www.leo.

rs | 1

!
O
OV

Preuzmite Besplatno! N
OD SADA I NA VAIM ANDROID UREAJIMA!

Aplikacije lavovskog asopisa zainjeno ljubavlju!

NOVi broj!

2|

4
Glavni i odgovorni urednik:
Nenad Perii

Seka Nikoli
Moete izleiti sebe

Pomonik glavnog urednika:

Slaana Perii

12

Priprema i dizjan:
Ljiljana Peke
OSHO
Prisnost

Saradnici:
Milica Simi
Jasmina Mitrinovi
Irina Vujii
Ana Beli
Darko Popovi
Nela Pei
Nevena Ilikovi
Jelana Dragojlovi
Marko Gojkovi
Nataa Anelkovi
Sinia Ubovi

Vajsun Liao
Tai i klasici

Marketing:
+381 11 3752-625
nesaperisic@gmail.com
www.leo.rs

38
Brendon Mal
Kljuevi tamnice
za demone

54
Dasinda Vajlder
Kao da smo jedno

Leo commerce na:

72
Karen Svon
Savren poklon

Prijavite se za

Leo Newsletter
na: www.leo.rs

20
Gee Majkl Rou
Seka dijamanata

26

Redakcija i dopisniki servis:

Zemun, Mihajla Bandura 36
+381 11 3752-627
+381 11 3752-626
info@leo.rs

10

Zorica Cvetanovi
Homeopatija za
poetnike

32
Linda apman
Zvezdano iznenaenje

46
Anti Tuomajnen
Grad duhova

62
Amanda Kvik
Ogledalo due

80
Silvija Braun
Misterije sveta

4|

Nastavak...

SEKA NIKOLI
Najpoznatiji bioenergetiar Velike Britanije
Seka Nikoli je jedan od najpoznatijih svetskih bioenergetiara.
Njeno uverenje da svi mi moemo poboljati svoje zdravstveno stanje i kvalitet ivota,
tako to emo nauiti da upravljamo sopstvenom energijom, potvreno je na Institutu
za bioenergiju u Milanu.
Sekine knjige Znate vie nego to mislite i Moete izleiti sebe predstavljaju neverovatnu priu
o Sekinoj spoznaji sopstvenih moi i o tome kako ih vi moete iskoristiti u ivotu.
Ove knjige pomoi e vam da otkrijete da se super-podsvest krije iza arobnog
oblika energetske komunikacije...
KnjigaMoete izleiti sebepredstavlja neverovatnu priu o Sekinoj spoznaji sopstvenih moi i o tome kako ih vi
moete iskoristiti u ivotu. Otkrijte:
Kako se energetsko polje tela moe izbaciti iz ravnotee negativnim emocijama i loim iskustvima iz prolosti

Prikrivene uzroke bolesti i iscrpljenosti i kako da se izborite s njima

Zato energija Zemlje i drugih ljudi moe da utie na nas

Zadivljujue prie o isceljenjima Sekinih klijenata, ukljuujui i mnoge slavne linosti.

Potpuno ureena i aurirana, ova knjiga obuhvata Sekina nova otkria i najskorije primere izleenja njenih klijenata,
sadri program koji se prati s lakoom i koji nas ui kako da svoju energiju dovedemo u ravnoteu i da se zatitimo.

www.leo.rs | 5

Drugo poglavlje
UPOZNAVANJE SEBE
Kanarska ostrva su samo nekoliko hiljada kilometara
od Sarajeva, ali za mene je to bio drugi svet. Znala sam
da nema povratka. Odluila sam da gledam napred i da
se ne osvrem. Rano sam nauila da ne moemo promeniti prolost, ali da moemo uticati na budunost. Nala
sam se u novom okruenju i odluila da iskoristim priliku
koja mi se pruila.
Drugi su brinuli o upravljanju klinikom. Meni su dali
smetaj i pristojnu platu. Moja reputacija i reputacija klinike polako su rasli i pacijenti su dolazili sa svih strana sveta
iz panije, Italije, Nemake, Velike Britanije, ak i Amerike.
Na klinici su se odvijali istraivaki projekti iz oblasti medicine koji su pokrivali i trokove odravanja. Neprekidno
sam imala pacijente, a raznovrsnost iskustava doprinela je
da mi poraste samopouzdanje. Prvi put otkako sam otkrila
svoj dar neko je pokazao iskreno interesovanje za moju
dobrobit. Veliki je luksuz raditi svoj posao bez optereenja
ostalim brigama. Samo sam elela da razvijem svoj dar i
da to vie nauim o razliitim bolestima.
Umesto da budem srena zbog postignutih rezultata,
htela sam da saznam ta se zaista deava mojim pacijentima i meni za vreme seanse. Otkako sam otkrila isceliteljski dar, imala sam utisak da on kontrolie mene, a sad
uim kako da ja kontroliem njega. Htela sam da otkrijem sve naine za upotrebu energije i da istraim svoje
granice. Slagala sam slagalicu od linih iskustava i svega
to sam nauila u Milanu. Stekla sam utisak da napokon
imam svetilite u kojem se regeneriem i u kojem zasnivam novi ivot. Sada vidim da je taj prelazni period bio
veoma vaan za mene: daleko od pritiska doma i oiju
novinara, obogatila sam svoje iskustvo i samopouzdanje.

Zato boli?
U poetku me je zbunjivao bol koji mi se javljao u vreme seansi s pacijentima. inilo mi se da je to veliki problem u poslu. Seam se da me je jako bolelo dok sam leila Faroka. Nisam razumela zato nisam mogla da sklonim
ruke s njegovih ramena. Znala sam da to moram izdrati,
ali nisam znala ta predstavlja taj bol znala sam samo da
mu moram pomoi. S vremenom sam nauila da ono to
oseam odraava bol pacijenta. Na primer, kad leim nekoga ko pati od iijasa, oseam otro probadanje od kime
du nerva u nozi. Kao da se, izvlaei negativnu energiju,
nakratko prebacim u pacijentovo stanje, ali s mnogo jaim
bolom. To je deo procesa razmene. Dajem im energiju i
uzimam im napetost. Ne oseam uvek ono to oseaju
moji pacijenti. Ako je neko emocionalno nestabilan, na
primer, ako je traumatizovan ili depresivan, njihovo mentalno stanje ne prelazi na mene. Oseam fizike simptome njihovog problema i obino imam utisak kao da sam
umoila ruke u lonac kljuale vode.

6|

Kad sam poela isceliteljske tretmane, nisam znala

kako da kontroliem taj bol. Samo bih napravila grimasu i nastavila jer sam morala da leim ljude. Nisam imala
izbora osim da se naviknem na to. Tokom godina, nauila
sam da ograniim taj bol i sad ga oseam samo u podlakticama. Znam da ga ne mogu izbei, pa sam nauila
da ga obuzdam i da se mentalno izdignem iznad njega.
Bez obzira na bolest koju leim, blokiram energiju u laktu
i kasnije je samo otresem. Dok je stresam, energija pucketa kao statiki elektricitet. Lokalizujem bol onako kako
to rade ene koje se poraaju prirodnim putem. Mislim
da veina mojih pacijenata ne zna kroz ta ja prolazim.
Taj bol mi je veoma neugodan, ali sreom, prag bola mi
je veoma visok. Kad ne bi bilo tako, bez sumnje bi ta
energija opustoila i moje zdravlje.
Seka i ja ile smo na sastanak. Bile smo u taksiju u
Londonu. Bolela me je glava i sluajno sam joj to pomenula u razgovoru. Nisam joj to rekla da bih dola na
tretman, a nije mi ni palo na pamet da e me leiti u
automobilu. Kao i obino, odmah je htela da pomogne.
Spustila mi je levu aku na potiljak, a desnu na elo i
vrsto je pritisnula. Tako mi je prijalo da mi glava bude
uukana meu njenim dlanovima. Iako je bio sparan
letnji dan, ruke su joj bile hladne. Nakon jednog minuta
poela je da izvlai negativnu energiju kruei desnom
akom. Izgledala je kao da se igra nevidljivom vakom
ko zna ta je tek taksista pomislio!
Kad je Seka izvukla energiju, odmah sam osetila olakanje. Bilo je trenutno i veliko. Seka se previjala od bola.
Brzo je disala. Lice joj je bilo zgreno, ali onda je pucnula prstima i bol kao da je nestao.
Kakav je oseaj?, upitala sam.
Otri noevi, otvoreno je rekla ne krijui bol.
U trenutku sam se osetila loe, ali onda sam se setila
da Seku boli svaki put kad lei nekoga, to joj je kao opasnost na radnom mestu. Sreom, nije dugo trajalo. Bila
sam zapanjena to joj je trebalo manje od pet minuta da
me oslobodi glavobolje. Preli smo manje od kilometra
u saobraajnoj guvi centra Londona.
Sara Taj
Moj raj
Seam se vremena provedenog na ostrvu Lansarote
kao perioda mira i stabilnosti. Energija tog mesta bila
je ugodna i posle toliko godina prvi put sam se osetila bezbedno i oputeno. Poto sam iz Sarajeva ponela
samo svog sina i preobuku, nekoliko meseci provela
sam gradei veru u sebe i dom dok, konano, nisam
osetila da je moj ivot u mojim rukama. Shvatila sam
koliko mi je nedostajala privatnost. Volim da uivam
u jednostavnim zadovoljstvima, kao to je odlazak na

plau sa sinom ili izlazak na veeru s prijateljima. Nedostajali su mi prijatelji i lanovi porodice, ali nikad se
nisam pokajala zbog te odluke. Znala sam da e me taj
korak odvesti u pravom smeru. Ostrvo je za mene bilo
raj i dalje ga se rado seam.
Iako su mi pacijenti dolazili sa svih strana sveta, nisam
morala da govorim nijedan strani jezik. Obezbedili su mi
profesionalnog prevodioca. S vremenom sam nauila
nekoliko rei na engleskom. Tada jo nisam znala koliko
e mi tih nekoliko rei znaiti. Razmiljala sam samo o
danu koji je preda mnom i nisam znala gde emo sin i
ja zavriti. Nisam imala ni predstavu o tome da nas eka
jo jedna velika promena.
Posle nekoliko godina provedenih na ostrvu Lansarote, upoznala sam par iz Britanije Klajva i Elejn Moris.
Elejn je ve neko vreme bila teko bolesna, ali niko nije
znao ta joj je. Telo joj je bilo veoma slabo. Prirodno, ponudila sam joj da je leim. Bio je to moj prvi sluaj opisan
u britanskim novinama. U asopisu Kue i bate opisali
su ta se desilo Morisovima, a Klajv je rekao novinaru:
Moja ena je obila razne lekare. Niko nije otkrio ta nije
u redu s njom. Izgubila je na teini, kosa joj je opala i
oigledno je kopnila. Da nismo sreli Seku, moda danas
ne bi bila meu ivima. Veoma smo joj zahvalni. Posle
mesec dana tretmana, Elejn se oslobodila svih simptoma. Bilo mi je drago to Morisovi mogu da nastave ivot
neometano. Veoma sam srena to vam mogu preneti da
je Elejn jo uvek dobro, kako mi je Klajv preneo kad smo
se videli pre nekoliko meseci a od izleenja je prolo
vie od dvadeset godina.
Morisovi su bili oduevljeni rezultatima tretmana. Bili
su toliko zahvalni da su mi predloili da se preselim u
Britaniju, gde bih imala bolju priliku za razvoj karijere.
Hteli su da zajedno osnujemo kliniku. Posao bi bio slian
onome to sam radila na ostrvu Lansarote, ali okruenje
bi se znatno razlikovalo. Morala sam da odluim.
Najdragoceniji dar u ivotu mi je sin i, otkako se on
rodio, sve odluke koje donosim u njegovom su interesu.
Sva moja elja za uspehom potie od toga to elim da
mu pruim ono to mu treba. U to vreme ve je bio doao u godine kad sam poela da razmiljam o njegovom
kolovanju. Moji roditelji bili su veliki zagovornici obrazovanja i od njih sam nasledila uverenje da je ono veoma
vano. Iako nisam koristila fakultetsku diplomu u svom
radu, ta diploma mnogo mi je znaila. Oduvek sam volela da uim. Znala sam da u Lodonu ima odlinih kola
i htela sam da moj sin ima najbolje mogue uslove. Klajv
mi je obeao da emo nai najbolju kolu i da u sama
birati gde emo iveti. Sa velikim stepenom sigurnosti i
poverenja u Morisove, znala sam da u uskoro stei vie
iskustva u radu i unaprediti svoje isceliteljske sposobnosti. Podjednako brzo kao to sam napustila Sarajevo,
otila sam sa ostrva Lansarote znajui da je vreme da
krenem dalje.

Iskustvo na drugom ostrvu

Kad sam stigla u Englesku, osnovala sam kliniku s
Klajvom i Elejn u predgrau Hempsted garden. Nazvali
smo je Klinika za bioenergiju. Atmosfera za rad je bila
savrena. ekaonica je podseala na dnevnu sobu, a
bila je tu i ajna kuhinja. Ljudi su se posluivali i askali
s ostalim pacijentima. im bi doli, oseali bi se kao kod
kue. esto su se zadravali u ekaonici i posle tretmana.
Osnovna zamisao bila je da se ljudi opuste. Uspela je.
Oseala sam se sigurno kao i na ostrvu Lansarote. Mogla
sam da se koncentriem na isceljenje jer sam znala da e
se neko pobrinuti za sve ostalo.
Volim da posao bude dobro organizovan. Klinika mi
je pruila savreno okruenje, podrku i udoban dom,
to je, prema mojim saznanjima, teko nai u Londonu.
Nala sam savrenu kuu u Hempstedu, ba kao to mi
je Klajv obeao. im sam je ugledala, znala sam da je
to prava kua za mene. Bio je to porodian kraj, kua je
delovala uukano i sigurno, daleko od guve centralnog
Londona. Put od kue do klinike nije vodio kroz zakrene
ulice meni jo nepoznatog grada. Zaista sam se oseala
bezbedno i, to je jo udnije, kao kod kue. Nisam shvatala da ivim u jednom od najpoeljnijih delova grada,
ali opet, uvek sam imala ukusa!
Oduvek sam lako sklapala poznanstva, ali tek u Londonu poela sam da upoznajem ljude i nakon zavrenih
tretmana. Zbog tople i oputene atmosfere na klinici i
visokih stopa uspeha tretmana, mnogi klijenti preporuivali su me svojim prijateljima, a neki od pacijenata
postali su mi bliski prijatelji. Prijalo mi je da dobijam pisma zahvalnosti iako je neko morao da mi ih prevodi.
Nekoliko godina kasnije mogla sam da ih itam i sama.
Jo uvam svako pismo koje sam dobila. Ponovo moram
da naglasim da je atmosfera na klinici bila sjajna. Nekako
smo uspeli da napravimo dom izvan doma za pacijente
i bili su nam zahvalni na tome. Znam koliko je svakodnevna udobnost vana ljudima kad su bolesni, ranjivi,
uplaeni i daleko od svog pravog doma.
Imala sam sreu da upoznam Seku u prolee 1990.
Imam nizak prag tolerancije na mnoge lekove i zato ne
smem da ih koristim. Susret sa Sekom promenio mi je
ivot iz korena. Pre tretmana oseala sam se nesigurno i
uplaeno jer nisam znala ta me eka, ali kako se kasnije
ispostavilo, nisam imala razloga za strah.
Seka i ja smo se odmah razumele kao da smo prepoznale energiju one druge. Dola sam na prvi tretman
zbog hroninog cistitisa koji me je muio itavih osam
godina. Antibiotici su mi donekle olakavali simptome,
ali nikad nisu pomogli da se otkloni uzrok infekcije.
Na prvoj seansi Seka je poslala ogromnu koliinu
energije kroz mene. Drhtala sam deset minuta posle
tretmana. Iz ruku joj je izbijala neverovatna toplina. Nije
me oslobodila samo fizikih problema infekcije beike,

www.leo.rs | 7

ve i nagomilanih emocija. U prvoj seansi otvorile su mi

se stare psihike rane, a potisnute emocije izbile su na
povrinu. Oseanja su bila tako jaka da je Seka na trenutak ustuknula i odmakla se. Bio je to veoma moan i
oslobaajui doivljaj. Posle prvog tretmana bila sam veoma umorna fiziki i cele noi spavala sam kao beba.

zvila samopouzdanje i sigurnost u saradnji s njima. Godinama sam izotravala svoje vetine, negovala kontakte
i navikavala se na ivot u Londonu. U jednom trenutku
sam, konano, bila spremna da krenem dalje i da steknem vie slobode u poslu.

Nastavile smo tretmane po pola sata svakoga dana

tokom itave sedmice. Svaki put bih bila vesela i ivahna
posle seanse. Bol i drugi simptomi polako su nestali. Od
tada je prolo vie od osam godina, a ja nisam preleala
nijednu infekciju beike.

Vreme da krenem dalje

M. P. Olinder

ivot ine male

Jezik, mesta, ljudi, putevi sve mi je to bilo strano,
ali najtee mi je bilo da se naviknem na hranu bila je
grozna! Kaem grozna, a zapravo mislim drugaija. Sve
do tada nisam shvatala koliko bliskosti i utehe dobijamo
od hrane i kako nas ona snano vezuje za dom. Kupovala
sam u kvalitetnim supermarketima i znam da je sve bilo
kvalitetno, ali jednostavno nisam mogla da se naviknem
na to. Meso je imalo neobinu teksturu, a voe i povre
mi je delovalo beivotno. Kad mi je otac prvi put doao
u posetu, morala sam da kupim deset vrsta jogurta dok
nismo nali jedan koji je podseao na na jogurt kod
kue. A tek kafa...
Doselila sam se u London pre eksplozije transatlantskih
kafea u evropskom stilu. U to vreme bilo je nemogue nai
pristojnu dozu kofeina. Volim jaki espreso i nisam mogla da
verujem da u jednom od najveih gradova sveta nije ispunjena sutinska ivotna potreba kao to je ona za dobrom
kafom. Kafa je bila bljutava, ali hleb je bio najgori od svega.
Nita ne moe da se poredi s domaim hlebom mekom veknom posutom makom. Moja mama mesila je
najbolji hleb na svetu. Seam se kako se cela naa porodica okupljala za stolom da uiva u njenim akonijama.
Bio je to pravi domai luksuz koji je teko nai. Tek posle
devet godina provedenih u Londonu otkrila sam Udruenje Srba u Noting hilu. Hrana u njihovoj kantini je neto
najblie onome to sam jela kod kue, ali u vreme kad
sam je nala, ve sam se bila navikla na englesku hranu,
tako da sam je posetila svega nekoliko puta. udno je
kako se ovek na sve navikne.
S vremenom sam produbljivala prijateljstva i poela sam da se oseam bolje. Moj sin se upisao u kolu i
takoe stekao prijatelje. inilo se da napokon imamo
dom. Brzo se proulo za mene i u roku od devet meseci
imala sam stalan priliv pacijenata. Mnoge od njih poslali
su lekari impresionirani mojim rezultatima. Trasirala sam
svoj put.
Kad mi je istekao trogodinji ugovor s Morisovima,
produila sam ga. Iako sam ve bila spremna da stanem
na svoje noge, poslednjih nekoliko meseci zaista sam ra-

8|

Odluila sam da obezbedim sebi prostoriju na klinici Hejl, blizu Ridents parka. Bila sam spremna da postanem nezavisna, a ta klinika inila mi se kao odlino
mesto. Imala je, i dan-danas ima, besprekornu reputaciju kao klinika za komplementarnu medicinu. Takoe,
mamila me je iz uukanosti severnog Londona. Poto
je bila blia centru od klinike u Hempstedu, stranim pacijentima, iji se broj poveavao, bilo je lake da me nau.
Klinika Hejl rado me je primila zbog moje reputacije i
prestine liste pacijenata. Tada sam poela da leim i lanove kraljevske porodice.
Vojvotkinja od Jorka redovno mi je dolazila na tretmane, ali princ Endru dugo je ostao skeptian po pitanju mog rada. Imao je nezgodu dok je izlazio iz automobila i slomio je stopalo. I posle posete doktorima iz
Ulice Harli, morao je da hoda sa tapom. Pristao je da me
poseti samo zahvaljujui ubeivanju svoje supruge. Nije
verovao da u mu pomoi. esto viam ljude koji imaju
takav stav: ne veruju u bioenergiju, ali znaju da nema
nieg loeg u tome da probaju. Princ je imao trostruki
prelom stopala, ali posle samo tri seanse izaao je s klinike osloboen bola. Portparol kraljevske porodice dao
je izjavu za Dejli mejl: Princ je poslednja osoba od koje
biste oekivali da se opredeli za alternativnu medicinu,
ali osea da mu posete klinici ine dobro. Za mene su svi
pacijenti jednaki, ali ovakvi rezultati i preporuke pomogli
su mi da steknem jo bolju reputaciju. Kad se bavite relativno nepoznatom oblau, preporuke su zaista vane.
Narednih osam godina svi moji termini bili su zakazani bar devet meseci unapred. Radila sam est dana
nedeljno, ali lista ekanja nije se smanjivala. Izgleda da
alternativne metode leenja nisu bile toliko alternativne.
Nije bilo neuobiajeno da neko eka i do godinu dana
za prvi tretman. Uprkos mnogim cininim pogledima na
alternativno leenje, izgleda da su mnogi ipak spremni
da rizikuju i prepuste se nepoznatom.

Naslovne strane
Kad sam dola u Veliku Britaniju, krajem osamdesetih
godina prolog veka, bioenergija je bila relativno nova
oblast. Najpopularnije grane alternativne medicine bile
su akupunktura, refleksologija i aromaterapija. Iznenadila sam se zapazivi da sam, posle samo nekoliko meseci boravka u Londonu, privukla panju medija. Posle
medijske manije koju sam doivela kod kue, novinari
mi nisu bili strani, ali britanski novinari bili su manje na-

padni i preciznije su izvetavali. Nisu me saletali na ulici,

niti saekivali ispred kue, pa nisam imala razloga da se
alim. Taj period bio je poetak jake povezanosti s predstavnicima medija.
Pojavljivala sam se u mnogim novinama i asopisima namenjenim itaocima irokog spektra interesovanja. Uivala sam u upoznavanju ljudi iz svih sfera ivota i
iz razliitih zemalja. Uvek sam odrala seansu sa svakim
novinarom koji je pisao intervju sa mnom da bi na svojoj
koi osetili moj rad. Obino su traili i studije o uspenim
izleenjima, a to mi nikad nije predstavljalo problem. Pojavljivala sam se u raznim televizijskim i radijskim programima. U poetku mi se to inilo kao dobar nain za
reklamu, ali to mi se estoko obilo o glavu. Pristala sam
da uestvujem u popularnom jutarnjem programu ne
znajui mnogo o njegovom konceptu. Bila sam zapanjena jer nisam uspela da doem do rei. Umesto otvorene diskusije emisija je poprimila pijanu atmosferu. To
iskustvo bilo mi je izuzetno iscrpljujue i zaklela sam se
da vie nikad neu uestvovati u takvoj emisiji. Najvie
sam volela emisije u kojima prikazuju moj rad, a ne one
u kojima pokuavaju da zapodenu svau.
Poela sam da privlaim i lekare koji su bili impresionirani time koliko sam pomogla njihovim pacijentima. Vera i podrka lekara je priznanje o kome veina
alternativnih praktiara moe samo da sanja. Ja sam ga
dobila posle veoma kratkog boravka u Velikoj Britaniji.
Neprekidno je rastao broj doktora koji su mi slali svoje
pacijente, a kad je bilo neophodno, i ja sam upuivala
svoje pacijente njima. Verujem da pacijenti imaju najveu korist od toga to radimo zajedno.

Problem kontrole
Prvih godina koje sam provela u Sarajevu nauila sam
mnogo o svom radu. Jo ne mogu da verujem ta sam
sve morala da savladam. Nije bilo udbenika, niti uputstava za bioenergiju sve sam morala da nauim kroz
praksu. Za neke stvari bilo mi je potrebno manje, za neke
vie vremena. Nisam dovoljno razmiljala o tome kako
moj rad utie na moje zdravlje. Nauila sam da kontroliem bol, ali ubrzo je moja energija postala veliki problem
jednostavno je oticala, a ja to nisam primeivala.
Kad god se poveemo s nekim fiziki ili mentalno
mi razmenjujemo energiju. Jeste li ikad primetili kako se
oseate nakon vremena provedenog s nekom osobom?
Moda ete otkriti da vam neki ulivaju optimizam i pozitivnu energiju, a drugi iscede iz vas sva lepa oseanja.
Razmislite o tome kako se oseate posle druenja s nekim ko je depresivan verovatno ste bezvoljni ili umorni.
Zatim se setite nekog druenja posle koga ste bili puni
energije. Kladim se da ste imali utisak kao da vam se
vratila ivotna snaga. Ljudi s kojima provodimo vreme
veoma utiu na nivo nae energije. Razmena energije se
ne vidi, ali znamo da se odigrava.

Ljudi koji rade s pacijentima, kao to su doktori, sestre

i praktiari alternativne medicine, izloeni su velikom riziku od iscrpljivanja. Nalaze se u neprekidnom kontaktu
s raznim vrstama energije. Da bi ouvali sopstvenu, ne
smeju se emocionalno vezati za pacijente s kojima rade.
Poto tretmani bioenergijom veoma duboko utiu na
pacijente, naa energetska veza je jaka zato i mogu da
ih izleim. Zamislite da ih prikljuujem na svoju mreu i
napajam ih energijom. Dugo nisam shvatala da i sama
mogu postati iscrpljena ako ne preduzmem odgovarajue mere. Sad znam kako mogu da radim a da ne nakodim sebi. Godinama mi je telo slalo znake upozorenja,
ali ja sam ih zanemarivala.
Ba kao i u Sarajevu, oseala sam se umorno i iscrpljeno. est dana nedeljno radila sam po dvanaest sati
dnevno. Sve tee sam odravala sopstvenu energiju. Pomislila sam da previe radim. Leila sam pacijente veoma
intenzivno i to je uzelo danak. Posao mi je da pomognem
ljudima i uvek sam njihove potrebe stavljala na prvo mesto, bez obzira da li se radi o porodici, prijateljima ili pacijentima. Nisam obraala panju na sebe, mislei da mi je
zdravlje dobro i ne znajui da mi svest o energiji jo nije
dovoljno razvijena. Leila sam ljude intuitivno, ali nisam
znala koliko duboko sve to utie na moju energiju. Kao
i kad je re o nekom drugom daru ili moi, ovek ne zna
koliko moe da se istroi.
I dalje sam padala u nesvest kad god bih se nala
usred guve, u pozoritu, u bioskopu. Jo uvek sam se
onesveivala na putu ka kui, a nisam znala zato. Oseala sam se kao da je neko isisao sav ivot iz mene. Znam
da boravak na malom prostoru sa velikim brojem ljudi
moe delovati iscrpljujue, ali moja reakcija bila je neobino jaka. Tada sam shvatila da mi se to deava jer su mi
energetski kanali otvoreni. Oko mene je bilo puno ljudi
koji mi nisu svesno uzimali energiju, ali kao u osmozi, bolesni i bezvoljni privlaili su moju energiju poput magneta jer sam bila ranjiva. Morala sam nauiti da se zatitim
da bih ivela normalno. Sad sam ve navikla da zatvaram
svoje energetske kanale, kao da zavrem slavinu, da bih
sauvala malo energije za sebe. Teko mi je da objasnim
kako to radim jer se sve odigrava automatski. Najbolje
je da to objasnim na praktinom primeru: im zavrim
leenje pacijenata za taj dan, pomislim na svakodnevne obaveze koje moram da obavim, kao to je kuvanje,
ienje, kupovina. Prebacivanjem misli na jednostavne
zadatke, moja energija se zatvara. Vie ne slui za leenje,
ve mi omoguava da funkcioniem u stvarnom svetu.
Bez obzira na injenicu da sam iscelitelj, izabrala sam da
ivim u jednom od najgue naseljenih gradova na svetu
i moram da se zatitim. Ne moram da budem pustinjak.
Iako sada automatski zatvaram energetske kanale, i dalje izbegavam situacije koje me iscrpljuju. Ako ba moram
da se naem na takvom mestu, namerno kontroliem energiju to saznanje mi je od kljunog znaaja.

www.leo.rs | 9

Zorica Cvetanovi

Homeopatija
za poetnike

Da li vam se desilo da vam neko kae da mora da vam se sve nacrta da biste zapamtili? Knjiga je
napisana da bi i vama bilo lake da upamtite zato se neki homeopatski lek daje nekome, na primer,
zbog glavobolje, a drugom taj lek ne odgovara. Tako stiete odmah sliku o nekom leku na jednostavan i lak nain. Kroz karikaturu i mali tekst, Arnika postaje odjednom deo svake kune apoteke.
Da li ste poslovni ovek, posao obavljate sedei i imate malo vremena da proetate? Rad je
vaniji od zdravlja, stalno ste u urbi, jer ste veoma tani, skloni piu, kafi, cigaretama, budite se u
4h ujutru, loe spavate? E onda vam treba Nux vomica. To je glavni lek za poslovne ljude. Objanjenje problema u slici i rei bie vam od pomoi za prvazilaenje akutnih tegoba u svakodnevnom ivotu. Unapredite zdravlje, jaajte odbrambenu sposobnost organizma, poboljajte kvalitet
ivota. Sve je u vaim rukama!
10 |

Potraite na
www.leo.rs
www.leo.rs | 11

12 |

prisnost
Verovanje u sebe i druge
Veze tipa udri i bei postale su mnogo uobiajenije u dananjem drutvu, drutvu koje je postalo otueno, nepovezano s tradicionalnim porodinim poretkom i koje je sve otvorenije prema sluajnom seksu. Ali u isto vreme,
pojavljuje se jedna skrivena struja oseaja da neto nedostaje kvalitet prisnosti.
Ovaj kvalitet ima veoma malo zajednikog sa fizikim, mada je seks sasvim sigurno jedan od moguih pristupa.
Mnogo bitnija stvar za prisnost je spremnost da ispoljimo svoja najdublja oseanja i ranjivost, uz verovanje da e
osoba s kojom smo, s tim postupati veoma obazrivo. Konano, spremnost da se preduzme rizik prisnosti mora biti
utemeljena na unutranjim snagama koje znaju da ak i ako druga strana ostane zatvorena, da ak i ako je poverenje
izigrano, neemo trpeti nikakav trajni gubitak.
U ovom plemenitom i saoseajnom priruniku Osho nas vodi, korak po korak, kroz ono to prisnost ini zastraujuom i pomae nam da se suoimo s tim strahovima, prevaziemo ih, i ojaamo sebe i nau vezu, s ciljem da
podstaknemo otvorenost i poverenje.

Uvodna re
Svi se plae prisnosti, a injenica da li ste je svesni ili
ne, neto je sasvim drugo. Prisnost predstavlja izlaganje
sebe pred strancem a svi smo mi stranci jedni drugima;
niko nikog ne poznaje. Stranci smo ak i sebi samima, jer
ne znamo ko smo.
Prisnost vas pribliava nepoznatoj osobi. Morate da
odbacite sve svoje odbrambene mehanizme; tek tada
prisnost postaje mogua. Ispunjeni ste strahom jer, kada
odbacite sve svoje odbrambene mehanizme i maske, ne
znate ta e taj stranac uraditi s vama? Svi mi krijemo
hiljadu i jednu tajnu i to ne samo od drugih, ve i od sebe
samih, jer nas je vaspitalo bolesno drutvo sa svim moguim vrstama potiskivanja, zabrana i tabua. Strah koji
imamo dok smo sa strancem nije bitno to to s nekim
moda ivite trideset, etrdeset godina, jer oseaj me-

usobnog nepoznavanja nikad ne nestaje jeste oseaj

sigurnosti koji vam prua ta mala odstupnica, neznatna
uzdranost, jer ne znate kako neko moe iskoristiti vae
slabosti, nesigurnost ili vau ranjivost.
Svi se plae prisnosti.
Problem postaje jo komplikovaniji jer svi ele prisnost. Svaki ovek eli prisnost, jer u suprotnom ostaje
sasvim sam u vasioni bez prijatelja, bez ljubavnika, bez
nekog kome moe verovati, bez nekog kome moe otvoriti sve svoje rane. A rane ne mogu da zacele sve dok se
ne otvore. to se vie kriju, to postaju opasnije. Mogu ak
postati i kancerogene.
Prisnost je najosnovnija potreba s jedne strane, zato
svi i ude za njom. elite da osoba s kojom ste bude prisna i da odbaci svoje odbrambene mehanizme, postane
ranjiva, otvori vam sve svoje rane, skine svoje maske i la-

www.leo.rs | 13

nu linost i stane pred vas ogoljena, onakva kakva u stvari jeste. A s druge strane, svi se plae prisnosti elite da
budete prisni s drugom osobom, ali ipak ne odbacujete
svoje odbrambene mehanizme. Ovo je jedan od sukoba
koji nastaju meu prijateljima, meu ljubavnicima: Niko
ne eli da se odrekne svojih odbrambenih mehanizama i
niko ne eli da se prikae u svoj svojoj nagosti i iskrenosti, da se potpuno otvori a opet, oboma treba prisnost.
Ukoliko ne odbacite sva svoja ogranienja i komplekse to su u stvari pokloni od strane vaih religija,
kultura, drutava, roditelja, obrazovanja nikad neete
moi da budete prisni s nekim, a moraete da preuzmete
inicijativu.
Ali, ako uopte nemate ogranienja i komplekse,
onda nemate ni rana, takoe. Ako ste iveli jednostavnim, prirodnim ivotom, neete imati strah od prisnosti,
osetiete samo neverovatnu radost to dva plamena bivaju toliko blizu jedan drugome da postaju skoro kao
jedan. A susret je neverovatno prijatan, zadovoljavaju i
ispunjuju. Ali, pre nego to budete mogli da se oprobate u prisnosti, moraete potpuno da oistite svoju kuu.
Samo meditativan ovek moe dozvoliti da mu se
dogodi prisnost. On nema ta da krije. Sve ono to ga je
plailo da neko moda zna, on sam je odbacio. On poseduje samo tiinu i srce ispunjeno ljubavlju.
Sebe morate prihvatiti u potpunosti. Ako ne moete
sebe da prihvatite u potpunosti, kako moete oekivati
da vas neko drugi prihvati? Osueni od strane svih, nauili ste samo jednu stvar: da se samoosuujete. Nastavljate to da skrivate, to nije neto lepo to moete drugima
da pokaete. Znate da su grozne stvari skrivene u vama,
zle stvari, znate da je neto ivotinjsko u vama. Ukoliko
ne promenite svoj stav i prihvatite sebe kao jednu od
ivotinja koje postoje
Re ivotinja nije loa. Ona jednostavno znai ivot;
potie od rei anima. Ko god da je iv, on je ivotinja. Ali
oveka su uili: Vi niste ivotinje; ivotinje su ispod vas.
Vi ste ljudska bia. Pruena vam je lana superiornost.
Istina je u tome da postojanje ne veruje u superiornost i
inferiornost. Postojanju je sve jednako: drvee, ptice, ivotinje, sve je apsolutno prihvaeno onakvo kakvo jeste;
nema nikakvog osuivanja.
Ako prihvatite svoju seksualnost bez ikakvih uslova,
ako prihvatite da je ovek krhko bie, kao i svako drugo
stvorenje na svetu, da je ivot samo jedna veoma tanka
nit koja svakog trenutka moe pui Jednom kada ovo
prihvatite i odbacite svoj lani ego da ste Aleksandar
Veliki, Muhamed Ali, trostruki ampion jednostavno
ete shvatiti da su svi prelepi u svojoj obinosti i da svi
imaju svoje slabosti; one su deo ljudske prirode jer vi
niste nainjeni od elika. Nainjeni ste od veoma krhkog tela. Va ivot se protee izmeu 36,5 i 43,3 stepena,
samo nekoliko stepeni temperature je itav raspon vaeg
ivota. Ako padne ispod toga, mrtvi ste; ako skoi preko,

14 |

mrtvi ste. A isto vai i za hiljadu i jednu stvar u vama.

Jedna od vama nasunih stvari jeste da budete potrebni.
Ali niko ne eli da prihvati da je moja osnovna potreba
da budem potreban, voljen i prihvaen.
ivimo veoma pretenciozno i licemerno, te zato prisnost u nama stvara strah. Niste onakvi kakvim se inite. Vaa pojava je lana. Moda se inite kao svetac, ali
duboko u sebi ste i dalje jedno slabano ljudsko bie sa
svim svojim htenjima i enjom.
Prvi korak jeste da prihvatite sebe u potpunosti
uprkos svim tradicijama, koje su itav svet gurnule u
ludilo. Jednom kada prihvatite sebe onakvi kakvi jeste,
strah od prisnosti e nestati. Ne moete izgubiti potovanje, dostojanstvo, ili svoj ego. Ne moete izgubiti
svoje potovanje ili svoju svetost sami ste se svega
toga odrekli. Upravo ste kao malo dete, krajnje nevini.
Moete se otvoriti jer vie niste ispunjeni runim potiskivanjem koje je preraslo u izopaenost. Moete da izgovorite sve to oseate da je istinito i iskreno. I ako ste
spremni da budete prisni, ohrabriete i osobu s kojom
ste da takoe bude prisna. Vaa otvorenost e pomoi i
osobi s kojom ste da isto kao i vi bude otvorena s vama.
Vaa neusiljena jednostavnost dozvolie i drugima da
uivaju u jednostavnosti, nevinosti, iskrenosti, ljubavi
i blagosti.
Zatoeni ste u kavezu glupih ideja, a plaite se da e,
ako postanete veoma prisni s nekim, ta osoba postati
toga svesna. Ali mi smo krhka stvorenja najkrhkija u
itavom postojanju. Ljudski potomak je najkrhkiji potomak od svih ivotinja. Potomci drugih ivotinja mogu da
preive bez majke, oca, bez porodice. ovekov potomak
umire skoro istog momenta. Stoga ova krhkost nije neto to treba osuivati to je najvii izraz svesnosti. Cvet
rue e biti nean, jer nije kamen. Nema potrebe da se
oseate loe ako ste rua, a ne kamen.
Tek kada dve osobe postanu prisne, one vie nisu stranci. A sjajan je oseaj kada shvatite da niste samo vi puni
slabosti, ve je i druga strana takva, ak smo moda i svi.
to je vii oblik stvarnosti, to je meki. Korenje je veoma
jako, ali cvet ne moe da bude toliko jak. Njegova lepota
je u tome to nije ba tako jak. Ujutro on otvara svoje latice da pozdravi sunce, plee itav dan na vetru, kii i suncu, a uvee latice poinju da mu otpadaju; nema ga vie.
Sve to je lepo i dragoceno, bie veoma kratkotrajno. Ali,
vi elite da sve bude trajno. Volite nekog i obeavate mu:
Voleu te itavog ivota. Savreno dobro znate da ne
moete biti sigurni ni u sutranji dan dajete lano obeanje. Sve to moete da kaete jeste: Zaljubljen sam u
tebe ovog trenutka i itavog sebe u ti dati. to se tie
sledeeg trenutka, o njemu ne znam nita. Kako mogu
neto da ti obeam? Mora da mi oprosti.
Ali ljubavnici obeavaju svakojake stvari koje ne
mogu da ispune. Tad nastupa razoarenje; raste udaljenost; zatim ponu svae, sukobi, problemi i ivot koji je

trebalo da bude sreniji postaje samo dugotrajna, iscrpljujua beda.

Ako postanete svesni da se plaite prisnosti, to moe
biti sjajno otkrie za vas i prava revolucija, ili ako pogledate sebe iznutra i ponete da odbacujete sve ega se
stidite i prihvatite svoju prirodu onakvu kakva jeste, a ne
kakva bi trebalo da bude. Ja vas ne uim niemu to bi
trebalo. Od svega to treba, ljudski mozak se razboli.
Ljude bi trebalo poduavati lepoti bivstvovanja, izvanrednoj raskoi prirode. Drvee ne poznaje nijednu od
Deset zapovesti, ptice nikad nisu ule za Sveto pismo.
Samo je ovek stvorio samom sebi probleme. Osudivi
sopstvenu prirodu, postajete podeljeni, izofreni.
I to ne samo obini ljudi, ve i znaajni ljudi, poput
Sigmunda Frojda, koji je veoma doprineo razumevanju
uma. Njegov metod je bio psihoanaliza, tenja da ovek
postane svestan svega to je nesvesno u njemu. A ovo
je tajna: Jednom kada neto nesvesno bude privedeno
svesnom umu, ono nestaje. Postajete istiji, laki. to se
vie i vie nesvesnog rastereujete, vaa svest sve vie
raste. I kako se domen nesvesnog smanjuje, teritorija
svesnog se iri.
Ovo je jedna neizmerna istina. Istok je poznaje ve hiljadama godina, ali Zapad, njega je Sigmund Frojd upoznao s ovom idejom, ne poznajui ni Istok, ni njegovu
psihologiju. To je bio njegov lini doprinos. Iznenadiete
se kada ujete da on sam nikada nije bio spreman da
se podvrgne psihoanalizi. Otac psihoanalize nikad nije
bio podvrgnut psihoanalizi! Njegove kolege su iznova i
iznova insistirale na tome: Dali ste nam metod i svi smo
mi podvrgnuti psihoanalizi. Zato istrajavate u tome da
i Vi sami ne budete ispitani?
On je odgovarao: Zaboravite na to. Plaio se da se
otvori. Postao je veliki genije, ali kada bi se otvorio, tog
trenutka bi bio sveden na nivo obinog oveka. I on je
imao iste one strahove, elje, isto potiskivanje. Nikad nije
govorio o svojim snovima, samo je sluao tue. Njegove kolege su bile zaista iznenaene: Od velikog znaaja
bi bilo kada bismo saznali kakvi su Vai snovi. Ali nikad
nije pristao da legne na kau za psihoanalizu i govori o
svojim snovima, jer su oni bili podjednako obini kao i
bilo iji drugi; to je bio strah.
Gautama Buda se ne bi plaio da se upusti u meditaciju to je bio njegov doprinos, posebna vrsta meditacije.
I ne bi se plaio bilo kakve psihoanalize, jer oveku koji
meditira, veoma brzo svi snovi nestaju. Preko dana on
ostaje miran u svom umu, bez uobiajenog toka misli. Ali
nou on duboko spava, jer njegovi snovi nisu nita drugo
do neproivljene misli, tenje, neproivljene svakodnevne elje. Ljudi poput njega pokuavaju da se ostvare, bar
u svojim snovima.
Bie vam veoma teko da pronaete oveka koji sanja
o svojoj supruzi ili enu koja sanja o svom suprugu. Ali
bie apsolutno uobiajeno to to sanjaju o komijinoj

supruzi i kominiinom suprugu. Supruga je na raspolaganju i ovek se ne ustee u bilo emu kada je ona u
pitanju. Ali komijina supruga je uvek lepa, trava je uvek
zelenija s druge strane ograde. A ono to je nedostino
stvara duboku potrebu da se zadobije, da se poseduje.
Tokom dana to ne moete imati, ali bar ste u snovima slobodni. Vlade jo uvek nisu oduzele slobodu da se sanja.
Ali nee to jo dugo trajati uskoro e nam i to oduzeti, jer su metode dostupne, ve su dostupne, tako da
mogu da vas prate, sanjate li ili ne. Postoji i mogunost
da se jednog dana pronae ureaj koji e moi da projektuje vae snove na ekran. Neke elektrode e vam
jednostavno biti ubaene u glavu. Spavaete dubokim
snom, radosno sanjati, voditi ljubav sa komijinom suprugom, a itava bioskopska sala e to gledati. A nekad
su ovog oveka smatrali svecem!
Postoji neto to ak moete i videti: kad god neka
osoba spava, posmatrajte je; ako se kapci ne pomeraju
i ne odaju pokrete oiju ispod njih, onda ta osoba ne
sanja. Ali ako sanja, onda moete primetiti kako joj se
oi pomeraju.
Jednog dana e ak moda biti mogue projektovati snove na platno. Takoe postoji mogunost da se i
podstaknu izvesni snovi u vama. Ali bar za sada, nijedan
ustav o tome ne govori, kao to ne govori i da su ljudi slobodni da sanjaju; to je njihovo roenjem steeno
pravo.
Gautama Buda ne sanja. Meditacija je nain da se ode
iza uma. On ivi u krajnjoj tiini dvadeset etiri sata dnevno nema mrekanja na jezeru njegove svesti, nema misli i nema snova.
Ali Sigmund Frojd se plai, jer zna ta sanja.
uo sam za jedan dogaaj. Trojica velikih ruskih pisaca ehov, Gorki i Tolstoj jednom prilikom su sedeli
na klupi u parku i ogovarali poznanike; bili su sjajni prijatelji. Sva trojica su bili genijalci, napisali su knjige koje
ak i danas, ako elite da nabrojite deset velikih svetskih
romana, bar pet e biti dela ruskih romanopisaca iz vremena pre revolucije.
ehov je priao o jednoj eni iz svog ivota, Gorki se
prikljuio, pa je i on dodao nekoliko detalja. Ali Tolstoj je
ostao nem. Tolstoj je bio veoma poboan, pravi posveeni hrianin. Iznenadiete se kada ujete da je Mahatma
Gandi iz Indije priznao tri osobe kao svoje idole, a jedna
od njih je bio Tolstoj.
Mora biti da je suvie toga u sebi potiskivao. Bio je
jedan od najbogatijih ljudi u Rusiji bio je pripadnik
plemstva ali iveo je kao siromani prosjak, jer blagosloveni su siroti, jer e oni naslediti carstvo Boje, a
on nije bio spreman da se odrekne tog carstva. Ovo ne
predstavlja jednostavnost, a ni lino uzdravanje to je
prevelika elja. To je prevelika pohlepa. To je prejak instinkt za moi. On rtvuje ovaj ivot i njegove radosti, jer

www.leo.rs | 15

je to mali ivot, a u venosti e on uivati u raju i carstvu

bojem. Dobra je to pogodba skoro kao lutrija, ali sa
sigurnim dobitkom.
Tolstoj je iveo u apsolutnom celibatu, jedui samo
vegetarijansku hranu. Skoro da je bio svetac! Prirodno,
njegovi snovi mora da su bili veoma runi. ehov i Gorki
su ga pitali: Tolstoje, zato nita ne govori? Kai neto!
On im je odgovorio: Ne mogu nita da kaem o enama.
Progovoriu tek kad budem jednom nogom u grobu.
Rei u, a onda u se baciti u grob.
Moete da razumete zato se toliko plaio da kae
bilo ta; sve je kljualo u njemu. Vidite, ne moete biti
naroito prisni s ovekom poput Tolstoja
Prisnost jednostavno znai da su vrata srca otvorena
za vas; dobrodoli ste da uete i budete gost. Ali to je
mogue samo ako imate srce koje ne odie potisnutom
seksualnou, koje ne kljua od svih vrsta perverzija, srce
koje je prirodno. Prirodno poput drvea, nevino poput
dece tada nee biti straha od prisnosti.
Upravo to i ja pokuavam: da vam pomognem da
rasteretite svoju nesvesnost, rasteretite svoj um i postanete obini. Nema nita lepe nego biti jednostavan i
obian. Onda moete imati onoliko prisnih prijatelja i
prisnih veza koliko je to mogue, jer se ne plaite niega. Postajete otvorena knjiga koju svako moe da ita.
Nema ta da se krije.
Svake godine, jedan lovaki klub je odlazio u planine Montane. lanovi su izvlaili slamke da odlue ko e
kuvati i sloili se da e svako ko se bude alio na hranu,
automatski doi na mesto nesrenog kuvara.
Shvativi posle nekoliko dana da niko nee preuzeti na sebe rizik i pobuniti se, Sanderson se odluio za
oajniki plan. Pronaao je miji izmet i te veeri u gula
stavio dve kaike. Oko logorske vatre su ljudi poeli da se
mrte nakon nekoliko zalogaja, ali niko nita nije rekao.
Zatim je jedan lan iznenada prekinuo tiinu. Hej, uzviknuo je, pa ovo ima ukus kao mije govno, ali ukusno!
Imate toliko mnogo lica. U sebi razmiljate na jedan
nain; spolja izraavate neto sasvim drugo. Vi ne inite
jednu organsku celinu.
Opustite se i unitite napuklinu koju je u vama stvorilo drutvo. Govorite samo ono to mislite. Delajte u skladu sa svojom spontanou ne obazirui se na posledice.
Mali je to ivot i ne bi trebalo da bude pokvaren razmiljanjima o trenutnim i trajnim posledicama.
Svako bi trebalo da ivi potpuno, snano, radosno i da
kao otvorena knjiga svima bude dostupan za itanje. Naravno da tako sebi neete stvoriti ime koje e ui u istorijske anale. Ali koja je svrha stvaranja imena za istoriju?
Radije ivite nego da razmiljate o tome da ostanete
zapameni. Svakako ete umreti.

