ULOGA HIPOTALAMUSA U

SVEUKUPNOJ KONTROLI
HOMEOSTAZE

INTEGRATIVNE ULOGE HIPOTALAMUSA

II Endokrine funkcije

I ANS

HIPOTALAMUS

V Bioloki
ritmovi

III
Homeostatski
kontrolni centri

IV Ponaanje: nagonsko i
emocionalno

HIPOTALAMUS
FUNKCIONALNA ANATOMIJA

Ventralni deo meumozga

1% ukupne modane
mase
Masa 4 g
Nejasno ogranien nastavlja se na susedne
strukture

HIPOTALAMUS
FUNKCIONALNA ANATOMIJA

Longitudinalan presek hipotalamusa sadri:

Periventrikularnu zonu Medijalnu zonu

Sadre veinu
neurona koji reguliu
funkcije hipofize
Vaan izvor
eferentnih vlakana ka
modanom stablu i
spinalnim
autonomnim
neuronima

Dvosmerne veze sa
medijalnim delom
amigdala
U vezi sa
aferentnim vlaknima
iz hipokampusa
(direktna ili preko
septuma)

Lateralnu zonu
(LPO-LH)
Brojne
dvosmerne veze sa
snopom
telencefalona,
modanim stablom
i kimenom
modinom

VLAKANA
KOJA ULAZE U HIPOTALAMUS
Signali iz modane kore lateralnog i prefrontalnog
podruja direktno i indirektno, preko hipokampusa,
amigdala, nc. accumbens
Visceralni signali iz nc. tractus solitarius (NTS) - IX i X
nerv
Olfaktivni signali preko olfaktivnog bulbusa i iz amigdala
i olfaktivnog korteksa
Vizuelni signali sa retine putem retinohipotalamusnih
vlakana u suprahijazmatsko jedro uestvuju u radu
endogenog cirkadijalnog sata

VLAKANA/SIGNALI KOJA ULAZE U

HIPOTALAMUS
Somatosenzorne informacije direktno stiu u lateralni
hipotalamus iz lemniscus medialis-a
Projekcije iz limbikih struktura (forniks, hipokampus,
amigdala, septum, prednja jedra talamusa, limbiki
korteks) dvosmernim vezama stiu u sva tri regiona
hipotalamusa - glavni kotrolor i izlazni put LS

Informacije iz plazme i likvora preko

cirkumventrikularnih organa (CVO) stiu do
hipotalamusa delujui na specifino senzitivne neurone
(osmoreceptori, glukostatski neuroni...)

IZLAZNI PUTEVI HIPOTALAMAUSA

1. Eminencija medijana (parvocelularni neuroni) deluje na funkcije
adenohipofize
2. Zadnji reanj hipofize (magnocelularni neuroni) deluje na
neuroendokrine odgovore - neurohipofiza
3. Simpatika i parasimpatika preganglijska vlakna u modanom
stablu i kimenoj modini utiu na autonomne funkcije potiu
iz dorzalnog, medijalnog i lateralnog dela nc. paraventrikularis
4. Hipotalamusne projekcije ka amigdalama, talamusu, cerebralnom
korteksu i modanom stablu utiu na ponaanje

INTRAHIPOTALAMUSNE VEZE I
PROJEKCIJE KA EMINENCIJI MEDIJANIADENOHIPOFIZA

VASKULARIZACIJA HIPOTALAMUSA

Obilna
Nutritivna
Funkcionalna (portni sistem)
Delovi bez krvno-modane barijere

INTEGRATIVNE ULOGE HIPOTALAMUSA

II Endokrine funkcije

I ANS

HIPOTALAMUS

V Bioloki
ritmovi

III
Homeostatski
kontrolni centri

IV Ponaanje: nagonsko i
emocionalno

I
HIPOTALAMUS I
ANS

I HIPOTALAMUS I ANS

Hipotalamus je glavni ganglion u ANS - Sherrington

Paraventrikularno jedro (PVN) - najvie projekcija ka

simpatikim i parasimpatikim regionima u meduli
oblongati i intermediolateralnim neuronima kimene
modine

