Vane informacije

!! Strah od bolesti koji je u poodmaklim

godinama sve vie prisutan kao i strah
od smrti, retko kod koje osobe nee izazvati napetost i stres.
!! Kod mladih osoba enskog pola, strah
od gojaznosti, pojave menstruacije, trudnoa, poroaj, briga o deci i neplodnost
su jaki izvori stresa.
!! Prevara branog partnera, razvod braka,
poslovno uznemiravanje (mobing), esto
mogu biti razlozi za nastanak stresa.
!! Na dogaaje u okruenju reagujemo mislima a one direktno utiu na reakcije.
Od procene u kojoj meri smo u stanju
da reimo problem, zavisi kakve e biti
reakcije na fizikom i psihikom nivou.
Mogu se odraziti kroz razdraljivost,
strah, depresiju, napetost, ubrzan rad srca, ubrzano disanje, napetost u eludcu
i crevima, miiima, nesanicu, umor...
Pozitivno razmiljanje i oekivanje razreenja problema dovode do dobrog varenja, bolje cirkulacije i irenja krvnih
sudova, pravilnog luenja hormona, dobrog raspoloenja, tolerancije, bolje reakcije u okruenju na izazove, samokontrole, samopoverenja.
23

Stres

!! Da li emo na informacije o nekom dogaaju reagovati strepnjom ili smirenou, zavisi od nas samih nae konstitucije i zrelosti nae linosti.
!! Optimistiki stav je daleko bolji i moe nam umanjiti napetost i stres.
Usmeravanje misli na traenje reenja
problema je dobar izbor. Samo razmiljanje o problemu bez pokuaja i preduzimanja aktivnosti da se on rei, izazvae
jo veu napetost i stresno stanje (konsultovati struno lice).
!! Emotivna reakcija na odreene situacije zavisi od temperamenta osobe. Neke
osobe retko pokazuju svoje emocije, i ne
mogu ih podeliti. Neke opet ne znaju kako da kontroliu svoje emocije.
!! Uravnoteene emocije jesu najbolji izbor
ali ih je u najveem broju sluajeva teko
postii.
!! Preveliki nivo aspiracije i elja da se postigne vei uspeh u ivotu u odnosu na
druge, moe predstavljati optereenje
i izazvati napetost i stres. Takvo oseanje inferiornosti esto nije objektivno
i opravdano, ne zavisi iskljuivo od naih realnih vrednosti, ve je najee po24

Vane informacije

!!

!!

!!

!!

!!

vezano sa okolnostima (pomo drugih

osoba, popularnosti...).
Upotreba lekova za smanjenje napetosti organizma nije uvek opravdana.
Promenom naina ivota i navika moemo postii dobre rezultate i bez upotrebe
lekova. Ali upotreba lekova u mnogim
sluajevima je opravdana o emu uvek
odluuje struno lice.
Retko koji od lekova za smanjenje napetosti i stresa, nee dovesti do pojave zavisnosti, pospanosti, malaksalosti i drugih
neeljenih dejstava. Posle prestanka uzimanja istih moe doi do podrhtavanja,
glavobolje, pojaanja napetosti i sl.
Kod uzimanja lekova za smirenje napetosti, potrebna je opreznost, posebno
kod ena u periodu trudnoe, osoba koje uzimaju alkoholna pia, drogu i neke
druge lekove (konsultovati struno lice).
Oseaj krivice zbog nekih greaka koje
smo uinili u prolosti, moe nas proganjati, a to moe izazvati napetost i stres.
Nemogunost da sebi i drugima (deci i
starim osobama) obezbedimo minimalne uslove za odravanje egzistencijalnih
potreba (hrana, prostor u kome ivimo,
25