16 |

Milioni ljudi su iveli na Zemlji, a mi ak ni njihova

imena ne znamo. Prihvatite tu jednostavnu istinu ovde
ste samo nekoliko dana, a onda nestajete. Tih nekoliko
dana ne treba potroiti na licemerje i strah. Ti dani bi
trebalo da budu radosni.
Niko ne zna nita o budunosti. Va raj i va pakao i
va Bog su najverovatnije samo pretpostavke, i to nepotvrene. Jedina stvar koju imate u svojim rukama jeste
va ivot uinite ga to bogatijim.
Uz prisnost, ljubav i otvorenost prema mnotvu ljudi,
postajete bogatiji. A ako moete da ivite u dubljoj ljubavi, prijateljstvu i dubokoj prisnosti sa mnogo ljudi, iveli
ste onako kako treba. I ta god da postanete, nauili ste
pravu vetinu i u svom ivotu ete iveti sreno.
Ako ste jednostavni, brini, otvoreni i prisni, stvarate pravi raj oko sebe. Ako ste zatvoreni, neprestano na
oprezu, stalno zabrinuti da e neko stei uvid u vae misli, snove i vae izopaenosti, ivite u paklu. Pakao obitava u vama isto kao i raj. To nisu neka geografska mesta,
to su vaa duhovna mesta.
Proistite sebe. Meditacija nije nita drugo do ienje ubreta koje se nakupilo u vaem umu. Kada
je um spokojan, a srce peva, biete spremni bez ikakvog straha, ve samo radosno da budete prisni. Bez
prisnosti, ostajete sami meu totalnim strancima. Uz
prisnost, okrueni ste prijateljima, ljudima koji vas vole.
Prisnost je sjajno iskustvo. Niko ne bi trebalo da je propusti.
Prvo ono najvanije: Azbuka intimnosti
Ljudi tragaju za meditacijom, molitvom, novim vidovima postojanja. Ali jedna dublja i temeljnija potraga jeste kako da se ponovo ukorenimo u postojanju. Nazovite
to meditacijom, molitvom ili kako god hoete, ali osnovna stvar je kako da se ponovo ukorenimo u postojanju.
Postali smo drvee koje je neukorenjeno i niko drugi
nije odgovoran do nas samih, sa naom glupom idejom
o pokoravanju prirode.
Mi smo deo prirode kako jedan deo moe da pokori
celinu? Sprijateljite se s njom, volite je, verujte joj i lagano, lagano u tom prijateljstvu, ljubavi i poverenju, prisnost poinje da raste; postajete sve blii. Priroda pone
da se pribliava vama i pone da vam otkriva svoje tajne.
Njena konana tajna jeste boanstvenost. Ona se otkriva
samo onima koji su stvarno prijatelji s postojanjem.
Ponite od toga gde ste sada
ivot je potraga neprekidna, oajnika, beznadena
potraga, potraga za neim to ovek ve zna, a ne za nekom stvari. U nama obitava duboka potreba da tragamo,
ali niko ne zna ta u stvari trai. Postoji izvesno stanje
uma pri kom ta god da dobijemo, iz toga ne izvuemo nikakvo zadovoljstvo. Frustracija se ini kao sudbina
ljudskog drutva, jer ta god da dobijete, to postaje be-

smisleno istog trenutka kada se pribavi. Tada poinjete

ponovo da tragate.
Potraga se nastavlja bez obzira na to da li ste neto
pronali ili ne. Potraga se ini nebitnom imali neto ili
nemali, potraga se svakako nastavlja dalje. Siromani i
bogati tragaju, bolesni i zdravi tragaju, moni i nemoni
tragaju, glupi i mudri tragaju a niko zapravo ne zna za
im.
Upravo ta potraga ta ona predstavlja i zato postoji mora biti shvaena. ini se da u ljudskom biu
postoji neka praznina, i to u ljudskom umu. U samoj sri
ljudske svesti izgleda da postoji neka rupa, neka crna
rupa. Neprekidno ubacujete u nju svakakve stvari, a one
jednostavno nestaju. Nita je izgleda ne moe ispuniti,
naizgled nita ne moe da pomogne da se ona makar
malo napuni. To je prilino grozniava potraga. Traite
po ovom svetu, a traite i po drugom. Ponekad to traite
u novcu, moi, ugledu, a ponekad u Bogu, srei, ljubavi,
meditaciji, molitvi ali potraga se nastavlja. Izgleda da
je ovek oboleo od traenja.
Potraga vam ne dozvoljava da budete ovde i sada, jer
vas ona uvek odvodi na neko drugo mesto. Potraga je
projekcija, potraga je elja, ideja da je negde drugde ono
to nam je potrebno da postoji, ali da postoji negde
drugde, a ne tu gde ste vi. Sasvim sigurno postoji, ali ne u
ovom trenutku vremena ne sada, ve u nekom drugom
vremenu. Postoji onomad i tamo, ali nikad ovde i sada.
Dodijava vam, vue vas, gura. Gura vas u sve vee i vee
ludilo; ludite od nje. Ali nikad je ne zavravate.
uo sam za jednu veliku sufi mistiarku, Rabiju alAdaviju:
Jedne veeri, dok je sunce zalazilo i put jo uvek bio
neznatno njime obasjan, ljudi su je zatekli kako sedi na
putu i neto trai. Bila je stara ena, oi su joj bile slabe
i nije dobro videla. Stoga su komije prile da joj pomognu. Pitali su je: ta traite?
Rabija je odgovorila: To pitanje je nebitno. Traim
ako moete da mi pomognete, pomozite.
Nasmejali su se i rekli: Rabija, jeste li Vi sili s uma?
Kaete da je nae pitanje nebitno, ali ako ne znamo ta
traite, kako da Vam pomognemo?
Rabija odgovori: Dobro samo da vas zadovoljim
traim svoju iglu. Izgubila sam svoju iglu. Poeli su da
joj pomau i istog trenutka postali svesni injenice da je
put veoma dugaak, a igla veoma mala.
Pa su je ponovo pitali: Molimo Vas, recite nam gde ste
je izgubili tano i precizno inae e biti teko. Put je
dugaak, moemo je traiti zauvek. Gde ste je izgubili?
Rabija odgovori: Opet mi postavljate nebitno pitanje.
Kakve to ima veze s mojom potragom?
Stali su i rekli: Sasvim sigurno ste poludeli!

Rabija odvrati: Dobro samo da vas zadovoljim izgubila sam je kod kue.
Oni upitae: Pa zato je onda traite ovde?
I Rabija je po svoj prilici odgovorila: Pa ovde ima svetla, a tamo unutra ga nema.
Ova alegorija je veoma znaajna. Da li ste se ikada
zapitali ta je to to u stvari traite? Da li ste ikada uinili
svoju potragu sreditem duboke meditacije kako biste
saznali za ime tragate? Ne. ak i kada u maglovitim i
sanjivim trenucima, dobijete nagovetaj onoga za ime
tragate, to nikad nije precizno, nikad tano. Jo uvek to
niste precizno definisali.
Ako pokuate to da definiete i to cilj traganja postaje jasniji, sve vie ete oseati da za potragom vie nema
potrebe. Ona se nastavlja samo u stanju maglovitosti, u
stanju sanjanja; kada stvari nisu jasne, jednostavno nastavljate da tragate, povueni nekim unutranjim nagonom, pogurani nekom unutranjom hitnou. Ali jedno
sigurno znate: Morate da tragate. To je unutranja potreba. Ali ne znate za im. Ukoliko ne znate za im tragate,
kako onda to moete pronai?
Nejasno je to mislite da je klju u novcu, moi, ugledu,
potovanju. Ali onda vidite da ima ljudi koji su potovani ili
moni, a koji takoe neto trae. Zatim vidite ljude koji su
basnoslovno bogati, i oni trae; do samog kraja svog ivota,
oni trae. Znai da vam bogatstvo nee pomoi, kao ni mo.
Potraga se nastavlja uprkos svemu to imate.
Traga se stoga sigurno za neim drugim. Ova imena,
kategorije novac, mo, ugled one su tu samo da bi
zadovoljile va um. Tu su samo da bi vam pomogle da
osetite kako za neim tragate. To neto je jo uvek nedefinisano, jedan veoma nejasan oseaj.
Prva stvar za pravog tragaoca za tragaoca koji je
postao tek neznatno budan, svestan jeste da definie
svoju potragu, da formulie jasan koncept ta cilj predstavlja, da ga izvede iz sanjalake svesti, da se suoi s
njim u dubokoj budnosti i pogleda pravo u njega, suoi
se s njim. Istog trenutka pone da se dogaa preobraaj.
Ako ponete da definiete svoju potragu, poeete da
gubite interesovanje za nju. to je vie definisana, manje
je prisutna. U trenutku kada bude sasvim poznata, iznenada nestaje. Postoji samo kada niste paljivi.
Hajde da to ponovimo: Potraga postoji samo kada
ste pospani. Potraga postoji samo kada je niste svesni;
potraga postoji samo u vaoj nesvesnosti. Nesvesnost
stvara potragu.
Da, Rabija je u pravu. Unutra nema svetlosti, a poto
tamo nema svetlosti i nema svesnosti, naravno da ete
nastaviti da traite napolju, jer se ini da je napolju mnogo jasnije.
Sva naa ula su ekstrovertna. Oi su otvorene ka napolje, ruke se kreu i pruaju unapred, noge na stranu,

www.leo.rs | 17

ui sluaju spoljanje zvuke, svih pet ula se ponaaju

na ekstrovertan nain. Tamo zaponite svoju potragu
tamo gde vidite, oseate, dodirujete. Svetlost koja potie
od ula isijava napolje, a tragalac je unutra.
Ova dihotomija mora biti shvaena. Tragalac je unutra ali poto je svetlost napolju, tragalac poinje da se
eljno kree, pokuavajui da napolju nae neto to
e ga ispuniti. Ali to se nikada nee dogoditi. To se nikad nije dogodilo. To se ne moe dogoditi s obzirom na
prirodu stvari jer, osim ako niste traili tragaoca, itava
vaa potraga je uzaludna. Ukoliko niste spoznali ko ste,
sve to traite je uzalud, jer niste upoznali tragaoca. Ne
poznajui tragaoca, kako moete da se kreete u pravoj
dimenziji, u pravom smeru? To je nemogue. O nekim
stvarima se prvo mora razmisliti.
Ove dve stvari su veoma bitne: Prvo, sami sebi apsolutno jasno predoite koji vam je cilj. Nemojte samo
tumarati po mraku. Usmerite svoju panju na odreenu
stvar: Za ime zapravo tragate? Jer, ponekad elite jednu
stvar, a uporno traite drugu, pa ak i ako uspete, neete
biti ispunjeni. Jeste li videli ljude koji su uspeli? Moete li
pronai vee gubitnike od njih? uli ste za poslovicu da
nita ne uspeva kao uspeh. To je savreno pogreno. Ja
bih voleo da vam kaem da nita ne propada kao uspeh.
Poslovicu mora da su izmislili glupi ljudi. Ponavljam: Nita ne propada kao uspeh.
Pria se za Aleksandra Velikog da se zatvorio u svoju
sobu i poeo da plae onog dana kada je postao najvei
osvaja. Ne znam da li se ovo stvarno dogodilo ili ne, ali
ako je bio makar malo inteligentan, sigurno jeste. Njegovi generali su bili veoma uznemireni.
ta se dogodilo? Nikada nisu videli Aleksandra kako
plae. Nije bio taj tip oveka, bio je veliki ratnik. Videli su
ga na velikim mukama, u situacijama kada mu je ivot
bio u opasnosti, gde je smrt bila skoro neizbena, a u tim
trenucima nisu videli ni traak suza u njegovim oima.
Nikad ga nisu videli u oajnom, beznadenom stanju. ta
mu se to dogodilo Sada kada je konano uspeo, kada
je postao osvaja sveta?
Pokucali su na vrata, uli i pitali ga: ta Vam se dogodilo? Zato plaete kao malo dete?
Odgovorio je: Sada kada sam uspeo, znam da je to
neuspeh. Sada znam da se nalazim na potpuno istom
mestu kao i kada sam kretao u ovo besmisleno osvajanje sveta. Sada mi je sve jasno, jer ne postoji neki drugi
svet za osvajanje zbog koga bih mogao da ostanem na
svom putu, da nastavim da pokoravam. Sada nema drugog sveta za osvajanje, sada nema vie ta da se radi i
odjednom sam preputen samom sebi.
Uspean ovek je na kraju uvek preputen samom
sebi, jer tada pone da proivljava paklene muke to je

18 |

protraio itav svoj ivot. Traio je i traio, uloio je u to

sve to je imao. Sada je uspean, ali mu je srce prazno,
dua besmislena, ivot bljutav i bez blagoslova.
Tako da je najvanija stvar znati ta traite. Insistiram
na tome jer to vie usredsreujete svoje oi na predmet
svoje potrage, to sve vie on nestaje. Kada su vam oi savreno usredsreene, odjednom nema predmeta potrage
i istog trenutka se vae oi okreu ka vama. Kada nema
predmeta potrage, kada svi oni nestanu, ostaje praznina.
U toj praznini je preobraanje, predaja. Odjednom ponete da posmatrate sebe. Sada nema vie ta da se trai i
jedna nova elja se pomalja, elja da se upozna tragalac.
Ako postoji neto za im se moe tragati, vi ste svetovni ovek. Ako nema ta da se trai i pitanje ko je ovaj tragalac postane bitno, onda ste religiozan ovek. Ovako ja
definiem svetovnost i religioznost. Ako jo uvek za neim
tragate moda u nekom drugom ivotu, na drugoj obali,
na nebu, u raju, nije bitno ipak ste i dalje svetovan ovek.
Ako je potraga prestala i vi ste iznenada postali svesni da
je ostala jo samo jedna stvar koju vredi saznati Ko je
ovaj tragalac u meni? Kakva je to energija koja eli da trai? Ko sam ja? tada nastupa preobraaj. Sve vrednosti
se iznenada promene. Ponete da se kreete ka unutra.
Rabija ne sedi vie kraj puta traei iglu koja je ostala izgubljena negde u tami njene sopstvene due.
Jednom kada ponete da se kreete ka unutranjosti
u poetku je veoma mrano; Rabija je u pravu veoma,
veoma je mrano. Zato to veoma dugo niste bili unutra,
oi su vam bile usredsreene na spoljanji svet. Jeste li ga
posmatrali? Primeivali? Ponekad, kada se vratite s puta,
gde je sunano i toplo i gde je jarka svetlost, kada naglo
uete u neku prostoriju ili kuu, postaje mrano oi su
se privikle na prejako spoljanje svetlo. Kada svetlosti ima
mnogo, zenice se skupe. U pomrini, one moraju da se
opuste, vei prorez je potreban u tami. Na svetlu, mali prorez je dovoljan. Tako radi fotoaparat, a tako rade i vae oi;
fotoaparat je osmiljen po principu ljudskog oka.
Zato kada iznenada uete unutra, va dom izgleda
zamraen. Ali ako malo posedite u njemu, malo-pomalo
i pomrina nestaje. Rasvetljava se i oi vam se privikavaju. Veoma dugo ste bili napolju na vrelom suncu, u
svetu, pa kad krenete unutra, sasvim ste zaboravili kako
da uete i kako da prilagodite svoje oi. Meditacija nije
nita drugo do ponovno prilagoavanje vaeg pogleda,
ponovno prilagoavanje sposobnosti da vidite, prilagoavanje vaih oiju.
To je ono to se u Indiji zove treim okom. To nije neko
stvarno oko koje negde postoji, ve prilagoavanje, potpuno prilagoavanje vae sposobnosti da vidite. Malo-pomalo, tama prestaje da bude tama. Ponete da oseate
tananu, prelivajuu svetlost. I ako nastavite da gledate
unutra za to je potrebno vreme postepeno, lagano,
ponete da oseate predivnu svetlost u sebi. To nije neka
nasrtljiva svetlost poput suneve, vie lii na meseevu.
Nastavie se...

Potraite na
www.leo.rs
www.leo.rs | 19

Gee Majkl Rou

Seka
dijamanata
Kako da uspemo u poslu i ivotu prema Budinim uenjima

Sledei tradiciju bestseleraBuenje unutranjeg Bude, najistaknutiji ameriki uitelj tibetanskog budizma
deli s nama dokazane strategije postizanja linog i poslovnog uspeha.
Jedinstvenom kombinacijom drevne i savremene mudrosti tibetanskog budizma,Seka dijamanataodaje
itaocu mone strategije dostizanja linog i poslovnog uspeha. Knjiga ima tri sloja.
Prvi je prevod Sekaa dijamanata, starog spisa koji, u stvari, predstavlja razgovor izmeu Bude i njegovog
bliskog uenika, Subutija.Drugi sloj sadri citate iz najboljih komentara tibetanske budistike tradicije. I trei
sloj, glavni tekst, sadri uenja geea Majkla Roua i njegove poslovne strategije. On daje sve uvid u ovu
drevnu mudrost koristei se sopstvenim iskustvom osnivaa dijamantske kompanije Andin internacional,
koju je zapoeo sa pedeset hiljada dolara i koja sada godinje dosee prodaje od sto miliona dolara.
Rouev jednostavan stil i duhovno razumevanje ineSeka dijamanataneprocenjivim izvorom vanvremenske mudrosti za sve one koji su upoznati sa tibetanskim budizmom, ali i za one koji to nisu. Preko milion
ljudi u celom svetu primenjuje principe ove knjige u svakodnevnom ivotu.

Skriveni potencijal u svemu

Priznajte: elite da budete uspeni u poslu, elite da
budete uspeni u ivotu, ali isto tako imate oseaj da
va ivot ne bi ba bio ispunjen ako u njemu ne bi bilo
duhovnosti. eleli biste da stvorite millione, ali i da meditirate.
injenica je da e vam za uspeh u poslu biti potrebni
veliki uvidi koji dolaze s duhovnou. Na taj nain moete
da imate i jare i pare. U ovom poglavlju razmotriemo
potencijal u svemu neto to budisti nazivaju
prazninom. Ali, molim vas, nemojte da budete zbunjeni
zbog ovog udnog naziva, ili da prerano pokuate da
razumete ovaj koncept. Praznina uopte ne znai nita
od onoga na ta ta re upuuje, ali je zaista klju uspeha.
Bilo bi dobro da ponemo sa interesantnim dijalogom izmeu Bude i Subutija:
~ Mladi monah Subuti je s velikim potovanjem izgovorio ove rei Pobedniku:

20 |

O Pobednie, kako se zove ovo posebno uenje? Kako

da o njemu mislimo?
I Pobednik mu je odgovorio:
O Subuti, ovo je uenje o savrenoj mudrosti, i ovako
treba da razmilja o njemu.
Zato? O Subuti, zato to tu istu savrenu mudrost
ui Onaj koji se Oslobodio, a to je savrena mudrost koja
nikada ne moe da postoji.

Ovo je, u stvari, razlog zato moemo da je nazivamo savrenom mudrou.
Kai mi, Subuti, ta misli? Da li uopte postoji bilo
kakvo uenje koje Onaj koji se Oslobodio ikada moe
da podari?
I Subuti je s potovanjem odgovorio:

O Pobednie, ne postoji nijedno. Nijedno uopte. Nikada ne bi moglo da postoji nijedno uenje koje bi Onaj
koji se Oslobodio mogao da podari. ~
Prema ovim reima, u svetu se Seka dijamanata
tumai kao da nita nema smisla. Naalost, budizam
je po tome poznat u naoj zapadnjakoj kulturi. Ali budizam nema veze s tim da nita nema smisla.
Da pogledamo o emu se ovde govori i zato, i onda
emo pokuati da razumemo kakve to moe da ima veze
s naim poslovnim ivotom. Jer zaista ima veze ove rei
zaista sadre tajnu za potpuni uspeh u ivotu.
Razgovor se, dakle, ovako odvija:
SUBUTI: Kako da nazovemo ovu knjigu?
BUDA: Nazovi je Savrena mudrost.
SUBUTI: Kako da mislimo o ovoj knjizi?
BUDA: Misli o njoj kao o savrenoj mudrosti. I ako se
pita zato, to je zato to je savrena mudrost o kojoj

govorim savrena mudrost koja uopte ne bi mogla da

postoji i ba to je razlog zato sam odluio da je nazovem Savrena mudrost. Uostalom, Subuti, zar si mislio da
je ta knjiga zaista knjiga?
SUBUTI: Ne, nikako. Znamo da ne piete knjige.
Zagonetka i klju skrivenog potencijala u svemu nalazi se u tvrdnji da moe da nazove knjigu knjigom, i
moe da misli o knjizi kao o knjizi zato to nikada nije
ni mogla da bude knjiga. Ova tvrdnja ima vrlo specifino
i konkretno znaenje. Nije re o nekom hokus-pokusu, a
sadri sve to treba da znate da biste bili uspeni u svom
linom i poslovnom ivotu.
Mogli bismo da razmotrimo najei primer iz poslovnog ivota i da tako bolje ilustrujemo ideju o skrivenom
potencijalu. Recimo da je re o nekretninama.
Kada smo osnovali Andin, iznajmljivali smo prostoriju-dve u jednoj veoj firmi koja je pravila nakit blizu zgrade Empajer stejt. Vlasnici, Ofer i Aja, sedeli su u manjoj
prostoriji blizu jednog poveeg ograenog prostora gde

www.leo.rs | 21

smo Udi (ovek koji se bavio dijamantima), Aleks (dizajner nakita), irli (gospoa za kompjuterom) i ja sedeli
zajedno za jednim velikim okruglim stolom. Dijamanti
su se sortirali uz ivicu jednog dela stola, dok su se rauni
sreivali na drugom kraju tog stola. Ja sam sedeo opet
za drugim krajem i telefonirao pokuavajui da otkrijem
imena sekretarica koje su radile za velike kupce nakita
po gradu da bismo mogli da se poveemo direktno sa
osobom koja donosi odluke.
Cela naa kolekcija sastojala se od oko petnaest prstenova, ije su fotografije odtampane na jednom listu
papira, koji su Ofer i Aja nosili sa sobom kao katalog i
pokazivali ga ljudima. Bilo je interesantno raditi s njima
jer oni nisu znali nita o tome kako da posluju u Americi.
Ironino je to to su oni bili mnogo kreativniji jer nisu bili
svesni stvari koje nikada ne bi mogle da urode plodom
(a urodile su), ili stvari koje nikako nisu smele da se rade
(recimo, nositi sportski dres Dalas kauboja na sastanak
s direktorima jedne od najveih robnih kua na svetu).
Ofer bi uao u kancelariju i postavljao nam suluda
pitanja o Americi, kao: U kalendaru stoji da je sutra Dan
mrmota. Da li je to nacionalni praznik? Da li treba da
vam dam slobodan dan? Moramo li da vas platimo za
taj dan? Ponekad bismo mu u ali rekli da je to veoma
vaan praznik u Americi.
A opet, on i Aja nisu razumeli zato bi neko hteo da
ide kui u 11 uvee, i vrlo esto smo radili do tada, a
ponekad i due. Moj put do manastira je trajao skoro
dva sata u jednom pravcu. Doao bih kui u jedan sat
posle ponoi, a ustajao bih opet u est ujutro da bih se
vratio u grad na posao.
Dijamanti i nakit stizali bi iz fabrike u Izraelu i bili
bi otpremljeni pravo do kupaca. Sada imam utisak da
su ljudi mislili da imamo sopstvenu proizvodnju. Ali
esto se deavalo da smo trali u severni deo grada
do kancelarija kompanije Brinks na Petoj aveniji i
u etrdeset sedmoj ulici i skidali sve etikete s kutija
koje su stigle iz Tel Aviva, a onda stavljali nae etikete
sa imenom kupca i nosili ih do kancelarija kupaca na
sledeem spratu.
Seam se jednog uasavajueg iskustva kada sam bio
primoran da otvorim jednu takvu kutiju pred dva kupca.
U kutiji je bila ogromna gomila dijamantskog prstenja od
bakra. Otrao sam dole do Tridesetih ulica s poiljkom.
To je zapoelo estoku seriju telefonskih poziva na Srednji istok. Problem je u tome to etrnaestokaratno zlato
moe da se napravi na mnogo naina. U karatnom sistemu zlata (koji je drugaiji od karatnog sistema dijamanata), dvadeset etiri karata predstavljaju isto zlato. To
zlato je previe meko da bi se koristilo za nakit i takav
prsten bi se raspao ako bi se redovno nosio i habao. Zato
se zlato mea s drugim metalima, koji ga ine tvrim.
Ako je meavina napravljena od jedne etvrtine
drugog metala, prsten postaje osamnaestokaratni, i tako

22 |

dalje. U Sjedinjenim Dravama legalno je osamnaest,

etrnaest i deset karata. Metal koji se stavlja u meavinu
odreuje boju zlata. Ako se zlatu doda novi od pet
centi (nikl), zlato zadobija svetloutu boju. Ako se doda
bakar, zlato zadobija poliranocrvenu boju. Druge nijanse
zavise od kombinacije meavina. Amerikanci uglavnom
vole srednje do svetlije uto zlato. Azijati uglavnom vie
vole tamnozlatne boje. I mnogi Evropljani preferiraju
skoro bakarnu boju. Naa je poiljka grekom izlivena u
evropsku boju.
Ispriau vam jedno od svojih najdraih seanja iz
ranih dana nae kompanije: cela banda od nas trojeetvoro tri u radionicu u junom delu Menhetna, u
fabriku za livenje, i pokuavamo da nagovorimo vlasnika, koji je ve u guvi, da doda jo jedan sloj utog
zlata na ovo crvenkasto zlato. Ceo taj proces je veoma
skup! Ja sedim s buduim multimilionerima za stolom
s jo petnaestak Portorikanki, Ofer i Aja daju uputstva
jedno drugom viui na hebrejskom, devojke viu na
panskom, niko ne razume zato elimo da lijemo zlato
zlatom. Ubrzo svi sedimo rame uz rame pogrbljeni nad
prestenjem i maemo ga specijalnim hemikalijama koje
e zatititi delove prstenja koje ne elimo da prelijemo
utim zlatom.
Tada smo rizikovali i osnovali svoju fabriku nakita. Taj
objekat je bio isti kao prethodni: jedna prostorija koja
gleda na ulicu Menhetna s ogromnim zidovima napravljenim od gvozdenih ipki, koje su se prostirale du betonskog poda. Tu smo imali svoj prvi sef. Ostale su mi vrlo
drage uspomene iz tih dana. Te noi kada smo se iselili iz
starog prostora, iupali smo tepih koji je bio fiksiran za
pod i puzali smo po podu traei delie dijamanata koje
smo izgubili u poslednjih nekoliko meseci dok smo bili
tamo. (I nali smo nekoliko stotina dijamanata!) Jedna
koleginica se grekom zakljuala u novom sefu i bila je
prinuena da tamo prenoi, dok se njen mu udio koliko dugo mi to moemo da radimo. Ja se preznojavam
u jednom jedinom odelu (od vune) koje sam imao tog
njujorkog leta, zato to je moj lama insistirao na tome
da uvek izgledam profesionalno. I morao sam da nosim
to odelo svaki dan. Nikada nisam smeo da skinem sako
ili da otpustim vor na kravati.
est meseci nakon zaetka nae mlade fabrike,
dolo je vreme da se preselimo. Pitanje je bilo da li
da rizikujemo i da se preselimo negde u Dijamantsku
etvrt? ta ako iznajmimo veliki prostor i narudbine
prestanu da pristiu? ta ako iznajmimo manji prostor
i dobijemo velike narudbine? Kako bismo se ikada
izborili sa isporukama?
Tako smo iznajmili pola manjeg sprata u jednoj jadnoj
zgradi na samom obodu Dijamantske etvrti. Bio je to
kompromis izmeu rizika da iznajmimo veliki prostor i
sigurnosti koju smo imali za jeftiniju kiriju. Bio sam jedini
rukovodilac u Odeljenju za dijamante. Odeljenje za dija-

mante je bila jedna manja prostorija. Ponekad sam radio

u Odeljenju za sisteme. To je bila veoma mala prostorija koja je sluila i kao ekaonica. Ili sam bio u sefu. To
je bila jedna mala prostorija u koju je moglo da stane
samo dvoje zaposlenih, priljubljenih jedno uz drugo kao
mumije u sarkofagu. Cela fabrika je bila jedna vea prostorija i usamljeni brusilac je sedeo u jednom oku.
U roku od godinu dana prodaje su nam se
udvostruile. To se deavalo skoro svake godine narednih deset godina, i veliki prostor koji je prvobitno bio
rizik sada je postao garancija. Bili smo bukvalno slepljeni
jedni uz druge, lakat uz lakat. alili smo se kako emo dobiti jedan in radnog stola za svakih deset hiljada dolara
plate, a u to vreme ja sam imao oko petnaest ina stola.
Trgovce sirovim dijamantima nismo mogli da uvedemo
unutra iz raznih sigurnosnih razloga, tako da smo poslove sklapali stojei u hodniku izmeu predsoblja (koje
smo zvali zamka za ljude) i ekaonice. Tako trgovci dijamantima ne bi uli cene koje smo prethodno nudili
drugim trgovcima. Zamislite da stojite u malom, slabo
osvetljenom hodniku i u ruci drite malo pare hartije
u kojem su hiljade majunih dijamanata, i pokuavate
da nadjaate buku fabrike koja je iza vas, a istovremeno
se trudite da vas ne uju ljudi koji sede ispred. Raunate
ukupnu kupovinu za razliite karate, raunate kamate,
sve dok se s protivnikom sporazumevate o plaanju.
esto je to liilo na dvoboj rivala koji se nalaze u ormanu.
Zamka za ljude je poseban prostor u odeljenjima za
prodaju dijamanata kroz koji se posetilac pusti unutra
nakon to je pozvonio. Pre nego to se druga vrata otvore, posetilac se osmotri kamerom ili kroz neprobojno
staklo i tek onda se puta kroz druga vrata u prostorije
kompanije. Elektrini sistem je tako programiran da oboja vrata ne mogu biti otvorena istovremeno. To moe da
bude vrlo interesantno, pogotovo ako ste poslednji koji
naputa prostorije i proli ste kroz unutranja vrata da
biste shvatili da nemate klju za spoljanja.

na, safira, ametista i gomilom drugog dragog kamenja.

To smo radili samo zato to smo morali da nosimo drago
kamenje od jedne do druge prostorije za sortiranje. To je
bilo opasno, a Dijamantska etvrt se polako proirivala
u na komiluk i kirije su postajale vee. Morali smo da
odluimo gde emo smestiti nau kompaniju, koja je
sada ve pravila vie miliona dolara godinje i imali smo
vie od sto zaposlenih. I tako smo doli i na temu nekretnina, i skrivenog potencijala u svemu.
Ima posebnih poslovnih ljudi u Njujorku koji svako
jutro moraju da kupe Vol strit urnal. Proitali ga ili ne
(a imam utisak da vrlo malo njih proita te novine), u
mnogim firmama je veoma vano da su te osobe svakog jutra viene s novinama ispod pazuha dok se veselo
penju uza stepenice i prolaze kroz glavna vrata. Ili, jo
bolje je da ostali vide kako im kurir pre devet ujutro proturi ispod vrata dnevno izdanje novina. To urade tako da
pola naslova viri ispod vrata i jasno se vidi iz hodnika. To
mora da se desi pre devet sati tako da te osobe nabasaju
na novine negde oko devet i trideset. Svako ko ima nie
radno mesto od njih i nae se ispred njihovih vrata pre
devet i trideset videe urnal ispod vrata, a to je dovoljan dokaz da taj neko jo nije u kancelariji. I tako e jo
jednom biti uvereni u to da je on ef i zbog toga ne mora
da bude na poslu do devet i pet.
Kada sam nekoliko puta zapravo itao Vol strit
urnal, svaki put je to bilo jedno zanimljivo iskustvo. Na
naslovnoj strani, s desne strane (jer je leva kolumna izdvojena za domae i svetske vesti), bio bi entuzijastian
lanak o nekom uspenom biznismenu, recimo o
Dordu Sorou, koji je napravio rizian korak s nekom
investicijom i mnogo zaradio na njoj. Veliali bi ga kao
vizionara, nekoga iji je uvid u trite mnogo dublji i
mudriji, kao nekoga ko je bio hrabar i imao dovoljno
samopouzdanja da napreduje i profitira, dok bi oni manje svesni i konzervativni biznismeni zaostajali.

Kada smo sledei put morali da se proirimo, nikako nismo mogli nikoga da ubedimo da se preseli na neki drugi
sprat. Nismo mogli da naemo prostor u susednoj zgradi,
koja je imala manje spratova od nae. Tako smo uzeli jedan
ceo sprat dva ulaza dalje i potpuno ilegalno povezali kompjuterske ice izmeu kancelarija. Izgledalo je kao da smo
razvukli kanape za suenje vea izmeu stambenih zgrada
u Bruklinu, ali mi smo to radili na Menhetnu.

Na otprilike etvrtoj strani, bio bi lanak o nekoj

kompaniji koja jedva opstaje zato to je pod vostvom
starog menadmenta, a oni su nesposobni da se odreknu starih navika. Svi potpredsednici su rasterani i
generalni direktor je zamenjen nekim drugim. Posle
nedelju ili mesec dana ponovo bih otvorio urnal. (U
stvari, ja bih zdipio izdanje ispod vrata jednog od zamenika direktora i vratio ga pre nego to bi se on pojavio na poslu.) Na prvoj stranici bio bi lanak koji hvali
neku kompaniju koja ve godinama grca pod starim
rukovodstvom i njihovim metodama, i govori se o tome
kako su u prolom kvartalu ostvarili veliki profit. To je
kompanija pod rukovodstvom nekog ko se drao starih
principa. Onda bi negde oko etvrte stranice bio vaan
lanak o nepromiljenom ulagau koji je bio nesmotren
s kapitalom kompanije.

Tako smo bili u situaciji da se vie puta etamo

izmeu zgrada s velikim paketima dijamanata, ali i rubi-

Iznenadio sam se videvi da su ljudi koji su jednog

meseca onako genijalno rizikovali, mesec dana kasnije

Uskoro smo doli do toga da smo mogli da isplatimo

susede sa istog sprata i zauzeli smo ceo sprat. Kada su
svi imali dvadeset ina prostora radnog stola, uzeli smo
jo jedan sprat i spojili ta dva sprata stepenicama. Opet,
kada smo imali jo po dvadeset ina radnog prostora,
prodaje su se u to vreme udvostruile i uzeli smo jo jedan sprat koji je, naalost, bio dva sprata dalje.

www.leo.rs | 23

postali nesmotreni ulagai. I imena konzervativnih budala bila su ista ona imena konzervativnih genijalaca. Ili
bi moda onaj koji je rizikovao nastavio da dobija, a konzervativna budala bi gubila. U svakom sluaju, niko nije
primetio da bi usledili skoro nasumice drugaiji rezultati postignuti potpuno istim postupcima istih ili drugih
lanova firme.
Kakve ovo veze ima s nekretninama? Kako ovo moe
da nam otkrije skriveni potencijal? Setite se samo pitanja koja smo sebi postavljali kada smo razmiljali o kupovini sopstvene zgrade posle mnogo godina neizvesnosti, da li da plaamo kiriju ili ne? Da li da se proirimo
ili ne? Da li da napravimo taj dinovski korak ili ne?
U ovom trenutku biznismeni ve ponu da kalkuliu
pluseve i minuse. Velika nova zgrada e impresionirati nae klijente i ostavie dobar utisak i na njih i na
dobavljae dijamanata i dragog kamenja. A moda e se
stei utisak da smo otili izvan svojih kapaciteta. Moda
bi se muterije uplaile da moramo da podignemo cene
da bismo pokrili nove trokove, i moda bi dobavljai
pomislili da su nam kamenje prodali isuvie jeftino. Ili da
smo novu zgradu stekli o njihovom troku.
A opet, da se preselimo iz Dijamantske etvrti, to bi
otealo snabdevaima dragulja da nam donesu robu
kada nam je potrebna. Moda bi nam novac koji bismo
utedeli na kiriji dobro doao da ih platimo vie, a to bi
privuklo vie prodavaca i vie bismo zaradili.
Moda bi selidba dalje od Dijamantske etvrti oteala
zaposlenima da dou na posao, moda bi tih dodatnih
pola sata u metrou nagnalo ljude da daju otkaz i nau
drugi posao blie Dijamantskoj etvrti. A moda bi se
ljudima svidela tiina naih novih prostorija u zapadnom
Grini Vilidu, kraju punom udnih prodavnica i restorana s mnogo veim porcijama nego u Midtaunu.
Moda e cena zgrade skoiti nakon to se mi tamo
preselimo i tako e vlasnici dobiti itavo bogatstvo od
poreza. Ili e moda cene njujorkih nekretnina opet
doiveti neoekivan pad i imaemo vee mesene
kamate.
Moda e nam, ekonomski gledano, samo to to
emo imati sopstvenu manufakturu u zgradi omoguiti
da snizimo cene i tako se probijemo na tritu. Moda e
nas troak odravanja velike manufakture sahraniti dok
posao bude iao malo sporije.
Vi koji ste dovoljno dugo u poslu, i ako ste zaista
iskreni prema sebi, znate da stvari mogu da krenu i jednim i drugim putem. Ako kupite zgradu i sve bude dobro, ispali ste genijalac, i to je bio odlian korak. Opet,
ako kupite zgradu i stvari se pogoraju, onda ste idiot
koji rizikuje. Ako ne kupite zgradu i stvari krenu dobro,
ili ako ne kupite zgradu i stvari krenu nagore ma, ve
znate kako bi vas zvali. Ali vi svejedno znate da ste ista
osoba.

24 |

Polako ali sigurno, ovo nas dovodi do skrivenog potencijala u svemu.

Posao koji je Andin internacional napravio s kupovinom devetospratne zgrade na zapadnoj strani Menhetna dobar je primer skrivenog potencijala, ili onoga to
budisti nazivaju prazninom.
Vano je da razumemo da u zgradi i kupovini zgrade
postoji mnogo skrivenog potencijala koji moe da bude
neto dobro ili neto loe, i to istovremeno.
Ako kupimo zgradu i neoekivano svi menaderi imaju vie radnog prostora nego ranije, onda je kupovina
dobra za menadere.
Ako kupimo zgradu i svi zaposelni iz Nju Derzija moraju da putuju sat due na posao, kupovina je loa za
njih. Ali je dobro za sve one iz Bruklina koji manje vremena provedu putujui na posao.
Ako kupimo zgradu i to naim dobavljaima oda
utisak da smo finansijski dobrostojei, to je za nas dobro.
Ako to stvori utisak da se mi bogatimo na njihov raun,
onda je to za nas loe.
Ali ta ako bismo oduzeli deo za nas i za njih? ta
ako bismo pokuali da izvagamo da li je zgrada ili kupovina zgrade sama po sebi dobra ili loa stvar? Ako barem
na tren razmislite o tome, odgovor je oigledan, a to je
da kupovina zgrade sama po sebi nije ni dobra ni loa
stvar samo zavisi od toga ko gleda na stvari. Ljudima
koji iz toga mogu neto da dobiju ona se ini dobrom, a
deluje kao loa onima koji e neto izgubiti. Ali ne postoji
uroen dobar ili lo kvalitet u postupku kupovine zgrade
kupovina zgrade nema taj kvalitet sama po sebi, ona je
prazna u smislu posedovanja takvog kvaliteta.
Ovo je tano znaenje praznine: stvari mogu da krenu
i jednim i drugim putem, ne postoji nita u vezi sa zgradom samo po sebi, sve zavisi od toga kako posmatramo.
To je skriveni potencijal svega.
I sve na svetu je isto tako. Da li je poseta zubaru radi
operacije sama po sebi loa stvar? Pa, da jeste, onda bi
trebalo da bude loa za svakoga. Ali razmislite o tome
bez obzira na to koliko se to nama inilo loe, operacija
moe za druge da bude neto dobro: beskrupulozan zubar moe u njoj da vidi odlinu priliku da zaradi na pacijentu i plati svom detetu kolarinu za jedno polugodite
u privatnoj koli. Za zubarskog asistenta ili za sekretaricu
to moe da znai siguran posao. Za dobavljaa zubarskih
instrumenata to moe da bude jo jedna prilika za prodaju. ak ni tako bolna procedura nema svojstvenih kvaliteta
da bude dobra ili loa. Sama po sebi, nezavisno od toga
kako je ko doivljava, ona nema takvu prirodu. Ona je neutralna, bezizrazna, prazna. Ukratko, ima prazninu, i to je
prema tibetanskoj mudrosti skriveni i krajnji potencijal.
Ljudi oko nas su isto takvi: pomislite na ljude koji vas
najvie nerviraju. Oni nam deluju kao da su sami po sebi
iritantni ili da su po prirodi takvi i da poseduju taj kvalitet.

Nesvakidanji roman o pronalaenju ivotne svrhe

Ako vas je Alhemiar naveo da postanete svesni svoje line legende,

a Kaluer koji je prodao svoj ferari inspirisao da ostvarite svoje snove i uzmete sudbinu
u svoje ruke, onda je roman Moja babazen budista knjiga koju ne smete propustiti!

Potraite na
www.leo.rs

www.leo.rs | 25

Vajsun
^ Liao

Tai Ci klasici
Prema uitelju Liaou, velika mo tai ija ne moe se shvatiti bez spoznaje njegovog unutranjeg smisla.
Kroz prevod tri kljuna teksta o tai iju, koje mnogi poznavaoci ove materije smatraju Biblijom tai ija
knjiga Tai i klasici opisuje unutranje znaenje i tehnike tai i pokreta.
Uvod u tekstove ine tri poglavlja koja objanjavaju kako uveati unutranju energiju (i), kako je pretvoriti u unutranju silu (ing) i kako je potom projektovati spolja, radi pariranja protivniku bez fizikog kontakta. Uitelj Liao takoe daje objanjenje itave forme tai ija, koje je sam ilustrovao svojim crteima.
Uitelj Vajsun Liao je izuavao tai i u centralnom delu Tajvana pre nego to je doao u Sjedinjene Drave,
gde je prenosio ovu vetinu drugima sledeih trideset godina. On takoe praktikuje i biljnu medicinu,
akupunkturu i feng ui.

Predgovor
Ako postavite pitanje Kako da nauim tai i pravilno?,
oni koji se razumeju u tu komplikovanu, prefinjenu i katkad tajnovitu vetinu e se najverovatnije samo osmehnuti i dati vam ne ba zadovoljavajui odgovor: Pronai
dobrog uitelja.
Ovaj odgovor e vas sasvim sigurno dovesti do sledeeg pitanja: Kako da pronaem i po emu da prepoznam dobrog uitelja? Odgovor na ovo pitanje e vas
sasvim sigurno razoarati: Tako to e proitati neku
dobru knjigu o tai iju.
Sada ve poprilino frustrirani moete se dalje pitati:
Da li moram da proitam sve dostupne knjige o tai iju
da bih odredio koja od njih sadri prave informacije i koji
instruktor raspolae odgovarajuim znanjem i sposobnostima da bi valjano poduavao tai i? Na ovo pitanje
najverovatnije neete dobiti nikakav odgovor.
Niz navedenih pitanja postavljaju ne samo ljudi sa
Zapada, ve i Kinezi. Naalost, nema jednostavnog reenja za dileme koje mue ljude zainteresovane za tai
i. Broj knjiga o tai iju, bilo engleskih ili kineskih, veoma
je ogranien. Uz to, najpoznatiji instruktori nisu nuno
i najstruniji, a neretko se deava i da ljudi koji stvarno

26 |

poznaju ovu vetinu nisu u prilici da prenose svoja znanja drugima.

