ARBITRANI TRIBUNAL ZA SPOR OKO MEU-ENTITETSKE GRANICE U OBLASTI BRKO

Federacija Bosne i Hercegovine

protiv
Republike Srpske
Arbitraa za oblast Brko
KONANA ODLUKA
5. marta 1999.
Zastupnici u postupku:
za Federaciju Bosne i Hercegovine:
g. Frenk MekKloski
g. Edvard O. Delejni
g. Mark J. Dinsmor
advokatska firma "Bariz i Tornberg"
g. Dej Zajler
advokatska firma "Ekin, Gamp, Straus, Hauer i Feld"
za Republiku Srpsku:
g. Nikola Kosti
advokatska firma "Stajler, Kosti, LeBel, Dobroski i MekGvajer
dr Radomir Luki
SADRAJ
I PREDMET SPORA PRED TRIBUNALOM
II REZIME ZAKLJUAKA
III POTREBA ZA PROMENOM UPRAVE
A. Realni i politiki faktori koji spreavaju dvosmerni povratak
B. Oteavanje odlazaka Srba iz Brkog
V. Oteavanje povratka Bonjaka i Hrvata u Brko
G. Odsustvo podrke funkcionisanja lokalne multi-etnike vlade
IV OSNOVNA STRUKTURA NOVOG DISTRIKTA
V PREPORUKE VISOKOM PREDSTAVNIKU I MEUNARODNOJ ZAJEDNICI
VI ZATITA RAZNIH RELEVANTNIH INTERESA
A. Interesi Republike Srpske
B. Interesi Federacije
V. Interesi meunarodne zajednice
VII ZAKONITOST PLANA O DISTRIKTU
VIII BUDUE PROMENE U ODREDBAMA ANEKSA
IX KAZNE ZA NEPRIDRAVANJE ODREDBI
X AUTENTINOSTI
ANEKS
KONANA ODLUKA
I PREDMET SPORA PRED TRIBUNALOM
1. Kao to je navedeno u ranijim odlukama Tribunala 1 , na Dejtonskoj konferenciji 1995. godine predstavnici dva pod-dravna entiteta Bosne i Hercegovine
(BiH), Federacija BiH i Republika Srpska (RS) nisu mogli da se dogovore kom entitetu bi trebalo da pripadne oblast Brko u severo-istonoj Bosni. Poto
nije dolo do sporazuma, oblast Brko je na Dejtonskoj mapi privremeno stavljena pod kontrolu RS, mada su se strane dogovorile da se odluke o buduem
upravljanju oblasti Brko prepusti ovom meunarodnom arbitranom Tribunalu.
2. Odlukom Tribunala od 15. februara 1997. godine je detaljno objanjen iroki obim ovlaenja koja je Tribunal morao imati da bi reio ovaj izuzetno teak
spor. Vidi Odluku, paragraf 38. I same strane su se borile sa ovim pitanjem tokom dvadeset- jednodnevne Dejtonske konferencije, da bi pregovori o Brkom
konano krahirali pred sam kraj Konferencije. Stoga je na neki nain finalna faza arbitranog postupka zapravo i finalna faza procesa mirovnih pregovora u
Dejtonu. Da bi se ovaj proces priveo kraju, strane (ukljuujui Bosnu i Hercegovinu i oba entiteta) su se eksplicitno sloile da e arbitrana odluka
predsedavajueg arbitra biti "konana i obavezujua" i da e je strane "primeniti bez odlaganja." Vidi Aneks 2 Dejtonskog sporazuma i Odluku, paragraf 5.
3. Opte je gledite da postoje tri osnovne mogunosti.
Jedna je da se Brko dodeli Federaciji, koja tvrdi da polae pravo na osnovu sledeih kljunih razloga: (a) da je istorijski gledano, optina Brko bila
uglavnom naseljena Bonjacima i Hrvatima, kao i da je bila vitalan severni prolaz iz centralne Bosne ka Evropi; (b) da bi bilo bezskrupulozno da RS zadri
iskljuivu kontrolu nad gradom koji su Srbi zauzeli i "etniki oistili" tokom rata i (v) da bi jedini pravedni rezultat bio dodeliti Brko Federaciji.
Druga mogunost je da se prihvati tvrdnja RS da polae pravo na trajno upravljanje usled toga to, bez obzira na istorijski aspekat, koridor u oblasti Brkog
du reke Save predstavlja vitalnu strateku vezu izmeu dva dela RS. Republika Srpska tvrdi da bi bilo koja promena u odnosu na njeno iskljuivo pravo
posedovanja dovela do krenja navodnog principa o teritorijalnom kontinuitetu, kao i dejtonskog cilja da se RS dodeli kontrola nad 49% teritorije BiH.
Tree, prethodne odluke Tribunala su nagovestile mogunost da bi duhu Dejtonskog sporazuma najvie odgovarala varijanta prema kojoj se Brko izuzima
iz iskljuive kontrole ijednog entiteta i stavlja pod upravu nezavisne Vlade Distrikta pod eskluzivnim suverenitetom BiH. Vidi Odluku, paragraf 103-104 i
Konanu odluku, paragraf 27.
4. U cilju iznalaenja pravednog reenja ovog spora koje bi bilo u duhu Dejtonskog sporazuma, prethodne dve odluke Tribunala su (a) stvorile meunarodni
reim nadzora u oblasti Brko sa ciljem da se strane usmere ka potovanju Dejtonskog sporazuma i (b) suzile predmet spora i koncentrisale ga na jedno
sutinsko pitanje. Tanije, na osnovu arbitranih rasprava voenih 1997. i 1998. godine Tribunal je ustanovio da je RS nakon Dejtona, a tokom perioda svoje
kontrole nad oblasti Brko, "sistematski odbijala da sprovede (zapravo, krila) Dejtonski sporazum u oblasti Brko." Dopunska odluka, paragraf 21. Odlukom
iz 1998. godine je RS izriito upozorena da e u konanoj rundi arbitranih rasprava krajem godine morati "aktivnim delovanjem jasno da dokae da je zaista
promenula svoju orijentaciju i opredelila se za trajni program punog sprovoenja Dejtonskog sporazuma," ukljuujui konkretne dokaze za "znaajne nove

rezultate u pogledu povratka bivih stanovnika Brkog" i "vrstu podrku multi-etnikim vladinim ustanovama" koje su to vreme bile formirane pod
meunarodnim nadzorom. Tribunal je izriito naglasio da e prilikom arbitranih rasprava 1999. godine "oekivati da od RS dobije dokaze vezane za aktivan
i dosledan program promene orijentacije i potovanja propisa," te da e Tribunal, ukoliko do toga ne doe, biti prisiljen da "oslabi pozicije RS u oblasti
Brko". Stoga, osnovno pitanje pred Tribunalom sada predstavlja da li je na raspravama u Beu od 8. do 17. februara 1999. godine RS u dovoljnoj meri
ispunila svoj teret dokazivanja.
5. Smatramo da je sazreo trenutak za konanu odluku o buduem upravljanju oblasti Brko. Oba entiteta su traila da Tribunal donese konanu odluku
sada. tavie, na nedavnoj raspravi je reeno da, uprkos dejtonskom cilju da se raseljena lica vrate svojim starim domovima, srpska raseljena lica u Brkom
se vremenom sve vie vezuju za to mesto, dok Bonjaci i Hrvati iz Brkog gube nadu na povratak u Brko i sele se u druga podruja. Stoga, bilo kakvo
odlaganje u arbitranom postupku e i dalje smanjivati anse za etniku reintegraciju u oblasti Brko. Supervizor je takoe naglasio da e do donoenja
Konane odluke, biti takorei nemogue ubediti kako drave donatore, tako i privatne investitore da uloe sredstva u preko potrebno ekonomsko oivljavanje
ove stagnantne oblasti. Konano, verovatno je da e dalje odlaganje finalne odluke po ovom pitanju - jedinom preostalom nereenom pitanju nakon Dejtona
-predstavljati prepreku za razvoj cele BiH.
