Stres

nost da e vam se neto loe desiti, stalno prisustvo nervoze i nestrpljenja, brzo
vam dosadi da ste na jednom mestu, nerviraju vas prijatelji, ne verujete da e vam
se u budunosti deavati lepe stvari, i sl.
!! Ako osetite nervozu ili napetost zbog
gubitka ili promene radnog mesta, zbog
svae, rastanka sa prijateljima ili lanovima porodice (odlazak u inostranstvo),
smrtnih sluajeva bliskih osoba, razvoda
braka ili problema u istom (kao to moe
biti smanjena zainteresovanost za polne
odnose ili impotencija), neverstvo i sline ugroavajue situacije.
!! Ako saznate da imate ozbiljno oboljenje i
plaite se ishoda.
!! I sve drugo to vam unosi nemir i nespokojstvo sa kojim sami ne moete da izaete na kraj.

44

SRCE I KRVNI SUDOVI

Ako nema lekara neka ti ovo troje

budu lekari: dobro raspoloenje,
odmor i umerena dijeta. (Salernska
kola)
Dvadesete i rane tridesete godine su
za intelekt ono to je maj za drvee;
samo u to vreme javljaju se cvetovi,
od kojih kasnije nastaju plodovi.
(openhauer)
Najbolji lekar spreava bolest, osrednji lei bolest u poetku, a slab kada
je bolest ve poodmakla. (kineska
izreka)
Zahteve za uivanjem treba svesti
na sasvim skromnu meru, jer ba ta
tenja i to letenje za sreom, sjajem i
uivanjem jesu ono to donosi velike
nesree. (openhauer)
Srea je nestalna: brzo ite natrag
ono to je dala. (Publ. Syr)

Vane informacije

!! Krvni pritisak je sila koja omoguava i

odrava cirkulaciju krvi (krvotok) putem krvnih sudova smetenih u organizmu oveka a nastaje radom srca.
!! Tokom svake kontrakcije srca dolazi do
udara krvnog talasa na zid arterije izazivajui pulsiranje krvnog suda (krvni
pritisak).
!! Klasifikacija krvnog pritiska sa njegovim
vrednostima:
1. optimalan nii od 120mmHg (sistolni), 80mmHg (dijastolni), ali ne ekstremno nizak,
2. normalan od 120-129mmHg (sistolni),
80-84mmHg (dijastolni),
3. visok, normalan, od 130-139mmHg (sistolni), 85-89mmHg (dijastolni),
4. blaga hipertenzija od 140-159mmHg
(sistolni), 90-99mmHg (dijastolni),
5. umerena hipertenzija od 160-179mmHg
(sistolni), 100-109mmHg (dijastolni),
47

Srce i krvni sudovi

6. teka hipertenzija od 180mmHg i vie

(sistolni), 110mmHg (dijastolni),
7. izolovana sistolna hipertenzija od
140mmHg i vie, nie od 90mmHg.

!! Povien krvni pritisak se retko osea i

moe trajati godinama a da ne znamo
da ga imamo, jer obino ide bez posebnih tegoba, ali posledice koje ostavlja
na organima (srce, bubrezi, krvni sudovi i mozak) su trajni.
!! Oko 15.000 ljudi u Srbiji doivi infarkt
srca (srani udar) u toku jedne godine.
!! Preko 30% preterano gojaznih osoba
ima probleme sa povienim krvnim
pritiskom.
!! ene 10 godina kasnije od mukaraca
mogu biti izloene problemima krvnih sudova i sranih oboljenja (smatra se da je razlog u hormonima koji
tite endotel unutranji sloj krvnih
sudova).
!! Od 1997. godine broj sranih oboljenja se poveao za oko 70% i oko 40%
sranih udara.
!! U Srbiji oko 40% stanovnika pije alkohol. Svaki drugi stanovnik ima povien krvni pritisak. Svaka trea osoba
48

Vane informacije

!!
!!
!!
!!
!!