Tradicionalno, tai i se uio u manastirima ili pak kod
uitelja kui, a poduavanje je bilo lino (jedan uiteljjedan uenik). Znanje se prenosilo uglavnom usmenim
putem, veinom bez pisanih dokumenata. Tai i je tako
prenoen sa kolena na koleno vie kao vrsta tradicionalne vetine, nego kao organizovani sistem.
Ono malo pokuaja da se principi tai ija ovekovee u
nekoj pisanoj formi bili su ogranieni tadanjim mogunostima tampe koja se zasnivala na tehnologiji otisaka
duborezom. Kako je ovaj metod bio skup i iziskivao dosta
vremena, objavljeni tekstovi bili su krajnje koncizni i uz
to, pisani simbolikim pismom tako da je upotreba istog
simbola za razliita znaenja bila uobiajena. Konano,
i ljudi koji su se bavili tai ijem trudili su se da ogranie
pristup tim spisima samo na odabrane pojedince, to je
dodatno oteavalo njihovu dostupnost.
Zbog svega ovoga, danas imamo samo nekoliko strana ranih rukopisa koji se smatraju autentinim izvorima i
koji omoguuju pravilno prouavanje i vebanje vetine
tai ija. Ovi tekstovi, pisani specifinim simbolima borilakih vetina, poznati su pod nazivom Klasici tai ija I, II
i III, i smatraju se Biblijom tai ija.

S obzirom na arhaian jezik kojim su pisani, sloene

koncepte i upotrebu odreenih strunih termina, kao i
strukturu reenice, svi pokuaji prevoda ovih tekstova
na savremeni kineski ili engleski otvarali su prostor za
brojne nedoumice. Knjiga koju drite u ruci ne predstavlja samo doslovan prevod Klasika tai ija, ve ukljuuje
i precizna objanjenja osnovnih principa vetine tai i
uana kao to su i, ing i razvoj unutranje energije. Nadam se da e na taj nain uenik razviti dublje i celovitije
razumevanje filozofije tai ija i njene primene na samu
vetinu. Osim novog prevoda Klasika tai ija I, II i III sa
komentarima, knjiga sadri i prevode etiri kratka dela
iz zbirki nepoznatih majstora: esnaest koraka prenosa
snage, etiri tajna naina prenosa snage(oba na kraju
treeg poglavlja), Pet vrlina tai ija i Osam istina tai ija
(na poetku sedmog poglavlja). Meditativni pokreti tai
ija su detaljno opisani u sedmom poglavlju.
Naslee tai ija protee se unazad etiri hiljade godina. Prilikom sastavljanja ove knjige, nastojao sam da se,
koliko god je to mogue, drim tradicionalnih stilova, u
nameri da knjiga stalno podsea uenika na to kako je
ova vetina sastavni deo jedne bogate kulturne batine.
Materijal predstavljen u ovoj knjizi bazira se na idejama koje su se u kineskoj kulturi prenosile hiljadama
godina, kroz legende i narodno predanje. Te teorije i hi-

poteze nemaju veliko empirijsko zalee, poto nauna

istraivanja niti su dokazala, niti oborila njihovu istinitost. Neke informacije predstavljene ovde mogu zvuati
paradoksalno ili u suprotnosti sa modernom naukom.
Meutim, isto tako je mogue, kao to se dosada mnogo
puta dogaalo, da se u budunosti dokae valjanost tih
drevnih teorija. Skoranja dostignua zapadne medicine,
kao to je, recimo, primena akupunkture u anesteziologiji, donekle ih ve podravaju.
Istorijski podaci u ovoj knjizi nisu predstavljeni u obliku geneaolokih tabela ili hronologija dogaaja, ve kao
skica razvoja odreene filozofije u okviru celokupne kulture. Da bi knjiga bila pristupana uenicima na bilo kom
nivou, koristio sam i tehniku i praktinu terminologiju.
Ovo je vie knjiga koja treba da vas upozna sa tai ijem, a manje praktini prirunik. Potpuni opis bilo koje
forme ili posebne tehnike opisane na ovim stranama,
zahtevao bi posebnu knjigu. Takoe, zbog prostornog
ogranienja nisu obraene neke posebne forme tai ija,
kao to su tai i ma, no ili tap; njima emo se pozabaviti nekom drugom prilikom.
Ova knjiga je namenjena poetnicima kao orijentir,
dok e naprednijim uenicima ona svakako biti od koristi kao dobar vodi za razumevanje ove vetine. Iako
uenik moe pokuati da naui meditativne pokrete ko-

www.leo.rs | 27

ristei crtee iz knjige, tai i se najbolje ui direktno od

instruktora.
Poetnicima koji trae pouzdan izvor informacija kao
i iskusnijim uenicima koji trae praktian vodi na putu
ka boljem razumevanju, predstavljam ovu knjigu i elim
im sve najbolje.
1
Istorijsko i filozofsko poreklo
ta je tai i?
Tai i je nain ivota koji Kinezi upranjavaju hiljadama
godina. Da bismo u potpunosti razumeli istorijsku pozadinu tai ija potrebno je da razmotrimo tri oblasti:(1)
njegovu filozofsku osnovu, (2) razvoj tai ija kao borilake vetine i (3) oblike prenoenja znanja o tai iju s
generacije na generaciju.
Za one koji su zainteresovani za ivopisno i bogato
kinesko kulturno naslee, a naroito za one koji ele da
komuniciraju sa tim ljudima koji ive na drugom kraju
zemljine kugle da bi ih bolje razumeli, neophodno je da
prouavaju filozofiju tai ija: tu neopipljivu, grandioznu i
najsnaniju misao koja se sa nesmanjenim intenzitetom
provlai kroz itavu istonjaku istoriju. U mogunosti
smo da to inimo zahvaljujui izuzetnim pojedincima
iz svake od nebrojeno mnogo generacija koji su se na
krajnje nesebian nain posvetili ouvanju duha tai ija.
Prvo moramo odbaciti neka nasleena verovanja i
pretpostavke. Ljudska bia, svesna svoje nesavrenosti,
tee savrenstvu i potrazi za boljim ivotom... Istorijski
gledano, ljudi su uvek greili u ovom traganju zbog
pogrenog razumevanja prirode i potencijala ljudskog
ivota. Svaka generacija je ovaj potencijal shvatala na
svoj nain: neki su usvajali religiozne pretpostavke dok
su drugi ignorisali ili ak poricali vrednost ljudskog ivota. Sa razvojem razliitih drutvenih i organizacionih
hijerarhija i njihovim evoluiranjem u obiaje, nastavlja
se sa fundamentalnim grekama. One se vremenom gomilaju i uvaju se kao tradicija. Ako bezrezervno potujemo narodne obiaje, jednog dana moemo otkriti da
smo napravili jo jednu greku - nismo kritiki preispitali
sopstvenu tradiciju.
Iako nas je savremena tehnologija dovela do putovanja u svemir, pitanje motivacije u ljudskom ivotu ostaje
tajna. Individualna ljudska dostignua izgledaju veoma
sitna kada se posmatraju u svetlu istorijskog napretka
civilizacije. ak su i teorije evolucije jo uvek pod znakom
pitanja, pa tako, uprkos itavoj postojeoj tehnologiji,
mi i dalje gledamo u nebeski beskraj pitajui se kako je
sve poelo.
Dok sa ponosom i uivanjem posmatramo dambo-det kako za sobom ostavlja zemlju, takorei olako
zaboravljamo da je njegov let u stvari imitacija leta pti-

28 |

ca - korienje principa aerodinamike koji su od samog

oveka stariji hiljadama godina. Napredna medicinska
tehnologija nam omoguava komplikovane transplantacije organa, ali se jo uvek moramo podreivati naim
najniim osnovnim potrebama i moramo da udiemo
vazduh i jedemo hranu da bismo preiveli.
Savremeni ovek e moda shvatiti da u sutini nije
daleko odmakao od prvog oveka na ovoj planeti. Moda emo uvideti da se ni ne moemo mnogo promeniti.
Podrobnim izuavanjem istorije naeg sveta otkrivamo postojanje ciklusa u kojima je razvoj celokupne
linosti bio ili potenciran ili zanemarivan. U periodima
kada se naglaavala idealizovana ljudska priroda, mone,
kreativne civilizacije su cvetale, drutvo je napredovalo,
a ljudi postajali duhovniji.
Pre vie hiljada godina takav idealizam se pojavio u
Kini. Kinezi tog doba su tragali za najuzvienijim oblikom
ivota ljudskog duha i tela. Na samo sebi svojstven nain
postigli su svoj cilj - za razliku od zapadnih civilizacija
koje su razdvajale telo od duha i dozvoljavale duhovni
razvoj samo u obliku religiozne, mistine ekstaze.
Kinezi su verovali da su ljudski um i duh neograniene
veliine, ali da je opseg ljudskog delovanja ogranien.
Njihov krajnji cilj je bila jedinstvena filozofija ljudskog
ivota i pojednostavljenje vera. To je bio poetak razvoja
onog to se danas zove tai i misao. Tai i je postao nevidljiva sila koja je uticala na promene u kineskoj istoriji
tokom hiljada godina. Njegov uticaj i doprinos toj velianstvenoj kulturi je ogroman, on se ogleda u oblastima
koje se kreu od medicine do naina ishrane, od umetnosti do ekonomije. ak su i odnosi meu ljudima bili
kreirani preme tai i idealima.
Tai i znai konaan, krajnji, najvei, maksimalan. To
znai usavravanje i napredovanje prema bezgraninom,
kao i neizmerno postojanje i veliko veno. Razliiti pravci
u kojima se oseao uticaj tai ija su se listom rukovodili
teorijom suprotnosti jina i janga, pozitivnog i negativnog. Ponekad se ovo naziva prvobitnim principom. Takoe se verovalo da svi raznorazni uticaji tai ija tee
jednom: vrhovnom.
Prema teoriji tai ija mogue je razviti sposobnosti
ljudskog tela preko uobiajeno prihvaenih granica mogunosti. Civilizacije se mogu razviti do najviih nivoa
dostignua. Kreativnost, tako, uopte nema granica, a
sposobnostima ljudskog uma ne treba postavljati ogranienja niti prepreke.
Osoba postie najvii nivo, ili se razvija u tom pravcu, penjui se stepenicama uravnoteenih sila i njihovih prirodnih kretnji - jin, negativna sila (preputanje),
i jang, pozitivna sila (akcija). Sa stanovita ove teorije,
meusobni odnos konstruktivnih i destruktivnih snaga
je ono to ini da se ivotna sutina materijalizuje, da se
materijalni svet manifestuje. Spiralno kretanje ovih sila
ini se beskonanim.

injenica da se dve ravnopravne sile, jin i jang, istovremeno suprotstavljaju i dopunjavaju, jeste zbunjivala
mnoge kroz istoriju. Objanjenja sutine smisla ivota su
se kretala od teorije da se ljudi raaju sa grehom kao
neraskidivim delom njihove prirode, preko hipoteze da
je strah od kazne, a ne obrazovanje, ono to stvara dobru
osobu, pa sve do gledita da kada ne bi bilo civilizacije,
ne bi bilo ni zla u svetu.
Sama injenica da postoje neslaganja ukazuje na istinitost koncepta da dve uravnoteene sile postoje. Na
univerzum je programiran tako da celokupna egzistencija proizilazi iz razmene esencija dve sile. Ovaj prirodni
zakon, koliko god bio oigledan, veina ljudi ignorie.
Naa neukost moe lako da se racionalizuje uz izgovor da
svako od nas poseduje samo jednu od dve sile - muku
ili ensku.
Ova ljudska sklonost da se usredsredi na samo jedan
aspekt problema, a zanemari sve ostale, dovela je zapadnu civilizaciju do religioznog oboavanja. injenica
je da su zapadne religije kanalisale civilizaciju i poredak
u drutvu hiljadama godina, ali su takoe prouzrokovale i niz traginih i krvavih ratova izmeu religioznih
frakcija. Zvanine religije su esto zauzimale ekstremne
i dogmatske stavove. Da bi dominirale, koristile su silu,
umesto da tee harmoniji. Njihov uticaj je bio toliko
moan i bilo je tako teko osloboditi ga se, da je izazvao
talas zagaenja ljudske misli ije se posledice oseaju
i danas.
U XVI veku bilo je mnogo slobodnih mislilaca, poput
Galileja, koji su pokuavali da prosvetle narod, ali je religija drala uzde u svojim rukama. Razgovori i razmiljanja nisu bili dovoljni, bile su potrebne promene u
nainu ivota. Kulturna tama srednjeg veka je konano
razvejana tek industrijskom revolucijom, koja je, pak, donela sa sobom dogmatsko miljenje. Ovo dogmatsko miljenje konano savladavaju slobodoumne, obrazovane
generacije dananjice. Pokret za ensku ravnopravnost
pokazuje da je enska sila, negativna, jin snaga, bila zapostavljena, zlostavljana, suzbijana, tlaena, te pogreno
shvatana vekovima. Uticaj negativne sile je isto toliko
bitan kao i uticaj pozitivne sile, ba kao to elektrina
energija nastaje pod uticajem dve suprotne sile.
Kinezi su odavno shvatili da interakcija izmeu dve
osnovne sile tai ija mora da postoji i da njihova harmonina interakcija vodi ka napretku i neogranienom
razvoju. Ipak, ni oni nisu imali vie sree od zapadnjaka
u samoj primeni svog znanja. Dok zapadni ovek radi na
svom oslobaanju od senki religioznog idealizma i stvaranju uslova da iskusi realnost principa tai ija, Kinezi jo
nisu uspeli da se oslobode mentalnog zagaenja svoje
sopstvene kulture, stvarane pod uticajem tai ija.
Naime, pre oko dve hiljade godina u Kini, nakon Prolene i Jesenje ere, principi tai ija poinju da se zloupotrebljavaju ili ignoriu. Usledilo je nekoliko stotina godi-

na mranog doba za vreme kojeg su se drutveni odnosi

i politika mo razvijali na vrlo nezdrav nain.
Tai i zagovara samoostvarenje individue, ali takoe
naglaava i da ovaj cilj valja postii umerenim, prirodnim
nainom ivota. Prouavanje kineske istorije pokazuje da
se u odreenom razdoblju ova ideja primenjivala u borbi
za politiku prevlast: biti bez premca znailo je tada biti najmoniji vladar. Ideja o jednostavnosti i prirodnosti
ljudske prirode ostala je u senci.
Dinastija ing je primer autokratskog vladanja i robovlasnitva koje e postati tradicionalno u narednim decenijama kineske istorije. Vladari, nosioci jang, agresivne energije,
imali su sve povlastice, vrhovnu vlast, dok su oni koji su bili
spremni na ustupke, bili posluni i teili harmoniji, nosioci
takozvane jin energije, primoravani da budu odani podanici. ene su poduavane da budu slabe i bespomone,
predodreene robinje, a mukarci da budu puki sledbenici vrhovne sile koju je predstavljao kralj. Da bi neko i sam
postao vrhovna sila, trebalo je samo da pribegne nasilju,
ekstremnoj jang sili. Takmiarski duh i agresivnost kod naroda su bili dozvoljeni, ali u umerenim granicama, onako kako
je to odgovaralo vladarima. Ironijom sudbine, ba ovakva
drutvena tradicija je bila nosilac principa tai ija stotinama
godina. Tako je tai i, iako zaet u Kini vrlo rano, imao istu
nesrenu sudbinu kao i zapadna filozofija.
Dok je na zapadu religija postala jezgro civilizacije, u
Kini je ona bivala ili ignorisana ili zloupotrebljavana. Iako
je budistika religija preuzeta iz Indije utkana u kinesku
kulturu, njena spiritualna sutina je zapostavljena, dok
su religiozni obredi i rituali stekli popularnost. U kineskom budizmu naglaen je ideal samokontrole. Vladari
su koristili ovaj ideal da bi potinili obinog oveka, pa je
religija postala poznata kao vladarevo omiljeno orue.
S druge strane, tai i filozofija je nudila verovanja koja su
ispunjavala ovekove najdublje potrebe, iako su i njene
ideale zloupotrebljavale generacije monih i pohlepnih.
Kinezi, koji su u celosti primili uticaj kulture tai ija, ali
naalost i svu prljavtinu drutvenog sistema zloupotrebljavanog od strane vlasti, imaju mnogo toga da naue
od zapadnjake kulture. Zapadnjaci su se ve oslobodili
religioznih stega, ali jo uvek pokuavaju da svoje ideale
pretoe u stvarnost. Zaista, svi ljudi trae besprekornu
dananjicu; traimo miran put, prirodan put, put koji e
nau civilizaciju motivisati da tei najuzvienijem. Sticajem okolnosti, nai ciljevi se potpuno podudaraju sa
ciljevima tai ija.
Pre mnogo stotina godina, oni koji su tragali za nainom kako da ljudsko telo i duh razviju do najvieg nivoa,
razvili su genijalan sistem koji su nazvali vebe tai ija.
Ovaj sistem, baziran na naelima tai ija, koje njegovi
tvorci nisu sasvim poznavali ni razumeli, pokazao se kao
najnapredniji sistem vebanja tela i uma ikada stvoren.
Dok je kineska vladajua klasa bila zainteresovana za
materijalnu dobit od tai ija, oni kojima nije bilo stalo

www.leo.rs | 29

do vlasti prilagoavali su njegovu filozofiju sopstvenom

nainu ivota. Oni su primenjivali ideju prirodne ravnotee na razvoj tela i duha. S obzirom na odsustvo interesa
vladajue klase za ovaj pristup, ne postoje istorijski zapisi
koji bi odredili kada je tai i , kao skladno ustrojstvo tela
i duha, zaista nastao.
Sve grane tradicionalne kineske umetnosti, kao to su
slikarstvo, kaligrafija, knjievnost, poezija i kulinarstvo,
naglaavale su jin/jang princip kao sredstvo za postizanje
savrenstva. Celokupna filozofija tai ija je tako postala sastavni deo ovih umetnosti. Meutim, tai i sistem
discipline duha i tela bio je jedinstven po tome to je
eksplicitno primenjivao originalna tai i naela na napredan, organizovan nain, postavi tako jedini celoviti
sistem koji je stotinama godina uvao ovu velianstvenu
filozofiju i sauvao je - sve do dananjih dana ovog naeg
nadasve komplikovanog sveta.
SISTEMATIZACIJA TAI IJA
Hiljadama godina se sistem politike vlasti u Kini zasnivao na brutalnosti i korupciji. Oni koji su se posvetili istini nazivali su se taoistima ili planinskim ljudima
i iveli su ivotom slinim monakom. Oni su prenosili
duh tai ija, ne meajui se sa vlastima. Poto je tai i
razvijao svoj nezavistan sistem, ne uspostavljajui veze
sa politikim strukturama, mogao je da se nesputano i
slobodno razvija, makar i u malim i izolovanim zajednicama posveenih ljudi.
Iako ove grupe nisu bile u vezi sa vlastima, vladari su
potovali njihova uenja, koja su najpre imala oblik mase
akumuliranog znanja, a zatim i oblik religije. Vremenom
je tai i prihvaen kao veoma napredan vid narodne vetine koju su prouavali iskljuivo intelektualci i koji je
prenoen sa generacije na generaciju.
Pre otprilike 1700 godina, uveni kineski lekar, Hua
Tuo, isticao je fiziku i mentalnu vebu kao sredstvo za
poboljanje zdravstvenog stanja. On je verovao da ljudi
treba da vebaju imitirajui pokrete ivotinja kao to su
ptice, tigrovi, zmije i medvedi, da bi obnovili neke izgubljene fizike sposobnosti. Na taj nain je on sistematizovao narodne borilake vetine u novu borilaku vetinu
nazvanu Igre pet ivotinja. Od tog doba do dananjih
dana, Igre pet ivotinja su veoma popularne kod Kineza koji ih upranjavaju radi zdravlja i odravanja fizike
kondicije.
Oko 475. godine n.e., Ta Mo (Bodidarma) je doao iz
Indije da bi irio svoja religijska uenja, smestivi se u
manastiru aolin, provincije Tang Fung u severnoj Kini.
Osim molitve i meditacije, u svoj dnevni raspored je
ukljuio i fiziki trening. On je koristio Igre pet ivotinja
da bi kod sledbenika podjednako izgradio i mentalnu i
fiziku disciplinu. Posveenost budizmu u kombinaciji sa
znatnom koliinom slobodnog vremena odreenog za

30 |

vebanje, doprineli su tome da se Igre pet ivotinja, kao

borilaka vetina, razviju do vrlo visokog stepena.
irei svoja religijska ubeenja po itavoj Kini, sledbenici Ta Moa su isto tako irili i borilaku vetinu. Sistem
koji su razvili monasi manastira aolin postao je poznat
kao aolinski sistem borilakih vetina. Ovaj sistem je naroito naglaavao fiziko jaanje, kao i duhovni razvoj.
Ovo je bio poetak razvoja tzv. spoljanjih borilakih
vetina u Kini.
Aspekt mentalne discipline aolinskog sistema je baziran uglavnom na budistikoj meditaciji. Za Kineze posveene produhovljenom taoizmu i jin/jang sistemu, ovaj
sistem je bio i ostao jednostavno sistem fizike borbe.
Godine 1200. n.e., taoistiki monah ang San-feng je
osnovao manastir na planini Vu Dang, da bi praktikovao
taoizam u cilju vrhunskog razvoja oveka. Uitelj ang je
naglaavao da je balans jina i janga nain da se usavre
mentalne i fizike sposobnosti, prirodna meditacija, kao
i prirodni pokreti koje pokree unutranja energija koja
se razvija nakon postizanja odreenog nivoa.
Poto se aolinski sistem irio Kinom stotinama godina, ideju da se taostika teorija prilagodi svakodnevnom
ivotu, umesto da se pretvori u religiozni kult, kinesko
drutvo je spremno prihvatilo. Tai i misao i jin/jang filozofija uticali su na nastanak manastirske organizacije po
uzoru na model aolinskog manastira. Monaka obuka
je modifikovana da bi se sofisticirani sistem promovisao
u misionarskom stilu.
Od samog poetka manastirski sistem na planini Vu
Dang isticao je znaaj unutranje snage i mudrosti. Zato
su Kinezi tai i sistem obino nazivali unutranjim, kako
bi ga razlikovali od aolinskog borilakog sistema.
Tokom godina nastali su sistemi koji su zahvaljujui
kombinaciji tai ija i aolinskih vetina prerasli u umerene borilake vetine. Danas su one poznate kao hsing
ji, sistem forme i uma, i pakua, sistem borilakih vetina
zasnovan na osam dijagrama.
Poto je za postizanje ak i osrednjeg nivoa vetine
tai ija bio potreban znaajan trud i koncentracija, kao i
ozbiljna posveenost, monaki sistem se vrlo brzo razvio,
a pristupanje manastiru je postala ekskluzivna privilegija.
Oni koji su dostigli visok nivo vetine postajali su voe
pa su, praeni svojim sledbenicima, razvijali i negovali
jedinstven odnos izmeu uitelja i uenika.
Ovaj obiaj je imao vanu ulogu u prenoenju znanja
i mudrosti tai ija i njegov snaan uticaj je mogao da
prodre duboko do svih drutvenih klasa. Podravan od
strane obinih ljudi, a ponekad ak i od strane careva
(kao kad je uitelj ang Sang-feng pozvan da poduava
vladare taoistikoj filozofiji), tai i sistem monakog stila
je oblikovao snanu sliku tai ija kao vrhunskog umea
ivljenja. Uitelji tai ija su predstavljali simbole mudrosti. Bili su veoma potovani, pogotovo zato to su pravda,

milosre, obrazovanje i medicinsko umee bili sastavni

deo njihovog naina ivota.
Ljudi koji su vebali tai i ponekad su imali ulogu u
sprovoenju kineskih moralnih kodeksa. Ova pravila su
Kinezima bila jedini zakon stotinama godina. Svi su ih potovali, ak i carevi, i ona su bila temelj mira i drutvenog
poretka kineske civilizacije. Osnovna pravila ljudskog ponaanja: dobrota, potovanje starijih, privrenost roditeljima i ljubav prema roacima su sprovoena strogo, poput
pisanih zakona. Dok zakoni savremenog industrijalizovanog sveta ne pominju npr. nemoralnost osobe koja je napustila starog i nemonog roditelja, pre nekoliko stotina
godina u kineskom drutvu takav sluaj bi bio smatran
ozbiljnim prekrajem i podlegao bi strogoj kazni.
Pobornici tai ija su smatrali da ljudi treba da vebaju da bi bili duhovni, zdravi, dobri i inteligentni; da bi
odgovorno pomagali drugima da postanu takvi; da bi
potovali istinu; da bi se beskompromisno borili protiv
nemorala i nepravde i titili nemone i siromane. Zbog
svega ovoga razvijen je borilaki aspekt tai ija.
Teorije tai ija su se lako primenjivale na borilake
vetine. Harmonija uma i tela, u skladu sa prirodnim
poretkom stvari, predstavljala je sutinu tai ija. Ovo je
otvaralo pravce razvoja sasvim razliite od onih koje su
imale druge borilake vetine. Dolo je do fantastinih
rezultata u razvoju ljudskih sposobnosti baziranih na
snazi uma. Tako je tai i uan postao najmonija borilaka vetina svih vremena.
Tokom kineske istorije, periodi nemira uvek su rezultirali formiranjem lokalnih vojnih jedinica i primenom
sile. U nekim sluajevima su ak i pobornici tai ija bivali
ukljueni u odravanje mira u svom kraju, to je dovelo
do razvoja borilakog aspekta tai ija. Filozofski i meditativni aspekt veina je potpuno zanemarila, tako da je
uenje tai ija postalo skoro sasvim ogranieno na borilaki aspekt.
Ali oni pravi, posveeni majstori, ostajali su u planinama, vodei monaki ivot zajedno sa svojim sledbenicima u cilju ouvanja prave vetine. Meditirali su i vebali
svakodnevno kako bi uskladili duh, usavrili um, disciplinovali telo i primakli se sutini. Na ovaj nain, prvobitni
sistem je ostao manje-vie netaknut, ukljuujui u svoju
obuku disciplinu uma i tela.
U periodima kada je vladao mir i kada potreba za
samoodbranom nije bila naglaena, oni koji su profesionalno poduavali ovu vetinu nastavljali su svoju karijeru u vidu porodinog posla. Poduavali su samo one
koji su bili najozbiljnije zainteresovani, a naroito svoju
decu ako bi ona izrazila elju da se bave tom vetinom.
Leenje biljem i akupunkturu su takoe praktikovali besplatno u svojoj sredini. Finansijska podrka je bila zasnovana na dobrovoljnim prilozima korisnika njihovih
usluga i njihovih uenika.

Razliiti stilovi tai ija koji su prenoeni usmenim putem sa kolena na koleno, vezivani su za imena porodica
batinika dotinog stila tako npr. imamo stilove en,
Jang i Vu. Mnogi od ovih stilova postoje i danas. Svaki od
njih je jedinstven, ali je svaki sledio klasine principe tai
ija. Danas se najautentinijim stilom smatra manastirski
stil, ali s obzirom na ubrzane promene dananjeg industrijskog drutva koje ga sputavaju, on polako nestaje.
Takoe nestaje i porodini stil tai ija.
Pre oko 350 godina, 1644 godine n.e., mandurski
osvajai su pokorili kinesko carstvo i osnovali dinastiju
ing. Iako je dinastija bila zasnovana na principu sile i koristi samo za vladare, Mandurci su se vrlo brzo prilagodili kineskoj kulturi. Usvojili su kineski nain ivota, ponovo
uspostavili mir u drutvu i zapoeli period korumpirane
vladavine koja e trajati vekovima.
U ranim periodima dinastije, neprijateljske i konfliktne situacije izmeu Kineza i njihovih mandurskih vladara su bile ozbiljne i esto krvave. Iako su se Mandurci
veoma trudili da proue kinesku kulturu i prilagode se
njihovom nainu ivota, Kinezi su ih ipak smatrali uljezima. Oseanje odgovornosti pojedinca prema sopstvenoj
naciji je nestajalo, a pasivni otpor i odbijanje saradnje sa
strancima doveli su do zastoja u ekonomskom razvoju
zemlje.
im su graditelji ing carstva uli za prefinjenu umetnost tai ija uzeli su najuvenijeg majstora tog vremena,
Jang Lu anga (1799-1872), osnivaa jang stila ili jang
porodinog sistema, u carsku slubu. Poto nije bio voljan da poduava Manduce, majstor Jang je namerno
modifikovao forme tai i meditacije, pretvarajui ih u vrstu vebi sporih pokreta, potpuno ignoriui unutranju
filozofiju i mentalnu disciplinu koji jesu klju tai ija.
Uitelj Jang je znao da e ga vladarska porodica, ako
sazna za njegovu nevoljnost da je poduava kao i za modifikacije koje je uneo u sistem, surovo kazniti i svoj bes
iskaliti ne samo na njemu, ve i na lanovima njegove
porodice. S obzirom na to da uitelj Jang nije verovao
nikome osim svojim sinovima, nikog drugog nije ni poduavao originalnoj vetini tai ija. Na ovaj nain je izbegao da umea bilo koga drugog u svoju linu odluku da
obmane carsku porodicu.
Od tog doba negovanje porodinog stila postalo je
ogranieno na uzak krug sledbenika, a uitelji su poduavali samo najblie srodnike. Neki majstori nisu se ak
usuivali da poduavaju svoje keri, u strahu da bi se
mogle udati za nekog ko je povezan sa carskom porodicom, ili za nekog koga je sam uitelj smatrao nepodobnim za pristup tai iju.
I dok se rasprostranjenost porodinog stila suavala,
lanovi carske porodice su podsticali i vebali rekreativni
stil. Takav stil je ubrzo postao moda u povlaenoj klasi
irom Kine i to je ostao do kraja dinastije ing.
Nastavie se...

www.leo.rs | 31

32 |

zdano iznenaen e
e
v
j
Z
Zna ta?! Lorinin konji je, u stvari, arobni jednorog!
Zamisli da jae na leima snenobelog jednoroga! Zamisli da leti visoko u nebo dok ti vetar
mrsi kosu! Zamisli da ima jednoroga, da ga mazi i voli zauvek!
Lorin ne veruje u duhove, ali neto udno deava se kod potoka. Jedne noi, dok su leteli iznad
jezive kuice na drvetu usred ume, otkrili su neto strano...

Prvo
poglavlje
Bre, Sutone, bre!, vikala je Lorin Foster zarivajui
ake u Sutonovu meku grivu.
Umesto odgovora, Suton je zarzao
i krenuo napred svom snagom. Lorinina smea kosa
vijorila se na vetru. Njen zvonki smeh ispunio je noni
vazduh kojim je jednorog jezdio dok mu je meseina
obasjavala srebrni rog.
Lorin je oboavala kad se njen poni Suton pretvori u
arobnog, leteeg jednoroga.
Zabavno je!, uzviknuo je Suton.
Nego ta!, sloila se Lorin dok joj je vetar milovao
obraze. Daleko ispod sebe videla je kronje i seosko
imanje gde je ivela s mamom, tatom i mlaim bratom
Maksom. Njena porodica nije znala za Sutonovu tajnu. U

stvari, mislili su da je Lorin sada u oboru i da hrani svog

ponija. Pomislila je da bi se njeni roditelji iznenadili kad
bi je videli kako leti na leima jednoroga obasjana meseinom. Nasmeila se.
Suton je naulio ui.
Sluaj! Kakva je to buka?, pitao je.
Lorin je zaula neko udno jeanje.
Dolazi iz ume, shvatio je Suton. Zvui kao da je
neka ivotinja u nevolji.
Hajde da vidimo ta je to, bez oklevanja je rekla Lorin.
Suton se okomito sputao.
Kad su sleteli, ugledala je malo lane uhvaeno u zamku.
Pogledaj, sav se upetljao.
Trnje mu se zarilo u rie krzno, a lijana mu se obmotala oko noge. Bez obzira na sve njegove napore, nije
mogao da se oslobodi. Majka ga je uplaeno posmatra-

www.leo.rs | 33

la. Kad je videla kako Suton slee na travu, ustuknula

je od straha. Lane se trzalo i oajniki udaralo u zemlju
kopitima.

verovae u jednoroge! Odjednom, jedna strana misao

prostrujala joj je kroz glavu: Koliko koliko dugo ive
jednorozi?

Moramo da mu pomognemo, odluno je rekla Lorin.

Suton se zbunio. Nisam siguran, zarzao je. Ne znam

ba mnogo o jednorozima. Napustio sam svoju domovinu jo kao drebe i od tada nisam sreo nijednog jednoroga.

Suton je klimnuo glavom i priao lanetu. Neno je zarzao i dodirnuo mu vrat srebrnim rogom. U trenutku je
strah nestao iz oiju laneta. Prestalo je da se bori i mirno
se ispravilo.

Moramo da saznamo, rekla je Lorin.

Lorin je sjahala. Nije obraala panju na trnje koje joj

je paralo kou dok je pokuavala da otpetlja lane.

Posle kraeg razmiljanja je dodao: Siguran sam da

e gospoa Fontana znati.

Evo, rekla je posle nekog vremena, napokon si slobodan.

Lorin je klimnula glavom. Gospoa Fontana ima knjiaru-antikvarnicu u gradu. Samo je ona znala za Sutona.
Kad je bila mlada, i sama je imala jednoroga. im je Lorin
dobila ponija, gospoa Fontana joj je poklonila knjigu u
kojoj su bile arobne rei pomou kojih je Sutona pretvorila u jednoroga.

Suton je podigao glavu i rogom razgrnuo bunje.

Lane je frknulo i potralo prema majci.
Kouta i mladune su zadivljeno posmatrali Sutona,
a zatim odskakutali u umu.
Nema veze to su te videli, zar ne?, pitala je Lorin Sutona dok je izvlaila trnje.
Suton je odmahnuo glavom: Veina ivotinja zna da
se tajna jednoroga mora uvati. Samo ljudi ne smeju da
me vide da ne bi pokuali da zloupotrebe moju magiju.

Pitau je im se vidimo, odgovorila je Lorin.

Pogledala je kuu. Svetla su jo gorela. Bilo je ve
kasno. Moram da idem, rekla je i potapala Sutona po
leima. Izgovorila je arobne rei:

Lorin je zagrlila Sutona oko vrata. Toplina joj je obuzela srce: Drago mi je to smo uspeli da im pomognemo.

Daleka zvezdo sjajna,

I meni, odgovorio je Suton. Njukao joj je dlan. Povredila si se?, upitao ju je zabrinuto.

sauvaj je od ljudi zlih,

Lorin je pogledala duboke ogrebotine na rukama.

Slegla je ramenima: Bilo je vredno toga.

Neka niko ne sazna za jednoroga

Suton je sagnuo glavu i neno dotakao rogom njene

rane.
Lorin je osetila toplotu i uzdahnula je. Ogrebotine su
nestale same od sebe. Umesto rana, ostalo je samo nekoliko roze takica.
Vau!, uzviknula je zadivljeno gledajui Sutona. Nisam znala da moe i to!
Ni ja, odgovorio je Suton podjednako iznenaen.

Neka ovo ostane moja tajna,

vrati Sutonu stari lik.
pretvori ga u konjia sivoga!
Zaslepila ju je ljubiasta munja, a kad je otvorila oi,
pred njom je stajao Suton ne jednorog, ve travi, sivi
poni.
Onjuio ju je, a Lorin ga je poljubila u njuku. Vidimo
se sutra, Sutone, proaptala je pre nego to se okrenula
i potrala prema kui.

Sigurno je to magija jednoroga, dodala je Lorin.

Suton je klimnuo. Jednorozi su imali mnoge arobne
moi, ali Lorin i Suton jo nisu otkrili sve Sutonove. Otkako ga je Lorin prvi put pretvorila u jednoroga, neprekidno su otkrivali nove moi.
Uhvatila ga je za grivu i skoila mu na lea: Treba da
idemo kui. Ve sam se predugo zadrala. Mama i tata e se
pitati ta radim. Ne smemo dozvoliti da te vide.
Suton se vinuo u vazduh jednim gracioznim skokom.
Poleteli su prema farmi Fosterovih.
Kad su sleteli u Sutonov obor, Lorin ga je vrsto zagrlila. Zauvek u te zadrati, rekla mu je i sjahala blistajui
od sree. Uvek emo iveti ovde, nastavila je posmatrajui polja i obrise nove farme svojih roditelja. Ako ikad
budem imala decu, nauie da jau na tvojim leima! I

34 |

Drugo
poglavlje
Sutra ujutro kad je Lorin sila na doruak, zatekla je
Maksa na maminom krilu. Zaueno ih je posmatrala.
Otkad je napunio est godina, Maks gotovo nikad nije
sedeo u maminom krilu.
Komar, proaptala je gospoa Foster iznad Maksove glave.
Lorin je saoseajno klimnula glavom i potapala Badija, Maksovog bernandinca, po glavi. Sela je za sto.

Lorin, tiho je rekao Maks dok je njegova sestra sipala

pahuljice u iniju, da li ti veruje u duhove?

Vai, sloila se Desika. Senka i Suton mogu u vodu

svidee im s.

Ne, odgovorila je Lorin iznenaeno ga pogledavi.

Zato?

Lorin se setila maminog razgovora s Maksom dok je

razmiljala o Srebrnom potoku, koji krivuda kroz umu,
niz planinu. Nikad neete pogoditi ta je Maks jutros rekao, poela je priu sa osmehom. Kae da blizu potoka
postoji neka ukleta kuica!

Zato to kod potoka ima kuica na drvetu za koju svi

kau da je ukleta.
Gospoa Foster se namrtila: Jesi li zato runo sanjao?
Maks klimnu glavom.
Ali, duo, nastavila je mama gledajui ga u oi, duhovi ne postoje.
Ali Metju i Dejvid kau da su videli duha!, nastavio
je preplaeno Maks. Bio je beo i lebdeo je iznad kuice
na drvetu i isputao je neke udne zvuke.
Maks, moda je to bila ptica. Samo im se uinilo da
su videli duha, ubeivala ga je mama.
Da, Maks, mama je u pravu duhovi ne postoje, odgovorila je Lorin.
Maks im nije poverovao.
Hoe li da idemo na jahanje posle kole, Lorin?, pitala je Mel na velikom odmoru. Moemo u umu.
Naravno, prihvatila je Lorin.

Na njeno veliko iznenaenje, Mel i Desika joj nisu

uzvratile osmehom.
Da, znamo, odgovorila je ozbiljno Mel.
Nalazi se na stazi koja vodi dublje u umu, objasnila
je Desika. Deluje sablasno.
Lorin ih je gledala razrogaenih oiju: Nemogue
je da je stvarno ukleta!
Melanine lokne su se razletele kad je odluno klimnula glavom: Den i Sara su joj se pribliile i videle duha
meu drveem!
Stvarno?!, pitala je Lorin setivi se da je njen brat
rekao isto.
Ima mnogo stazica koje vode do potoka, rekla je
brzo Desika. Ne moramo da prolazimo pored kuice
na drvetu.
Mel je zadrhtala: Ne bih ila tuda ni da mi plati!
Ni ja, dodala je Desika.

Njihova drugarica Desika enjivo je uzdahnuula:

Volela bih da i ja imam ponija. Onda bih mogla da idem
s vama. Desiki je tata obeao da e joj kupiti ponija
tokom letnjeg raspusta, ali raspust je odavno proao.

Lorin nije znala ta da kae. Ne veruje u duhove, ali Mel

i Desika su se, oigledno, plaile. Kakva je ta kuica na drvetu?

Moe s nama iako nema ponija, rekla je Lorin da se

Desika ne bi oseala nepoeljno. Ponesi bicikl pa moemo da se menjamo. Moemo naizmenino da jaemo
Sutona i da vozimo bicikl.

Posle kole je Lorin timarila Sutona i priala mu o kuici na drvetu: Bie zabavno! Moi e da zagazi u vodu
i da pije!

Desikino lice se razvedrilo: Bie nam odlino!

Tada su hodnikom protrala tri deaka kao muve bez
glave. Jedan od njih naleteo je na Desiku. Ona se saplela
i pala.
Hej!, povikala je Lorin ljutito za njima. Nisu se ni
osvrnuli da vide da li je Desika dobro.
Uh, prostenjala je Desika uspravljajui se.
To ba i nije bilo lepo od vas!, viknula je gledajui
za deacima.
Mel klimnu glavom: To su Nik, Den i Endru Nik je
onaj visoki, Den je onaj pegavi, a Endru je onaj s travom
kosom. Idu u odeljenje s mojom roakom Kejti. Rekla mi
je da su veoma zli.
Oigledno je u pravu, odgovorila je Lorin. Nije ih
srela ranije. Tek se doselila i jo nije poznavala svu decu
u koli.
Devojice su nastavile da priaju o jahanju. Ba je
vrue. Mogle bismo po podne do potoka, predloila je
Mel.

Suton joj je onjuio rame. Iako je govorio samo kad

bi ga pretvorila u jednoroga, Lorin je znala da njen poni
razume svaku re.
Tada ih je prekinuo Maks, koji je dotrao iz kue. Izgleda da je zaboravio svoju nonu moru. Bio je veseo i nestaan kao i uvek. ao, Lorin!, povikao je.
Gde je Badi?, pitala ga je. Nikad nije iao bez svog
ljubimca.
Unutra je, odgovorio je Maks. Zastao je pored Sutona i potapao ga: Samo lei. Mama kae da mu je prevrue.
Jadan Badi, snudila se Lorin setivi se njegove guste crne dlake. Sigurno bi voleo da skine kaput kad nastupi ovako toplo vreme.
Maks je klimnuo glavom: Ide da jae?
Idem do potoka s Desikom i Melani, odgovorila je.
Mogu li i ja?, pitao je Maks.
Lorin je oklevala. Htela je da ide sama s drugaricama,
ali ne bi bilo u redu da ostavi Maksa samog kod kue.

www.leo.rs | 35

Mooolim te!
U redu, sloila se Lorin. Moe da vozi bicikl ako ti
mama dozvoli.
Sjajno! Idem da je pitam!, potrao je prema kui,
ali se naglo zaustavio. Ne idete valjda blizu one uklete
kue?, nervozno je upitao.
Lorin mu je videla strah u oima. Ne, ne brini se, neemo, umirivala ga je. Ionako nemamo ega da se plaimo. Duhovi ne postoje.
Siguran sam da ipak postoje, prekinuo ju je Maks.
A ja da ne postoje, odgovorila je odluno Lorin. Uzela je Sutonove uzde, koje su bile zakaene za ogradu.
Hoe li da pita mamu da te pusti sa mnom ili da idem
sama?
ekaj me, odmah se vraam!, doviknuo je Maks trei prema kui.
Malo kasnije su Lorin, Mel, Desika i Maks ve ili kroz
senovitu umu ka Srebrnom potoku. Desika i Maks vozili su bicikle na elu grupe, a Lorin i Mel jahale su iza njih.
S vremena na vreme, dok su se etali, Suton je dodirivao
njukom Melaninog pegavog, sivog ponija Senku. Postali
su veoma dobri prijatelji.
Ba je zabavno!, rekla je veselo Lorin, koja je jahala
pored Melani peskovitom stazom. Mel je klimnula glavom: Desika, ekaj da se zamenimo! Moe da jae
Sutona do potoka!
Moe i da jae Senku sa mnom, ponudila je Mel.
Desika i Maks su stali da ih priekaju.
Lorin je zaustavila Sutona. Zato ne krenemo ovuda?, pitala je pokazujui stazicu obraslu ibljem koja se
sputala prema potoku. Izgleda da je ovo preica?

Lorin je primetila kako Maks guta knedlu. Ponovo je

pogledala puti sa svih strana oivien granjem i liem
starih hrastova. Na jednom od njih ugledala je staru kuicu od dasaka s prozorima i krovom. Savreno mesto za
sastanke nekog udruenja, pomislila je Lorin. Sigurno se iz
nje prua predivan pogled. Ne izgleda mi kao da je ukleta,
rekla je.
Ali jeste, odgovorila je Desika. Nema anse da siem tamo!
Maks je vozio bicikl dalje od staze. Izgledao je uplaeno: Ne svia mi se ovde, Lorin! Mislim da ima duhova.
Nema!, odvratila je Lorin.
Suton je stao na stazu. Naulio je ui. Lorin je skupila
hrabrost. Ako se Suton ne plai, zato bi se ona plaila?
Neto joj je palo na pamet.
Gledaj, rekla je Maksu. Odjahau do kuice na drvetu i vratiu se da bih ti dokazala da duhovi ne postoje!
Lorin! Neee!, povikale su Mel i Desika uglas.
Lorin nije obraala panju na njih. Podbola je Sutona
mamuzama i povela ga zaputenim umskim putiem.
Kuica na drvetu ve se nazirala.
Stare, posivele zidove prekrila je sona mahovina. Bilo
je neobino tiho i mirno. Lorin je zadrhtala. Nekako je jezivo. Srce joj je sve bre tuklo. Nije, valjda, stvarno ukleta?!
Kao da je osetio njeno kolebanje, Suton je oklevao.
Nesigurno je spustio ui.
Hajde, mome, hrabrila ga je Lorin drhtavim glasom.
Sada su se ve pribliili kuici. Udahnula je duboko. Jo
samo nekoliko koraka pa e se okrenuti i dokazati Maksu
da nema razloga za strah.
Buuu-huuu-huuu-huuu! Zagrmeo je neki dubok glas
kroz tiinu.

I jeste, odgovorila je Mel, ali ne moemo tuda jer

vodi pored kuice na drvetu.