II REZIME ZAKLJUAKA
6. Tokom rasprava u Beu 1999. godine RS nije ispunila zahteve Dopunske odluke od 15. marta 1998. godine u pogledu traenih dokaza. Umesto da
predstavljeni dokazi demonstriraju "aktivan i dosledan program promene orijentacije i potovanja (Dejtonskog sporazuma i prethodnih arbitranih odluka)
tokom 1998. godine," oni su pokazali da su, i pored dobrih namera premijera RS Milorada Dodika, tokom 1998. godine srpsko politiko vostvo koje je imalo
direktnu lokalnu kontrolu u Brkom, a naroito pojedinci povezani sa anti-dejtonski orijentisanim partijama, kao to su SDS i SRS, kako lokalno, tako i na
nivou entiteta tolerisali, a ini se i podravali znaajni stepen opstrukcije ciljeva Dejtonskog sporazuma i Tribunala, posebno u pogledu tenji da se (a)
podstakne i omogui povratak raseljenih lica i izbeglica u njihove predratne domove, (b) potpomogne razvoj demokratskih multi-etnikih ustanova i (v)
ostvari saradnja sa meunarodnim reimom nadzora.
7. Tribunal je takoe zakljuio kako se nivo lokalnog opstrukcionizma najverovatnije nee efikasno umanjiti sve dok se anti-dejtonskim politikim elementima,
posebno partijama poput SDS-a i SRS-a koje predvodi novoizabrani Predsednik RS Nikola Poplaen, dozvoljava da zadre dominantnu ulogu u delu oblasti
Brko koji se nalazi u okviru RS. Zapravo, da su pro-dejtonski orijentisane strukture mogle da sprovedu svoje programe u Brkom tokom protekle godine,
sadanja odluka Tribunala da zatrai promenu u upravi verovatno ne bi bila potrebna, ali nepomirljivost SDS-a i SRS-a nije ostavila Tribunalu drugi izbor.
8. Poto se sve strane jednoglasno slau da meunarodni reim nadzora mora neogranieno ostati na snazi u oblasti Brko, logino je dozvoliti da se
naophodna promena obavi prema dobro isplaniranom rasporedu, kako bi se izbegle iznenadne promene koje mogu nepotrebno da pogoraju situaciju.
Supervizor e biti zaduen da isplanira i sprovede nie opisane promene u narednih nekoliko meseci, a svako odbijanje saradnje u implementaciji njegovog
programa e biti otro kanjeno, to podrazumeva i krajnju mogunost da se Brko stavi pod ekskluzivnu kontrolu jednog entiteta. Vidi paragraf 65-68, dole.
U meuvremenu, do implementacije plana Supervizora o Distriktu, ostae na snazi meu-entitetska granica, postojei zakoni i vladine strukture, ukljuujui
one koje se odnose na isplatu plata slubenicima. Vidi paragraf 39 dole.
9. Na osnovu obaveza koje su preuzeli BiH i oba entiteta u pogledu "neodlonog sprovoenja" odluke Tribunala, i od dana koji odredi Supervizor, smatrae
se da su entiteti delegirali sva svoja ovlaenja vezana za upravljanje u predratnoj optini Brko novoj ustanovi - multi-etnikoj demokratskoj vladi poznatoj
kao "Brko Distrikt Bosne i Hercegovine" pod eskluzivnim suverenitetom Bosne i Hercegovine. Pravni efekat e se sastojati u trajnom prestanku ovlaenja
oba entiteta na teritoriji optine i njenom ponovnom uspostavljanju u obliku jedinstvene administrativne jedinice.
10. Kao ustanova koja postoji pod suverenitetom Bosne i Hercegovine, nova vlada Distrikta e spadati pod nadlenosti zajednikih ustanova BiH, onako
kako su te nadlenosti navedene u Ustavu BiH. Sve druge funkcije vezane za upravljanje na teritoriji optine Brko e, po delegiranju od strane entiteta,
ostvarivati iskljuivo vlada Distrikta, uz koordinaciju sa vladama oba entiteta koja e se vriti pod nadzorom. Vidi paragraf 43 dole. Supervizor e biti zaduen
za sveukupnu koordinaciju, kao i za izdavanje potrebnih direktiva kako bi se osiguralo da entiteti ispune svoje obaveze u odnosu u odnosu na novi Distrikt.
Supervizor moe ovu nadlenost delegirati odgovarajuoj ustanovi BiH. Ovom odlukom se entitetima nalae da neodlono sprovedu sve direktive, propise ili
odluke koje izda Supervizor ili ustanova koju on opunomi. Tribunal je siguran da je ovakvo reenje potpuno u skladu sa Ustavom BiH. Vidi Paragraf 58-62
dole.
11. Po uspostavljanju novog Distrikta, njegova celokupna teritorija (tj. predratna optina Brko) e postati zajednika svojina (tzv. condominium) koja
istovremeno pripada i jednom i drugom entitetu: teritorija RS e obuhvatiti celu optinu, to vai i za teritoriju Federacije. Pa ipak, entiteti nee imati nikakvih
ovlaenja unutar granica Distrikta, kojim e upravljati unitarna vlada. Postojee zakonodavstvo entiteta nastavie da se primenjuje na teritoriji Distrikta sve
dok ne bude modifikovano odlukom Supervizora ili Skuptine Distrikta, a meu-entitetska granica e postojati u Distriktu sve dok Supervizor ne odredi da
vie nema pravnog znaaja, te da se moe ukinuti. Vidi paragraf 39 dole. Nee se dozvoliti nikakva podela Distrikta na etnikoj osnovi.
12. Razmotrivi sav dokazni materijal, Tribunal je zakljuio da e novi plan o Distriktu adekvatno zatititi legitimne interese oba entiteta i meunarodne
zajednice. Vidi paragraf 50-57 dole.
13. Dejtonski sporazum zahteva da oba entiteta "bez odlaganja sporova" ovu "konanu i obavezujuu" odluku Tribunala. Ukoliko doe do nepridravanja ove
odredbe, Supervizor e biti ovlaen da donese odgovarajue korektivne mere. Pored toga, ovaj Tribunal e nastaviti da postoji sve dok Supervizor, uz
odobrenje Visokog predstavnika, ne obavesti Tribunal: (a) da se oba entiteta u potpunosti pridravaju svojih obaveza da podre uspostavljanje novih
ustanova opisanih u ovoj Odluci i (b) da te ustanove funkcioniu efikasno i, po svemu sudei, trajno, na teritoriji optine Brko. Do dobijanja takvog
obavetenja, Tribunal e zadrati ovlaenje da, u sluaju ozbiljnog nepridravanja odredbi od strane jednog entiteta, po potrebi modifikuje ovu Konanu
odluku, i tako, na primer, deo Distrikta ili ceo Distrikt stavi pod eskluzivnu kontrolu drugog entiteta.
III POTREBA ZA PROMENOM UPRAVE
14. Zahvaljujui naporima Supervizora, koji je stigao u Brko u aprilu 1997., dolo je do progresa u implementaciji Dejtonskog sporazuma. Kao glavni primer
navodimo opte miljenje da je putem zajednikih napora Visokog predstavnika i Supervizora postignut veliki napredak po pitanju slobode kretanja, odnosno
mogunosti graana BiH da se kreu preko teritorije RS u oblasti Brko. Ovo je veliki uspeh, delimino usled toga to doprinosi kretanju saobraaja i
stimulaciji privreda oba entiteta.
15. Takoe je postignut napredak u pogledu uspostavljanja multi-etnikih ustanova u Brkom. Posebno treba istai da je konstantno i revnosno nadgledanje
meunarodnih policijskih snaga (IPTF) dovelo do uspostavljanja jedine multi-etni ke policije u RS u ovom trenutku. Nadamo se da e druge zajednice u
Republici Srpskoj i Federaciji moi da slede ovaj primer.
16. Sa druge strane, u pogledu najvanijeg Dejtonskog cilja - povratka izbeglica i raseljenih lica u njihove prvobitne domove - rezultati postignuti u Brkom
su daleko ispod osnovnog standarda navedenog u paragrafu 21 Dopunske odluke od 15. marta 1998. Tano je da je, skoro uglavnom zahvaljujui naporima
meunarodne zajednice, usko gledano postignut odreeni uspeh u pogledu povratka: na teritoriji RS juno i zapadno od grada Brko 1997. i 1998. godine
se vratilo dovoljno Bonjaka i Hrvata da bi vlasti RS mogle da tvrde da u oblasti Brko ima vie povrataka nego u bilo kojoj drugoj optini na teritriji RS. Ali,
ovo je u sutini jadna pohvala: rezultat, sam po sebi, ne demonstrira postojanje "aktivnog i doslednog programa vezanog za promenu orijentacije i
potovanje Dejtonskog sporazuma."
