I KOLOKVIJUM

1. Tipovi finansijskih institucija:

1. kreditne institucije
a) komercijalne banke
b) tedionice
c) finansijske kompanije
2. institucionalni investitori
a) osiguravajui zavodi
b) penzioni fondovi
c) investicioni fondovi
3. investicione banke i berzanske firme
2. Promene u finansijskoj strukturi
Banke kao i ostale finansijske institucije nastoje da ubrzaju porast svojih aktivnosti
kroz poveanje obima. Nova konkurencija je uinila da banke smanje profit tako da je
poveanje obima prouzrokovalo i poveanje stope prinosa. Ovo je dovelo do pojave
supermarketa.
3. Faktori novih trendova:
a) deregulacija
b) informaciona tehnologija
c) globalizacija
4. Deregulacija je dovela do:
a) poveanja konkurencije
b) cenovne konkurencije
c) produktne konkurencije
5. Finansijski derivati:
a) fjuersi
b) opcije
c) svopovi
6. Pristup stratekom planiranju u bankama?
Strateki rizik sastoji se u moguoj pogrenoj proceni stratekog razvoja banke, ime
moe da bude viak kapaciteta ili eskalacija trokova poslovanja. Polazna taka u
stratekom planiranju banke jeste analiza ukupne ponude i tranje finansijskih usluga
kao projektovanje buduih promena u strukturi finansijskog sistema. Cilj strategije
razvoja je da banka to preciznije sagleda optimalne pravce svog budueg razvoja
kako bi ostvarila takvo pozicioniranje banke na finansijskom tritu koje bi joj
obezbedilo maksimizaciju stope profita.
7. Faze u stratekom planiranju:
1. kreiranje vizije
2. izbor strategije
3. razrada akcionog programa
8. Kod stvaranja vizije daljeg razvoja banke znaajna su sledea opredeljenja
banke:
a) da li eli da proiri geografsko podruje delovanja
b) u kojoj meri eli da povea svoj bilansni nivo
c) koji stepen diverzifikacije finansijskih proizvoda eli da ponudi u
narednom periodu
9. Kod izbora strategije razvoja banke u narednom periodu, opcije banaka mogu se
sistematizovati na:
a) trina penetracija
b) osvajanje novih trinih segmenata
c) osvajanje novih proizvoda
d) diverzifikacija
10. Da bi banka mogla da ustanovi strateke pravce svog daljeg razvoja, ona mora
da sagleda kljune parametre svog daljeg razvoja:
a) planiranje veliine banke
b) stepen diverzifikacije

c) politika kamatnih stopa

d) sagledavanje planske stope prinosa
11. Bitni elementi akcionog progama su:
a) trokovi
b) kvalitet
c) informacije
d) proizvod/usluge
e) osoblje
12. Kod formiranja svoje marketinke strategije banka ima u vidu tri osnovne
strateke opcije:
a) strategija masovnog trita polazi od pretpostavke da veina potroaa
banke ima sline potrebe i elje
b) strategija diferenciranih segmenata klijenata zasniva se na
pretpostavci da banka ima nekoliko razliitih segmenata klijenata
c) strategija koncentrisane aktivnosti znai da se banka koncentrie na
jedan segment finansijskog trita
13. Likvidnost banke koncept?
Banke u trinoj ekonomiji moraju da obezbeuju dnevnu likvidnost u svom
poslovanju. Odravanje likvidnosti banke smatra se osnovnom pretpostavkom za
odrivost banke na finansijskom tritu. Nelikvidnost banke moe da nastane ukoliko
ona postane nesolventna, to znai da je vrednost njene aktive manja od vrednosti
njenih obaveza.
14. Strategija likvidnosti?
a) Strategija kratkoronih komecijalnih zajmova
Po ovom konceptu, banke odravaju solventnost i likvidnost ukoliko depozitni
potencijal plasiraju iskjuivo u obliku kratkoronih kredita privredi. (do 90 dana)
b) Strategija utrivosti aktiva
Ova strategija je nastala na bazi razvoja finansijskog trita i posebno novanog
trita. Time su banke dole u situaciju sa svoju rezervnu aktivu mogu da
diverzifikuju. Pored primarne rezervne aktive, dolo je i do formiranja sekundarnih
rezervi u koje ulaze HOV.
c) Strategija likvidnosti na bazi plasmana sa anticipiranim dohotkom
Njena osnovna sastoji se u tome da su banke postale u znatnoj meri orjentisane na
davanje srednjoronih i dugoronih zajmova privredi i stanovnitvu.
d) Strategija upravljanja pasivom
Teite ove strategije je da banke obezbeuju svoju likvidnost putem korienja
kredita umesto prodaje kratkoronih HOV.
15. Model upravljanja aktivom zasniva se na najjednostavnijoj konstrukciji banke:
AKTIVA
likvidna aktiva
zajmovi
PASIVA
depoziti
krediti za likvidnost kod CB
16. Uopravljanje pasivom i likvidnost?
Radi se o relativno novijem konceptu bankarskog upravljanja koji se u znaajnoj meri
moe koristiti kod menadmenta likvidnosti.
Konkretni mehanizmi putem kojih se mogu angaovati krediti za likvidnost na
finansijskom tritu su sledei:
1. meubankarski krediti za likvidnost
2. aranmani o rekupovini sredstava
3. depozitni certifikati banaka
4. krediti za likvidnost kod C.B.
17. Projektovanje likvidnosti?
Metodologija projektovanja likvidnosti moe se iskzati na sledei nain:
Potrebe dodatne likvidnosti = prognozirani porast zajmova + porast obaveznih
rezervi prognozirani porast depozita

18. Glavni indikatori profitabilnosti?

a) neto dohodak / operativni dohodak (ROI)
b) neto dohodak / ukupna aktiva (ROA)
c) neto dohodak / akcijski kapital (ROE)
19. Mikroekonomski faktor?
Glavni mikroekonomski faktori koji utiu na profitabilnost banaka jesu sledei:
kvalitet menadmenta, kvalitet aktive, ekonomija obima, ekonomija okvira, neto
kamatna mara, prihodi od provizije, trokovi poslovanja banke.
21. Koje su glavne strategije koje banke mogu da koriste kod upravljanja
nekamatnim trokovima?
1. smanjenje trokova
2. operativne efikasnosti (produktivnost rada zaposlenih u bankama)
3. poslovna organizacija
4. poslovna strategija
22. Projektovanje profitablnosti banaka?
Za akcionare banke je najbitnije koliko iznosi zbir dividendi i porasta trine cene
akcija u odnosu na visinu akcijskog kapitala. To se vidi iz sledee formule:
r = [(Vf Vi) + Df] / Vi
r - stopa prinosa na kapital
Vf - finalna vrednost akcije
Vi - inicijalna cena akcije
Df dividende
23. Funkcije bankarskog kapitala?
1. Elementarna funkcija bankarskog kapitala sastoji se u apsorbovanju potencijalnih
gubitaka koje banka ima u svom poslovanju.
2. Bankarski kapital titi deponente i druge kreditore banke.
3. U savremenim trinim ekonomijama uvedeni su dravni mehanizmi osiguranja
depozita kod banaka od strane odreene zvanine institucije.
4. Kapital banke ograniava rast aktive i depozita konkretne banke.
24. Oblici bankarskog kapitala?
Bankarski kapital se moe podeliti na:
1. primarni kapital
2. sekundarni kapital
U primarni kapital ulaze: akcionarski kapital i zadrani profit, a u sekundarni:
subordinirane obveznice sa inicijalnim rokovima dospea preko 5 godina i opste
rezerve za pokrice migucih gubitaka.
Redovne akcije predstavljaju osnovu primarnog kapitala.
Preferencijalne akcije emituju samo banke koje imaju jak rejting i koje su poznate
institucionalnim investitorima.
Subordirane obveznice postale su znaajan instrument sekundarnog kapitala banaka.
25. Program poveanja kapitala kratkoroni aspekt?
U sluaju pada stope kapitala kod neke banke ispod ravnotenog nivoa, banka ima
sledee opcije:
1. banka moe da sprovede program dokapitalizacije
2. banka moe da smanji ili potpuno obustavi isplatu dividendi svojim
akcionarima
3. banka moe da izvri promenu kompozicije svoje aktive tako da smanji aktivu
sa visokim rizikom i povea plasmane sa manjim rizikom
4. banka moe da povea stopu kapitala putem prodaje dela zajmova na
sekundarnom tritu ili sekjuririzacijom zajmova
5. banka moe da izvri bilansnu kontrakciju putem smanjenja kreditnih
plasmana uz odgovarajue smanjenje zaduenosti
6. banka koja ima stopu kapitala ispod ravnotenog nivoa moe da bude
vlasniki restruktuirana