NASTAVIE SE

Potraite ostale naslove iz serijala

36 |

Potraite na www.leo.rs

Potraite na
www.leo.rs
www.leo.rs | 37

38 |

BRENDON MAL

kljuevi tamnice za demone

FINALE EKSPLOZIVNOG SERIJALA!
Posle mnogo vekova zavera Svinga - voa Drutva Veernja Zvezda - kree u potragu za
poslednjim artefaktom koji mu je potreban da otvori veliki zatvor sa demonima. Zzyxx, Kendra,
Set i Vitezovi Zore jure od jednog do drugog egzotinog rezervata na zemlji pokuavajui da
presretnu poslednji artefakt. Ulozi nikada nisu bili vii. Rizici nikada smrtonosniji kada se konano
sukobe sile svetlosti i tame.

Poslednja elja
Set je znao da ne bi trebalo da bude ovde. Deka i
baka e pobesneti ako saznaju. U sumornoj peini zaudaralo je na trule mnogo jae nego ranije, kao da je
u toku gozba ukvarenog mesa i trulog voa od koje bi
svakom pripala muka. Vlaga u vazduhu bila je tolika
da samo to nije poeo da isparava. Ne samo to je bio
primoran da udie tu gnjilu slatkou nego je morao i
da je okusi. Svaki put kada bi je udahnuo javljao mu se
nagon da povrati.
Graulas je leao na boku. Disao je teko i oigledno
ne punim pluima, mada su mu se grudi vidno podizale i sputale. Inficirano lice poloio je na stenoviti pod,
a zapaljeno mesto liilo je na spljotenu lepljivu masu.
Iako su demonu naborani kapci bili sputeni, poeo je
da se trza i roke im je Set krenuo ka njemu. Glomazni
demon je stenjui i kaljui odvojio lice od poda, i pritom
je zaparao tle spiralnim rogom. Nije uspeo da sedne, ve
se samo pridigao na lakat. Jedno oko mu se tek malo
otvorilo. Drugo je bilo sasvim slepljeno.

Sete, zakripao je Graulas. Ranije je sve tutnjalo kada

bi progovorio, a sada mu je glas bio slab i umoran.
Doao sam, potvrdio je Set. Kazao si da je hitno.
Teka glava je jedva primetno klimnula. Ja... umirem,
uspeo je da izgovori.
Drevni demon je bio bolestan i na samrti i kada ga je
Set upoznao. Gore ti je?
Demon je itao i kaljao, a s njegove gromuljiave
telesine podizala se praina. Ponovo je progovorio tek
kada je uspeo da izbaci lajm, ali mu je glas i dalje bio
jedva neto jai od apata. Posle... mnogo godina... propadanja... stigao sam... do kraja.
Set nije znao ta bi rekao. Graulas nikada nije pokuao
da sakrije svoju bezonu prolost. Veini dobrih laknue
kada budu uli da je preminuo. Meutim, demonu se
Set dopadao. Graulasa su zainteresovali Setovi neobini
podvizi i pomogao mu je da zaustavi irenje tame. Takoe ga je nauio da koristi novosteene sposobnosti kao
armer senki. Bez obzira na to kakve je zloine poinio u
prolosti, demon na samrti lepo se ophodio prema Setu.

www.leo.rs | 39

ao mi je, kazao je Set, blago iznenaen kada je

shvatio da to zaista i misli.
Demon je zadrhtao, lakat mu je popustio i on se stropotao na tle. Oko mu se zatvorilo. Bol, tiho je zastenjao. Uasan bol. Moja vrsta... strano... sporo... umire.
Mislio sam... da sam iskusio... sve postojee agonije. Ali
ovo, svrdla... uvre, gloe... iri se. Duboko. Nemilosrdno.
Izjeda. Bol se pojaava... pre no to uspem da ovladam
njime... i nastaju nove muke.
Mogu li ja nekako da pomognem? upitao je Set,
iako je sumnjao da bi bilo ta od poznatih lekova moglo
da mu pomogne.
Demon je frknuo. Teko, zadahtao je. Koliko sam
shvatio... sutra ide?
Kako to zna? Sutranja misija trebalo je da ostane
tajna.
Ne poveravaj... planove... Nevilu i Dorinu.
Set satirima nije otkrio nikakve pojedinosti. Samo im
je kazao da na izvesno vreme odlazi iz Utoita za bajke.
U rezervatu je ve due od tri meseca, jo od povratka
iz Zmajevog legla. U meuvremenu je uivao u nekoliko pustolovina s Nevilom i Dorinom, i smatrao je da bi
trebalo da se oprosti s njima. Deka im je dozvoljavao da
razgovaraju o predstojeoj misiji jedino u njegovoj kancelariji, gde ih arolije tite od uhoenja. Set satirima nije
kazao nita odreeno, mada verovatno nije trebalo ni da
im pomene da odlazi. Nisam ih uputio u pojedinosti,
kazao je Graulasu.
Nisi... ali sam uo kako pominju da odlazi... dok su
ili kroz umu. Iako... ne mogu da zavirim u kuu... nije
teko zakljuiti... da se spremate u potragu za novim
artefaktom. Samo bi tako neto... takva jedna misija...
mogla da natera Stena da rizikuje... tvoju bezbednost.
Stvarno ne mogu da priam o tome, izvinio se Set.
Graulas se vlano zakaljao. Pojedinosti nisu vane.
Ako sam ja uo i pogodio... onda su i drugi mogli da uju.
Iako ne... vidim... izvan rezervata... oseam da je velika
panja spolja usmerena na njega. Monici pokuavaju
da vas uhode. Budite na oprezu.
Biu paljiv, obeao je Set. Jesi li me zbog toga zvao
da doem? Da me upozori?
Jedno oko se malko otvorilo i bledi osmeh je zaigrao
na demonovim ispucalim usnama. Nisam ba toliko...
nesebian. Traim uslugu.
Kakvu?
Mogao bih... umreti... pre tvog povratka. U tom sluaju bi moje elje... postale nebitne. Posle toliko vremena...
dani su mi zaista odbrojani. Sete... ne mui me samo...
fiziki bol. Plaim se smrti.
I ja.
Graulas je napravio grimasu. Ne razume. U poreenju sa mnom... ti i nema ega da se plai.

40 |

Set je nabrao obrve. Zato to si bio rav?

Kada bih mogao da... isparim... i nestanem... prieljkivao bih smrt. Ali to se nee dogoditi. Postoji jo sfera
koje nas ekaju, Sete. Mesto namenjeno mojoj sojti...
kada napustimo ovaj ivot... nije nimalo prijatno. Delimino i zbog toga se mi demoni grevito drimo ovog
ivota dokle god moemo. Posle ivota koji sam vodio...
hiljadama godina... morau da platim veliku cenu.
Ali ti vie nisi ista osoba koja si nekada bio, kazao je
Set. Mnogo si mi pomogao! Siguran sam da e i to biti
uzeto u obzir.
Graulas je zahuktao i zakaljao se drugaije nego ranije. Gotovo kao da se ogoreno zakikotao. To kratkorono petljanje u tvoje dileme... sa samrtnike postelje...
da bih se bar malo razonodio... sitnica je u poreenju s
vekovima koje sam proiveo kao olienje zla. Nisam se
promenio, Sete. Samo sam nemoan. Nemam vie energije. Ako je suditi po bolu koji sada trpim, plaim se da
e ivot posle smrti... biti jo muniji.
ta ja mogu da uinim? pitao se Set.
Samo jedno, zareao je Graulas stisnutih zuba. vrsto je zatvorio oi i stegao pesnice. Set je uo kako krgue zubima. Demon je nekoliko trenutaka odseno i
isprekidano isputao vazduh. Samo malo, uspeo je da
izgovori dok se tresao. Iz oiju su mu curele guste suze.
Set je okrenuo glavu. Nije mogao to da gleda. Nije ni
pomiljao da je tolika patnja mogua. Dobio je elju da
pobegne iz peine i nikada se vie u nju ne vrati.
Samo trenutak, ponovo je zadahtao Graulas. Nekoliko puta je zaroktao i zastenjao, a onda je poeo dublje
da die. Moe za mene neto da uini.
Kai ta, rekao je Set.
Nije mi poznata svrha vae misije... ali ako idete po
Pesak pobonosti... taj artefakt bi i te kako mogao da
ublai moju patnju.
Ali ti si strano bolestan. Zar te ne bi ubio?
Misli na... rog jednoroga. Rog proiava... i da... njegov dodir bi me pogubio na licu mesta. Ali Pesak lei.
Pesak ne samo da bi spalio moju neistou ve bi izleio moje boletine i pomogao telu da preivi taj proces.
Nastavio bih da umirem od starosti, ali bi mi izleenje
moda dalo jo malo vremena. Izvini, Sete. Ne bih ti to
traio... da nisam oajan.
Set je zurio u patetinu ruinu u koju se pretvorilo demonovo telo. Pesak je kod Sfinge, tiho je kazao.
Znam, proaputao je Graulas. Dovoljna mi je i sama
pomisao... da postoji makar mala ansa... osim... osim...
Shvatam, kazao je Set.
To je moja jedina nada.
Razume se da pokuavamo da povratimo Pesak,
teio ga je Set. Ne mogu da kaem da emo to uraditi u
ovoj misiji, ali jasno ti je da se nadamo da emo povratiti

sve artefakte. Ako uspemo da doemo do Peska pobonosti, doneu taj artefakt ovamo i izleiti te. Obeavam.
Je li to u redu?
Iz demonovih oiju potekoe bezbojne suze. Jeste,
to je fer s tvoje strane. Zahvaljujem ti... Sete Sorensone.
Zbogom.
Postoji li jo neto to bih mogao...
Odlazi. Nita vie ne moe da uradi. Ne elim da
me... gleda ovakvog.
U redu. Ne daj se. Set je izaao iz peine drei upaljenu bateriju. Laknulo mu je kada je za sobom ostavio
vlani smrad i ogoljenu agoniju.
DRUGA GLAVA
Opsidijanska pusto
Kendra se zavalila u udobnom seditu i pokuala da
odrema, ali i pored postojanog zavijanja motora privatnog mlaznjaka koje ju je hipnotisalo, nikako nije uspevala da umiri um. Tanu, Set i ona su leteli od Njujorka
do Londona, zatim do Singapura, i na kraju do Perta,
glavnog grada Zapadne Australije, gde su se ukrcali u
privatni mlaznjak u kojem su se trenutno nalazili. Na
raznim aerodromima tokom puta Tanu ih je odvlaio u
toalete da se presvuku i vodio ih sloenim marrutama
kroz terminale. Putovali su pod lanim imenima, s lanim
pasoima, a sve u nadi da e promai panji svojih neprijatelja, Drutva zvezde Veernjae.
U Pertu su se sastali s Traskom, Marom, Elizom i tipom
po imenu Vinsent. Trask je sedeo s druge strane prolaza
u odnosu na Kendru i turpijao nokte. Tamno teme mu se
presijavalo. Kendri je bilo drago to on predvodi misiju. Iz
prethodnih iskustava s njim zna da ostaje pribran i pod
pritiskom. Uostalom, svi ga smatraju za najiskusnijeg terenskog operativca u Vitezovima zore.
Tanu je sedeo ispred Kendre, glavu je oslonio o prozor
i tiho hrkao. Samoaanin, gospodar napitaka, proveo je
vie vremena spavajui nego u budnom stanju i na prethodnim letovima. Bez obzira na gabarit, uvek bi u avionu
uspeo udobno da se namesti i odrema. Kendri je bilo ao
to mu nije zatraila neki napitak za oputanje.
Eliza je sedela zavaljena na seditu iza Kendre i sluala
muziku iz slualica. Imala je nove crvene pramenove u
kosi i bila je jo upadljivije naminkana nego u decembru, kada je pomagala Vorenu da uva Seta i Kendru. Sedela je zatvorenih oiju i udarala prstima po butinama
u taktu muzike.
Mara je zurila kroz prozor u prednjem delu kabine.
Ta visoka ena jako isturenih jagodica nije bila mnogo
priljiva ni pre pada rezervata Izgubljena mesa i gubitka
majke. Od kada ih je pozdravila na aerodromu u Pertu,
Indijanka je bila utljivija nego ikad.

Vinsent, jedini lan druine koga Kendra ranije nije

bila srela, sedeo je prekoputa Mare. Bio je to onii ovek
filipinskog porekla, koji je govorio sa blagim naglaskom
i kome osmeh nije silazio s lica. Deka im je objasnio da
je Vinsent ukljuen u misiju jer poznaje rezervat Opsidijanska pusto.
Seta nije mogla da vidi jer je bio u pilotskoj kabini s
Aronom Stounom, istim onim pilotom koji je upravljao
helikopterom kada su ili u Zmajevo leglo. Zar je to bilo
pre samo tri meseca? Njoj se inilo da se to dogodilo u
prolom ivotu.
Bilo joj je ao to Voren nije s njima. Pustolovina bez
njega nije prava pustolovina. Bio je s njom u Izokrenutoj
kuli u Utoitu za bajke, kao i u Izgubljenoj mesi i Zmajevom leglu. U Zmajevom leglu Voren je ostao zarobljen u
maginoj odaji. U tu sobu ulazilo se kroz obian ruksak.
Niz preaga vodio je od otvora ruksaka u prostrano skladite prepuno raznog otpada i zaliha. Gavin je unitio
ruksak kada im je otkrio da je on zapravo Navarog, i na
taj nain zarobio Vorena u skladitu zajedno s malim trolom pustinjakom po imenu Bubda.
Prostorija je bila dobro snabdevena hranom i vodom,
ali svim zalihama doe kraj. Deka i ostali su procenili da,
posle tri meseca, Vorenu ponestaje zaliha. Ako odmah
neto ne preduzmu, umree od gladi.
Nedugo poto se Kendra vratila iz Zmajevog legla
u Utoite za bajke, Kolter Dikson se ozbiljno posvetio
izuavanju Translokatora. U Zmajevom leglu doepali su
se kljua grobnice koja se nalazi u Opsidijanskoj pustoi.
Translokator e im biti mnogo korisniji ako budu znali
kako on utie na prostor, kada ga se doepaju. U protivnom bi mogao da zavri kao Hronometar, moni artefakt
kojim gotovo da ne umeju da rukuju.
Veteran u lovu na relikvije obratio se svojim najboljim
kontaktima i preispitao sve to mu je palo na pamet, ali
se na kraju vratio praznih ruku. Kendra nije mogla da poveruje koliko se u meuvremenu obeshrabrio i ostario.
Ostali su nastavili potragu za korisnim obavetenjima,
ali je tek Vanesa pre dve nedelje konano prijavila da je
uspela. Iz Utoita za bajke poseivala je usnule umove onih koje je ujela u prolosti. Zapravo je pokuavala
da dokui kuda su odvedeni Kendrini roditelji, ali kada
se usredsredila na jedan od svojih kontakata iz Drutva
zvezde Veernjae, narkobliks je otkrila kako radi Translokator. To obavetenje bilo je dugo uvana tajna. Kada je
Kolter potvrdio da su dobijeni podaci po svoj prilici tani,
Vitezovi su poeli da planiraju ovu misiju u nadi da e
im Translokator pomoi da spasu Vorena i steknu novu
prednost nad Drutvom.
Kendra se takoe potajno nadala da bi joj jedan tako
moan artefakt kao to je Translokator mogao pomoi
da pronae majku i oca. Marla i Skot Sorenson nemaju
pojma da u stvarnom svetu postoje i preruena magina stvorenja. Pa opet, iako ni na koji nain nisu umeani

www.leo.rs | 41

u stvari koje su se ticale Utoita za bajke, napravljen

je presedan i oni su kidnapovani. A to je jo udnije,
niko iz Drutva nije im dostavio nikakvu ucenu. Sfinga
i Drutvo kao da su u zemlju propali posle dogaaja u
Zmajevom leglu.
Kendra se trudila da ne razmilja o roditeljima. Bolna joj
je svaka pomisao na njih. Skot i Marla i dalje veruju da je
mrtva. Sahranili su Kendrinu dvojnicu, a oteti su pre nego
to je greka ispravljena. Kendra se oseala veoma jadno
i prazno svaki put kada bi se setila da njeni roditelji i dalje
veruju da im je kerka mrtva. Samo uzalud pate! Hoe li
njeni roditelji ikada saznati istinu sada kada su zatoeni?
Da stvari budu jo gore, njeni roditelji niim se nisu
zamerili Drutvu zvezde Veernjae. Oni ak nisu ni uli
za njega. Za sve su krivi Kendra i Set, i moda baka i deka
Sorenson. Mora da su ih oteli da bi se osvetili zbog Navarogovog neuspeha u Zmajevom leglu. im bi pomislila
da njeni voljeni roditelji ispataju zbog odluka koje je
ona donela, dobijala je elju da vriti do iznemoglosti.
Kendra je obino dozvoljavala bolu da preraste u mrnju, jer je jedino tako mogla da se nosi s njim. Putala
je gnev da se rasplamsa, strah ga je podsticao, a krivica
hladila. Njena mrnja uglavnom je usmerena na jednu
jedinu osobu: Sfingu.
Sfinga je vodio rat protiv rezervata za magina stvorenja i pokuavao da ukrade pet maginih artefakata koji
zajedno mogu da otvore Zzyzx, tamnicu za demone. Sfinga ju je upoznao s Gavinom, slatkim momkom i dobrim
prijateljem za kojeg se ispostavilo da je spletkaro i zmaj
demon. Sfinga je pokrenuo senku koja je dovela do Lenine smrti. Sfinga je i nju oteo i primorao je da upotrebi
Okulus, artefakt koji omoguava onom ko ga koristi da
zaviri u svaki kutak na svetu. Malo je nedostajalo da joj
Okulus prodere um. Sfinga je jo na slobodi, nisu uspeli
da ga kazne i u njegovoj vlasti sada su i njeni roditelji. Nastavio je da kuje opake planove koji bi mogli da dovedu
do otvaranja Zzyzxa i kraja sveta.
Sada bar aktivno uestvuje u nastojanjima da Sfingi
zadaju ozbiljan udarac i pritom moda pomogne Vorenu
i svojim roditeljima. Posle mnogih meseci provedenih u
ekanju i brizi, prija joj da neto radi, iako je pustolovina
u koju se upustila opasna. Proteklih meseci su Tanu, Kolter i povremeno Vanesa uili nju i Seta da barataju maevima, lukovima i ostalim orujem, tako da se osea jaom
no ikad. Iako su i ona i Set sada punopravni vitezovi zore,
iznenadila se kada su ih deka i kapetan Vitezova ukljuili
u jednu ovako riskantnu misiju. Prevagu su na kraju odnele veoma znaajne uloge koje su njihove sposobnosti
odigrale u prethodnim zadacima. Njihovo prisustvo ukazivalo je na to da moraju uspeti po svaku cenu.
Kendra je zevnula jer su joj se ui zapuile. Avion se
sputao. Trask je otkopao pojas, ustao i izvukao Seta
iz pilotske kabine. Kada se Set smestio, Trask je stao u
prednji deo kabine i obratio se prisutnima.

42 |

Sleteemo za petnaestak minuta, objavio je. Aktivirao sam nekoliko arolija da ne bi mogli da nas uhode
spolja. Ta magija trebalo bi da odvrati sve osim Okulusa.
Vreme je da ponovo razmotrimo predstojeu misiju.
Trask je napravio pauzu i zamiljeno preao pogledom po kabini. Zatim je proistio grlo. Veina nas je ve
imala prilike da radi zajedno, tako da emo preskoiti
predstavljanje, to ne vai za Vinsenta, koji je za neke od
nas nov, mada ne i za mene.
Ja sam Vinsent, kazao je Filipinac, napola ustavi sa
sedita. Biu va vodi u Opsidijanskoj pustoi. U proteklih deset godina tamo sam proveo nekoliko meseci.
Kako da znamo da nisi prerueno udovite? otvoreno ga je upitao Set.
Vinsent se prigueno zakikotao. Znam da smo se u
poslednje vreme svi mi suoili s izdajama bez presedana.
Nikada nije bilo toliko uhoda kao u Vitezovima zore, niti
toliko preokreta koliko u proloj godini. Meutim, Trask
moe da vam potvrdi da sam vitez do sri i da sam to od
tinejderskih dana, kada mi je Drutvo ubilo roditelje.
Tano je da u poslednje vreme svi u sve sumnjamo,
sloio se Trask, ali Vinsentu bih uvek dozvolio da mi uva
lea. Svi ovde prisutni izabrani su delimino i zbog toga
to smo proli toliko toga zajedno da moemo jedni drugima da verujemo. Uopte ne sumnjam da je Vinsentu mesto meu nama, niti oklevam da mu ukaem poverenje.
Kendra je zurila u Vinsenta. Drago joj je to je njen
brat postavio to pitanje. eli da veruje Trasku. Ali ta ako
je i sam Trask izdajnik koji strpljivo eka priliku da im
svima slomi srce? Verovatno nije. Kendra je, meutim,
nauila da verovatno nije uvek i dovoljno. Od sada pa
nadalje eli da bude spremna na sve.
Na cilj je da povratimo Translokator, nastavio je
Trask. Izvesne pojedinosti vam namerno nisam ranije
saoptio. Verujemo da smo shvatili po kom principu radi
dotini artefakt. Ako su naa obavetenja tana, taj ureaj moe da prebaci pojedinca na svako mesto koje je
taj neko ranije posetio.
Eliza je podigla ruku. Moe li da prenese i putnike?
Trask je klimnuo glavom. Zahvaljujui Vanesi i Kolteru
doli smo do zakljuka da moe da prebaci najvie tri
osobe, zajedno sa stvarima. Dotini ureaj je cilindar od
platine ukraen dragim kamenjem, izdeljen u tri rotirajua dela. Korisnik okree delove dok se drago kamenje ne
poravna i na taj nain aktivira artefakt. Onaj ko se uhvati
za sredinji deo odreuje destinaciju i mora mentalno da
bude usredsreen na izabrano mesto dok ostali delovi
zauzimaju odgovarajue poloaje. Za svaki odeljak moe
da se uhvati po jedan putnik.
ta ako ostala dva putnika nisu ranije bila na eljenom odreditu? upitao je Set.
Trask je slegnuo ramenima. Na osnovu obavetenja
do kojih smo doli, Kolter smatra da je neophodno da je

samo osoba u sredinjem delu bila na eljenom odreditu, mada neemo biti sigurni dok ga ne isprobamo.
ta ako nas prebaci na ivicu litice? upitao je Set. Ili
trideset metara u vazduh? Ili ispred voza u punoj brzini?
Mlaznjak se na trenutak zatresao i Trask je podigao
aku da se pridri dok turbulencija ne proe. Ne tvrdim
da upotreba tog ureaja nije opasna, ali imajui u vidu
sofisticiranost artefakata, nije nerazumno pretpostaviti
da je Translokator osmiljen tako da sve vrste opasnosti
svede na minimum.
Eliza je podigla ruku. Hoemo li ve sutra otii do
grobnice?
Plan je da na brzinu uemo i izaemo, potvrdio je
Trask. No emo provesti u glavnoj zgradi da bismo se oporavili od leta i odmah ujutro nastavljamo do grobnice. Ako
sve proe kako treba, ve sutra uvee poleteemo kui.
Ako taj artefakt radi kako treba, istakao je Set, moda moemo da preskoimo let do kue.
Trasku su zaigrali uglovi usana i zacaklile se oi. Videemo. Na prvi zadatak bie da u glavnoj kui veeras
obavimo potrebne pripreme.
Da li znamo gde se nalazi ta grobnica? upitala je
Kendra. One u Utoitu za bajke i Izgubljenoj mesi bile
su ba dobro sakrivene.
Odgovorio joj je Vinsent. Rezervat Opsidijanska pusto dobio je ime po grobnici... ogromnom monolitu
od opsidijana koji se nadnosi nad okolnom ravnicom.
Znamo gde se nalazi grobnica, znamo ak i gde treba
postaviti klju, ali ne znamo kakve nas opasnosti ekaju
unutra, o tome ak ne krue ni glasine.
Poto se grobnica nalazi na jednom tako oiglednom mestu, kazao je Trask, unutra treba da oekujemo
smrtonosne zamke.
Opsidijan je veoma vrst i moda je upravo zbog
toga izostala kamuflaa, primetio je Vinsent. Ovde nije
re o obinom kamenu. Do sada je bilo bezbroj pokuaja
da se izbue, iskleu ili dignu u vazduh delovi grobnice i
napravi ulaz. Do sada ga, meutim, niko nije ni ogrebao.
Kada si nepobediv ne mora da se krije? promrmljala je Eliza.
Prekinuo ih je pilotov glas preko interkoma. Pribliavamo se, objavio je Aron. Preporuujem svima da sednu
na svoja mesta zbog blage turbulencije.
Podeliu malo putera od mora kako bismo bili sigurni da emo videti magina stvorenja u Opsidijanskoj
pustoi, kazao je Trask. Jo emo popriati o ovome u
kui. U trenutku kada se vratio na svoje mesto letelica
se ponovo zatresla. Turbulencija je ovog puta potrajala
neto due.
Kendri nije bilo potrebno ni magino mleko ni puter
od mora da raskrinka iluzije koje tite veinu maginih
stvorenja od oiju smrtnika. Vratila ga je Elizi ne posluiv-

i se. Proverila je pojas i zagledala se kroz prozor. Senka

mlaznjaka leprala je preko neravnog terena ispod njih.
Tle je bilo ispresecano zakrljalim grmljem, niskim grebenima i plitkim jarugama. Pogled su joj privukla dva
dipa koja su podizala prainu du utabanog puta koji
se protezao dijagonalno u odnosu na avion. Bili su ve
dovoljno nisko da moe da razazna priliku koja je vozila
dip sa sputenim krovom, mada su crte lica bile nejasne.
Kada je pogledala u pravcu iz koga su dipovi dolazili,
Kendra je uoila zid. Zapravo, to je vie bila ideja zida. Na
istovetnim razmacima uzdizale su se usamljene piramide
od naslaganog kamenja koje su se protezale na jednu i
drugu stranu od puta. Nita nije povezivalo te gomile kamenja koje su obrazovale granicu, ali ne i pravu prepreku.
Kendra je, meutim, uoila svetlucanje u vazduhu iznad
linije koju su obrazovale gomile kamenja i odmah je shvatila da Opsidijansku pusto titi arolija za odvraanje.
S druge strane urednih gomila kamenja videla je okuke reke koja je krivudala, a u daljini je primetila ogromni
crni kamen neprirodno pravilnog pravougaonog oblika.
Podsetio ju je na kutiju za cipele. Letelica se zatresla i na
trenutak se opasno nagnula prvo na levu pa na desnu
stranu. Kendra je okrenula glavu od prozora, zagledala
se ispred sebe i vrsto stegla rukohvate. Avion je ponovo
posrnuo i zatresao se. Kendra je osetila tipkanje koje
obino prati sputanje veoma brzog lifta. Ni na jednom
letu turbulencija nije bila ovako jaka!
Kada je pogledala u Traska, koji je sedeo sa druge
strane prolaza, videla je da je potpuno smiren. To je
razumljivo, njega ovako neto ne moe da uznemiri i
verovatno bi mu izraz lica ostao isti i kada bi se avion
raspao i jedino njegovo sedite poletelo unazad. Kendra
je morala da se nasmei kada joj je to prolo kroz glavu.
Privatni mlaznjak je jo nekoliko puta poskoio i zatresao se, ali se na kraju ipak glatko prizemljio. Posle
kraeg rulanja, letelica se zaustavila. Kendra je prebacila ruksak preko ramena i saekala da Tanu otvori vrata,
koja su se pretvarala u kratko stepenite. Sila je odmah
posle Seta. Ovaj izolovani aerodrom imao je samo jednu
poletno-sletnu pistu, troni ambar i malu kancelariju, na
ijem krovu se vijorio vetrokaz.
Trask, Tanu i Vinsent su odmah po izlasku iz aviona
poeli da vade opremu iz odeljka za prtljag. Mara se
izdvojila na stranu i posvetila sloenom istezanju. Eliza
je s vrata aviona prouavala okolinu tekim dogledom.
Sunce je bilo visoko na horizontu i prilo je.
Dobro doli u Australiju, objavio je Set oponaajui
lokalni naglasak to je bolje umeo i pokazujui rukom na
jalovu okolinu. Na trenutak je osmotrio oblast i namrtio
se. Oekivao sam vie koala.
Gde se preuzima prtljag? upitala je Kendra.
Set se zakikotao. Ne bih ga uvrstio u neke od lepih
aerodroma koje sam video. Vie mi lii na tajnu pistu krijumara.

www.leo.rs | 43

ta krijumare?

Ni ti nisi porastao, pecnula ga je Kamira, podigavi

se na prste.

Uglavnom bumerange. I kengure. Jadnici.

Stie odbor za doek, obavestila ih je Eliza. Dva vozila samo s vozaima.

Kendra su zapale za oko Kamirine arene sandale ukraene dreavim kamenjem. Dopadaju mi se tvoje sandale.

Dva dipa su se ubrzo i pojavila. Bila su to stara zelena vojna vozila s prevelikim gumama i motorima koji su
brektali. Dipovi su se zaustavili pored odeljka za prtljag
i iz njih su izali vozai, jedan mladi i jedna devojka,
oboje od po dvadesetak godina, dugonogi tamnoputi
uroenici. Devojka je imala bele trake upletene u kosu.

Ove? upitala je Kamira i podigla nogu. Sama sam

ih napravila.

Vinsent je potrao ka njima i srdano ih zagrlio. Bio

je za pola glave nii od ene i za celu glavu nii od mukarca. Kendra i Set im prioe da ih bolje osmotre. Trask
je priao vozaima da se rukuje.

Svi su se prihvatili posla i za tili as prebacili prtljag u

dipove. Posluali su savete vozaa. Trask, Tanu, Set i Vinsent nagurali su se u dip koji je vozio Berigan, a Kendra,
Eliza i Mara krenule su s Kamirom. Aron je ostao da se
pobrine za mlaznjak.

Ja sam Kamira, obavestila je ena pridolice, a ovo

je moj brat Berigan. Ne obraajte panju na njega. U glavi ima slamu.
Bar nisam sveznalica otrovnog jezika, odvratio je Berigan i razvukao usta u osmeh. Jedna aka mu je poivala
na velikom nou privrenom oko struka.
Mi emo vas otpratiti do kue, nastavila je Kamira,
ignoriui brata. Predlaem da se dame voze sa mnom,
jer bi njegov smrad mogao biti poguban za vas.
A ja predlaem da se momci voze sa mnom, sloio se
Berigan, jer vam se moe desiti da u Opsidijansku pusto
stignete bez imalo samopouzdanja.
Kada ete vas dvoje prestati da sputate jedno drugom? nasmejao se Vinsent. Nimalo se niste promenili
od moje prethodne posete!

Mislim da bi trebalo da krenemo, dosta je naklapanja

o obui, zastenjao je Berigan. Ljudi su umorni.
Oprosti mom bratu, izvinila se Kamira. Obino ga
ne putamo iz kaveza kada imamo goste.

Kamira je nagazila papuicu za gas i njen dip je prvi

izleteo na put. Kada se osvrnula, Kendra je videla da se
momci dave u oblaku praine koji su podigle. Vozila bez
krova nisu pogodna za vonju pranjavim putevima u
karavanu!
Dip se zanosio i truckao dok je Kamira jurila po nesavrenom putu. Trudila se da zaobie najispupenije
kamenove i korenje, uopte se ne obazirui na oblake
praine koje je podizala svojim divljim manevrima. Drugi dip je zaostao, putajui prainu da se koliko--toliko
slegne pre nego to proe kroz nju.
I pored toga to se mnogo truckala, Kendra se trudila
da proui spreni predeo.
NASTAVIE SE

Nemojte propustiti nijednu pustolovinu

iz serijala Utoite za bajke!

uspon zvezde
veernjae

44 |

utiite za bajke

izmeu svetlosti
i tame

kljuevi tamnice
za demone

tajne svetilita
zmajeva

Onostrani
BR ENDON MA L

Potraite na www.leo.rs
www.leo.rs | 45

Anti Tuomajnen

Grad duhova
Potraga jednog mukarca za voljenom enom u svetu koji se bori sa surovom prirodom.
Dva dana pre Boia, Helsinki je suoen s nemilosrdnim klimatskim promenama: poplavljeni su tuneli
podzemne eleznice, na ulicama gore naputeni automobili, vlasti su izdale upozorenja o malariji,
tuberkulozi, eboli i kugi. Ljudi bee na daleki sever Finske i Norveke, gde su uslovi ivota jo podnoljivi.
Pesnik Tapani Lehtinen jedan je od retkih koji i dalje moe i eli da ivi u gradu. Kada njegova voljena
supruga Johana nestane, Tapani se daje u oajniku potragu za njom. Svi tragovi ukazuju na to da je
Johanin nestanak povezan s novinskim lankom o politiki motivisanom serijskom ubici poznatom kao
Iscelitelj. Tapani e otkriti tajne iz Johanine prolosti, tajne koje je povezuju sa ubistvima koja je istraivala...
Teka vremena nose teke odluke. Da li biste preli sve granice da pronaete pravu ljubav?

TRI DANA PRE BOIA

1
ta je gore potpuna sigurnost da se ono najgore
ve dogodilo, ili ovaj strah, koji iz asa u as postaje sve
vei? Neoekivani kolaps, ili sporo osipanje i raspadanje?
Zaneo sam se zbog siline skretanja koje me je prenulo
iz odlutalih misli i podigao pogled.
uto-crni plamenovi iz slupanog kamiona lizali su
nosei stub peakog mosta na priobalnom drumu u
Sernejnenu. Kamion je bio prepolovljen, grlei stub kao
ljubavnik. Nijedno vozilo u prolazu nije ni usporilo, a
kamoli stalo preli su u spoljanju traku, mimoilazei
zapaljenu olupinu na najveoj moguoj razdaljini.
Ba kao i autobus u kom sam sedeo.
Otkopao sam kiom natopljenu zimsku jaknu,
pronaao paket papirnih maramica u unutranjem depu,
izvukao jednu umrtvljenim prstima, a zatim obrisao lice
i kosu. Maramica je za tili as bila skroz mokra. Zguvao
sam je u lopticu i ubacio u dep. Sa ruba jakne sam otresao
kapljice vode, a onda iz depa farmerica izvadio mobilni
telefon. Ponovo sam pokuao da pozovem Johanu.
Broj je i dalje bio nedostupan.

46 |

Tunel podzemne eleznice od Sernejnena do Kejlanijemija bio je zatvoren zbog poplave. Voz me je dovezao
do metro stanice Kalasatama, gde sam morao da ekam
autobus dvadeset minuta, pod nebom iz koga je lilo kao
iz kabla.
Kamion u plamenu ostao je iza nas, a ja sam nastavio
da gledam vesti na ekranu prikaenom na stranji deo
neprobojnog stakla kabine vozaa. June oblasti panije
i Italije bile su zvanino preputene same sebi, ostavljene
da se snalaze kako znaju i umeju. U Bangladeu, koji tone
u more, hara epidemija kuge, pretei da se proiri na ostatak Azije. Sukob izmeu Indije i Kine zbog snabdevanja
vodom s Himalaja uvlaio je te dve zemlje u rat. Meksiki
narko-karteli su na zatvaranje ameriko-meksike granice odgovorili lansiranjem raketa na Los Aneles i San
Dijego. umske poare u slivu Amazona nisu ugasili ak
ni novi reni kanali prokopani da okrue vatrenu stihiju.
Broj tekuih ratova ili oruanih sukoba u Evropskoj
uniji: trinaest, prevashodno u pograninim podrujima.
Procenjeni broj klimatskih izbeglica irom planete:
650800 miliona ljudi.
Upozorenja o pandemijama: virus H3N3, malarija, tuberkuloza, ebola, kuga.

Bezbrine vesti za kraj: nedavno izabrana mis Finske

veruje da e na prolee sve biti mnogo bolje.
Pogledao sam kroz prozor u kiu, koja pada ve mesecima, neprekidan pljusak koji je poeo u septembru i
od tada tek na trenutke prestajao. Najmanje pet priobalnih gradskih etvrti Jetkesari, Kalasatama, Ruoholahti,
Hertonijemenranta i Marjanijemi bilo je neprekidno
pogoeno poplavama, a mnotvo itelja je konano diglo ruke i napustilo svoje domove.
Njihovi stanovi nisu dugo ostali prazni. ak i vlani,
memljivi i delimino ispod vode, bili su dovoljno dobri za
stotine hiljada izbeglica koje su stizale u zemlju. Uvee,
iz poplavljenih etvrti bez elektrine energije bletale su
vatre za kuvanje i logorske vatre.
Siao sam s autobusa na eleznikoj stanici. Bilo bi
bre proi kroz Kajsanijemi park, ali sam odluio da ga
zaobiem Kajvokatuom. Nije bilo dovoljno policajaca da
nadgledaju i ulice i parkove. Hodanje kroz masu naroda
oko eleznike stanice predstavljalo je neto to uvek
treba izbegavati. Uspanieni ljudi naputali su grad, i punei ionako prepune vozove, ili na sever, nosei sve to
poseduju u ranevima i putnim koferima.
Ispod plastinih nadstrenica ispred stanice leale
su nepomine prilike sklupane u vreama za spavanje.

Bilo je nemogue kazati da li se odmaraju u tranzitu ili

prosto tamo ive. Bletavi sjaj visokih reflektora meao se
sa svetlucavim slojem izduvnih gasova, ulinih svetiljki
i dreavom crvenom, plavom i zelenom bojom sjajnih
neonskih reklama.
Preko puta stanice nalazila se zgrada centralne pote, napola unitena u poaru, samo sivo-crni kostur.
Dok sam prolazio pored nje, ponovo sam pokuao da
pozovem Johanu.
Stigao sam do Sanomatalove zgrade, stajao u redu
petnaest minuta, ekajui da proem kroz punkt obezbeenja, skinuo jaknu i kai, izuo cipele, opet ih obukao,
a potom otiao do prijemnog stola.
Zamolio sam recepcionerku da pozove Johaninog
efa, koji iz nekog razloga nije odgovarao na moje pozive. Sreo sam ga nekoliko puta i rezonovao sam da e
se javiti ako poziv bude doao iz unutranjosti zgrade,
a kad sazna ko ga zove, pustie me da mu kaem zato
sam doao.
Recepcionerka je bila ena ledenih oiju, stara tridesetak godina, koja je, sudei po kratko podianoj kosi
i kontrolisanim gestovima, nekada bila vojnik, a sada je
uvala fiziki integritet poslednjih dnevnih novina u dravi, i dalje nosei pitolj na boku.

www.leo.rs | 47

Gledala me je u oi, dok je govorila u vazduh. Gospodin Tapani Lehtinen... Proverila sam mu linu kartu...
Da... Samo trenutak.
Klimnula mi je, a pokret njene glave nalikovao je
udarcu sekire. ta elite?
Ne mogu da stupim u kontakt sa svojom suprugom,
Johanom Lehtinen.
2
Nehotice sam snimio poslednji telefonski razgovor s
Johanom i znao sam ga napamet.
Danas u dokasno ostati na poslu, poela je.
Koliko kasno je dokasno?
Verovatno itavu no.
U kancelariji ili na terenu?
Ve sam na terenu. Sa mnom je fotograf. Priaemo
s nekim ljudima. Draemo se javnih mesta.
amor, larma automobila, amor, tiha tutnjava, a
zatim ponovo amor.
Jesi li jo tamo?, upitala je.
Gde sam mogao da odem? Sedim za radnim stolom.
Pauza.
Ponosna sam na tebe, ree Johana. Zbog toga to
ne odustaje.
Ba kao ni ti, rekao sam.
Pretpostavljam da je tako, iznenada je kazala tiho,
maltene apatom.
Volim te. Vrati se kui u jednom komadu.
Nego ta, proaputala je, a onda brzo izgovorila
naredne rei, gotovo u jednom dahu. Vidimo se sutra,
najkasnije. Volim te.
amor. Pucketanje. Tihi kljocaj. Tiina.
3
etrdesetogodinje lice generalnog direktora Lasija
Utele prekrivala je plavosivkasta viednevna brada, a
u oima mu se videla razdraljivost koju nije mogao, a
moda nije ni eleo, da sakrije.
Stajao je direktno ispred mene kad su se vrata lifta
otvorila na petom spratu. Nosio je crnu koulju i tanki
sivi demper, tamne farmerice i sportske patike. Ruke su
mu bile prekrtene na grudima, poloaj koji su napustile
s oklevanjem kada sam zakoraio prema njemu.
Najmanje dopadljive osobine Lasija Utele njegova zavist prema ostvarenijim novinarima, sklonost ka tome da izbegava sukobe, potreba da uvek bude u pravu, injenica da
je zlopamtilo sve to mi je bilo poznato iz onoga to mi je
Johana ispriala. Njeno i Lasijevo miljenje o novinarskom
poslu i upravljanje novinama sve ee i ee dolazili su u
sukob. Talasii tih sukoba stizali su do obale, ak i kod kue.

48 |

Rukovali smo se i predstavili jedan drugome, iako

smo obojica znali ko je ko. Na trenutak sam se osetio
kao glumac u looj pozorinoj predstavi. im je izvadio aku iz mog stiska, okrenuo se i ovlanim dodirom
vrhova prstiju otvorio vrata u hodnik. Iao sam za njim,
dok je ljutito trupkao stopalima, kao da je nezadovoljan njihovim napredovanjem. Stigli smo do kraja dugog
hodnika, na ijem uglu se nalazila kancelarija povrine
nekoliko kvadratnih metara.
Seo je na crnu fotelju sa visokim naslonom iza svog
radnog stola i pokazao rukom na jedino slobodno
sedite u prostoriji, neku vrstu bele plastine posude.
Mislio sam da Johana danas radi kod kue, kazao je.
Odmahnuo sam glavom. Da vam pravo kaem, nadao sam se da u je pronai ovde.
Sada je doao red na njega da odmahne glavom. Gest
je bio nestrpljiv i kratak. Poslednji put sam je video na
jueranjem sastanku osoblja, oko est sati. Pretresli smo
tekue poslove, kao i obino, a potom su svi otili svojim
poslom.
Priao sam s Johanom sino oko devet.
Gde je bila?, ravnoduno je upitao.
Negde napolju, odgovorio sam, a zatim, posle kratke pauze, dodao neto tie: Nije mi palo na pamet da je
pitam gde.
Dakle, niste se uli s njom itav dan?
Klimnuo sam, posmatrajui ga. Njegovo dranje, izraz
na licu i pauze izmeu rei otkrivale su ono to zaista
misli da mu traim vreme.
ta?, upitao sam, kao da ne primeujem ili ne razumem govor njegovog tela.
Samo se pitam, rekao je, da li se ikada ranije dogodilo neto slino ovome.
Ne. Zato?
Napuio je donju usnu i podigao obrve delovalo je
kao da je svaka teka itavu tonu, kao da oekuje nagradu zbog toga to ih je podigao.
Onako. Samo, ovih dana... svata se deava.
Ne nama, kazao sam. Duga pria, ali te stvari se
nama ne deavaju.
Naravno da ne, ree Lasi, tonom kome je donekle
manjkalo ubeenja. Nije se ak potrudio ni da me pogleda u oi. Naravno da ne.
Na kojoj prii je radila?
Nije mi odgovorio istog asa, ve je umesto toga nekoliko trenutaka u aci odmeravao teinu nalivpera, a
moda je takoe odmeravao i neto u mislima.
O emu je re?, ponovo sam ga upitao, uvidevi da
nee poeti sam od sebe.
Verovatno je glupo od mene to delim ovu informaciju s vama, ali je, s druge strane, to ionako bio glup la-

nak, kazao je, nalaktivi se na sto i pogledavi me iskosa,

kao da procenjuje moju reakciju.
Shvatam, kazao sam, i ekao.
Re je o Iscelitelju.
Moda sam se trecnuo. Johana mi je priala o Iscelitelju.
Prvi njegov imejl primila je neposredno nakon to je
ubijena porodica u Tapioli. Neko ko se nazivao Isceliteljem preuzeo je odgovornost za zloin. Kazao je da je to
uinio za dobrobit obinih ljudi, da ih osveti, rekavi za
sebe da je poslednji glas istine u svetu koji srlja ka unitenju, iscelitelj bolesne planete. Zato je ubio izvrnog
direktora fabrike i njegovu porodicu. A to je bio razlog
zbog ega e nastaviti da ubija svakoga za koga utvrdi
da doprinosi ubrzavanju klimatskih promena. Johana je
obavestila policiju. Istraili su sluaj, uradili su sve to su
mogli. Do sada je ubijeno devet izvrnih direktora i politiara, zajedno s njihovim familijama.
Uzdahnuo sam. Lasi je slegnuo ramenima i delovao
zadovoljno mojom reakcijom.
Rekao sam joj da je to mlaenje prazne slame, kazao
je, a ja nisam mogao a da ne zapazim slavodobitan ton
u njegovom glasu. Rekao sam joj da nee saznati nita
vie od onoga to je saznala policija. A nai itaoci, iji se
broj iz dana u dan munjevito smanjuje, ne ele da itaju
o tome. To je naprosto depresivno. Ionako ve znaju da
je sve otilo u tri lepe.
Zagledao sam se u tminu iznad zaliva Tele. Znao sam
da tamo napolju postoje graevine, ali nisam mogao da
ih vidim.
Da li je Johana ve napisala taj lanak?, upitao sam
ga, nakon to smo dovoljno dugo sluali nae i disanje
zgrade.
Lasi se zavalio unazad u fotelju, naslonio glavu na naslon i kroz sputene kapke pogledao u mene, kao da ne
sedim s druge strane njegovog uzanog stola, ve sam
negde daleko na horizontu.
Zato pitate?, kazao je.
Johana i ja smo uvek u kontaktu, objasnio sam. Palo
mi je na pamet da, kada ponavljamo stvari, to nije uvek
zato da bismo ubedili druge ljude. Ne mislim bukvalno
neprestano. Ali, ako nita drugo, u najmanju ruku poaljemo jedno drugom SMS ili imejl na svakih nekoliko
sati. ak i kad nemamo ta da kaemo jedno drugom.
Najee svega dve-tri rei. Neto smeno, ili ponekad
nekakvu nenost. To nam je navika!
Poslednja reenica bila je namerno povienog tona.
Lasi me je bezizraajno sluao, glave zabaene unazad.
Nisam se uo s njom puna dvadeset etiri asa,
nastavio sam, i shvatio da rei upuujem sopstvenom
odrazu na prozoru. To je najdue da se nismo uli za ovih
deset godina koliko smo zajedno.