17. Osim toga, kao to je dalje navedeno, lokalno politiko vostvo je ozbiljno onemoguavalo razvoj demokratske uprave u Brkom.

A Realni i politiki faktori koji spreavaju dvosmerni povratak

18. Analiza povratka lica u oblasti Brko mora poeti od potrebe za dvosmernim povratkom. Posle etnikog ienja Brkog u toku rata, grad Brko je de
facto postao sto procentno srpski grad, pri emu su srpska raseljena lica dola u velikom broju iz drugih delova Bosne i Hrvatske. To je dovelo do toga da je
danas u Brkom smeteno oko dvadeset i est hiljada srpskih raseljenih lica, uglavnom u stanovima i kuama iji su zakonski vlasnici, Bonjaci i Hrvati,
proterani tokom procesa ienja. Supervizor se mudro opredelio protiv masovnog iseljavanja tih lica iz njihovih novih domova, ali praktino gledano, jedna
bonjaka porodica se ne moe vratiti u svoju bivu kuu u Brkom dok se porodica srpskih raseljenih lica odatle ne iseli. Ukratko, dok se znaajan broj
srpskih raseljenih lica ne preseli i tako oslobodi stambeni prostor povratnicima bonjakog i hrvatskog porekla, Brko nee povratiti svoj predratni multietniki sastav.
19. Politika stvarnost je takva da je napredak ka programu dvosmernog povratka ozbiljno onemoguavan od strane raznih srpskih, anti-dejtonski
nastrojenih grupa, naroito Srpske demokratske stranke (SDS) koju su ranije predvodili dr Radovan Karadi i Momilo Krajinik i ije je sedite tokom rata
bilo na Palama. Kao to je Tribunal naglasio u svojoj Dopunskoj odluci (paragraf 7), glavni cilj SDS-a i njenih radikalnih saveznika iz Srpske radikalne
stranke (SRS) je bilo ouvanje etniki iste srpske oblasti Brko, to jasno prkosi osnovnoj nameri Dejtonskog sporazuma. Pre godinu dana Tribunal je
zakljuio da su tokom 1997. godine zvaninici SDS-a u Brkom ozbiljno spreavali proces povratka izbeglica.
20. U vezi sa paragrafom 21 Dopunske odluke postavlja se sledee pitanje: da li su se tokom 1998. godine uslovi dovoljno promenili da bi se opravdalo dalje
upravljanje oblasti Brko od strane RS? Kao to je reeno pre godinu dana, poetkom 1998. godine postojala je nada da e kontrola Brkog od strane
radikalnih snaga SDS-a oslabiti dolaskom na vlast pro-dejtonski orijentisanih snaga na elu sa (izmeu ostalih) Miloradom Dodikom, novopostavljenim
premijerom koji je izabran uprkos protivljenju SDS-a. Naalost, iako je g. Dodik inio napore u pravom smeru tokom 1998. godine, postoje znaajni dokazi
da su lokalne snage SDS-a zadrale svoju kontrolu u oblasti Brko tokom cele godine i spreile pro-dejtonski orijentisane grupe, ukljuujui tzv. koaliciju
"Sloga", da sprovedu istinske promene.
21. Relativno je jasno da su vladajue anti-dejtonske snage u Brkom bile ohrabrene dolaskom na vlast Nikole Poplaena, izrazito radikalnog voe SRS-a,
koji je pre pet meseci izabran za predsednika Republike Srpske. G. Poplaen je tokom vremena jasno stavio do znanja da je izrazito blizak najljuim
protivnicima Dejtona meu srpskim nacionalistima, meu kojima je i Vojislav eelj (voa SRS u SRJ), te da podrava otcepljenje RS i njeno pripajanje
Srbiji, a ne nezavisnu Bosnu. On je izjavio da takvo pripajanje smatra "neizbenim". U toku poslednjih pet meseci g. Poplaen je revnosno radio na tome da
onemogui g. Dodika u daljem obavljanju funkcija, i time podrivao sprovoenje Dejtonskog sporazuma u oblasti Brko. tavie, samo nekoliko dana pre
donoenja ove Konane odluke u tampi je citirana izjava g. Poplaena u kojoj preti da e na nepovoljnu odluku u ovom postupku odgovoriti vojnim putem.
On je nedavno takoe odbio da sprovede odluke Visokog predstavnika vezane za civilnu komandu vojnim snagama RS. Ovakvi postupci su uvrstili
miljenje Tribunala da je neophodna promena u odnosu na kontrolu RS u Brkom. tavie, g. Poplaen mora da snosi glavnu odgovornost za ishod ove
odluke. 2
B. Oteavanje odlazaka Srba iz Brkog
22. Multi-etniki cilj Dejtona se moe postii samo ukoliko odgovorne vlasti bona fide stimuliu dvosmerni povratak - podstiui one koji nezakonito ive u
tuim kuama da iskoriste svoje pravo povratka i tako oslobode stambeni prostor za zakonite vlasnike. Tano je da Aneks 7 Dejtonskog sporazuma zahteva
da strane ne treba da "se meaju u izbor odredita povratnika," ali pokuaju da se raseljena lica navedu da ostanu tamo gde jesu i nezakonito zadre tuu
imovinu, ne samo da ne olakavaju povratak, ve predstavljaju krenje Dejtonskih odredbi.
23. Potpuno je jasno da su tokom 1998. godine radikalni zvaninici SDS-a u Brkom podsticali srpska raseljena lica i izbeglice u Brkom da ostanu tamo
gde jesu bez obzira na to da li je za njih bilo realno mogue vratiti se u svoje domove. Pri tome, koristili su argument da bi bilo opasno napustiti Brko i
oslabiti postojeu srpsku kontrolu nad gradom Brko. tavie, ovaj argument je korien tokom itave 1998. godine uprkos jasnom zahtevu Tribunala u
martu 1998. godine da se ovaj pristup promeni.
24. Kao primer navodimo da je u julu 1998. godine, etiri meseca posle donoenja odluke, srpski gradonaelnik Brkog, pristalica SDS-a, davao javne izjave
(navedene u sredstvima javnog informisanja pod kontrolom RS) o tome da ne bi bilo pametno da Srbi napuste grad Brko i vrate se u Federaciju. Dva
meseca kasnije, u septembru, lan Izvrnog odbora Brkog i pristalica SDS-a je na velikom skupu srpskih raseljenih lica u Brkom apelovao da se zaboravi
bilo kakva pomisao na odlazak iz te oblasti. Takoe, na "seminarima" za raseljena lica koji su odravani u toku godine, lokalni zvaninici su uglavnom
zagovarali ostajanje u Brkom u tuim kuama, umesto povratka u svoje domove. Osim toga, moda je znaajno i to da, iako su zvaninici RS tvrdili kako je
svakoj optini RS naloeno da pripremi plan za podsticanje povratka, Brko bilo jedna od malobrojnih optina koja nije postupila po ovoj direktivi.
25. Navedeni propusti i onemoguavanja su oigledno postigla eljeni rezultat. Prema podacima UNHCR-a, vie od 7.600 Srba se 1998. zvanino vratilo u
Federaciju iz raznih delova RS. Od tog broja, najmanje 4.000 Srba se vratilo u Sarajevski kanton, gde je pre rata ivelo otprilike 125.000 Srba. Ali, povratak
lica iz Brkog u Federaciju je bio zanemarljiv. Od priblino 26.000 srpskih raseljenih lica u Brkom, samo su 142 srpske porodice podnele zahtev za povratak
u Federaciju; mnogo manje ih se zapravo preselilo. Prema izjavi jednog lokalnog srpskog zvaninika, tokom dve godine, 1997-1998, samo devet Srba je
napustilo Brko da bi se vratilo u Federaciju. Postoje podaci o tome da iako je otprilike 3.500 porodica srpskih raseljenih lica dolo u Brko iz Sarajeva,
samo dvadeset i tri porodice je podnelo zahtev za povratak, od kojih se samo etiri zapravo i vratilo. Ukratko, skoro je potpuno sigurno da je broj povratnika
iz Brkog bio daleko manji nego to bi bio da su lokalni zvaninici pokuavali da sprovedu odredbe Dejtonskog sporazuma. 3
V Oteavanje povratka Bonjaka i Hrvata u Brko
26. Dopunska odluka od 15. marta 1998. godine (u paragrafu 7) naglaava da je tokom 1997. godine "postojalo sistematsko zastraivanje svih Bonjaka i
Hrvata koji su ispitivali mogunost povratka u svoje bive domove u oblasti (Brko)," pri emu je ponovo oigledan motiv bilo ouvanje "etniki istog"
srpskog regiona.