26. Brze korektivne intervencije

Kategorizacija banaka prema visini stopa riziko ponderisanog kapitala:
1. dobro kapitalizirane institucije.........................10% ili vie
2. adekvatno kapitalizirane institucije....................8% ili vie
3. subkapitalizirane institucije................................6% ili vie
4. znatno subkapitalizirane institucije....................ispod 6%
5. kritino subkapitalizirane institucije...................2% ili manje
Osnovna ideja sadrana u ovom konceptu je da regulatorne vlasti vode
aktivistiku politiku prema bankama koje imaju nie stope bankarskog kapitala u
odnosu na propisanu stopu kapitala prema riziko ponderisanoj aktivi. Te banke su
obavezne da primenjuju brze korektivne mere u smislu ograniavanja ili stopiranja
rasta aktive banke, ograniavanja ili ukidanja dividendi, pritiska da banka smanji
trokove poslovanja, pritiska da se izvri promena menadmenta...
27. Oblici kredita?
Kratkoroni krediti za obrtna sredstva
Ovaj oblik bankarskih zajmova odobrava se u principu za povremene zalihe ili za
pokrie potraivanja od kupaca. Banka kod kratkoronih kreditiranja obrtnih potreba
preduzea nastoji da ima to precizniju sliku bilansne strukture preduzea.
Investicioni krediti
Sredstva iz dugoronih zajmova koriste se za finansiranje fiksnih aktiva kao i trajnog
obrtnog kapitala. Otplata investicionih kredita vri se na osnovu anuitetnih programa
u kojima mogu da budu predvieni meseni, kvartalni, polugodinji ili godinji
rokovi.
Revolving kredit
Revolving krediti nastali su iz kratkoronih linija koje se primenjuju kod kratkoronih
privrednih kredita. Revolving krediti su srednjoronog tipa sa normalnim rokovima
trajanja od 1 do 3 godine. Radi se o tipu kreditnog aranamana koji se nalazi izmeu
kratkoronih i investicionih kredita.
Kredtiti za finansijsko prestruktuiranje
Ovaj tip bankarskih kredita vezan je za finansijske kupovine preduzea tj. akviziciju.
28. Ronost kredita?
Generalna ema kredita na bazi ronosti izgleda ovako:
Kratkoroni krediti.....................do 1 godine
Srednjoroni krediti....................od 1 do 7 godina
Dugoroni krediti........................obino preko 10 godina
29. Zatitne klauzule nabrojati 3
Preduzee se obavezuje da e u periodu trajanja bankarskog kredita davati
banci odreeni set periodinih finansijskih izvetaja
Preduzee se obavezuje da e za vreme korienja kredita drati sopstveni
obrtni kapital iznad odreenog minimalnog nivoa
Preduzee ne sme da vri vee bilansne promene ili vlasnike transformacije
bez odobrenja banke
30. Kod donoenja kreditnih odluka, banka mora da vodi rauna o najmanje tri
faktora:
1. prihvatljivost kreditnog rizika
2. pozicionim limitima
3. dodatnom iznosu kapitala banke
31. Faktori kreditnog rizika: (pravilo 5C)
1. karakter (character)
2. kapacitet zaduenja (capacity to borrow)
3. kapital (collateral)
4. kolateral (capital)
5. uslovi (conditions)
32. Klasifikacija problemskih zajmova je sledea:
1. substandardni zajmovi

2. sumnjivi zajmovi
3. zajmovi sa gubitkom
Substandardni zajmovi su oni koji pokazuju loije performanse od predvienih.
Sumljivi zajmovi imaju poveani rizik da nee biti naplaeni.
Zajmovi sa gubitkom su zapravo otpisani zajmovi.
33. Postoje tri pristupa u evaluaciji kreditnih zahteva kompanija i to su:
1. analiza finansijskih indikatora
2. analiza i projektovanje finansijskih tokova
3. credit scoring modeli
34. Indikatori se mogu svrstati u 5 grupa:
1. indikatori likvidnosti
2. indikatori zaduenosti
3. indikatori aktivnosti
4. indikatori profitabilnosti
5. indikatori deviznih efekat
35. Indikatori likvidnosti
indikator tekue likvidnosti = tekua aktiva / tekue obaveze
indikator estoke likvidnosti = tekua aktiva-zalihe / tekue obaveze
Indikator likvidnosti treba da bude oko 2,0. Tekua aktiva treba da bude dvostruko
vea u odnosu na tekue obaveze koje dospevaju u narednosj godini.
Indikatori likvidnosti su znaajni za bankarske zajmove sa kraim rokovima dospea.
36. Indikatori zaduenosti
zaduenost prema ukupnoj aktivi = ukupan dug / ukupna aktiva
zaduenost prema neto imovini = ukupan dug / akcijski kapital
pokrie kreditnih obaveza = (kamatni rashodi + otplata glavnice) / profit
37. Indikator aktivnosti
prosean period naplate = potraivanja od kupaca x 360 / prodaja na kredit
obrt zaliha = godinja prodaja / proseno stanje zaliha
obrt fiksne aktive = godinja prodaja / proseno stanje fiksne aktive
obrt ukupne aktive = godinja prodaja / proseno stanje ukupne aktive
38. Indikator profitabilnosti
stopa prinosa od prodaje = profit / godinja prodaja
stopa prinosa aktive = profit / ukupna aktiva
stopa prinosa na akcijski kapital = profit / neto imovina
39. Indikator deviznih efekata
devizna prodaja / ukupna prodaja
spoljni dug / ukupna aktiva
40. Z-score model
Ako je Z ispod 1.81........................................zona bankrotstva
Ako je Z iznad 1.81 ali ispod 2.99..................siva zona
Ako je Z iznad 2.99.........................................bezbedna zona
41. Glavni oblici potroakih kredita su:
1. krediti za kupovinu automobila
2. krediti za kupovinu kunih aparata
3. krediti za kupovinu nametaja
4. krediti po osnovu kreditnih kartica
5. overdraft po tekuim raunima
6. gotovinski tj. ke krediti
42. U analizi kreditne sposobnosti graana banke fokusiraju 3 faktora:
1. karakter traiocca kredita
2. dohodak traioca kredita
3. kolateral ili druge oblike garancije
43. SEKJURITIZACIJA KREDITA KONCEPT
Postoji razlika izmeu sekjuritizacije i sekjuritizacije kredita. Sekjuritizacija je proces
potiskivanja bankarskih zajmova u korist ekspanzije vrednosnih papira. Pod
sekjuritizacijom kredita se podrazumevaju operacije koje znae transformaciju