!!
!!

pui, a oko 17% stanovnitva ima preteranu telesnu teinu (gojaznost), i tek
svaki 20-i pregled se obavi radi provere zdravlja (prevencija), a preko 70%
stanovnitva nema nikakvu fiziku
aktivnost (istraivanja Ministarstva
zdravlja Srbije).
Oko 57% ljudi u Srbiji umire od kardio vaskularnih oboljenja.
Oko 10% ljudi doivi infarkt srca kao
posledicu stresa.
Svaki drugi mukarac u Srbiji pui i
svaki 8-i deak.
Od aktivnih puaa oko 62% doivi
srani udar.
Oko 80% ljudi u svetu nema fizikih
aktivnosti a to je razlog da preko 20
miliona ljudi umre u toku jedne godine.
1/3 mukaraca i 1/4 ena se umereno
kree a mnogi misle da se dovoljno
kreu.
U svetu godinje od srca i krvnih sudova umire oko 8,5 miliona ena a u
Srbiji vie od polovine svih smrtnih
ishoda, kod ena su posledica infarkta srca i modanih udara.
49

Srce i krvni sudovi

!! ene obolele od dijabetesa (eerna

bolest) za pojavu infarkta srca imaju 8
puta vei rizik od mukaraca.
!! Najei uzroci povienog ili visokog krvnog pritiska su nepoznatog porekla, ak
u preko 90% sluajeva (primarna hipertenzija) a ostalih 10% mogu biti bubreni,
lezdani (endokrini) ili poremeaji drugog porekla (sekundarna hipertenzija).
!! Krvni pritisak treba meriti u sedeem
ili leeem poloaju, ujutru 1 sat posle
ustajanja, pred spavanje a po potrebi i
ee. Oni, kod kojih je ve utvren (radi praenja i korigovanja terapije), trebali bi povremeno meriti odn. proveravati
vrednosti, jer je to veoma vano.
!! Srana slabost je nesposobnost srca da
zadovolji sve potrebe organizma dovoenjem krvi u tkivo.
!! Ako krvni pritisak prelazi vrednosti
iznad 140/90mmHg moemo rei da postoji arterijska hipertenzija (merenja izvrena vie puta u oputenom stanju organizma).
!! Osobe koje imaju vrednosti krvnog pritiska do 140/90mmHg u veini sluajeva, mogu smanjiti pritisak sa dijetalnom
50

Vane informacije

ishranom, bez uzimanja lekova (praenje

strunog lica).
!! Krvni pritisak mogu sniziti namirnice
kao to su: beli luk (2-3 ena dnevno), jabuke (2-3 dnevno), maslinovo ulje (1 kaika dnevno), mleko (sa malo masnoe),
riba (oko 50gr dnevno skua, losos, haringa, tuna), ovas, pasulj, pirina, i...
!! Beli luk (neki njegovi sastojci) deluju na
oputanje glatkih miia krvnih sudova, koji se u tom trenutku ire i pritisak
se smanjuje. Nekoliko enova dnevno,
mogu postii takav efekat posebno kod
umereno poveanog dijastolnog pritiska
(ako se uzima terapija lekovima u ovoj
kombinaciji konsultovati struno lice).
!! Uzimanje namirnica koje sadre puno
vitamina C (pomoranda, kivi, limun,
mango, crvena svea paprika, brokoli, prokelj, paradajz...) mogu sniziti krvni pritisak kroz oslobaanje azot oksida iz zidova arterija (irenje arterija).
Puaima su potrebne daleko vee doze
vitamina C jer odreeni sastojci iz duvana unitavaju ovaj vitamin. Nema dokaza da velike koliine vitamina C mogu
uticati na stvaranje kamena u bubrezima, osim kod naslednog poremeaja me51

Srce i krvni sudovi

!!

!!

!!

!!

!!