II ENDOKRINE FUNKCIJE
HIPOTALAMUSA

II
3 NIVOA HIPOTALAMUSNE KONTROLE
ENDOKRINOG SISTEMA
sekrecija hormona koji kontroliu adenohipofizu
produkcija ADH i oksitocina

kontrola sekrecije iz sri nadbubrega

KONTROLA SEKRECIJE ADENOHIPOFIZE

Kontrolisana

hemijskim medijatorima preko

portnog hipotalamo-hipofiznog vaskularnog
sistema hipofizotropni hormoni
Ne prelaze u sistemsku cirkulaciju
Sekretuju

se u nivou eminencije medijane

hipotalamusa

HIPOTALAMUSNA KONTROLA SEKRECIJE

ADENOHIPOFIZE
HIPOTALAMUS

ADENOHIPOFIZA

TRH

TSH

CRH

ACTH, -lipotropin

GnRH

LH, FSH

GHRH

Hormon rasta

Somatostatin

Hormon rasta

PRF

Prolaktin

PIF

Prolaktin

MSHRF

-MSH

MSHIF

-MSH

NEUROHIPOFIZA
Zadnji reanj hipofize
Hormoni se sekretuju iz zavretaka nervnih
vlakana koja su porekla: SUPRAOPTIKOG i
PARAVENTRIKULARNOG jedra hipotalamusa

Dva hormona hipotalamusa sekretuju se iz

neurohipofize:
1.Antidiuretski hormon (ADH) i
2.Oksitocin

VAZOPRESIN ANTIDIURETSKI HORMON

(ADH)
Deluje na zavrne distalne tubule, kortikalne
sabirne kanale i sabirne cevi, poveavajui
reapsopciju vode
U odsustvu ADH:

1. urin hipotonian
2. volumen urina povean

3. neto gubitak vode povean

EFEKTI VAZOPRESINA
Receptori za vazopresin su V1 (V1A) i V2 (V1B)
Stimulusi za sekreciju ADH

KONTROLA
SEKRECIJE
ADH

Inhibitori sekrecije ADH

Toninost plazme

Toninost plazme

Volumen ECT

Volumen ECT

Bol, emocije, stres, fizika

aktivnost

Alkohol

Povraanje
Angiotenzin II

OKSITOCIN
Primarno deluje na dojke i uterus
Izaziva kontrakciju mioepitelnih elija duktusa dojke ejekcija
mleka

Izaziva kontrakcije glatkih miia uterusa

Po dilataciji cerviksa sputanje ploda u poroajni kanal inicira
nervne impulse koji stiu do SO i PVN i stimuliu sekreciju
oksitocina POZITIVNA POVRATNA SPREGA

III

HOMEOSTATSKI KONTROLNI
CENTRI
1. HIPOTALAMUS I KONTROLA UNOSA HRANE
2. HIPOTALAMUS I TERMOREGULACIJA

3. KONTROLA OSMOLARNOSTI I VOLUMENA ECT

HOMEOSTATSKI CENTRI HIPOTALAMUSA

Hipotalamusna podruja
Preoptiko i prednji Hp
Zadnji Hp
Lateralni Hp
Ventromedijalni nc
Supraoptii nc
Paraventikularni nc

Glavne funkcije
Centar za gubitak toplote

Centar za uvanje toplote

Centar za glad
Centar za sitost
Sekrecija ADH i oksitocina

Sekrecija ADH i oksitocina

GLAD, SITOST, APETIT

Glad: jaka elja za uzimanjem hrane uz nemir, ritmike
kontrakcije eluca i dr. stimulisana lateralna hipotalamusna jedra.
Destrukcija jedara pothranjenost (inanicija)
Sitost: zadovoljenje oseaja gladi - stimulisana ventromedijalna
hipotalamusna jedra.
Potpiuna stimulacija afagija
Destrukcija nezasito i neprestano unosenje hrane
Apetit: elja za odreenom vrstom hrane pomae u izboru
kvaliteta hrane

U regulaciju unosa hrane ukljuena su i paraventrikularna,

dorzomedijalna i arkvatna podruja (jedra)

2. HIPOTALAMUS i
TERMOREGULACIJA
Preoptino podruje prednjeg hipotalamusa
Termostatski centar Termodetektori - sadri neurone osetljive
na porast i pad temperature
Termodetektorski neuroni imaju specijalizovane
termosenzitivne jonske kanale (K+/Na+ pumpa osetljiva na
temperaturu)

HIPOTALAMUSNA TERMOREGULACIJA
Homeostatski mehanizmi za odravanje stalne
telesne t
1. Mehanizmi za stvaranje toplote

