326 Prikazi, izvjeStaji, biljeske. utemeljitelia papa istu stvar utvrduje u samoj buli, kojom dozvo- liava njegovo osnivanje. (Farlati, IV., 276). Bratki su plemi¢i po- digli u Povijima sebi zaduzZbinu, tamo su slali svoju djecu na odgoj, tamo je po koji od njih, kao Poruga i Smolac, pod stare dane po- Sao, da se pripravi na smrt, tu su se redovnici molili za upokoi njihovih duSa. Kad je pak nestalo redovnika, borili su se, da barem budu imali udjela u izboru onoga, koji bi imao da uziva plodove njihove zaduzbine, da namjeste tu svoga Covieka, kome ¢e narediti da se barem on moli za njih i njihove prede. Ovim sam razlozima vijerovao, a nijesam a priori drZao, kad sam tyrdio, da je u Povliima na otoku Bratu bila benediktinska opatija svetoga Ivana Krstitelia. U. Talija: Neplodnost krSéanskih dogmata prema miSlienju E. Le Roy. Poznato je, da je E. Le Roy u aprilu g. 1905. objelodanio u »La Quinzaine« Glanak s naslovom »Qu’ est ce qui un dogme?« koji je nemalo uznemirio duhove teologa i izazvao jake, oStre polemike za i protiv. Pobijanje toga Glanka izaSlo je u Revue Bi- blique, u sijeénju 1906., u »Bulletin du litterature ecclesiastique«, sijecanj 1906. u »Etudes« za srpanj i kolovoz 1905. Turinaz je napisao djelce: »>En tres graves question doctrinale: Qw est ce qui un dogme? Paris, Rosner Cernovitz. Le Roy je kuSao braniti svoie ideje u razligitim revijama. Kasnije je sve te Clanke sabrao u jedan svezak, komu je dao naslov: »Dogme et critique«. Stampano ie bilo to dielo 1907. Paris. Kardinal Vikar u Rimu osudio je to dielo 29. maja 1907.; takoder su ga osudili svi francuski biskupi sa pariskim kardinalom, nad- biskupom, a 26. srpnia 1907. bilo je metnuto na Index libro- rum prohibitorum. U ovomu dijelu uzimlie Le Roy u pretres katolitke dogme i nalazi, da protiv njih stoje jake poteSko¢e, koje se ne mogu nikako svladati. Na prvomu miestu tvrdi, da katolitki dogmati nijesu do- kazani, pa da se ne mogu ni dokazati. DanaSnji moderni znanstveni genij ne prima, ve¢ odbija sve dokaze, na koje se oslanjaju kato- liéki dogmati. »Nous — pie Le Roy — ne sommes plus au temps de hé- résies partielles. Une argumentation purement logique et dialectique pouvait suffire alors, parce que de principes communs etaient tou- jurs admis de part et de autre. Mais il n’en va plus de méme quandPrikazi, ivieStali, bilieske. 327 ces principes font defaut, quand la difficulté fondamentale est detablir un point de depart sur lequel on s’accorde. Or tel est bien l'etat present des choses. La negation ne s‘attaque pas au- jourd hui a tel dogme plutot qu’a tel autre. Elle consiste sourtout en un fin de non recevoir preliminaire et globale. On ne disente pas, si telle proposition est un dogme ou non. C’est 'idée meme de dogme qui repugnet, qui fait scandal.« (Dogme et critique, p. 5). Le Roy kaZe, da su katoli¢ki dogmati nerazumliivi, dvoumni. »Pour que ces dogmes fussent acceptables, les faudrait-il parfait- ment intelligibles dans leurs enoncés, ne donnant lieu & aucune ambiguité d’interpretation, A aucune possibilité de erreur sur leur sens réel.