OPTAANATOMIJAIRAZMATRANJAKLINIKEPROTETIKE

Anatomijaihistologijabezubihvilicaposmatranosaprotetskogaspekta
Osnovutotalneprotezeininadonjojvilicibezubialveolarnigreben,augornjojvilicibezubigrebeninepce.Prvi
uslov za izradu totalne proteze je poznavanje pojedinosti anatomsske gradje bezubog kotanog fundamenta i
fiziologijesuznicetjitaveanatomskeifiziolokesredineukojusesmetaproteza.
Odanatomskihdetaljaubezubimustimaodznaajazaprotezusu:
1.
-

2.
-

Ugornjojvilici(parabola,alveolarninastavaklatininoslovoU):
Alveolarnigrebensagubitkomsvihzubanastajuvrloznaajnepromenenaalv.grebenu.procesusalveolarisse
sastoji od unutranje i spoljanje komponente (kotane supstance) koja zatvara spongioznu supstancu. Sa
gubitkomzubanastavakgubisvojufunkcijuiresorbujesezboginaktivnosti.Resorpcijajeindividualnorazliita,
posledicajestarenjaiperiodontalnihoboljenja.Posleperiodabrzeresorpcijeisanacijenastavljaseneprekidnai
polaganaresorpcijaitavogbezuboggrebena.Resorpcijomsesniavaisuavaalveolarnigrebenravnomernoili
neravnomerno. Vrlo razliiti oblici bezubih vilica uzrokovani su konstrukcijom i primarnom anatomskom
graom ili su posledica okolnosti zato to zubi nisu istovremeno izvaeni nego postepeno u razliitim
vremenskimintervalima.
Tvrdonepce(najpovoljnijijeetvorougliobliksasrednjeizraenimkonkavitetom)inegaprocesuspalatinalis
maxillaeihorizontalnideonepanekosti.Najprikladnijimorfolokiobliknepcajehorizontalnonepcekojeje
omeenovisokimiistrmimalveolarnimnastavkom(osrednjimkonkavitetom).Nepanisvodmoebitiiplitaki
visok, pa ak i ekstremno uzak (gotsko nepce). U sredini nepca redovno se nalazi torus palatinus. Uz tu
hiperostozu sluznica je vrsto prirasla, bez submukoznog tkiva. Torus palatinus smeten je simetrino oko
sredinenepca,reenesimetrinoirazliitojerazvijen.Poveliinisesvrstavajuuslabo,srednjeijakorazvijene
oduskihdoveomairokihegzostoza.Nijepatolokatvorevina.Graenjeod????,imaprogresivnirazvitaki
raste uvek u usnu upljinu a nikada prema nosu. Dif.dg dolaze u obzir osteomi i osteosarkomi. Hiruko
odstranjivanjetorusajeindikovanoakojeontolikorazvijendasmetajezikuiizgovoru,iliakostvarasmetnjepri
izradiprotezneploe.Naprelazutuberaunepce,5mmispredtubertangentenalazise foramenpalatinum
majus.Akojesluznicaatrofina,trebagazatititiodpritiskaproteze.Uretkimsluajevima(oko1%)nalazisena
medijalnojlinijifisura(naroitokodgotskognepca)kojasesputagotovodogrebenaistvarakonzistenciju
mekanogjastuka.
Tubermaksile uveinisluajevajedobrosauvan. Pototunemazuba,obinoonnijeznatnozahvaen
resorpcijom.Dobrorazvijentuberdoprinosidobrojretenciji.Veomapotkopanituberobinonabukalnojstrani
prouzrokujesmetnjepriunoenjuproteze.Priveiniegzostozatrebauzetiuobzirhirukizahvat.
Cristazygomaticomaxillaris upredeluprvogmolaradieseukotanigreben.Ubezubimvilicamaizatog
grebenasestvaradep,izmeutuberaiobraza(parahibarniprostor)kojijenaroitovaanzaretencijutotalne
proteze(locusminoriszaventilniuinak)
Udonjojvilici:
Alveolarnigrebentokresorpcijenamandibuliseodvijanasledeinain:nalateralnimpredelimaresorpcijaje
usmerenapremasredini,izmeulineeobliquaeexterneilineemylohyoideaeiestozahvatacorpusmandibulae.
Namiiniminsercijama(l.obliquaexternail.mylohyoidea)kostsezbogfunkcionalnognadraajaneresorbuje.
Zatojesauvanabradagdesehvatajumiminimiii.Sviostalipredelisuizloeniresorpciji.Nafrontalnim
predelimaresorptivniprocesretkoprelazialveolarninastavak.U80%sluajevajeokrugaogreben,au20%
otar.