Saekao sam trenutak-dva pre nego to sam rekao jo

neto, ni najmanje ne marei za to kako zvuim.
Siguran sam da joj se neto dogodilo.
Neto joj se dogodilo?, upitao je, a zatim napravio
pauzu na nain koji mi je postajao poznat. Te stanke mogle su imati samo jednu svrhu: da me podriju, da uine
da moje rei zvue glupavo i besmisleno.
Da, rekao sam suvoparno.
Lasi nekoliko trenutaka nije progovarao. Onda se
nagnuo napred, zastao i kazao: Pretpostavimo da ste u
pravu. ta nameravate da uinite?
Nisam morao da se pretvaram da razmiljam o tome.
Smesta sam rekao: Nema svrhe da prijavim njen nestanak policiji. Sve to mogu da urade jeste da to unesu u
svoje izvetaje. Nestanak pet hiljada dvadeset prvi.
Istina, sloio se. A dvadeset etiri sata nisu preterano dug period, takoe.
Podigao sam ruku kao da fiziki odbijam njegovu izjavu, a i mentalno. Kao to rekoh, uvek smo u kontaktu. Za
nas dvoje, dvadeset etiri sata su dug period.
Lasi nije morao da kopa naroito duboko da bi pronaao svoju razdraljivost. Glas mu se podigao, a istovremeno se u njega uvukla ledena strogost. Imamo reportere koji su na terenu po nedelju dana bez prestanka.
Onda se vrate nazad sa priom. Tako se to radi.
Da li je Johana ikada bila na terenu itavu sedmicu a
da nije s vama kontaktirala?
Nastavio je da me gleda direktno u oi, zalupkavi
prstima po naslonu fotelje i napuivi usne. Priznajem,
nije.
To jednostavno ne lii na nju, kazao sam.
Promekoljio se u fotelji i brzo progovorio, kao da
eli da pouri i postara se da je u pravu: Tapani, mi ovde
pokuavamo da pravimo novine. U sutini, ne dobijamo
nikakav novac od reklama, a nae praktino pravilo, zasnovano na iskustvu, jeste da ljude vie nita ne zanima. Izuzev seksa i pornografije, razume se, i skandala u
vezi sa seksom i pornografijom. Jue smo prodali vie
novina nego ikada ranije. A to nismo uinili, uveravam
vas, zbog iscrpnih i pronicljivih reportaa o hiljadama
nestalih bojevih glava ili istranih lanaka o tome koliko
nam je ostalo pijae vode. to je, uzgred, dovoljno za
jo otprilike pola sata, koliko mogu da vidim. Ne, naa
glavna pria bavila se video-snimkom seksa odreene
pevaice sa ivotinjom. To je ono to ljudi ele. To je ono
za ta plaaju.
Udahnuo je i nastavio da govori jo napetijim i nestrpljivijim glasom nego ranije, ako je to uopte bilo
mogue. Zatim, imam reportere kao to je, na primer,
Johana, koji ele da ljudima saopte istinu. A ja ih uvek
pitam: Kakvu jebenu istinu? Ali oni nikad nemaju dobar
odgovor. Kau mi samo da ljudi treba da znaju. A ja ih

www.leo.rs | 49

pitam: Ali ta to ljudi ele da znaju? I jo vanije: ele li

da plate da to saznaju?
Kad sam bio siguran da je zavrio, rekao sam: Dakle,
priate im o netalentovanoj pevaici i njenom konju.
Ponovo me je pogledao, sa nekog dalekog mesta
gde beslovesnim idiotima poput mene nije dozvoljeno
da odu. Pokuavamo da ostanemo u ivotu, rekao je
lakonski.
Naas smo sedeli utke. Onda je ponovo otvorio usta.
Mogu li da te pitam neto?, kazao je.
Potvrdno sam klimnuo glavom.
Da li jo pie poeziju?
Oekivao sam to. Nije mogao da odoli porivu da me
podbode. Pitanje je u sebi sadralo i klicu sledeeg. Smiljeno je da ukae na to da nisam u pravu kad je re o
Johani, ba kao to nisam u pravu kad je re o svemu
ostalom. Pa ta. Odluio sam da mu pruim priliku da
nastavi dalje putem koji je odabrao. Iskreno sam mu odgovorio.
Da.
Kada si zadnji put neto objavio?
Jo jednom nisam morao da razmiljam o odgovoru.
Pre etiri godine, rekao sam.
Nije rekao nita vie, ve je samo gledao u mene zakrvavljenim, zadovoljnim oima, kao da je upravo dokazao
ispravnost neke svoje teorije. Nisam hteo vie da priam
o tome. To bi bilo traenje vremena.
Gde je Johanin radni sto?, upitao sam ga.
Zato?
elim da vidim njenu kancelariju.
U normalnim okolnostima, ne bih ti dozvolio, ree
mi Lasi, izgledajui kao da je poslednja trunka njegovog zanimanja za itavo zameateljstvo upravo isparila.
Nonalantno je pogledao mimo mene kroz stakleni zid
u kancelariju punu radnih stanica. Ali pretpostavljam da
vie nema mnogo toga to normalno radimo, a kancelarija je prazna, stoga, izvoli.
Ustao sam i zahvalio mu se, ali se ve okrenuo ka
svom monitoru i poeo da kuca po tastaturi, kao da je
itavo vreme razgovora eleo da je negde drugde.
Johanina radna stanica nalazila se na desnoj strani
prostrane, otvorene kancelarije. Moja fotografija odvela
me je do nje. Neto se lecnulo u meni kad sam ugledao
svoju staru sliku i zamislio Johanu kako gleda u nju. Da
li je u mojim oima mogla da vidi istu razliku koju sam
i ja video?
Uprkos hrpama hartije, njen radni sto je bio dobro
organizovan. Na sredini je leao sklopljeni laptop. Seo
sam i osvrnuo se. U otvorenom kancelarijskom prostoru
postojalo je desetak ili vie radnih stanica, koje su nazivali detelinama, zbog etiri stola u svakoj stanici. Johanin

50 |

radni sto je stajao pokraj prozora i imao direktan pogled

na Lasijevu kancelariju. Preciznije, na gornji deo njegove
kancelarije donju polovinu staklenih zidova prekrivali
su kartoni. Pogled s prozora nije bio naroito impresivan.
Muzej umetnosti Kijasma, sa uestalo krpljenim bakarnim krovom, na kii je izgledao kao dinovska olupina
broda crn, dronjav, nasukan.
Radna povrina stola je bila hladna na dodir, ali je pod
mojim prstima ubrzo postala vlana. Bacio sam pogled
ka kancelariji Lasija Utele, a zatim se osvrnuo oko sebe.
Mesto je bilo pusto. Tutnuo sam Johanin laptop u torbu.
Na stolu je bilo na desetine samolepljivih listia. Na
nekima su bili samo telefonski broj, ime i adresa, a neki
su bili prave beleke, ispisane Johaninim preciznim, delikatnim rukopisom.
Pregledao sam ih, jednu za drugom. Jedna od najskorijih mi je privukla panju: I zapadistok/severjug,
a zatim dva spiska gradskih etvrti Tapiola, Lautasari,
Kampi, Kulosari i Tuomarinkile, Pakila, Kumpula, Kluvi,
Punavuori sa datumima pored imena.
Mora da slovo I znai Iscelitelj. Gurnuo sam beleku
u dep.
Potom sam pregledao gomile papira. Najvei deo su
bili komadi koje je Johana ve napisala: lanci o navodnom zatvaranju ruskih nuklearnih elektrana, smanjenju
poreskih osnovica u Finskoj, kolapsu kvaliteta hrane.
Jedna hrpa u potpunosti se bavila Isceliteljem. Ukljuivala je odtampane kopije svih njegovih imejl poruka.
Johana je na tim papirima napisala vlastite beleke, toliko mnogo na pojedinim da su bezmalo u potpunosti
prekrivale originalni tekst. Strpao sam itavu gomilu u
torbu i ne proitavi ih, ustao i stajao gledajui u naputeni sto. Bio je isti kao i svaki drugi, bezlian i neprepoznatljiv od miliona ostalih. Ipak, nadao sam se da e mi
neto rei, otkriti ta se dogodilo. ekao sam asak, ali je
sto ipak bio samo obian komad nametaja.
Dvadeset etiri sata ranije, i Johana je ovde sedela.
A jo bi tu sedela da joj se neto nije dogodilo.
Nisam mogao da objasnim zbog ega sam toliko siguran u to. To je bilo jednako teko objasniti kao i vezu
izmeu nas dvoje. Znao sam da bi me pozvala, samo kad
bi mogla.
Zakoraio sam od stola, isprva nemoan da skrenem
pogled s njenih papira, njenog rukopisa, malih predmeta
na stolu. Onda sam se neega setio.
Vratio sam se do vrata kancelarije Lasija Utele. Nije
me primetio, te sam pokucao na dovratak. Plastika je zakrckala pod mojom nadlanicom. Iznenadio me je glasni,
uplji zvuk. Lasi je prestao da kuca i zastao ruku podignutih uvis kad je okrenuo glavu ka meni. inilo se kao
da se razdraenost u njegovim zakrvavljenim oima nije
umanjila.

Upitao sam ga koji fotograf je bio na terenu s Johanom, premda sam ve pretpostavljao koji je.
Gromov!, zareao je.
Znao sam da je Gromov, dabome. ak sam ga i upoznao. Visok, tamnokos i zgodan. enskaro, sudei po
Johani, opsesivan kad je re o poslu, a oito i svemu ostalom, takoe. Johana je potovala njegovu vetinu i volela
je da radi s njim. Provodili su dosta vremena zajedno na
poslovima u Finskoj i inostranstvu. Ukoliko neko ima bilo
kakve informacije o Johani, onda je to on.
Upitao sam Lasija da li je video Gromova. Smesta je
shvatio na ta mislim. Uzeo je telefon, zavalio se u naslon
fotelje i uperio pogled u plafon, ili prema klima-ureaju,
ili moda u nebesa.
Ovaj prokleti svet je u jebenom haosu, tiho je rekao.
4
Na putu kui, u mislima su mi ponovo iskrsavala Lasijeva pitanja o mom pisanju. Nisam mu rekao o emu
razmiljam. Nisam eleo. Johanin urednik nije bio osoba
kojoj se ovek poverava ili veruje vie nego to mora. Ali
ta sam mogao da mu kaem, koji razlog sam mogao
da pruim za istrajavanje u neemu to nema nikakvu
budunost? Mogao sam da mu kaem samo istinu.
Nastaviti s pisanjem znailo je nastaviti sa ivotom. A
ja nisam nastavljao da piem i ivim da bih naao itaoce.
Ljudi su se trudili da sastave kraj s krajem, a poezija nije
imala mnogo veze s tim. Moji razlozi za pisanje bili su
vrlo sebini.
Pisanje je mojim danima davalo oblik, rutinu. Rei i reenice su mom ivotu davale red, koji je nestajao svuda
oko mene. Pisanje je znailo da krhka nit izmeu jueranjice, sadanjice i sutranjice ostaje neprekinuta.
Na putu kui pokuao sam da proitam Johanine papire, ali nisam mogao ni na ta da se usredsredim, zbog
klepetanja pivskih limenki i drugog smea koje se kotrljalo po podu autobusa, koje su posejali pijani maloletnici. Klinci nisu predstavljali pravu opasnost po ostale
putnike, ali su mi svejedno ili na ivce. None vonje bile
su druga pria, pogotovo one bez obezbeenja.
Siao sam s autobusa na metro stanici Hertonijemi.
U irokom luku sam zaobiao bandu pijanih skinheda
desetak elavih glava na kojima su se presijavale kine
kapi i tetovae izbegao uporne prosjake koji su patrolirali ispred prodavnica i zaputio se svom domu. Kia je
na trenutak prestala da pada, a snani vihor nije mogao
da odlui u kom pravcu da duva. Kidisao je as ovde, as
onde, grabei sve snanim rukama, ukljuujui i snana
bezbednosna svetla na zidovima zgrada, usled ega je
izgledalo kao da se same kue njiu levo-desno u veernjoj tami. ustrim korakom proao sam pored obdanita,
koje su najpre napustila deca, a zatim sluajni prolaznici
iarali grafitima i zapalili. Crkva na drugom kraju raskrsni-

ce imala je prihvatilite za beskunike i delovalo je kao da

je dupke puna ranije svetao vestibil bio je u polumraku
od ljudi. Nekoliko minuta kasnije skrenuo sam na stazu
ka naoj stambenoj zgradi.
Krov naspramne graevine pokidan je u jesenjoj oluji i jo nije popravljen, a stanovi u potkrovlju bili su u
mraku. Ubrzo emo se suoiti sa istom situacijom kao i
ljudi u hiljadama drugih zgrada. Nisu bile konstruisane
za neprekidne i silovite vetrove i kie, koje traju po pola
godine, a kad su ljudi konano shvatili da vetar i padavine nee prestati, ve je bilo dockan. Osim toga, niko
nije imao novca ili interesa da odrava zgradu u kojoj su
havarije, nestanci struje i vode ve uinili stanove neprijatnim za ivot, a naposletku e ih nesumnjivo uiniti i
nemoguim za stanovanje.
Brava na ulazu prepoznala je moju karticu i vrata su
se otvorila. Kad nije bilo struje, upotrebljavali smo stari
klju. Takvi kljuevi trebalo bi da su izlini, da su postali
prolost, ali kao i mnotvo drugih predmeta i ideja koje
su se nekad smatrale relikvijama, uspevali su i danas u
onome u emu noviji nisu: radili su.
Pokuao sam da ukljuim svetlo na stepenitu, ali tabla osetljiva na dodir opet nije bila u funkciji. U mraku
sam se popeo na drugi sprat, drei se za ogradu, priao
naim vratima, otvorio obe sigurnosne brave i obinu
bravu, iskljuio alarm i mahinalno udahnuo vazduh.
Miris je u sebi sadrao sve: jutarnju kafu, uurbano
trcanje parfema, reski miris borovine od pranja tepiha
prethodnog leta, duge boine praznike, naslonjau koju
smo zajedno kupili, svaku no provedenu s voljenom
osobom. Sve to je bilo prisutno u tom mirisu, i sve to je
bilo povezano u mom umu, premda je stan bio provetren ve hiljadu puta. Miris je bio toliko poznat da sam
automatski otvorio usta da saoptim Johani da sam stigao kui. Ali nije bilo nikoga da me uje.
Odneo sam torbu u kuhinju, izvadio hartije i laptop i
stavio ih na sto. Zagrejao sam kaserole s povrem, koje
je Johana napravila za vikend, i seo da jedem. Negde na
spratovima iznad iveli su neki posveeni zaljubljenici u
muziku. Ritam iz njihovog stana bio je toliko tih, postojan i repetitivan da je bilo lako verovati da e se zauvek
nastaviti nita sem boje intervencije ne bi moglo da
zaustavi njegovo napredovanje.
Sve to sam video na stolu, osetio u ustima i pomislio
potvrivalo je moj strah da se Johani desilo neto loe.
U grlu sam osetio ogromnu knedlu koju nisam mogao
da progutam, a u grudima i trbuhu sam stezanje koje
me je iznenada nateralo da se potpuno koncentriem
na disanje.
Odgurnuo sam tanjir u stranu i ukljuio Johanin kompjuter. Kuhinju su ispunili brujanje maine i plaviasti sjaj
ekrana. Prvo sam ugledao sliku na radnoj povrini: Johana i ja na naem medenom mesecu, deset godina ranije.

www.leo.rs | 51

Jo gutanja pljuvake.
Nas dvoje u prvom planu, mlai na mnogo naina.
Iznad nas, bezmalo opipljivo plavetno nebo june Evrope, iza nas Stari most u Firenci, pored nas deo neravnog,
prastarog zida kue i pozlaeni znak kafea na obali reke,
neitak zbog zaslepljujueg sjaja suneve svetlosti.
Pogledao sam u Johanine nasmejane oi, koje su gledale pravo napred plavozelene na bletavoj aprilskoj
svetlosti njena malo preiroka usta, ravne bele zube,
zaetke siunih borica i kratku, kovrdavu kosu koja joj
je uokvirivala lice nalik prolenim laticama.
Otvorio sam direktorijume na radnoj povrini laptopa.
U folderu nazvanom prosto novi naao sam direktorijum I. Shvatio sam da sam ispravno pretpostavio: I je bilo
za Iscelitelja. Pregledao sam datoteke. Najvei deo bili
su Johanini tekstualni dokumenti; ostalo su bili videosnimci vesti, linkovi i lanci preuzeti iz drugih novina.
Najskoriji tekstualni dokument bio je od jue. Kliknuo
sam na ikonicu i otvorio ga.
Tekst je bio skoro gotov. Johana bi sigurno iskoristila
najvei deo u finalnom lanku. Odnosno iskoristie kad
ga napie, ispravio sam se.
Poinjao je opisom viestrukog ubistva u Tapioli. Petolana porodica ubijena je u ranim jutarnjim asovima,
a neko sa pseudonimom Iscelitelj proglasio se za poinioca. Sudei prema istrazi policije, zadnji je umro otac:
izvrni direktor velike kompanije za proizvodnju hrane i
zatitnik industrije za preradu mesa bio je prinuen da
gleda, vezanih ruku i nogu, usta zalepljenih izolir-trakom,
kako ubica hladnokrvno ubija njegovu enu i troje male
dece hicima iz pitolja u glavu. On je ubijen poslednji,
jednim metkom posred ela.
Johana je intervjuisala policijskog istraitelja, ministra
unutranjih poslova i predstavnika privatne bezbednosne kompanije. Tekst se zavravao njenom produenom
molbom, upuenom policiji i javnosti koliko i samom Iscelitelju.
Takoe sam naao mapu Helsinkija i grafikon koji je napravila o datumu i lokaciji svakog ubistva, vremenu kad je
primila imejlove i glavnom sadraju poruka. To je moralo
biti povezano sa samolepljivom belekom koju sam naao. Opet sam je pogledao: zapadistok/severjug. Mapa
je jasno pokazivala da su ubistva napredovala hronoloki,
najpre od zapada ka istoku, a zatim od severa ka jugu.
Sudei na osnovu Johaninih saetaka o sadraju poruka, imejlovi su postali mraniji kad su ubistva stigla do
junog dela grada. Neke poruke imale su iznenaujue
lini ton: Iscelitelj se Johani obraao po imenu, hvalio je
zbog njenog istinoljubivog i beskompromisnog novinarstva. tavie, inilo se kao da veruje da e ona razumeti neophodnost takve vrste ekstremne akcije.
Pretposlednja poruka stigla je dan nakon ubistava
u Punavuoriju. etvorolana porodica otac, vlasnik i

52 |

upravnik velikog lanca prodavnica automobila, njegova ena i njihova dva sina, deset i dvanaest godina
pronaeni su mrtvi u porodinom domu. Da nije bilo
imejla, njihove smrti bi najverovatnije bile klasifikovane
kao jo jedno porodino ubistvo sa samoubistvom,
kakva se deavaju svake nedelje. U prilog teoriji o samoubistvu govorilo je to to je oruje velikog kalibra,
kojim su izvrena ubistva, pronaeno u oevoj aci, kao
da ga predaje u ruke policiji kao dokaz.
Onda je stigla poruka od Iscelitelja. U imejlu je pisala
adresa Kapetanska ulica 14 zajedno s primedbom da
se sluaj iscrpnije istrai.
Policija je to valjano obavila, a postalo je jasno da je
ocu, iako je oruje bilo u njegovoj ruci, neko drugi pomogao da naniani i opali, tako da je u aci i telu oseao
trzaj svakog hica, i video i uo kako mu deca umiru od
metaka iz pitolja koji je drao.
Poslednja poruka bila je napisana na brzinu i ravo
gramatiki nepravilna i bombastinog sadraja. Takoe,
nije opravdavala zloine na bilo koji nain, kao to su to
inile ostale poruke.
Ustao sam od stola, izaao na balkon i dugo stajao
tamo. Udisao sam studeni vazduh i pokuavao da oduvam nevidljivi kamen koji mi je leao na grudima. Kamen
je postao laki, ali nije u potpunosti nestao.
Uselili smo se u na stani bezmalo odmah nakon
venanja. Stan je postao dom koji nam je prirastao srcu,
to je bilo nae mesto u svetu svetu sasvim drugaijem
deset godina ranije. Naravno da je posle bilo lako rei da
su svi znakovi upozorenja ve tada bili vidljivi suna i
duga leta koja se proteu i na jesen, kiovite zime i sve
snaniji vetrovi, vesti o stotinama miliona ljudi koji lutaju po svetu, egzotini insekti koji se pojavljuju u naim
batama i naoj koi, irei lajmsku bolest, malariju,
papatai groznicu, zapaljenje mozga.
Naa stambena zgrada stajala je na visokom brdu
u predgrau Hertonijemi, a iz dnevne sobe i s balkona
moglo se po vedrom danu videti sve do Arabijanrante,
gde je veina domova bila neprestano poplavljena. Kao
i mnotvo drugih poplavljenih delova grada, Arabijanranta je esto bila u mraku. itelji se nisu usuivali da
koriste elektrinu energiju zbog vode zaostale u teko
oteenim graevinama. Golim okom, sa udaljenosti
od dva i po kilometra, video sam desetine vatri du
obale. Delovale su sitno i delikatno, nalik tek zapaljenim
ibicama, koje se lako mogu ugasiti. Stvarnost je bila sasvim drugaija. Ljudi su kao gorivo upotrebljavali sve to
bi pronali na obali i u naputenim graevinama. Kolale
su glasine da koriste i mrtve ivotinje, pa ak i ljudske
leeve.
udno je kako sam se navikao na prizor tih vatri, i
nisam vie znao kad su se pojavile prve, niti kada su
veernje trake plamenova postale svakodnevan prizor.

U daljini, s druge strane silueta graevina na obali,

stajali su moderni tornjevi predgraa Pasila, a sjaj levo
od njih govorio mi je gde se nalazi centar grada. Iznad
njega je lealo mrano i beskrajno nono nebo, koje je
dralo itav svet u hladnom, sigurnom stisku.
Shvatio sam da traim veze izmeu onoga to sam
upravo proitao i onoga to trenutno vidim.
Johana.
Tamo negde napolju.
Kao to sam kazao Lasiju, nije bilo vajde od odlaska
u policiju. Ako nisu imali vremena ili resursa da potrae
ubicu tih porodica, kako e imati vremena da tragaju za
enom nestalom nepuna dvadeset etiri sata, jednoj od
nebrojenih hiljada nestalih osoba?
Iscelitelj.
Zapadistok/severjug.
inilo se da no nema nikakvih odgovora. Muzika je
gruvala s gornjih spratova. Vetar se kretao kroz drvee
na padini grebena i pevao izmeu golih grana najbolje
to moe, ali je samo na trenutke uspevao da nadjaa
halabuku ljudi i maina. Hladnoa betonskog poda
balkona na tabanima naterala me je da potraim toplotu.
Vratio sam se do kuhinjskog stola, jo jedanput iitao
sva Johanina dokumenta o Iscelitelju, skuvao kafu i
ponovo pokuao da je pozovem. Nisam se iznenadio kad
sam uo snimljeno obavetenje da je korisnik trenutno
nedostupan. Takoe nije predstavljalo iznenaenje to
su kroz moj zabrinuti mozak poeli da se ire panika i
oaj.
U jedno sam bio siguran: Johana je nestala na poslu,
istraujui neto u vezi s Isceliteljem.
Odgurnuo sam sve ostale misli u stranu, popio kafu i
proitao odtampane imejlove koje je Iscelitelj poslao Johani, po redosledu kojim su primljeni. Dok sam ih itao,
razvrstavao sam ih u dve gomilice. U prvu sam stavio
poruke u kojima je ubica branio nunost zloina, katkad
nairoko i nadugako, i u kojima su pominjani Johanini
raniji lanci, ponekad s nagovetajima da je njen rad donekle slian njegovom da razotkriva lai i da oslobaa.
Druga gomila sadrala je poruke koje su direktno izlagale gde se mogu pronai rtve ubistava, i sastojale se od
svega nekoliko na brzinu i emerno napisanih reenica.
Jo jednom sam prelistao dve gomilice i doao do istog zakljuka kao i prvi put. Poruke su pisala dva razliita
pisca. Barem u teoriji. Barem sam ja tako mislio.
Ponovo sam otvorio mapu koju je sainila Johana.
Nalikovala je depnom vodiu u pakao. Pregledao sam
crvene takice koje su oznaavale lokacije ubistava,
proeljao datume i Johanine brojke. Ubistava su vrena
u razmaku od po dva-tri dana. Johana je dodala po jedan
znak pitanja svakoj od etiri take kompasa i izraunala
mogua mesta buduih ubistava.

Dok sam zurio u mapu, panju mi je privukla ikonica njenog programa za primanje i slanje elektronske
pote. Oklevao sam. itanje tue elektronske pote
nesumnjivo je pogreno. No, moda ova situacija predstavlja izuzetak. Sem toga, nas dvoje nemamo tajni, zar
ne? Odluio sam da otvorim njenu elektronsku potu
ukoliko to situacija bude ba zahtevala. Ne ranije. U
meuvremenu, baviu se iskljuivo onim to je bilo direktno povezano sa lankom na kojem je trenutno radila.
Setio sam se snimljenog telefonskog razgovora,
ukljuio laptop i prikljuio mobilni telefon u kompjuter.
Kopirao sam moj poslednji razgovor s Johanom na
hard-disk svog kompjutera, naao odgovarajui program, preuzeo ga sa interneta, instalirao i otvorio zvuni
zapis. Program za obradu audio-zapisa bio je lak za
upotrebu. Razdvojio sam zvukove, uklonio moj i Johanin
glas, a zatim nauljio ui. uo sam larmu automobila, tutnjavu i isti amor koji sam uo i ranije. Presluavao sam
snimak iznova i iznova, a zatim izdvojio tutnjavu i zvuke
vozila, sve dok nisam mogao da razaberem ton amora.
Sa rastuom nadom, mislio sam da mogu da ujem ponavljanje neega, ne vetra ili utanje rukava jakne, ve
neto s jaim, postojanim ritmom: talase. Jo jednom
sam pustio snimak i zamurio, u isto vreme trudei se
da sluam i da se seam.
Da li je to stvarno bio um talasa ili sam naprosto uo
ono to elim da ujem?
Pustio sam da se snimak vrti i pogledao u Johaninu
mapu i proraune. Moda taj um uistinu potie s mora ili
morske obale. Pod pretpostavkom da su se ubistva odigrala tokom dvodnevnog ili trodnevnog ciklusa, onda
bi se take razdvojene datumima i upitnicima, koje su
pratile Isceliteljeve zloine od severa ka jugu ma koliko
grubo sastajale negde u okolini Jetkesarija, na jugozapadnoj obali grada.
tavie, pod pretpostavkom da je Johana dola do
istog zakljuka kao i ja, to bi bila oblast iz koje me je
pozvala telefonom kad smo poslednji put razgovarali.
5
Taksista, mladi Severnoafrikanac, nije govorio finski
i nije eleo da ukljui taksimetar. To mi je odgovaralo.
Dogovorili smo se za cenu, pola na engleskom, a pola
koristei prste, a na taksimetru u tamnom automobilu
sijale su etiri nule dok je ubrzavao dalje od mog stana
niz Hihtomentije, prolazio mimo stanice podzemne eleznice i naputenog trnog centra i preko mosta ka etvrti
Itevejle. Izbegavao je rupe i pukotine na asfaltu jednako
veto kao i vozae koji su opasno preticali ili skretali iz
svojih kolovoznih traka.
Domovi na obali u etvrti Kulosari bili su, uz nekoliko
izuzetaka, meu prvim koje su vlasnici napustili, a sada su
bili ispunjeni doljacima.

www.leo.rs | 53

Dasinda Vajlder

Kao da
smo jedno
Nel Horton je u ljubavi sa svojim najboljim prijateljem iz detinjstva, Kajlom Kalovejom, a njihova
nepobediva mladalaka ljubav puna je snova i nadanja. Onda je, jedne avgustovske noi, oluja ukrala
Kajla, a Nel se promenila zauvek. Na sahrani, Nel upoznaje Kajlovog starijeg brata Koltona. Oboje vode
borbu da prevaziu bol, ostave prolost iza sebe i nastave sa ivotom.
Nekoliko godina kasnije, ponovo se sreu u Njujorku i Kolton shvata da Nel nikada nije stvarno
prebolela Kajlovu smrt. Na licu i dalje nosi neizbrisiv trag tuge, a na srcu teak teret krivice i kajanja.
Kolton e je podsetiti da ponovo die, da postoji razlog da ivi, a njihove isprepletane due i sjedinjena
tela zahvatie vrtlog strasti i opojnog zadovoljstva.

Deo prvi - Prolost Nel

Septembar
Nisam oduvek bila zaljubljena u Koltona Kaloveja; pre
njega volela sam njegovog mlaeg brata Kajla.
Kajl je bio moja prva prava ljubav, moje prvo sve.
Odrasla sam pored Kalovejevih. Kajl i ja bili smo istih
godina, rodili smo se u istoj bolnici, u dva dana razmaka,
a majke su nam leale u sobama koje su bile dvoja vrata
udaljene. Kajl je bio stariji, to je mene silno nerviralo.
Svega dva dana, ali bilo je to dovoljno da se on zbog
toga uobrazi i da me nemilosrdno zadirkuje. Kao bebe
igrali smo se u istoj ogradici u kui njegove majke. Zajedno smo se igrali kockama i lutkama (Kajl se igrao lutkama
kao i ja, dok nismo napunili tri godine, zbog ega sam ga
nemilosrdno zadirkivala). Zajedno smo nauili da vozimo
bicikl; moj tata nas je oboje nauio, jer je gospodin Kalovej bio kongresmen i esto odsutan. Uili smo zajedno,
zajedno radili domai. Najpre smo bili najbolji prijatelji.
Mislim da su ljudi uvek pretpostavljali da emo na kraju
postati par.
Naravno da naa veza nije bila ugovorena, samo se...
pretpostavljalo da e do nje doi. Njegov otac bio je ambiciozni kongresmen, a moj izvrni direktor, veoma uspean poslovan ovek. Njihova lepa i savrena deca par? Pa
naravno! Znam da to zvui oholo, ili kako ve, ali je istina.

54 |

Nisam savrena, naravno. Imam nekih mana. Pomalo su

mi kukovi iroki, a grudi suvie velike u odnosu na visinu
i grau, ali nema veze. Znam kako izgledam, ali kunem
se da nisam sujetna.
Nismo bili svesni ovih pretpostavki sve do druge godine srednje kole. Do tada smo bili prijatelji najbolji
prijatelji, ali samo prijatelji. Nikada nisam bila od onih devojaka koje lude za momcima. Moj konzervativni otac to
nikada ne bi dozvolio, a i nije mi dozvoljavao da izlazim s
momcima dok ne napunim esnaest godina. Onda me je,
nedelju dana nakon mog esnaestog roendana, Dejson Dorsi pozvao da izaemo. Dejson je bio odmah iza
Kajla po polaganju prava na apsolutno savrenstvo. Bio
je plavokos, za razliku od Kajla koji je imao vranu kosu, a
i krupniji i masivniji, dok je Kajl bio vitkiji, okretniji i nekako vuje graciozan. Dejson nije bio ba tako pametan
i armantan kao Kajl, ali iskrena da budem, moda sam
bila pomalo pristrasna.
Nisam ni asak oklevala kada me je Dejson pozvao
na veeru posle kole. Pomislila sam: jedva ekam, zar
ne? Svaka devojka u mojoj koli matala je o tome da je
Dejson ili Kajl pozovu na sastanak, a ja sam bila Kajlov
NPZ i trebalo je da izaem s Dejsonom. Pozvao me je
kod mog ormaria, a ormarii su uvek prometno mesto,
pa je poziv bio prilino javan. Svi su ga uli i, samo da
vam kaem, bili su veoma ljubomorni.

Sastala sam se s Kajlom kod njegovog nabudenog

kamara, kao i uvek nakon estog asa, i odvezli smo se uz
kripu guma. Kajl je vozio kao da ga murija juri, ali bio je
veoma vet voza pa se nikada nisam plaila. Njegov tata
se postarao da ga vonji podui FBI agent, tako da je Kajl
bio u stanju da umakne veini policajaca nae lokalne
policijske stanice.
Pogodi ta se desilo?, upitala sam uzbueno, dok je
Kajl u irokom luku i pri velikoj brzini skretao na makadam koji je vodio do naeg susedstva. Pogledao me je
podignute obrve pa sam ga zgrabila za ruku, stegla mu
miicu i zaciala: Dejson Dorsi me je pozvao da izaemo! Vodi me veeras na veeru!
Kajl je umalo sleteo s puta. Legao je na konicu, zbog
ega se automobil zaneo i proklizao u stranu na pranjavom putu. Okrenuo se u konom sportskom seditu,
jedne ruke poloene na naslon mog sedita, i sevnuo
oima. ta si rekla? Zvuao je ljutito, to me je zbunilo.
Jer bih se mogao zakleti da si mi upravo rekla da te je
Dejson pozvao da izaete.
Osetila sam kako mi ponestaje daha pod snagom
njegovog pogleda i glasa. Pa... jeste?! Moj odgovor je
zvuao kao uplaeno i zbunjeno pitanje. On e... doi
po mene u sedam. Idemo kod Brana. Zato se ovako ponaa?

Zato se..., Kajl je zatvorio usta, zastavi usred reenice, a onda je preao rukama preko lica. Nel, ne moe
izai s Dejsonom.
Zato? Prevaziavi zaprepaenje zbog Kajlovog
iznenadnog besa, bila sam povreena, zbunjena i poela sam i sama da se ljutim. Fin je i sladak. I najbolji ti
je prijatelj. Zato ne bih mogla da izaem s njim? Uzbuena sam, Kajle. Ili sam bila. Niko me nikada nije pozvao
da izaemo, a konano smem da izlazim poto sam napunila esnaest godina. A ti si pobesneo. Ne razumem.
Trebalo bi da si srean zbog mene.
Kajl se namrtio i videla sam kako mu itav spektar
oseanja prelee lepim licem. Otvorio je usta, a potom
ih zatvorio. Naposletku je procedio psovku, otvorio vrata, izleteo iz kola zalupivi vrata za sobom i odmarirao
preko kukuruzita gospodina Inisa.
Oklevala sam, sad potpuno zbunjena. Uinilo mi se,
pre nego to je odjurio, da je ljubomoran. Da li je mogue da je ljubomoran? Zato me onda on nije pozvao
da izaem s njim? Razvezala sam konjski rep i ponovo
vezala kosu, a tokii u glavi okretali su mi se toliko brzo
da sam jedva disala.
Kajl? Sve sam radila s Kajlom. Sve! Zajedno smo ili na
ruak svakog dana. Ili smo u etnje, na izlete i dugake
vonje biciklom nakon kojih smo svraali na sladoled u

www.leo.rs | 55

Dejri kvin. Jednom meseno beali smo s politikih veerinki njegovog oca da bismo na molu iza moje kue pili
ukradeno vino. Jednom smo se malice napili i otili da
se kupamo goliavi.
Seam se da sam gledala kako se Kajl okree dok je
skidao bokserice i seam se da sam osetila golicanje u
stomaku kada sam videla njegovu nagu pozadinu. U to
vreme sam taj oseaj pripisala pripitosti. Naravno, i ja
sam se skinula, a Kajlov pogled je gutao moje telo pa je
golicanje postalo jo snanije. U tom trenutku doviknula
sam mu da prestane da bulji u mene, i on se okrenuo.
Stajao je u vodi do struka, ali sada se pitam da nije moda skrivao reakciju zbog pogleda u moje nago telo. Veoma se trudio da ostane na bezbednoj udaljenosti dok
smo plivali, a inae smo se esto dodirivali, grlili, zadirkivali i zapoinjali okraje golicanjem, u kojima je Kajl
uvek pobeivao.
Iznenada sam sve poela da posmatram drugim
oima.
Kajl? Bio mi je najbolji prijatelj. Naravno, imala sam
ja i drugarice. Sa Dil i Bekom sam svake nedelje ila na
manikir i pedikir, a zatim na milkejk u Big boj. Ali kada
sam bila uznemirena ili ljuta, kada bih se posvaala s
mamom ili tatom, ili kada bih dobila lou ocenu, ili kada
bi se bilo ta desilo, obraala sam se Kajlu. Sedeli bismo
na mom molu, ili na njegovom, i on bi me smirio. Grlio bi
me dok se ne bih osetila bolje. Hiljadu puta sam zaspala
s njim na molu, ili na kauu pored njega dok smo gledali
film. Na njegovom kauu, ili njemu u krilu. Na njegovim
grudima, ili u njegovom zagrljaju.
To nije ljubav kakva postoji meu NPZ-ovima, zar ne?
Nikada se nismo poljubili, nikada se nismo drali za ruke
kao momak i devojka. A ako bi neko neto i pitao, to se
esto deavalo, uvek smo bili u fazonu: Ne, nismo u emi,
mi smo najbolji drugari.
Ali da li smo bili samo to?
Boe, kakva zbrka!
Izala sam iz kola i krenula za Kajlom. Ve mi je izmakao iz vida, ali sam znala kuda se uputio. Postoji jedno
mesto na grebenu, s druge strane polja gospodina Inisa,
na koje smo esto ili. Odatle se vidi grad, srebrna nit
potoka i tamni pojas ume.
Kajl se popeo do polovine ogromnog bora na vrhu
grebena koji je prepolovila munja. Na visini od nekih
est metara nalazila se dugaka debela grana na koju
se bilo lako popeti. esto smo na njoj sedeli zajedno,
on leima oslonjen na deblo, a ja leima oslonjena na
njegove grudi. Stajala sam na grani pod njim i ekala.
Prebacio je nogu preko grane, pruio se, podigao me
kao da sam lutka i posadio me pred sebe. Ovaj poloaj
iznenada je poprimio novo znaenje. Oseala sam kako
mu srce u grudima udara. Teko je disao i oseao se na
znoj. Mora da je trao uz greben.

56 |

Naslonila sam glavu na njegovo rame i pogledala

njegov prelep profil, kao isklesan i okupan zlatnom
svetlou kasnog popodnevnog sunca. Obrve su mu bile
povijene, vilica stegnuta. Jo je bio besan.
Kajle... da porazgovaramo. Nisam...
ta nisi? Shvatila? Jesi! Pogledao me je, potom
sklopio oi i okrenuo se, kao da ga boli da me gleda.
Mi smo najbolji prijatelji, Kajle. Ako misli da ima
neto vie, reci mi.
Za mene? Kajl udari glavom o deblo. Ne znam, Nel.
Ja sam... da, mislim da se podrazumeva da smo najbolji
prijatelji, rekao bih. Mislim, odrasli smo zajedno, zar ne?
Provodimo vreme zajedno i govorimo svima da smo
samo prijatelji, ali...
ta ali?, osetila sam kako mi srce u grudima udara.
Ovo bi moglo sve da promeni. Uzeo je u ruke pramen
moje rie kose i poeo njime da se poigrava. A ta ako
izmeu nas ima jo neega, ako smo vie od prijatelja?
Vie od prijatelja? Misli par?
Zato da ne?
Osetila sam nalet besa. Zato da ne? Da li se ti to
zajebava sa mnom? To je odgovor na moje pitanje?
Otklizala sam se malo dalje, prebacila noge preko grane
i doekala se na granu nie.
Za nekoliko sekundi sila sam s drveta i potrala kroz
kukuruzite. ula sam Kajla kako mi vie da saekam, ali
nisam. Do kue sam u tom trenutku imala svega kilometar i po, pa sam nastavila da trim. Ula sam na ulazna
vrata tako snano da se kua zatresla, i toliko uplaila
majku da je ispustila au. ula sam kako staklo udara o
pod i razbija se, i kako majka psuje, a zatim sam tresnula
vratima svoje sobe i bacila se na krevet jecajui. Dugo
sam se suzdravala, ali u svetilitu svoje sobe konano
sam mogla da dam oduka oseanjima.
Nel? ta nije u redu, mila?, zauo se majin glas,
zabrinut i nean, s druge strane vrata.
Ne elim... ne elim da razgovaram o tome.
Nel, otvori vrata i reci mi o emu je re.
Neu!
ula sam Kajlov dubok muki glas pored majinog.
Rekla je: Nel? Kajl je doao.
Ne elim da ga vidim! Oteraj ga!
ula sam mamu kako razgovara s Kajlom, kako mu
govori da e ona razgovarati sa mnom, da e sve biti u
redu. Ali nee. Ni sama nisam ba najbolje znala zato
sam tako strano plakala. Bila sam zbunjena na stotinu
razliitih naina.
Bila sam uzbuena zbog izlaska s Dejsonom. Ili sam,
u najmanju ruku, to bila pre nego to se sve ovo desilo.
Pokuala sam da zamislim Dejsonovu ruku u mojoj,
njegovu ruku oko mog struka. Pokuala sam da zamis-

lim sebe kako ljubim Dejsona. Zadrhtala sam i pokuala

da potisnem ovu sliku, jer mi je pripala muka. Zato sam
bila toliko srena? Samo zato to me je sladak momak
pozvao da izaemo? Moda. Bilo je poprilino poznato da Nel Hotorn niko ne moe da prie. I ranije su me
pozivali da izaemo, prole godine, kada sam imala petnaest, negde u vreme okupljanja bivih aka. Pozvao me
je Aron Svornicki. Onako, simpatian ali dosadan. Tata je
poludeo i rekao mi da ne smem da izaem s njim. Nisam
mogla da odem na proslavu okupljanja bivih aka, ali to
je bilo to. Nekako se jednostavno proulo. Nije se o tome
govorilo, ali svi su razumeli: niko ne sme da joj prie.
Niko me nakon toga nije pozvao da izaemo. Tata je bio
prilino uticajan u naem gradu. Samo je Kajlov tata bio
na viem poloaju, i to samo zato to je bio kongresmen.
Tata je posedovao nekoliko zgrada u kojima su se nalazili trni centri u glavnoj ulici i jo nekoliko u susednim
okruzima. Bio je u gradskoj upravi i imao veliki uticaj
na gradonaelnika i dravnog guvernera. Preko gospodina Kaloveja imao je pristup i nacionalnim politikim
linostima. A to je znailo da niko nije eleo da se zameri
Dimu Hotornu. Sve je to bilo neobino, ali mi je sada
postalo jasno. Moda je tata rekao neto momku koji me
je pozvao da izaem s njim.
Misli mi se vratie na Kajla. Na njegovu neobinu, krajnje ekstremnu reakciju na to to me je Dejson pozvao
da izaemo. Na nain na koji me je gledao na drvetu.
Na moju reakciju na njegovo: Zato da ne?
Zato da ne? To je najbolje ega je mogao da se
doseti? Ponovo sam se naljutila na njega i nisam mogla
da se obuzdam, premda sam znala da je moj bes iracionalan. Nisam elela da izae sa mnom tek tako. elela
sam da to neto znai.
Pokuala sam da zamislim kako provodim vreme s
Kajlom u svojstvu osobe koja mu je vie od prijatelja,
ma ta to znailo. Lako mi je bilo da zamislim kako nam
se prsti prepliu. Veere pod svetlom svea. Moje lice na
njegovim grudima, njegove usne kako se sputaju na
moje, dok sunce zalazi iza nas...
Rekla sam sebi da prestanem da se ponaam tako
melodramatino. Meutim... nisam mogla da se oslobodim te slike. Gotovo da sam mogla da osetim Kajlove
ruke na mojim leima, kako mi prstima obuhvata struk
i prilazi opasno blizu zadnjici. Mogla sam da osetim potajnu elju da spusti ruke samo malo nie. Gotovo da
sam mogla da osetim njegove usne, tople, meke i vlane,
kako prelaze preko mojih...
Rumenela sam i vrpoljila se na krevetu, okrenula se
na lea i obrisala suze s lica.
ta nije u redu sa mnom? Iznenada sam poela da
matam o Kajlu?
Bilo mi je potrebno da izaem na vazduh. Da trim.
Skinula sam odeu koju sam nosila u kolu i obukla orts,

sportski brusthalter, majicu na bretele, arape i najke i

zgrabila ajpod. Tranjem sam obino uspevala da razbistrim misli, i upravo mi je ono u tom trenutku bilo
potrebno.
Stavila sam slualice u ui, spustila se niza stepenice
i istrala na ulazna vrata, pretvarajui se da ne ujem
mamu kako me zove. Pustila sam listu za tranje, sve
one budalaste, isprazne, vedre i brze pop pesme koje
sam mogla da potisnem negde u pozadinu uma i trim.
urno sam se istegla i krenula da istrim uobiajeni krug
od osam kilometara.
Prola sam pored Kajlovog prilaznog puta i proklela
sebe to nisam razmiljala. ekao me je bez majice, sa
slualicama u uima i u ortsu za teretanu. Videla sam ga
ovakvog hiljadu puta: izvajani trbunjaci talasali su mu
se na suncu, tamna brazda malja sputala se niz stomak i
nestajala ispod ortsa. Ovog puta sam morala snano da
progutam pljuvaku kada sam to videla. Mislim, bila sam
svesna da je Kajl zgodan. Oduvek sam to znala i uvek sam
to cenila. Bila sam normalna esnaestogodinjakinja koju
tresu hormoni i imala sam zdrav stav prema privlanom
mukom telu. Samo nisam o Kajlu razmiljala na taj
nain. Kao o predmetu poude.
Ali nisam usporila i on uhvati korak sa mnom. ak
nam se i ritam disanja odmah uskladio.
Nismo progovarali, nismo se ak ni pogledali. Samo
smo trali. Kilometar i po, potom i tri, a onda smo oboje
poeli da posustajemo. Ubrzala sam korak, a on me je
pratio; zatim je jo vie ubrzao pa smo krenuli i drugi
krug. Projurili smo pored starog panja koji je obeleavao
polovinu puta, etvrti kilometar; ve smo teko disali i
znojili se. Tri, tri, tri, dii i koncentrii se, pomeraj
ruke. Ne gledaj Kajla. Ne gledaj kako se znoj presijava
na njegovim golim grudima, ne gledaj kako se graka
znoja sputa preko njegove bradavice i klizi niz izboinu
grudnog miia, ne zamiljaj sebe kako jezikom hvata tu
kap kada stigne do nabranog polja njegovih trbunjaka.
Sranje! Odakle se ta slika stvorila? Da ga liem? Saberi se, Nel! Jebote, saberi se! Samoprekor nije pomogao.
Slika mi je sada bila urezana u mozak. Kajl lei na leima
na travnatoj poljani. Znoj mu se sliva niz bronzanu
kou, kosa mu je neuredna i vlana. Sputam se licem
do njegovih grudi, prislanjam usne na njegovu grudnu
kost, potom liem sjajnu perlu slane tenosti.
O boe, o boe... O boe! Ovo je loe. Nisu ovo bile dobre misli. Nisu bile bezazlene misli. Nisu bile misli kakve
dolikuju NPZ-ovima. Bila sam devica. Nikada nikoga
nisam polizala. Nikada nikoga nisam ak ni poljubila. Dobro, sa Dil i Rebekom gledala sam nekoliko vrelih filmova koji mlai od sedamnaest godina smeju da gledaju uz
dozvolu roditelja. Potajno smo zajedno gledale i Pravu
krv, svaku epizodu. Tako smo znale ta bi trebalo da se
desi, i ja sam matala i devojaki sanjarila, ali... S Kajlom?

www.leo.rs | 57

Upravo sam razmiljala o Suki i Eriku. Naravno. Samo

to je Kajl vie liio na Bila...
Trgla sam se iz razmiljanja, Kajl je bio nekoliko koraka
iza mene, a ja sam trala punom brzinom, divlje maui
rukama. Trala sam sve bre, pokuavajui da rasteram
vrele slike iz misli i iznenadnu budalastu poudu prema
najboljem drugu. Noge su poele da mi drhte, dah mi je bio
isprekidan i plua su me bolela, pred oima mi se mutilo,
oaj mi je jurio telom umesto krvi, zbunjenost mi je punila
plua umesto kiseonika bila je to takva vrsta tranja.
Kajl mi je skliznuo u periferno vidno polje, drao je
korak sa mnom, muio se, a onda se ispoljila njegova
fizika spremnost, pa se odvojio od mene, potravi bre
nego to bih ja ikada mogla. Brzinom zvezde amerikog
fudbala u naponu snage u esnaestoj godini. Brzinom
nekoga koga ve prate skauti sa univerziteta Miigena,
Alabame i Severne Karoline.
Zateturala sam se, usporila, stala, a potom se rukama
oslonila na kolena borei se za vazduh. Kajl je na udaljenosti od tri metra uinio isto. Nalazili smo se na vrhu brda:
sleva se nalazila uma, kue nekoliko kilometara iza nas,
a breg s naim drvetom nazirao se s desne strane. Poljsko cvee njihalo se na povetarcu, prijatnom i hladnom
na vrelini rane septembarske veeri. Naterala sam sebe
da hodam, zaboravila sam se, skinula majicu i obrisala
njome lice.
Stala sam i zabacila glavu, pokuavajui da usporim
dah, a majicu sam prebacila preko oiju, da upije vreli
znoj sa ela.