Usled toga, iako su neki Bonjaci i Hrvati uspeli da se vrate u region tokom 1997. godine, uglavnom su se vraali u ruralna podruja juno i zapadno od
grada Brko. Niko se nije vratio u sam grad.
27. Iako je Dopunska odluka (u paragrafu 21) zahtevala od lokalnih vlasti u Brkom da otponu "aktivan i dosledan program promene orijentacije" tokom
1998. godine, u stvarnosti je postignuto mnogo manje. Zastraivanje potencijalnih povratnika nije bilo tako otvoreno kao 1997. godine, ali se i dalje nastavilo
u raznim oblicima tokom 1998. godine. Kao to je navedeno dole, iako je merodavnim vlastima podneto otprilike devet hiljada zahteva Bonjaka i Hrvata za
povratak u Brko, samo mali deo potencijalnih povratnika se zapravo vratio.
28. Kao to se i moglo oekivati, malo je vrstih dokaza o zvaninom podsticanju zastraivanja, ali rezultati jasno ukazuju na ozbiljan nedostatak politike
volje da se spree takva zastraivanja. Na primer, u nedostatak politike volje da se spree takva zastraivanja. Na primer, u dvanaest odvojenih navrata u
toku 1998. godine (u Klancu, Ivici, Gluhakovcu i Merajama) srpski demonstranti su se okupili da bi protestovali, maltretirali bonjake i hrvatske povratnike i
spreavali meunarodne zvaninike da oznae kue. Postoje dokazi o tome da su neke od ovih demonstracija bile "inscenirane" od strane radikalnih grupa.
Jedna od taktika je bila da "grubijani" okupe veliki broj srpskih demonstranata, traei da ene i deca stanu u prvi red kako bi oteali mogue intervencije
policije protiv demonstranata. Iako je policija u svakoj prilici dolazila na mesto dogaaja i spreavala fizike napade, povratnici su bili dovoljno zastraeni da
se niko nije vratio kuama. Interesantno je da u ovim incidentima nije bilo hapenja.
29. Podaci govore i o tome da je dolazilo do raznih etniki motivisanih zloina protiv Bonjaka i Hrvata, iji poinioci takoe nisu bili krivino gonjeni. U
jednom od sluajeva, jedan od malobrojnih Bonjaka koji je pokuao da se vrati u grad Brko 1998. godine (bivi vlasnik radnje koji je imao hrabrosti da
dovede sa sobom enu i kerku) je dva puta bio meta bombakih napada: jedna granata je baena na njegovu radnju, a druga na automobil. Ovaj incident
nije doveo do hapenja, a rtva je mudro odustala od namere da se vrati.

30. to se tie toga da li su lokalne vlasti odgovorne za to to takorei nije bilo povratka u grad Brko, posebno se izdvaja jedna injenica: uz velike napore
supervizoru Farandu je polo za rukom da organizuje multi-etniku vladu u Brkom, ime je odreeni broj Bonjaka i Hrvata, lanova lokalne vlade, bio
dopunski motivisan da se vrati u svoje domove u gradu Brko (kako bi bili blie poslu), ali su lokalni srpski zvaninici jednostavno odbili da sprovedu naloge
ambasadora Faranda i omogue svojim kolegama povratak u rodni grad.
31. Na osnovu toga, broj povrataka u oblast Brko se zapravo smanjio tokom poslednjih est meseci 1998. Ta injenica sama po sebi ukazuje na oigledan
neuspeh lokalnih vlasti u Brkom da ispune zahteve navedene u paragrafu 21 Dopunske odluke.
G Odsustvo podrke funkcionisanju lokalne multi-etnike vlade
32. Dopunska odluka (u paragrafu 21) nalae lokalnim zvaninicima u Brkom da prue "vrstu podrku multi-etnikim vladinim ustanovama" koje se
uspostavljaju pod meunarodnim nadzorom, to lokalne vlasti oigledno nisu uinile. Pre svega, multi-etnika uprava nije bila formirana do 31. decembra
1997. godine, prvobitnog roka postavljenog od strane supervizora Faranda. Ona, tavie, nije bila uspostavljena sve do avgusta 1998. godine, nakon jo dva
proputena roka. Jo problematinije je to to je, i pored odreenog stepena formalnog ili javno deklarisanog potovanja zahteva za uspostavom tih
ustanova, lokalno rukovodstvo svojim stavom i postupcima onemoguavalo stvarno multi-etniko upravljanje, bar dok nije izvren pritisak od strane
meunarodne zajednice.
33. "Nedostatak podrke multi-etnikim vladinim ustanovama" se kretao od manjeg opstrukcionizma do ozbiljnog krenja odluka supervizora Faranda. Iako
je itav niz takvih sluajeva dokumentovan, naveemo samo nekoliko primera. Odnosi izmeu gradonaelnika (Srbina) i dvojice njegovih zamenika
(Bonjaka i Hrvata) su bili narueni time to se gradonaelnik nije pridravao zahteva da pisma optinskoj skuptini, pored njega, potpiu i njegovi zamenici,
kao i njegovim odbijanjem da dopusti zamenicima da na dnevni red Izvrnog odbora stave pojedina pitanja. Jednoglasno glasanje Srba, kako u Izvrnom
odboru, tako i u Skuptini, je zapravo spreilo oba tela da reavaju pitanja koja su im prema nalozima Supervizora i odlukama ovog Tribunala bila stavljena u
delokrug. Lokalno rukovodstvo je takoe spreilo etniku integraciju u niim redovima uprave Brkog. Ovi, kao i drugi dokazi, jasno potvruju sistematski
otpor, a ne podrku razvoja demokratskih multi-etnikih ustanova u Brkom. Ta injenica samo po sebi zahteva promenu u upravljanju oblasti Brko.
IV OSNOVNA STRUKTURA NOVOG DISTRIKTA
34. Poto je ve (u paragrafu 9 gore) naveden kljuni zakljuak Tribunala da se u roku koji odredi Supervizor (nadamo se do 31. decembra 1999. godine)
moraju formirati nove vladine ustanove putem konkretnih mera preduzetih od strane BiH i oba entiteta, sada emo izloiti osnovni plan za novi "Brko Distrikt
Bosne i Hercegovine" ili (neformalno) za "Vladu Distrikta." Kao to je navedeno u paragrafima 9 i 10, poto e vlada Distrikta postojati kao ustanova pod
suverenitetom BiH, nalazie se pod kontrolom BiH u onim oblastima koje spadaju u nadlenosti zajednikih ustanova BiH, dok e u pogledu ostalih pitanja
vlada Distrikta funkcionisati po principu samouprave (uz potrebnu koordinaciju izmeu vlada dva entiteta i Distrikta koju e obavljati Supervizor).
35. Iako tribunal ovim objavljuje svoju konanu odluku u pogledu osnovnog plana o novom Distriktu, moda je u ovom trenutku ipak preuranjeno (kao to je
objanjeno u Delu VIII dole) donositi konano reenje o nekim aspektima novog sistema uprave. Ti aspekti se razmatraju u Aneksu ove Odluke, a
zainteresovanim stranama se daje mogunost da u roku ezdeset dana podnesu svoje komentare na Aneks. Nasuprot tome, sva druga reenja izloena u
samoj Konanoj odluci su konana i obavezujua, te se na njih ne mogu podnositi dopunske primedbe.