Resorpcijaugornjojidonjojvilicineodigravasejednako.Ugornjojvilicikompaktasavestibularnestranejetanjai
lakeseresorbuje.Nadonjojvilici resorpcijajaezahvatajezinustranu.posledicetihzbivanjajesukoncentrino
suavanje gornje vilice i ekscentrino irenje donje vilice. Time nastaje nesrazmera u veliini vilica. Po obliku i
stepenuresorpcijerazlikujusetriglavnaoblika:
a)

Slabaatrofinadonjavilicasadobrooblikovanimgrebenom
1

b)
c)
-

Jaeatrofinavilica,ravnomernoilineravnomernooblikovana
Ekstremnaatrofijasanegativnimalveolarnimgrebenom.Tadasegornjirubgrebenanalaziispodnivoaspine
mentalisipodausnedupljekaoicristemylohyoideae.
Milohioidnigreben sanjegapolaziistoimenimii.Prijakojresorpcijinjegovzadnjideodolaziskrozdo
gornjevilineploetooteavanoenjeproteze.estojegrebenotarkaono,sluznicakojagapokrivaatrofina
ibolnanapritisak.
Lineaobliquaexternanajotpornijideodonjevilicekojijenajpogodnijizaleajproteze.Akosekotanotkivo
izmeusredinegrebenailineeobliquaeresorbujetajsepredeosputaispodnivoaidobijaoblikljeba(recessus
mandibulae).
Tuberculummandibulae kvricaodvezivnogtkivakojasenalazikoddistalnogdelaalveolarnognastavka
3.molara. Ostatak je distalne alveole ovog zuba koja nije zahvaena resorpcijom alveolarnog grebena. ini
prednjideotrigonumaretromolare.
Trigonumretromolarecristatemporalisseravanacrusmediale(raphepterygomandibulare)icruslaterale.U
bezubimustimanemoesesasigurnouodredititrigonumretromolarealitupostojiredovnojednaformacija
eminentiapiriformis.Tutrebadaleidistalnikrajdonjeprotezejerjetkivoovoggrebenakompaktnegraei
otpornojenapritisak.
Torusmandibularis(toruslingualis)jehiperostozasalingvalnestranedonjeviliceupredeluonjakaiprvog
premolara.Ovaformacijapojavljujesesimetrinoireajepojavanegotoruspalatinus.Obinojeprekriven
tankomsluzokoomosetljivomnapritisakaizgraenjeodkompaktnogkotanogtkiva.
Fovea retromylohyoidea nalazi se distalno iza milohioidnog grebena. Ograniavaju je m.pterygoideus
medialis,m.palatoglossusim.constrictorpharyngissuperior.Ovajpredeodostaestodobrosluizamehaniku
retencijudonjeproteze.
Foramenmentaleprijakojresorpcijidonjeviliceotvordolazigotovodopovrinetakodasen.Mentalisnalazi
tikispodperiosta.Utakvomsluajupritisakprotezeizazvaneuralginebolove
Histologija

Sluzokoa je neposredno leite protezne baze, a sa obzirom na fiziologiju, za protetiara su bitne dve osobine
sluzokoe:a)granicaiprelazpokretneunepokretnu;b)rezilijencijasluzokoetjstepenpopustljivostisluzokoena
pritisak. Nepokretna sluzokoa alveolarnog nastavnka prelazi u pokretnu sluznicu predvorja usta. Taj prelaz je
postepen a granica prelaska je individualno razliita. Na nekim mestima sluznica stvara nabore u vidu plika i
frenulumanakojetrebaobratitipanjuzbognjihovognegativnoguinkanaretenciuproteze.Naborinagornjojvilici
su: frenulumlabiisuperioris,plicaebucaleslaterales(anterioretposterior),plicapterygomandibularis (kojase
hvataizatuberamaksile).Izacristezygomaticomaxillarisnalazise paratubarniprostor.Uprednjemdelunepca
nalazese34paranabora(rugaepalatinae).Saobestranesrednjelinijesuraphepalati;naprelazutvrdogumeko
nepcenalazese foveolepalatinae (izlazitenepanihlezda).Umedijalnojlinijiizacentralnihsekutianalazise
papilaincisivakojapokrivaistoimenikanal.
Prelazaktvrdogumekonepce,zagornjuprotezuimanaroitznaaj.Sluznicatvrdognepcarazlikujeseodmekogi
po boji. Na Aliniji (foveole) odvaja se meko nepce od tvrdog. To je funkcionalna granica i naziva se linijom
vibracije.TojezamiljenalinijakojavibrirapriizgovoruglasaAkadasemekonepcepodieitreperi.Oblikove
linijenajeejeluan,konkavanpremanazad.
Mukoza oris nema u svom sastavu svuda submukozu. Na mestima gde ima submukoze, rezilijencija je vea.
Mestiminojesluzokoaneposrednosraslasaperiostomtejenepokretna.Tipredelinazivajuse fibroznezone.
Fibroznitipvezivnogtkivanajboljepodnosioptereenje.Takvofibroznotkivonalazisenaroitonaalveolarnim
grebenima.Fibroznotkivoispodsluzokoegrebenasiromanojeukrvnimsudovimailezdama.Utimpredelima
sluznicajevrstopovezanasakotanimtkivom.Saspoljanjestranegdesehvatajumiiiobrazaiusne,vezivno
tkivoispodepitelnogslojajerastresito,labavojevezanozakotanifundamenttedoputatkivuiznadkostiire
kretnje.
Nepanasluznica prekrivaretkovezivnotkivo.Uprednjoj1/3nepcaimamalo lezda,njihovbrojsepoveava
premamekomnepcu.Upredeluraphepalatiuvisinionjakaipremolarasluznicajesaperiostomvrstopovezana
fibroznimtkivom.Nalateralnimstranamanepcakotanisvodinilebukojemsenalazeveikrvnisudovi.Uvisini
tubera,itavnepanipredeojepokrivenlezdamaosimnasamimtuberima.Sluznicanijenasvimmestimajednake
debljine.Rezilijencijaiznosiproseno1,5mm.

