1.Osnovni tipovi skola?

-Mehanicisticka skola
-Geografska skola
-Bioloska skola
-Demografska skole
-Matematicka skola
2.Mehanicisticka skola?
-Pojavila se veoma rano,ali je svoju kulminaciju dozivela u 18 i 18 veku,u
vreme proucavanja mehanike (Njutn)i astronomije (Kopernik).To je inspirisalo
mnoge mislioce da sve socialne pojave pokusaju objasniti kao proste
varijacije fizickih pojava.V.Poreto italijanski inzenjer je koristio pojave
reziduumai derivatuma.Prvim pojmom su sve ove pojave i procesi u
drustvu za koje kaze da odrzavaju drustvenu ravnotezu ,dok dok drugim
pojmom on oznacava faktore drustvene nestabilnosti.
3.Geografske skole?
-Razvijeni su pokusaji da se drustveni zivot objasni dejstvom
geografskih,klimatskih i slicnih fakstora.Treba reci da su potece takvih
pristupa takodje postojali u davnoj proslosti.Tako npr. Aristotel vrsio podelu
osobina ljudi prema njihovim geografskom poreklu sto su kasnije razradili
Boden(1530-1596).Jovan Cvijic je pokusao da geografskim faktorom objasni
karakterne osobine balkanskih naroda.Sirenje u prostoru osnovni smisao i
merilo razvoja drzave.
4.Bioloska skola?
-Bioloska teorija drustva razvijala se u dve varijacije:
A. Ogranicistickoj
B. Socijaldarvinistickoj
Prestavnik je bio Xerber Spenser(1820-1903).Spenser je razvio organsku
teoriju drustva,unoseci u nju ideju evolucije,organskog ratvitka i borbe za
opstanak.
5.Demografska skola?
-Traje tokom citavog 20 veka.Moltus ekonomista poznat po svom zakonu
prema kojem stanovnistvo raste geografskom progresijom ,a srestva za zivot
tek aritmetickom ,zbog cega dolazi do debalansakoji se,kako on kaze,moze
najbolje resiti ratom!.Naravno to je veoma jednostavno,zbog ceka
demografsku analizu drustva uvek mora da prati ekonomska i socioloska
analiza.
6.Psiholoske skole:
A. Individualno-psiholoske
B. Kolektivno-psiholoske
C. Socialno-psiholoske
A)-Naj vazniji prestavnici cu:Gabrijel Tard,Mark Dugal,Jakob Moreno
Singmund Frojd i Maks Veber.Francuski cociolog Gabrijel Tard smatra da
sociologija prestavlja neku vrstuinterpsihologijetj.nauka psihickim
odnosima
medju
pojedincima
u
drustvu.Mek
Dugal
americki
sociolog,razvio je teoriju,odnosno nagona,pomocu koje je nastajao da
objasni drustvene pojmove.Pod instiktom je podrazumevao urodjenje