bankarskih zajmova u obveznice emitovane na bazi tih zajmova. Smisao

sekjuritizacije bankarskih zajmova je u tome da banke u razvijenim trinim
ekonomijama tee da obezbede to veu likvidnost svojih aktiva putem transakcija na
finansijskom tritu.
44. Tehnologija sekjuritizacije je sledea:
1. inicijalna faza
2. struktuiranje
3. poboljanje kredita
4. promet sekjuritizovanog kredita
5. servisiranje
45. PREDNOSTI ta banke mogu da dobiju u procesima sekjuritizacije kredita?
1. likvidnost
2. profitabilnost
3. smanjenje kreditnog rizika
46. Transakcioni depoziti?
Prema tradicionalnom konceptu, transakcioni depoziti ne nose kamatu, to je
kompenzovano time da oni predstavljaju instrument plaanja.
47. Razlika izmeu tednih i oroenih depozita?
Razlika izmeu tednih i oroenih depozita sastoji se u tome to tedni depoziti
nemaju rokove dospea, dok su kod oroenih depozita rokovi precizno utvreni.
48. Oroeni depoziti?
Oroeni depoziti kod banaka predstavljaju oblik tednje onih grupa graana i
kompanija koji su osetljivi na kamatne stope. Kamatna stopa na oroene depozite je
via nego na tedne depozite i to predstavlja stimulativan faktor za prikupljanje
tednje.
49. Depozitni certifikati?
Depozitni certifikati smatraju se, prema zvaninoj bankarskoj metodologiji, oblikom
oroenih depozita.
50. Nedepozitna zaduenja?
Nedepozitna zaduenja banaka. U razvijenim zemljama znaenje nedepozitnie
obaveze banaka nastaju putem emisije srednjoronih i dugoronih obveznica od strane
banaka.
51. Faktori poveanja depozitnih potencijala:
1. poveanje dohodka
2. izbor adekvatne kamatne stope
3. izbor fiksnih ili fleksibilnih kamatnih stopa
4. valutna supstitucija
5. aktivna strategija akvizicije sredstava
6. transakcioni depozit
52. Marginalna cena depozita?
Marginalna cena depozita = (kamatna cena + trokovi prikupljanja + trokovi
servisiranja + premija osiguranja) / (1 obavezne rezerve)
53. Transferna cena?
Mnoge velike banke koriste sistem transfera cena u internom kretanju resursa izmeu
pojedinih organizacionih delova banke ili profitnih centara.
Velika banka moe da ima vei broj profitnih centara, ali se u teorijskom primeru oni
mogu svesti na svega 4 centra:
1. profitni centar za zajmove
2. profitni centar za investicije
3. profitni centar za depozite
4. profitni centar za upravljanje sredstvima
54. Cena bankarskih zajmova?
Prvi pristup ukazuje na potrebu da se analiza cene kredita vri i na nivou analize
profitabilnosti poslovanja banke sa svojim klijentom.
Drugi pristup sastoji se u dekompoziciji bankarskih usluga.
Targetirana stopa prinosa na akcionarski kapital = (prihodi od zajma rashodi
zajma) / alocirani akcionarski kapital
55. analiza profitabilnosti komitenata

Cilj ove analize jeste da se oceni da li neto prihod od konkretnog komitenta ispunjava
profitne ciljeve banke.
Smisao analize profitabilnosti komitenata jeste da se putem integrisanja prihoda i
trokova banke vezanih za komitenta dobije procena njegovog doprinosa formiranju
dobiti banke.
56. Primarno trite?
Na primarnom tritu dolazi do inicijalne emisije vrednosnih papira od strane
kompanija i drave.
57. Stepen razvijenosti sekundarnog trita meri se:
a) visinom trine kapitalizacije
b) obimom prometa na sekundarnom tritu
c) brojem registrovanih firmi na tritu kapitala
58. Investicione banke imaju tri funkcije u procesu emisije vrednosnih papira
kompanija:
a) savetodavna
b) preuzimanje rizika
c) prodaji emitovanih HOV
59. Prospekt?
Savetodavne funkcije investicione banke su veoma znaajne u pripremnim fazama za
emisiju akcija/obveznica kompanija. Investiciona banka pomae kompanijamaemitentima da sastave preliminarni prospekt. Ovaj dokument sadri osnovne
informacije koje pokazuju stepen boniteta kompanije kao i efekte nove emisije
vrednosnih papira. Preliminarni prospekt se alje dravnoj komisiji za vrednosne
papire koja donosi odluku o registraciji novih serija akcija i obveznica kompanija.
60. Osnovni oblici emisije vrednosnih papira od strane kompanija su:
1. javna ponuda
2. direktan plasman novokreiranih akcija i obveznica institucionalnim
investitorima
3. ponuda akcija postojeim akcionarima na bazi pree kupovine
61. Inicijalna cena akcija dva tipa aranmana?
U osnovi postoje dve metode za formiranje ugovorenih odnosa izmeu kompanijeemitenta i investicione banke.
Prva metoda se zasniva na principu najboljeg nastojanja i sastoji se u tome da se
kompanija i investiciona banka dogovore o ceni ponude akcije.
Druga metoda je vrsta obaveza ponude. U ovom sluaju investiciona banka
garantuje kompaniji da e dobiti ugovorenu sumu na bazi emisije akcija u javnoj
ponudi.
62. Na inicijalnu cenu akcija utiu sledei faktori:
1. ukupna situacija na tritu kapitala
2. specifinost kompanije-emiitenta
3. politika investicionih banaka
63. Kod portfolio menadmenta vrednosnih papira postoje sledei tipovi rizika:
kreditni rizik
kamatni rizik
rizik inflacije
rizik likvidnosti
64. Cene obveznica u praksi funkcionisanja trita obveznica formirano je
nekoliko empirijskih pravila u pogledu cena obveznica:
1. cene obveznica su inverzno povezane sa trinim kamatnim stopama
2. kamatne stope kod kratkoronih obveznica tee da osciliraju vie nego
kamatne stope kod dugoronih obveznica
3. oscilacije cena dugoronih obveznica su vee nego kod kratkoronih
obveznica
4. ukoliko su kamatne stope nie, utoliko je trina cena osetljivija na promenu
prinosa