Vilinigrebenjepokrivennepokretnomsluznicom.Prirazvijenojatrofijigrebenaulateralnimpredelima,sluzokoa
senesmanjujeproporcionalnoitakonastajunaborisluzniceparalelnisagrebenom.
Nepokretnu,pasivnu,relativnouskusluzokoumandibularnoggrebenaokruujuaktivnatkiva.Prinjihovojanalizi
trebaimatinaumuudaljenostodrubavilinoggrebena;stepenaktivnosti;mogunostrastezanja.
Udaljenostaktivnihtkivaodrubagrebenatjirinapasivnesluzokoenadonjemgrebenu,vrlojerazliita.Najblie
rubunalasesenaborisluzokoe:frenulumlabiiinferioris,plicaebuccae,ifrenulumlinguae.Rubprotezeseniu
komsluajunesmeproiritinanavedeneaktivneipokretnepredelejerbiaktivnotkivoneminovnopodigloprotezu.
AktivnatkivasepoSwensonudelena:1)rezistentna(primarna)kotanaimiina;2)manjerezistentna(sekundarna)
vezivnailezdana.
Vestibularnastranagrebenaobuhvataoverezistentneligamenteimiie:
-

Frenulumlabiiinferiorispomaefiksiranjum.orbicularisorisa.
Frenulumbuccalispremolarisinsercijem.buccinatora
Distobukalnipredeomandibulenalaziseusferidelovanjam.masetera.Nepokretnasluznicadoseedoareae
piriformis koja ini prednju polovinu trigonuma retromolare. Iza nje se die ramus sa aktivnim tkivima
m.buccinatoraiarcuspalatoglossus.

Izmeuovihrezistentihtkivaleemanjerezistentnasekundarnaaktivnatkivanaveojudaljenostiodrubagrebena.
Tosu:
-

Predeoizmeufrenulumalabiiinferiorisifrenulumabuccalispremolaris.
Predeonazvanrecessusbuccalis,kojiseprostireizmeufrenulumabuccalisaiprednjegrubam.massetera,sve
dolineeobliquaeexterne.Tojenajotpornijideodonjevilice.

Jezina strana oblik i kvalitet tkiva oblikuju podjezini prostor (sulcus mandibulolingualis). Taj prostor se iz
praktinihrazlogadelinaprednji,paralingvalni,zadnjiiretromolarni.itavtajprostornemakotanogdnatene
dolaziuobzirkaonoseapovrinaileitezaproteznuplou.Zbogsvogdeliminorezilijentnogkarakteraovaj
predeomoevritifunkcijustvaranjaperifernogventila.Usredinijezinestranesmetenjefrenulumlinguae.Prednji
podjeziniprostornalaziseusferidelovanjam.genioglossusaigeniohyoideusa.Sazadnjejezinestranenalazise
sfera mylohyoideusa. Vrlo pokretna sluznica koja obino u naborima pokrivataj mii ini sadonjom jezinom
povrinom sulcus mandibulolingualis. Distolingvalni kraj nepokretne sluznice prelazi u vrlo pokretan
lig.pterygomandibulare.zadnjizidpodjezinogprostorainemiiifarinksa.
Uanatomijibezubihusta,vrlovanuuloguigrajuimastikatornimiii,mimini,miiipodausnedupljekaoimiii
jezika.