52

tabolizma (u takvim sluajevima traiti

savet strunog lica).
Ako ispijate vee koliine kafe sa kofeinom ili drugih napitaka koji sadre kofein a nalazite se pod velikim stresom, moe doi do povienja krvnog pritiska, ali
ne kod svih osoba.
Neke osobe i uz smanjeni unos natrijum
hlorida (kuhinjska so) ne mogu smanjiti
povien krvni pritisak. U retkim sluajevima moe doi i do poveanja istog (neosetljivost ili posebna osetljivost na natrijum hlorid).
Suvie nizak unos kalijuma (ima ga u
pomorandi, kajsiji, krompiru, paradajzu, bananama, cvekli i...) uz dosta unosa natrijum hlorida (so), mogu poveati vrednosti krvnog pritiska (dizbalans
ovih minerala) kod veine osoba.
Poveanje krvnog pritiska kod veine
osoba, moe izazvati ishrana siromana
kalcijumom i vitaminom C (ima ga u vou i povru, ribi, ovsu, pirinu i...).
Unoenje velikih koliina alkoholnih pia moe umanjiti efekte dijete sa smanjenim unosom natrijum hlorida i nekih lekova za snienje krvnog pritiska.

Vane informacije

!! Nizak nivo magnezijuma moe se dovesti u vezu sa povienim i visokim krvnim pritiskom. Ako je istovremeno i
nizak nivo kalcijuma (imaju ga salate,
ostalo zeleno povre, kotunjavi plodovi,
semenke, integralne itarice i...), onda je
efekat povienja jo vei.
!! Smanjenim unosom natrijum hlorida
kod osetljivih osoba na natrijum, moe
se sniziti krvni pritisak, moe se poveati dejstvo leka, i to istovremeno moe
uticati na smanjenje doze. Najvie natrijum hlorida imaju: preraeni proizvodi
(suhomesnati proizvodi natrijum nitrat, gazirani napici natrijum benzoat, i
ostali proizvodi koji sadre, natrijum hidroksid, natrijum sulfat, natrijum bikarbonat i ...)
!! Osobe osetljive na natrijum hlorid mogu
u pripremanju hrane koristiti druge zaine umesto soli, koji e poboljati njen
ukus (crni luk, umbir, origano, beli luk,
perun, vlaac, bosiljak i...).
!! Ukus zasoljene hrane je navika koja se
stie i nije uroena (smanjenjem unosa
natrijuma smanjie se i elja za unoenjem istog).
53

Srce i krvni sudovi

!! U odnosu na majino mleko, kravlje

mleko sadri 4-5 puta vie soli, ime se
stvara navika kod male dece, jo od bebe
za kasnijim uzimanjem, slane hrane.
!! U normalnoj ishrani sve ukazuje na to
da so (natrijum hlorid) ne treba uopte
dodavati jelima (ima je dovoljno u povru, mesu, hlebu a u preraenim namirnicama izuzetno puno, posebno ako
imate povien krvni pritisak).
!! I neki lekovi sadre natrijum hlorid u
malim koliinama, kao: lekovi za neutralisanje kiseline u eludcu, za smanjenje nadraaja na kaalj, za spreavanje
opstipacije (zatvora). O, eventualnom,
razmiljanju da izbacite ove lekove, konsultujte struno lice.
!! Osobe koje boluju od dijabetesa mogu
biti osetljive na natrijum hlorid.
!! Puenje moe viestruko delovati na
povienje krvnog pritiska (podie nivo
adrenalina hormon nadbubrene lezde) oslobaa druge hormone koji podiu nivo tenosti u organizmu i istu zadravaju, oslobaa tetne supstance koje se
nagomilavaju na zidovima arterija, smanjuje dejstvo lekova za snienje krvnog
pritiska i...
54

Vane informacije

!! U zavisnosti koliko ste osetljivi na stresne situacije, toliko e vam se i nivo hormona (adrenalina i kortizola hormoni
nadbubrene lezde) osloboditi u krvotok. Oni mogu suenjem krvnih sudova
izazvati povienje krvnog pritiska.
!! Krvni pritisak moe u nekim sluajevima biti povien i kod kratkotrajnog prestanka disanja u snu (apnea) posebno
ako ste u starijoj dobi i ako ste gojazni,
nezavisno od godina starosti.
!! Lekovi za snienje krvnog pritiska su u
najveem broju sluajeva, izuzetno efikasni. U retkim sluajevima mogu izazvati ozbiljna neeljena dejstva (uvek
u takvim sluajevima potraiti pomo
strunih lica).
!! Teko se moe nai osoba kojoj se uz pomo terapije, ako se iste pridrava, i promene naina ivota, ne moe pomoi u
normalizovanju povienog ili visokog
krvnog pritiska.
!! Preterano uzimanje lekova protiv depresije, reumatizma, bolova, mogu u nekim
sluajevima, posebno kod starijih osoba
smanjiti dejstvo lekova za snienje krvnog pritiska (ako se ova pojava zapazi
konsultovati struno lice).
55