5. kamatna stopa tei da raste u periodima inflacije i da pada kada se oekuje pad
nivoa cena.
65. Formula za izraunavanje stope prinosa do ronosti
P=
P- kupovna cena obveznice
I- oekivani godinji priliv od obveznice
Y- prinos do roka dospea
66. Postoje tri osnovne konfiguracije krive prinosa:
a) kriva prinosa sa uzlaznim nagibom
b) kriva prinosa sa silaznim nagibom
c) horizontalna kriva prinosa
67. Postoje tri osnovne teorije koje objanjavaju promene u ronoj strukturi
kamatnih stopa:
a) teorija oekivanja
b) teorija segmentiranih trita
c) kompozitna teorija
68. Strategija portfolija obveznica banka bira izmeu dve strategije portfolio
politike:
1. pasivna
2. aktivna
Pasivna investiciona strategija znai da banka formira odreeni portfolio
vrednosnih papira i dri ga do isteka njihovih ronosti.
Aktivna investiciona strategija na planu portfolio obveznica implicira da banka vri
kratkorone transakcije na finansijskom tritu u cilju operativne promene svoje
portfolio strukture obveznica.
69. Strategija kompleksnog portfolija?
Pod kompleksinim portfolijom vrednosnih papira ima se u vidu takav portfolio koji
sadri kako akcije kompanija tako i obveznice drave i kompanija. Postoje pasivna i
aktivna strategija kompleksnog portfolija.
Pasivna strategija kompleksnog portfolija sastoji se u politici zadravanja
prvobitno formirane portfolio strukture. Sutina je kupiti i drati.
Aktivna strategija kompleksnog portfolija trai skoro permanentne
kupovine/prodaje HOV u cilju izvlaenja profita iz neravnotenih cena akcija i
obveznica na finansijskom tritu.
70. Glavne prednosti posrednike uloge innvesticionih fondova za sektor
stanovnitva jesu:
1. portfolio diverzifikacija
2. profesionalni portfolio menadmenta
3. bolja marketabilnost nove finansijske aktive
71. Otvioreni i zatvoreni investicioni fondovi?
Otvoreni fondovi su spremni da u svakom momentu kupe ili prodaju svoje akcije.
Zatvoreni fondovi emituju fiksni iznos svojih akcija koje inicijalno prodaju na
primarnom tritu akcija putem javne ponude.
72. Provizija u amerikoj praksi postoje tri varijante pokrrivanja provizije:
Prva i najee primenjena varijanta je da investicioni fond naplauje proviziju kada
individualni investitor kupuje akcije investicionog fonda.
Drugi model sastoji se u tome da se provizija ne naplauje prilikom kupovine akcija
fonda od strane investitora ve se naplauje na drugi nain kasnije.
Trei model u amerikoj praksi je da se plaa godinja provizija u iznosu od 1,25% na
prosenu trinu vrednost akcije.
73. Specijalizovani investicioni fondovi?
Sitematizacija specijalizovanih investicionih fondova:
1. investicioni fondovi koji sredstva ulau u akcije
2. investicioni fondovi koji sredstva ulau u obveznice
3. investicioni fondovi koji sredstva ulau u instrumente novanog trita

74.Programi povecanja kapitala-dugorocni aspekt

:
1.
;



.


.

II KOLOKVIJUM
1. Podela plastinih kartica (3)?
Plastine kartice se dele na:
a) Debitne kartice
b) Kreditne kartice
c) Kartice sa unapred uplaenim iznosima novca (prepaid cards)
2. Podela plastinih kartica (2)?
Ova podela se deli na:
a) Standardne plastine kartice - one imaju magnetnu traku
b) Inteligentne kartice (smart cards) - one imaju mikroprocesorski ip
3. ATM? (automated teller machines)
Radi se o bankarskim automatima koji obavljaju rutinske operacije za
korisnike. Oni sadre mikroprocesore koji imaju online vezu sa bazom
podataka u banci. U sutini se radi o novom tipu elektronskih filijala
savremenih banaka koje mogu da obave niz rutinskih operacija sa
individualnim klijentima. Time se rastereuje filijalska mrea banaka koja
moe da bude znatno redukovana i to utoliko vie ukoliko se vea masa
rutinskih operacija obavlja preko ATM.
4. POS i EFTPOS?
Ovo je veoma znaajan elektronski telekomunikacioni sistem koji spaja
potroaa, banku i trgovinu. Radi se o elektronskom sistemu za plaanja
kuplene robe u trgovini.
5. Kuno bankarsto?
Kuno bankarstvo je sastavni deo daljinskog bankarstva (remote banking).
Radi se o tome da personalni klijent neke finansijske institucije koristi telefon,
televizor ili kompjuter kao telekomunikacioni link sa kompjuterskim centrom
dotine finansijske institucije.
6. Varijante kunog bankarstva (3)?
a) Telefonsko bankarstvo
b) Online PC bankarstvo na bazi intraneta
c) Online PC bankarstvo na bazi interneta
7. Telefonsko bankarstvo?
Veijna banaka u razvijenim zemljama danas ima pozivne centre (call
centers) kao i sisteme koji se baziraju na automatskom prepoznavanju glasa.
Telefonsko bankarstvo u Francuskoj je doivelo raniji uspon nego u drugim

zemljama zahvaljujui programu Mintel koji je uveden sredinom osamdesetih

godina od strane France Telecom.
8. Online PC bankarstvo na bazi intraneta?
Ovaj sistem koristi direktnu online komunikacionu vezu izmeu linog
raunara i kompjuterskog centra banke uz korienje modema i to preko
intaneta. Za razliku od interneta, intanet je zatvoreni mreni komunikacioni
sistem koji formira banka za komunikacije sa svojim komitentima.
9. Online PC bankarstvo na bazi interneta?
Ovaj sistem se takoe zasniva na online PC bankarstvu ali se komunikaciona
veza izmeu komitenta i banke uspostavlja preko otvorene komunikacione
mree koji se danas uglavnom sastoji iz interneta. Radi se o internet
bankarstvu koji e imati najvee perspektive kod domainstava.
10. Elektronski novac?
Elektronski novac sadri dve bitne karakteristike. Prvo, inicijalni holder
(vlasnik) elektronskog novca mora da unapred uplati novanu vrednost s tim
da je ova uskladitena na mikroprocesorskom ipu koji se nalazi na plastinoj
kartici ili u hard disku personalnog raunara. Drugo, gornja elektronska
vrednost mora da bude iroko prihvaena u plaanjima za niz roba i usluga.
11. Dva osnovna oblika elektronskog novca?
Jedan oblik elektronskog novca zasnovan je na elektronskim karticama. Radi
se o plastinim karticama koje koriste graani za manja plaanja.
Drugi oblik ini mreni elektronski novac. Elektronske vrednosti ovog oblika enovca nalaze se na hard diskovima personalnih raunara. Transfer
elektronskog novca vri se preko telekomunikacionih mrea, uglavnom preko
interneta.
12. Dva sistema u tehnologiji korienja elektronskog novca?
1. Sistem depozitnog tipa
2. Sistem gotovinskog tipa
13. Sistem depozitnog tipa?
U sistemu depozitnog tipa kompanija koja emituje kartice registruje unapred
uplaeni iznos na poseban raun transaktora koji je vlanik elektronske kartice.
Kada vlasnik kartice izvri kupovinu u trgovinskoj radnji uz plaanje
elektronskim novcem, elektronska vrednost se transferie sa kartice na
terminal trgovinske radnje.
14. Sistem gotovinskog tipa
Kod sistema gotovinskog tipa elektronska vrednost se ne vraa na bankarski
depozit prodavaca ve ovu elektronsku vrednost prodavac koristi za dalja
plaanja. Prema, tome, u drugom sistemu je korienje e-novca slino
korienju gotovog novca koji moe da neogranieno dugo cirkulie izmeu
transaktora.

15. Elektronske mree interbankarskih plaanja?

U razvijenim zemljama razlikuju se dve vrste platnog prometa:
a) Plaanje velikih vrednosti
b) Plaanje malih vrednosti
Plaanje velikih vrednosti prvenstveno se odnosi na plaanje izmeu
komercijalnih banaka kao operativnih nosilaca platnog prometa za potrebe
njihovih klijenata. Tu spadaju i plaanja izmeu komercijalnih banaka i CB.

