini vojnici pobijenim licima sekli prste i ui, kako bi ,to
pre prisvojili dragocenosti sa njih. Takoe se govori^ da su pri
svajali i novac i ostale dragocenosti, koje su pronali u odei
rtava. Najzad, ire se i takvi glasovi da su pojedina lica strelja
na samo zato to se znalo da dotini imaju mnogo novca...
103 MSRV AO 12443.
104 J. B u z a i, nav. delo, 81-85.
105 MSRV AO 1938, 274.

725

Po odluci vojnih rukovodilaca, sa leevima svih poubija

nih rtava imalo se postupiti jedinstveno. Zato su oni koji
su poubijani ili pak doneti na Uspensko groblje, odnosno oni
koji su ubijeni na razliitim mestima u gradu, vojnim kamioni
ma bili dopremljeni na obale Dunava i baeni u vodu tj. pod
led. Ne raunajui trand, leevi u Dunav bacani su jo
kod Danubijusa, kod starog eleznikog mosta i kod klanice.
U ovom poslu vojsci je pruila pomo i gradska uprava, ije
je tehniko odeljenje preduzelo mere da se sa mesta masov
nih zloina uklone svi krvavi tragovi, da se ukloni krvavi
sneg. Kada je na prolee led krenuo, zaplovili su Dunavom i
leevi sve do Beograda i dalje, podseajui svet na stravine
zloine okupatora.106
Tunu sliku oko leeva pobijenih rtava u raciji prua
ju nam i sledee izjave svedoka.
Doka Stankovi, iz PetrovaradinaRibnjaka:
Video sam i to da su vojnici kamionima nosili leeve
do obale Dunava kod Danubijusa, tamo su ih istovarivali.
106
Muzej Srema u Sremskoj Mitrovici, Fond Ispostave RO
Petrovaradin 4573/62. Tako npr. iz Velike upe u Vukovaru
jo 2. V 1942. dakle tri meseca posle racije, alju raspis svim
mestima du Dunava od Petrovaradina do Zemuna sa predme
tom: ukljanjanje leeva iz Dunava. U raspisu, pored drugog,
stoji: Po predmetu se izveuje da je zemunska obala Dunava
neverovatno zagaena velikim brojem leeva, koji dolaze iz raz
nih pristaninih mjesta na Dunavu, te se najveim delom zadra
vaju ba u Zemunu, gdje je korito Dunava u dosta otrom zavijutku (eljeznika postaja).
Poznato je da uzdu Dunava od Petrovaradina do Zemuna
pojedine obinske i kotarske vlasti iste svoju obalu tako da
leeve koji se eventualno zadre na njihovom podruju odvuku
na sredinu Dunava i poalju ih strujom dalje. Tako su ti leevi
doli do Zemuna, naime dolaze stalno gde ih je voda izbacila na
suvo tie... Dolaskom toplih dana ovome gradu i njegovoj iroj
okolini prijeti opasnost bolesti.
Zato se izdaje strogo nareenje svim nadlenim vlastima
pristanita od Petrovaradina do Zemuna da leeve, koji se even
tualno zadre na njihovoj teritoriji, pokopaju ili na licu mjesta
ili na groblju; MSRV 1938. 223-245; J B u z a i , nav. delo, 78
Jedanaestog maja 1942. Uprava policije izvetava da se u plav
nom podruju Dunava, u blizini novosadske klanice, pojavilo
30-40 leeva u raspadanju i da se ovde, oigledno, radi o leevi
ma koji potiu iz januarskih dogaaja, tj. racije.

726

Druga dvojica vojnika istovarene leeve nosili su dalje do

ruba leda, tamo su ih opet druga dvojica bacala pod led,
a trei ih je akijom gurao dalje.. .l07
Roa Rimnajder, stanovnik eleznike ulice br. 34:
Toga dana (23. I 1942. pr. autora) od 10 asova
pre podne pa zakljuno do 3 sata posle podne pored mo
ga stana, dolazei iz Ulice Laze Kostia i eleznike ulice
a iz grada prolo je oko 20 kamiona punih leeva, veinom
bez gornjeg odela, koji su se uputili prema trandu.18
Sava Pankov:
Na trei dan r a c i j e . . . poslepodne jo kasnije video
sam kako maarski vojnici na jednom vojnikom kamio
nu i na jednim teretnim kolima sa civilom koijaem do
nose leeve. Kola su stala na kraju eleznikih ina na sa
moj obali i tu su vojnici sa kola bacali dole leeve i ak
ijama gurali leeve pod led.109
Vasilije Tulubec:
Isto tako vojnici su bacili pod led potpuno go le
jedne enske, koja je bila doneta na saonicama. Oko pod
ne je na jednom kamionu doneto puno leeva, koje su
vojnici bacali u vodu. Posle podne oko dva sata dola
su jedan za drugim opet dva vojnika kamiona puna le
eva, a vojnici su na istom mestu i ove leeve bacili u Du
nav. Mnogi leevi su bili goli ili bez odela i obue, a na
kojima je bilo odela, te su vojnici pretresali, skidali sa
njih odelo, cipele i druge stvari... To poslepodne nisam
vie nita video. No tu no smo videli nekoliko kamiona
da su donosili leeve i da su vojnici leeve bacali u vo
du.110
Milan Kurbatvinski, iz Petrovaradina:
23. januara... otiao sam na ugao bedema (Petrovaradinske tvrave pr. autora) iznad samog tunela i odav
de sam ba u taj mah video da je na novosadskoj dunav
skoj obali, na kraju ina obalske teretne stanice na Pe
tro varadinskom keju, stajao jedan vojni teretni kamion.
Maarski vojnici ii andarmi sa perjanicom na kapi ba
cali su sa 'kamiona na zemlju neke teke predmete i ove
vukli dole na led, a dvojica su te predmete sa leda gurali
pod led. Kada smo bolje pogledali, ustanovili smo da su
107

MSRV AO AK 8495 Zapisnik od 13. VIII 1945.

MSRV AO AK Zapisnik od 15. III 1945.
109 MSRV AO AK 1890.
110 MSRV AO AK 1891.

108

727

to leevi... Kamion je otiao prema Bulevaru, a odmah

zatim stigao je drugi kamion i sa ovoga je 11 leeva ba
eno u Dunav. To prepodne nabrojao sam ukupno sedam
kamiona i sa ovih je bacano u Dunav po 1015 leeva, no
video sam da su sa jednog baena ravno 23 lea... U toku
poslepodneva video sam da je dolo etiri kamiona i dvoje
saonice seljake i to opet na ono isto mesto gde su i pre
podne bacali leeve u Dunav. Ustanovio sam da je sa ovih
kamiona baeno sa svakog po 1012 leeva, a sa saonica
je done to pet i tri lea. Kako se oko 4 sata ve poeo
sputati sumrak, a bila je i strahovita zima, to sam otiao
kui..
Stjepan Gregurevi, iz Petrovaradina:
23. januara 1942. godine, oko 8 sati uj-utru, ja sam iza
ao da radim svoj posao na dunavskoj obali i to na mestu u sredini izmeu dva mosta. Odjednom smo i ja i moj
pomonik primetili da na novosadskoj strani prekoputa
od nas na mestu obale gde je kraj eleznikih ina i gde
je silaznik sa obale, da maarski vojnici ili andarmi do
nose kamione i sa ovih bacaju neto dole...
Ja sam nabrojao oko est kamiona, a brojao sam i le
eve, te sam nabrojao da su sa kamiona bacali 10 do 13
leeva... Neto posle 12 sati dovedena su ovamo tri lica...
malo kasnije jo dvatri lica, te su i oni ubijeni i isto
tako baeni u Dunav.. .2
Zaostale leeve iz pojedinih delova grada, kao i one sa
Uspenskog groblja, bacali su u Dunav u blizini klanice.
Lazar Jefti:
Za vreme racije drao sam gostionicu Dardaneli, ko
ja se nalazila iza klanice na desnoj strani, otprilike sto
metara udaljena od iklanice, a deset metara udaljena od
Dunava.
Dana 24. januara 1942. oko 10 sati pre podne stala su
dva kamiona koje su terali maarski vojnici. Kamioni su
bili pokriveni ciradama... Jedan maarski cugsfirer upi
tao me je gde je Dunav najdublji... Rekao sam mu da je
Dunav dole dublji otprilike jedno 50 metara od moje go
stionice. Tom prilikom usled velike hladnoe... Dunav je
bio potpuno zamrznut. Kada su kamioni poli od moje
gostionice na dole putem, pogledao sam za njima i video
sam da su isti kamioni bili natovareni leevima... Zatim
sam uo da odozdo dolazi neka detonacija od eksplozije...
111 MSRV AO AK 1902.
112 MSRV AO AK 1901.
728

Posle podne oko jedan sat ponovo su dolazila dva kamio

na leeva i odvezla ih prema onom mestu gde su led pro
bili.
Vojnici su pri dolasku donosili razna odela, cipele, sa
tove, novaca i prstenja na prstima koje su otkinuli sa
leeva... 25. januara su ponovo donosili u dva maha leeve
i iste bacali u otvor na ledu... I tom prilikom su maarski
vojnici donosili odela, cipele, satove i prste sa prste
njem. . .m
Raja Radivojevi, sa angaja, iz jedne kolibe gde je bio
za vreme racije, video je sledee:
Za vreme racije, ja ne znam tano datum kada je to
bilo, dolo je oko desetak do dvadesetak vojnika na Du
nav, odmah iz klanice na mesto gde stoji tabla za istovarivanje ljunka. Oni su sa bombama probili debeo led na
Dunavu i napravili veu oduku, doneli su nekoliko dasaka
i poloili ih na obalu do te oduke. Posle toga dovaali su
vojnici puna dva dana na kamionima natovarene leeve
koje bi vukli sa kamiona za ruke i noge na one daske. Ov
de su ih svlaili i premetali te onda gurali u onu oduku
na Dunavu. Redovno je tako dovaano po dva kamiona
prepodne a dva poslepodne. Posle dva i po dana ovo dovaanje je prestalo.. ."4

Zavretak racije u Novom Sadu

Dvadeset i treeg januara uvee na novosadskim ulicama
pojavio se novi plakat kojim je i formalno potvreno da je
racija obustavljena. Faktiki ona je prestala, kao to smo ve
rekli, oko 16 asova toga dana.
Proglas je imao naslov Graani Novog Sada! i u celini
glasi:
23. januara uvee posetio me je gradonaelnik na elu
predstavnika graana i zamolio me da, po zavretku istra
ge protiv komunistikih partizana i ostalih neprijatelja ma
arske drave koju nam je naredila m(aarska) krfaljevska) vlada, (podvukli autori) to pre uspostavimo mir u
gradu.
Premda su za vreme trodnevne operacije ienja
koja nije bila poeljna i ne odgovara osobinama Maara
neodgovorni i buntovniki elementi otvarali vatru na
nae vojnike i andarme bar u 3040 sluajeva, odnosno
113
114

MSRV AO AK 1932 Zapisnik od 14. II 1945.