Srce i krvni sudovi

!! 2/3 ljudi nikada ne kontroliu krvni ptitisak i ne znaju da je povien!

!! Ako oba roditelja imaju povien krvni
pritisak, velika je verovatnoa da e ga
imati i njihova deca. U kojoj ivotnoj dobi e se on pojaviti i u kom obliku zavisi i od drugih faktora (konstitucije, gojaznosti, naina ishrane, vrste zanimanja,
stresnih situacija, fizike neaktivnosti).
!! Prilikom merenja krvnog pritiska u kunim uslovima, manetnu treba postaviti
oko 2cm iznad lakatnog zgloba, priljubiti uz kou, ravnomerno rasporediti, privrstiti je bez stezanja, da se u toku merenja ne bi otvorila i popustila. Stetoskop
(slualice) treba postaviti u lakatnu jamu
i blago pritisnuti da se omogui osetljivost pulsa, zatim napumpati manetnu
malo iznad oekivanog pritiska. Vazduh
iz manetne postepeno isputati 1 do 2
milimetra u sekundi i kada se uje prvi
jasan ton u slualici on oznaava vrednosti sistolnog pritiska (gornji pritisak),
zatim ton postaje sve glasniji i postepeno
sa sniavanjem vazduha u manetni sve
tii, kada ton nestane to oznaava dijastalni pritisak (donji pritisak).
56

Vane informacije

!! Dugotrajni visok krvni pritisak koji nije

blagovremeno leen, najee, moe izazvati oteenje srca (ciljni organi) mozga,
bubrega, oiju a najvie oteenje arterijskih krvnih sudova.
!! U retkim sluajevima izbegavanje faktora rizika nije garancija da ete izbei
povienje krvnog pritiska. Isto tako nije
sigurno, da i ako imate neke faktore rizika, da ete ga i dobiti (ak i kod naslednog optereenja).
!! U najveem broju sluajeva, ak preko
80%, izmerene vrednosti krvnog pritiska su vee u ordinaciji ili ambulanti nego kod kue.
!! Izraena fizika aktivnost, naprezanja
u toku pranjenja creva (tvrda stolica),
seksualni odnos, poroaj, nagle temperaturne promene, jak napad kalja, dugotrajna gradska buka, predmenstrualni
ciklus, komarni snovi, izuzetno obilan
obrok i..., mogu izazvati, kod nekih osoba povienje krvnog pritiska.
!! Za vreme sedenja, posle mirnog sna, pranjenja mokrane beike, doivljenog orgazma, kupanja u toploj vodi, boravka na
visokoj temperaturi, moe doi do trenutnog snienja krvnog pritiska.
57

Srce i krvni sudovi

!! Upotreba nekih lekova za snienje krvnog pritiska, moe, ali retko, kod nekih
osoba, izazvati smanjenje polne moi ili
njen potpuni gubitak, vrtoglavicu, zatvor i sl. (kod ovih pojava konsultovati
struno lice).
!! Odreene osobe sa povienim krvnim
pritiskom pri uzimanju suplemenata u
ishrani, mogu razliito reagovati (konsultovati struno lice).
!! Postoje miljenja da umerena aktivnost
i govor (spor i lagan) mogu delovati na
odravanje pritiska u normalnim vrednostima za razliku od glasnog i estokog
govora.
!! Najbolje merenje krvnog pritiska koje e dati prave rezultate o stanju vaeg
srca i krvnih sudova je, merenje posle
odreenih aktivnosti (ne tekih fizikih
aktivnosti), bez puenja, ispijanja kafe
i drugih napitaka, alkohola, bez izliva
emocija, nakon pet ili deset minuta sedenja. Proveravati ga vie puta u toku dana,
do sedam dana. Tako dobijene prosene
vrednosti se belee i saoptavaju strunom licu.
!! Za povien krvni pritisak kod dece najei razlozi su: oboljenje bubrega, go58

Vane informacije

!!