Promenenaorganuzavakanjekaoposledicagubitkazuba
Posledicegubitkajednogiliviezubasvakakosurazliite,teseonerazliitoiklasifikuju.Najeepromeneposle
deliminoggubitkamanifestujusena:
-

Vilinimkostima
Preostalimzubima
Meuvilinimodnosima
Vilinimzglobovima
Mekimtkivimasluzokoi
Okluzijiiartikulaciji
Promeneufonacijiartikulacijiglasova
Oteanefunkcijevakanja,gutanjaivarenja
Promeneuizgledupacijenataipsihikesmetnje

Ovepromenesenemanifestujupojedinano,onesenadovezujujednanadrugu,amoguiizostati.
3

Promenenavili nimkostima
Vilinakost,odnosnoprocesusalveolarispredodreenjedaprekozubaprimapritisakvakanja.Ovafunkcijasa
jedneiprisustvozubasadrugestranedajualveolarnomnastavkuoblikifunkcionalnuvrednostkojisusauvanisve
dokpostojezubiualveoli.Kodpotpunogzubnognizapostojitzvbiostatikaravnoteaaonaseupravomenja
gubitkomjednogiliviezuba.Promenekojenastajunasamojkostiposlevaenjazubauglavnomsuresorptivneto
znaidasealveolaresorbujealinepotpuno.Neposrednoposlevaenjazubaalveolasepopunikrvljukojakoagulie,
zatimfibroziraipostepenoiduioddnanavieosificira.Naovajnainsealveolaresorbujezaoko1/3a2/3se
osifikuje.Tojebrzprocesizavravasezaoko34meseca.Posleovogperiodamoesepristupitiizradiproteze.
Resorpcijavilinekostiodvijaseuglavnomu3pravca:vertikalno,horizontalnoimeovito.Brzinaresorpcijezavisi
od grae viline kosti, starosti pacijenta, konstitucije organizma kao i eventualnog lokalnog oboljenja koje je
prethodilovaenjuzuba.
Promenenazubima
Mislisenanjihovpotporniaparatjernasamimzubimanajeenenastajupromene.Preoptereenostpreostalihzuba
manifestujesenanjihovompotpornomtkivukojeprimaiprenosipritisaknakostpriemuzubizauzimajudruge
poloajekojisuuskladusanovonastalomsituacijomioptereenjem.Kodkrezubostisebiostatikaravnoteamenja
jer zubi nisu vie ravnomerno optereeni. Pojedini zubi ili grupe zuba bivaju preoptereeni usled ega menjaju
poloaj koji je individualno razliit ali uvek takav da dolazi do poremeaja zubnog luka kao celine (promene
njegovog oblika i visine). U najveem broju sluajeva zubi se naginju tako da dolazi do poremeaja okluzije i
artikulacije. Gubitak zuba, naroito bonih, uslovljava snienje zagriaja, i distalno pomeranje mandibule, sa
promenama u zglobu gde dolazi do distalnog pomeranja capituluma mandibulae. U manjem broju sluajeva
mandibulasepomerapremanapred.
Tkivoparodoncijumarazliitoreagujenapromenupritiska(svestrukturesepojaavaju).Akojepritisakpovean,ali
jejoufiziolokimgranicama,tkivoreagujeformativno,tjusmisluhipertrofije.Prekoraenjemfiziolokegranice
dolazidopatolokihpromenakojesezavravajurasklaenjemiispadanjemzubakojisupreoptereeni.
Promenename uvilinimodnosima
MVOuvaiodravauistompoloajuokluzalnuravankojuineokluzalnepovrinesvihzubaprizatvorenimustima
ucentralnojokluziji.Okluzionaravanpredstavljadeokrugakojiakoseproduitangirakondiladoksenjegovcentar
nalaziuorbiti.UlogaovakveokluzioneravnijeizmeuostalogdauvaMVOkojiomoguavanesmetanokretanje
donjevilice,normalnufunkcijuvakanja,govora,gutanja,meusobnikontaktveegbrojazubaiuvanjefizionomije
lica.
Odmomentavaenjajednogiliviezuba,dolazidoporemeajaokluzionihravni,usledpostepenihpromenana
zubnomnizuodgovarajueilisuprotnevilice.Zubiistevilicenaginjusemanjeiliviepremapraznomprostorutese
menjanjihovodnospremazubimasuprotnevilice.Uovommomentumogudasejavesmetnjepridovoenjuviliceu
poloajcentralneokluzijeiusledizmenjeneiterkuspidacijemoedadoedoskretanjamandibule.Akosuzubikoji
skreumandibuluvrstovezaniualveolama,vremenomnastajupromeneuzglobutesekaokrajnjiishodjavlja
izmenjenpoloajcentralneokluzijekojipacijentzadriakikadseukloniprepreka.
Sapoveanjembrojaizvaenihzubaproblemiokluzalneravnipostajusveveijerjeinklinacijazubaveapaprema
tomipromenanasamomzubnomnizu.OvouslovljavaveepromeneuMVO.
Uveinisluajevanedostajupremolari(snienzagriaj)imolaritjzubisagriznimpovrinama,usledegafrontalni
zubibivajupreoptereenitesepomerajupramanapred(protrudiraju)ilitojeeisluajmandibulabivapomerena
ucelinidistalnouzistovremenomanjeprotrudiranjegornjihfrontalnihzuba.Kaoposledicaovakvogstanjadolazido
proirenjalukagornjihfrontalnihzubasapojavomdijastemaipoveanogvertikalnogpreklopa.Upredelumolara
zaostaliusamljenizubkontaktirasagingivomsuprotnevilice.
DistalnopomeranjemandibulekombinovanosasmanjenjemvertikalnedimenzijeMVOmoedaimazaposledicu
traumatskuokluziju.
Unekimsluajevimakrezubostipreostalizubisutakorasporeenidameusobnoneokludirajuiporedprisustva
veegbrojazuba.Jasnojedatakavrasporedpreostalihzubanemoedaodrikontaktjerseonipridovoenjuvilice
upoloajcentralneokluzijemimoilaze.Mandibulaprizatvaranjuustazauzimaprinudanpoloaj.Loginojedasu
4