« (Op. cit. p. 16). Dalje kaze, da su katolitki dogmati transcendentalni, dogmati, koji ne stoje u nikakovu odnoSaju s liudskim Zivotom, dogmati ne- promjenivi, stoga se ne mogu razvijati ni napredovati, a to je bit intelektualnog Zivota; napokon dogmati nekorisni, a to zato, jer su neplodni. »Immutabiles ils apparaissent entrangers au progrés qui est Yessence meme de la pensée. Trascendants ills demeurent sons rapport avec la vie intellectuelle effective. Aucun des problemes qui agitant la science et la philosophie ils n’oportent un surcroit de Iumiére. Le moindre reproche qu’on leur pois se faire est ainsi de sembler sans usage, d’etre inutiles et infeconde: reproche bien grav a une epoque ou I’on apercoit de plus en plus nettement qui la valeur d'une vérité se mensure avant tout aux services qu’ et les rend aux résultats nouveaux qu’elles sugére aux consequences dons elle est grosse; bref a linfluence vivifiante qu'elle exerce sur Je corp entier du savoir. (Op. cit. p. 12). * Ne zaustavljam se kod prve totke Le Roy-a, jer su veé priie 0 tomu pisali apologeti krS¢anstva i preventivno oborili te njegove ideje. Svra¢am samo svoju paZnju na zadnju tocku a to je: Katolitki su dogmati nekorisni i neplodni; jer budu¢i da su transcendentalni ne stoje u nikakovu snoSaju s liudskim Zivotom. Ovo je tatka, koju ho¢u da krititki istrazim. Odgovara li istini, da su krS¢anski dogmati nekorisni i neplodni stoga, Sto u sebi hrane istine, koje idu dalie preko uskih granica liudskoga uma. Neplodna bi dakle bila tajna Presv. Trojstva, Upuéenja, Milosti, itd. jer to ljudska pamet ne moZe shvatiti prama kategorijama svoga miSlienja, jer nam govore © nekoj taini, obavitoj taianstvenom BoZanskom maglom. Ipak to tako nije, veé je obrnuto. Tajanstvena magla krS¢anskih tajna budi, hrani, podrzaje, osvjeZuje religiju, koju ne suZuje uski okvir pro- stora i vremena, ve¢ ide preko tih granica. A to je plodnost krSéan- skih tajna, plodnost najjate vaznosti.328 Prikazi, izvjeStaji, biljeSke. 1. Religija u naravnom redu. Ne uzimliuéi sada u obzir nadnarayni red, za koji je bio uistinu preodreden Coviek, religija vodi covieka prama netemu, Sto u sebi imade neSto tajanstvena. Uistinu Coviek svra¢a svoja osietila na stvari, Sto su mu na oko, on opaza, zamjecuje, umuje. Od stvari, koje postaiu i nestaju, to jest, koje u sebi nemaju uzroka da ‘su po- stale, ve¢ su postale utiecaiem nekoga drugoga uzroka, Coviek za- kljuéuje, da mora biti neki prvi uzrok svemu. A taj uzrok poSto je prvi, ne moZe imati uzroka, ve¢ je on bez uzroka, biée o sebi, ens. a se, koje iskliuéuje svaku moguénost, da ne&to poprimi, Sto nema, ili da neSto izgubi, Sto ima: dosliedno bi¢e beskonatno, vietito, ne- promjenivo, bi¢e, koje prekora¢uje uske granice ljudskoga uma. Racionalni postupak u prirodnomu redu, koji nas vodi k spo- znaji religije, dovodi nas pred BoZansku otaistvenost, koja ie prvi uzrok svega Sto postoji, i Sto je moguée da postane. Izmedu uzroka i udinka nuZno nastaju neki odnoSaji; a odatle Coviek izvodi svoie duznosti. Na prvomu miestu Coviek mora priznati svoju ovisnost ‘o prvomu uzroku, odatle duznost, da mu iskaZe svoje Stovanie, svoju odanost. lz spoznaje ovisnosti o prvomu uzroku, nuzno teée spoznaja naSe ogranigenosti, malenkosti, a odatle se budi u naSoj du&i duZnost traziti i moliti pomoé. Na treCemu mijestu iz ovisnosti o prvom uzroku, sliiedi spoznaja, da je Coviek sve, Sto imade, pri- mio od prvoga uzroka, stoga da je duZan iskazati mu tuvstva za- hvalnosti i priznanja. Na Setvrtomu miestu, kada se Coviek osje¢a krivcem prekrSaja naravnog zakona, Sto nosi napisan u svome srcu, osje¢éa potrebu da trazi oprost za svoje grijehe, i da pruZi za svoje grijehe zadovoljstinu vrhovnomu Bi¢u — prvomu uzroku. Odavle potjecu ¢etiri akta, koja stvaraju bit religije i odrazuju se u mo- litvi, a to su: latreutijski, euharistijski, impetratorni i propicijatorni. — (dielo Stovania, zahvale, molbe, pomirbe). Religija u naraynu redu pokazuju¢i nam predmet religioznog kulta biée (ens) vietito, beskonatno, kaZe