MSRV AO AK 1931 Zapisnik od 29. I 1945.
729

bacili na njih rune granate, tako da su mnogi od njih

ranjeni, sa 23. januarom u 21 as ukidam vojne mere u
odnosu na graanstvo.
Teko sam se odluio na ovakvo brzo ukidanje vojnih
mera, ali uinio sam to uzdajui se u ozbiljnost i rodoljub
lje graana Novog Sada, u nadi da e na dobronamernost
armije i graani odgovoriti dobrom voljom, i da e ponovo
nastupiti toliko eljena mirna koegzistencija.

Objava o zavretku racije (na maarskom jeziku)

Meutim, upozoravam sve stanovnike da u im njihohovo spokojstvo moi osigurati samo dotle dok na nas ne
bude opaljen neprijateljski metak, ili dok ponovo ne bu
dem obaveten o delatnosti partizana protiv maarske dr
ave ili o slinim protivnarodnim zaverama.
Jer, ako se to dogodi, u gradu e ponovo biti zavedeno
vanredno stanje.

730

Za svakog pripadnika armije ili andarmerije na koga

bude izvren atentat, bie izvrena odmazda nad 20 talaca,
ukoliko napada ne bude uhvaen.
Ukoliko se uhvati, napada e biti izveden pred preiki
sud i osuen na smrt.
Meutim, pod preki sud bie izveden i na smrt osuen
i svako ko prikrije komunistu ili osobu koja je u dosluhu
sa naim neprijateljima, ako skriva vatreno ili drugo
oruje, ili ako o tome neto zna a odmah ne prijavi.
Prilikom upravo zavrene racije pale su i nevine rtve.
Za ovo neka niko ne prebacuje krivicu na vojsku. Krivci
su oni koji su izvrili oruane napade na nau vojsku.
Prilikom pretresa i legitimisanja, usled velike guve,
u rukama istranih organa ostale su stvari od vrednosti
i novac koji pripada licima putenim na slobodu, ali ije se
vlasnitvo ne moe ustanoviti.
Stoga pozivam sve one koji su na taj nain pretrpeli
tetu da u roku od 48 asova podnesu upravi policije pi
smeni zahtev sa tanim opisom stvari, kako bi mogle biti
vraene njihovim vlasnicima.
Stvari iji se vlasnici ne budu mogli utvrditi, bie pre
date u dravni fond za pomo siromanima.
Novi Sad, 23. januara 1942.
Vojni komandant mesta115

Ovaj proglas verovatno je najsramniji dokument itave

racije u junoj Bakoj pisao je Buzai u ve citiranom
delu Ko na ovaj nain stavlja taku na trodnevni pog
rom, taj izvesno nije nita drugo hteo nego da pod izgovorom
da trai partizane uspostavi strahovladu i da posle pogroma
prema graanima nastavi sa primenom zastraujuih metoda.
Koliko reenica, toliko providnih cininih lai. Za vreme la
nog napada partizana, koji je smislio potpukovnik Litomericki, a izvrio ga Zeldi sa svojim delatima, partizani nisu
ispalili ni jedan jedini metak, ak ni iz dejeg pitolja-igrake.
A na ta je ciljao ovaj proglas kada govori o dobroj nameri
vojske? Sigurno na to to je pokolj uopte i obustavljen. U
pretnji pogubljenja talaca, kao uostalom u itavoj raciji, nije
teko prepoznati metode nemake faistike soldateske i Gestapoa. S druge strane, trodnevnu pljaku proglas uglaeno
formulie reenicom: Usled velike guve, u rukama istra
nih organa ostale su stvari od vrednosti i novac koji pripa

115 MSRV AO 18806 Proglas o prestanku racije.

731

da licima putenim na slobodu. I jo velike gomile odela,

jer su vlasnici odee, po svemu sudei, puteni na slobodu
goli zavrava svoj komentar Buzai.110
Treba mu samo dodati jo jednu istinu, koju proglas ot
kriva, naime izriito priznanje da je racija sprovedena po
naredbi Hortijeve maarske vlade.

Racija u Srbobranu i Starom Beeju kraj racije u Bakoj

Posle zavretka racije u Novom Sadu, Joef Grai je us
tupio komandu mesta ponovo Edenu Trunkvalteru, a sam je
sa svojim oruanim odredom nastavio racije u mestima koja
su bila predviena planom o proirenju racije. Njegovo iz
riito nareenje da se oruje ne sme bezrazlono upotrebiti
bilo je jedan od razloga to u tim mestima nije bilo ubijanja.
Ipak treba spomenuti raciju u Srbobranu, koja je izvrena
25. januara ; bila sprovedena uz teror, muenje i zlostavlja
nje uhapenih. Od njih je jedan broj 28. januara oteran u
bakotopolski logor.u7
Najzad, spomenimo poslednji in januarske tragedije
koju su Srbi i Jevreji oivcli januara 1942. godine u junoj
Bakoj pokolj u Starom Beeju. Dakle, uprkos tome to
je glas istine o zverstvima poinjenim u ajkakoj i Novom
Sadu, pored svih preduzetih mera predostronosti, vrlo brzo
preao granice Bake, pa se moglo poverovati da su ubistva
u Novom Sadu poslednja karika u lancu neuvenih zloina
okupatora, dola je racija u Starom Beeju. Kulminacija tih
dogaaja masovna ubistva odigrala se u dane 26. do 28.
januara, iako je bilo ubijanja poev od 10. januara, odnos
no jo i 29. januara. Raciju u Starom Beeju sprovela je tzv.
prva oruana grupa, kojom je, u odsustvu pukovnika Lasla
Deaka, komandovao njegov zamenik Miklo Ee. Metod primenjen tokom racije u Starom Beeju kao i dogaaji koji su
joj prethodili bili su gotovo identini onima u mestima ajkake odnosno u Novom Sadu. To se odnosi kako na stvara
nje odreene psihoze, preko svih priprema u kojima su kao
i u samoj raciji naroito aktivnog uea uzeli predstavnici
okupatorske optinske uprave, pa do samog naina izvoenja
116

J. B u z a i , nav. delo, 68-69.

MSRV AO 1938, 235-241. Tu se daje i bilais racije u Srbo
branu: 3 ubijena, 135 ostalih oteenih i 73,817 predratnih dinara
materijalne tete: MSRV AO 12443, 42. Od predvienih mesta ra
cija nije odrana u Bakom Graditu.
117

i ubijanja graana na obali Tise. Broj rtava u St. Beeju

iznosi 206 ubijenih, opet preteno Srba i Jevreja, meu ko
jima je, kao i svuda, bilo mukaraca, ena i dece.118
Racijom u Starom Beeju zavrena je akcija proeljavanja june Bake, kao opta mera progona Srba i Jevreja
koja je u toku itavog januara 1942. godine sprovoena od

Curug
urevo
Gardinovci
G. i D. Kovilj
Gospoinci
Lok
Moorin
Novi Sad
Srbobran
St. Beej
ajka
Temerin
Titel
Vilovo
abalj
UKUPNO:

664
113
26
2
56
48
110
417
2
93
24
23
44
54
425

122
68
4

6
143

1
33

3.340 2.102

729

147

887
210
32
2
74
48
195
879
2
168
26
47
51
66
653

13

53
322

55
2
22

10
20

91
9
2

25
53

25
86

18

18

1
7
5
52

873
179
32
1
66
48
195
292
1
89
25
8
50
66
624

299 2.549

j Jevreji

Srbi

Starci

Deca

ene

Mukarci

Svega

Naziv
mesta

*MSRV AO 1938, 242-272 (203 ubijenih); Zloini okupatora,

poimenino navodi 206 lica; J. B u z a i , nav. delo,72 (168 r
tava).
to se tie ukupnog broja rtava koje su izgubile ivot u
raciji u Bakoj januara 1942. godine, moemo rei da vei broj
izvetaja ili dokumenata koji se bave tim pitanjem iznose cifre
koje se zasnivaju na proceni a ne na osnovu popisa. Naveemo
neke od njih. U svom izvetaju Centralnom komitetu KPJ Svetozar Markovi Toza navodi da je taj broj 10.000 (Zbornik do
kumenata o NOR, tom I, knj. 6, 144); ilinski: 7-7.900 (MSRV
3634); izvetaj od 25. II 1942. sastavljen na osnovu izjava maar
ske vlade: do 27. januara 1942. ubijeno je 6.000 7.000 Srba, uk
ljuivi i ene i deou (Zbornik dokumenata o NOR, tom I, knj:
17. str. 43); u pismima koja su slata iz sela u okolini Novog Sada
javljaju se cifre 3.000 5.000 (J. B u z a i , nav. delo, 88). Na kra
ju, uz komentar daemo i konkretni prikaz rtava koji je sai
njen na osnovu popisa maarskih vlasti aprila 1942. godine.