2. Mehanizmi za odavanje toplote

Termoregulaciono ponaanje
- Refleksno

- Voljno

3. KONTROLA OSMOLARNOSTI I
VOLUMENA ECT
OSMORECEPTORI u SO i PVN DETEKTUJU
PROMENE OSMOLARNOSTI ECT:

Hiperosmolarnost -STIMULACIJA
Hipoosmolarnost -INHIBICIJA luenja ADH

IV HIPOTALAMUS I
PONAANJE

IV HIPOTALAMUS I PONAANJE
Elementarni (NAGONSKI) oblici ponaanja su
generisani u HIPOTALAMUSU a ostvaruju se
preko autonomnog, somatskog i endokrinog
sistema
- Nagon za samoodranjem (odbrambeni, ishrana,
unos vode, termoregulaciono ponaanje)
- Nagon za odranjem vrste (seksualni,
materinstvo...)
Emocionalni (AFEKTIVNI) oblici ponaanja
- NAGRADA (oseanje zadovoljstva,
prijatnosti..)
- KAZNA (oseanje neugodnosti, odbojnosti,
ekstreman = BES)

HIPOTALAMUS I ODBRANBENO PONAANJE

Uestvuje u generisanju oseanja straha i besa

Stimulacija dorzomedijalnog jedra ili destrukcija

ventromedijalnog jedra izaziva oseaj straha i besa

Lezije amigdala i rinencefalona izazivaju krotko

ponaanje bez oseanja straha

CENTRI ZA NAGRADU I KAZNU

+
+

Ventromedijalno jedro

Dorzomedijalno jedro

Umerena stimulacija lateralnog

hipotalamusa

Centralne sive mase

hipotalamusa
(oko SA i 3. m. komore)

Oseanje
prijatnosti,
zadovoljstva

Oseanje
neprijatnosti i
nezadovoljstva

VEZE HIPOTALAMUSA SA:

AMIGDALOIDNIM JEDRIMA
Ponaanje u vezi oseanja straha
Ponaanje u vezi sa mirisnim nadraajima

HIPOKAMPUSOM
Obezbeuje povezanost uenja i pamenja sa emocijama, tj.
izvorom motivacione energije

LIMBIKIM Cx i NeoCx

Obezbeuje usklaenost uroenih (nagonskih) sa steenim

(nauenim) ponaanjem
Usklauje racionalno sa emotivnim.
Neurotransmiteri monoaminergiki (NOR, DO, serotonin)

V HIPOTALAMUS I REGULACIJA
BIOLOKIH RITMOVA

HIPOTALAMUS - regulacija biolokih ritmova

Bioloki ritam je jeadn ili vie biolokih dogaaja ili funkcija

koje se ponavljaju u vremenu, priblino istim redosledom i sa
istim vremenskim intervalima pojavljivanja.
1.
BUDNOSTSPAVANJE,
2.
TEMPERATUR
A,
3.
SEKRECIJA
HORMONA,
4.
IMUNITET,
5.
EKSKRECIJA
ELEKTROLI
TA....

KORTIZOL

TEZE ZA SEMINAR: ULOGA HIPOTALAMUSA U

SVEUKUPNOJ KONTROLI HOMEOSTAZE
1.FUNKCIONALNA ANATOMIJA HIPOTALAMUSA
2.REGIONI I ZONE HIPOTALAMUSA
3.HIPOTALAMUS I OKOLNE MODANE STRUKTURE
4.VLAKNA KOJA ULAZE U HIPOTALAMUS - hipokampus,
amigdale, modano stablo
5.VLAKNA KOJA IZLAZE IZ HIPOTALAMUSA - mozdana kora i
eminencija medijana
6.VASKULARIZACIJA HIPOTALAMUSA - nutritivna i
funkcionalna
7.INTEGRATIVNE ULOGE: HIPOTALAMUS I ANS
8.INTEGRATIVNE ULOGE: ENDOKRINE FINKCIJE
HIPOTALAMUSA tri nivoa kontrole endokrinog sistema, kontrola
sekrecije adenohipofize, sekrecija iz neurohipofize, vazopresin-ADH
i njegovi efekti, oksitocin i njegovi efekti

9. INTEGRATIVNE ULOGE: HOMEOSTATSKI KONTROLNI

CENTRI HIPOTALAMUSA
Hipotalamus i kontrola unosa hrane
Hipotalamus i termoregulacija
Kontrola osmolarnosti i volumena ECT

10. INTEGRATIVNE ULOGE: PONAANJE - Nagonski i

afektivni oblici ponaanja, alarmna reakcija, centri za nagradu
i kaznu, amigdale i oseanje straha
11.INTEGRATIVNE ULOGE: BIOLOKI RITMOVI
Suprahijazmatsko jedro, centralni i periferni bioloki ritmovi,
ciklus budnost/spavanje