36. Osnovni koncept je da se stvori jedinstvena, unitarna, multi-etnika demokratska vlada koja e irom podruja predratne optine Brko imati sve one
nadlenosti koje su ranije imala oba entiteta i tri optinske vlade. Vlada Distrikta e se u sutini sastojati od: (a) Skuptine Distrikta, zakonodavnog tela ije
se lanstvo bira putem demokratskih izbora koje zakazuje Supervizor; (b) Izvrnog odbora koji bira Skuptina; (v) nezavisnog sudstva koje se sastoji od dva
suda - prvostepenog i drugostepenog, i (g) ujedinjene policije pod jedinstvenom komandnom strukturom, sa istovetnim uniformama i oznakama, potpuno
nezavisne od policijskih struktura u entitetima.
37. Sve zainteresovane strane su se sloile (kao to je ranije navedeno) da se reim nadzora uspostavljen Odlukom mora nastaviti, s tim to se ovlaenja i
nadlenosti Supervizora moraju poveati i geografski proiriti u skladu sa Konanom odlukom i Aneksom. Reim nadzora se nastavlja sve dok ga ne
obustavi Upravni odbor Saveta za implementaciju mira (PIC).
38. Prva nova dunost Supervizora se sastoji u imenovanju zajednike komisije za implementaciju koja e mu pomoi u pripremi novog "Statuta vlade
Distrikta" kao i detaljnog plana i roka za formiranje vlade Distrikta. Supervizor, po svom nahoenju, moe odluiti da odabere i ukljui u komisiju predstavnike
BiH, oba entiteta i postojee vlade Brkog, te mu se u vezi ovoga preporuuje da po potrebi trai struno miljenje eksperata.
39. Zakoni koji sada vae u delu optine Brko koji pripada RS, kao i u delu koji pripada Federaciji, e nastaviti da se primenjuju sve dok se ne pregledaju,
usklade i odobre od strane Supervizora ili od nove Skuptine Distrikta, uz prethodno odobrenje Supervizora. Kada Supervizor zakljui da meu-entitetska
granica u okviru Distrikta vie nema pravnog znaaja, ona e prestati da postoji na teritoriji Distrikta. Ukoliko ne bude drugaije regulisano odlukama
Supervizora, postojee vladine strukture ostaju na snazi do formiranja Vlade Distrikta. Pored toga, postojee obaveze entiteta koje se odnose na prava kao
to su plate i penzije ostaju na snazi dok Supervizor ne odlui drugaije. BiH, entiteti i postojee optinske vlade nea preduzimati nikakve mere koje bi
onemoguile formiranje Distrikta.
40. Plan Supervizora o imlementaciji mora obezbediti prekid svih veza izmeu entiteta i nove policije Distrikta, koja e morati da se proiri i pripremi za
obavljanje svojih funkcija irom teritorije Brkog. Predstavnici policijskih i bezbednosnih slubi entiteta ne smeju ulaziti u Distrikt u zvaninoj funkciji, niti
policijsko osoblje Distrikta moe primiti nareenja od predstavnika bilo kog entiteta ili politike stranke, osim u sluajevima kada to pismenim putem izriito
odobre IPTF ili Supervizor.
41. Od dana koji odredi Supervizor, ni jedan od entiteta nee dozvoliti svojim vojnim ili drugim oruanim snagama, ili prateim objektima, da budu
stacionirani na teritoriji Distrikta. Uzimajui u obzir da je moda poeljno dozvoliti postepeno smanjivanje postojeeg vojnog prisustva u optini Brko,
Supervizor je ovlaen i duan da zajedno sa SFOR-om pripremi raspored postepenog povlaenja vojnih snaga i objekata. Meunarodnoj zajednici se
preporuuje da prui finansijsku pomo entitetima u realizaciji tog povlaenja.
42. Tribunal se slae s tim da RS moe ponekad imati legitimnu potrebu da prebacuje svoje vojne snage i opremu preko teritorije Distrikta. Za sada nastavlja
da vai postojei regulatorni reim SFOR-a, kojim se takav premetaj dozvoljava jedino uz prethodno odobrenje SFOR-a. U daljem periodu premetaji e se
obavljati iskljuivo u skladu sa zakonima BiH i Distrikta.
43. Tribunal je svestan da e postojati potreba za koordinacijom izmeu vlada BiH, entiteta i Distrikta u vezi brojnih pitanja, ukljuujui uee u trokovima i
prihodima. Supervizor e biti zaduen da obavlja ovu koordinaciju, a u sluaju nepostojanja dogovora, naloi entitetima da preduzmu odgovarajue mere u
pogledu Brkog. Supervizor moe ovu nadlenost preneti na neku ve postojeu ustanovu BiH ili na novu ustanovu koja se formira u tu svrhu. Entitetima se
ovim nalae da se pridravaju i bez odlaganja sprovedu sve direktive, propise ili odluke o koordinaciji koje izda Supervizor ili telo koje on opunomoi.
44. Tribunal oekuje da e se, uz poveanje stepena demokratije u oblasti Brko i smanjenje zastraivanja i propagande protiv povratka, kao i uz aktivniju
podrku programa povratka od strane Federacije, umanjiti postojee predrasude srpskih raseljenih lica u vezi povratka u prvobitne domove i istovremeno
poveati odliv raseljenih lica iz Brkog, to e olakati proces dvosmernih povrataka. Pored toga, moe se osnovano oekivati da e se, uz poveani broj
povrataka raseljenih lica iz oba entiteta, ublaiti radikalno nacionalistiko raspoloenje u oba entiteta, te tako smanjiti opta napetost u Bosni i Hercegovini.

45. to se tie mudrosti pristupa o novom Distriktu, Tribunal je ohrabren injenicom da je znaajan broj razumnih ljudi iz svih etnikih zajednica Bosne i
Hercegovine sa entuzijazmom podrao ovo reenje. Uvaeni pravnici, akademici i lanovi umerenih politikih stranaka koji predstavljaju sve tri glavne etike
grupe smatraju da je novi plan o Distriktu najbolje reenje za Brko.
46. Iako preputa Supervizoru planiranje vremenskog rasporeda, Tribunal se nada i oekuje da e odreene komponente nove vlade Distrikta u najveoj
meri profunkcionisati do 31. decembra 1999. ili nekoliko meseci nakon toga.
V PREPORUKE VISOKOM PREDSTAVNIKU I MEUNARODNOJ ZAJEDNICI
47. Tribunal podvlai da se ciljevi Dejtonskog sporazuma u pogledu raseljenih lica i izbeglica u oblasti Brko mogu ostvariti samo uz stvarne napore da se
uklone sve prepreke i aktivno podstakne povratak u Federaciju srpskih raseljenih lica koja sada ive u Brkom. Iako je Sarajevska deklaracija od decembra
1997. godine zahtevala znaajan progres u ovom pogledu, to je bio sluaj i sa paragrafom 22 Dopunske odluke Tribunala, prema izvetaju UNHCR-a,
Federacija je postigla daleko manje od zadatih ciljeva. Usled toga, Tribunal, nezavisno od toga da li na to ima pravo ili ne, daje sebi slobodu da Visokom
predstavniku preporui donoenje daljih odgovarajuih mera kako bi Federacija: (a) pruila srpskim raseljenim licima iz Brkog neodlonu i prioritetnu pomo
u povraaju njihove imovine u Federaciji; (b) po povratku u Federaciju obezbedila tim licima posao i linu sigurnost; (v) obezbedila srpskim povratnicima
razumni nivo lokalne politike kontrole i ekonomskog uea u relevantnim oblastima Federacije, naroito ukljuujui Sarajevski kanton i optine Ilija, Ilida,
Vogoa i Visoko; i (g) smanjila prisustvo snaga Armije i HVO na onim podrujima gde se one mogu smatrati pretnjom povratku Srba, ukljuujui optine
Gradaac, Srebrenik, Lukavac, Oraje, Jajce i Drvar. Poto najvei broj srpskih raseljenih lica u Brkom potie iz susednog Posavinskog regiona, Tribunal
preporuuje Visokom predstavniku i Supervizoru da zajednikim naporima eliminiu opstrukcionizam lokalnih zvaninika koji spreavaju povratak izbeglica.