13
18

1
7

556
1
78
1
39
1

29
744

733

strane faistikog Okupatora. Zvanino je racija zavrena 30.

januara 1942. kada je ef generaltaba izdao sledee saoptenje:
Budimpeta, 30. januara 1942. godine.
Sa 30. januarom obustavljam delatnost organa unu
tranje bezbednosti u Bakoj. Komanda 5. armije neka
povue svoje jedinice u mirnodopske garnizone.
Istovremeno sa povlaenjem jedinica, 1. februara uki
da se zajednika komanda snaga unutranje bezbedno
sti."9

Dogaaji posle januara 1942. vezani za raciju

Vesti o masovnom pokolju Srba i Jevreja tokom januara
1942. godine irile su se toliko brzo da su sa dogaajima us
koro bile upoznate ne samo zemlje Evrope nego i Sjedinjene
Amerike Drave. Posledice ovog masovnog i bezrazlonog ubi
janja Srba i Jevreja odrazile su se ne samo na relaciji Srbi-

Od ostalih naroda, stradalo je 11 Maara (1 u Curugu, 1 u

Gospoincima, 8 u Novom Sadu i 1 u St. Beeju); Nemaca 7 (u
Novom Sadu); Rusa 13 (Novi Sad), Hrvata 2 (Novi Sad), Slovaka
1 (Novi Sad) i Rusina 13 (urevo).
Anketna komisija je na osnovu nepotpunih prijava sasta
vila poimenine spiskove poubijanih u raciji i objavila ih u knji
zi Zloini okupatora, 283-319. Na osnovu nje i Elaborata o Jevrejima moemo izvriti neka poreenja i ukazati na neka neslaga
nja. Dok zvanini izvetaj navodi da broj Jevreja ubijenih u ra
ciji iznosi 744, dotle navedeni Elaborat iznosi 1.170 (urug 100, Ti
tel 35, abalj 28, Temerin 37, Novi Sad 870, Srbobran 1, Stari Be
ej 99. AK 23410, 80-84). Ve ova razlika od 426 lica poveala
bi ukupan broj rtava na 3.766. Grub pregled spiska imena pou
bijanih u raciji u Novom Sadu pokazuje da je Srba bilo oko 370
a ne kako se ovde iznosi 292 (razlika 78). Takoe se zvanini po
daci razlikuju od stvarnih u pogledu broja rtava u Starom Be
eju 168-206, to, ako oduzmemo ve dodate Jevreje, predstavlja
17 osoba vie. Istini za volju treba rei da su zvanini podaci o
broju rtava u urugu i ablju primetno vei nego to ih daje
AK. Ali pri tome treba naglasiti i to da tri godine posle ovih
dogaaja za mnoge kompletno istrebljene porodice nikog nije
bilo da podnese prijavu. No, sve ovo daje nam osnovu da tvrdi
mo da se broj rtava u raciji pribliava cifri od 4.000. Prilikom
ranijih navoenja rtava iznoen je podatak od oko 3.500. Tako i
Elaborat AK (1938) navodi da je u raciji 3.417 lica lieno ivota,
a 21.554 lica oteeno drugim zloinima tokom racije.
119 J. B u z a i , nav. delo, 72.
734

Maari u Bakoj i demokratske snage-reakcionarni faistiki

krugovi u Maarskoj, ve i na meunarodni poloaj Maar
ske.
Ne treba posebno isticati da je uee pojednih domaih,
iredentistiki, ovinistiki i faistiki nastrojenih Maara u
ovim dogaajima jo vie produbio jaz izmeu njih i Srba
u Bakoj, provaliju koju su reakcionarne ekspoatatorske kla
se jednog i drugog naroda proirivale svim moguim nai
nima i sredstvima. Ta injenica je teko pala i onom malom
broju razumnijih ljudi maarske vlade kojima je, iz takti
kih razloga, bilo stalo do relativno dobrih odnosa sa Srbi
ma u Bakoj. Ovi mrtvi su rekao je jedan od njih mis
lei pri tome na poubijane u raciji ovaj odnos za trovali na
nedogledno vreme.. .12
Vesti o dogaajima u raciji izazvale su razliita reagovanja u Maarskoj. Klasno svesne maarske proleterske mase
osuivale su poinjena zverstva, zahtevajui kanjavanje
krivaca. I maarsko stanovnitvo Novog Sada uglavnom nije
odobravalo postupke hortijevske vojske u gradu. Njihov od
nos prema surovim postupcima i njihovim nosiocima moe
se videti iz jednog izvetaja maarskoj policijskoj kapetani
ji od kraja februara 1942. U njemu doslovce stoji:
28. januara 1942. dolo mi je izaslanstvo radnika i iz
javilo mi sledee: oni mogu razumeti ako se pravda primeni prema Srbima i Jevrejima pa i Maarima koji su
uzeli uee u nedozvoljenom organizovanju, ali ne mogu
razumeti istrebljivanje nevinih, meu njima mnogih Ma
ara, ena i sasvim sitne dece, bez presude.
Mnogo su muka pretrpeli pod jugoslovenskom vlada
vinom a gordo su se drali svoga maarstva, ali sad mo
raju da crvene kada kau da su Maari, zbog prolih do
gaaja, i ne mogu da shvate zato je bilo potrebno, kada
su vlasti u Novom Sadu bile u punom posedu faktine vla
sti, da doe do samovolje neodgovornih obinih vojnika i
do masovnog prolivanja krvi i ubijanja, po njima, bez ika
kvog prethodnog sasluanja, opomene i legitimisanja.
Znaju da je s tim u vezi bilo i pljake.
Trae da se vojne osobe koje odgovaraju za nareenja
stave pred vojni sud i osude, jer im je nakon toga to im
se dogodilo poljuljana vera u potenje maarske drave i
pravednost maarskog prava.121
120 Zbornik dokumenata o NOR, tom I, knj. 17, 44; tom I,
knj. 6, 156.
121
MSRV AO 12441 Izvetaj Lasla Tereka, od 29. I 1942.
novosadskoj policijskoj kapetaniji.
735

Sumirajui sve izvetaje primljene tokom racije od potinjenih organa kao i one dobijene posle januarskih dogaaja
u Novom Sadu, ef novosadske luke kapetanije u izvetaju
za svoje pretpostavljene dao je sledeu ocenu:
Po izvetajima policijaca, i kako sam i lino ustanovio,
vojska koja je uestvovala u raciji nije uopte uzimala u
obzir legitimacije izdate od policije i od drugih vlasti, po
stupala je potpuno bez obzira na njih i naglaavala da
iste ne vrede nita. Napokon, s potovanjem javljam, da
sam u vezi sa obavljenom racijom od B (B- bizalmas-poverljiv) osoba dobio obavetenja da je zbog masovnog
ubijanja meu srpskim stanovnicima grada veliko ogor
enje, da to nisu zasluili, jer dako je, moda, meu Srbima
bilo osoba koje su bile neprijateljski raspoloene prema
Maarima, s njima veina Srba nije bila sporazumna i
pokuala je da se pomiri s maarskim ivotom. Zbog doga
aja u raciji ovo pomirenje nije vie mogue, jer su oni
konano udaljili Srbe od Maara. Od strane Srba ule su
se izjave da su ubijani roditelji novih srpskih regruta, mo
maka to sada vre slubu u maarskoj vojsci. Ovi momci
nee nikada biti pouzdani lanovi maarske vojske i
iskorstie prvu priliku da krvavom osvetom osvete svoje
roditelje.
Meu maarskim stanovnitvom grada se moe primetiti snano ogorenje, uglavnom osuuju dogaaje i s nji
ma nisu sporazumni. Prema primljenim vestima pala su
tokom racije kao rtve i lica nemake narodnosti. Navod-,
no su od strane Nemaca nainjeni zapisnici o nestanku
graana nemake narodnosti.
Srpsko stanovnitvo grada se boji da e se sline ra
cije ponoviti uskoro, i da e ponovo biti ubijen odreen
procenat Srba.122
Nasuprot zvaninom stavu povodom racije, Komunistika
partija Maarske je, prvih dana februara, ilegalnim putem
upoznala maarski narod sa bestijalnostima poinjenim u
Novom Sadu i drugim delovima Bake. Maari! Radnici,
seljaci, graani! donosio je izmeu ostalog proglas KPM

122
Isto. Na kraju ovog zbirnog izvetaja o nekim dogaaji
ma u novosadskoj raciji imamo i ove podatke: kako je utvrdila
kapetanija, 15. III 1942. prijavljen je nestanak 608 lica jevrejske,
257 lica srpske, 11 lica nemake i 18 lica maarske narodnosti.
etvoro lica maarske narodnosti ubijeno je od strane jednog
pijanog vojnika 24. I 1942. godine na Kamenikom ostrvu kod
kafane Fehera. Podaci koje daje ovaj izvetaj oigledno nisu
potpuni.