Kod interbankarskog procesiranja plaanjamalih vrednosti koriste se

automatizovane klirinke institucije (ACH). Ove klirinke institucije vre
dnevno prebijanje potraivanja i obaveza komercijalnih banaka koje uestvuju
u klirinkim aranmanima.
16. NETTING sistemi?
Glavna karakteristika netting sistema sastoji se u tome da se poravnanja
izmeu komercijalnih banaka ostvaruju na neto principu. To znai da netting
sistemi predstavljaju takvu operativnu proceduru poravnanja plaanja izmeu
komercijalnih banaka, pri kojoj se potraivanja i obaveze plaanja svake
pojedinane banke prebijaju u toku radnog dana, tako da se poravnanja
izmeu banaka na kraju poslovnog dana vre samo u nekompenziranim neto
iznosima. U netting sistemu postoji posebna institucija koja se naziva klirinka
kua preko koje se organizuje i operacijonalizuje procesiranje plaanja i
multilateralna kompenzacija i to po pravilu u dnevnim ciklusima.
17.CHIPS?
Ovo predstavlja najvei netting sistem za velika plaanja u svetu preko kojeg
se vre plaanja izmeu transaktora u Americi i inostranstvu i to preko
amerikih banaka ili amerikih filijala stranih banaka. CHIPS je koncepiran
kao veliki mreni sistem za meunarodna plaanja izmeu kompanija i
banaka lociranih u SAD i kompanija i banaka lociranih u inostranstvu.
18. RTGS sistemi?
Radi se o sistemu bruto plaanja u realnom vremenu. Postoje tri osnovne
karakteristike RTGS sistema za velika plaanja.
Prvo vri se kontinuelno i instantno procesiranje platnih instrukcija.
Drugo, ovaj sistem transfera novca vri se po bruto metodi, to znai da svaka
pojedinana platna instrukcija povlai poseban transfer novca.
Tree, RTGS sistem ima garantovano poravnanje u smislu transfera novca
izmeu rauna komercijalnih banaka kod CB, ali samo pod uslovom da na
raunu banke ima dovoljno pokria za dotini novani transfer. Ova trea
karakteristika znai finalnost platnih instrukcija.

19. Fedwire?
To je najstariji RTGS sistem u svetu i njime upravlja amerika Federalna
rezerva u cilju poravnanja izmeu komercijalnih banaka koje imaju svoje
raune kod federalnih banaka. Fedwire je sistem plaanja koji funkcionie na
principima bruto poravnanja u realnom vremenu. To je sistem novanih
transfera velikih vrednosti kojima se vre interbankarska plaanja.
20. SIC?
Ovo je vajcarski RTGS platni sistem, koji je uveden 1987 godine, i on ima
najstroiji reim likvidniosti. Platni nalozi se odmah izvravaju preko SIC,
ukoliko banka koja izdaje platni nalog ima dovoljno pokria na svom raunu
kod vajcarske CB. Ukoliko banjka nema dovoljno pokria, platni nalog ide na
listu ekanja s tim da moe da bude izvren do kraja poslovnog dana, ukoliko
stigne novac na raun dotine banke.
21. RIX?
Ovaj sistem je aktiviran 1990. godine. RIX sistem zahteva da banke lanice
moraju da plate pune trokove u vidu godinje lanarine koja je odreena u
apsolutnom iznosu za sve komercijalne banke bez obzira na broj ili vrednost
transakcija koje one obavljaju preko RIX sistema.

22. TARGET?
Evropska Unija uvela je 4. januara 1999. godine novi trans-evropski RTGS
sistem (TARGET) kojim upravlja Evropska CB. TARGET je elektronska
platforma za procesiranje plaanja. TARGET je dizajniran za plaanje velike
vrednosti, ukljuujui transakcije na novanim i deviznim tritima. Glavne
prednosti plaanja preko TARGET sistema su velika brzina procesiranja i
pouzdanost plaanja s tim to je finalnost plaanja intradnevna.
23. SWIFT?
Ovaj sistem je poeo da funkcionie sredinom 70-tih i dugo vremena je bio
najvaniji sistem za prekogranino prenoenje finansijskih poruka. Preko
SWIFT-a vre se meunarodna plaanja elektronskim putem. Ovaj
telekomunikacioni sistem uveo je meunarodne standarde, ime se
obezbeuje vea brzina i sigurnost u transmitovanju platnih informacija.
24. Elektronska trgovina?
Elektronska trgovina ima ogromne razvojne potencijale. U odnosu na
elektronsku trgovinu na malo znatno je vea elektronska trgovina izmeu
preduzea. Glavne prednosti elektronske trgovine sastoje se u uspostavljanju
direktne veze izmeu proizvoaa i potroaa. Time se uklanja trgovinska
mrea za prodaju na malo, to znatno smanjuje trokove i cene.

25. Efekti informacione tehnologije na banke?

1. Generalni efekat nove I.T. ide u pravcu poveanje konkurencije na
finansijskom sektoru
2. Na planu trokova i profitabilnosti banaka, elektronska tehnologija
smanjuje trokove procesiranja podataka
3. Proces razvoja I.T. zavisi od stepena ekonomskog razvoja zemlje
4. Organizacione promene koje nastaju pod dejstvom visoke I.T. i jaanja
konkurencije na toj osnovi
5. U zakljuku se moe rei da razvoj mrenih informacionih sistema u
kombinaciji sa deregulacijom finansijkog sektora stvara znatno
poveanje konkurencije na samo izmeu banaka nego i na
finansijskom tritu u celini
V
1. Navedite modele bankarskog sistem?
AMERIKI
NEMAKI
JAPANSKI
2. Koje promene su nastale donoenjem zakona o bankarstvu 1994.godine u
Amerikom modelu?
Zakonom iz 1994.dozvoljeno je bankama da otvaraju filijale u drugin saveznim
dravama kao i da se vre fuzije banaka ija su glavna sedita locirana u
raznim saveznim dravama.Time je ukinuto teritorijalno ogranienje
poslovanja komercijalnih banaka,tko da sada amerike banke mogu da
posluju na celoj teritoriji SAD.
3. ta predstavlja univerzalna banka u Nemakom modelu?
Univerzalna banka predstavlja kombinaciju komercijalne i investicione banke.
Ona je glavni izvor finansiranja firmi svih veliina. Ona, takoe vri finansijske
usluge u vezi sa emisijom akcija i obveznica kompanija na tritu kapitala.
4. Teite kontrole bankarskog sektora u Nemakoj vri se preko...?

Upravnih i nadzornih odbora i skuptine akcionara.

5.Nadzorni odbor?
Nadzorni odbor donosi najvanije investicione i finansijske odluke, kontrolie
rad Upravnog odbora i vri izbor top menadera kompanije.(sastaje se
jednom kvartalno)
6. Upravni odbor?
Upravne odbore ine glavni menaderi kompanije.On neposredno upravlja
svim procesima u kompaniji.
7. ta obuhvataju industrijski konglomerati tipa keiretsu?
Obuhvataju niz kompanija, meu kojima se nalaze i osiguravajue kompanije i
berzanske firme. U okviru keiretsu grupe nalazi se uvek po jedna komercijalna
banka koja obino predstavlja stoer cele industrijske grupe.
8. ta je fuzija?
Fuzija (merder) banaka je vlasnika integracija dve ili vie bankarskih
institucija priblino jednake veliine.
9. ta je akvizicija?
Akvizicija (acquisition) je vlasniko preuzimanje manje banke od strane vee i
finansijski jae banke, kada preuzeta manja banka prestaje da postoji.
10. Navedite tri modela fuzija i akvizicija.
Jedan model sastoji se u tome da se dve ili vie manjih banaka putem fuzije
integriu u jednu veu banku.
Drugi model zasniva se na akviziciji manjih banaka od strane vee i
ekonomski efikasnije banke.
Trei model sastoji se u fuziji ili akviziciji dve velike banke.
11. Koji su ciljevi fuzije i akvizicije banaka?
1. ostvarenje veeg obima poslovanja
2. poveanje asortimana finansijskih proizvoda i usluga
3. dobijanje pristupa na nova trita finansijskih usluga
12. Navesti determinante fuzija i akvizicija.
1.smanjenje trokova i rizika u poslovanju
2.vlasniko preuzimanje nedovoljno efikasnih banaka
3.poveanje trine snage(market power)
4.stvaranje globalnih banaka
13. Poveanje trine snage vri se preko dve opcije.Navedite ih.
Prva opcija se sastoji u strategiji internog rasta, to znai da banka sama
stvara dodatnu mreu preko koje proiruje geografsku zonu svog poslovanja i
poveava poslovanje na bazi vee diverzifikacije bankarskih proizvoda.
Druga opcija se sastoji u kupovini drugih banaka koje imaju svoju filijalsku
mreu i, to je najvanije komitentsku bazu (deponente i korisnike zajmova).
14. Navedite dve vrste finansijskih konglomerata?
-Jedna koncepcija obuhvata i vlasniki povezuje komercijalne banke,
investicione banke i kompanije za investicioni menadment.
-Druga i ira koncepcija obuhvata, pored komercijalnih banaka, investicionih
banaka i kompanija za asset menadment, jo i osiguravajue kompanije.
15. ta predstavljaju BACASSURANCE?(oblici)