Stres

odea i obua i...) esti su i realni razlozi

napetosti i stresa.
!! Veliko stresno stanje mogu izazvati dogaaji kao to su gubitak voljene osobe
(dete, roditelji, brani partner), saznanje
da smo teko bolesni mi sami ili neko do
koga nam je veoma stalo.
!! Psihika reakcija na stresno stanje moe
dovesti do psihosomatskih oboljenja: ir
na dvanaestopalanom crevu, eerne
bolesti, visok krvni pritisak, srana oboljenja, reumatoidni artritis, probleme sa
disanjem, upalu koe izazvane nervnim
(ivanim) poremeajem, poremeaj rada titne lezde i drugih organa.
!! Konflikti izmeu usvojenih moralnih
princpa i potrebe da ih prekrimo zbog
koristoljublja, prilagoavanje ili slaganje
sa nekim ili neim sa im se u principu
ne bismo sloili, korienje linije manjeg
otpora, zloupotreba povoljne prilike radi postizanja odreenih ciljeva za sopstvenu korist (posebno u politici), mogu dovesti do dizbalansa same linosti,
posebno na moralnom nivou, a to moe
dovesti do stalno prisutnog hroninog
stresa.
26

Vane informacije

!! Na akutni stres moemo reagovati fizikim beanjem ili poricanjem da postoji

problem ili uputanjem u borbu sa istim
i traenjem reenja.
!! Organizam u stresu je u neravnotei.
!! Kada nas odreene okolnosti pritiskaju,
mi smo tada napeti, troimo veu koliinu energije, a to se ipoljava na psihikom
i fizikom nivou. Te promene najvie
deluju kada je na organizam najslabiji,
kada su mogunosti za odbranu na najniem nivou, on se tada najmanje moe
suprotstaviti stresu.
!! Autonomni nervni sistem (aktivira se
bez prisustva nae volje) je prvi koji odgovara na izazvani stres, zatim dolazi do
poveanja eera u krvi, ubrzanog sranog rada, skoka pritiska, ire se srane
arterije ali se i skupljaju arterije na koi (bledilo). Ova pojava se odigrava veoma kratko, jedna do dve sekunde, a posle
minut do dva poinje luenje adrenalina
(hormon sri nadbubrene lezde) kao i
do poveanog luenja tiroksina (hormon
titne lezde). Tada je organizam u veoma budnom stanju. Posle ovog stanja dolazi do aktivnosti parasimpatikusa deo
27

Stres

autonomnog nervnog sistema koji pokuava da smiri nastalu situaciju. Ako ove
opasne pojave traju dugo, dolazi do disharmonije na funkcionalnom nivou organizma i posledica koje iza toga slede.
!! Jedan isti dogaaj moe da izazove stres
u manjoj ili veoj meri i uvek razliito na
njega reagujemo.

28

Dobre navike

99 Ako ne moemo da promenimo okolinu,

namee nam se potreba da promenimo
sebe. Zastati, razmisliti, analizirati smisao svog ponaanja i okrenuti se drugaijem, novom i boljem nainu ivota.
99 Decu od najranijeg uzrasta treba uiti da
kontroliu stres.
99 Tolerancija na frustraciju, prihvatanje
onog to je neizbeno, izbegavanjem
onog to moemo, razlikovanje mogueg od nerealnog je najbolji izbor.
99 ak i kada postoji stres mogu biti od pomoi: dobro raspoloenje, oputanje, organizovanje slobodnog vremena na pravi nain, druenje sa osobama koje nee
unositi nemir i nesigurnost u na ivot,
nada u bolje sutra, umerena aktivnost,
potovanje sebe a zatim i drugih oko sebe, zadovoljstvo ostvarenim rezultatima
svog rada, reavanje problema na miran
nain, prilagoavanje situacijama ko29