736

od 6. februara 1942. U Delvideku Hortijevi delati su bez

suenja pobili vie hiljada graana. Mainskim orujem po
kosili su nevine stanovnike dva baka sela. Novi Sad su ugu
ili u krvi, pobili nebrojene graane. Danas to rade sa Srbi
ma, Hrvatima i Jevrejima, a sutra e ratom i bedom nezado
voljan maarski narod stati pred puane cevi.... Na zavr
etku proglasa meu ostalim parolama nalazimo i zahtev:
Pred sud vinovnike krvoprolia u Delvideku!.123
Meu prvima koji su u Maarskoj digli glas protiv ovih
zverstava bio je narodni poslanik, pripadnik Stranke malih
posednika Endre Baji ilinski (Endre Bajcsi Zsilinszky).
On je ve 21. januara, slutei tragediju koja se spremala No
vom Sadu, uputio pismo presedniku vlade Bardoiju u
kome mu je skrenuo panju na atrocitete koje su oruane
snage poinile u ajkakoj. Sutradan je i lino bio prim
ljen od strane Bardoija i dobio od predsednika uveravanja
da je on ispitao o emu se radi i da je telefonirao u Novi
Sad da ne bude svireposti. Na suenju 1945. Bardoi je izja
vio da je njegovo interesovanje tim povodom pokazalo da
se u Novom Sadu ne deava nita izuzetno.124
Nakon to se ve sve dogodilo, 4. februara 1942. ilinski
je, smatrajui to jedinim moguim putem, uputio memoran
dum lino Miklou Hortiju, oekujui i traei od njega da
se ova ljaga sa Maarske to pre spere. To je vreme kada
ilinski jo uvek veruje regentu i kada ne zna da je ef dra
ve lino potpuno u toku svih dogaaja u zemlji pa prema
tome i onim vezanim za raciju.
Piui o pogromu u ajkakoj i iznosei cifarske podatke
o broju rtava za koje nije sasvim siguran da su tani (po
njemu oko 5.400), ilinski kae: Ali ove brojke stvarno ne
menjaju nita na injenici da se u Maarskoj odigralo, bez
sudske presude, masovno klanje sa punom odgovornou voj
nika i andarma, odnosno honvedskih i andar meri j skih ofi
cira. .. Nema opravdanja, smatra ilinski, za to:
Jer, zaboga, sve se to desilo onda kada je vojnika
strana celog pitanja ve likvidirana i to ne na neprijatelj
skoj nego na maarskoj dravnoj teritoriji... . Kada je,
uistinu, oruana pobuna, zbilja malog stila, bila ve lik
vidirana, pa ipak stanovnitvo itavih sela i dva cela sreza
123
MSRV AO ML 25/140; Feljton Miloa o r o v i a , ko
je bio Endre Baji ilinski, Politika ekspres od 3. VII 1972.
(Dalje: Feljton orovia, Ekspres...).
124 MSRV AO 3634 Memorandum ilinskog od 4. II 1942,
Feljton o r o v i a , Ekspres od 1. VII 1972.

737

prepustiti na milost i nemilost vojnicima, anarmima i

narodnoj strai i pustiti ga da pune dve nedelje trpi njihov
krvavi zulum, najneoveniji i najnemaarskije masovno
ubijanje, to je tako strahovita greka i takav potres ma
arskog pravnog poretka i tako opasna pojava graan
skog rata, protiv ega se mora svaki estiti Maar po
buniti.'25
Govorei dalje o novosadskom pokolju koji je po svojoj
svireposti nadmaio zlodela u ajkakoj i za koji tvrdi da je
vpo svome karakteru bio oigledniji oficijelni vojniki pog
rom, Baji ilinski je, izmeu ostalog, pisao:
___ Ne menja nita na ovoj neizmernoj sramoti to
se sa oekivanim znanjem vieg vojnog zapovednitva i
njegovom odgovornou deava ovo gadno i podlo klanje
i to sa metodama koje se sukobljavaju s maarskim du
hom, kukaviki i anonimno u ime maarske drave i ma
arskog domobranstva, pozivajui se na vladu... i to sve
u okvirima najzvaninije forme.. .126
Piui dalje o potrebi potovanja pravnih tradicija ma
arske drave, ilinski istie:
Koliko ja znam, za svih hiljadu godina nije u Maar
skoj bilo zvaninog pogroma, koji bi pokrenuli ili na ko
me bi saraivali dravni faktori. Kod naeg je naroda skoro
hiljadugodinje osnovno naelo u pravosuu da se niko ne
moe liiti svoga nadlenog sudije... Otvoreni zvanini
pogrom bez podizanja optube i sa iskljuivanjem od
brane masovno ubijanje velikog stila, moe istori ja u
Maarskoj da zabelei januara 1942. godine.'21
Mnogi moraju da odgovaraju za ove zloine, smatra i
linski, neko politiki neko krivino.
Politiku odgovornost moraju na sebe da prime mini
star, predsednik i vlada, odnosno ministar vojni, ministar
unutranjih poslova i ministar pravde. Iz politike odgo
vornosti proizilazi i njihova dunost da bez ikakvih pre
preka i bez milosti otvore put utvrivanju krivine odgo
vornosti.128

125
126 Isto.
127 Isto.
128 Isto.

738

MSRV AO 3634.

Da li nedovoljno upoznat sa pravim stanjem stvari ili iz

nekih drugih razloga, Baji ilinski ovom prilikom ne zahteva i krivinu odgovornost navedenih funkcionera maarske
vlade.
Traei leka unutranjim ranama Maarske prouzrokova
nim racijom, najteim za proteklih hiljadu godina, ilinski
istie da to ne ini ni zbog sentimentalnosti niti pak iz sektake pristrasnosti. On ve ovom prilikom pomilja na mogu
nost da zapadne sile pobede, i da e, posle toga na meuna
rodnim mirovnim pregovorima na dnevni red biti postavlje
no i maarsko-srpsko prijateljstvo. Posle ovih pogroma
pita se ilinski kuda je iezla ak i mogunost maarsko-srpskog prijateljstva? I da li pomilja maarska vlada
na to kakva e biti sudbina nevinih Maara u junim kraje
vima ako bi ipak zapadne sile i Sovjetska Rusija pobeile u
Ovom svetskom ratu.129
Nemaka tampa iznosi iz Ruzveltovog proglasa, upue
nog Poljacima, ovu reenicu: Sauvajte u pameti sve strahote
koje su poinjene nad nevinim Poljacima, njihovim enama
i decom. Strano bi bilo kae ilinski kada bi jed
nog dana moda ve u skoroj budunosti i protiv nas
podigli ovakve optube pred svetskom javnou, pa moda
i sam Ruzvelt! Upravo je zato potrebno hitno kanjavanje i
vraanje pravnog poretka, a ove mere morale bi da predu
hitre izbijanje pogroma u svetsku javnost.180
Zahtevajui hitno sprovoenje istrage i nemilosrdno ka
njavanje krivaca, ilinski navodi i neke druge razloge za taj
svoj zahtev. To je potrebno sprovesti, veli on u interesu
oveanske pravde, okrnjene asti naega naroda pred nama
samima kao i pred oima celoga sveta, u interesu meuna
rodnog ugleda Maarske kao i preke potrebe sreivanja od
nosa sa juno-slovenskim narodima, u prvom redu sa Srbima,
i to sve jo pre mirovnih pregovora. Jer, glasovi o ovakvim
neovenostima dopiru do neba i ne mogu ostati bez osvete.
Postavlja se pitanje: da li e ove grehe okajati .Maarska i
namesnik Maarske slobodnom primenom i punom snagom
maarskih zakona ili e to uiniti drugi, i to viestruko, bilo
po stranom zakonu krvne osvete, bilo koji meunarodni fo
rum za zelenim stolom kada bude diktirao mir, ali tad ve
okajanje nee biti s pravim krivcima nego s naim dragim i
nesrenim narodom.131
129 Isto.
130 Isto.
131 Isto.

739

Meutim, kao ni drugim odgovornim licima, tako ni Hortiju nije padalo ni na pamet da preduzme neke korake za
kanjavanje neposrednih izvrilaca racije, tavie, u vreme
kada se ve jasno znalo za sva poinjena zverstva nad Srbi
ma i Jevrejima u junoj Bakoj, njeni izvrioci su proglaeni
za pobednike na ratnom popritu, koji su spasli otadbi
nu! Kao vidan znak priznanja za ono to su u interesu dra
ve uinili, mnogi su odlikovani, meu njima pukovnici Laslo
Deak i Ferenc Foti, neki, kao Joef Grai i Geza Gunde, unapreeni su iz dotadanjih inova u vie, dok su oruane trupe
u celini dobile tzv. Spomenicu junog kraja (Dlvidki einlkr). Takoe je, pismenim nareenjem, svakom pojedinom
uesniku u ovim krvavim dogaajima izraeno priznanje i
pohvala.182
Istina, da bi se zadovoljila forma, pa i stvorio alibi za
neposredne krivce, visoki vojni krugovi u Maarskoj su ne
posredno posle racije u St. Beeju preko Feketehalmija od
nosno njegovog vojnog tuioca majora Hegedia, poveli vojno-administrativni izviaj iji je cilj bio, pre svega prikupiti
obavetenja o raciji, dok se kanjavanje eventualnih krivaca
imalo odloiti za kraj rata. Karakter istrage i linosti koje
su je imale sprovesti, neposredni krivci unapred su ovu
akciju osudili na neuspeh. Postupak je voen jednostrano,
sa tenjom da se uloga krivaca u raciji ublai.183
Sledio je nov izviaj, koji je od aprila do juna 1942. go
dine, na samom terenu gde su se dogaaji odigrali, sproveden
pod rukovodstvom sudskog pukovnika Joefa Baboa (Jzsef
Babs). Do njega je dolo po naredbi Ferenca Sombatheljija.
Na osnovu obilato prikupljenog materijala poveden je postu
pak protiv Ferenca Feketehalmija Cajdnera, Joefa Graija
i Lasla Deaka, ali je guverner Maarske Miklo Horti avgusta
1942. godine naredio aboliciju postupka. Razlog obustave bio
je politike prirode. Nije bilo poeljno da se, u jeku slanja
maarskih pukova na Istoni Iront, optuuju visoki vojni
funkcioneri zbog zloina.134
132

MSRV AO 12443; 8542.