Kajl je duboko udahnuo i nervozno me pogledao, a potom je sklopio oi. Nel, sluaj. Kada sam rekao zato da ne,
to je bilo... bilo je glupo. Nisam to mislio. ao mi je. Znam
kako je to zvualo. Bio sam veoma uznemiren i zbunjen...
Zbunjen?
Da, zbunjen!, rekao je Kajl gotovo viui. Zbunjujue
je sve ovo to se danas desilo meu nama. Kada si mi rekla
da te je Dejson pozvao da izaete, jednostavno sam... kao
da mi je neto u glavi... puklo. Zamislio sam te s njim, kako
ga moda i ljubi, pa sam... ne. Jednostavno ne!
Preao je rukama preko lica, a potom legao u travu
zurei u plavo nebo proarano pramicima beline i narandasto po ivicama od sunca na zalasku.
Znam kako e ovo zvuati, ali... kada sam zamislio
kako te Dejson grli, kako njegove usne dodiruju tvoje...
nisam to mogao da podnesem. Pomislio sam: Ne dolazi
u obzir! Nel je moja! Tada sam otrao. Nisam mogao da
shvatim zato sam iznenada postao toliko posesivan. I
dalje... ne znam odakle sve ovo.
Ne znam ni ja. Mislim, iznenadila me je tvoja reakcija,
ali tada sam otila kui i razmislila o izlasku sa Dejsonom
i... jednostavno mi nije leglo. Nisam to mogla zamisliti.
Pa, da li i dalje namerava da izae s njim?
Zastala sam. Ne znam. Rekla bih da ne nameravam.
Kajl me je pogledao, potom izvadio ajfon sa kog su
visile slualice. Zna li on to?
Udahnula sam. Nisam ga pozvala da otkaem sastanak. Sranje, ne, ne zna.

Trebalo bi da se istegne, promrmljao je Kajl svega

nekoliko centimetara od mene.

Kajlove usne izvie se u osmeh. Onda bi bolje bilo da

ga pozove, ta kae na to? Mislim da e se pitati gde si.

Trgla sam se na zvuk njegovog glasa, zbog njegove

iznenadne blizine. Srce je opet poelo snano da udara,
ovog puta vie od nervoze, a ne zbog iscrpljenosti. A to
je bilo glupo. Bio je to Kajl. Znao je sve o meni. Video me
je i bez odee.

Pogledala sam svoj ajpod: 18.45. Smem li da upotrebim tvoj telefon?

Eh, veoma pogrena misao u tom trenutku. Skinula

sam majicu s oiju i videla ga kako me odmerava napetim pogledom, ali mu je lice bilo bezizraajno. Duboko
je i teko disao, i znala sam da bih mogla, ako ne budem
oprezna, da ubedim sebe da to nije oteano disanje
zbog tranja.

Zauo se Dejsonov veseli glas. Hej, Kajle, gde si! ta

ima novo?

Oblizala sam usne, a on je oima pratio putanju mog

jezika. Loe. Ovo je loe.
Kajle..., zaustila sam, a onda shvatila da ne znam ta
da kaem.
Nel, zvuao je smireno, samopouzdano. Hladno. Ali
oi... one su ga odavale.
Okrenuo se, savio se skupljenih nogu i poeo da se
istee. Trenutak je proao, pa sam se i ja posvetila istezanju. Kada smo oboje zavrili, seli smo na travu i znala sam
da vie ne moemo izbei razgovor. Da bih prikrila nervozu, oslobodila sam kosu iz konjskog repa i rastresla je.

58 |

Prelistao je imenik, izvadio slualice i pruio mi telefon. Pritisla sam dugme pozovi i prislonila ajfon na uvo.
Gumena futrola je jo bila topla od Kajlove ruke.

Udahnula sam, oklevajui. Zapravo, Dejsone, Nel

ovde. Zovem s Kajlovog telefona... zaboravila sam moj.
Zaboravila si ga? Gde si? Upravo sada stajem pred
tvojom kuom. Njegov prijateljski i uzbueni glas poprimio je zbunjenu notu.
Sluaj, ao mi je, ali ne mogu da izaem s tobom.
Dugaka tiina. O, razumem. Spustio je glas i gotovo da sam mogla videti kako se pokunjio. Da li je sve u
redu? Mislim...
Samo sam... moda sam suvie brzo pristala, Dejsone. ao mi je. Nisam razmiljala... mislim da ne bi uspelo.
Dakle, ne pomera vianje za neki drugi put, zar ne?,
rei su ukazivale na pitanje, ali u glasu mu se ulo da je
ovo zapravo izjavna reenica bio je ravan i napet.

Ne. ao mi je.
U redu je. Valjda. Nasmejao se, bio je to usiljeni lave. Sranje, ne! Nije! Ovo je pomalo udno, Nel. Ba sam
se radovao.
Mnogo mi je ao, Dejsone. Samo sam shvatila, nakon to sam dobro o svemu razmislila... hou rei, polaskana sam, i bila sam veoma uzbuena to si me pozvao
da izaemo, ali...
Ovo je zbog Kajla, zar ne? S njim si, zove s njegovog
telefona, tako da je ovo, naravno, zbog njega.
Dejsone, nije... hou da kaem, da, s njim sam sada,
ali...
U redu je. Razumem. Mislim da smo svi znali da e se
to desiti, tako da ne bi trebalo da sam iznenaen. Samo
bih voleo da si mi ranije rekla.
ao mi je, Dejsone. Ne znam ta drugo da ti kaem.
Nita. Sve je u redu. Samo... ma kako bilo. Vidimo se
na hemiji u ponedeljak.
Spremao se da prekine vezu kada mi se javi blesak
inspiracije. Dejsone, ekaj!
ta je bilo, glas mu je bio mrtav i ravan.
Verovatno ne bi trebalo da ti ovo kaem, ali... Beka je
zaljubljena u tebe od sedmog razreda. Garantujem ti da
e eleti da izae s tobom.
Beka?, ula sam kako razmilja o ovome. Zar to ne
bi bilo udno? Mislim, ta da joj kaem? Mislie da sam
je odabrao samo zato to si me ti odbila, ili tako neto.
Hou da kaem, valjda je to i istina, ali nije ba tako,
zna?
Razmislila sam o ovome. Samo joj reci istinu. Ispalila
sam te u poslednjem trenutku. Ve ima rezervaciju, a
ja sam rekla da bi ona moda elela da izae s tobom
umesto mene.
I to e upaliti? Zaista? Glas mu je ivnuo, opet
uzbuen. Ona je prilino zgodna.
Uspee. Samo je ti nazovi. Izdiktirala sam mu njen
broj telefona i on ga je ponovio.
Hvala... mislim. Ali, Nel? Sledei put kada bude
nekome reila da slomi srce, bar daj neki nagovetaj
sirotanu, hoe li?
Nemoj da si budalast, Dejsone. Nisam ti slomila
srce. Nismo ni izali. Ali zaista mi je ao to sam te ovako
ispalila.
Ne brini. A i moda e ovo izmeu mene i Beke upaliti. Ona je gotovo jednako zgodna kao i ti. ekaj, sranje,
to nije zvualo dobro. Nemoj rei Beki da sam to rekao.
Jednako ste zgodne, samo sam...
Nisam se suzdrala a da se ne nasmejem. Dejsone,
zaepi! I pozovi Beku!
Pritisla sam dugme za prekid razgovora i vratila Kajlu njegov telefon. To je bilo prilino veto, Nel. Moram

priznati. Pogledao me je zbunjeno. Da li je Beka zaista

zaljubljena u njega?
Ponovo sam se nasmejala. Ma jeste. Luda je za
Dejsonom Dorsijem od... pa, rekla sam mu od sedmog
razreda, ali mislim da je i due od toga. Mnogo due. Na
primer od... etvrtog razreda. Ma oduvek. To je jo jedan
razlog zato nije trebalo da pristanem da izaem s njim,
ali bila sam... bila sam uzbuena, Kajle. Velika je stvar
kada te zgodan momak pozove da izaete, a ti i Dejson
ste najzgodniji momci u itavoj koli.
Kajl mi se nasmeio, nestano i vragolasto. Misli da
sam zgodan?
O, boe. O, boe. Ovo je nevolja. Nisam ga smela
pogledati u oi. Trava mi je iznenada postala vrlo vrlo
zanimljiva.
Zna ti da si zgodan, Kajle Kaloveju, zato prestani da
na silu izvlai komplimente. Pokuala sam da sve okrenem na alu, ali porumenela sam od ela do dekoltea.
Nije upalilo. Promenila si sve nijanse crvene, Nel.
Glas mu je bio suvie blizu, a dah vreo na mom vratu.
ta se deava? ta on to radi?
Podigla sam pogled. Kajlove oi nalazile su se na
svega nekoliko centimetara od mojih. Leao je na boku
i pruio ruku prema mojoj. Iznenada sam ostala bez
daha. Sklanjao mi je kosu iza uva, a ja nisam mogla da
se koncentriem ni na ta osim na njegovo izvajano telo,
vatrene oi, ruku u mojoj kosi, usne tako blizu mojima i
vrh jezika kojim mi je prelazio preko donje usne. Kajl je
iznenada postao neko drugi, neko drugaiji. Nije vie bio
onaj deak s kojim sam odrasla, ve mladi s crtama lica i
oima, i snanom vilicom, i prodornim, odraslim, gotovo
glasnim pogledom.
Nisam poznavala ovog Kajla, ali mi se dopadao. elela
sam da ga upoznam.
Telo mi je protresla struja, naterala me da sklopim oi
i prodahem kada je Kajl prislonio usne na moje. Vlana
vrelina i nena sila projurile su kroz mene, a iznenaenje
je ustupilo mesto uenju, ushienju.
Kajl me je ljubio. O boe, o boe... o boe! Mnogo mi
se dopalo. Moj prvi poljubac.
Ostala sam bez daha, nemona da se pokrenem usled
neverovatnog oseanja usana na usnama. Nepoznatog
ali savrenog, ispitivakog i stidljivog. Povukao se i ostavio me jo vie bez daha i tunu zbog toga to je poljubac prekinut.
Nel? Ja... ti... inilo se da nije siguran ni u sebe ni u
poljubac.
Nasmeila sam mu se; lica su nam i dalje bila blizu
pa sam osetila kako se moje usne izvijaju u osmeh na
njegovim. Ruku sam iz krila pomerila na njegovu nadlakticu, a potom i na lice, prste sam rairila oko uva, a dlan
naslonila na obraz. Odahnuo je od olakanja, a polju-

www.leo.rs | 59

bac je ovog puta bio uzajaman. Spustila sam usne na

njegove, opet bez daha i u udu... i tako dalje.
Hiljade pitanja, koja su mi iskrsavala u glavi dok sam
posmatrala ljude kako se na filmovima ljube, sada je dobilo odgovor. ta radi s nosom? Kojim nosom?
Bila sam svesna samo njegovih usana na mojima,
blago nagnutih. Ruke? inilo se da same znaju kuda e.
Milovale su mu lice, vrat, ruke. Mogla sam i da diem dok
smo se ljubili oigledno. Kada sam bila mlaa, pitala
sam se da li u morati da zadrim dah. Sada sam bila
oduevljena to razumem da bih mogla ljubiti Kajla zauvek i nikada ne bih morala da stanem da bih dola do
daha. Nisam to ni elela.
Nisam bila sigurna koliko je vremena prolo dok smo
se ljubili na travi na brdu. Nisam ni marila. Nita mi nije
bilo vano, osim divljeg uivanja u Kajlu, u prvom poljupcu, u ljubljenju s najboljim drugom, jedinim momkom do
koga mi je bilo stalo.
Nije ovo bilo samo savreno prirodno, bilo je to jedino
to sam mogla da zamislim, i nije mi bilo jasno kako se
nije desilo i pre.
A onda sam se iznenada nala u travi na leima, dok
su mi vlati golicale gola lea ispod trake sportskog brusthaltera. Kajl je bio iznad, delimino se oslanjajui na
mene, a delimino na svoju ruku. Dlan je poloio u travu
pored moje glave, a ja sam mu jednom rukom obujmila
podlakticu, a drugom vrat, u pokuaju da ga spreim da
se odmakne od mene, da prestane da me ljubi.
Iznenada sam mnogo toga bolje razumela.
Razumela sam opasnost poljupca. Vrelinu, mo i blesak. Osetila sam neto vrsto na boku i u naletu vreline
znala ta je to. Prekinuli smo poljubac i Kajl se pomerio
i odmakao usne. Preao je pogledom preko mog tela i
ja sam porumenela, zbog panje koju mi je posveivao i
zbog svesti o onome to sam osetila.
Porumeneo je i shvatila sam da i ja zurim u njega, u
njegovo telo, izvajane trbunjake i nie, u mesto na kom
je izboina odavala ono ega smo oboje bili svesni.
Sranje..., rekao je Kajl i otkotrljao se u travu, pokrivajui rukama lice, oigledno posramljen. Nel, ao mi je, ne
znam ta se desilo...
Zakikotala sam se. Kajle, prilino sam uverena da
oboje znamo da sere! Znam ta se desilo, a zna i ti.
Poljubili smo se. Mazili smo se. I ti si se... uzbudio.
Nakratko je povukao lasti ortsa dalje od sebe, nametajui se. Da, ali... sramota me je.
Okrenula sam se na stomak i nagnula se prema njemu kao to se on nagnuo prema meni. Kajle, u redu je.
Nismo deca. Ja sam... zna... hou da kaem, da, malo je
bilo udno na trenutak, ali...
Ovo menja sve meu nama, zar ne?, upitao je Kajl,
prekidajui me.

60 |

Uutala sam, zapanjena njegovim naglim pitanjem.

Mislim da menja, rekla sam.
Da li smo i dalje prijatelji?
Uspaniila sam se. Pa... da. Mislim, nadam se. Ne
znam ta se desilo, zato smo se tako ljubili, zato si postao toliko ljubomoran i zato nisam mogla da izaem sa
Dejsonom. Mislim, znam... ali ne razumem zato sada.
Zna? Kada sam se ljubila s tobom, oseala sam da bi to
tako... trebalo da bude. A ti si i dalje ti. Ja sam i dalje ja.
Mi smo i dalje mi. Kajl i Nel. Ali... samo smo sada i neto
vie, rekla bih.
Kajl je odahnuo od olakanja. Plaio sam se... mislim...
nisam hteo da te poljubim. Jednostavno se desilo. Bilo je
neverovatno i nisam eleo da prestanem. Konano me
je pogledao u oi, prstima se igrajui pramenom moje
kose. elim ponovo da te poljubim, ba sada. Ali... plaim se da neu stati.
Ko je rekao da sam elela da stane? Uzvratila sam ti
poljubac. Ne znam ta ovo znai za nas, ta smo mi sada.
Mislim, da li smo sada momak i devojka? Ne znam. ta e
nai roditelji rei? A i svi su ionako mislili da smo momak
i devojka, zar ne?
Kajl je jezikom preao preko donje usne, i znala sam da
razmilja o tome da me poljubi. Pretekla sam ga. Sagnula
sam se, a moja kosa nam je pala preko lica i sakrila svet,
sve osim poljupca. Kajl je preao dlanom preko moje ruke i
poloio mi ga nezgrapno na rame, a potom niz lea. Oklevao je, a oklevala sam i ja. Prestali smo da se ljubimo, ali
nismo razdvojili usne. Pogledi su nam se sreli i videla sam
da se pita, razmilja, da me eli, ali da je nesiguran. Blago
sam se pomerila, ali tako da je sada moja teina veim
delom poivala na njemu. Poloila sam ruke na njegove
grudi. Videla sam ovaj poloaj na filmu i sada sam ga razumela. Bio je intiman. Udoban, ali i... indikativan.
Oseala sam se iskusno. Odraslo. Zrelo. Ispunjavala
me je pouda koju nisam sasvim razumela i s kojom nisam znala ta da radim. Osetila sam neto vrsto izmeu nas, a Kajlov oprezan pogled rekao mi je da je i on
jednako bolno kao i ja svestan toga. ta da radim? Da
se pomerim? U filmovima je u ovom trenutku poljubac
prirodno i lako prelazio u neto drugo. U Pravoj krvi Erik
bi sada skinuo Suki odeu, a onda bi se scena promenila
i on bi bio na njoj, a snani miii bi mu se kretali i oni bi
vodili ljubav... trpali bi se... i oboje bi tano znali ta rade.
Nisam ba bila sigurna da li to elim. Iznenada mi je
bilo sasvim dovoljno da ga vidim bez majice pa da porumenim. Podilazili su me trnci od dodira njegove koe
pod dlanovima i njegovih dlanova na mojoj koi ispod
trake brusthaltera. Ali... sve ostalo?
Nisam bila spremna.
Kajl mora da je osetio moju nedoumicu, ili je iznenada osetio naglu promenu ritma mog srca. Povukao se i
seo, primoravi i mene da uinim isto.

Trebalo bi da usporimo, Nel.

Da... da. Ustala sam i uzela majicu s trave.
Bila sam potpuno mokra, pa je nisam opet obukla.
Osetila sam kako mi se miii zateu, kako me iga u leima. Istegla sam se, podigavi ruke iznad glave i okrenuvi
dlanove prema nebu. Osetila sam Kajlov pogled na sebi.
Onako kako mukarci gledaju. Kako me zaista pomno
posmatra. Porumenela sam.
ta je bilo?, upitala sam, premda sam znala.
Nita. Skrenuo je pogled, a ja nisam mogla da sklonim pogled s njegovih miia koji su sijali od znoja i jo
uvek vidljive izdajnike izboine na ortsu, zbog koje
sam samo jo snanije porumenela.
Seam se kako smo Dil i ja jednom prilikom gledale
porno-film koji je pronala na internetu prosto iz radoznalosti i uzbuenja zbog saznanja da to ne bi trebalo
da radimo. Sve o emu sam mogla da razmiljam bilo je
kako su mukarci izgledali: ogromni, s naglaenim venama, i dlakavi i... uh. Nije to bilo ni zabavno, ni izazovno, ni
privlano. ene nisu izgledale stvarno. Bilo je runo, okantno i pomalo zastraujue. Iskljuile smo ga, a da ga
ni do pola nismo pogledale. Zaklele smo se da nikada o
tome neemo razgovarati. Ukljuile smo reprizu rijalitija
Obala Derzija i pokuale da se pretvaramo da nam se u
mozak nisu urezale one grozne slike.
A sada, naravno, est meseci nakon mog i Dilinog
propalog iskustva s porno-filmom, sve o emu sam mogla da razmiljam dok sam na silu pokuavala da sklonim
pogled s Kajlovih prepona bilo je da li je i on nalik na njih,
da li bi me uzbudilo kako izgleda kada je nag, da li emo
se on i ja u to upustiti.
Trebalo bi da krenemo nazad, rekao je Kajl. Dugo
nas ve nema.
Sunce je ve zalazilo kada smo krenuli preko polja
prema glavnom putu. Trala sam niz strmu padinu ispred
Kajla i opet sam osetila njegov pogled na sebi, ali sam
ovog puta znala da gleda u moje dupe. Zanemarila sam
stid i crvenilo, osvrnula se i pogledala ga preko ramena,
trudei se da izgledam zavodniki i zanosno. Zanjihala
sam kukovima dok sam usporavala u dnu padine.
Zurio si u mene!, rekla sam dubokim glasom kada
mi je Kajl priao.
Nisam! Trudio se da se ne smei, ali obrazi su mu bili
rumeni, odajui la.
Jesi! Buljio si mi u dupe!
Ja... Pognuo je glavu i protrljao vrat, potom me opet
pogledao, smeei se krajem usana. Zna ta, da, dobro,
jesam. U redu? Zurio sam u tvoje dupe. Da li ti to smeta?
Slegla sam ramenima. Nisam rekla da mi smeta. Nisam imala nameru da mu priznam da mi se dopalo.
Nakon toga smo nastavili u tiini, pomalo nelagodnoj
i napetoj. Naposletku ju je Kajl prekinuo.

Zna, pokuavam ve dugo da te tako ne gledam.

Svaki put kada trimo zajedno, morao sam da trim
ispred tebe da ne bih zurio u tvoje dupe. Ili gledao kako
ti grudi poskakuju. ak i dok nosi taj brusthalter, grudi
ti mnogo poskakuju, i to mi ba odvlai panju.
Kajle! Gotovo sam se onesvestila; snano sam porumenela, ali iznenada nisam mogla da prestanem da
se kikoem.
ta je bilo? Samo sam ti rekao istinu. Ti si mi najbolja
drugarica i nekako mi se inilo pogrenim da te gledam kao
svaku drugu devojku. Mislim, svakako se trudim da ne zevam u devojke, jer je to nepristojno, ili ta ve, ali ti si drugaija. Ali... sranje, Nel! Teko je ne gledati te! Ba si zanosna!
Prestala sam da hodam i naglo se okrenula prema
njemu. Misli da sam zanosna?
Uzvratio mi je mojim reima. Zna da jesi, Nel Hotorn, zato prestani da na silu izvlai komplimente.
Osmeh mu je preao u prodoran pogled, ozbiljan i pun
oseanja. Ali... zanosna nije prava re. Hou da kaem
da svi momci u koli misle da si zanosna osim Tomasa
Ejverija, on je gej. Ali mislim da si lepa. Da si ljupka.
Nelagodno sam se promekoljila pod njegovim pogledom i vrelinom u oima. Hvala.
Misli da sam... ljupka? Pri pomisli da Kajl ne samo to
misli da sam zanosna ve i ljupka, kroz mene je prostrujalo neto nalik na strah; osetila sam snaan pritisak u srcu.
Ili smo kui i u jednom trenutku njegovi prsti prepleli su se s mojima, kao da je oduvek tako bilo. Najpre
smo stigli do prilaza njegovoj kui, a tamo je bila njegova
mama i prelistavala potu, ramenom pridravajui telefon i verovatno priajui s mojom mamom.
Videla nas je kako prolazimo kroz automatsku kapiju
od kovanog gvoa, drei se za ruke. Podigla je obrve i
zastala usred reenice, otvorenih usta od zaprepaenja.
Znala sam da mi je kosa razbaruena, znojava i u haosu,
da nemam majicu, a da je nema ni Kajl... usne iznenada
poee da mi bride od seanja na poljubac, i zapitala
sam se da li moe da zakljui da smo se ljubili, da li misli
da smo bili...
Rejel? Pozvau te. Naa deca su upravo ula... drei
se za ruke. Da. Znam. Ve. Olivija Kalovej je prekinula
vezu i okrenula se prema nama. Dakle, nije vas bilo neko
vreme?
Spustila je pogled na nae ruke. Pogledali smo se,
dugo i znaajno. Stegla sam mu ruku, dajui mu do znanja da nemam nameru da je pustim. Nije me bilo stid,
niti sam bilo ta pokuavala da sakrijem.
Kajl mi je neznatno klimnuo glavom, a potom se okrenuo majci. Pa, ili smo da trimo, a onda smo zastali na
Kelerovom bregu, da porazgovaramo.
Gospoa Kalovej nas je pogledala otro, posmatrajui
nau odeu i moju kosu.

www.leo.rs | 61

Amanda Kvik

Ogledalo due
Usred noi, Virdinija Din se budi pored lea, s noem u ruci i seanjem na dogaaje od te veeri. Mrana
energija koja isijava iz zidova pokrivenih ogledalima savladava njena ula. Iz te bezizlazne situacije
izbavlja je mukarac kog je srela samo jednom, ali ga vie nee zaboraviti...
Oven Svitvoter je nasledio porodini talenat lovca na zlikovce, a istraga smrtnog sluaja dovee ga do
Virdinije. Ugledni lanovi Volebnog drutva smatrali bi je iluzionistom, arlatankom, pa ak i zloincem.
Ali Oven zna da nije tako. Virdinijin talenat je stvaran ba kao i enska mo, koja ga opija svaki put kada
se nae u njenoj blizini. Ukoliko se osloni na nju u trenucima velike opasnosti, njih dvoje e moda biti
klju njegove istrage

1.
Krvavi prizor smrti sevnu u ogledalu. Stravine scene
pod sjajem gasne lampe tinjale su u mranom beskraju.
Virdinija je nepomino leala. Srce joj je divlje lupalo dok je razmiljala o komaru u kom se obrela. Bila je
okruena snovienjem ene koja lei u zguvanoj posteljini natopljenoj krvlju. ena je na sebi imala samo tanki
kombinezon i bele arape. Kosa joj se u talasima rasipala
po jastuku. Izgledala je kao da je upravo vodila strastvenu ljubav. Ali njene pospane oi bile su iskolaene od
oka i uasa, ne od pohote.
Trebalo joj je nekoliko sekundi da shvati da je ena
u ogledalu zapravo ona. Nije bila sama u krevetu. Pored
nje je leao mukarac. Prednji deo njegove otkopane
koulje bio je umrljan krvlju. Glava mu je bila okrenuta
u stranu, ali je mogla da razazna njegovo lepo lice. Lord
Holister.
Virdinija se sporo uspravi, nesvesna predmeta koji
stee u jednoj aci. Deo nje je i dalje verovao da proivljava nonu moru, ali ostala ula su je upozoravala da je
budna. S nadljudskim naporom, ona dodirnu ilu kucavicu na vratu mrtvaca. Nije bilo pulsa. Nije ga ni oekivala.
Holistera je obavijala samrtna hladnoa.
Virdiniju zapljusnu novi talas panike. Trnci jeze gmizali su joj po dlanovima i potiljku. Ona frenetino skoi
s kreveta i pogleda krvavu fleku na svom kombinezonu.

62 |

Utom spazi i no koji je virio iz poguvane posteljine. Otrica je bila umrljana krvlju. Balak se nalazio tamo gde
je do maloas bila njena ruka.
Krajikom oka, Virdinija uhvati uznemirujue pomeranje senke u ogledalu i brzo podie svoja psihika ula.
Trenutno nije mogla da se bavi tumaenjem. Intuicija
joj je vritala. Morala je to pre da pobegne iz odaje s
ogledalima.
Virdinija se hitro okrenu, traei pogledom svoju crveno-crnu haljinu, koju je te veeri nosila u Holisterovoj
palati. Bila je nemarno baena u ugao sobe, kao da ju
je skinula u strasnoj urbi. Vrhovi njenih visokih izama
virili su ispod nabora ogrtaa. Iz nekog neobjanjivog
razloga, pomisao na to da ju je Holister delimino svukao
pre nego to mu je zarila no u grudi, uznemiravala ju je
vie od buenja pored njegovog lea.
Blagi boe, kako je mogue ubiti nekog, a ne seati se
nasilja koje je tome prethodilo? zapita se ona.
Mrana energija opet prostruja kroz ogledala. Strah i
nagon za beanjem oteavali su joj kontrolu nad ulima.
Iznova je uspela da obuzda svoj talenat. Senke se produbie u ogledalima. Znala je da ih ne moe sasvim odagnati. Napolju je i dalje vladao mrak. Staklena svetlost
zarobljena u ogledalima uvek je bila jaa posle tame. Iz
ogledala su vrebale scene, ali Virdinija sada nije bila u
stanju da ih tumai. Morala je to pre da izae iz sobe.

Ona pogleda oko sebe, ali u sobi nije bilo vrata. Zidovi
odaje bili su u potpunosti pokriveni ogledalima. Ali to
nije mogue, pomisli ona. Vazduh je bio sve. Gasna lampa je mirno gorela. Sigurno je postojala skrivena ventilacija i nain na koji se ulazi u prostoriju. Uostalom, iznad
vrata je uvek vukla promaja.

Svitvoter. Virdinija je slutila da njegove emocije nisu ni

nalik ljudskim.

Nateravi sebe da se usredsredi na ono vano, Virdinija proe kroz sobu i uze svoju odeu. Drhtavim rukama
uveza podsuknje i navue haljinu.

Jeste li povreeni, gospoice Din?, upita on zvuei

hladno, kao da je pita za zdravlje.

Dok je zakopavala dugmie s prednje strane, zau se

tiho kripanje skrivenih arki. Jo jedan nalet panike zategnu joj ivce kao strune. Virdinija brzo die pogled. U
zidnom ogledalu pred sobom vide kako se iza nje otvaraju staklena vrata.

Nepovreena sam, gospodine Svitvoteru. Virdinija

pogleda krevet. Ali to se ne moe rei za lorda Holistera.

U sobu ue mukarac, unosei snanu auru mrane

energije. Odmah ga je prepoznala iako su se samo jednom sreli. Ali njega bi svugde prepoznala. ena nikad
ne zaboravlja mukarca ije tamne oi obeavaju raj ili
pakao. Za trenutak nije mogla da se pomeri s mesta.
Ukoeno je stajala, pokrivi rukama nezakopanu haljinu na grudima.
Gospodine Svitvoter, proaputa ona.
On je kratko odmeri od glave do pete. Njegovo grubo, neumoljivo lice bilo je isklesano od svetlosti i senke
pod sjajem lampe. Pogled mu se neznatno suzi. Neko bi
rekao da na licu ima zabrinut izraz. Ali ovo je bio Oven

Postojala su samo dva mogua objanjenja za njegovo veeranje prisustvo u sobi gde se dogodilo ubistvo.
Ili je doao da ubije Virdiniju, ili da je spase. Kod Svitvotera nije bilo zlatne sredine.

Hladna formalnost u njegovom glasu izazva razbistrujui prezir.

Oven prie krevetu, prouavajui za trenutak Holisterov le. Virdinija oseti mrekanje energije u sobi i shvati
da je i Oven pojaao svoja ula. Nije znala kojom vrstom
psihike sposobnosti je raspolagao, ali je nasluivala
opasnost njegovog talenta.
Oven se okrenu. Odlian rad, gospoice Din. Moda
malo neuredan.
Molim?
Jasno je da Holister vie nee biti problem, ali moramo vas skloniti negde na sigurno pre nego to vas optue za ubistvo.
Ne!, izusti ona.
Oven izvi obrve. Ne elite da napustite ovu odaju?

www.leo.rs | 63

Virdinija proguta knedlu. Nisam ga ja ubila.

Bar mislim da nisam. Ona shvati da se ne sea niega nakon to je protumaila ogledalo u spavaoj sobi
Holisterove palate. Nije imala drugog izbora osim da se
brani nevinou. Znala je, ako je uhapse za ubistvo lorda
Holistera, ne ginu joj veala.
Oven nastavi ozbiljnim glasom. Da, vidi se da mu niste zarili kuhinjski no u grudi.

Mislite na to to ste zakasnili da spasete lordu ivot,

gospodine?
Ne, gospoice Din, nego da spasem vas. Sreom, uspeli ste sami da se spasete.
Virdinija navue drugu izmu. Holistera sigurno
neu aliti. Verujem da je bio udovite. Ali ne mogu da
preuzmem zasluge za njegovo trenutno stanje.

Otkud znate da sam nevina?, uplaeno e Virdinija.

Da, vidim to i sam, kaza Oven s jezivom mirnoom.

O detaljima emo na nekom boljem mestu i kad

bude vie vremena, ree Oven i krenu prema njoj. Imao
je pokrete predatora koji se prikrada plenu. Dajte, ja u!

Ne pokuavajte da me zasmejete, gospodine. Ona

se sagnu da podigne svoj teki ogrta. Jasno je da ja
nisam ubila lorda.

Nije shvatala na ta misli sve dok joj nije priao i pomogao da zakopa dugmie na prednjoj strani haljine.
Prsti su mu bili veti i brzi, a dranje samouvereno. Da joj
se kosa na potiljku ve nije jeila, od Ovenovog dodira
zasigurno bi. Njegova mona energija ispuni atmosferu
i njena ula. Virdinija je bila razapeta izmeu iskonskog
nagona da pobegne i jednako jake elje da mu se baci
u naruje.

Iskreno, ne zanima me. Holisterova smrt je dobro

delo.

Mora da sam poludela, pomisli ona. Dogaaji od te

veeri su joj pomutili razum. Vie nije imala poverenja
u svoja zacelo oteena ula. Traila je utoite u vetini
koju je usavravala celog svog ivota. I ona joj priskoi
u pomo.
Gospodine Svitvoteru, hladno mu ree, ustuknuvi.
Njegove ruke padoe, dok je pogledom kritiki odmeravao haljinu. Dovoljno je. Ionako je prola pono i
magla je gusta. Niko vas nee ni pogledati kad izaemo
na ulicu.
Pono? Virdinija posegnu za depnim satom na
lancu, koji je nosila oko struka. Kada se uverila da govori
istinu, ona zadrhta. Dola sam u osam, kao to mi je naloeno. Blagi boe, izgubila sam etiri sata!
Oprostite to sam zakasnio. Obaveten sam o vaem
nestanku tek pre sat vremena.
ta to priate?

Ne mogu se sloiti sa vama, ali... Prekide je kripanje

arki.
Vrata, proaputa ona. Zatvaraju se.
Aha.
Oboje jurnue prema vratima. Oven stie prvi, ali
stakleni otvor se vratio na svoje mesto pre nego to je
stigao da uvue nogu. Virdinija zau zlokobni klik.
Zakljuani smo.
Sve je iz jednog dela, primeti Oven. Kompletna situacija me nervira od samog poetka.
Moje sauee, promrmlja Virdinija.
Ignoriui njen sarkazam, Oven ode do kreveta i uze
krvavi no. Zatim se vrati do staklenih vrata i balakom
noa udari u predeo kvake. Zau se otar, cepajui zvuk.
U staklu se pojavi velika brazda. On udari opet. Ovoga
puta nekoliko komadia pade na pod, otkrivajui deo
drvenog poda.
Virdinija ugleda novu bravu u prastarim vratima. Da
nemate moda neku korisnu alatku za obijanje brava,
gospodine Svitvoteru?
A ta mislite kako sam uao ovde?

Kasnije emo o tome. Obujte se. eka nas neprijatna

etnja pre nego to izaemo odavde.

Oven izvadi tanku, metalnu ipku iz depa, unu i

prionu na posao. Nekoliko sekundi kasnije, vrata su bila
otkljuana.

Uinila je kako joj je reeno. Zadigavi suknje i podsuknje, navukla je izmu, ne trudei se da vee pertle.

Zadivljujete me, gospodine, ree Virdinija. Otkad

se to dentlmeni bave umetnou obijanja?

Oven ju je ekao pored kreveta, zamiljeno prouavajui le. Sigurno niste povreeni?
Virdinija trepnu, pokuavajui da dokui zloslutnu
notu njegovih rei.
Nije me silovao ako na to mislite, ledeno uzvrati ona.
Kao to vidite, potpuno je obuen.
Jeste, sloi se Oven i okrenu se prema njoj, oiju
hladnijih nego pre. Oprostite. Proteklih nekoliko sati
muila me je slutnja da neto nije u redu. Kada sam uao
ovde, shvatio sam da me intuicija ne vara.

64 |

Ta vetina dobro doe tokom istraga.

Mislite tokom vae nesrene kampanje da obezvredite mukotrpan rad ljudi poput mene, koji su krivi samo
zato to poteno zarauju za ivot?
Mislite na one koji zarauju obmanjujui lakoverne?
Da, gospoice Din, upravo ta vrsta istraivanja me u poslednje vreme zaintrigirala.
Mi strunjaci za paranormalno moemo samo da
se nadamo da ete uskoro nai neki novi hobi, jer nam
ugroavate posao.

Dajte, molim vas, gospoice Din. Zar niste bar malo

sreni to me vidite? Da nisam doao, ostali biste zarobljeni u ovoj sobi s leom.
U pravu ste, prizna Virdinija.
Zahvaliete mi kasnije.
Pokuau da ne zaboravim.
Oven baci no, zagrli je oko struka i povede prema
vratima. Nije verovala Ovenu Svitvoteru. Nije smela da
mu veruje. Prethodnih sedmica postalo je jasno da se
posvetio linom pohodu raskrinkavanja strunjaka za
paranormalno.
Nije bio ni prvi ni poslednji takozvani islednik koji
pokuava da od njih napravi arlatane. Virdinija se zapita da li je Svitvoter u aru borbe odluio da krene i
korak dalje. Dva itaa stakla ene s talentom slinim
njenom stradale su pod nerazjanjenim okolnostima u
poslednja dva meseca. Vlasti su to proglasile nesrenim
sluajevima, ali Virdinija je imala svoje sumnje.
Moda je Oven Svitvoter na sebe preuzeo odgovornost da uini neto vie od unitavanja njene karijere.
Moda je osim sudije i porote preuzeo i ulogu delata.
Bilo je neeg u njegovim oima i auri to je ukazivalo na
prirodu lovca iji plen su ljudi.
Svitvoter nije imao ni prijatelja ni saveznika, ali sve
je ukazivalo na to da Virdiniju nee ubiti, bar ne ovde i
sada. Odlazak s njim bio je mudriji potez nego pokuaj
da sama nae put do utoita. Virdinija nije ak ni znala
gde se nalazi.
Kada su izali iz sobe, Oven zastade tek toliko da upali
lampu, koju je oigledno ostavio s druge strane vrata.
Svetlost obasja drevni hodnik od kamena.
Gde smo?, upita Virdinija apatom.
U suterenu Holisterove palate, odgovori Oven. Sagraena je na ruinama srednjovekovne opatije. Ovde su
podzemni tuneli i elije. Pravi lavirint.
Kako ste me nali?
Bolje da ne znate.
Insistiram da mi odgovorite, gospodine!
Pre dve veeri postavio sam dvojicu da motre na
vau kuu iz naputenog objekta preko puta.
Za trenutak je bila previe zateena da bi progovorila.
Kako se usuujete, naposletku izusti ona.
I rekoh vam da ne elite da znate. Veeras, kada ste
krenuli na seansu, moji ljudi nisu nita slutili. I ranije ste
odlazili na posao. Ali kada se niste vratili u razumno vreme, odmah su me obavestili. Pokucao sam na vrata i pitao vau domaicu za adresu vaeg klijenta.
Gospoa Krofton vam je rekla da sam ovde?
I sama se zabrinula to vas nema. im sam stigao u
Holister, naslutio sam da neto nije u redu.
Zahvaljujui vaem talentu?, oprezno upita Virdinija.

Tako je.
Kako ste znali?
Recimo da niste prva ena koja je nestala u ovim tunelima. Razlika izmeu vas i ostalih Holisterovih rtava
je ta to ste vi i dalje ivi.
Blagi boe! Virdinija uuta, razmiljajui o njegovim
reima. Vi otkrivate nasilne smrti?
Tako nekako.
Objasnite, gospodine.
Verujte mi, bolje da ne znate.
Malo je kasno da brinete o mojim osetljivim oseanjima!, brecnu se ona. Upravo sam se probudila u krevetu sa zaklanim lanom visokog drutva!
Oigledno imate jake ivce. Kakogod, nije ni vreme
ni mesto da askamo o prirodi mog talenta.
Zato?
Zato to trenutno imamo vanija posla. Ako vi niste
izboli Holistera nasmrt, onda je to uradio neko drugi. A
ta osoba je moda jo ovde.
Virdinija proguta knedlu. U redu. Sauvau pitanja
za kasnije.
Mudra odluka, podsmehnu se Oven.
A onda se naglo ukopa u mestu. Virdinija se sudari
s njim, ali Oven kao da toga nije bio svestan. On die
lampu, osvetljujui prolaz s desne strane.
Oseate li neku energiju?, upita on apatom.
udna jeza prostruja Virdinijinim ulima.
Da.
Oseaj je pojaavalo ritmiko zveckanje u daljini.
U susret im je dolazila minijaturna koija. Kada je izbila na svetlost, Virdinija spazi da je vuku dva drvena
konja na navijanje. Igraka visoka tridesetak centimetara
bila je umetniko remek-delo. Kabina je bila od crnog
emajla i pozlate, s prozoriima koji su svetlucali pod utim sjajem lampe. Konjii su bili realistino isklesani, sa
sve crnim grivama i repovima, a amovi protkani zlatom.
Zato bi neko ovde ostavio ovako skupu igraku?,
upita Virdinija.
Oven je uze za ruku i povue unazad. Ovo nije igraka.
Ali ona nije mogla da odvoji pogled od minijaturne
koije.
Nego ta je?
Neka sam proklet ako znam!
Jo jedan talas sablasne energije zapljusnu joj ula.
Oseam mo u ovoj napravi, primeti Virdinija. Istu
vrstu energije oitala sam i u ogledalima. Ali samo ljudi
mogu da emituju psihiku energiju. Kako je mogue da
to ini ova koija?
Nismo doli ovde da istraujemo. Oven je povue
iza ugla, sklanjajui ih koiji s puta. Moramo se udalji-

www.leo.rs | 65

ti od ove naprave, ta god ona bila. Kameni zid blokira

psihike struje.
Utom se iz mranog tunela zau slabaan i uplaen
glas.
Ima li nekog? Molim vas, pomozite.
Oven se ukoi. Doavola!, procedi on. Komplikacije!
Virdinija se osvrnu prema raskrsnici tunela.
Ko je tamo?, povika ona.
Zovem se Beki, madam! Pomozite, preklinjem vas! Ne
mogu da izaem! Ovde je uasno mrano! ipke su na vratima.
Jedna od Holisterovih rtava, zakljui Oven.
Virdinija ga pogleda. Moramo neto da preduzmemo.
Ne moemo do nje dok ne onesposobimo onu navijenu igraku.
Emituje nekakvu energiju, ree Virdinija. Moda
bih mogla da je kontroliem.
Jeste li sigurni?
Pokuau. Dozvolite da pogledam.
Ovenovi prsti sklopie se oko njenog struka poput
mengela. ta god da se desi, ne putajte moju ruku. Jasno?
Da, da, naravno, nestrpljivo e Virdinija. Treba mi
svetla.
Oven podignu lampu, osvetlivi donekle raskre.
Ritmino zveckanje utihnu. Virdinija gvirnu iza ugla.
Brzinom munje, prozori minijaturne koije blesnue.
Kao da je nanjuio plen, automaton opet jurnu.
Zanimljivo, ree Oven, oslukujui. Izgleda da se
aktivira na pokret. Poto je neka vrsta psihonaprave, verovatno reaguje na nae aure.
Slaem se. Virdinija se vrati van domaaja koije i
priljubi uz kameni zid. Energijom se puni kroz prozore.
Ne mogu biti sasvim sigurna dok ne pokuam, ali moda
uspem da neutralizujem struje. Bar privremeno.
S druge strane zida, zveckanje opet utihnu.
Definitivno reaguje na pokret, zakljui Oven. Ukoliko neutralizujete struje dovoljno dugo, moda u uspeti
da polomim igraku ili je nekako onesposobim. Ako postoji mehanizam na navijanje, onda postoji i klju.
Jeste li jo tu, madam?, doviknu Beki iz mraka. Molim vas, ne ostavljajte me!
Stiemo, Beki!, uzvrati Virdinija, trudei se da zvui
smireno i uverljivo. Strpi se samo jo malo!
Hvala, madam! Pourite, molim vas! Tako se plaim!
Oven pojaa stisak oko njenog struka. Probajte sada.
Ako vas nekim sluajem nadvlada, povui u vas na sigurno.