dispozicije coveka da na izvenu pojavu reaguje natacno odredjen

nacin.Veber sociologiju odredjuje kao nauku koja proucava tipove
drustvenog delovanja,drustvene akcije.On smatra da drustveno ponasanje
pojedinaca moze biti:
A) Ciljno-racionalno
B) Vrednosno-racionalno
C) Afektivno
D) Tradicionalno
B)-Kljucni faktor drustva i drustvenih pojava nalazi u raznim oblicima
kolektivne svesti koji imaju karakter.Svakako naj poznatiji prestavnik jeste
Emil Dirkem.Njegov iticaj na razvoj sociologije ne samo u Francuskoj ,nego i
sire u svetu,bio je tako snazan da ga s pravom smatraju jednim od njnih
utemeljivaca.On je smatrao da predmet sociologije su drustvene cinjnice koje
postoje nezavisno od covekove svesti ili volje i da ih treba proucavati kao
stvari i objasnjavati samo pomocu drugih cinjenica.
C)-Interpretaciji drustva teziste stavlja na istrazivanje unutrasnjih veza
izmedju pojedinacne svesti i drustva kao celinu.Prestavnici:Pitrim Sorokin i
Zorz Gurvic.
7.Porodica i tipologija?
-Porodica je jedna od najstarijih primarnih drustvenih grupa,ali istovremeno i
najvaznija.
Prvi oblik porodice:Krvno srodstvo
Tipovi:
Prosirenje poridice
Vertikalno(porodica+roditelji(baba,deda)
Horizontalno(porodica+brat,sestra)
Poligamija:
Poliginija=Muskarac+vise zena
Poliandrija=Zena+vise muzeva
Monogamija=Muskarac + Zena
8.Funkcija porodice?
-Bioloska ,ekonomska,socialno eduktivna,kulturna,emotivna,zastitna.
Bioloska-reproduktivna
Emotivna-osecanja
Ekonomska-prduzeca,proizvodjacka i potrosacka jedinica
9.Kohobitacija?
-Zajednicko zivot bez formalnog sklopljenog braka.
10.Fenimizam?
-Pocinje u 19 veku i oznacava borbu zena za pravo glasa .Fenimizam je pokret
koji se zalaze za oslobodjenje zena od nasilja,seksizam i tradicionalnih
zenskih uloga(domacica,majka,supruga,seksualni objekat)i za prihvatanje
zena kao celokupne licnosti.Pokreti se takodje bore
za oslobodjenje
ekonomske i politicke ravnopravnosti zena.
11.Rekonstruisane porodice?

-Nove porodice iz predhodnih brakova.Dovodjenje dece supruge ili supruznika

u novu porodicu.
12.Tri kategorije za Fenimizam:
1. Moc
2. Rad
3. Starenje
13.Homoseksualne porodice?
-Te porodice imaju decu iz ranijih heteroseksualnih brakova ili usvojenu
decu.Njihovi brakovi su nelegalizovani u Holandiji,Danskoj i Norveskoj.
14.Prednost samackog zivota?
-Nespremnost na porodicne obaveze koje podrazumevaju planove,ciljeve i
kontrolu
-Sloboda promene i eksperimentisanja
-Mogucnost neometanog kretanja
-Puna sloboda izbora seksualnog partnera
-Nezavisan i uzbidljiv nacin zivota
15.Prednosti zivota u braku?
-Teznja izazova porodicnih obaveza,planova,zajednickog postignuca i kontrole
-Stabilnost i bezbednost zajednickog zivota
-Karijera se lakse gradi uz oslonac porodice
-Odgovornost za razvoj i uspeh porodice
16.Zasto ima vise razvoda:
-Ljudi se cesto oslobadjaju brakova jer su njihovi brakovi ispunjeni
nasiljem,preljubom,nepoverenje,nema
ravnopravnosto,poverenja,ljubavi,razumevanja i postovanja.
Faktori razvoda:(sebicnost,netolerancija,nema dogovora,nema oprastanja
nasilje)
17.Kakvo nasilje moze biti:
Verbalno(psovke,uvrede)
Mentalno(podcenjivanje,zapostavljanje,ponizavanje)
Fizicko nacilje
Seksualno nasilje
18.Incest i seksualno zlostavljanje?
Incest-odnos izmedju planova porodice.
Zlostavljanje-moze biti i u braku,prestavlja primoravanje nekoga na
nesto sto ne zeli.
19.Tehnike istrazivanja?
-Posmatranje: prikupljanje podataka kroz neposredno culno opazanje
istrazivaca
Dva nacina: bez ucestvovanja (upoznavanja sa drustvenim fenomenom bez
akterskog ukljucivanja istrazivaca) i sa ucestvovanjem (ukljucivanje
istrazivaca u aktivni zivot kako bi se on iznutra udubio u pojavu)
-Nedostatci: nose puno rizika, skupa, dugo traju, mogu se posmatrati samo
spoljasnji izrazi drustvenog zivota u jednoj sredini (nedovoljno za celovito