MSRV AO 8542; 8551; 8565.
131 MSRV AO 8542 Radilo se o slanju tzv. 2 maarske
armije na istoni front, koje je otpoeto mesec dana po dolasku
Kalaija na elo maarske vlade. Inae, 2. armija e januara-februara 1943. kod Voronjea doiveti katastrofu slinu onoj 6. nema
ke armije kod Staljingrada (Volgograda).
133

740

to se tie politikih krugova Maarske, januarskim do

gaajima se, uglavnom, iskristalisalo dvojako gledanje na
njih.
Desniari, tj. pripadnici vladine stranke, spadali su u one
politike krugove u Maarskoj koji su odobravah poinjene
atrocitete, nastojei da ih opravdaju i prikau, u prvom redu,
kao odmazdu prema napadima etnika odnosno komunista.
Jedan skup takvog karaktera zabeleen je u prolee 1942.
godine u prostorijama Lojda u Novom Sadu, na tzv. Telekijevoj veeri. Pored narodnog poslanika Janoa Telekija (Jnos
Teleki), veeri su prisustvovali svi narodni poslanici, sena
tori i veliki upani iz Bake, zatim Romanji neler (Romnyi
Schneller), ministar finansija, i Bela Luka (Bla Lukcs),
predsednik vladine stranke, inae bliski Hortijev roak. Ve
era je aranirana uz izuzetno veliki publicitet, u cilju legalizovanja i opravdanja postupka maarske vlasti u Sajkakoj
i Novom Sadu. Svi govori koji su zvanino izreeni na veeri
odisali su uveravanjem da su januarski dogaaji usledili kao
odgovor na napade etnika i da su za to krivi svi Srbi. Go
vorei o principu generalne odgovornosti, jedan od prisutnih
je rekao:
Za svaki etniki napad imamo pravo i moramo celu
srpsku javnost pozvati na odgovornost, ako elimo da ti
napadi prestanu poto svakako postoji veza izmeu srp
ske javnosti i etnike... Neka Srbi iskoriste svoje veze sa
etnicdma i neka ih odvrate od vrenja napada na maar
sku vojsku i vlast. Ako to urade, onda vie nikada nee
doi do Novog Sada. Jer to se desilo u Novom Sadu
to je, u stvari, prva primena principa generalne odgovor
nosti.135
Prebacivanje odgovornosti za dogaaje u raciji sa nepos
rednih krivaca na njihove rtve predstavlja osnovnu karakte
ristiku u stavovima desno orijentisanih maarskih vladajuih
krugova.
Ovakva i slina tumaenja januarskih dogaaja nisu mog
la niti su zadovoljavala potenu i dobronamernu javnost ni u
Maarskoj ni u inostranstvu, a o progresivnoj i levoj da i
ne govorimo. Istina o raciji sve snanije se irila, to se ni
im nije moglo spreiti, najmanje rigoroznom cenzurom, o
emu imamo i ove podatke:

I35MSRV AO 8309; Vasa K a z i m i r o v i , ajkaka u naronoosloboilakoj borbi, Novi Sad 1959, 147-148.

741

O
novosadskim dogaajima piu Srbi, Maari i Nemci.
Vojna cenzura pieni i unitava sva pisma koja joj _ dou
pod ruku. U pismima se navodi broj rtava koji varira iz
meu 30005000. Proitao sam vie takvih pisama koja su
poslata iz sela u okolini Novog Sada, i u kojima se opisuje
ono to se videlo.
Poto cenzura nije totalna, nije iskljueno da su vesti
o novosadskim dogaajima prodrle u javnost.1
0 tome da su vesti o raciji prodrle u javnost kao i o
razlozima zbog kojih su, aprila 1942, sainjeni spiskovi ubije
nih u njoj, govori nam i ovaj dokument od 16. marta 1942,
Odeljenja opte bezbednosti Ministarstva unutranjih pos
lova, koji je upuen andarmerijskom odeljenju:
Za vreme dogaaja koji su se odigrali na ponovo pri
pojenom podruju Bake, stalno su nam se obraali kako
pojedinci tako i inostrani diplomatski predstavnici i mini
starstva sa zahtevom da im pruimo obavetenja o mestu
boravka i sudbini nestalih lica koja su ivela u Bakoj.
Njegova preuzvienost gospodin ministar unutranjih
poslova naredio je da nainimo spisak svih lica nestalih za
vreme pomenute operacije zavoenja reda, odnosno pre i
posle nje, po optinama (gradovima).. ,w
1 u leto 1942. godine nemake faistike armije imale su
uspeha na Istonom frontu. Izgledi na nove uspehe nisu bili
mali a, s tim u vezi, i vladajui krugovi u Maarskoj mogli
su jo uvek da gaje ruiaste iluzije. Pa ipak, pod sve veim
pritiskom napredne meunarodne i unutranje javnosti, mo
ralo se neto i zvanino rei o proteklim januarskim doga
ajima. U sporazumu sa narodnim izdajnikom, srpskim
poslanikom za Baku Milanom L. Popoviem, izreirana je
predstava na najviem politikom nivou. Politiki ciljevi ove
komedije bili su jasni. Popovi je trebalo da zaradi kakve-takve poene kod Srba zbog smelosti da u petanskom par
lamentu zatrai objanjenje o ovom delikatnom pitanju. Vla
da Mikloa Kalaija (Mikls Kallay), koji je u meuvremenu
zamenio Bardoija, nameravala je da ovim postupkom prika
136 J. B u z a i , nav. delo, 88. Navedeni tekst je deo dnevnog
izvetaja sekretara Ministarstva spoljnih poslova od 28. II 1942.
137 J. B u z a i , nav. delo, 77. Odgovor na ovaj dopis andarmerijsko odeljenje je dalo 2. IV 1942. naglaavajui da je po
pis jo u toku. Kao to se iz dokumenta vidi, zloini se ne nazi
vaju pravim imenom a za rtve se kae da su nestale u toku ko
munistikog ustanka-pobune!

e svetu istinu o raciji i da pokae koliko je Maarska

parlamentarna drava kada javno raspravlja o dogaaju koji
je izazvao toliku buru. U stvari, teilo se smirivanju napete
atmosfere i skretanju panje sa stvarnih krivaca. Naime, Kalaijeva vlada nije imala nameru niti da ispita pozadinu janu
arskih pogroma, niti da ukae na prave krivce, a jo manje
da ih strogo kazni. Uostalom, da se upoznamo sa nekim de
taljima ove parlamentarne rasprave, odrane 15- jula 1942.
godine!
U kojoj je meri interpelacija Milana L. Popovia, koja
je posluila kao povod debati u parlamentu, bila tendencioz
na, sainjena, u ostalom, u dogovoru sa M. Kalaijem, svedoi i ova reenica iz interpelacije, koja se odnosi na doga
aje u ajkakoj: Stvar je u tome kae Popovi, da
je one, koji su ustali protiv maarske vojske i dravne bezbednosti to i ja moram da naglasim sa svoje strane
stigla zasluena kazna.. .138
Svoj odgovor na Popovievu interpelaciju dr M. Kalai
poeo je sledeim reima: Pred maarski parlament je iz
neseno jedno pitanje koje nema samo maarsku nego i me
unarodnu relaciju. I ja nemam nita protiv to je ovo pita
nje dospelo ovamo, jer ova okolnost moe da poslui kao najubedljiviji demanti jednog dela sviju onih optubi koje su
se ule protiv nas.
Poto je izrazio slaganje sa nekim stavovima u Popovievom govoru i podvukao znaaj injenice da se ovakav govor
mogao odrati u parlamentu, Kalai je preao na dogaaje u
Bakoj. Tu je najpre govorio o ponovnom osvajanju ove ob
lasti i odnosu vojske prema stanovnitvu. U toku ovih ratnih
operacija izneo je Kalai stanovnitvu se nije desilo
nikakvo zlo. Nae honvestvo je..., sa iskrenom bratskom
ljubavlju prigrlilo na svoje grudi celokupno stanovnitvo.
Ali stanovnitvo Bake je pogreno protumailo ovu popust
ljivost domobrana, otpoelo sa diverzijama, da bi 4. januara
diglo otvorenu pobunu. Oruana sila je reagovala i domob
ranstvo je pobunjenike u otvorenim borbama pobilo, a titelski trokut je oistilo od partizana. Sumnjivi elementi su se,
meutim, premestili u Novi Sad i ovde su ugroavali mir i
spokojstvo graana. Na molbu graanskih vlasti i Novi Sad
je proien. Prva dva dana su protekla mirno.
Meutim, 23. januara partizani koji su se uvukli, pro
drli su u unutranjost grada i napali nae organe runim

138 MSRV AO 22047.

743

granatama i orujem, to je izazvalo kod naih organa,

koji su dva dana po zimi od 25 stepeni vrili teku dunost,
odmazdu, tim pre to su posle abalj skog ustanka na dnev
nom redu bili atentati protiv organa bezbednosti. Na nau
nesreu, nepaljivi pojedinci iz graanstva, ne pridrava
jui se naredbe koja je u tom smislu izdata, gonjeni radoznalou, poli su na ulice, a srpsko stanovnitvo izja
njavalo se omalovaavajue o domobranima, da ionako
nee smeti upotrebiti oruje. Prema tome, neumesno dr
anje stanovnitva izazvalo je, najveim delom posledice
koje jako alimo, da se odista meu rtvama nalaze i ne
vina graanska lica...
I dalje: Nai Srbi neka budu spokojni to je ova drava,
u koju su pobegli pre tri stotine godina, sada tu, da i ona
postoji i da im garantuje pravedna ovekoljubiva i narodna
prava. Na kraju, iznosei precizne podatke o broju ubije
nih januara 1942, koji su prema njemu, iznosili 431 (Novi
Sad 292, starobeejski srez 89 i titelski 50 Srba), Kalai kae:
Ovi brojevi rezultat su istrage za koju je gospodin poslanik
Popovi poto je i on uestvovao u istrazi rekao da je
najtanija, najsavesnija i najpreciznija.138
Koliko reenica Kalaijevog govora, toliko providnih i ci
ninih neistina! Sve lai u navodima Kalaija, sva proizvolj
nost u podacima koje nam nudi, dati su sa eljom da se ob
mane potena javnost, da se teka odgovornost maarske vla
de za pokolje otkloni i prenese na Srbe, kao iskljuive krivce
za nesreu koja ih je snala. Iako detaljno upoznati sa janu
arskim dogaajima, svesni da ono to je govorio predsenik vlade predstavlja najbezonije izvrtanje injenica, niko
od lanova parlamenta nije digao svoj glas protiv. tavie,
burno su pozdravili njegovo izlaganje i interpretaciju januar
skih dogaaja, srozavajui, na taj nain, parlament te drave
na nivo svesnog sluenja neistini.
Demokratski
nastrojeni
maarski
graanski
politiari'
osudili su januarske dogaaje i njihove neposredne krivce i,
objektivno posmatrajui stvari, plaili se tekih posledica.
Oni su bili svesni da e, po zavretku rata, bez obzira na to
ija e vojska osloboditi ove krajeve faistike dominacije,
morati polagati rauna o svojoj vladavini u okupiranoj Ba
koj. Zato, iako u njihovim istupima moemo nai i crte hu
manosti prema nevinim rtvama i pozivanje na pravne tra
dicije maarske drave, moramo podvui njihovu elju da,