Dalje se preporuuje da, ukoliko Federacija ne stvori uslove za povratak Srba u Sarajevo, Visoki predstavnik razmotri mogunost dodatnih mera
meunarodnog pritiska u bivim srpskim predgraima Sarajeva.
48. U sluaju da Visoki predstavnik postavi Federaciji dopunske zahteve za podrku povratka Srba iz Brkog, Supervizor je ovlaen da prilikom planiranja
rokova za uspostavljanje vlade Distrikta, uzme u obzir stepen ispunjavanja tih zahteva od strane Federacije (ukljuujui i sve ostale faktore koje bi mogao
smatrati relevantnim).
49. Poto je oigledno da opta ekonomska kriza i visoka stopa nezaposlenosti predstavljaju jedan od glavnih uzroka napetosti u oblasti Brko, apeluje se
da sve relevantne meunarodne ustanove prue podrku i pomo Supervizoru u naporima da se revitalizuje privreda Distrikta, kako bi se smanjila napetost
u ovoj oblasti i unapredili interesi meunarodnog mira. Finansijska podrka meunarodnih donatora kao to su Evropska unija, Svetska banka, Sjedinjene
Drave i Evropska banka za obnovu i razvoj je naroito vaana u sprovoenju ovog plana, te se ovim oni ljubazno pozivaju da Supervizoru prue svu
neophodnu podrku u naporima usmerenim ka privrednom oivljavanju.
VI ZATITA RAZNIH RELEVANTNIH INTERESA
50. Donosei svoju odluku, Tribunal je razmotrio interese oba entiteta, onako kako su ih predstavili pravni zastupnici tokom rasprava. Tribunal smatra da e
novi plan o Distriktu adekvatno zatititi te interese.
A Interesi Republike Srpske
51. U toku prethodnih rasprava RS je navela tri interesa koja navodno treba zatititi. Prvo, tvrdi se da Dejtonski sporazum priznaje odreeni pravni princip ili
princip pravinosti - poznat kao princip "teritorijalnog kontinuiteta" - koji, ukoliko bi se primenio od strane ovog Tribunala, zahteva da Posavinski koridor, koji
se prema mapi iz Dejtona nalazi pod kontrolom RS, ostane u okviru njene teritorije. Pa ipak, kao to je reeno u Odluci, dejtonsko ovlaenje arbitra da
presee koridor ukoliko to nalau relevantni principi prava ili pravinosti potvruje da strane u Dejtonu nisu nameravale da principu "teritorijalnog
kontinuiteta" daju prioritet u odnosu na druge. Vidi Odluku, paragraf 82. tavie, iako e prema sadanjoj odluci teritorijom oblasti Brko upravljati vlada
Distrikta po principu samouprave, teritorija RS zadrava kontinuitet koji je prikazan na dejtonskim mapama. Vidi paragraf 11 gore.
52. RS i dalje tvrdi, kao to je to inila u prolosti, da je jedan od ciljeva Dejtona bio da teritorija RS nakon Dejtona obuhvati najmanje 49% cele BiH. Pa ipak,
ova Odluka niim ne ograniava taj teritorijalni deo. tavie, poto e veliina teritorije koja se dodaje RS u skladu sa principom "condominium-a" biti vea
od one koja se dodaje Federaciji, procenat teritorijalnog udela RS e se ovom Odlukom poveati.
53. RS i dalje tvrdi da mora zadrati kontrolu nad koridorom usled "stratekih" razloga, kako bi se omoguilo kretanje njenih oruanih snaga iz jednog u drugi
deo RS, ali na ovaj argument mogu se navesti bar tri kontra-argumenta. Prvo, kada god RS bude imala legitimnu potrebu da prebacuje svoje vojne snage
preko teritorije Distrikta, potrebno je samo da podnese zahtev SFOR-u za dobijanje odgovarajue dozvole za tranzit. Drugo, dokle god BiH postoji kao
jedinstvena i mirna drava kao to je predvieno Dejtonskim sporazumom, RS nema vojnu ili "strateku" potrebu da kontrolie koridor. Tree i najvanije,
nezavisno od vojnog tranzita, RS i njeni graani e i dalje imati apsolutno neogranieno pravo slobodnog kretanja istono i zapadno kroz Distrikt, pravo koje
e aktivno tititi nova multi-etnika i demokratski orijentisana policija Distrikta. Stoga e eljeni koridor ostati otvoren za sve legitimne potrebe, odnosno, bie
ouvan legitimni "teritorijalni kontinuitet."
B Interesi Federacije
54. U prvoj kao i u Dopunskoj odluci su ve na odgovarajui nain predstavljeni razni interesi Federacije. Dominantni interesi o kojima i dalje treba
diskutovati su: (1) politiki i drutveni interes Federacije da onaj deo optine Brko koji se nalazi severno i istono od mee-entitetske granice (tj. deo Brkog
pod kontrolom RS) ponovo postane multi-etnika zajednica pod multi-etnikom demokratskom upravom, te se tako omogui bonjakim i hrvatskim
raseljenim licima koja su tokom rata bila oterana iz Brkog da se vrate svojim domovima i (2) ekonomski inters Federacije da se optina Brko potpuno
otvori za saobraaj iz Federcije prema severu i jugu, i tako obezbedi severni prolaz ka Hrvatskoj i Evropi.
55. Smatramo da je na osnovu prethodnog izlaganja oigledno da e plan o Distriktu zatititi oba interesa.
56. to se tie argumenata u korist prenoenja u Federaciju onog dela optine Brko koji se nalazi pod kontrolom RS, oni nisu bez osnova. Zapravo, da se
premijer Dodik nije pojavio na sceni poetkom 1998. godine, Tribunal bi verovatno odobrio zahtev za transfer. Vidi Dopunsku odluku, paragrafi 8-12. Pa ipak,
neophodno je da Tribunal razmotri u kojoj je meri Federacija tokom preostalog dela 1998. godine ispunila svoju obavezu da osigura podrku onim srpskim
raseljenim licima koja su elela da se vrate u svoje bive domove u Federaciji. Poto su u ovom pogledu postupci Federacije tokom 1998. godine bili
nezadovoljavajui (kao to je priznalo nekoliko predstavnika Federacije), Tribunal odbija da vlastima Federacije poveri iskljuivu kontrolu nad etnikom
reintegracijom u Brkom, sa ili bez nadzora. Smatramo da je pravednije i mudrije staviti to u ruke nove multi-etnike demokratske vlade Distrikta pod
meunarodnim nadzorom.
V Interesi meunarodne zajednice
57. U ovom trenutku, uz znaajan progres koji je postignut u pogledu slobode kretanja izmeu dva entiteta, meunarodna zajednica daje najvei prioritet
poveanju slobode povratka izbeglica i raseljenih lica u njihove stare domove u BiH. Kao to je tokom ranijih rasprava potvrdilo nekoliko svedoka, "malo je
nade za mir" dok se putem efikasnog programa povratka ne ublae "nemir i nezadovoljstvo" koji su nastali usled raseljavanja. Vidi Odluku, paragraf 85.
Tribunal je zakljuio da e interesi mira biti najefikasnije zatieni ukoliko program povratka u Brko bude stavljen van eskluzivne kontrole entiteta.

VII ZAKONITOST PLANA O DISTRIKTU

58. Tribunal smatra da su svi aspekti ovog plana u skladu sa Ustavom BiH iz Dejtona i ne naruavaju njegovu primenu.
59. Plan o Distriktu je u skladu sa ustavnim zahtevom da se Bosna i Hercegovina sastoji od dva i ne vie od dva entiteta. Vidi Ustav, lan I (3). Poto e sva
teritorija u okviru BiH i dalje pripadati jednom od entiteta, ili pak i jednom i drugom entitetu, BiH e i dalje imati samo dva entiteta.