!!

!!

!!

jaznost, koarktacija aorte (sekundarna

hipertenzija) i nepoznati uzroci (kod primarne hipertenzije).
Merenje i utvrivanje vrednosti krvnog
pritiska kod dece razlikuje se u odnosu na merenje istog kod odraslih. On je
izraen u percentilima (procentima) uzimajui u obzir uzrast i pol deteta.
Visok krvni pritisak kod dece je veoma
redak. Iako on postoji u oko 2% dece,
kod veine od ovog procenta on je blag, a
oko 10% je teka hipertenzija.
Arterioskleroza (zadebljanje arterija,
gubljenje elastinosti arterija) obino je
proces koji nastaje starenjem organizma,
a ateroskleroza je taloenje naslaga najvie, od raznih vrsta masnoa (trigliceridi) na unutranjim arterijskim zidovima
i nastaje, ne samo sa godinama starosti,
ve i mnogo ranije u zavisnosti od ivotnih navika i...
Ateroskleroza je progresivni proces, koji
zapoinje s prvim godinama ivota a najee njeno ispoljavanje poinje oko etrdesete godine. U zadnje vreme, u mnogim sluajevima, i ranije. To je zapravo
stvaranje zadebljanja u vidu ateromato59

Srce i krvni sudovi

!!

!!
!!
!!

!!

!!
60

znih ploa u zidovima krvnih sudova,

koji se suavaju i istovremeno smanjuju
svoju elastinost. Najee nastaje u sranim arterijama mozga i nogu.
Ateroskleroza kod nekih osoba moe biti
prisutna ak i u detinjstvu i do 25-e i 30e godine moe ve stvoriti ozbiljne probleme (ishrana, genetika, smanjena fizika aktivnost).
Ve u deijem uzrastu zapaena su poetna oteenja krvnih sudova, sa tendencijom porasta istih.
Ateroskleroza moe napredovati i unoenjem velikih koliina masnoa i povlaiti se, smanjenjem unosa istih.
Najvei broj sranih oboljenja nastaje
zbog ateroskleroze a posledice su: angina
pektoris, infarkt miokarda sranog miia, slabost sranog miia srana insuficijencija, trenutni srani udar i iznenadna srana smrt.
U preko 50% sluajeva, uzroci smrti posebno u razvijenim zemljama, predstavljaju oboljenja srca i krvnih sudova a u
naoj zemlji ak i preko 55%.
Za nastanak oboljenja krvnih sudova,
hormoni jajnika (estrogeni) smanjuju ri-

Vane informacije

!!

!!

!!

!!

!!
!!

zik za oko 50% kod ena do menopauze.

U perimenopauzi i menopauzi luenje
estrogena naglo opada i krvni pritisak, u
najveem broju sluajeva raste.
Angina pektoris (stezanje velikih arterija u blizini srca) je najee posledica
ateroskleroze ovih krvnih sudova. Zbog
nedovoljnog dovoda kiseonika u srane
krvne sudove, moe nastati infarkt srca.
Najvea koliina triglicerida nalazi se u
masnom tkivu (ak oko 95%) i njihovo
poveanje u krvi iznad normalnih vrednosti moe uticati na razvoj ateroskleroze.
Najvea koliina holesterola nalazi se u
lipoproteinima niske gustine LDL holesterol oko 70%. Taj holesterol ako se
nae u krvi u povienim vrednostima je
tetan i vodi ka nastanku ateroskleroze.
Uspenost leenja i smanjenje tegoba kao
posledice ve nastale ateroskleroze je u
njenom to ranijem otkrivanju, a posebno
kod ugroenih pojedinaca ili grupe ljudi.
Za beli luk se misli da poseduje najmanje
15 antioksidanata koji spreavaju oteenje arterija.
okolada koja ne sadri zasiene masnoe iz mleka, ve preteno kakao (cr61

Srce i krvni sudovi

!!