139 J. B u z a i , nav. delo, 6; V. K a z i m i r o v i , ajkaska

u NOB-i, 147-148; Nova pota, 16. VII 1942.
744

kanjavanjem krivaca, stvore bazu sa koje bi, po zavretku

rata mogli braniti teritorijalni integritet svetostefanske Ma
arske.14
Kao to smo ve vie puta naglasili, neposredno posle ra
cije vesti o nedelima koja su poinjena za vreme njenog tra
janja brzo su se proirile u svetu. Na stupcima tampe u
zapadnoj Evropi, posebno u vajcarskoj, a zatim u i Sjedi
njenim Amerikim Dravama, pojavila se istina o stravinim
dogaajima u junoj Bakoj, nailazei na jednoduno zgraavanje i osudu politikih krugova i naroda tih zemalja. Po
miljenju grupe maarskih poslanika, koje su izneli u petanskom parlamentu, tempo oko interpretacije racije diktirao
je Njujork Tajms sa parolom da je ono to se desilo u No
vom Sadu znatno tee nego atrociteti faista poinjeni u Polj
skoj i Rusiji. Ta ocena zasnivala se na injenici to je Novi
Sad, kao i cela Baka, u pravnom pogledu, na osnovu odluka
maarskih dravnih i politikih organa vraen u sastav maar
ske drave i samim tim postao njen sastavni deo kao, na
primer, Budimpeta. Osim toga, u Novom Sadu je ve funkcionisala civilna vlast, pa ne moe biti rei o ratnim pravima,
niti ima mesta bilo kakvim retorzijama, izuzev redovnog pra
vosua.141
Uporedo sa irenjem u inostranstvu vesti o januarskim
dogaajima, kao i sa optim razvojem spoljnopoiitike situ
acije, glas demokratske javnosti u Maarskoj sve se vie uo.
Predsedniku vlade, ministru unutranjih poslova i minis
tru vojske Baji ilinski upuuje 30. novembra 1942. krau
interpelaciju, uz objanjenje da e je sledeeg dana 2. de
cembra u debati u maarskom Parlamentu i usmeno potkrepiti argumentima. Interpelacija se, u sutini, sastoji iz nekoliko
pitanja:
a) ta je sa obeanim kaznama za krivce nevino ubije
nih u raciji, to je Kalai istakao jula 1942?
b) Namerava li ministar, u interesu pravnog poretka,
drutvenog i nacionalnog mira kao i spoljnjeg i unutra
njeg ugleda Maarske, to pre da kazni krivce?
v) Da li je ministar voljan da preduzme to pre korake
kako bi lanovi porodica onih koji su ubijeni u raciji do
bili potpunu moralnu i materijalnu satisfakciju?1*2

140

MSRV AO ma. raz. 34/35.

MSRV AO 18832 Interpelacija grupe maarskih pos
lanika od 25. XII 1942; 34/35; 8542.
142 MSRV AO 19882 MK X F 2/49 Interpelacija Baji
ilinskog od 30. XI 1942.
141

745

Drugog decembra 1942. godine u atmosferi bremenitoj

velikim zbivanjima na Istonom frontu i opasnim sukobima
unutar drave, to je, sve skupa, ilo naruku jaanju fais
tike desnice u Maarskoj, ilinski je pokuao u parlamentu
da obrazloi interpelaciju, kojom je ponovo zatraio kanja
vanje krivaca za dogaaje u Novom Sadu kao i upoznavanje
maarskog naroda sa punom istinom. Bila je to neravnoprav
na borba jednog oveka protiv celog parlamenta, borba u
kojoj je, a svih strana, ilinski napadan bezobzirnim rei
ma, pretnjama, nadvikivan, tako da su stenografi, od ukupno
pet zabelenih stubaca, sa te sednice uhvatili svega pet ree
nica ilinskog.143
Grupa poslanika, meu njima i ilinski, 25. decembra
1942. godine upuuje memorandum presedniku vlade u ko
me, pored ostalog, ponovo pokreu pitanje, dogaaja u Ba
koj, uglavnom u duhu pomenutog memoranduma Endrea Baj
ci ilinskog od februara 1942. Sutina njihovog zahteva je u
tome da maarska drava sama, na osnovu sopstvene inici
jative i na vreme spere januarsku ljagu sa svoje dravnos
ti.144
Krajem 1942. godine, pogotovu poetkom 1943, nakon ras
pleta na Istonom frontu (poraz Nemaca kod Staljingrada i
2. maarske armije kod Voronjea), i slubeni krugovi Ma
arske poinju da sumnjaju U pobedonosni ishod rata. Zato
se preuzimaju mere koje postepeno ali sve sigurnije treba
da dovedu do promene spoljnopolitikog kursa Maarske i
da ga usmere prema zapadnim saveznicima. Kao ozbiljan ka
men spoticanja na putu pribliavanja Zapadu stajali su janu
arski dogaaji u Bakoj. Da bi se ta prepreka koliko-toliko
ublaila, kada se ve nije mogia potpuno ukloniti, Kalaijeva
vlada je u jesen 1943. svojim diplomatskim predstavnicima
u neutralnim zemljama poslala materijal koji se odnosi na
raciju. Putem tog materijala trebalo je politiku javnost tih
zemalja, a preko nje i druge zapadne drave, objektivno
upoznati sa pravim uzrocima i krivcima racije. Logino je da
su u tom materijalu dogaaji opet krivo predstavljeni, kao
da je maarska vojska i andarmerija bila napadnuta, a da
je odmazda delo vojnih komandanata, koji su postupili bez
znanja maarske vlade. Pri iznoenju ovih argumenata bilo
je sasvim nepoeljno da se spominje broj rtava.145
143 Feljton o r o v i a , Ekspres, 5. VII 1972.
MSRV AO 18832.
145
J. B u z a i , nav. delo, 49144

746

Jo pre ovih dogaaja, ali sa istim ciljem, Kalai je poslao

u Bern Milana L Popovia i to kod kraljevskog jugoslovenskog poslanika u vajcarskoj Juriia. Bez velikih tekoa Po
povi je ubedio Juriia a je pokolj bio koristan, jer su nji
me, toboe, bili obuhvaeni samo komunisti i drugi upaljivi
elementi. Ova informacija bila je zatim, preneta i izbeglikoj vladi.146
Nakon to su obavili prethodne konsultacije sa presednikom Maarske komunistike partije i predstavnicima
socijaldemokrata, ilinski i njegovi sledbenici iz levog krila
Nezavisne stranke malih posenika predali su 31. jula 1943,
posle pada Musolinija u Italiji, novi memorandum predseniku vlade Miklou Kalaiju. U memorandumu je data anali
za svih aktuelnih politikih dogaaja, kao i mere koje je ne
ophodno uiniti da bi se naao izlaz iz stvorene teke situacije.
Ni ovom prilikom nije proputeno da se spomene potreba
kanjavanja krivaca za zverstva poinjena u junoj Bakoj.147
Ova aktivnost maarske parlamentarne opozicije poklapa
se vremenski sa pogoravanjem meunarodnog poloaja Ma
arske, uslovljenim njenom povezanou sa Nemakom, od
nosno uspesima saveznika. U leto 1943. zvanina Maarska
ponovo ini pokuaje da uspostavi kontakt sa zapadnim sila
ma u cilju pripremanja uslova za raskid saveza sa Nema
kom.
Koliko je razvoj meunarodne situacije uticao na doga
aje u Maarskoj (na primer, posle poraza na Donu), sveoi,
i podatak da je i Kalai lino, na sednici vlade od 10. marta
1943, zatraio pokretanje postupka protiv najangaovanijih u
pogromu novosadskog stanovnitva januara 1942. Zanimljivo
je da je, tom prilikom, predsednik vlade prvi put nazvao
raciju sramnim zloinom.148
U sklopu svega navedenog treba posmatrati i proces koji
je krajem 1943. godine pokrenut protiv Ferenca FeketehalmiCajdnera, Joefa Graija, Lasla Deaka i Martona Zeldija, kao
146
Oskar D a v i o, Karijera i primer kraljevskog senatora,
Borba od 30. VII 1945.
147 MSRV AO ma. gra. 34/35; K o r o m Mihly, A fasizmus
buksa Magyarorszgon, 146. Korom navodi da je memorandum
ilegalnim putem doturen u vajcarsku, gde je objavljen u listu
Berner Tagwacht. U spominjanom feljtonu orovia kae se da
je memorandum lino predat Kalaiju, a da je tek kasnije publikovan. Time je mnogo izgubio na snazi kao pravovremeni
znak za alarm upuen celokupnoj maarskoj javnosti.
148 Feljton o r o v i a , Ekspres, 6. VII 1972.