Bacassurance su institucije koje predstavljaju kombinaciju banke i

osiguravajueg zavoda.
Formiranje bacassurance moe da ima sledee kaskadne oblike:
-Prvi oblik se sastoji u zakljuivanju strateke alijanse banke sa
osiguravajuom kompanijom,
-drugi oblik je da banka i osiguravajua kompanija osnuju zajedniko
ulaganje s tim da se polise osiguranja prodaju preko distribucione mree
banke,
- trei oblik je da banka osnuje sopstvene filijale preko kojih e se zakljuivati
polise osiguranja i vriti njihovu prodaju preko distribucione mree banke,
-etvrti oblik je fuzija banke i osiguravajue kompanije.
16. Analitiko projektovanje fuzija/akvizicija-formula?
V ( AB ) > V ( A ) + V ( B )
pri emu je : V = vrednost banke, A = banka koja vri preuzimanje, B = banka
koja se preuzima (targetna banka).
17. Koji su glavni izvori sinergije kod fuzija/akvizicija banaka?
* mogunosti smanjenja operativnih trokova,
* mogunosti da se ue na nova trita ili ponude novi bankarski proizvodi,
* mogunosti poboljanja meavine bankarskih aktivnosti,
* uvoenje kvalitetnijeg bankarskog menadmenta...
18. Kako se vri finansiranje fuzija/akvizicija?
Finansiranje fuzija/akvizicija se vri uglavnom plaanjem u novcu ili
razmenom akcija ili u nekoj kombinaciji.
19. Navedite rizike kod stvaranja velikih poslovnih sistema.
1. Operacioni rizik
2. Reputacioni rizik
20. Operacioni rizik?
Operacioni rizik tj. rizik da poveani poslovni sistem nedovoljno dobro
funkcionie. Sluaj kod formiranja velikih finansijskih grupa koje posluju na
geografski udaljenim podrujima.
21. Reputacioni rizik?
Reputacioni rizik naime rizik da neuspeh jednog segmenta velike finansijske
grupe moe da dovede do obaranja reputacije cele grupe.

22. Navesti najee korieno merilo koncentracije u bankarstvu koje koriste

bankarski regulatori?
Herfindahl-Hirschmanov indeks ( HHI ) koji je definisan kao zbir kvadrata
uea svih banaka u zemlji po osnovu zajmova ili depozita.
VI
1. Navedi nekoliko savremenih koncepata upravljanja centralnim bankarskim
rizicima?
1. Adekvatna evaluacija kreditnih i trinih rizika
2. Naplata cene rizika od korisnika odgovarajuih bankarskih usluga
3. Izdvajanje naplaene cene rizika u rezerve i kapital banke
4. Pokrivanje oekivanih rizika iz formiranih rezervi banke
5. Pokrivanje neoekivanih rizika iz akcijskog kapitala banke
6. Formiranje ekonomskog kapitala banke koji je korigovan za rizik
7. Upravljanje portfolio rizikom

8. Monitoring rizika od strane posebne slube u banci

2. Maksimalni iznos gubitka za banku odreen je na osnovu tri faktora?
1. Visine izloenosti gubitku
2. Vrednosti standardne devijacije
3. Izabranog nivoa tolerancije
3. uloga koncepta VAR i CAR?
VAR je analitika osnova za merenje rizika na nivou cele banke,
poslovnih jedinica, raznih grupacija bankarskih proizvoda kao i grupa
klijenata.
VAR je osnova za odreivanja limita na raznim poslovnim nivoima u
cilju ogranienja visine VAR na nivou operativnih transakcija banke.
VAR moe da se kombinuje sa visinom prinosa za razne sektore
bankarskih aktivnosti kao i za poslovne jedinice kako bi se sagledala
profitabilnost korigovana za visinu rizika.
CAR agregira sve tipove rizika i stoga treba da bude kvantifikovan i
operacionalizovan samo na nivou banke.
Vrednosti VAR i CAR moraju da se permanentno usklauju u
dinaminom funkcionisanju banke.
VAR ima prednosti u odnosu na tradicionalna merila rizika.
4. VAR u kontekstu tri tipa potencijalnih gubitaka banke?
a) Oekivani gubitak - je statistika procena prosenih godinjih gubitaka
b) Neoekivani gubitak - je maksimalni gubitak koji se moe premaiti
samo u ogranienom procentu sluajeva
c) Izuzetni (katastrofalni) gubici - nisu pokriveni VAR kvantifikacijama, ali
je verovatnoa njihovog nastanka vrlo niska
5. izvori za pokrivanje oekivanih i neoekivanih gubitaka?
1. Operativne rezerve za pokrie gubitaka pokrivaju samo oekivane
gubitke
2. Kapital banke treba da slui kao izvor za pokrie samo neoekivanih
gubitaka
3. Izuzetni gubici
6. Dva analitika koncepta u savremenoj metodologiji upravljanja rizicima?
a) VAR - value at risk
b) CAR - capital at risk
7. Navedi tri koncepta koji pokazuju visinu kapitala banke?
1. Raspoloivi kapital
2. Regulatorni kapital
3. CAR
8. Ako je CAR veo od raspoloivog kapitala koji su postupci za usklaivanje
te dve vrednosti?
Banka koriguje najvie riziko premiju kao cenu rizika, i to preko kamata
i provizija, ukoliko je to u uslovima trine konkurencije mogue.
Banka smanjuje iznos aktive kao generalne osnove za formiranje CAR.
Banka menja strukturu svojih plasmana u smislu smanjenja rizinih
plasmana i odgovarajueg poveanja manje rizinih plasmana, ime se
smanjuje vrednost CAR pri istom nivou bankarskih plasmana.

 Banka vri veu diverzifikaciju svojih plasmana, to smanjuje CAR na

portfolio nivou banke.
9. ta je potrebno za izraunavanje NPV-a? (net present value)
1. Projektovati prilive novca po osnovu aktive banke i tokove odliva novca
po liniji obaveza banke
2. Primeniti diskontni faktor
10. Koja je pozitivna a koja negativna strana NPV pristupa?
Pozitvna strana NPV pristupa je u tome to se anticipirano sagledava
ekonomska vrednost banke u narednom duem periodu na osnovu sadanjih
bilansnih pozicija.
Negativna strana NPV pristupa je to je podloan brzim promenama
diskontovane vrednosti bilansa banke, to u znatnoj meri zavisi od
promenljive diskontne stope.
11. Trini prinos po akciji moe se kvantifikovati na osnovu sledee formule?
r = [ (Vf + Vi) + Df ] / Vi
r - stopa trinog prinosa po akciji, Vf - finalna trina cena akcije, Vi - inicijalna
trina cena akcije, Df - dividende
12. U teorijskoj analizi se ukazuje da postoje dve kategorije rizika. Koji su to
rizici?
a) Sistemski rizik
b) Specifian rizik
13. RAROC?
RAROC je stopa profitabilnosti zajma korigovana za visinu rizika.
RAROC = kamatna mara - oekivani gubici / CAR 25%
14. SVA?
SVA je indikator koji pokazuje neto profit banke u apsolutnom iznosu posle
odbitka svih trokova banke kao i po odbitku granine stope prinosa kapitala.
SVA = kamatna mara - oekivani gubici - 25% CAR0
15. Default risk nastaje u tri sluaja?
1. Prvo, ako dunik ne izvri plaanja po kreditnom ugovoru ni posle
najmanje tri meseca od momenta dospea
2. Drugo, ako dunik prekri neku od zatitnih klauzula u kreditnom
ugovoru
3. Tree, ako ekonomska vrednost aktive dunika padne ispod vrednosti
njegovog duga
16. Strategije zatite banaka od kreditnih rizika?
a) Banke vre selekciju kreditnih zahteva
b) Banke primenjuju zatitne klauzule
c) Banke mogu da smanje kreditni rizik putem kolaterala ili dobijenih
garancija u odnosu na svoja kreditna potraivanja
d) Banke primenjuju sistem limita
e) Banke vre diverzifikaciju svojih kreditnih aktiva