Stres

je nailaze, ostvarivanje trajnih i dobrih

kontakata sa svojim okruenjem, izbegavanje razmiljanja o prolosti (posebno
ako je runa), zadovoljstvo onim to posedujete, spremnost da se pomogne drugima u granicama svojih mogunosti i
sl., mogu biti od pomoi u prevazilaenju stresnih situacija i napetosti.
99 Reakcija na akutni stres moe biti umanjena psiholokim tehnikama oputanja
(meditacija, pravilno disanje...). Ali se
moe umanjiti i razgovorom sa prijateljima kroz poveravanje svojih strahova,
briga, nezadovoljstava, problema (rastereenje). A ponekad, ako se dobro isplaemo (ako oseate potrebu za tim), moe
biti od pomoi za smanjenje napetosti i
stresa.
99 Stres i napetost se smanjuju i u drutvu
pravih i iskrenih prijatelja, raspoloenih
ljudi koji se ale i vesele, smeju, zabavljaju.
99 Stres se moe smanjiti i odlaskom u prirodu, gde je nezagaen vazduh, estim
izlaganjem suncu (poveava se nivo serotonina hormon koji omoguava dobro raspoloenje).
30

Dobre navike

99 Na smanjenje stresa moe uticati i konzumiranje namirnica kao to su: suve kajsije, smokve, groe, jabuke i sve
ostalo suvo voe ali i lenici, urme i...
(ne u velikim koliinama jedna aka
dnevno). Oprez kod alergija i dijabetesa
konsultovati struno lice.
99 Analiziranje dogaaja koji su izazvali
stres uz smirenost i oputenost dovode
do manjeg stresa, u nekoj buduoj slinoj situaciji.
99 Nijedan problem ne sme biti vaniji od
ouvanja naeg zdravlja.
99 Smeh je blagotvoran i jedan od efikasnih naina da pobedimo stresno stanje.
Smehom se oslobaa negativna energija
iz tela kroz aktiviranje miia (lica, lea
i drugih), organa za disanje, dijafragme
kada dolazi do oputanja svih vitalnih
organa.
99 Izbegavanje mesta sa puno jake buke i
puno ljudi (guve), mogu smanjiti napetost i stresna stanja.
99 Odlaganje donoenja odluke, ako ste u
dilemi, je dobar izbor (analizirati nedostatke ili prednosti jedne ili druge opcije,
oslanjanje na sline situacije iz prolosti i
iskustva sa njima).
31

Stres

99 Ako ste ve doneli odluku ne razmiljajte

ta bi bilo da ste odluili drugaije.
99 Osoba koja je zadovoljna onim to ima,
koja se retko ali na svoje okruenje i stanje, koja nije sklona svai, koja mirno i
paljivo slua sagovornika, koja se sa potovanjem odnosi prema ljudima, oputeno izgleda, u najveem broju sluajeva
moe izbei stresna stanja i napetosti.
99 Osoba koja ume da oprosti sebi i drugima, imae bolje odnose u porodici, na
poslu, meu prijateljima, a samim tim i
mnogo manje stresa.
99 Dobra komunikacija u porodici, vee
isticanje onoga to je kod svakoga od njih
pozitivno, usaglaavanje stavova i potovanje drugog miljenja, su dobar izbor za
izbegavanje stresnih stanja i napetosti.
99 Da biste izbegli negativne reakcije kod
druge osobe s kojom komunicirate, potrudite se: da ne laete, ako ste neto pogreili priznajte, ne prebacujte uvek zbog
sitnica, imajte strpljenja da saekate bez
prekidanja (govor), smanjite povien ton
i viku, ne vreajte svojim nepromiljenim reima.
99 Deca koja imaju oseanje da pripadaju
porodici, da imaju sigurnost u tom okru32