66 |

Zvui kao razuman plan.

Virdinija se sabra, prizva svoj talenat i oprezno skrenu za ugao. Oven usmeri svetlost prema nepominoj
koiji.
Posle kratke i napete tiine, mrani prozori minijaturnog vozila sevnue kao da su osvetljeni iznutra. Virdinija oseti pulsiranje energije u atmosferi. Mehaniki konji
krenue napred. Tokii koije se zakotrljae. Naprava joj
se priblii na samo nekoliko koraka.
Bez najave, Virdiniju zapahnu talas ledene energije.
Iako je bila spremna, ovaj napad je uzdrma.
Oven pojaa stisak. Znala je da se sprema da je povue k sebi, dalje od domaaja zlokobne koije.
U redu je!, kaza ona. Mogu!
Ignoriui ledenu energiju, Virdinija se fokusirala kao
to je to inila dok tumai ogledalo. Uspostavila je obrazac kontrapunkta, oteavajui oscilacione talase koji su
dopirali iz naprave. Rezultat stie brzo, skoro momentalno. Ledene struje oslabie, ali koija se i dalje kotrljala,
voena mehanizmom na navijanje.
Uspela sam, objavi Virdinija, ne usuujui se da
skrene pogled s igrake. Uinite ono to morate. Nisam
sigurna koliko dugo u izdrati.
Psihike rezerve brzo su se troile kada su uposlene
do maksimuma, kao to je ona inila sada.
Oven nije gubio vreme postavljajui suvina pitanja.
On pusti Virdiniju i brzo skrenu za ugao, ulazei u tunel
gde se nalazila smrtonosna naprava. Zamahnuvi nogom, utnu koiju svom snagom, tresnuvi je o kameni
zid. Konjske noge nastavie ritmino da se pomeraju u
vazduhu.
Virdinija zau prigueno tik-tak, tik-tak. Zvui kao
sat.
Oven unu pored preturene igrake. Sigurno moe
nekako da se otvori.
On skinu rukavicu i vrhovima prstiju dodirnu elegantnu kabinu.
Mislila sam da ete je razbiti, kaza Virdinija.
Radije bih je sauvao ako je mogue. Hou da je prouim. Koliko znam, niko jo nije uspeo da ubaci energiju u beivotnu supstancu kao to je staklo, i to tako da
mehanikim sredstvima aktivira struje. Ova naprava je
veoma neobina.
Moete li da je prouavate neki drugi put?, brecnu
se Virdinija. Ne mogu jo dugo da je kontroliem.
Jeste li jo tu, madam?, doviknu Beki.
Tu smo, Beki, odgovori Virdinija. Gospodine Svitvoteru, smilujte se!
Evo ga, uzvrati Oven.
Prsti mu napipae poklopac na kabini koije. Otvorivi ga, on uvue ruku i sekund kasnije ritmino kucanje

prestade. Struje energije, koje je Virdinija neutralisala,

nestadoe. Oprezno, ona se opusti. Kroz prozore igrake
vie nije izvirala nikakva energija.
Klasian mehanizam na navijanje. Oven ustade. Zaustavlja se isto kao i asovnik. Hajde da izbavimo onu
devojku.
Virdinija je ve bila u pokretu, hitajui s visoko dignutom lampom kroz tunel, du naikanih, mranih
elija.
Beki?, povika ona. Gde si?
Bestraga!, promrmlja Oven i pojuri da je stigne. ekaj, Virdinija! Moda je postavljena jo neka zamka!
Ona primeti da ju je oslovio po imenu, kao da su
dugogodinji prijatelji a ne stranci. Ali bila je oprezna.
Zastala je kod tekih okovanih drvenih vrata. Mali otvor
na njima imao je reetke. Prestravljena devojica od petnaestak godina stezala je akama gvozdene ipke. Oi su
joj bile upale od straha i suza.
Jesi li povreena?, upita Virdinija.
Nisam, madam. Bogu hvala da ste naili. Ne smem ni
da pomislim ta bi se sa mnom dogodilo.
Oven izvadi kalauz. Izbaviu te odmah.
Kako si dospela ovde?, blago upita Virdinija.
Beki je oklevala. Ne seam se ba najbolje, madam.
Stajala sam na svom oku ispred taverne kad se zaustavila otmena koija. Naoit gospodin se nagnuo kroz prozor i udelio mi kompliment da sam veoma lepa. Rekao
je da e platiti duplo. Ula sam u koiju i to je poslednje
ega se seam. Probudila sam se na ovom odvratnom
mestu. Dugo sam dozvala pomo, ali niko nije odgovarao. Odustala sam. A onda sam ula vas i vaeg prijatelja.
Oven otvori vrata i ustuknu. Hajde, Beki. Potroili
smo dovoljno vremena.
Beki urno izae iz elije. Hvala vam, gospodine.
Oven nije reagovao. Gledao je u kameni pod. Virdinija oseti pomeranje mrane energije u atmosferi i shvati
da je Oven podigao svoj talenat, kakav god bio.
Zanimljivo, ree on.
ta?, upita ona.
Mislim da je Holister ovde sreo osobu koja mu je zarila no u grudi.
Govorio je tiho, ali Virdinija je znala da Beki ne obraa panju. Devojica je samo elela da to pre pobegne
iz kamenog tunela.
Vi moete da vidite tako neto?, upita Virdinija.
Mogu da vidim gde je ona stajala kada je to izvela,
odgovori Oven.
Ubila ga je ena?
Da. I to luda od mrnje.
Blagi boe! Ledi Holister?

2
Oven je znao da ga ne sme vreati Virdinijina duboka zabrinutost. Uostalom, bio je Svitvoter. Po pravilu,
ene su obino ili fascinirane ili zgroene mukarcima iz
njegove loze, nije bilo sredine. Meutim, kojoj god grupi da su pripadale, ene su intuitivno zazirale od njih.
Prema tetki Marijan, talentu aure, neto u vezi s aurama
mukih lanova porodice Svitvoter ulivalo je nervozu i
mukarcima i enama, i s talentom ili bez njega.
Kakogod, njegova romantina dua je teko podnela Virdinijinu sumnju. Rastuivalo ga je saznanje da
se zapravo zaljubio u nju. Sam je bio kriv to pribegava
loim taktikama. Kasno je uvideo da je to to je proglasio sebe vidovnjakim islednikom, specijalizovanim za
razotkrivanje prevaranata, zapravo bila greka. Ali kako
bi drugaije pristupio zatvorenom krugu strunjaka za
paranormalno, lanova Lejbrukovog instituta.
Oven ree sebi da e kasnije imati dovoljno vremena
da mozga o tome. Sada je ove dve ene morao da skloni
na sigurno.
On uze koiju na navijanje i stavi je pod ruku. Konjii
su visili sa svojih minijaturnih amova.
Gospoice Din, ako biste poneli lampu.
Evo je, ree Virdinija, diui lampu.
Oven pogleda u obe ene. Ne udaljavajte se, ree
i krenu. Izai emo istim putem kojim sam uao, kroz
staru suaru. Nedaleko odatle eka nas koija.
Oven zau prigueni zvuk iza sebe. Svetlost lampe je
divlje igrala na kamenim zidovima.
Jeste li dobro, gospoice Din?, upita on.
Da, naravno, uzvrati ona. Zapela sam za kamen. Pod
je neravan, a osvetljenje slabo.
Uprkos sumornom raspoloenju, Oven se osmehnu
u sebi. Virdinija Din je ispunila njegova oekivanja. Bie
potrebno mnogo vie od krvavog lea i susreta s ubojitom igrakom na navijanje da poljulja njen nervni sistem.
Naravno, nije oekivao da e imati slabe nerve. Od
poetka je znao da Virdinija vai za smelu damu, koju
krasi odlunost i krepak duh. Povrh toga, bila je ena od
talenta. Nije sumnjao da je, za razliku od ostalih lanova
instituta, njen talenat jedinstven. Oko nje se irila nadasve stimulativna energija bar ju je on smatrao stimulativnom.
Iz iskustva je znao da su njeni rivali i kolege uglavnom
prevaranti. U najboljem sluaju, bili su zabavljai, neto
poput maioniara i iluzionista, koji su svoje trikove doveli do savrenstva. U najgorem sluaju, bili su nitkovi,
koji su namerno obmanjivali i iskoriavali lakoverne.
Ali Virdinija Din bila je drugaija. Oven je bio opinjen njom od trenutka kada ju je prvi put ugledao. Bilo je
to nekoliko nedelja ranije, dok je stajao s omanjom grupom volebnih istraivaa u elegantnom salonu ledi Po-

www.leo.rs | 67

meroj i posmatrao Virdinijinu seansu. im je pogledala

u ogledalo iznad kamina, Oven je postao bolno svestan
energije koja je zapucketala u atmosferi.
Za trenutak su im se pogledi sreli, a onda je ona skrenula svoj. U toj kratkoj povezanosti, Oven je shvatio da
je Virdinija svesna njega ba kao to je i on bio svestan
nje. Bar je eleo da veruje u to.
Nosila je tamnu haljinu konzervativnog kroja, s visokim okovratnikom, dugim i uskim rukavima i diskretno
ukraenim malim lepom, slinom onom koji je nosila
veeras. Kosa joj je bila skupljena u strogu punu ispod
bele kapice. Ako je taj utogljeni izgled odabrala da bi neutralisala ukleti odsjaj svoje zlatnocrvene kose i prodornih
plavozelenih oiju, onda u tome nije uspela. Virdinija Din
nije bila lepa na tradicionalan nain, ali je posedovala neto intrigantno za mukarca njegove prirode: bila je ena
misterije i moi. Sve muko u njemu reagovalo je na nju.
Oven je bio siguran da je Virdinija tog dana bila svesna njegovog interesovanja, meutim, primetio je jo
neto. Bila je izuzetno uzrujana. Ledi Pomeroj, ena koja
ju je angaovala, nije joj prethodno javila da e seansi
prisustvovati i publika koju ine istraivai paranormalnog. Oven je primetio da Virdiniji nije nimalo prijalo to
iznenaenje.
Oven nije znao da Virdinija u ogledalu vidi sve. Kada
je zavrila, okrenula se i pogledala ledi Pomeroj. Okupljeni su digli glas, zahtevajui odgovore i eksperimente na
njenom talentu.
Virdinija im se obratila s hladnim prezirom, koji bi
najbolje pristajao nezadovoljnoj kraljici Viktoriji.
Ne tumaim ogledala da bih druge zabavila ili zadovoljila njihovu radoznalost. Kada sam prihvatila ovu ponudu,
verovala sam da je zahtev ozbiljan. Nisam znala da je u
pitanju provera mog talenta u istraivake svrhe. Bojim se
da nemam vremena za ovakve besmislice.
Potom im je okrenula lea i bez rei izala napolje.
ok je momentalno naelektrisao okupljene u salonu, a
Ovena beskrajno zabavio. Ledi Pomeroj i istraivai iz
Volebnog drutva kretali su se u eminentnim a katkad
i ekskluzivnim krugovima. Nisu bili naviknuti na hladan
prezir nie klase, a kamoli od ene koja je bukvalno zaraivala od svog talenta.
Kada su se povratili od oka, saekali su presudu zajapurene i vidno iznervirane ledi Pomeroj.
Madam, ta vam je rekla?, upitao je Hedvort.
Gospoica Din me je obavestila da moj mu nije ubijen niti je izvrio samoubistvo, kao to su neki posumnjali,
urno je odgovorila ledi Pomeroj. Karlton je navodno bio
ovde sm u salonu kada je umro prirodnom smru, kao
to sam ja od poetka i verovala. Nije bilo znakova nasilja.
Pa, onda joj je bilo savreno lako da to zakljui, zar
ne?, primetio je jedan od posmatraa. I posle toliko meseci, nema drugih dokaza.

68 |

Gospoica Din je zasigurno istraila sluaj vaeg

mua pre dolaska ovde, nagaao je Hobson. Uostalom,
tampa je objavila izvetaj o smrti, rekavi da je uzrok
srani udar.
Tako je, potvrdio je neko iz mase. Gospoica Din
je oigledno jo jedna prevarantkinja. arlatani su vrlo
lukavi. A budui da niko od nas nema talenat svetlosti
stakla, ne moemo biti sigurni da li nas je obmanula.
Ali Oven je svakim atomom svog bia znao da Virdinija Din i te kako poseduje dar. Senka u njenim oima
govorila mu je da je bila svedok mnogih smrtnih sluajeva. Dobro je poznavao te senke. Sline aveti video je
u sopstvenim oima, svaki put kada bi se pogledao u
ogledalo.
Sada, on skrenu u drugi hodnik, praen Virdinijom
i Beki.
Divim se vaoj hrabrosti, gospoice Din, kaza Oven.
I vaoj, gospoice Beki. Veeras ste obe prole kroz pakao. Mnogi bi ljudi dosad bili u nervnom rastrojstvu.
Ne brinite, gospodine Svitvoteru, uveri ga Virdinija. Beki i ja neemo dopustiti da nam nervi popuste u
kljunom trenutku, zar ne, Beki?
Tako je, madam, uzvrati Beki. Sada jedino elim da
to pre izaem odavde.
I ja, sloi se Virdinija. Beki, zaista se ne sea vie
nieg nakon ulaska u koiju?
Ne, madam, oklevajui ree devojica. Samo da
je gospodin bio zgodan i armantan. I cvea. Seam se
cvea.
Kakvog cvea?
Nisam sigurna, ali mislim da je mirisalo neobino
slatko, poput uvelih rua.
Hloroform, smrknuto zakljui Virdinija. Drogirao te
je, Beki. Zato se ne sea ta ti se dogodilo.
Oven otvori vrata na vrhu stepenica i propusti ih u
staru suaru.
Nemojte me pogreno razumeti, madam, nastavi
Beki. Oboma sam vam zahvalna. Ali ne razumem kako
ste vas dvoje veeras uspeli da me naete. Otkud ste
znali gde sam?
Gospodin Svitvoter je islednik, pojasni Virdinija.
Neka vrsta privatnog detektiva. Njegov posao je da nalazi ljude. Zar ne, gospodine?
Tako nekako, potvrdi Oven.
Ah, jasno. Bekino lice se razvedri. Nikada nisam srela privatnog detektiva. Zvui kao zanimljiva profesija.
Kako kad, ree Oven.
Otvorio je vrata, izotrio ula i osmotrio vrtove umotane u no. Nita se nije pomeralo u maglovitoj tami.
Zidine imanja bile su sablasno tihe, kao i neto ranije
kada je doao. Palata Holister izgledala je naputeno. Na
prozorima nije gorelo nijedno svetlo.

Oven izvede ene iz suare.

Iza njega, Beki tiho upita Virdiniju. Madam, jeste li vi
pomonica gospodina Svitvotera?
Ne, odluno ree Virdinija. Ne radim za gospodina
Svitvotera.
Ah, onda ste mu sigurno ljubavnica, kaza Beki, govorei mudrou ulice. Tako sam i mislila. Sigurno je uzbudljivo biti ljubavnica privatnog detektiva.
Oven se trgnu, pripremajui se za neprijatnu bujicu
rei. Ali na njegovo iznenaenje, Virdinijin glas je bio
staloen i miran, skoro cvrkutav. Nije ni slutio koliko je
bila uvreena.
Ne, Beki, pojasni Virdinija. Nemam nikakav intiman
odnos s gospodinom Svitvoterom.
Ne razumem, uzvrati Beki. Ako ne radite za njega i
niste mu ljubavnica, ta radite ovde s njim u gluvo doba
noi?
Veeras sam bila slobodna, slaga Virdinija. I pomislih, moda e biti zabavno da krenem u pustolovinu s
privatnim detektivom.
Pretpostavljam da je bilo uzbudljivo, ree Beki.
Jo kako, sloi se Virdinija.
Oven ih pogleda preko ramena. Uzbudljivo, je li, gospoice Din?
Moda to nije prava re, zakljui Virdinija.
Izaoe iz vrta kroz gvozdenu kapiju i nastavie niz
ulicu do koije koja je ekala. Mladi koija se uspravi,
gledajui ih.
ika Ovene, vidim da si naao ne jednu nego dve
dame, ree Met. Odlino obavljen posao.
Uz malo sree, da, ali svi su dobro. Oven otvori vrata kabine. Odveemo nae goe do njihovih uglednih
adresa.
Razumem, gospodine.
Virdinija povue Ovena u stranu dok je Beki ulazila
u koiju.
Odveemo Beki u prihvatilite u Ulici brestova,
apatom naredi ona. Tamo e je zbrinuti za veeras.
ena koja vodi prihvatilite obezbedie joj krevet s
istom posteljinom, dobar obrok i ponudu da se skloni
s ulice.
Znam to mesto, ree Oven sa smekom. Jeste li
znali da je odnedavno pod pokroviteljstvom Volebnog
drutva?
Volebni zbrinjavaju mlade prostitutke? Neverica
odjeknu Virdinijinim glasom. Ne mogu da verujem!
Otkad se oni bave dobroinstvom?
uo sam da je to deo procesa modernizacije, gospoice Din. Svet se menja, a s njim i Volebno drutvo.
Ha! Iskreno sumnjam da je ta gomila gordih matorih
alhemiara sposobna da se promeni.

Virdinija se okrenu i ue u koiju. Oven se ukrca poslednji. Spustivi zlokobnu igraku na pod, on se zavalio
u sedite. Koija se zakotrlja kaldrmom.
Beki snudeno pogleda u minijaturnu koiju. Je li to
igraka?
Ne, odgovori Oven. To je automaton, radoznali mehanizam. Neko ga je oigledno ostavio tamo s namerom
da vas uva. Mislio sam da ga spasem.
Oh, uzdahnu Beki. Lepo od vas.
Da, sloi se Oven.
Beki brzo izgubi interesovanje i uuri se u uglu kabine. Mislite li da e zgodni mukarac s koijom pokuati
da me nae? Sigurno e biti mnogo ljut kad otkrije da
me nema. Zapamtio je mesto gde radim.
Obeavam ti da ga vie nikada nee videti, uveri je
Virdinija, dodirnuvi devojici ruku. Bezbedna si.
3
Beki su prepustili udobnosti prihvatilita u Ulici brestova, u okrilje gospoe Malori. Devojica je isprva bila
zbunjena, ali topli obrok i ista posteljina su je ubedili da
prihvati ponudu, bar za tu no.
Neka sama odlui hoe li prihvatiti ponudu da se
koluje u prihvatilitu i naui neki koristan zanat, daktilografiju ili telegrafiju, ree Virdinija kada su se vratili
u koiju. Gospoa Malori je vrlo umena s devojkama.
Oven se zavali u sedite preko puta.
Zaista verujete u edukaciju devojaka s ulice?
Koija krenu niz drum.
To je jedina nada za samostalnu enu u ovom svetu,
uzvrati Virdinija.
Dakle, govorite iz iskustva?
S trinaest godina sam ostala siroe. Da mi otac nije
ostavio malo nasledstvo, koje je pokrilo trokove kolovanja do sedamnaeste, verovatno bih zavrila na ulici
poput mlade Beki.
Ne, pobuni se Oven. Vi ne biste. S tim talentom i
inteligencijom nali biste neki drugi nain da preivite.
Virdinija pogleda kroz prozor u mrak. Ko zna? Ironija
je to sam i dalje u profesiji koja zahteva noni rad.
Postoji li neko ko veeras brine gde ste?, upita Oven.
Osim vae verne domaice.
Ne. U stvari, iznenaena sam brigom gospoe Krofton. Nova je i jo se uhodava. esto ostajem dokasno
napolju, dodue nikad ovako kasno.
Po nainu na koji je govorila, Oven zakljui da nije
navikla hoe li neko brinuti to se kasno vraa kui.
Zato radite nou?, upita on.
Nou je energija u ogledalu jaa i lake ju je tumaiti.
Mogu da radim i danju, s navuenim zavesama, ali radije
to inim nou. Tada jasnije vidim.

www.leo.rs | 69

Nisam to znao. Zaintrigiran, neko vreme je razmiljao o ovome. I moj talenat je otriji nou. Lake se
usredsredim. Pitam se ima li to neke veze s odsustvom
energije sunca. Moda se te vrste struja prepliu s odreenim paranormalnim talasnim duinama.
Virdinija ga pogleda. Svesna sam da vi i vae kolege
iz Volebnog drutva imate loe miljenje o onima koji
zarauju od svog talenta. Znam da nas smatrate arlatanima. injenica je da noni rad nee popraviti moju
reputaciju u vaim oima ili u drutvu. Gospodine Svitvoteru, hou da budemo naisto: ne zanima me ta vi
ili arogantni lanovi volebnih mislite o meni i mojim
kolegama iz Lejbrukovog instituta.

Nedavno su ubijena dva itaa stakla. Agencija me

je zamolila da to istraim.

Jasno mi je vae miljenje i o meni i drutvu, gospoice Din. Moda bi trebalo da istaknem da ja nisam lan
Volebnog drutva.

Dugujete mi jo neka objanjenja, gospodine Svitvoteru. Rekli ste da istraujete ta dva smrtna sluaja
za volebne. Koji talenat posedujete da biste izveli tako
zahtevnu istragu?

Zato ste onda bili u onoj grupi takozvanih istraivaa, koji su hteli da provere moj talenat tokom seanse
kod gospoe Pomeroj?
Duga je to pria. Umorni ste. Treba vam odmor da
se oporavite od veeranjih iskuenja. Obeavam da u
vam je ispriati ve sutra ujutro.
Ignorisala ga je. Rizikovali ste ivot da me veeras
naete. Zato?
Rekoh vam, motrim na vas ve neko vreme. Mislim
da ste u opasnosti, iako moram priznati da nisam oekivao ovako krvav zaplet. Istraivao sam neto drugo.
Rekli ste da niste lan volebnih.
Volebno drutvo mi je klijent.
Klijent?, zapanjeno e Virdinija. Vi radite za volebne?
Trenutno sprovodim istragu za novu Vidovnjaku
detektivsku agenciju Douns i Douns, koja je u sastavu
Volebnog drutva. Moda ste uli za njih?
Virdinija stisnu vilice. ula sam za novu agenciju, da.
Ne odobravate je?
U mom svetu postoji vrlo osnovana sumnja da agencija Douns i Douns ima zadatak da neke od nas, koji ive
od svog talenta, ostavi bez posla. Volebni veruju da medijumi, posebno oni iz Lejbrukovog instituta, kaljaju reputaciju zvaninih studija i istraivanja paranormalnog.
Zato to meu vama ima previe arlatana, a oni
obmanjuju javnost. Razumem. S druge strane, Douns
i Douns trenutno ne mogu da se nose sa svim tim opasnim paranormalnim kriminalcima. Verujte mi, Kejleb i
Lusinda Douns, direktori agencije, ne mare mnogo za
medijume, proroke i ostale arlatane.
To emo tek videti.
Virdinija, jasno mi je da ne verujete volebnima, ali
potrebna mi je vaa pomo. Lovim ubicu koji se kree u
vaem svetu.
O emu to govorite?

70 |

Zato bi agencija marila za smrt dva itaa stakla?

Policija nije zainteresovana. Ne veruje ak ni da su gospoa Ratford i gospoa Haket ubijene. Niko ne veruje.
Vlasti su zakljuile da su obe ene umrle prirodnom smru.
Ali vi verujete da nisu, zar ne?
Da, kaza Virdinija posle kraeg oklevanja.
Ba kao i agencija. A i ja. Kao to rekoh, duga je to
pria, a sada je kasno. Obeavam da u vam ujutro sve
objasniti.

Recimo da ste bili blizu istine kada ste rekli Beki da

sam neka vrsta privatnog detektiva. Zapravo sam lovac.
Koga ili ta lovite, gospodine Svitvoteru?
udovita ljudske vrste, gospoice Din. A kao i vi,
najbolje radim nou.
Bilo je mrano i tiho kada se vratio kui, ali tako je
uvek bilo nou. iveo je sam. Domaica je dolazila rano
ujutro i odlazila po podne. Takav raspored mu je omoguavao samou, koja mu je nadasve prijala. Nije bilo nikog
da ga vidi kad izae u nonu etnju, nikog ko bi tu novu
naviku prijavio lanu njegove ljubopitljive porodice.
Bar su mu smrtni sluajevi dva itaa stakla privremeno skrenuli misli s nonih etnji i ponora u koji je lagano
klizio.
Oven unese igraku koije u pretrpanu biblioteku i
sede za sto. Mrani prozori minijaturnog vozila zlokobno
su svetlucali pod sjajem lampe. Pre odlaska u krevet stavie je u sef u podrumu. Bio je siguran da je onesposobio
oruje, ali nije eleo da rizikuje. Prokletinja je predstavljala novinu i postupae s njom izuzetno oprezno.
Oven prie stolu s piem i nali sebi pozamanu dozu
konjaka. S aom u ruci, sede u fotelju kraj ugaenog
kamina, radoznalo razmiljajui o zanimljivom spletu
okolnosti. Njegova istraga poprimila je zloslutan zaokret.
Bar u sluaju Holisterove smrti. Bilo je jo mnogo pitanja
na koja je trebalo odgovoriti, ali u jedno je bio siguran:
klju cele prie bila je Virdinija Din.
4
Narednog jutra, Oven izvadi minijaturnu koiju iz
sefa, odnese je u biblioteku i spusti na sto, gde je prethodno pripremio razne alatke. Neko vreme je predano
rasklapao igraku, i ba kada je skinuo prozore kabine,
zau se kucanje na vratima.

Ne sada, gospoo Brent, povika, ne diui glavu.

Rekao sam vam jutros da me ne ometate.
Da, gospodine, znam. Domaiin glas bio je priguen zatvorenim vratima. Ali dola je gospoa Svitvoter,
gospodine.
Koja gospoa Svitvoter? Ima ih pola tuceta u Londonu.
Vrata se otvorie. Domaica ga presee strogim pogledom. Gospoa Aurelija Svitvoter, gospodine. Upravo
je stigla i insistira da razgovara s vama.
Naravno, Aurelija, pomisli Oven. Njegova najstarija
tetka uivala je status porodinog matrijarha. On podseti
sebe da je trebalo da predvidi njenu posetu, ma koliko
da je se uasavao.
Doavola!, promrmlja Oven sebi u bradu. U redu,
gospoo Brent, uvedite je, molim vas.
Da, gospodine. Domaica krenu nazad u hodnik.
Ali upozoravam vas: izgubiete posao u ovoj kui
ako posluite aj, zapreti Oven. Ne elim tetki da dajem
povod da se zadrava.
Usta gospoe Brent se komino trgnue, ali joj dranje ostade profesionalno. Da, gospodine.
ula sam to, zakreta Aurelija Svitvoter i kraljevski
ueta u biblioteku. Na sebi je imala raskonu tamnoljubiastu haljinu. Seda kosa joj je bila skupljena u visoku
punu, ukraenu eiriem s perom u istoj, tamnoljubiastoj nijansi. Njene podsuknje su avetinjski ukale po
tepihu. Sreom po tebe, danas nemam vremena za aj,
ali to sad nije vano.
Dobro jutro, tetka Aurelija, ozareno e Oven, ustavi
od stola i priavi tetki da je poljubi u obraz. Izgleda
neobino raspoloeno danas. Malo si poranila, zar ne?
ta te dovodi u ovo doba?

ta. To im je bio uroeni talenat. Ali odavno su zakljuili

da se finansijski vie isplati obezbediti klijenta koji e
finansirati taj posao.
Aureliji nesta osmeh s lica. Zapravo sam i dola da
popriamo o volebnima.
ta te zanima?
Izgleda da drutvo sada nudi usluge branog savetovalita, specijalizovanog za sklapanje poznanstava onih
s talentom.
Ovenu je bio potreban samo deli sekunde da shvati
u kom pravcu ide razgovor. Uzdrman punoom spoznaje, on skoi s ivice stola.
Tetka Aurelija, da ti nije palo na pamet da me prijavi
u tu agenciju za provodadisanje!, zapreti on.
Oh, ne mogu da te prijavim i da hou. Ona odmahnu rukom, neosetljiva na njegovo roptanje. Morae to
sm da uini.
Ne treba mi provodadika.
Koliko sam ula, ledi Milden, koja vodi agenciju,
veoma je umena u sparivanju ljudi s jakim psihikim
darovima. Ve ima zavidnu bazu podataka, ukljuujui i
obimne genealoke podatke volebnih.
Zaboravi. Oven prie prozoru i zagleda se u kiom
okupani vrt. To me ne zanima.
Zato?
Svitvoterovi sami nalaze svoje ene.
Osim kada to ne uine, procedi Aurelija. Govorila
je vrlo tiho, ali su njene rei imale teinu. Oboje znamo
ta se dogaa kada Svitvoterovi predugo ive bez para.
Oven nije reagovao. Nije bilo potrebe.
Ve si poeo s nonim etnjama, zar ne?, tiho upita
Aurelija.

Savreno dobro zna zato sam dola u nedoba. Ovo

je jedino vreme kada te mogu nai kod kue. Izbegava
me, Ovene.

Hladna jeza sie mu niz kimu. Svitvoterovi su odlino uvali svoje tajne od stranaca, ali to je bilo neizvodljivo u okviru porodice.

Nipoto! Radio sam dokasno. Novi klijent, zna kako

Oduvek sam lovio nou, pravdao se Oven, pokuavajui da izvrda. Svi u porodici to znaju. Takva je priroda
moje vrste talenta. Nou jasnije vidim tragove udovita.

je.
Znam da je porodica uzela volebne za klijente. Nisam sigurna koliko je to mudar potez, ali videemo.
Volebni se menjaju, pojasni Oven. Novi predsednik, nove odgovornosti. Izgleda da Dounsovi oseaju
obavezu da zatite javnost od udovita.
Aurelija izvi obrve i zamiljeni izraz joj pree preko
lica. Ako je to tano, onda emo ubudue mnogo ee
saraivati s Agencijom Douns i Douns.
Oven se nasloni na ivicu svog radnog stola. Upravo
tako. Nikad ne manjka udovita koje valja loviti.
Aurelija se osmehnu. Oven uini isto. Bio je to trenutak preutne komunikacije i obostranog razumevanja,
koje su samo Svitvoterovi mogli da shvate. Od mukih
lanova porodice Svitvoter oekivalo se da love udovi-

Svi u porodici znaju, nastavi Aurelija, da provodi

sve vie vremena na ulicama, i to nou. Jedno je povremeno juriti udovita. U ovoj porodici se to smatra
sportom, poput pecanja. Ali sasvim drugo je izlaziti iz
noi u no, u potrazi za plenom. To je ludilo muke loze
Svitvoter.
Ne lovim nou iz zabave, tetka. Imam konkretnog
klijenta, Agenciju Douns i Douns, i konkretnu metu,
manijaka koji ubija ljude s darom svetlosti stakla.
Razumem da si nedavno naao klijenta, ali to je
samo kratkotrajna zabava. Nee promeniti ono to ti se
dogaa, Ovene. Tvoji roditelji i ostatak porodice poinju
da brinu.

www.leo.rs | 71

Karen Svon

Savren
poklon
Lora Kaningam eli da zakopa svoju intrigantnu prolost i da ouva harmonian ivot pored mora,
uspean posao juvelira i dugogodinju vezu sa Dekom. Meutim, u njenu radnju uetae Rob Blejk,
koji naruuje ogrlicu sa sedam ornamenata za roendan voljene supruge Ket. Svaki ornament Ketina
je ivotna pria, uspomena na njeno detinjstvo, prvu ljubav i prijatelje, simbol emocija i povezanosti sa
najbitnijim osobama iz njenog ivota.
Otvorenog srca, Lora ulazi u potpuno nov svet, do dubina iz kojih je teko vratiti se... Uiva u
armantanom krugu njihove porodice i prijatelja, u kojem vazduh mirie na lavandu, glamur i rasko, a
prepliu se neobuzdana strast, ljubav i ljubomora.
Kao i ornamenti na ogrlici, tako se i ogoljene tajne i razotkrivene istine niu jedna za drugom dok Ketin
opojni ivot sve vie obuzima Loru. Ket je sve ono to Lora nije, ali ta zaista lei ispod blistavog pokrivaa
ovog ekstravagantnog ivota a ta iza Lorine prolosti? Da li e ostati svoja i vratiti se svetu kojem pripada
ili e se njen ivot zauvek promeniti?

Prolog
Jul 1981.
Mile moje,
Ne postoji lak nain da se kae zbogom ne posle naeg
zdravo. Kakav je to dan bio, vaa identina ruiasta lica
mirkala su na mene kao dve stare due koje e me voditi
zajedno kroz nae avanture, jer bila sam tako mlada kad
sam vas dobila. I hvala nebesima na tome! Ugrabile smo
est dragocenih godina, a nije trebalo da budu nae, i naterale smo ih da pleu, zar ne?
Sve mi je bilo tako jasno u tom trenutku: vi ste razlog to
moje srce kuca i to mi se oi otvaraju, to moja koa die
i moj duh uzlee. Vi ste moje srce, moja dua, moja ljubav,
moj ivot. Radovala sam se svakom trenutku s vama ne
samo udesnom izrazu na vaim licima u boino jutro
ve i malim udima: pegicama na vaim nosevima, koje
su u letnje dane cvetale poput belih rada, i kako su vaa

72 |

tela iz dahtanja prelazila u smeh dok sam vas golicala po

rebrima nikada to ne zaboravljam, ak ni sad, kad ste
sasvim odrasle. Na to se svi osmehnu.
ta e mi jo nedostajati? Miris vaih glava pretoila
bih ga u boicu i nosila kao parfem kad bih mogla.
Nebeski miris, tako sam ga uvek zvala, i bila sam u
pravu. Nedostajae mi i dodir vaih voljenih ruku u
mojim, nedostajae mi da nas tri spavamo zajedno u
naem krevetu, potpuno neuredno i buno kao medvedi
u zimskom snu, a nema nikoga ko bi nas prekorio kad
spavamo dokasno. Molim vas da se postarate da spavate
dovoljno. To je veoma vano. I perite zube dvaput dnevno.
I jedite voe.
Postoji, pretpostavljam, jo mnogo toga to nije bitno,
iako odrasli tvrde da jeste poput izuvanja cipela unutra
ili da se poisti i poslednja brokula iz tanjira. Nije vano ako
nikad ne zavolite tikvice. Ja nisam jela ki do prole godine
i to mi nimalo nije nakodilo makar ne mislim da je to
razlog to piem ovo pismo. (Pobogu, loa ala.)

Samo pokuajte da budete otvorene za nove stvari,

rekla bih da je to poruka koju treba preneti. ivot je velik,
buan, uzbudljiv i ivopisan, ali je isto tako ponekad jeziv,
pa morate biti hrabre. ak i kada vas ljudi iznevere i slome
vam srce a to je najtunije od svega, hoe jednostavno idite dalje i nemojte se nikad predavati. Oporaviete se.
Nainila sam vas jakim.
Moj veliki plan bio je da sve tri zajedno obiemo svet
kad porastete, moda kad napunite deset godina? Izvukla
bih vas iz kole (znam, kul mama!) i sama vas poduavala.
elela sam da proputujemo Aziju i Junu Ameriku, ali mi
se ini da tetka Liza nee biti kadra to da izvede s poslom
kojim se bavi tea Martin. Prema tome, putujte im budete
dovoljno velike, i istraite svet.
Uzgred, vae sive oi su retkost jeste li to znale? Nasledile ste ih od vaeg tate. Kada je kraljica Elizabeta Prva
vladala Engleskom, sive oi smatrane su samim vrhuncem
lepote. Zato sam ti dala takvo ime, Lilibet. Kao starijoj, ilo
je uz tebe. to se tie moje Lore, trebalo je da bude Flora,

jer sam videla sve boje i sav ivot vrtova na tvom licu, ali je
poetno slovo bilo predaleko od sestrinog, a ja sam htela da
vas dve budete bliske kao senke, pa ste tako postale Lilibet
i Lora, moje elizabetanske lepotice.
Znam da ete biti tune neko vreme, moda i dugo, ali
probajte da se nasmejete svakog dana bar jednom. I pevajte zaprepastiete se koliko pesma doprinosi vaem
raspoloenju. Vaa srea nee znaiti da ste me zaboravile,
niti da me manje volite. To je ono to vam elim vie od
svega drugog.
Znam da ete ovo preboleti, zato to imate jedna drugu.
Jo od trenutka kad su mi lekari saoptili vest, oseala sam
silnu zahvalnost to vas je dve; mislila sam da je to zato
to ete uvek imati drugaricu u igri, ali sada smatram da
je to bila namera Boga da me uveri da nikada neete biti
same. Sve dok budete imale jedna drugu, biete dobro. Budite ljubazne jedna prema drugoj; delite i pokuajte da se
ne svaate. Tetka Liza e dati sve od sebe da vam priuti
najbolje, prema tome, dopustite joj.

www.leo.rs | 73

Kad sam bila vaih godina, tako sam oajniki elela da

budem bliznakinja, ili princeza, ili dobra vila. To sad neu
postati, ali iako neete biti u stanju da me ujete ili vidite,
uiniu sve to je u mojoj moi da me osetite. Biu leptiri
u vaim stomaiima kad se unervozite pred Dan sporta,
biu drhtaj koji vam se penje uz kou kad izaete iz bazena
posle plivanja, biu kikot u vaem grlu kad poelite da se
nasmejete brkovima gospodina Bentona u Nedeljnoj koli.
A jednog dana, kad budete stvarno stare dame mnogo
starije nego to sam ja sada ponovo emo biti zajedno u
raju. Biu odmah pored kapije i ekau vas, mile moje, ba
kao to vas ekam pred kolom. Do tada, biu aneo na
vaim ramenima i voleu vas.
Mama xxxxx
Prvo poglavlje
Lora pogleda u cipele koje je drala u ruci, znajui da
e ih kupiti i pre nego to se prodavaica vrati s njenim
brojem, ak i da joj ne odgovaraju. Bile su crvene i to
je sve to je trebalo da budu. Ovde u kraju bila je gotovo poznata po njima, i Dek ju je uvek zadirkivao zbog
toga: Zna kako se kae: crvene cipele, nema gaica.
Naravno, znao je sasvim dobro da bi ona bila poslednja
osoba na svetu koja bi ila bez donjeg vea. Moda mu
je to zato i bilo toliko zabavno. U svakom sluaju, vie je
volela takav odgovor nego onaj drugi, koji se sastojao
od kolutanja oima. Ima skoro pedeset pari!, zavapio
je poslednji put pre nego to je uhvatio njen izraz lica,
pa brzo doao na drugi kraj kuhinje da se izvini, govorei
da mu se u potaji zaista svia to to ona ima svoj potpis.
Prodavaica se vratila, odmahujui glavom kao da se
pravda.
Sve to mi je ostalo je trideset est, slegla je ramenima. Nemamo nijedan broj trideset osam, ak ni u
drugoj boji.
Lora se ugrizla za usnu i na trenutak se premiljala,
kad se prodavaica okrenula da vrati cipelu na policu.
Pa... Svejedno ih uzimam, promucala je, odvraajui
pogled dok je posezala za kreditnom karticom u torbi.
Cena im je sada tako dobra. Nai e se neko kome u
ih pokloniti...
U redu. Devojka se ustruavala, bacivi pogled na
crvene mokasine koje je tog jutra za stolom za doruak
Lora tako ustro izglancala da su im se oi srele na njihovoj povrini.
Minut kasnije uivala je u larmi zvonceta na vratima, dok su se za njom zatvarala, zastajui na ploniku
i privikavajui se na dnevnu svetlost i promenu tempa.
Dan je ve postao topao i elastian, pozno novembarsko
sunce meko je pulsiralo na nebu bez stvarne snage u
sebi, lokalni poslovni ljudi uurbano su prolazili nosei
plastine ae s kafom koja se prelivala preko poklopaca,

74 |

a penzioneri su gurali kolica za kupovinu izmeu bakalnica i mesara, gunajui zbog cene rebara. Nekoliko
majki s dejim kolicima okupilo se ispred izloga pekare,
nagovarajui jedna drugu na krofne s demom i jaku
kafu, uz koje e izraziti meusobno saoseanje zbog
neprospavanih noi.
Lora im svima okrenu lea zadovoljna to ne deli njihove probleme pa krenu peke niz ulicu u suprotnom
smeru, njiui torbom za kupovinu u ruci tako da se klatila u istom ritmu kao i njena dugaka svetlosmea kosa
preko uzanih lea. Njen studio se nalazio u preureenom
zatvoru, ba iza starog brodogradilita jahti, na osam
minuta odatle. Ljudi su bili skloni romantinoj predstavi
o izgledu tog mesta kad bi im rekla gde radi, ali ono ni izbliza nije bilo tako lepo za posmatranje. Visoka graevina
na svojim nezgrapnim stubovima nadvisivala je sve radionice s krovovima od salonita i kolibe sagraene uz
obalu, a njen kvadratni studio nad njima izgledao je kao
da ga je tu privrstio arhitekta koji se igrao lego kockama. Drvo je bilo potpuno trulo, mada se to ne bi moglo zakljuiti razgledanjem, zato to ga je pre dva leta
svee ofarbao neki student iz jedriliarskog kluba, koji
je eleo dodatno da zaradi. Volela je taj prostor. Bio joj
je kao dom.
Napustila je glavnu ulicu i odlunim korakom krenula
niz senovite uliice poploane sivom kaldrmom, prola
pored majunih pastelnih ribarskih koliba sa slamnatim
krovom koje su sada preteno predstavljale drugu
kuu bogatih Londonaca pa preko betonskog navoza
za brodove do puta za vuu od kompaktne nabijene
zemlje, nadole prema njenom studiju. On se nalazio na
breuljku usred estuara. Planina Svete Lore tako ga je
nazivao Dek. Smea voda udarala je u stope stubova
jedino za vreme visokih prolenih plima, ali je staza do
studija bila pristupana samo tokom oseke, zbog ega
je tog jutra uivala u kasnom poetku. Strogo govorei,
da je zaista marila za radno vreme od devet do pet, mogla je da kupi mali amac i dovesla do studija, ali njoj su
se vie sviali neuobiajeni sati koje joj je oseka nametala. Ali ak i vie od toga a to nikada ne bi mogla da
prizna Deku volela je povremeno nasukavanje preko
noi, kad bi je potpuna okupiranost poslom dovela do
zanemarivanja sata, a plima poplavila stazu. Posle prvog
nasukavanja, donela je u studio jorgan, jastuk i vreu
za spavanje, tako da je bila propisno spremna za takvu
situaciju, koju je Dek mrzeo. Imao je oseaj da je to ak
podstie da joj prua izgovor da nastavi s radom i
kad je vreme da prekine i doe kui.
Oseka je sada bila najnia i blatne zaravni izgledale
su sjajno poput gana krema, ali Lora nije prestajala da
posmatra sabljarke i pegave bukavce kako besteinski
preleu preko njih. Njihova meusobna fasciniranost
odavno je izbledela i sada su egzistirale u apatinoj harmoniji. Brzo se uspela uz dva metalna reda stepenika i

otkljuala vrata. Dek joj je ve itavu venost govorio da

moraju bolje da obezbede to mesto. U studiju je imala
materijale vredne hiljade funti.

je da mnogo ljudi nije delilo njen stav, zato to je maleno

crveno svetlo i dalje radosno treperilo svakog jutra, to
jest kad bi joj oseka dopustila da ue.

Bacivi torbu na pod i paljivo izvadivi premale

cipele iz kutije, postavila ih je na prozorsku dasku. Delovale su kao dve kapi krvi u potpuno belom enterijeru.
iroke podne daske ofarbane su i prelakirane, tako da su
izgledale blistavije i skuplje nego to su zaista bile, a trebalo je vie od dvadeset probnih posuda i Dek na ivicu
nervnog sloma pre nego to je pronala savrenu belu
za zidove. Nije elela da izgledaju hladno zimi, ali jesu,
uprkos njenim najveim naporima bilo je premalo toga
to je moglo da se suprotstavi sveprisutnoj sivoj svetlosti
karakteristinoj za zime u Safoku. Imala je neke prugaste
roletne u bojama peska i to je pomoglo da se stvari malo
zagreju. Moralo je tako prozori su se nalazili na svakom
zidu prostorije, tako da ih je bilo puno. Dek se oduvek
brinuo da je na tom poslu previe izloena, s pogledom
od trista ezdeset stepeni, gde je svako mogao da vidi
da je sama u zalivu. Ipak, Lora je uporno tvrdila da se
ni tinejderi, koji su se dosaivali na obali, ni strastveni
posmatrai ptica za nju nisu uopte zanimali.

Lora je odetala do radnog stola i stala kritiki da

odmerava nakit napravljen prethodnog dana ogrlicu
namenjenu za venanje sledee nedelje. Uhvatila je brz
pogled sive aplje, koja je proletela pored istonog prozora, i saznala da je osoba koja je zakazala za jedanaest
stigla tik za njom. Dobri stari Sivi. Bio je bolji od ma kog
sistema video-nadzora. Satima je stajao u trari, uvlaei
vrat, uzleui samo kad naie neka od muterija, stazom
do studija. Kao i sabljarke i pegavi bukavci, i on ju je potpuno ignorisao.