60. to se tie institucionalnih promena opisanih u ovoj Odluci, lan III (5) (a) eksplicitno daje pravo BiH da "preuzme nadlenost nad" onim pitanjima "koja
su neophodna da bi se ouvao suverenitet, teritorijalni integritet, politika nezavisnost i meunarodni subjektivitet Bosne i Hercegovine". Ova odredba
takoe izriito navodi da se "mogu uspostaviti dodatne ustanove ukoliko je to neophodno za ostvarivanje ove nadlenosti." Kao to je postalo jasno nakon
Dejtona, ovaj spor lako moe da raspiri pokuaje da se Bosna uniti otcepljenjem ili obnovom neprijateljstva. Pod ovim okolnostima, aktiviranje lana III (5)
(a) je prikladno i ujedno neophodno, a stvaranje novog Distrikta opisanog u ovoj odluci ustavno dozvoljeno.
61. Isto vai za zahtev po kome e se, od dana koji odredi Supervizor, smatrati da su oba entiteta prenela sve svoje ingerencije u naznaenoj oblasti na
vladu Distrikta. U skladu sa Aneksom sa Aneksom 2 Dejtonskog sporazuma, oba entiteta su, kao i BiH, duna da "sprovedu" nalog Tribunala o prenosu
ovlaenja.5 Nakon toga, sva ovlaenja Distrikta e sa ustavne take gledita i dalje biti "dravne funkcije i ovlaenja entiteta." Vidi Ustav BiH, lan III (3)
(a).
62. Uzimajui u obzir jasno znaenje Aneksa 2 Dejtonskog sporazuma u pogledu "obavezujueg" karaktera koji ova odluka ima za BiH i oba entiteta, njihova
sudska i zakonodavna tela su podjednako duna da potuju i sprovode odluke Tribunala.
VIII BUDUE PROMENE U ODREDBAMA ANEKSA
63. Tribunal je svestan da na raspravama od 8. do 15. februara 1999. godine strane nisu imale mogunost da pregledaju Aneks i daju primedbe na njegove
odredbe (poto jo uvek nije bio sastavljen). Mogue je da e sada, na osnovu iskustva, vlade dva entiteta i druge zaineresovane strane ukazati na delove
Aneksa koji nisu realni ili dovoljno pravedni. U skladu sa tim, strane e dobiti mogunost da daju pismene primedbe na Aneks pod uslovom da te komentare
dostave u roku od ezdeset dana od datuma ove Konane odluke. Po pristizanju komentara, Tribunal e ili uneti odgovarajue promene, ili ostaviti Aneks
nepromenjenim. Pismeni komentari se moraju odnositi iskljuivo na odredbe Aneksa i ne smeju se ponovo doticati drugih pitanja koja su regulisana ovom
Odlukom.
64. Tribunal apeluje na BiH i oba entiteta da to je pre mogue razmotre da li bi za njih bilo bolje da otponu meusobne pregovore u pogledu konanih
odredbi Aneksa, umesto da njihovu konanu formulaciju prepuste Tribunalu. Ukoliko strane to budu elele, Tribunal bi se rado potrudio da angauje
meunarodnog posrednika koji bi pomogao da se utvrde uslovi koji zadovoljavaju obe strane.
IX KAZNE ZA NEPRIDRAVANJE ODREDBI
65. Dejtonski sporazum zahteva da entiteti "bez odlaganja sporova" ovu "konanu i obavezujuu" odluku Tribunala, a plan o Distriktu ne moe da uspe bez
dobrovoljnog pridravanja ovog zahteva od strane oba entiteta. Stoga e znaajno nepridravanje obaveza dovesti do kazne u obliku dopunskog pravnog
reenja.
66. Uzimajui u obzir obim ovlaenja Supervizora (sve do prekida reima nadzora od strane Upravnog odbora PIC), on prema svom nahoenju moe
odrediti kazne koje e stupiti na snagu na osnovu njegove odluke.
67. Da bi se Supervizoru dala mogunost za donoenje alternativnog reenja. Tribunal e sauvati jurisdikciju nad ovim sporom sve dok Supervizor uz
odobrenje Visokog predstavnika ne obavesti Tribunal: (a) da su dva entiteta u potpunosti ispunila svoje obaveze da podre uspostavljanje novih ustanova
opisanih u ovoj Odluci i (b) da u optini Brko te ustanove funkcioniu efikasno i, po svemu sudei, trajno. Sve dok ne bude o ovome obaveten, Tribunal e
zadrati pravo da po potrebi modifikuje ovu Konanu odluku u sluaju znaajnog nepridravanja njenih odredbi od strane jednog od entiteta.
68. Ne ograniavajui opti karakter gore navedenih odredbi, modifikacija Konane odluke od strane Tribunala moe obuhvatiti iz onog entiteta koji se ne
pridrava odredbi i stavlja pod iskljuivu kontrolu drugog entiteta.
X AUTENTINOST
69. Tekst ove Konane odluke na engleskom jeziku se u svim sluajevima smatra autentinim tekstom.

_________________________
Robert B. Oven
predsedavajui arbitar
_________________________
azim Sadikovi
arbitar
_____________________
Vitomir Popovi
arbitar
5. marta 1999.
ANEKS
Plan Tribunala o Distriktu predvia da se, u vremenskom roku koji odredi Supervizor, formira novi Distrikt Brko u Bosni i Hercegovini sa sledeim odlikama i
karakteristikama (s tim da se ovi predlozi mogu modifikovati na osnovu pismenih komentara koje zainteresovane strane dostave u roku od ezdeset dana od
datuma Konane odluke iji je sastavni deo ovaj Aneks). Sva pitanja koja se odnose na implementaciju, a koja nisu razmatrana u ovom Aneksu reava
Supervizor u konsultaciji sa stranama.
1. Status stanovnika Distrikta

Svi stanovnici Distrikta koji su graani BiH imaju pravo da odaberu dravljanstvo jednog od entiteta (ali ne oba), bez obzira na to u kom delu Distrikta ive.
Entiteti nee prisiljavati stanovnike Distrikta da plaaju entitetski porez ili slue obavezni vojni rok u okviru entiteta. Lica koja se iz Distrikta vrate u bilo koji od
entiteta su duna da plaaju entitetski porez ili slue vojni rok iskljuivo pod uslovima koje odredi Visoki predstavnik. (Bonjaci, Hrvati, Srbi i Ostali
predstavljaju konstitutivne narode Distrikta.)
2. Skuptina Distrikta
Sve zakonodavne nadlenosti u okviru Distrikta pripadaju Skuptini Distrikta. Ukupno lanstvo, sastav i nain biranja Skuptine odreuje Supervizor
Statutom vlade Distrikta. Supervizor odreuje vreme i nain biranja lanova prve Skuptine, a naknadni izbori se organizuju u skladu sa zakonskim aktom
Skuptine koji odobri Supervizor. Ukoliko nae za shodno, Supervizor moe da kreira i inkorporira u Statut (1) "etniku formulu" koja bi odvratila bilo koju
etniku grupu od namere da povea svoje stanovnitvo u Distriktu kako bi postigla iskljuivu politiku kontrolu i/ili (2) odredbu o zatiti "vitalnih interesa."
3. Izvrni odbor
Supervizor moe da unese u Statut neophodne odredbe o tome da se (a) svakodnevno upravljanje Distriktom Brko poveri profesionalnom gradskom
upravniku (u daljem tekstu "Upravnik Distrikta") i (b) nadlenosti Upravnog odbora Brkog modifikuju na takav nain da on postane telo koje Upravniku
Distrikta daje opte smernice u skladu sa zakonskim aktima Skuptine i odlukama Supervizora. Statut moe da sadri "etniku formulu" koja se odnosi na
lanstvo Izvrnog odbora.
4. Upravnik Distrikta
Ukoliko Statut Supervizora bude predviao Upravnika Distrikta, njegova osnovna funkcija je da svim stanovnicima Distrikta, bez obzira na njihovo nacionalno
poreklo, to je mogue efikasnije prua optinske usluge. Supervizor moe da Statutom predvidi odgovarajuu "etniku formulu" kako bi se meu raznim
etnikim grupama obezbedila odgovarajua raspodela radnih mesta u javnom sektoru. Nakon imenovanja, Upravnik Distrikta je duan da svim optinskim
slubenicima obezbedi pravednu naknadu (koja se odnosi na njihove ukupne prihode iz svih vladinih i politikih izvora), bez favorizovanja po osnovu etnike
ili partijske pripadnosti.