zakljucivanje), ogranicene mogucnostipristupa grupi, nepoverenje grupe

prema istrazivacu (moguc politicki dousnik), nepredvidivi dogadjaju i
prepreke i sl.
-Razgovor i anketa (intervju i upitnik) - najcesce koriscene metode i
istrazivacke tehnike.Kroz postavljanje sistematizovanih pitanja dolazi se do
potpunije slike o nekoj pojavi
Anketa ili upitnik - pisani upitnik koji se ispitanicima dostavlja neposredno,
postanskim ili drugim putem (otvorena anketa - ispitanik daje sam odgovore
na postavljena pitanja i zatvoreni odgovori - spektar mogucih odgovora od
kojih ispitanik bira najadekvatniji ili dopisuje neki drugi)
Razgovor ili intervju - usmeno postavljanje pitanja i usmeravanje
razgovora na problem koji se zeli istraziti, mogucnost kombinovanja
razgovora sa anketom.
Nedostaci: velicina i reprezentativnost uzorka (broj anketiranih i intervjuisanih
ljudi)
Metod tzv. slucajnog uzorka - reprezentativan, svaki clan ispitivane
populacije ima istu verovatnocu da bude izabran.
Cilj: latentno (skriveno) ispod povrsinske manifestacije neke pojave.
-Eksperiment: Provera dejstva nekog cinioca na sredinu, grupu, kolektiv ili
pojedinca. Vrsta posmatranja vestacko (eksperimentalno) stvorene situacije.
Dve grupe: eksperimentalna (izlozena dejstvu cinioca koji se ispituje) i
kontrolna (nije izlozena dejstvu). Nedostaci: primenjuje se na malom broju
pitanja, clanovi eksperimentalne grupe znaju da su posmatrani zbog cega
ispoljavaju neprirodno, neautenticno ponasanje.
-Statisticka metoda: Statisticki instrumenti i pojmovi koji koristi sociologija,
mere centralne tendencije, koeficijenti korelacije, prosecne velicine i dr.
Statisticka analiza ne moze da zameni kvalitativnu analizu.
-Analiza sadrzaja: Oslananje na bogate izvore dokumentarnog materijala
(arhivskog, statistickog, dnevnickog itd).
Kvantitativna analiza sadrzaja kako bi se uocila frekvencija pojedinih
pojmova, poruka i kategorija koje nam mogu pomoci da jasnije uocimo neko
stanje, rasopolozenje, ili javno mnjenje odredjene sredine.
-Nedostaci: Zavisnost od raspolozivosti, verodostojnosti i reprezentativnosti
analiziranih sadrzaja.
-Ostale metode i pomocne tehnike istrazivanja: sociometrija, klaster
analiza, faktorska analiza i dr.
-Triangulacija: koriscenje vise istrazivackih metoda radi dobijanja sto
pouzdanijih empirijskih saznanja.
20.Faze sociloloskog ispitivanja:
-Zadatak socioloskih istrazivanja: da pomognu da se postigne efektivnost tj.
istrazuju najvazniji i najmanje poznati problemi i da se oni efikasno (brzo,
jeftino) pocnu resavati.