17. U kom smislu banke primenjuju sistem limita?

U smislu
1. maksimalnog iznosa zajma odobrenog individualnom duniku u
odnosu na kapital banke
2. maksimalnog odnosa izmeu riznih i ukupnih aktiva
3. minimalnih proporcija likvidne aktive u odnosu na ukupne aktive
18. Credit Metrics model?
Aprila 1997. godine

VII
1. Koja je dominantna teorija koja objanjava bankarske krize?
Dominantna savremena teorija koja objanjava bankarske krize je teorija
asimetrinih informacija, koja ukazuje da u kontekstu poveane trine
neizvesnosti i volatilosti dolazi do pogrene selekcije kreditnih zahteva kao i
do poveanja moralnog hazarda.
2. Koje su vrste kriza banaka?
Kada se govori o krizama banaka treba razlikovati:
Krizu individualnih banaka koja se nemoe potpuno spreiti u trinoj
ekonomiji, i kod koje se u praksi pravi razlika da li je kriza pogodila
manju ili vrlo veliku domau banku
Sistemsku krizu koja zahvata itav bankarski sistem zemlje ili bar
njegov veliki deo. U drugom slucaju postoji znatno veca sansa da u
krizu budu uvucene i druge banke koje su inace solventne institucije.
3. Makroekonomski faktori formiranja bankarske krize?
Osnovni makroekonomski faktori bankarskih kriza su:
Ciklina kretanja
Poveanje realne kamatne stope
Devizni rizik ili neanticipirane depresijacije ili devalvacije
Porast zaduenosti privrede prema drutvenom proizvodu zemlje
(GDP)
4. Mikroekonomski faktori formiranja bankarske krize?
Osnovni mikroekonomski faktori bankarskih kriza su:
Prihvatanje preterano visokih kreditnih rizika koji nisu kompenzirani
odgovarajuim stopama prinosa kao i formiranjem rezervi i dodatnog
kapitala banke
Prihvatanje preteranih trinih rizika (naroito u vezi sa dilerskim
poslovanjem vrednosnim papirima i finansijskim derivatima)
Preterane rone i valutne neravnotee
Nedovoljna stopa profitabilnosti banaka i sledstveno formiranje
nedovoljne stope kapitala u odnosu na aktivu ponderisanu rizikom
Slab menadment banke koji je generalni faktor koji utie na formiranje
preteranih rizika i nepovoljnih performansi poslovanja
5. Fundamentalistika kritika dravnog osiguranja depozita (miljenje
Kevina Dovda)?
Kevin Dowd je zauzeo veoma kritian stav u pogledu dravnog osiguranja
bankarskih depozita. On je komparirajui bankarski sistem u kojem ne postoji
osiguranje depozita i sistem u kojem ono postoji doao do zakljuka da je
princip osiguranja depozita defektan i da je fundamentalno nekompatibilan sa
sigurnim i zdravim bankarskim sistemom. On stoga smatra da bi trebalo
ukinuti dravno osiguranje depozita i celokupnu operativu koja ide zajedno sa
tim.

6. Vezivanje premije osiguranja depozita za visinu rizika banke?

Tvorac ovog koncepta je Anjan Thakor koji u svojoj analizi deli sve banke na
dve kategorije; banke tipa A koje investiraju u niskorizine projekte, i banke
tipa B koje investiraju u visokorizine projekte. Pri tome je verovatnoa
uspeha projekata kod banaka tipa A vea neko kod banaka tipa B, ali je prinos
uspenih projekata vei kod banaka tipa B. Polazei od ovakve strukture
banaka regulatorne insttucije nude bankama izbor izmeu dva razliita
ugovora o osiguranju depozita. Prvi tip ugovora o depozitnom osiguranju
sadri niske premije osiguranja uz visoku stopu obaveznog iznosa kapitala za
bamke tipa A i drugi tip ugovora o depozitnom osiguranju koji sadri visoku
premiju osiguranja i nisku stopu obaveznog kapitala za banke tipa B.
7. Ameriki Model osiguranja depozita?
Osiguranje depozita znai da drava garantuje isplatu visine depozita
njegovom vlasniku ukoliko banka propadne. U tu svrhu banke uplauju
premije osiguranja depozita koje se slivaju u specijalni fond iz kojeg se
isplauju kompenzacije deponentima u sluaju likvidacije banke. U amerikom
modelu osiguranja depozita osiguravaju se svi depoziti do 100.000 $ po
jednom raunu, dok se depoziti preko ove cifre, kao i depoziti stranih
rezidenata i meubankarski depoziti ne osiguravaju. Operacionaizaciju
zatitnog mehanizma osiguranja depozita u amerikom modelu osiguranja
depozita vri dravna agencija za osiguranje depozita FDIC. U ovom
modelu osiguranja depozita predvieno je da banke mopraju da izvre
poveanje premija osiguranja kadgod rezerve osiguravajueg fonda padnu
ispod 1,25 procenata od ukupnih osiguranih depozita. Kada stopa rezervi
padne ispod reperne stope FDCI poveava premije koje su banke obavezne
da uplateu fond za osiguranje depozita, a kada je ona iznad reperne stope
FDIC za odreeno vreme ukida obaveze banaka da uplauju premije
osiguranja depozita. Sve banke ne plaaju premije osiguranja po istoj stopi,
jer se polazi od principa da visina premije osiguranja depozita treba da prati
visinu rizika banke, pa tako one banke koje imaju vei rizik plaaju premije po
vioj stopi i obratno.
8. ta je too big to fail ?
U amerikom modelu osiguranja depozita osiguravaju se svi depoziti do
100.000 $ po jednom raunu, dok se depoziti preko ove cifre, kao i depoziti
stranih rezidenata i meubankarski depoziti ne osiguravaju. Meutim u
sluaju bankrotstva veih banaka FDIC je priznavao 100% pokrie svih
depozita bez obzira na veliinu i tip depozita. To je poznato i kao koncept too
big to fail - suvie velik da bi propao, jer bi gubitak neosiguranih depozita kod
velikih banaka mogao da povue i slom drugih banaka u bankarskom
sistemu. Takoe postoji i drugi faktor u korist ovog koncepta koji se odnosi na
depozite stranih ulagaa, jer bi nepokrivanje i gubitak tih deoozita mogao da
utie na volumen priliva stranih depozita u ameriki bankarski sistem.