kodovakvogtipakrezubostihorizontalnekretnjemandibuleveomaogranienejerdonjiigornjizubikontaktiraju
aksijalnimpovrinamatesepacijentprivakanjuograniavasamonaotvaranjeizatvaranjeusta.
Promenenavili nimzglobovima
SvepromeneuMVOmanifestujuseiuvilinimzglobovimatesesmatradasupromeneuzglobovimapointenzitetu
sinhronesapromenamauMVO.
Kodintaktnogzubikaupoloajucentralneokluzijekondilsenalaziuvisinigornjegdelatuberculumaarticulare.Sa
promenomMVOusledgubitkazubakondilsepomeradistalnoinatajnainvriindirektnopritisaknaokolnotkivo
ibazulobanje.Reakcijanapoveanpritisakmoebitiusmisluprilagoavanjaiobziromdajegubitakzubauveini
sluajevapostepen.Promenekojenastajutakoesupostepenetetkivokojejeugroenoimavremenadaseprilagodi
novonastalojsituaciji.
Usluajevimabreggubitkazubadolazidonaglogsniavanjazagriajatesutadasubjektivnisimptomimanifestni.
NaglosnienjezagriajaobinojepraenopojavomtzvCostnerovogsindroma,odnosnonekihnjegovihsimptoma
(glavobolja,iliboloviupredeluuha,zujanjeuuima,smanjenjesluha,krepitacijeuzglobu).
Promenenamekimtkivima
Ukolikonamekimtkivimapostojebilokakvepromeneakutneilihroninekojebiprotezombilepotenciraneili
uticalenanoenjeproteze,onesemorajusaniratipreizradeproteze.
Promeneuokluzijiiartikulaciji
Jedna od prvih posledica vaenja ak i jednog zuba je poremeaj okluzije i artikulacije. Kao posledica ovog
poremeajamogusejavitismetnjeuvakanju,oteaneiogranienekretnjedonjeviliceuhorizontalnomsmeru,
traumatskaokluzijainjeneposlediceitd.
Usluajugubitkaveegbrojazuba,okluzalnaravanjenepravilnaistepenastausledsputanjaiizrastanjazubaiz
alveolekojisuizgubiliantagoniste.OvakvostanjekombinovanosagubitkomvertikalnedimenzijeMVOsmatrase
najteimjerjenjegovarekonstrukcijakomplikovanija.
Priizradizubnihprotezaneophodnojeprethodnouspostavitiispravnuokluzionuravanpatekondapristupitiizradi
mobilne proteze. Uspostavljanje normalne okluzione ravni esto zahteva izradu jedne ili vie navlaka, ponekad
prethodnudevitalizacijuzubakojisuizvanoveravni,auteimsluajevimaakiekstrakcijepojedinihzuba.

Anatomija,histologija i fiziologija temporomandibularnog zgloba

Vilicni zglob povezuje donju vilicu sa lobanjom.Tmz je diferencirani zglob,pa se od ostalih zgolobova razlikuje u
sledecem:
1.
2.
3.
4.