I faza odabir i precizno definisanje problema koji se istrazuje

(prikupljanje potrebne gradje, proucavanje ranijih empirijskih i teorijskih
saznanja o ispitivanom problemu, trazenje veza sa vec istrazenim
problemima, formulisanje hipoteza)
II faza faza operacionalizacije celog istrazivanja
(odredjuje se uzorak, definisu se istrazivacki zadaci, biraju se istrazivacke
metode i tehnike, pravi se konacni plan terenskog dela istrazivanja, vrsi
obuka anketara i ostalih ucesnika)
III faza neposredno terensko istrazivanje
(primenjuju se sve odabrane istrazivacke metode i tehnike kako bi se doslo
do konkretnih podataka o istrazivanoj pojavi)
IV faza sredjivanje i obrada prikupljene gradje
V faza - na kraju primena ili implementacija rezultata istrazivanja,
postupanje po nalazima i preporukama.
21.Osnovna stratifikaciona sema?
-Ropstvo ,stalez,klase.
Ropstvo prvi oblik klasnog I izrobljivackog drustvenog uredjenja ,a temelji se
na privatnom vlasnistvu I radu robova.
22.Klase po Marksu I Veberu?
-Marks:kapitalisti (vlasnici srestava za proizvodnju ),proleteri(radnicke klase).
Ove dve klase u stalnom sukobu zbog izrobljivanja.
-Veber:On formira slojeve,a ne klase:
1. Ekonomska(pripadnici stog sloja )
2. Socijalna(cast,ugled,priznanje)
3. Politicka-politicka moc
23.Podklase?
-Je segmet populacije koji zivu u uzuzetno nepovoljim uslovima na
marginama drustvenog zivota.
24.Drustvena pokretljivost?
-Je pogodnost koju pojedinac ima u svom kretanju kroz razlicite pojave I klase
u jednom drustvu.U koloko je drustvo zatvorenije,drustvena pokretljivost je
manja,a sto je otvorenije,onda je veca.Drustvena pokretljivost predstavlja
promena unutar drustvene grupe.Moze biti vertikalna I
horizontalna.Horizontalna pokretljivots izrazava kretanje u prostoru,promenu
mesta rada ali I ne promenu zanimanja,kao ni promenu drustvene
grupe.Vertikalna pokretljivost izrazava promenu drustvenog polozaja,promnu
mesta u drustvenoj,odnosno klasnoj strukturi.
25.Geografska pokretljivost?
-Prestavlja fizicku pokretljivost u geografskom prostoru.
Imamo:dobrovoljne,prinudne,interne I ekstremne migracije.
-Zbog politike,resavanja ekonomskih problema,obrazovanja
Migracije mogu biti?
Selo-grad
Lokalne,regionalne,drzavne i medjudrzavne
26.Faktori koji su doprineli razvoju globalizacije?

-Translacione korporacije,nove tehnologije,politika,pojava organizacija,pad

Berlinskog zida,raspad sssr,stvaranje svedskih banaka,Evropska
unija,Ujedinjne nacije,Medjunarodni moditarni fondovi,drustvene promene.
27.Skeptici o globalizaciju?
-Globalizacija izaziva ekonomske, kulturne i ekoloske stetne posledice.
-Zaustavljanje globalizacije i povratak boljoj proslosti.
-Moc manjine i pravo jaceg i bogatijeg nad slabijim i siromasnijim iza price o
slobodama, gradjanskim inicijativama, privatnosti, ljudskim pravima,
slobodnom preduzetnistvu, medjunarodnoj saradnji, regionalizaciji itd.
28.Hiperbolisti o globalizaciji?
-Postojanje jedinstvene ekonomije koja nadilazi i integrise vodece ekonomske
regione sveta.
-korporativne organizacije vodeci akteri nove ekonomije.
-uloga drzave pomoc u razvoju trzisnih institucija.
-Izlazak iz siromastva i nerazvijenosti: glorifikacija trzista, usvajanje
jedinstvenih pravila (WTO) i komparativne prednosti.
-Hiperglobalizacija nova trka ka dnu, slobodna drgovina kao satanski mlin.
29.Trasformacionalisti o globalizaciji?
-Oni zauzimaju srednju poziciju.Prema njihovom misljenju,globalni predak se
transformise.Smatraju da trenutni nivo globalizacije rusi granice izmedju
internog i ekstremnog,medjunarodnog I domaceg.Glavna migracija,mediji I
telekomunikacije doprinose difuziji kulturnih uticaja.Drzava ne gubi svoj
suverinitet,nego se u njima dogadja restruktucija kao odgovor na nove
ekonomske i drustvene organizacije koje sup o svojoj prirodi ne teritorijalne.
30.Tri pristupa globalizaciji:
1. Skeptici
2. Hiperglobalisti
3. Transformacionalisti
31.Idikatori globalizacije?
Politicko-pravni
Bojni
Ekonomski
Migracioni
Kulturni
Indikatori zivotne sredine
1. politicko-pravni indikatori:
Cilj: sagledavanje ucesca drzave u globalnom politickom poretku.
Primeri: diplomatske veze drzava, razvijenost carinskog sistema, broj
medjunarodnih trgovinskih ugovora, porast regionalnih veza i
organizacija, saradnja sa regionalnim medjunarodnim mrezama itd.
2. vojni indikatori:
Primeri: ugovori o bezbednosti i ocuvanju mira, obim vojne
angazovanosti u inostranstvu, proizvodnja, uvoz i izvoz oruzja i vojne
opreme, kontrola oruzja za masovno unistavanje.