9. ta je FDIC?
FIDC (Fderal Deposit Insurance Corporation) je dravna agencija za
osiguranje depozita u SAD koja ima znatno iru ulogu nego da samo
predstavlja organizacionog nosioca osiguravajueg fonda. Naime FDIC je
kljuni institucionalni uesnik u procesu restrukturiranja propalih banaka
ukoliko one ne idu u likvidaciju. Banke koje ne pokazuju ni minimalne
finansijske performanse mogu da budu stavljene pod prinudnu upravu FDIC,
koji moe da ih proda u celosti ili delovima.
10. Pitanja operacionalizacije osiguranja depozita?

Iako ameriki model osiguranja depozita u praksi funkcionie na

zadovoljavajui nain (pa je prihvaen i u rugim zemljama) ipak su pokrenuta
pitanja eventualne revizije nekih njegovih komponenti:
1. jedno pitanje se odnosi na na dilemu da li treba zadrati podelu na
osigurane i neosigurane depozite u formalno-pravnom pogledu, kada
ve u praksi funkcionie modifikovani sistem po kojem FDIC pokriva i
neosigurane depozite ukoliko se radi o veim bankama (too big to fail
koncept)
2. pokrenuto je i pitanje da li zadrati sadanji cenzus u pogledu
osiguranih depozita koji sada u SAD iznosi 100.000$ po depozitu.
Jedni smatraju da cenzus treba smanjiti, dok drugi tvrde da ga treba
poveati na 200.000$. takoe se javlja i pitanje da li prvilo treba
primeniti na individualne depozite ili na ukupne depozite koji su u
vlasnitvu jednog lica.
3. takoe je predloeno i uvoenje saosiguranja u smislu da i deponent
uestvuje u gubitku sa odreenim procentom, (10 ili 20%) ukoliko doe
do bankrota banke.
11. Koja je osnovna metoda restrukturiranja banaka?
Preuzimanje problemskih banaka od strane finansijski jakih banaka
predstavlja osnovnu metodu restrukturiranja banaka u trinim privredama.
Dobro kapitalizirane banke imaju finansijske mogunosti da apsorbuju
neperformansne zajmove problemskih banaka. Takvo preuzimanje slabijih
banaka je inae sastavni deo generalnog scenarija trinog restrukturiranja
koje se stalno vri na finansijkom i realnom sektoru ekonomije. U zemljama u
kojima postoji preterano veliki broj banaka u odnosu na potencijale
finansijskog i raelnog sektora preuzimanje slabijih banaka je sastavni deo
ireg procesa konsolidacije bankarskog sektora.
12. Koja su 2 osnovna institucionalna modela?
Dva osnovna institucionalna modela su:
Ameriki model
vedski model
13. Koje opcije sadrzi Ameriki model?
Postupak u odnosu na nesolventne banke u SAD sadri nekoliko opcija:
1. Likvidacija banke isplatna opcija (payout)
2. Preuzimanje banke (takeover)
3. Privremeno preuzimanje banke od strane dravne agencije
4. Transfer osiguranih depozita
5. Pomo otvorenoj banci
14. Koje su smernice za upravljanje bankarskom krizom aktivirane u vedskoj
1992?
Poetkom 90-ih godina vedska je prola kroz bankarsku krizu, pa je
sredinom 1992. godine aktiviran je vanredni paket mera koji je postavio
smernice za upravljanje bankarskom krizom:
1. Drava je dala garanciju za sva potraivanja prema vedskom
bankarskom sistemu, ime je spreeno da kreditori vedskih banaka sa
meunarodnog interbankarskog trita u panici povuku svoj novac iz
vedskih banaka
2. Formirana je nova dravna agencija za podrku banaka (Bank
Support Authority) sa ciljem da prui finansijku podrku ugroenim
bankama. Principi te podrke su bili sledei: da cena dravne podrke
bankama bude na to niem nivou , da uslovi infuzije dravnog novca
budu to blie normalnim trinim kriterijumima i da dravna garancija
ne vai za akcionare banaka.
Nakon
uspene
konsolidacije
bankarskog
sektora
uvedena
je
standardizovana procedura i formirana Agencija za upravljane krizom.

15. Uloga Agencije za upravljnje krizom?

Agencija za upravljnje krizom (Crisis Management Authority) ima centralnu
ulogu u institucionalnom scenariju upravljanja bankarskim krizama. Ova
agencija mora brzo da proceni potencijal sistemskog rizika kao i da proceni
ansu svake ugroene banke da kasnije uspostavi normalno funkcionisanje.
Ona je ovlaena da daje dravne garancije za zajmove koje dobijaju
ugroene banke, a u tom sluaju ugroene banke se stavljaju pod javnu
upravu koju sprovodi agencija za upravljanje krizom. Banke nastavljaju
normalno poslovanje, ali agencija privremeno preuzima kontrolu skuptine i
borda direktora banke. Problemska banka moe da bude reorganizovana da
bi prebrodila krizu, a posle normalizovanja poslovanja se ukida privremeno
upravljanje agencije. Banke za koje se oceni da ne mogu uspeno
reorganizovati na bazi trinih principa, odlaze kroz proces bankrotstva u
likvidaciju.
16. ta su kompanije za neperformansne aktive (AMC)?
Kompanije za neperformansne aktive AMC predstavljaju dravne ili privatne
entitete koji od banaka kupuju neperformansne aktive po diskontovanim
cenama i prodaju ih na tritu. Ideja koja stoji iza formiranja AMC-ova jeste da
se iz ugroenih banaka ispumpaju neperformansne aktive zajmovi i da se
prebace na AMC-ove koji njima privremeno upravljaju i trae najpovoljnije
naina da te neperformansne aktive prodaju na tritu. Oni kupuju
neperformansne aktive po diskontovanim cenama i te cene su reperne
vrednosti za prodaju ovih aktiva kasnije. Ukoliko AMC uspe da proda
neperformansne aktive po vioj ceni od nabavne diskontovane cene, AMC je
postigao dobit, a u suprotnom je ostvario gubitak. Kao to se iz ovoga vidi
AMC posluje na tritu po komercijalnim principima. Kompanije za
neperformansne aktive esto imaju i ire okvire poslovanja tako da se pored
reprogamiranja zajmova bave i restruturiranjem kompanija dunika.
17. Oblici AMC-a?
Kompanije za neperformansne aktive mogu da budu dravni ili privatni
entiteti.
1. Ukoliko su ove kompanije u dravnom vlasnitvu skoro uvek se radi o
centralizovanom pristupu to znai da drava formira jedinstveni
AMC. U zemljama u razvoju se uglavnom formiraju dravni AMC ovi iz
razloga to nema dovoljno privatnog kapitala koji bi uao u takve
rizine finansijske poduhvate.
2. Ukoliko su AMC-ovi u privatnom vlasnitvu radi se o decentralizovanom
pristupu i tada postoji vie AMC-ova koji su u konkurentskim odnosima.
18. Finansiranje AMC-a?
Dravni AMC-ovi treba da budu dovoljno finansirani da bi mogli da izvravaju
svoje funkcije. Operativni budet AMC (koji slui za interno finansiranje AMC
kao entiteta) treba da bude razdvojen od finansiranja kupovine
neperformansne aktive (spoljne finansiranje AMC). Finansiranje AMC se vri
preteno putem emisije obveznica. Rokovi vraanja novca po tim
obveznicama treba da budu usklaeni sa projektovanim trajanjem AMC, jer se
polazi sa stanovita da svaki AMC ima odreeni rok trajanja koji je potreban
da bi se izvrilo restrukturiranje kompanija, odnosno prodaja popravljenih
neperformansnih zajmova na finansijskom tritu. Ove obveznice mogu da
imaju garanciju drave i tada se oekuje da one imaju istu kamatnu stopu kao
i dravne obveznice i isti poreski tretman. Za neke AMC obveznice koje nose
dravnu garanciju moe da postoji i sekundarno trite.