Dobre navike

enju, da su voljeni i prihvaeni kao ravnopravni lanovi, retko mogu biti izloeni napetosti i stresu.
99 Decu ne treba optereivati zahtevima
koji nisu u skladu sa njihovim ivotnim
dobom. Odrasli veruju da je to za dobro
deteta i esto postavljaju prevelike zahteve. Uz puno razumevanje deteta izbeiemo napetost i pojavu stresnih stanja.
99 Treba se potruditi da deci svojim primerom, finim manirima, pokaemo kako
treba da se ponaaju. Nemojte oekivati da dete kasnije govori mirnim tonom
ako vi to ne inite. Ne moete oekivati
da dete govori istinu svojim drugovima,
ako vi to ne inite u svom okruenju.
Nemojte oekivati da ne govori rune rei ako vi to inite, ili bilo ta drugo. Vi
ste primer detetu za sve dobre ili loe navike, koje e ono prihvatiti i usvojiti u toku svog odrastanja. Ako jedno govorite
a radite drugo deca su u dilemi ta je od
toga ispravno a to moe kod njih izazvati stres.
99 Na radnom mestu rukovodioci koji imaju dobar prilaz svojim podinjenima,
uz obrazloenja svojih nareenja i pre33

Stres

poznavanja obavljenih poslova na pravi

nain od strane radnika, bie prihvaeni
od istih sa uvaavanjem i potovanjem,
a jedni i drugi izbei e napetost i stres.
99 Ljubaznost, umerenost, ozbiljnost i potovanje su vani elementi u komunikaciji na radnom mestu, bez obzira na status ili vrstu posla koju neko obavlja. Sa
takvim odnosom u najveem broju sluajeva izbei e se napetosti i stresna stanja.
99 Prevazilaenje zavisti i ljubomore u sebi,
u odnosu na ljude, kako na radnom mestu tako i u porodici i meu prijateljima,
moe uticati na smanjenje stresa i napetosti.
99 Za smanjenje stresa kod ena, posebno
onih koje su zaposlene, a posle toga obavljaju sve kune poslove, od velike pomoi
moe biti angaovanje dece i ostalih lanova porodice. Dobrom organizacijom i
podelom zaduenja, mogu olakati svakodnevne kune obaveze i time smanjiti
stres kod svih.
99 Strpljenjem, tolerancijom i opratanjem,
moemo u najveoj meri spreiti napetost i stres, posebno kod onih osoba, koje najvie volimo a time umanjujemo i
34

Dobre navike

greke koje ponekad jedni prema drugima inimo.

99 Mladi u doba adolescencije zbog svoje
nesigurnosti u sebe, mogu biti izloeni
pritisku drutva u svom okruenju. Iz
tog razloga roditelji ili oni koji jo uvek
brinu o njima moraju razumeti takve
pojave. Ne mogu od njih traiti bezuslovnu poslunost kao da su mala deca.
Poverenje, podrka, ali i nadzor su veoma vani. Razumeti tu mladu osobu je
kljuna stvar. Samo takvim prilazom
mogu se smanjiti stresna i napeta stanja
(po potrebi konsultovati struno lice).
99 Fizika aktivnost i vebanje u skladu sa
svojim psihofizikim mogunostima (po
potrebi konsultovati struno lice), mogu
biti izuzetno korisni za smanjenje i eliminisanje stresa i napetosti.
99 Fizika aktivnost mora biti redovna (najmanje 20 minuta dnevno), usklaena sa
zdravstvenim stanjem organizma i godinama. Vebe moraju biti takve da angauju celo telo. Sve miine grupe treba
staviti u aktivnost (uvebanost je veoma
vana). Sve to izvoditi bez tenzije, bez
razmiljanja, da sve ovo to radite pred35

Stres

stavlja optereenje za va organizam, ve

verujui da je to korisno.
99 Odmor fiziki i psihiki je izuzetno vaan
u smanjenju napetosti i stresa. Dnevni,
nedeljni i godinji odmori moraju biti
obaveza svake osobe. Korienje kratkih
odmora u toku godine od desetak dana
vie puta, ima daleko vee efekte na opte
psihofiziko stanje i kod potpuno zdravih osoba, delujui preventivno na pojavu napetosti i stresa u nekim kasnijim
periodima.
99 Uravnoteena ishrana u velikoj meri moe biti od pomoi u prevazilaenju napetosti i stresa. Dobro je uzimati namirinice od integralnog brana, voe, povre,
mleko, jaja, meso (ne masno), piti dovoljno vode.
99 Boravak u prirodi sa puno zelenila i druenje sa ivim svetom u toj istoj prirodi
(ptice, drvee) delovae oputajue.
99 Dobra organizacija i planiranje ta treba
da uradimo u toku dana, sedmice, godine pa i dalje moe biti od koristi da izbegnemo napetost i stres. Izbegavanje
onih stvari koje e poremetiti na plan je
vano (prazni razgovori, nametnute obaveze od strane drugih, besciljne posete i
36

