Ux-merni napon

Ur-referentni napon
Kompenzator se sastoji iz pomocnog izvora i
potenciometra.
Ux je napon koji treba izmeriti, a to se radi na taj
nacin sto se njegova vrednost uporedjuje sa unapred
zadatim naponom Ur. Kompenzator koji se sastoji od
pomocnog izvora Ub i potenciometra, sluzi da
detektuje nulu napona. Pomocu kompenzatora moze
da se postigne najveca tacnost merenja. Postupatk je
takav sto se manuelno na potenciometru podesava 0
na instrument.
ELEKTRICNI NAPON je razlika potencijala izmedju
dve tacke, a merna jedinica je volt (V). Napon se
moze izraziti na vise nacina:
Na otporniku: U=R*I
Na kondenzatoru: U=Q/C
Na otpornik sa snagom P: U=P/I
Na indukcijonom kalemu: U=F/B*I
Za merenje napona najcesce se koriste ETALONI
ELEKTRICNOG NAPONA. Prvi etalon napona

poznat je kao VESTONOV ELEMENT, a njegov

referentni napon je 1,01V, a 1908. usvojen je za
medjunarodni etalon elektricnog napona.
1962. uradjen je precizniji etalon, otkrio ga je
BRAJAN OZEVSON. Danas se elektricni etaloni
pomocu CENER dione.
CENER dioda sluzi za stabilizaciju preciznog napona.
METODE ZA MERENJE NAPONA:
-Diferecijalna(nulta)
-Indirektna(merenje struje)
-Merenjem vremena praznjenja kondenzatora
-Merenjem sile izmedju elektricnih polja kondenzatora
-Merenjem rastojanja proboja izolatora.

1.Direktno merenje struje

2.Merenje struje preko strujnog transformatora
3.Merenje struje pomocu strujnih klesta
Jedinica za merenje jacine el. struje je Amper A.
-Merenje struje ampermetrom
Ampermetar se vezuje redno u kolu ciju struju
merimo(1)
Ako imamo visoke struje koje instrument ne moze da

izmeri, onda merenje struje mozemo da izvrsimo

indirektno preko strujnog transformatora(2)
Npr. ako je instrument za maksimalni opseh od 5A a
imamo struju od 100A onda koristimo strujni
transformator koji ima odnos transformacije 100/5.
3. se odnosi na strujna klesta koje imaju ugradjen
ampermetar, a ustvari radi se o strujnom
transformatoru gde je primar sam strujni provodnik, a
sekundar su klesta.

MERNI MOST je kolo koje se koristi za merenje

otpornosti, kapacitivnosti ili induktivnosti ili velicina
koja od njih zavisi. Njegove grane prave simetricnu
formu u obliku kvadrata sa dijagonalama. Po
stranicama kvadrata rasporedjeni su elementi za
poredjenje, u jednoj dijagonali je merni izvor, a u
drugoj osetljivi pokazni instrument. Merni mostovi
imaju veliku primenu.
Osnovni merni most za merenje otpornosti je
VIDSTONOV MOST.

-Vidstonov most
Kao paralelna veza dva naponska razdelnika koji se
napajaju iz istog izvora i kod kojih se srednji krajevi
dovode na isti potencijal. Merni izvor moze da bude
jednosmeran ili naizmenican. Indikator ravnoteze
treba da pokaze kada je razlika potencijala arednjih
tacaka potenciometra jednak nuli. Najvaznije je da
indikator bude najosetljiviji. Greska merenja zavisi od
tacnosti otpornika u mostu, osetljivosti indikatora nule
i velicine napona mernog izvora.
Postupak pomocu reostata (R3) podesimo da kroz
granu sa galvanometrom ne protice struja.
OTPOR UZEMLJENJA treba da bude manji od
2oma. Otpor ljudskog tela je oko 80oma. Otpornost
uzemljenja je prelazna otpornost izmedju prikljucka
ispitivanog uzemljivaca i provodne povrsine zemlje.
BERENDOVA metoda merenja otpora uzemljenja.
Postupak merenja:
1.Pomocu potenciometra R podesimo klizac tako da
je potencijal tacke 4 izjednacen sa potencijalom tacke
2, a to se vidi na indikatoru SV koji pokazuje nulu

Postoje dva nacina povezivanja ampermetra i

voltmetra izmedju mernog izvora i otpornosti koja
se meri sa tacnim merenjem struje kroz merni
otpornik i sa tacnim merenjem napona na mernom
otporniku. Ampermetar ima unutrasnju otpornost, Ra
vecu od 0, a voltmetar unutrasnju otpornost koja nije
beskonacna. Unutrasnja otpornost ampermetra i
voltmetra uticu na rezultat merenja.
Ra- otpor ampermetra 1-2oma
Za otpore vece od 1Kom uzimamo Ra=0