3. ekonomski indikatori:
Primeri: pokazatelji medjunarodne trgovine, inostranih investicija,
promene u strukturi vlasnistva, kretanje cena, obim i vrste kreditnih
aranzmana, pracenje stepena protekcionizma, raznih restrikcija i
necarinskih ogranicenja u trgovini, trgovinski ratovi itd.
Najznacajniji su pokazatelji ponasanja transnacionalnih korporacija.
4. migracioni indikatori:
Cilj: informisanje o kretanju ljudi sirom Planete u cilju privremenog
ili trajnog preseljenja.
5. kulturni indikatori:
Kvantitativni i kvalitativni pokazatelji: broj TV aparata, obim
medjunarodnog telefonskog i internet saobracaja itd.
6. indikatori zivotne sredine
32.Razlozi koji se javljaju procesom globalizacije:
-Danas se sve vise suocavamo sa razlicitim tipovima proizvedenih
rizika-rizika koji je stvorio uticaj naseg znanja I tehnologije u svetu
prirode.Pre svega to su ekoloski rizici globalno zagrevanje.Rizici po
zdravlje ljudi.Vazan aspect globalno rizicnog drustva je taj da njegovi
rizici porostorno,vremenski I drustveno ograniceni.
33.Funkcionalisticka skola?
-Nastala u 19 veku
Prestavnici:Emil Dirkem,Spenser
Funkcionalizam u centru posmatranja ne stavlja coveka nego drustveni
sistem.Drustvo funkcionise kao uskladjen I povezan sistem,Zato sto je
utemeljeno na drustvenim vrednostima.U svakom drustvu postojie
razvijene odgovarajuce finkcije ili uloge.
34.Tehnologija kao drustvena pojava?
-Drustvo u kojem zivimo naziva se tehnoloskim
-tehnologija informacije, opremu, tehnike i procese koji se koriste kako bi
se neke
ulazne velicine (inputi) preoblikovale u
jasno definisane izlazne velicine (outputi);
-tehnika vestina, znanje, skup alata i masina kojim se covek sluzi u nekoj
prakticnoj delatnosti.
-Izvode se iz grcke reci tehne sto znaci umece, vestinu i sposobnost coveka
da ostvari svoju svrhu;
-Tehnologija sadrzi i pojam tehnike i pojam organizacije, ali i bitni kulturni
aspekti kako u smislu ciljeva upotrebe, tako i u smislu vrednovanja
raspolozive tehnologije;
-Cesto se koriste kao sinonimi, i nemoguce je govoriti o tehnici, a da se ne
misli na neki njen drustveni aspekt i odredjenje, bilo u procesu njenog
stvaranja, bilo koriscenja, bilo vrednovanja njenih efekata.
35.Zivotni ciklus razvoja tehnologije?
-Prikazivanje razvoja tehnologije po modelu tzv. zivotnog ciklusa proizvoda
koji se posmatra u nekoliko faza:

1. pocetna faza sanjarenja, mastanja, kreiranje vizija koje se obicno nisu

ostvarile, ali inspirisu nove intelektualne i druge napore;
2. izum faza u kojoj izumitelj spaja znatizelju, naucne vestine i odlucnost
kako bi nastala i ozivela neka nova tehnologija;
3. razvoj faza tokom koje je izum zasticen, cesto vaznija od izuma, moze
ukljuciti dodatno unapredjenje koje moze imati vecu vaznost od originalnog
izuma;
4. zrelost faza u kojoj se pokazuje da postojeca tehnologija iscrpljuje svoj
potencijal rasta jer trziste trazi i ocekuje nesto novo;
5. nesigurnost faza u kojoj pocinje da se razvija nova tehnologija koja
preti potiskivanjem stare;
6. izvesna istrosenost javljaju se nove tehnologije koje istiskuju
originalnu tehnologiju sa vodece pozicije;
7. zastarelost zastarela tehnologija je istisnuta novijim tehnologijama i
vise se ne koristi.
36.Zivotni ciklus prihvatanja tehnologije?
-Dijagram distribucije prema grupama usvojilaca:
1. inovatori tehnoloski entuzijasti koji prvi zele da isprobaju tehnoloske
novine;
2. rani usvojioci poznati kao vizionari, donekle su odusevljeni novom
tehnologijom, cene potencijal proizvoda koji bi im mogao donetu neku
prednosti:
3. ponor - vremenski razmak u prihvatanju tehnologije, nalazi se izmedju
ranih usvojilaca i pragmaticara;
4. rani vecinski pragmaticari ljudi koji ne vole rizikovati sa novim
tehnologijama, ali su spremni sagledati prednosti proverenih tehnologija,
kupuju proizvode novih tehnologija tek nakon sto su se uverili u njenu
korisnost;
5. kasni vecinski pragmaticari izuzetno oprezni prilikom kupovine
proizvoda tehnologije, veruju vise u tradiciju nego u napredak, nevoljno
kupuju proizvode nove tehnologije i ne ocekuju da ce im se svideti;
6. tradicionalisti - ne zanimaju ih proizvodi nove tehnologije, osim kada
ih treba kritikovati, skeptici koji bi najradije izbegli novu tehnologiju.
37.Ekonomska globalizacija?
Pet tektonskih poremecaja koji su oblikovali ekonomsku sadasnjost i
buducnost:
1. kraj komunizma;
2. tehnoloski pomak ka industrijama zasnovanim na intelektualnoj snazi;
3. demografska kretanja;
4. globalizacija privrede;
5. nepostojanje dominantne ekonomske, politicke i vojne sile.
Spoljnotrgovinska razmena
Stalan rast dugova zemalja u razvoju
Podsticanje rasta i razvoja treceg sveta.

38.TNK kao subject globalizacije:

Kontrola tri najznacajnija trzista:
1. trzista roba i usluga;
2. finansijsko trziste;
3. trziste informacija.
Pozitivni efekti TNK kao motora privrednoh rasta:
1. nov kapital u vidu direktnih investicija;
2. nova tehnologija;
3. povecanje zaposlenosti;
4. rast izvoza i deviznih prihoda.
Sistem transfernih cena
Sopstveni interes iznad nacionalnog
39.Predmet Sociologije?
-Opsta, teorijska i fundamentalna nauka o drustvu
-Sta se proucava?: drustvo i drustvene pojave (sociologija, istorija,
psihologija, ekonomija, demografija i dr)
-Kako se proucava?: drustvo u celini i medjusobnoj povezanosti i uslovljenosti
(stabilna celina odnosa medju ljudima i institucijama)
-Cetiri "ugaona kamena":
1. Dati pogled na celinu drustva;
2. Utvrditi zakonitosti nastanka i funkcionisanja drustvene strukture;
3. Prouciti drustveni razvoj i promene drustva;
4. Prouciti osnovne istorijske oblike razvoja drustva
-Nauka o drustvenom ponasanju ljudi, drustvenim grupama, ustanovama,
oblicima, drustvenim pojavama i sl.
-ASU - Izucavanje drustvenog zivota, drustvenih promena i njihovih posledica
na ljudsko ponasanje (sociolozi istrazuju strukturu grupa, organizacija i
drustava i nacine njihove interakcije)
-Empirijska - (istrazuje konkretne oblike, uzroke i posledice drustvenih
zbivanja) i teorijska nauka o drustvu (uoblicava opstiji pogled na drustvo kao
celinu, njegove delove i procese u njemu)
-Empirijska i teorijska nauka o drustvu i kao makro (grupe, institucije,
drustveni sistemi) i kao mikrosociologija (face to face).
40.Definicija globalizacije?
Globalizacija je proces sve veceg prozimanja i povezivanja razlicitih drzava,
njihovih privreda, kultura, pravnih poredaka, obrazovnih sistema, medijskog
prostora, bezbedonosnih sistema, sistema ekoloske zastite i mnogih drugih
sfera zivota.
Globalizacija je intenzifikacija drustvenih odnosa na svetskom planu, koja
povezuje udaljena mesta na takav nacin da lokalna zbivanja uoblicavaju
dogadjaji koji su se odigrali kilometrima daleko i obrnuto.
41.Podela rada kao bezicni princip rada i proizvodnje:

-prirodna podela rada prirodna raspodela poslova (prema polu, uzrastu,

fizickoj snazi);
-drustvena podela rada profesionalna, klasna pripadnost;
-tehnicka podela rada konkretni poslovi unutar proizvodnih jed.;
-rodna podela rada;
- Najzastupljenija- oni koji imaju i upravljaju i oni koji nemaju i bivaju
upravljani;
-Tri velike istorijske podele rada:
1. nastanak zemljoradnje i stocarstva;
2. nastanak zanatstva;
3. nastanak trgovine;
-Medjunarodna podela rada;
-Regionalna podela rada EU, NAFTA, ASEAN itd.
42.Sociologija u istoriji:
-Drustvene nauke koje su najblize po svojoj obuhvatnosti i predmetu
istrazivanja.
-sociologija: okrenuta sadasnjosti u cijoj se analizi koristi gradjom istorije i
drugih drustvenih nauka, sve pojave treba izucavati u njihovoj razvojnosti,
istorijskoj genezi.
-istorija: okrenuta proslosti, konkretnim zbivanjima i pojavama koje su se
zbivale u odredjenom vremenu koje prethodi socioloskoj analizi.
-Pristup problemima:
-Sociologija: sa stanovista oposti (istrazuje zakne drustvenog razvoja,
strukture drustva);
-Istorija: sa stanovista posebnosti (izlaze istorijska fakta koja sluze
sociologiji za proveravanje uocenih zakonitosti).
-Orjentacija:
-Sociologija: zakonitost razvoja, ponavljanje i uzrocno-posledicna veza
odredjenih pojava, koje se i u buducnosti mogu ponoviti;
-Istorija: neponovljiva zbivanja, na dogadjaje koji su se definitivno desili.
43.Sociologija i politicka ekonomija?
-Politicka ekonomija-nauka o zakonima koji vladaju proizvodnjom i razmenom
-Sociologija-utvrdjuje najopstije zakonitosti drustva
-Razlike u sirini i teorijskom pristupu
-Politicka ekonomija-posmatra samo materijalno-produktivisticku dimenziju
rada
-Sociologija:
-na kategoriji rada zasniva objasnjenje prirode i coveka, nastanak i razvitak
drustva
-podelom rada pored ekonomskih cinjenica objasnjavaju se oblici otudjenja
coveka i brojne druge socioloske posledice.
44.Sociologija i psihologija?

-Predmetno bliske drustvene nauke (proucavaju ljude, osnovne elemente svih

drustvenih struktura)
-U pojedinim aspektima sociologija se svodi na psihologisticka tumacenja
drustvenih pojava
-Socioloski i psiholoski aspekti drustvenih pojava predstavljaju celinu (sve
drustvene pojave sadrze i psihicke komponente)
-Koriste iste metodoloske postupke i istrazivacke tehnike (posmatranje,
upitnik, sociometrijska metoda i dr.)
-Sociologija na drustvene fenomene gleda sire od psihologije (psihicka sfera
jedna od oblasti koje sociologija izucava), sira naucna disciplina
-Psihologija psihicke komponente proucava dublje nego sociologija.
45.Sta je drustvo a sta drzava?
-Drustvo predstavlja gupu ljudi,poluotvoren ili zatvoren drustveni sistem,u
kojem veci deo interakcija se odvija medju individual koji sue o grupe.Takodje
se i definise kao mreza odnosa izmedju nezavisna zajednica.
-Drzava je organizacija koja ima monopol u odredjenoj drustvenoj
zajednici,prestavlja se kao sila iznad drustva radi zastitke poredka.Drzava kao
organizator u klasnom drustvu zastupa prvenstveno interese vladajuce
klase,a svojim delovanjem je obavezna da stiti interese ostalih delova
drustva.
-Beli I plavi okovratnici
Beli=Doktori,naucnici,obrazovani ljudi
Plavi=Radnici