Dobre navike

druenja). Hitne i iznenadne obaveze su

izuzete.
99 Vebe oputanja treba izvoditi u: mirnoj atmosferi, laganoj odei, sa odgovarajuom temperaturom u prostoru, razmiljanjem o lepim stvarima uz muziku
koju volite, bez urbe sa naizmeninim
ritmom disanja (od 4-5 sekundi uz dubok abdominalni udah pa pauza od 4 sekunde i izdah od 4 sekunde, uz stezanje
i oputanje svih miia u telu) mogu biti od koristi u prevazilaenju stresa i napetosti. Vebe izvoditi najmanje 2-3 puta
nedeljno u trajanju od najmanje pola sata, i svakodnevno u zavisnosti od raspoloivog vremena i mogunosti.
99 Opsednutost nekim runim dogaajem
uvek e izazvati napetost. Misli ne nailaze naglo. Kratkotrajne misli nisu opasne ali one koje dugo traju izazvae optereenje. Rei odluno ,,Ne, neu vie da
razmiljam o tome i prei na razmiljanje o obavezama, i prepustiti se predstojeim aktivnostima je dobar izbor (konsultovati struno lice).
99 O ukljuivanju terapije lekovima kod napetosti i stresnog stanja uvek konsultovati struno lice.
37

Stres

99 Molitve i duhovna razmiljanja kod

odreenih osoba mogu dovesti do smanjenja stresa i napetosti.
99 Joga i meditacija posebno mogu biti od
koristi u smanjenju stresnog stanja gde
samokontrola ne postie rezultate (ali ne
preterati kontrola trenera je obavezna).
99 Da bi smanjili napetost i stresno stanje,
vano je izbegavati osobe koje izazivaju
u nama loe raspoloenje.
99 Tuiranje naizmenino toplom pa hladnom vodom (ako nemate zdravstvene
probleme) moe biti od koristi u smanjenju stresa i napetosti.
99 Za vreme obroka uivajmo u hrani a o
obavezama razmiljajmo posle. Dobro
vakanje hrane uz oputenu atmosferu
moe smanjiti napetost.
99 Pokuajte da kontroliete misli, da zadrite dobro raspoloenje to due u toku
dana, pravite pauze u radu, proetajte, u
nekim trenucima budite sami sa sobom.
Na sve ove naine uspeete da smanjite
napetost i stres.
99 Ako kaete sebi da danas neete da se
nervirate, da vas nita ne moe naljutiti i
da ete biti strpljivi sa svima, to i uradi38

Dobre navike

te. Ponovite to i neki od sledeih dana, i

potrudite se da vam to postane navika
smanjiete napetost i stres.
99 Ne negujte u sebi nezadovoljstvo. Izbacite
ga kroz smeh, kroz ljubazno ponaanje,
kroz pruanje usluga i pomoi drugima,
traite pomirenje ako ste sa nekim u svai, uivajte u uspesima svojih prijatelja i
porodice smanjiete stres i napetost.
99 I samo razmiljanje da elite da izbegnete napetost i stres poboljae vae psihofiziko stanje.
99 Verovanje i oekivanje da emo promenom u svom nainu ivota uspeti da
prevaziemo napetost i stres je od velike vanosti. Ponaanje u skladu sa tim je
pravi izbor.
99 Uverenje da se mogu izbei ili bar umanjiti stresne situacije, verovanje u nekoga ko nam u tome moe pomoi (struno lice, prijatelj, lanovi porodice i...) u
najveem broju sluajeva e nam zaista
i pomoi.
99 Zdravstveni radnici svojim ponaanjem
kod bolesnih osoba mogu dodatno, pored bolesti, poveati stresno stanje. Prilaz
sa puno razumevanja i podrke u izleenju istih je dobar izbor.
39