747

glavnooptuenih, i drugih krivaca za januarske dogaaje, pred

sudom m. kr. efa generaltaba kao krivinim sudom u Bu<
dimpeti. Glavni optueni su, meutim, dobili pravo da se iz
slobode brane, a neposredno pred izricanje kazni, krajem
januara 1944, omogueno im je bekstvo u Nemaku. Iako
je konstatovao i dokazao njihovu punu odgovornost za bez
razlona krvoprolia i pljaku, sud im nije u odsustvu izre
kao kazne. Ostala jedanaestorica osueni su na vremenske
kazne od 1015 godina robije.149
Ovaj proces je bio namenjen jugoslo venskoj, posebno srp
skoj, a jo vie anglo-saksonskoj javnosti. Zato je maarska
vlada, sa velikom panjom i posebnim interesovanjem, pratila
odjek procesa u inostranstvu. Naroito je bila zainteresovana kako na njega reaguje srpski narod. Izvetaj koji je, u
tom smislu, 27. februara 1944. uputio maarskoj vladi glavni
konzul u Beogradu Bala, nije bio ohrabrujui. ak i tanak
sloj prijateljskih krugova i jednog dela inteligencije, koji je
pozdravio ve samu injenicu to u toku rata ovim procesom
Maarska javno priznaje da su njeni organi poinili nedela,
nisu mogli a da ne izraze aljenje to je glavnim krivcima
izostalo izricanje kazni, odnosno to im je omogueno bek
stvo. Stav ogromne veine srpskog stanovnitva je bio da su
masovni zloini poinjeni u vreme kada se nije ni pomi
ljalo da e se jednog dana zbog njih odgovarati; da je proces
organizovan sa ciljem da se, pre zavretka rata, u kome se
pobednik sve vie nazirao, koliko-toliko opravda krivica i ub
lai. Neiskrenost maarske vlade se ogleda i u tome to je
omoguila da glavni optueni pobegnu u Nemaku.15
Slino reagovanju i rezonovanju srpskog naroda u Srbiji,
bilo je i miljenje Srba u Bakoj. I oni su smatrali da je
proces tendenciozno organizovan, da njegov cilj nije bio pru
iti zadovoljenje srpskom narodu, da je bekstvo glavnih kri
vaca obavljeno uz znanje maarske vlade151
Ovo bekstvo etvorice glavnooptuenih okupatorska tam
pa je propratila ovim komentarom:
Maarska brzojavna agencija javlja: U maarskoj voj
noj istoriji stoji besprimeran straan sluaj. Vojnici viso
kog ranga pobegli su ispred pozivanja na odgovornost. Fe149 MSRV AO 12443.
150

andor M e s a r o , Odjek racije 1942. godine u maar

skom politikom ivotu za vreme rata, Zbornik za drutvene na
uke Matice srpske, sv. 42/1965, 76-93.
151 Isto.

748

rene Feketehalmi-Cajdner, umirovljeni divizijski general,

Joef Grai, brigadni general, Laslo Deak, umirovljeni pu
kovnik, u toku vojnog krivinog postupka koji je protiv
njih pokrenut u vezi sa dogaajima u Novom Sadu janua
ra meseca 1942. godine, iako su imali svaku mogunost
za odbranu te nisu bili ni u pritvor stavljeni. Svoje optu
ene drugove, koje su predvodili, ostavili su na cedilu i
time su izrekli o sebi presudu. Ovim svojim postupkom
okvalifikovani su sva trojica kao begunci sa svim posledicama i s time u vezi i pozivanje na odgovornost u ovoj
relaciji ne mogu izbei. Nadlene vojne vlasti izdale su
protiv sve trojice poternicu. Isto tako izdale su poternicu
i protiv dr Martona Zeldija, andarmerijskog kapetana
koji se nalazi u bekstvu.152
Po okupaciji Maarske od strane Nemake, koja je izvr
ena od 19. do 21. marta 1944, svi osueni su rehabilitovani a
neki su postali ak i SS generali. Posle zavretka drugog svetskog rata, nekima od ovih krivaca narodni sud u Maarskoj
izrekao je smrtne kazne. Sombathelji je osuen na doivotnu
robiju. Na osnovu odluka saveznikih meunarodnih konfe
rencija da se ratni zloinci izvode i kanjavaju pred sudom
zemlje u kojoj su poinili zverstva, svima krivcima u raciji,
sa izuzetkom Lasla Deaka, sueno je u Jugoslaviji gde ih je
stigla pravedna kazna.153

ie
**

Posle januarskih dogaaja, koji su u zvaninim okupa

torskim dokumentima uglavnom nazivani akcijom ienja,
re racija postala je sinonim masovnog ubijanja nevinog i
nezatienog stanovnitva, propraenog grozotama razne vrste
152 Pisanje Magyar Nemzet-a, br. 13, 18. I 1944. preneo je i
novosadski Reggeli Ujsdg..
153 MSRV AO 8538; 22047 ; 9133-9134; 8404 Vojni sud 3. jugoslovenske armije u Novom Sadu je 1. XI 1945. osudio na smrt
veanjem Gezu Batorija i dr Joefa Kenjekija a na smrt streljanjem dr Lea Deaka, Milana L. Popovia, ulu Kramera i ulu
Zomborija.
Presudom Vrhovnog suda Vojvodine 31. X 1946. na smrt su
osueni Ferenc Feketehalmi-Cajdner (javno veanje u ablju),
Joef Grai i Marton Zeldi (javno veanje u Novom Sadu), Ferenc
Sombathelji, Lajo Gal, Erne Bajai, Miklo Na, Ferenc Bajor
i Pai Perepati (streljanje) Slobodna Vojvodina od 24-31. X
1946. Nigde nismo pronali podatke o tome kako je i gde je za
vrio svoj ivot Laslo Deak.

749

i pljakom bespomonih rtava irokih razmera. Pokuaji da

se racija prikae i opravda time kako je do nje dolo sluaj
no, iznenada, kako je bila neophodna jer je abaljski usta
nak pretio da zahvati itavu Baku i tome slino, ti poku
aji su koliko providni toliko i neodrivi. Racija je bila dob
ro smiljena i due vremena pripremana akcija u kojoj su
uzeli uee najvii vojniki i politiki dravni i vojni organi
Maarske poev od komandanta 5. domobranskog korpusa
generalpotpukovnika
Ferenca
Feketehalmi-Cajdnera,
preko
efa maarskog kr. generaltaba general-pukovnika Ferenca
Sombatheljija, ministra narodne odbrane Karolja Barte, mi
nistra unutranjih poslova Ferenca. Kereste-Fierr. tadanjeg
predsednika maarske vlade dr Lasla Bardoija, do vrhov
nog komandanta oruanih snaga i efa Maarske regenta
Mikloa Hortija.
Racija vi ajkakoj usledila je neposredno posle sukoba
u abaljskom ritu, izmeu neprijateljskog izviakog odre
da i boraca Prvog ajkakog partizanskog odreda, a koji se
zavrio razbijanjem partizanskog odreda, "dakle posle sukoba
koji je jo istog dana bio likvidiran. Meutim, brojne prispele oruane snage okupatora, opremljene bornim kolima i
tenkovima, od 4. do 19. januara sruile su se na nezatieno
i goloruko stanovnitvo ajkake i, pod vidom uguivanja
nepostojeeg ustanka, uz pomo civilnih vlasti i dela izrazito
faistiki nastrojenih domaih Maara, izvrile pravi pokolj
Srba i Jevreja.
Ako se za raciju u ajkakoj moe, makar i isto formal
no, nai razlog u pomenutom sukobu, onda on potpuno otpa
da kada su u pitanju novosadski dogaaji. Ne samo nepos
rednim izvoaima racije u ajkakoj, ve i njenim nared
bodavcima, ubrzo posle 4. januara moralo je postati i svaka
ko je i bilo jasno da se pod firmom ienja vre masovna
i niim opravdana ubijanja, jer o nekoj opasnosti od ustanka,
o borbama ili novim sukobima sa pobunjenicima nije u No
vom Sadu pa i van njega moglo biti rei.
Pored ostalih linosti koje su pravovremeno ukazivale na
straan zloin maarskih oruanih snaga u ajkakoj, nala
zimo i Endrea Baji ilinskog, poslanika maarskog parla
menta i lana Stranke malih posednika. On je intervenisao
uskoro posle poetka racije, a 21. januara, ne slutei da je
racija poela i u Novom Sadu, on je ponovo o atrocitetima u
ajkakoj obavestio predsednika vlade traei da se ovo organizovano ubijanje obustavi. Bio je to jedan od brojnih sig
nala predsedniku vlade da e i u Novom Sadu doi do sli
nih dogaaja kao i u selima ajkake, upozorenje dato do-

750

voljno rano da se novosadski pogrom mogao i morao spre

chi. injenica da u tom pogledu od strane vlade nije ui
njeno nita efikasno, upuuje na zakljuak o preutnom spo
razumu medu odgovornim faktorima Maarske da i u Novom
Sadu sprovedu masovno ubijanje i pljaku.
Racija u Starom Beeju predstavljala je poslednju kari
ku u lancu ovog ozvanienog, oficijelnog ubijanja koje je
sprovoeno gotovo itav mesec dana. Masovna ubistva u Sta
rom Beeju, i to u vreme kada je prava istina o ajkakim
i novosadskim dogaajima ve bila prodrla u javnost, samo
potvruje da su se sva ova ubijanja sprovodila po Unapred
predvienom planu.
Januarska racija u junoj Bakoj predstavlja, u neku
ruku, loginu kulminaciju politike revanizma i revizioniz
ma, za koju se Hortijeva Maarska pripremala posle prvog
svetskog rata i primenjivala na teritoriji vraenih krajeva,
to e rei i u Bakoj. Ve ulazak maarskih domobrana u
Baku kao to znamo bio je propraen masovnim te
rorom nad slovenskim i jevrejskim stanovnitvom, ime su
nagovetene osnovne smernice budue okupatorske politike.
Nju e najpre vojna a zatim i civilna vlast, obe podjednako
okupacione, nastaviti, dok e se putem zakona, uskoro zatim
izglasanih, jo vie podvui nacionalna neravnopravnost i
ekonomska diskriminacija Srba i Jevreja.
Uspesi nemakih trupa i oruanih snaga satelita na Is
tonom frontu, podgrejavani bunim propagandnim apara
tom, raspaljivali su matu pripadnika soldateske u Bakoj
o jeftinoj ratnoj slavi koja se, eto, postie i jaali veru u
konanu pobedu.
eljama i raspoloenju pripadnika oruanih snaga u oku
piranim krajevima pogoduje stvaranje psihoze o ratnoj opas
nosti u Bakoj i u tome smislu nailaze na intimno slaganje
sa najviim vojnim i politikim faktorima u Maarskoj, vr
sto verovanje da e stajati rame uz rame sa svojini savez
nicima kao pobednici, oslobaalo ih je oseanja da e, moda
ipak, morati odgovarati za svoj zloin, ako ih ratna srea izneveri. Rukovodei iredentistiki i revizionistiki raspoloeni
domai maarski politiari i oni koji su bili uz njih i stva
ranje nove vlasti pozdravili kao uspostavljanje izgubljene na
cionalne slobode, koja istovremeno otvara lepu ekonom
sku perspektivu, u svojoj slepoj ovinistikoj mrnji zahtevali su od nove vlasti osvetu nad Srbima i Jevrejima i podsticali na raciju. Teror koji je vren pre svega nad pripad
nicima dva navedena naroda, leao je u osnovi hortijevskog
sistema vlasti u Bakoj, a preuveliavanje neposredne opas
751