Artikulirajuce kostane povrsine nisu pokrivene .......... hrskavicom nego cvrstim fibroznim tkivom koje ne sadrzi
krvne sudove. Kod starijih ljudi stvaraju se u fibroznom tkivu pojedini hrskavicavi predeli.
Kretanje zgloba uzrokovano je u velikoj meri oblikom i polozajem zuba.
Kretnje zgloba u zavisnosti od su od aktivnosti misica vise nego drugi zglobovi. pokreti u jednom zglobu
izazivaju pokrete i u drugom zglobu.
Vilicni zglob je slozen.Anatomski se deli u dva dela: gornji i donji,koji je podeljen zglobnom plocicom (discus
articularis).Funkcionalno se deli na cetiri dela:gornji,donji,prednji,zadnji.Zbog toga sto je kondil manji od
zglobne jamice postoji mogucnost kretanja u svim dimenzijama.

Sastavni delovi zgloba su : zglobni nastavak,zglobna jamica ,zglobna kvrzica,zglobna kvrzica i zglobna kapsula.
1.

Zglobni nastavci-su valjkasti i elipsoidni,duzinske ose oba kondila skrecu od frontalnog smera i susrecu se
ispred foramen occipitale magnum pod uglom od 150 stepeni.Najcesce su mestimicni sto je psoledica
5

2.

3.

4.

5.

razlicitog funkiconalnog opterecenja desne i leve strane.Kondili su savijeni u transferzalnom i sagitalnom

smeru,nagnuti su prema napred.Taj polozaj dobija kondil u vezi sa razvitkom zlglobne kvrzice.Povrsinu
kondila pokriva fibrozno tkivo debljine 0,2-2mm. Prednji deo razlikuje se od zadnjeg po tome sto je pokriven
tvrdim fibroznim tkivom i sto nema krvnih sudova. Polozaj kondila unutar zgloba je labilan i odredjen je
okluzijom bocnih zuba!
Zglobna jamica-je konkavna u frontalnom i sagitalnom smeru. Dva do tri puta je veca od kondila.Pokrivena
je fibroznim tkivom ,baza lobanje je ujedno i svod jamice(vrlo je tanka) Zadnji zid cini processus atricularis
postenor,pri abnormalnom polozaju kondil pritiska na taj nacin processus i stvara resorpciju cime se zglobna
jamica prosiruje. Jamica se nalazi ispred i ispod slusnog kanalaGlazerovom je podeljena na dva dela prednji
(zglobni) i zadnji (vanzglobni) Prednji deo jamice je je noseca povrsina na koji pritisakju kondil disk i dr
strukture.
Zglobna kvrzica-ima narocito znacenje. Velicina nagiba zadnjeg zida kvrzice od presudnog je znacaja za
kinetiku zgloba. Normalno nagib iznosi od 20-55 stepeni a prosecno 33 stepena. Kod novorodjencadi kvrzica
psotoji samo u zametku a jamica je plitka. Tuberkulum se razvija postepeno za vreme prve denticije.Kvrzica
se razvija postepeno paralelno sa nicanjem mlecnih zuba. Prinicanju I molara razvija se naglo a pri nicanju II
molara potpuno. Vrsta okluzije determinise oblik zgloba. Pri ravnom zagrizaju niskim zubnim kvrzicama
tubercullum je plitak a pri ............. je visok. U starosti postaje sve plii i nestaje sa gubitkom zuba. Sagitalni
presek vilicnog zgloba ima oblik polozenog slova s. Kriva je identicna sa putanjom kondila koja je nazad
konveksna a napred konkavna a u sredini priblizno ravna na kojoj kondil klie pri pokretima vilice. Srednji
deo obog puta zove se kondilarni nagib. On nije kod svih osoba jednak,a cesto ni kod site osobe nije jednak
na obe strane.Prosecni nagib iznosi 33 stepena. Sa gubitkom zuba kvrzica se resorbuje a kondilarni nagib
smanjuje. Kliniki to dolazi do izrazaja tako da je paijent u stanju da bezubu vilicu dize do kontakta sa
gornjom. Senilna resorpcija nije pravilo. I u bezubim ustima mogu se naci visoke zglobne kvrzice. Po teoriji
Fabijana zadatak zglobne kvrzice je da ostavi izvan dodira zube sa strane balansa.
Zglobna plocica-je ovalna ploca od vrlo cvrstog tkiva. Discus je bikonkavan na krajevima je sirok 3-4mm a
usredini 1-1,5mm. Zadnji deo narocito je debeo sto zavisi od visine zglobne kvrzice.Prednji kraj plocice
povezan je sa gornjom glavom m.pterigoideusa lateralisa. Neki autori smatraju da je discus ustvari tetiva
ovog misica.Discus lezi izmedju temporalnog dela zgloba i kondila i deli zglob u dva dela:gornji i donji. U
srednjem delu discus nema vaskularizaciju isto kao sto nema ni fibrozno tkivo koje pokriva povrsinu kondila
i jamice. Discus sadrzi k.s samo u zadnjem delu i u retkom vezivnom tkivu iza discusa. Ti k.s su oblikovani u
cvorove. Vrse funkciju hidraulicne kocnice i zasticuju kroz zglobne jamice od preopterecenja koje bi nastao
zbog prenosa p. mastikatornih misica. Zglobna plocica pretvara sile u lestican pritisak i ublazuje udarce koji
nastaju pri dodiru antagonista. Razvitak i funkcija zglobne jamice u neposrednoj je vezi sa silama zvakanja.
Njen zadatak je da izjednaci nesklad izmedju velicine kondila i jamice i da pokrece kao tetiva. Kod starijih
ljudi discus je cesto istanjen i perforiran. Zglobna plocica je izgradjena od zrele fibrozne hrskavice u kojoj se
razlikuju gornji srednji i donji snop. Vezivna vlakna zglobne plocice su rasporedjena u snopovima sa
paralelnim vlaknima gornji i donji snop- i u intermedijalnm snopu sa vlaknima izukrstanim u svim
pravcima. Discus se pomera zahvlaljujuci kolagenim vlaknima.
Zglobna caura je prostrana i siroka.Prednji zid je tanak a zadnji debeo i cvrst. Kroz zadnji zid prolazi
a.aurikularotemporalis. Celim svojim obimom kapsula je spojena sa discusom kapsula je fibroznog
karaktera.Sastoji se od membrane i membrane sinovijalis. Zglobne veze ili ligamenti pricvrscuju vilicni zglob
i
zajedno
sa
zglobnom
kapsulom
ogranicavaju
mu
pokrete.
Ligamenti
tmz-a
su:
kapsularni,temporomandibularni,stilomandibularni i stenomandibularni.
Fiziologija zgloba