Faktori rizika i loe navike

88 Izuzetno preterani prohtevi i elje za materijalnim dobrima mogu izazvati napetost i stres.
88 Neadekvatna procena obima obaveza i
preambiciozni ciljevi mogu izazvati napetost i stres.
88 Ako ve imate stres, a nita ne preduzimate da ga se oslobodite ili ga umanjite,
on e se vremenom poveati.
88 Ako ste osoba koja nema strpljenja, koja
sagovornike prekida ili pouruje, stalno
se ali na nekoga, uvek ste nezadovoljni
onim to imate, okrutna i nadmena pred
svima, sklona povienom tonu i bez zaustavljanja govorite, moete u najveem
broju sluajeva biti izloeni stresu.
88 Miljenje roditelja ili nekog ko brine o deci, da je igranje sa decom, odlazak u prirodu, bavljanje sportom i rekreacijom nepotrebno i da je to samo gubljenje vremena
40

Faktori rizika i loe navike

je lo zakljuak. Igra je jedan o najvanijih faktora deijeg razvoja. Izostanak igre

moe izazvati napetost i stres.
88 Napetost roditelja zbog izloenosti stresu ne sme biti uzrok neadekvatnog i netolerantnog odnosa prema deci. Ovo za
decu moe biti frustrirajue iskustvo.
88 Namirnice kao to su: mleko sa puno
masnoe, suhomesnati proizvodi, maslac, masni sirevi, masna mesa, beli hleb,
prena i konzervisana hrana, beli eer i
proizvodi od istog, gazirana i alkoholna
pia, napici koji sadre kofein i jaki zaini, ne mogu biti od pomoi u prevazilaenju stresa i napetosti.
88 Duvan i druga opojna sredstva, mogu
poveati ve prisutnu napetost i stres.
88 Tvrdnja da puenje oputa nije tana
(uneti duvan za kratko vreme moe delovati oputajue, ali prisustvo otrova iz
duvana, najpre nikotina ubrzava rad srca
i podie krvni pritisak, smanjuje telesnu
temperaturu i pojaava reakcije organizma koje stres izaziva).
88 Tvrdnja da alkohol smiruje nije tana.
Alkohol samo potencira i pojaava trenutno stanje u kome se nalazimo (tuni
41

Stres

jo vie plau), a stresno stanje i napetost

se produbljuju.
88 Leanje posle obilnog jela nije preporuljivo (proces varenja se usporava).
Spavanje u popodnevnim asovima, koje bi trebalo da bude kratko, zavisi od individualnih potreba.

42

Kada zatraiti savet i pomo

!! Kada osetite da ste nemoni da se izborite sami sa stresnim stanjem.

!! Kada imate neke od fizikih simptoma:
glavobolju, bolove u trbuhu, slabinskom
i lenom delu, ubrzan rad srca, gubljenje
vazduha, kada napipate vorie u predelu vrata i lea, smanjenje apetita, oseaj
umora i gubitka snage, jako znojenje.
!! Ako osetite da ste na radnom mestu esto napeti, stalno razmiljate o problemima koji vas mue, u strahu ste da e vam
se neto runo dogoditi, ne toleriete ponaanje ljudi u okruenju, ne stiete sve
da uradite, kada vas rasprave i prepirke previe pogaaju, previe govorite ne
sluajui sagovornika, podiete ton kada
vam neko protivurei, ne podnosite kritiku i nareenje.
!! Ako vas proganja jedna ista negativna
misao: povean strah od bolesti, da vam
stalno neko nanosi nepravdu, mogu43