!!

!!

!!

62

na okolada) u kojoj je najvie prisutna

stearinska kiselina, za razliku od obine
mlene okolade, ne predstavlja rizik za
nastanak ateroskleroze.
Konzumiranje crnog vina u umerenim
koliinama (osim ako nije zabranjena
potpuna upotreba alkohola) kao zatitnog efekta u spreavanju nastanka ateroskleroze nije zbog alkohola prisutnog u
tom vinu, ve zbog prisustva antioksidanata u njemu.
Gojaznost, gde je masno tkivo prisutno
na stomaku, grudnom kou u predelu
ramena je ei razlog za nastanak ateroskleroze i poremeaja metabolizma, nego masno tkivo prisutno u predelu gluteusa (sedalni deo), bedrima i butinama
androidni i ginoidni tip.
Iz lipoproteina (masnoe) koji ulaze u
krvne sudove, izdvaja se holesterol i taloi na njihovim zidovima, ime poinje proces ateroskleroze (kod poveanih
vrednosti holesterola prisutnog u krvi
ovaj proces je daleko bri).
Vei broj istraivanja pokazuje da je dijeta sa smanjenim unosom holesterola najbolji nain, da se spree oboljenja krvnih
sudova i smanje posledice na njima, kako

Vane informacije

!!

!!

!!

!!

!!

kod zdravih osoba, tako i kod onih kod

kojih je ateroskleroza uznapredovala, uz
redukovanje i ostalih faktora rizika.
HDL holesterol (lipoproteini visoke gustine) najbogatiji su u proteinskom delu
i imaju zatitnu ulogu u nastanku ateroskleroze (tzv. dobri holesterol).
Unoenje hrane koja sadri velike koliine gvoa, moe otetiti arterijske krvne sudove, posebno vratne arterije (karotide). Dnevna doza za mukarce je oko
10 miligrama, za ene do 15 miligrama
u doba menstruacije. Ako doe do poremeaja ovog vanog elementa, konsultovati struno lice.
Vee koliine vitamina D i kalcijuma
unete u organizam mogu ubrzati kalcifikaciju ve prisutnu na krvnim sudovima. Posebno je vano kod osteoporoze konsultovati struno lice u vezi unosa
sintetikih preparata suplemenata!
to je odnos izmeu HDL (dobrog holesterola) i ukupnog holesterola u krvi nii,
to je manja mogunost za nastanak ateroskleroze.
to je vii nivo HDL (dobrog holesterola)
to je i vea zatita od nastanka ateroskleroze (zakreenje krvnih sudova).
63

Srce i krvni sudovi

!! Ako eera u organizmu ima previe, on

postaje dobar izvor za stvaranje LDL holesterola (podstie aterosklerozu u krvnim sudovima). Posebno su ugroene
pripadnice enskog pola.
!! Kod smanjene funkcije jetre, poveane
produkcije hormona titne lezde, uroenih poremeaja u metabolizmu, moe
doi do smanjenih vrednosti holesterola (ispod normalnih donjih vrednosti).
Konsultovati struno lice.
!! Slabost periferne cirkulacije (periferna
vaskulopatija) javlja se najee kod osoba starije dobi, koje imaju i druga oboljenja (gojaznost, visok krvni pritisak,
poviene vrednosti holesterola, srane
slabosti, dijabetes i...
!! Najee pojavljivanje aneurizme (ispupeno mesto na krvnom sudu) je u predelu
krvnih sudova abdomena (trbuha), grudi
i mozga, i one su jako opasne za razliku
od perifernih aneurizmi, koje su manje
ozbiljne. Uzroci njihovog nastanka su
uglavnom ateroskleroza, izuzetno visok
krvni pritisak (ali mogu biti i uroene).
!! Masti su neophodne za normalno funkcionisanje organizma, ali njihova zastupljenost za obezbeivanje ukupne dnev64