Pri fizioloskom mirovanju u tmz misici za zvakanje su opusteni a donja vilica spustena za oko 2-3 mm i lako isturena
unapred. U tmz obavljaju se vrlo slozeni pokreti koji se u oba zgloba odvijaju istovremeno a mogu se svrstati u tri
grupe:
a) pokreti spustanja i podizanja donje vilice: pri pokretu spustanja koji odgovara otvaranju usta odigravaju se dve
vrste pokreta:
6

-pokret klizenja vilicne glave koje se vrsi u menisko temporalnom discusu vilicnog zgloba.Pri pokretu klizenja vilicna
glava i zglobni kolut sile koso od nazad unapred po zadnjoj padinituberculuma articulare. POkret klizenja ogranicen
je zatezanjem kratkih zadnjih meniskotemporalnih vlakana fibrozne opne zglobne kapsule.
-pokret obrtanja vilicne glave koji se obavlja u meniskomandibularnom zglobu. Pri pokretu obrtanja vilicna glava se
rotira oko poprecne osovine , ovaj pokret je ogranicen zatezanjem spoljne veze. Pri pokretu podizanja koji odgovara
zatvaranju usta vilicna glava obavlja iste pokrete kao i pri spustanju samo u suprotnom smislu. Ovaj pokret je
ogranicen susretom gornjih i donjih zuba.
b) pokreti donje vilice unapred i unazad: vrse uglavnom u mensikotemporalnom zglobu . Pri propulziji zglobni
kolut i glava donje vilice klize od nazad prema unapred tako sto se glava stavlja ispred tuberculuma articulare. Pri
propulziji zubi donje vilice klize najpre po zadnjim povrsinama odgovarajucih zuba gornje vilice. Gornji prednji zubi
najcesce pokrivaju odgovarajuce zube donje vilice oko 2- 3mm te stoga predstavljaju prepreku za propulziju. S'toga da
bi se donja vilica pokrenula unapred potrebno je najpre da donji zubi savladaju preklop gornjih zuba.Propulzija se
vrsi uglavnom pod dejstvom m.pterigoideusa lateralisa pri emu pomau m.pterigoideus medijalis i pars
superficijalis m.masetera.
Pri pokretu unazad (retropulsio) glava donje vilice ide unazad i navise.Ovaj pokret cija maksimalna elicina iznosi
3mm ogranicen je susretom vilicne glave sa vilicnom jamom temporalne kosti. Retropulzija se izvodi dejstvom
zadnjih vlakana m. temporalisa.
c)pokreti rotacije donje vilice: desni i levi vilicni zglob imaju pri ovim pokretima razlicite i naizmenicne uloge.
Strane prema kojoj se donja vilica krece pri ovim pokretima naziva se strana zvakanja,dok se suprotna strana zove
strana ravnoteze ili balansiranja. Na strani balansiranja,na kojoj se se vrse glavni pokreti glava donje vilice se pomera
nanize unapred i unutra stavljajuci se ispod zglobne kvrzice. Nastrani zvakanja vrse se neznatni pokreti okretanja oko
uspravne osovine kao i pokreti pomeranja unazad i u polje.
Pokrete rotacije vrse uglavnom m.pterigoideus lateralis pri naizmenicnoj jednostranoj kontrakciji svojih vlakana.