nam istodobno, da je predmet religije neSto tajanstveno, nedokutivo liudskoj pameti. Stoga religija, koja imade istinu, (dogmata) Sto nadilaze snage liud- skoga uma, budi, podrZaje, osvieZuje religiju, kojoj ie predmet bes- konatno, viecito Bi¢e. Ideiu toga Biéa mi moZemo stvoriti u naSoi pameti samo via causalitatis, to jest, da ono, Sto je u udinku, mora biti u uzroku; via eminentiae, to jest, da se savrSe- nosti u u¢inku moraju pojmiti da su u uzroku u najviSemu stepenu; via negationis, da se mora odstraniti od toga beskonatnoga Biéa svaka nesavrSenost, ogranitenost, manjkavost. Religiia, koja ne bi imala tajna za ljudski razum, prudZila bi kao’ predmet religioznog kulta bi¢e ograniteno, a to bi¢e budu¢i ogra- ni¢eno i ovisno o drugomu ne bi moglo biti prvi uzrok svega, do- sliedno iS¢ezli bi odnoSaji ovisnosti, odakle protitu — kako smo. vet kazali — sve duZnosti koje sobom nosi religiozni kult. Religiia,Prikazi, izvieStaji, bilieSke. 329 koja se okreée u tijesnom okviru ograniéena i ovisna (finitum, con- tigens) uniStava pojam prave religije, kojoi Coviek naravno svojim aktima teZi: a to je religija transcendentalnoga. 2. Religiia u vrhunaravnom redu. Prikazali smo tok u prirodnomu redu u istrazivanju religije i njena predmeta. Ali je Cowiek bio uistinu preodreden za natprirodni red, a to nam kaZe BoZja pozitivua objava. Imademo dakle dvo- struki red, jedan je bio mogué, a drugi je realan, ordo naturalis et ordo supernaturalis. Red je razredenje sredstava u pogledu postignuéa nekoga cilia. Red uklapa tri stvari: cili, koji se postiZe; agens, koji namje- tava da postigne cilj i sredstva, kojima se postize cilj. U nadnaravnomu bi redu bio Bog za éovieka izvor istine i dobrote. Stoga bi cilj Covieku bio spoznaja Boga, do koje bi on dopro diskurzivnim putem; i liubav ¢isto naravna, kojom bi Coviek Boga liubio. U nadnaravnom redu svrha je Covieku possesio Boga in visione beatifica, gdje bi bilo potpuno udovoljeno in- telektivnim i volitivnim svojstvima u Covieku, koja teznu za Sum- mum Bonum. U naravnom redu agens je Coviek sa svojim umnim i volinim svoistvima, ali pod utjecajem BoZiega konkurza; a u nadnaravnomu redu agens je isti Coviek, niegova liudska narav, ali podignuta na natprirodni red od posvecujuce milosti, kreposti, koje su nam uli- vene u duu (virtutes infusae) i darova Duha Svetoga (dona Spi- ritus Sancti). : U naravnomu redu sredstva su moralni zakon, Sto Coviek nosi uklesan u svomu duhu, realizovan aktima naSe slobodne volje bez utiecaia na bilo koga. U redu nadnaravnomu sredstva su isti mo- ralni zakon pojatan zapovijedima pozitivne BoZie objave. A tai zakon vr8i slobodna ljudska volija, pokrenuta i pomozena BoZjom milosti, koja daju¢i nadnaravnu vrijednost dielima etitkim Cini, da ova postaju zasluzna za vietno blazenstvo — vietni Zivot. U redu dakle vrhunaravnomu imademo tri elementa: Boga, Biée vietito, neograniteno, i Covieka in visione beatifica; imademo ljudsku naray, koju BoZja milost podize na vrhunaravni red; imademo ljudska diela u skladu sa moralnim zakonom, kojim dielima milost BoZja daje natprirodnu vrijednost tako, da postaju zasluzna za Zivot vietni. Ova tri elementa u natprirodnomu redu di%u se nad katero- jima ljudskoga miSljenia. Stoga bi ona religija, koja u sebi ne bi imala niSta transcendentalnoga, eo ipso uniStila i religiju apso- lutnoga transcendentalnoga, kakova je kr&canska religiia. Nijesu katolitke dogme nekorisne stoga, Sto neke u sebi kriju tajne; veé obrnuto mora se kazati, da su plodonosne u eminentnom smislu rijedi. 7