Crveno trepue svetlo na telefonskoj sekretarici privuklo joj je pogled pa je prila da preslua poruku. Nakon
nekoliko godina usamljenikog rada za kompaniju, samo
u drutvu Radija 4, jo uvek ju je iznenaivalo saznanje
da su je ljudi aktivno traili i pozivali je da naruuju.
Prelazak s juvelira amatera na profesionalnog zlatara
desio se sluajno, kada je ogrlica s ornamentima, koju
je napravila za Fijinu majku, izazvala pozitivnu reakciju
u enskom institutu. Posle nekoliko nedelja ignorisanja
Fijinog dangrizanja i dobronamernih zahteva da se
pripremi za posao kako treba, njena prijateljica, mlada
koliko je bila i ona sama, preuzela je na sebe da postavi zvanini oglas u arington ekou. Vie zahvaljujui
srenom sluajnom otkriu, urednica asopisa FT nalazila se u to vreme na odmoru u oblinjem Volbersviku,
i desilo se da je naletela na oglas dok je u pabu ekala
da porui ruak. Sat kasnije pokucala je na Lorina vrata,
i od tog trenutka nije prolo mnogo, a Lora je dobila
prestian plasman u asopisu FT na stranicama o nakitu.
Danas je bilo dve poruke, obe od Fi koja je sada
bila njen samoproklamovani PR i menader onim danima kad nije radila na recepciji rekreativnog centra. Uz
cianje i mnogo pljeskanja, prosleivala je datume sastanaka za tri budua nova klijenta. Jue se javio jo jedan, a ovo se sve deavalo nekoliko sedmica nakon to
je lanak objavljen. Lora je navrljala datume i satnicu
sastanaka u dnevnik, odmahujui glavom zbog injenice
to porudbine i dalje pristiu. lanak je govorio o novoj
generaciji juvelira, a odeljak o Lori bio je najmanji, uguran u poslednjem asu. Ona je u velikoj meri digla ruke
od njega im ga je ugledala, zato to su isekli fotografiju,
tako da nije bilo mogue videti njene cipele. Ipak, jasno

Hej? Upitni muki glas dopre odozdo do nje i

ona zau bat cipela na metalnim gazitima s urezanim
arama.
Popnite se na vrh, viknu Lora pre nego to je duboko udahnula da se umiri. Gurnula je nedovrenu ogrlicu
u fioku i dopunila ajnik, unekoliko zbunjena primetivi
da joj je promaklo da se nataloio kamenac, tako da je
kotli iznutra vie liio na koralni greben.
Zdravo, ree glas, sada blizu.
Razvukla je usne u osmeh, duboko udahnula i
okrenula se. Zdravo, odgovorila je dok je lepo odeven
mukarac ulazio u prostoriju.
Zastao je u mestu, zapanjen, ili bolje rei paralisan,
od pogleda na nju. U skladu s njenim prkosnim ono to
vidi, to e i dobiti (u direktnoj suprotnosti s Fijinim
smislom za haljine, koji je govorio uzmi me, sva sam
tvoja), nosila je otrcane farmerice svog deka, koje su joj
spale toliko nisko da su otkrivale gornju liniju kukova, i
Dekovu izbledelu crnu Armanijevu eksejnd duksericu.
Jedino blistavo na njoj bili su zubi i sjajne crvene mokasine na nogama.
Lora, odgovorila je, protresavi mu ruku tako mlako
da su joj prsti iskliznuli ba kad je hteo da joj stisne aku,
pa je na kraju stegnuo samo vrhove njenih prstiju.
Ispravio se. Robert Blejk. Oekivali ste me?
Moda u snovima.
Pokreti su mu bili sigurni, irei oseaj potpune kontrole i svrsishodnosti, i Lora je odmah shvatila da se u
njegovom ivotu nikad nita nije desilo sluajno ili bez
razloga. Bio je krajnje nametljiv, a ipak deaki radoznao
kao da je na njegovom licu jo mogla uhvatiti traak
dvadesetogodinjaka.
Bio je to intrigantan sudar. Dubokog glasa i visine sto
osamdeset centimetara, u srednjim tridesetim, imao je
bakarnosmee oi i iroka puna usta s izvanredno ujednaenim zubima. Kosa mu je bila paljivo zaeljana s
lica, ali je primetila da bi bio potreban tek jedan od onih
istonih povetaraca, koji su vijorili gradilitem, da oslobodi rasko svetlosmeih kovrda. Uza sve to, neusiljeno
se smeio. Njegova koulja i uglaena zvaninost govo-

www.leo.rs | 75

rili su joj da je proputovao svetom; svetlost u njegovim

oima rekla joj je da je zavodio ene na svim kontinentima.
Lora klimnu glavom, svesna da je verovatno pocrvenela. Naravno. Drago mi je to sam vas upoznala.
Skrenuo je pogled s nje da ispita sobu i ona zapazi
da se zadrao na malenim novim cipelama, koje su jo
bile u kutiji.

Vi i tridesetoro drugih, promrmljala je, odupirui se

porivu da prevrne oima. Ne alim se mnogo. Podigla
je pogled i shvatila da napeto zuri u nju; znala je da je
smatra udnom. Prema kroju odela koje je imao na sebi,
nagaala je da su sve ene u njegovom ivotu nosile
dins dejih brojeva, s neizostavnim kristalima. ta ste
planirali za vau suprugu?, upitala ga je.
elim ogrlicu s ornamentima. Sa sedam ornamenata.

Bez tekoa ste pronali put dovde, nadam se?, upita brzo, pokazujui mu da sedne na jednu od ogromnih
belih sofa.

Njegova sigurnost bila je iznenaujua. Veina klijenata nije imala predstavu ta eli. To je specifino. Zato
sedam?

Naposletku jesam, mada sam isprva pomislio da me

je satelitska navigacija izneverila. Trebalo mi je neko vreme da poverujem da u vas zaista zatei na kraju te jedva
primetne staze. Obino ne moram da pakujem gumene
izme kad idem na neki sastanak, uzvratio je, uputivi
joj osmejak od kog joj je od radosti neto zaigralo u stomaku i potvrdilo sve njene instinkte.

To je upravo broj koji hou, uzvratio je, sleui ramenima.

Seo je i ponovo se zagledao u nju, a ona zapazi odblesak golublje svilene postave njegove jakne i runo
raene avove na cipelama. Odjednom u njemu vie nije
bilo ni traga od dvadesetogodinjaka.
Svi moji klijenti u poetku imaju problema da me
pronau. Pretpostavljam da bi stvarno trebalo da se preselim na neko pristupanije mesto, ali... Volim da budem
blizu vode. Slegnula je ramenima, ostavi bez tema za
askanje. Jeste li za olju aja? Ili kafe? Sve je instant,
boj...
Nisam, prekinuo ju je, a onda je to ublaio jednim:
Hvala.
Lora uze belenicu s radnog stola i sede na sofu preko
puta njega.
Duboko je udahnula i brzo izdahnula. to pre pree
na posao, pre e biti gotovo. Ni u najidealnijim situacijama nije lako uspostavljala komunikaciju s ljudima, a jo
manje se susretala s onima koji su ovako izgledali. Dakle,
kako mogu da vam pomognem? ta elite?
Skrenuo je pogled s nje i malo poutao, prinevi pesnicu ustima, kao da namerava da se u nju nakalje. Pa,
to je za moju suprugu, ree glasom tiim nego malopre,
kao da se njegova ena moda krije na stepenitu. Oigledno, stie Boi, ali je tad i njen roendan, dvadeset
treeg. Treba da joj poklonim neto posebno.
Klimnula je znalaki. Oigledno je eleo nakit u vreme
Boia. Oigledno je oenjen.
Imate li dovoljno vremena? Jeste li zauzeti?, upitao je.
Nemam predaha. Svi ele poklone za Boi, odgovorila je, beleei njegovo ime u rokovnik.
Je li to zbog onog teksta u FT-u?
Da. I vi ste ga videli?
Tako sam doao do vas.

76 |

Shvatam, rekla je, ustajui i sputajui belenicu na

stoi za kafu. Pa, imam izbor nekih ornamenata koje
vam mogu odmah pokazati, tek da vam dam ideju koje
vrste sve mogu da napravim. Posegla je u neto to je
podsealo na ormari za kartoteku, izvukla plitku fioku i
stavila je na sto ispred njega. Neki minijaturni ornamenti
bili su uredno poreani u vojnike redove na crvenom
somotu. I, naravno, ako na umu imate neto naroito,
to ovde ne moete da primetite, i to mogu da vam napravim.
Ponovo je sela, ekajui njegovu reakciju na male dragocenosti njena kolekcija bila je mala, ali prefinjena
ali on ih ak nije ni pogledao.
itava ogrlica mora biti ugovorena, rekao je.
Lora se ukoila. Ah, da vidimo, to e biti mnogo tee
urediti za Boi, bojim se.
Boi je za etiri nedelje, suprotstavio se, ispravljajui lea.
Da. Ali kao to sam rekla, trenutno sam previe zauzeta.
Zar ne moete da prosledite nekome te poslove?
Sama sam, odgovorila je, a njena utivost se polako
tanjila.
Gledao je nekoliko trenutaka kroz naspramni istoni
prozor, a ona je po poloaju njegove vilice mogla da zakljui da je iznerviran.
U redu. Dopustite mi da vam potanko objasnim ta
sam zamislio, kazao je, naginjui se napred tako da se
laktovima oslonio na kolena, sa sklopljenim dlanovima.
Izgledao je kao predsednik koji se naao u situaciji da
ita deci. Roendan moje supruge je dvadeset treeg.
Ona mrzi to to joj je roendan dvadeset treeg. Svake
godine organizujemo veliku zabavu za njen roendan, i
svake godine otvaramo vrata ljudima govorei im: Srean
Boi! To me u velikoj meri primorava da se pojavim s
neim zaista posebnim, to e njen roendan izdvojiti iz
proslave Boia. Da li me pratite?
Lora zauze odbrambeni poloaj i namrti se na njega.
Sasvim sigurno ga nije pratila. Moda je bio divan, ali

je njegov pokroviteljski ton pritiskao sve njene alarmne

tastere.

ili da pristanete na dogovor, ne mogu da vam pomognem.

Kad sam proitao taj lanak o vama, o vaem ornamentnom nakitu, doao sam na ideju o savrenom poklonu za nju ogrlici s ornamentima, ali sa izvesnom
razlikom. Ne elim da bude samo dekorativna, niti da
ukazuje na prologodinji praznik. elim da svaki ornament te ogrlice predstavlja njen odnos s najvanijim ljudima u njenom ivotu. Zbog toga ih ima sedam. I zbog
toga ne mogu tek tako da... izaberem jedan s posluavnika. Oni moraju biti jedinstveni.

Piljili su jedno u drugo, ukrtenih rogova, i Lora oseti

kako se sputa crvena izmaglica. Nijednog trenutka nije
se zavaravala da je mis kongenijalnosti. Savreno dobro
je znala koliko je prepredena. Ipak, ak je i ona bila sposobnija za kompromis i elementarne manire od njega.

Lora klimnu zainteresovano. To je sjajna ideja. Poprilino prevazilazi veinu narudbina koje dobijam. Ljudi
uglavnom ele ornamente za vane ivotne dogaaje,
kao to su krtenje, proslava punoletstva, godinjica braka i slino. Nikad niko od mene pre nije traio da... pa, da
ispriam ivotnu priu. Za mene bi to, s profesionalne
take gledita, bio izazovan projekat, i mogu da vam garantujem da bi vaa supruga dobila neto to je na svaki
nain izuzetno i posebno. Ipak, to je vrlo zahtevna porudbina. Ako biste eleli da saekate da proe Boi...
Ne! Kategorino ne!
Onda, da vidimo. Ako biste razmotrili da smanjite
taj broj na recimo tri ili etiri ornamenta, moda bi bilo
dovoljno vre...
Ne, ree on vrsto, ponovo joj upadajui u re.
Lora se ukoi, iznervirana i uvreena. Nije ak ni pokuavao da ne bude nepristojan. Ako je tako, plaim se
da smo na mrtvoj taki, gospodine Blejk. Jednostavno
nemam dovoljno vremena da porazgovaram s vaom
enom o toliko ornamenata.
Ionako ne smete da razgovarate s njom!, ree on
ustro. Ovo je iznenaenje. Apsolutni je imperativ da
ona nita ne sazna o tome.
Lora ljutito napui usne. Projekat ma koliko bio
ambiciozan brzo je gubio na privlanosti. Moda je
bio privlanog izgleda, ali joj se nije svialo da provede
nekoliko sati u njegovom drutvu, sluajui prie o njegovoj, bez sumnje, dvadesetdvogodinjoj supruzi.
Blekberi tiho zazuja u depu njegovog odela i on ga
izvadi.
Lora ga je posmatrala s rastuom ljutnjom dok se mrtio na poruku na ekranu, a onda je vratio aparat u dep.
Otkad je uao, njegovo ponaanje bilo je samouvereno
i arogantno. Nee biti niega za ta bi mogla da sazna,
rekla je, sklapajui rokovnik da pokae da je sastanak
zavren. Ne od mene, u svakom sluaju. ao mi je to
moram da vas razoaram, ali moram biti realna to se
tie rokova isporuke i porudbina.
Hoete da kaete...
Kaem da je moda vaoj supruzi roendan, ali je
takoe i Boi za sve ostale. Ako ne moete da saekate

Robert Blejk se naas upiljio u nju, a njegov bes naizgled je parirao njenom, a onda je krenuo ali ne prema
vratima. Otiao je do prozora, upijajui prizor. Lorine oi
privukao je horizont iza njega i mogla je da vidi, dalje u
zalivu, nove nasipe blata, kako se sue na suncu. U naredna etiri sata prekrie ih voda, a zatim e plima poeti
nemo gmizanje nazad, kradui trare i izjednaavajui
mulj, koji ju je uvek poudno upijao.
Primetio je cipele pored sebe i podigao jednu. Jo je
unutra imala vatu i uloak za oblikovanje dela za prste.
Za vau erku?, upitao je.
Nemam erku, britko je odgovorila.
Deka?
Molim? Ne!, prasnula je, usplahirena tim iznenadnim
prelaskom na askanje line prirode. Gledala ga je kako
paljivo vraa cipelu na mesto.
Oputeno je gurnuo ruke u depove i doetao nazad
do nje. Zapoeli smo ovo loe, kazao je bez osetnog
traga ironije u tonu. Moda je trebalo ranije da kaem
da u vam udvostruiti honorar.
Udvostruiete mi honorar?
Tako je, uzvratio je, a ona vide kako mu se pobeda
uvlai u oi, neosporno uverenje da e to zapeatiti posao. Boi e, naposletku, pripadati iskljuivo njegovoj
eni. Bio je poslovan ovek naviknut da pobeuje. Nema
sumnje da je na keju parkirao automobil s besprekorno
funkcionalnom satelitskom navigacijom, volante ili kareru; nema sumnje i da je imao ljubavnicu, koja se ve spremala da mu postane druga ena; i nije bilo sumnje da se
nalazio tu zbog poklona za suprugu, a to to nije otiao
da ga trai u Bondovoj ulici znailo je da joj je ve kupio
skupoceni Kartjeov sat, Asprijevu sportsku narukvicu,
dijamantski kljui Tea Fenela i Tifanijev prsten venosti.
Lora se uspravila, postajui dva i po centimetra via.
Nije re o ceni, rekla je s impresivnom vrstinom, uivajui u vlastitoj maloj pobedi. Izabrao je pogrenu osobu
da joj namee svoju volju. Nali su se u sukobu elja, a
kada situacija postane toliko loa, ona je ta koja odluuje
koje e porudbine prihvatiti. Nameravala je da izae iz
ovoga kao pobednik. Imam i druge klijente. Ne mogu
da ih izneverim.
Ne morate. Uredio sam jutros s vaom asistentkinjom da ih sve pozove u vae ime i da promeni raspored.
Pogledao je na sat. I, prirodno, nadoknadiu vam svaku
porudbinu koju izgubite na raun ove reorganizacije.

www.leo.rs | 77

Fi je izbrisala moj dnevnik? Na vau naredbu?, graknula je Lora. Zavrtelo joj se u glavi.
Videete da je raspored sada mnogo povoljniji.
Ustala je ljutito, molei se bogu da Fi nije instalirala
i video-nadzor. Oseala je njegov pogled na sebi dok je
marirala prema vratima. Jednostavno vie nije imalo
ta da se kae. Bila je razumna, bila je utiva. A sad joj
je ponestalo i jednog i drugog. Moete sad da idete.
ao mi je to nisam u mogunosti da vam pomognem,
rekla je hladno, otvarajui vrata. Ispruila je ruku i pokazala mu da ide. Nadam se da ete na nekom drugom
mestu imati vie uspeha u unitavanju Boia zbog vae
supruge.
Njegov ok bio je opipljiv. Stanite malo! Jeste li uli
uslove koje sam vam ponudio? Udvostruiu vam honorar!
Nema potrebe da mi se obraate kao da sam idiot.
Vi ste onaj koji ne slua, gospodine Blejk.
inite veliku greku.
Meni se ne ini tako. Ovo je moj posao i radim za
koga ja hou, a to ne ukljuuje ljude koji bez pitanja i
mog znanja preureuju moj kalendar zbog svoje razmaene ene. Bez sumnje e vas iznenaditi da saznate da
ovo ne radim zbog novca.

Drugo poglavlje
Zdravo, Tome, rekla je Lora ravnim glasom, naslonivi se na visoki ank od mahagonija i ispitavi brzim
pogledom krcatu prostoriju. Nasuprot njenom studiju,
koji je sav bio u neobraenom drvetu i umetnikom
osvetljenju, Tomov bar s morskim plodovima i ampanjcem sledio je drugi stil s nautikom temom, ugraujui materijale direktno uzete s brodogradilita: uglaan
i lakiran pod od tikovine, debeli brodski konopac kao
ograda, roletne od platna za jedra, a mesingane kuke za
uad postale su zakake za kapute. Fotografije krigli u stilu Velikog Getsbija, uraene u tamnosmeim nijansama,
krasile su zidove, a prevrnute polovine amaca uklopljene su s policama i koriene za dranje aa. Pola stolova
ve je zauzeto, a najvei broj stolica bio je okrenut ka panoramskim izlozima, ka sutonu koji se rascvetavao poput
raskonih boura spram neba boje vanile.
Krupni barmen podigao je pogled s dve ae koje je
glancao. Loro!, pozdravio ju je.
Veeras je guva.
Aha. Dovodi ih novi kuvar. Njegove taljatele s jastogom su prava poslastica. Svei afran, belo meso krabe...
Lora znalaki klimnu glavom.
Da li si u iskuenju?

Nastupila je kamena tiina kad je prihvatio njen hladni bes i odlunu ruku na otvorenim vratima. U redu, vidim, uvredio sam vas, shvatam, rekao je, brzo se vraajui na prethodnu temu. Ali vi ste jedina osoba kojoj za
ovo mogu da se obratim. inilo se da je zakljuio da je
u tom trenutku laskanje najbolji vid napada.

Ona odmahnu glavom pravdajui se, a njena lepa

kosa milovala joj je ramena. Volela bih da probam, ali
Dek ve sprema veeru. Moram ovo brzo da obavim.
Ne verujem da si...

U to mi je teko da poverujem. Ima mnogo juvelira u

gradu, a veina je mnogo iskusnija od mene.

Lora podie obrvu i poloi stisnute ake na ank. Gde

je nisi video?

Ali ornamenti... niko drugi ne radi to to vi radite.

Sluajte, tokom godina sam nakupovao Ket sve satove,
dijamante, ta god moete da zamislite. Ali ova ogrlica
bie jedini nakit koji joj zaista neto znai. Molim vas.
Glas mu je iznenada napukao. Ovaj poklon treba da joj
pokae koliko je vo... ta mi znai. Uutao je nakratko,
a njegove do maloas pohlepne oi ponovo postadoe
deake i prijatne. Sve mi zavisi od toga.

Pa, za poetak, ne krije se iza onog stuba, uzvrati on

vadei ep iz flae ampanjca, koji se tu najee sluio s
likerom od crne ribizle.

Ali Lora ostade hladna. Imali ste petlje da naredite

mom osoblju da preinai moje porudbine tako da to
odgovara vaem vremenskom rasporedu, a time ste
automatski izleteli iz istog. Sada u vas jo jednom
zamoliti da odete. Treba da obavim jedan telefonski
razgovor.
Oboje su znali da je odnela pobedu. Polako je krenuo
ka vratima, a zatim zastao kraj stepenica ispred nje. Pravite veliku greku.
Onda je to moj gubitak. Zbogom, rekla je ledeno,
vrsto zalupivi vrata za njim. I hvala nebesima na tome!
Bila je prilino sigurna da je to uo.

78 |

Ne. Nisam je video, ree Tom brzo, otvarajui bocu

likera od crne ribizle i sipajui ga u dve ae.

Lora naini dva koraka udesno i uhvati prizor mravog

zgloba koji je unezvereno poskakivao pored plastine
helou kiti torbe. Poalji tamo dve iste ae kad ugrabi
priliku, hoe li?
Jasno. Hoe da proba jedan ovaj? Kir rojal?
Lora sumnjiavo pogleda u au. Ne, osim ako kua
asti u suprotnom, daj nam uobiajeno.
Paljivo je birala prolaz izmeu stolova, vodei rauna
da ne obori niije pie torbama koje je nosila preko ruke.
Nervozni zglob kao da je ubrzao dok je prilazila, gotovo
kao da je njegova vlasnica predosetila njeno prisustvo.
Kako si znala da sam ovde?, upita Lora, gledajui
nanie u svee srcoliko lice koje joj se odozdo umiljavalo.
Po tvom ljapkanju.
Lora spusti pogled na svoje crvene hanter gumene
izme. Jo su se sijale od gacanja kroz vodu dok se vraa-

la iz studija pramenje morske trave labavo se privijalo

uz spoj skonog zgloba.
Ti si jedina osoba kojoj Tom doputa da ovde nosi
gumene izme. Opet si radila dokasno?
Zahvaljujui tebi, odgovori Lora naglaeno, bacajui
kesu s obuom na pod, pa sede na slobodno mesto.
Fi se nervozno maila za pie koje je obazrivo pijuckala jo otkad je stigla, zahvalna to ima previe prisutnih
svedoka da bi Lora pokuala da je ubije na licu mesta.
Vidi, Lor, znam da si moda malo ljuta...
Malo?
Dobro, moda malo vie...
Pokuaj sa prokleto besna!
Dobro, dobro, znam da si moda malo prokleto besna to sam primila narudbinu a da te nisam obavestila,
ali sam najiskrenije postupila u tvom interesu, kunem se.
Oh, stvarno? A to je tvoj posao, je li?
Kao tvoje menaderke, da.
Samoprozvane menaderke! Nikad ti to nisam traila
i svakako ne mogu da te plaam, podseti je Lora.
Sada moe, namignu Fi, nadajui se da e joj izmamiti osmeh. Nita. U svakom sluaju, radim ovo iz
ljubavi, zar ne?
Lora pogleda u svoju samouverenu i veselu prijateljicu. Mala i lepo graena, vitka, srcastog lica, krupnih plavih oiju i plave kose do ramena, tanune poput eerne
vune, ona je na svaki nain bila njena suprotnost. Fi je
bila pametna, poletna, privlana, penuava i sve ostalo to poinje na P. Lora je pak bila povuena, prgava
i premrava. Uvek se oseala trapavijom od svoje kao
perce lake prijateljice, kao da se provlaila kroz ivot s teretom na dui ili bar s gumenim izmama na nogama.
Nije na tebi, niti na klijentu, da odreuje kako u
voditi svoj posao.
Pa sad, mrzim to da istiem, ali ti ne bi ni imala posao
da nije bilo mene. Ne zna uvek ta je najbolje za tebe.
Jo bi lemila klimave broeve koje niko nikad ne bi video,
a jo manje nosio, da nisam dala taj oglas o maminoj
ogrlici.
To je bilo neto drugo.
Jeste, bilo je. I to je razlog to ti sad tako dobro ide.
Nagnula se napred, oslanjajui se na mrave ruke. Daj,
Lor, tip je dao ponudu koju nisi smela da odbije.

Onda je ba udno to jesam.

Da, pa ti si upravo... Fi donja vilica pade. ta??
Izbacila sam ga. Neu raditi tu narudbinu. Utroila
sam itavo popodne na ponovno uspostavljanje starih
narudbina.
Oh, ne, nisi valjda? Fi je zajeala, spustivi glavu u
ruke, pokazujui ovonedeljnu boju na izlivenim noktima jarku ljubiastu, koja bi bila prikladnija za spavau
sobu neke devojice. Lor, zato barem nisi popriala sa
mnom o tome?
A zato ti nisi o tome popriala sa mnom?, zaita
Lora u odgovor. Kako si mogla da mi namesti taj sastanak koji me je potpuno zbunio? Zna koliko mrzim
upoznavanje s novim ljudima. Na prvom mestu, to je razlog to nisam ni htela da se bavim ovim profesionalno.
A ti si me naprosto dovela u situaciju da neki bogata
ue i pone da vri pritisak na mene i jo mi kae kako
je raistio moj kalendar.
Mislila sam da e napraviti posao, zastenjala je Fi,
prolazei prstima kroz lepu plavu kosu.
Zato? Zato to je ponudio dvostruko vie?
U stvari, radilo se o veoj cifri nego to je dvostruka.
Poloila je ruke na sto. im sam mu rekla da si prebukirana do Boia, ponudio je duplo na licu mesta, a ja mu ak
nisam prethodno ni izloila tvoje cene. Blago je slegnula
ramenima. Odmah sam ih podigla sa osam stotina po
ornamentu na hiljadu dvesta.
Hiljadu i dvesta? Lorin glas najednom utihnu.
Fi klimnu. A on je nameravao da plati dvostruko na
to. Zar ne shvata, Lor? To je dosad bila tvoja najvea
porudbina. Zaradila bi oko sedamnaest hiljada.
Sedamnaest hiljada?
Dve ene piljile su jedna u drugu, jedna s izrazom rastueg uasa, a druga s izrazom oajanja.
Ali ja... mislim, ja... Ovaj, nisam razumela da se radi
o tolikoj sumi, proaputa Lora. Podigla je Fijinu au i
otpila veliki gutljaj. Sranje!
Da, rekla bih da je ba sranje, promuca Fi, uzimajui
au nazad i ispijajui je do kraja. Mogla sam da sredim
minus na kreditnoj kartici s mojih trideset posto.
Trideset? Lora je otro pogleda. Ko je pomenuo trideset procenata?

Leo commerce na:

Prijavite se za

Leo Newsletter
na: www.leo.rs

Silvija Braun

Misterije sveta
Objanjenja za naizgled neobjanjive pojave

Za sve nas koje oduvek fascinira sve to je neobjanjivo kao i ono to je delimino objanjeno Silvija
Braun nas vodi na fantastian put, otkljuavajui nam vrata tajni i misterija koji nas uokruuju u ovom
udesnom svetu. Ona obogauje nauna istraivanja, kombinujui saznanja koja dobija od svog
spiritulanog vodia Frensin i svoju monu intuiciju, pruajui nam tako detaljna objanjenja za naizgled
neobjanjive pojave.
Od piramida, angrile, Bermudskog trougla do Stounhednda, Silvija nam otkriva zapanjujue
injenice o nekim od najpoznatijih misterioznih mesta na svetu.
Istina koja lei iza svetih i kontroverznih tema kao to su spontano samosagorevanje ljudi, kristalna
lobanja, Torinski pokrov, Sveti gral i izgubljene Isusove godine, takoe se iznose na svetlo, a fascinantne
i mistine pojave poput krugova u itu, vetica, vampira i vukodlaka, vudua, vilinskog sveta, demona i
avola, udovita iz Loh Nesa, Levijatana, Atlantide, upljoj Zemlji, vanzemaljaca, Uskrnjeg ostrva i jo
mnogih drugih dublje su istraeni i objanjeni.
Uvod Silvija Braun
U ovoj knjizi Vas oekuju neke od najveih tajni i misetrija sveta koje su veoma dugo zbunjivale oveanstvo,
ponekad i vekovima. Ja sam prirodno, oduvek bila fascinirana neobjanjivim i mislim da nema potrebe da
ulazimo u svaki detalj mojih viegodinjih istraivanja
i prouavanja fenomena o kojima ete Vi sada itati u
ovoj knjizi. Svi oni koji jo ne znaju, mogu me drati za
re kada kaem: Da, ja sam spiritulani vidovnjak i student
teologije, ali moje zanimanje za svetske tajne i drevne
mitove, kao i za ivot posle ivota je oduvek bila i ostala
moja stalna strast.
Moda se neete sloiti sa mojim argumentima i istraivanjima i to je u redu... samo me ispratite i sami proverite koliko esto vreme, mesto, istorijske implikacije ili
obian zdrav razum potvruju istinitost mojih rei. Moje
spiritistike moi takoe igraju bitnu ulogu u intenzivnim istraivanjima koja sam sprovela, i to je za mnoge
neverovatno, ali kao to sam uvek govorila Uzmi sa sobom ono to eli a ostalo zaboravi.
Lino sam posetila veinu misteriznih mesta koje opisujem u ovoj knjizi. Hodala sam po tim stazama i sama
sam sebi bila telepatski barometar, posle ega sam se
vraala da proverim koliko od onoga to sam teleptaski

80 |

osetila mogu da dokaem istraivanjima, statistikom, svedoenjima oevidaca, i ponekad samo zdravim razumom.
Mnogo puta kao to ete videti lovila sam misterije samo
na osnovu svog predoseaja, a potom bi me opipljivi dokazi oborili s nogu, a isto tako se dogaalo da su one prie
koje su poznate kao pouzdane i istinite zapravo nisu vie
od mitova, bez ikakvih ubedljivih dokaza, i u tim sluajevima sam razoarano morala da odustajem.
Ova knjiga je u velikoj meri nastala zahavljaujui Rejdu Trejsiju, predsednik izdavake kue Hay House. Dok
smouivali u ruku jednog dana, obisipala sam Rejda
priama o Egiptu i drugim mestima koja sam posetila.
Na kraju me pogledao i rekao: Zato ne napie na svoj
nain knjigu o svim tim mestima koja si posetila?
Malo sam porazmislila o tome to je rekoa pitajui se
da li postoji uopte knjiga koja pokriva sva mesta i stvari koje sam videla. Imamo Koije bogova-nerazreene
tajne prolosti Erika von Denikena ali on se bavio samo
vanzemaljskim fenomenima, i osim toga njegova knjiga
bila je toliko kontroverzna kada je prvi put objavljena da
su se naunici iz petnih ila potrudili da je obezvrede. A
onda sam shvatila da sve istraivake knjige koje sam
ja proitala (a bilo ih je mnogo) imaju jedan zajedniki

imenitelj: svoje kritiare. Hou da kaem, ja se ne bih ni

latila ove knjige da su sve te misterije ikada u potpunosti razjanjene, zato to jo uvek i jesu misterije. Naravno,
znam da e biti i skeptika koji e rei da je ova knjiga
obino nagaanje, ali i sami ete iz itajui njene redove
biti fascinirani raznim preokretima i iznenenjima...
Ovde moram da zastanem i zamolim Vas da iako nikada do sada nisam napisala ovakvu knjigu ne pomislite da me je zdrav razum odjednom napustio. Poneto
od onoga to u rei ne mogu da dokaem, ali to se
vie budete uputali u prie, videete koliko poznatih
arheologa, istoriara i antropologa opravdava moje telepatske uvide. Ljudi poput poznatog paleantropologa
i konzervacioniste dr. Riarda Likija, dr. Zahija Havasa,
generalnog sekretara Vrhovnog saveta za antikvitete u
Egiptu i mnogi drugi koji me podravaju nisu izmiljeni.
Povrh svega, ova knjiga nije napisana kao nauna rasprava. Ja sam zapravo imala na umu prosenog itaoca
koji o ovim misterijama zna malo ili nimalo. Iako se moja
istraivanja oslanjaju na naune izvore, sigurno postoje i
neki nauni podaci koji su mi promakli. Imajte na umu da
je ova knjiga napisana sa namerom da Vam prui pregled
svetskih tajni i misterija uz moju telepatsku interpretaciju istih. Svakako znam da je moje polje rada u najmanju

ruku kontroverzno, ali znate me ve uvek sam tamo

gde se aneli plae da kroe.
Dok budete itali, nadam se da ete dobiti uvid i
nadu, ali ako nita drugo bar e Vas napustiti onaj oseaj nervoze dok se slaete ili ne salete sa stavovima koje
ovde iznosim. Kada ponete da tragate, Vi ete biti svojevrsni Gnostik (tragalac za istinom) i kao to je Isus rekao
Trai i nai e, kucaj i otvorie ti se. Na kraju krajeva,
potraga za istinom ini da vidimo kroz maglu konfuzije.
Pristupite knjizi sa otvorenim umom i otroumnou,
nemojte verovati u bilo ta samo zato to ja (ili bilo ko drugi) tvrdim da je tako... Vi treba da pronaete i pronai ete
svoju sopstvenu boanstvenu istinu, koja je samo Vaa.
Spremite se za putovanje i ovoga puta se zakopajte jer pred Vama je jedna estoka vonja.
Misteriozna mesta
1.
Stounhend
Na Salzburi Plejnu u Engleskoj nalazi se velianstveni
krug od stena koji je nekada bio korien u religijskim
ceremonijalima a pripisuje se Druidima, kasti keltskih

www.leo.rs | 81

svetenika. Iako su ga oni moda koristili, njegovo poreklo datira jo iz neolitskog doba Britanskih ostrva.
Neki istoriari tvrde da Stounhend potie jo iz 3000.
p.n.e, ali ja sam, dok sam bila na tom mestu, osetila kao
da je pre u pitanju 5000. godina p.n.e. I iako je krug mnogo puta rekonstruisan, ipak je uspeo da sauva istu jedinstvenu osnovnu kompoziciju.
Na Birtanskim ostrvima postoji vie od hiljadu krugova stena, ali nijedan nije tako upeatljiv kao Stounhend.
On se jedini sastoji od 30 uspravnih stena (od kojih 17 jo
uvek stoji) koje su bile dletovane, uglaane i doneene
iz nekog drugog podruja, a jedinstven je i po stenama
obliokovanim tako da formiraju ulay, neku vrstu vrata.
Zanimljivo je napomenuti i da je osa Stounhenda koja
deli krug i u ravni je sa njegovim ulazom, okrenuta mestu izlaska sunca tokom letnjeg solisticija; dok je isto tako
nedaleko odatle, i Irskoj, spomenik Njugrand koji je sagraen u priblino isto vreme kada i Stounhend okrenut
ka mestu izlaska sunca tokom zimskog solisticija. Mogli
bismo da zakljuimo da je u pitanju bila neka vrsta kalendara i sigurna sam da je ovo bilo samo jedan njegov mali
deo poto su ljudi oduvek bili zainteresovani za nebo, ali
kao to emo videti raspored ovih stena ima daleko dublji
duhovni smisao. Kao da odailju neke pozitivne vibracije
zatitnike energije koja titi od negativnih uticaja i ljudima unutar kruga daje oseaj sigurnosti i mira.
Stounhend su istraivali arheoastronomi iji je zadatak
da uu u trag astronomskim emama drevnih kultura. Jer,
kao to ete videti, ak i u njadavnijim vremenima, narodi
poput Egipana (o kojima emo kasnije) bili su izuzetno
znatieljni u vezi sa solarnim i lunarnim fazama i zvezdanom konfiguracijom. Sigurna sam da im je to bio nain da
odrede period za setvu i etvu; da predvide kiu, promene temperature, poplavu, a naroito su obraali panju na
lunarne cikluse. (ak i danas u savremeno doba, moete i
sami proveriti kod policije, u bolnicvama ili ak i u mojoj
profesiji, kakve se sve bizarne stvari deavaju tokom punog meseca. Lekari su godinama prouavali na koji nain
korespondiraju enski menstrualni ciklus i meseeve faze,
na kraju krajeva logino je pomisliti da ako mesec ima toliki
uticaj na okeane kako da ne utie na nae fiziko blagostanje? A Almanah starog farmera (Old Farmers Almanac) ne
oslanja se samo na godinja doba ve i na meseeve faze
tokom tih perioda. Tako da je sve ovo zapravo zasnovano
na nekoj naunoj injenici ili istraivanju.)
Iako nema sumnje da je Stounhend napravljen na
osnovu nekog astronomskog prorauna, imam oseaj
da su mnogi istraivai prevideli njegov dublji spiritualni smisao.
Skidanje vela tajne sa Stounhenda
Prvi put kada sam posetila Stounhend 1978. godine
nije bilo nikakvih ogranienja u kretanju tako da ste mo-

82 |

gli slobodno da lunjate kroz stene i oko njih. Nedavno

sam se vratila iz obilaska sa jednom grupom gde su mi
ponovo dozvolili da ispitam stene i pokupim sve vibracije koje su mi bile potrebne. Sposobnost da dodirivanjem izvesnog predmeta spoznate njegovu istoriju putem energije zove se psihometrija. Poto je sve u prirodi
na neki nain obeleeno treba samo da budete u stanju
da uronite u to iskustvo, i cela pria e se rasplesti pred
Vama. Kao i mnoga druga mesta koja emo istraivati u
ovoj knjizi, stene Stounhenda sadre vibracije svih doba
kroz koja su trajale, svih ljudi i rituala u vezi sa njima i ja
sam te vibracije uspela da osetim.
Prvi odgovor nakoji sam naila bile su slike ljudi, hiljada i hiljada ljudi kako vuku ogromne blokove monoolita
preko ravnice. Izgleda da su stene preseene i oblikovane u jednom drevnom kamneolomu na jugozapadu
Engleske. Tu su bile takoe i ogromne dizalice na jednoj
grubo konstruisanoj a ipak i prilino sofisticiranoj maini
sa tokovima i konopcem koji je sluio za podizanje stena. Mukarcio koji su podizali stene izgledali su veoma
primitivno, nosili su odeu i kape od ivotinjske koe,
kao i dekorativne tetovae po licu. I kao u vremeplovu,
na jedan ubrzan nain, mogla sam da ih vidim kako postavljaju stene u krug. Izgledalo mi je kao da su imali i
nekakav konopac koji im je sluio da izmere udaljenosti.
Mogla sam da ih ujem kako viu i gunaju ali na jeziku
koji nije liio ni na jedan koji sam ikada ula.
Sa spolajnje strane ovog savrenog kruga od stena
bila je grupa ena i dece koje su satjale ili sedele i zaneseno gledale sve to se deava. Svako malo, sa usana neke ene oteo bi se razdragani usklik kojim kao da
eli da ohrabri mukarce da nastave. Primetila sam da
su ene i deca dodirivali prstima neke crvene oblutke ili
bobice koje su bile nanizane zajedno. To me je podsetilo
na Katolike kada koriste brojanice kada se mole za neko
specijalno udo.
Poto su blokovi monoliti postavljeni na mesto, izgledali su sjajno i belo, svakako nisu bili sivi kao danas. Kada
je krug zavren, svi su uli u njega i klekli ali ne na ponizan nain ve kao da je to bio prikladan i udoban poloaj.
Izgleda da je ovaj krug za njih bio raj, titei ih od spoljanje negativne energije. (Pomislite samo koliko puta smo
se okruili belim svetlom svetog duha ko moe da kae
da ove stene nisu sluili kao zatita od nasuminih hordi
pljakaa?) Izgleda da su ovi ljudi iz ma kog razloga veoravli da ih njihov bog ili bogovi tite dok su unutar kruga.
Potom se pojavio jedan veoma visok ovek, obueno
u dreavu crvenu mantiju, sa kupastom kapom iz koje
je izlazilo neto nalik na zvezde. Poeo je da prolazi kroz
kapije stena, i kad god bi bio pred nekom od kapija on
bi skinuo kapu i ponovo je stavljao kada proe kroz nju.
Meni je to delovalo kao da predstavlja preporod,
ulazka kroz kapiju ivota bez iega i potom stavljanje
kape kao neku vrsta zemlajskog obeleja. ovek je onda

zapoeo predstavu. Pokazao je na neku enu i potom

joj rekao da uzme svoje dete i stane pored njega, na taj
nain ukazujui na produetak ivota.
Grupa je potom poela da peva neku pesmicu grlenim glasovima, a onda kao da su se niotkuda pojavili
voe, povre kao i neka vrsta kotunjavih plodova. Visoki ovek sa kapom je potom preao pogledom po
krugu i izgledalo je da je bio zadovoljan. Njegove oi
potom su lutale gomilom da bi mu se pogled zaustavio
na tamnom, neobrijanom mukarcu obavijenom nekom
vrstom ivotinjske koe. Pokazao je prstom na manjeg
mukarca ispustivi pritom nekakav kvocav glas, i gomila
se potom pridruila. Mahnuo je oveku koji je bio preko
puta njega koji mu je priao sa nekakvim povezom na
glavi. Visoki ovek je ispruio ruku, a manji debeljukasti
ovek je spustio dva zlatna predmeta na njegov dlan.
ovek sa kapom se potom okrenuo eni iz asebe i dao
joj ta dva predmeta. Delovala je iznenaeno i sa velikim
olakanjem je zgrabila ta dva predmeta i ponizno klekla
na kolena.
Visoki ovek pokazao je na drugog mukarca da napusti krug pa ipak je jo uvek izgledao kao da moli da ne
bude prognan. Pomislila sam da mora da je lopov koga
ele da oteraju. I im sam to pomislila nii ovek je odluno odhramao iz kruga i ubrzo zatim nestao u magli koja
je poela da se sputa na ravnicu. U to vreme sam sve
beleila na kaseti i rekla sam Ovde se odmerava pravda
za lopove i one koji su prekrili zakon. Znala sam da je
ovo veoma primitivno vreme, ali i dalje sam oseala da
su ovi ljudi imali socijalne strukture kao i moral i savest.
Nisu izgledali udno ako izuzmemo njihovu odeu tj. nedostatak iste, zapravo, na njima svojstven nain izgledali
su zbrinuto i svakako nisu delovali zanemareno.
Potom se scena promenila. Ne znam tano kako da
opiem kako se sve ovo deava, ali slino je gledanju filma, skoro da imam nekakav mentalni vremeplov, koji
kada se ukljui prosto tee sve dok ja ne odluim da ga
zaustavim. Ovog puta sam primetila neto to ranije nisam videla, ogroman beli kamen tano u centru kruga.
Mukarac sa kapom pokazivao je prstom na jednog po
jednog, apotom su jedna po jedan prilazili i prinosili veoma primitivno koplje na neto nalik oltaru, koje izgleda
da je imalo mo da ulije hrabrost ljudim a i da njihovo
oruje uini jaim.
Nejvelianstvenija pogrebna mesta
Oko 1135. godine posle nove ere Dofrej od Monmauta je u svom delu Istorija britanskih kraljeva tvrdio
da je Stounhed u Irsku donelo jedno plema dinova
iz Afrike a odatle ga je arobnjak Merlin preneo preko
mora na dananje mesto. Izgleda da je arobnjak Merlin
to uinio za Ambrozijusa Aurelijanusa kralja Britonaca.
U svojoj Istoriji Dogrej tvrdi da je Ambrozijus sahranio
oko 460 plemia koje su Saksonci ubili na tom mestu, a

potom nastavlja sa tvrdnjom da su Uter Pendragon (brat

Ambrozijusa i magini otac Kralja Artura) i Kralj Konstantin takoe sahranjeni u blizini. Evo ta je mErlin navodno
rekao Kralju ambrozijusu prema Dofriju:
Ako si ti (Ambrozijuse) eljan da oda poast ovom
pogrebnom mestu svih ovih ljudi i to jednim venim
spomenikom, poalji po Ples Dinova, koji se nalazi u Kilarausu, na planini u Irskoj. Tamo postoji jedna kreacija
od stena, koju nijedno doba niej okrznulo, bez ikakavih
znanja o strunim vetinama projektovanja. To su stene
ogromne veliine i predivnog kvaliteta; i ako mogu da
se postave ovde kao to stoje tamo na ovom tanom
mestu, onda e tako stajati zauvek.
Zanimljivo je koliko se Kralj Artur i Merlin pojavljuju
kroz mitologiju Stounhenda. Verujem da su ove dve
figure zaista postojale ali ne u preteranoj verziji kakva
nam je poznata iz fantastinih dela.
Prema jednoj drugoj legendi stene je doneo djavo
uzevi ih od jedne Irkinje i postavio ih je na Salisburku
ravnicu. Smatram neverovatnim injenicu da kad god je
ljudima neto nepoznato ili nejasno oni tee da tome pripiu negativno znaenje, naroito ako je u pitanju neki
dogaaj iz doba pre Hrista. To je kao da ljudi nisu voleli
Boga pre nego to se hrianstvo pojavilo, ak ni neku vrstu stvaraoca, tagod to bilo, koji je bio vei od njih samih.
A sada stiemo do Druida. Do vremena kada su se oni
pojavili na sceni, ve su postojale manje skupine stena
poreane sa spoljanje strane kruga. Ove skupine sastojale su se od stena razliite vrste stena koje pripadaju
vrsti po nazivu plavi kamen a naunici veruju da potiu
iz jugozapadnog Vejlsa.
U 17. veku su Druidi, koji su upranjavali svoje obiaje
u Velikoj Britaniji ve vie od hiljadu godina pre ovoga
bili proglaeni za zle oboavaoce koji praktikuju rtvovanje ljudi i sline rituale. (Stalno se ponavlja ljudska
sklonost da kad god im je neto nepoznato oni odmah
pohrle da toem priiju zla svojstva).
I dok sam stajala tamo u sve guoj tami, javljale su i se
te vizije poput ara na ogromnom kaleidoskopu vremena,
i videla sam figure u belim kabanicama kako idu svojim
putem preko ravnice. Izgledalo jekao da ih ima bar hiljadu
kako zajedno hodaju u istom taktu. Nisu progovarali, i kao
da je neka duhovna tiina zaokupila sve njih, i obuhvatile
sve ak su i ljudi koji su bili s amnom osetili to neto,
kako su rekli. Atmosfera, ptice, vazduh... sve je uthnulo,
kao da smo skinuli veo sa davno prolih vremena. Prisustvo Druida svetenika bilo je toliko oigledno.
Kako su Druidi prilazili krugu, skoro da sam mogla
da ponovo vidim to mesto onakvo kakvo je bilo kad je
bilo celo, kada je svaki kamen bio na svom mestu i sa
kamenom koji sam ja nazvlal olatrom u sredini. Neki od
svetenika su stajali u krugu, dok su ostali stajali poput
uvara sa spoljne strane a onda su svi zajedno poeli da
poje u veoma melodinim tonovima.

www.leo.rs | 83

84 |

POSETITE SAJT LAVOVSKOG ASOPISA

ZA ISPUNJENIJI IVOT
www.lavovskicasopis.rs