nosti od narodnooslobodilakog pokreta pruilo je formalno

opravdanje za niz razliitih oblika terora odmah posle oku
pacije Bake. Najstraniji njegov oblik postae januarska ra
cija. Ona se, dakle, javlja ki_o najkrvavija forma razrauna
vanja sa narodnooslobodilakim pokretom, u kojoj e glavne
rtve dati opet Srbi i Jevreji.
Broj ubijenih u januarskoj raciji 1942, koji se kree oko
4.000, posmatran u svetlosti injenice da se odigrao na srazmerno maloj teritoriji, da su mu rtve bile gotovo iskljuivo
Srbi i Jevreji, da je izvren nad nevinim i potpuno nezatie
nim stanovnitvom, i to nezavisno od pola i starosti pot
vruje da. su januarske racije prerasle ak i okvire masovnih
ubistava i da su poprimile karakter pravog genocida.

752

SADRAJ

strana
PREDGOVOR _

NASTANAK I RAZVITAK RADNIKOG POKRETA U NO

VOM SADU DO 1941. GODINE _
_
_
_
_
_

Nastanak i razvitak Novog Sada do 1918.

Razvitak industrije i poeci radnikog pokreta

Radniki pokret do prvog svetskog rata

Organizovanje revolucionarnih snaga u radnikom

pokretu i borba sa socijaldemokratima

9
18
25

47

Tarifni pokreti i trajkovi radnika 1919. godine

57

Dalji razvitak revolucionarnog radnikog pokreta do

Vukovarskog kongresa

58

Partija i njena aktivnost od Vukovarskog kongresa

do Obznane

Privredni razvitak Novog Sada izmeudva rata

Borba KPJ za legalne forme rada

61
64
71

Borba reformista i revolucionarnih snaga za uticaj

u radnim masama i obnova revolucionarnih radni
kih organizacija

Obnova i delatnost KPJ, Saveza komunistike omla
dine i Saveza radnike omladine u Novom Sadu
Borba za revolucionarni kurs KPJ


Borba revolucionarnih snaga za jedinstvo sindikal
nog pokreta sprovoenje otvorenog pisma Kl

73
78
87
98

Zavoenje otvorene diktature

103
Revolucionarni radniki pokret pod estoj anuarskom
diktaturom (19291934)

109

strana
Rad na obnovi organizacija i partijskih foruma
140
Znaaj odluka IV zemaljske konferencije KPJ i VII
kongresa Komunistike internacionale na dalji raz
vitak revolucionarnog radnikog pokreta
147
Borba protiv faizma i rata

Omladinski pokret u Novom Sadu od 1934.

Rad meu enama od 1934. do 1938.
Nova kriza u vrhovima KPJ

do 1938.

155
161
169
174

Formiranje i aktivnost novog PK KPJ za Vojvodinu

Situacija u revolucionarnom radnikom pokretu u
Novom Sadu

Osnivanje Stranke radnog naroda i njen rad u Voj

vodini

179

190

Obnova i izgradnja Partije i Saveza komunistike

omladine od 1938. do aprilskog rata

193

182

Akcije radnike klase u Novom Sadu

od1939. do
1941.

Rad KPJ meu enama 1939. i 1940.

Savez bankarskih osiguravajuih, trgovakih i indu

strijskih inovnika

Crvena pomo

esta pokrajinska partijska konferencija

NEPRIJATELJSKA AGRESIJA I OKUPACIJA

228
230

232

Izgradnja i rad tehnike Pokrajinskog komiteta Par

tije _
_
_
_
_
_
_
_
_
_
27. mart

216
226

239

243

_ 251

Iz predistorije agresije Hortijeve Maarske na Jugoslaviju-Kulturbund Maarski kulturni savez u Ju

goslaviju (MKSJ)

253
Napad na Jugoslaviju i okupacija Bake. Uloga
pete kolone

Aprilski dogaaji u Novom Sadu

Dizanje mostova u vazduh 11. aprila 1941.

Trinaesti april Hortijevi domobrani ulaze u Novi

Sad _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _
2
Masovna ubistva 13/14. aprila 1941.

262
273
276
8

285

strana
Zloini u Temerinskoj i

okolnimulicama

289

U kasarni kralja Petra I

Streljanja na Dunavu

292
293

U kasarni kralja Aleksandra i na drugim mestima u

gradu

294

Pucnjava poinje

297
Glavno ratno poprite Futoka ulica

298
Drugi oblici terora okupatora aprila 1941. Uzimanje
talaca Zahtev za isplatu dobrovoljnog priloga
Jevreja

304
Formiranje i rad ispostave Kemelharita aprila 1941
Formiranje i rad vojne uprave

306
308

Izjava lojalnosti predstavnika srpske buroazije u No

vom Sadu

319
Politika nacionalne neravnopravnosti i maarizacije 320
Ratne privredne mere okupatora

326
Prisilno iseljavanje, logori, prinudni rad za Jevreje
330
PRIPREME ZA USTANAK _

339

Organizaciono-politike pripreme uoi 6. aprila 1941.

godine

Rad partijskog i skojevskog rukovodstva aprila

maja 1941.

ad na ostvarenju odluka Majskog savetovanja KPJ

Reorganizacija KPJ i Skoja

Napad Nemake na SSSR 22. juna 1941.

uvanje ugroenih, poznatih partijskih i skojevskih

kadrova; lane legitemacije

Tehnika PK KPJ za Vojvodinu u Novom Sadu
Nain rasturanja agitacionog-propagandnog materi
jala

BORBA JE

POELA

341
350
361
369
408

417
420
436
443

Neke mere okupatora posredno ili neposredno usmerene protiv KPJ, Skoja tj. narodnooslobodilakog po
kreta

445

strana
Poziv na ustanak
Kursevi prve pomoi

460

471

Planovi za osloboenje komunista iz bakotopolskog

logora

473
Pitanje oruja, eksploziva i drugog ratnog materijala.
Tehnika grupa i njen rad


474
Obuka u rukovanju orujem i drugi zadaci vojnih
desetina

480
Palenje ita

483
Odluka o stvaranju novosadskog partizanskog odreda 489
SISTEM NACIONALNE NERAVNOPRAVNOSTI

497

Uvoenje graanske uprave

Okupatorske ocene o prilikama i stanju u Bakoj

Politika nacionalne diskriminacije

Udruivanje civilnih i vojnih okupatorskih snaga u

borbi protiv NOP-a

Pokretanje lista na srpskom jeziku Nova pota

Okupatorske politike stranke, staleke, verske, kul
turne i druge organizacije u Novom Sadu krajem
1941 Prisajedinjenje Bake Maarskoj

RASPLAMSAVANJE USTANKA
Formiranje diverzantskih grupa i njihove akcije avgusta 1941.

499
506
508
511
521

524
535

537

Saradnja i veze komunista Novog Sada sa drugim delovima Bake, Sremom i Banatom

548
Pripreme za prebacivanje partizana u Srem

557
Petrovaradinskagrupa

562
Hapenje i suenje lanovima Francistijeve grupe
571
Diverzantske akcije septembra i poetkom oktobra
1941 Pisanje parola, razbijanje izloga sa propa
gandnim materijalom, seenje TT linija, paljenje kudelje

577
Dolazak lanova Sekretarijata PK KPJ za Vojvodinu
u Novi Sad Pogibija Radivoja irpanova

586

strana
PROTIV UDAR OKUPATORSKIH VLASTI

597

Hapenje lanova Partije, Skoja i saradnika NOP-a 597

Postupak sa uhapenim komunistima

606
Suenje pripadnicima NOP-a

610
RAD NA OBNOVI NOP-a

639

Boravak i rad oba sekretara PK KPJ za Vojvodinu

u ajkakoj

641
Obnavljanje i omasovljavanje partijskog i skojevskog
rada u Novom Sadu

647
Pogibija sekretara PK Skoja za Vojvodinu, OK Skoja
za junu Baku i hapenje lanova OK KPJ za junu
Baku

658
Prebacivanje rukovodstva na drugi teren, van Novog
Sada

GENOCID U BAKOJ _

Sukob u abaljskom ritu povod za raciju

Uzroci racije

Pripreme za izvoenje racije

Racija u ajkakoj

Odluka o proirenju racije na Novi Sad i okolinu

Neposredne pripreme za raciju i racija u Novom
Sadu

Tok racije 21. i 22. januara

Pokolj od 23. januara 1942

Ubistva u Dunavskoj ulici i na obali Dunava

Ubistva na Uspenskom groblju

Ubistva na trandu

Ubistva na igralitu NAK-a

Ubistva u kasarni

Pojedinana ili manja grupna ubistva

Pljaka, skrnavljenje i sudbina leeva

Zavretak racije u Novom Sadu

Racija u Srbobranu i Starom Beeju kraj racije u

Bakoj

Dogaaji posle januara 1942. vezani za raciju

662
665

667
669
674
677
686

688
696
700
706
711
713
718
718
719
724
729

732
734

Lektor
MILENKO FUNDURULJA

Korektor
EMA RADOVANOV

Tira: 3000 prim.

tampa: NGP Proleter Beej