5. Sudski i kazneni sistem
Statut predvia broj sudija u sudovima prve i druge instance, a Supervizor postavlja prvobitne (a) sudije Distrikta i (b) tuioca. Naknada imenovanja obavlja
Izvrni odbor Brkog uz odobrenje Skuptine i Supervizora. Sva imenovanja se vre u skladu sa "etnikom formulom" predvienom Statutom. Osobe
postavljene na ove funkcije moraju imati strune kvalifikacije. Poto Tribunal smatra da, u principu, lica osuena na kazne zatvora ne treba da slue kazne u
ustanovama pod upravom entiteta, Supervizor, a zatim Izvrni odbor, e biti duni da obezbede (npr. putem kupovine ili iznajmljivanja) zatvorske objekte
kojima e rukovoditi Upravnik optine (ukoliko bude postavljen). Osuenici se alju na izdravanje zatvorske kazne u zatvore entiteta samo uz odobrenje
Supervizora.
6. Komisija za pravnu reviziju
Supervizor postavlja trolanu komisiju zaduenu da predloi izmene postojeih zakona kako bi se stvorio jedinstveni pravni sistem irom Distrikta. Komisijom
predsedava meunarodni pravnik, a druga dva lana ine predstavnik iz Federacije i iz RS. Sve lanove komisije bira Supervizor. Preporuke komisije se
podnose na odobrenje Skuptini, a zatim i Supervizoru. Ukoliko posle razumnog vremenskog roka Skuptina ne donese odluku o preporukama komisije,
Supervizor to moe uiniti i sam.
7. Policija
Statutom se predvia struktura policije Distrikta, kao i dalja pomo od strane IPTF-a. efa policije postavlja Izvrni odbor Brkog uz odobrenje Skuptine i
Supervizora. Statut moe takoe da odredi odgovarajuu "etniku formulu" koja se odnosi na policijski personal i slubenike. Statut naglaava da je glavna
dunost policije Distrikta ne samo da vri uobiajene policijske funkcije irom Distrikta, ve i da obezbedi potpunu slobodu kretanja u okviru Distrikta,
naroito slobodu kretanja izmeu istonog i zapadnog dela RS, kao i izmeu Federacije i Hrvatske.
8. Carinska sluba
Statutom se predvia uspostavljanje carinske slube Distrikta koja, u skladu sa postojeom praksom, ubira dabine na granici. Supervizoru se preporuuje
da obezbedi revnosnu i efikasnu primenu carinskih propisa BiH od strane carinske slube Distrikta na teritoriji Distrikta, kao i na "Pijaci Arizona" Ukoliko je
potrebno, u zapoljavanju carinskih slubenika moe se koristiti "etnika formula."
9. Porezi i finansijska pitanja
Nakon konsultacije sa predstavnicima Ureda visokog predstavnika, Bosne i Hercegovine i dva entiteta, Supervizor unosi u Statut odredbe o odgovarajuem
poreskom sistemu Distrikta. Izvrni odbor Brkog je duan da (uz konsultacije sa Upravnikom distrikta, ukoliko on bude postavljen) pripremi godinji budet
Distrikta i podnese ga Skuptini i Supervizoru na odobrenje Budet bi trebalo da ukljui i procenu prihoda koji e se prikupiti u Distriktu. Razlika izmeu
oekivanih prihoda i budeta se finansira od strane entiteta, i to dve treine od strane Federacije i jedna treina od RS, osim ukoliko ne bude dogovoreno
drugaije sporazumom, ili odlukom Supervizora ili tela koje on opunomoi. Potrebnu koordinaciju finansijskih pitanja izmeu Distrikta i entiteta obavlja
Supervizor ili telo koje on u tu svrhu opunomoi. Vidi paragraf 43 Konane odluke.
10. Glasanje
Stanovnici Distrikta koji su dravljani Bosne i Hercegovine i imaju zakonsko pravo glasa mogu da glasaju (a) za Skuptinu Distrikta, (b) za Predsednitvo
BiH i Predstavniki Dom BiH, i to u onom entitetu ije su dravljanstvo odabrali (ukoliko su to uinili) i (v) u izborima koji se odravaju u entitetu po izboru
glasaa. Glasanje se vri u skladu sa propisima koje donese Supervizor, a sprovoenje izbora nadgleda OEBS/ OSSE.
11. Simboli
Skuptina Distrikta odreuje sve simbole Distrikta, s tim da oni moraju biti neutralni u politikom i etnikom smislu i da ih mora odobriti Supervizor. Distrikt
nee imati drugu zastavu osim zastave Bosne i Hercegovine. Na teritoriji Distrikta se mogu isticati zastave oba entiteta, ali se ne sme isticati zastava jednog
entiteta ukoliko se pod istim uslovima ne istie i zastava drugog. U svim zvaninim prilikama e se pod istim uslovima koristiti latinino i irilino pismo. Svi
graani Distrikta imaju pravo da trae da im se zvanini dokumenti izdaju u jednom od tri zvanino priznata jezika i imaju pravo da koriste taj jezik u
zvaninoj i drugoj prepisci. Vlada Distrikta i Supervizor su zadueni za izdavanje legitimacija stanovnicima Distrita.
12. Nastavni plan i program

Sve kole u okviru Distrikta e nastaviti da koriste postojei nastavni plan i program do kraja 1999. kolske godine. U pogledu narednih godina, Supervizor
e formirati Obrazovni komitet u iji e sastav ulaziti predstavnici svih etnikih grupa, odgovarajuih slubi BiH, kao i zvaninici meunarodne zajednice.
Tokom perioda nadzora Supervizor e imati konanu re u pogledu tih pitanja, a nakon toga se nadlenost prenosi na Izvrni odbor.
13. Javna svojina
Supervizor je ovlaen da (a) po potrebi, prenese sa entiteta na vladu Distrikta pravo vlasnitva nad javnom svojinom koja se nalazi u Distriktu i (b)
uspostavi regulatorni sistem za delatnost javnih komunalnih preduzea i drugih preduzea u javnom vlasnitvu.
Fusnote:
1 Vidi Odluku od 15. februara 1997. godine i Dopunsku odluku od 15. marta 1998. godine koje su u svojstvu referenci inkorporirane u ovu Konanu odluku.
2 Treba istai da je g-n Miloevi, predsednik SRJ, lino pristao da se reenje spora o Brkom prepusti arbitrai i garantovao da e se RS pridravati toga.
Poto nije preduzeo neophodne mere, on takoe snosi odgovornost za sadanji ishod.
3 Republika Srpska je na raspravama tvrdila da se razlog tako malom broju odlazaka iz Brkog u Federaciju moe objasniti time to su vlasti Federacije
spreavale povratak. Prema podacima UNHCR-a, tano je da se zahtevi za povratak u Federaciju nisu razmatrali tako efikasno kao to je trebalo, ali je
oigledno da bi broj odlazaka iz Brkog u Federaciju mogao i morao biti mnogo vei da su ih zvaninici RS podsticali.
4 Trubunalu je poznato da kod raseljenih lica koja ive u nepoznatim i "stranim" mestima, postoji tendencija da se oseaju nesigurno i tako podravaju lidere
radikalnih nacionalistikih partija koji propovedaju prednosti meusobnog grupisawa i nemeanja sa drugim etikim grupama. Pa ipak, moe se osnovano
smatrati da se, kada se raseljenom licu dozvoli da se vrati u poznatu okolinu meu stare susede, javlja tedencija ka oputanju i udaljavanju od defanzivnog
radikalnog politikog stanovita ka toleranciji i demokratskom gleditu.
5 lan III (5) (a), lan IV (4) (o) i lan (3) (i) Ustava BiH potvruje pravo entiteta da prenesu svoja ovlaenja na bilo koju drugu zakonitu ustanovu.
6 Na osnovu lana 32 (4) UNCITRAL-ovih pravila, Tribunal naglaava da arbitri strana jo nisu potpisali Konanu odluku, pre svega zato to ovaj trolani
Tribunal nije mogao da postigne odluku veinskim glasom 2:1 (to je postalo oigledno zahvaljujui estim kontaktima tokom arbitranog postupka). Usled
toga, "odluka predsedavajueg arbitra e biti konana i obavezujua po obe strane." Vidi Odluku, paragraf 5.