Anamneza u stomatoloskoj protetici

Vazeca sema prikupljanja podataka koju zastupa nasa skola ima sledece sastavne delove:
1.
podatke koje sluze za identifikaciju pacijenta: oni sadrze(ime i prezime pacijenta, pol, starost, zanimanje,
adresu)
2.
anamnesticke podatke:dobijamo od pacijenta ili njegovog pratioca i odnose se na opstu anamnezu i
stomatolosku anamnezu.
a)
opsta anamneza:traze se podaci o opstem zdr stanju ,odredjenim bolestima,lekovima. Pacijent se pita da li
boluje od nekih infektivnih bolesti ili da li ima neku drugu bolest(dijabetes,oboljenja digestivnog trakta,oboljenja
kvs,oboljenja krvi,epilepsija,malignitet) Pacijent se dalje pita da li konzumira lekove koje i kojoj kolicini ,da li je
alergican na hranu lekove materijale,da li ima navike u smilsu pusenja alkohola)
b)
stomatoloska anamneza: U ovom delu anmaneze belezi se podaci o uzroku i vemenu gunitka zuba. Kada je
izgubljen poslednji zub? Takodje se beleze i podaci da li je pacijent imao vec neku zubnu nadoknadu.
3.

podatke dobijene uobicajenim kl metodama ispitivanja:

a)
ekstraoralni pregled: Prilikom pregleda lekar utvrdjuje opste odlike telesne konstitucije pacijenta
(mezomofrne endomorfne ..

lice i vrat pacijenta:izraz lica,mimika,smanjena donja 1/3, zbrisane nazolabijalne i mentalne brazde
produbljene,kakva je simetrija lica,kakva je koza lica, kakv je vermilion; palpiraju se limfne zlezde pljuvacne zlezde i
tmz!
a)

intraorlani pregled: U ovoj etapi lekar treba da proceni zdr stanje intraoralnih strktura kao i intenzitet i vrste
anatomofunkcionalnih promena nastalih gunitkom zuba. Pregled se obavlja vizulenim palpatornim i
instumentalnim ispitivanjem.

Najpre se posmtra boja sluzokoze usana,obraza,grebena,mekog i tvrdog nepca,jezika,poda usne duplje. Treba da je
bledo ruzicasta ,sve promene se beleze,Uocava se povrsina pokretne pripojne sluzokoze. Belezi se stepen ugibljivosti
sluzokoze. kl pregledom se rezilijenca konstatuje kao ravnomerno ,odnosno neravnomerno izrazena. Intraoralnim
pregledom se ispituje oblik grebena kao istanje potpornog aparata preostalih zuba.
Uoacava se resorpcija grebena i egzostoze,isptijuje se oblik,velicina i funkcija jezika.Gledaju se frenulumi i plike i
treba zabeleziti kolicinu lepljivost i gustinu pljuvacke.
4.podatke dobijene posebnim dopunskim kl ispitivanjima:
Tu spadaju:
-RTG
-elektro miografska ispitivanja
-alergoloska ispitivanja

Rekonstrukcija medjuvilicnih odnosa kod krezubih pacijenata

MVO odredjuju se i prenose na modelima u artikulator pomocu zagrizajnih sablona.
Medjuvilicni odnos sastoji se iz dve komponente:vertikalnog i horizontalnog odnosa donje prema gornjoj vilici. Pri
gunitku veceg br zuba nastaje poremecaj mvo kako u vertikalnom tako i u horizontalnom smeru.Retko je samo u
jednom smeru. Dogadja se ponekad da i pored gubitka pojedinih zuba ,narocito ako se radi o manjem br zuba , ne
dolazi do poremecaja mvo ili je ovaj poremecaj minimalan,pa se posto ne prouzrokuje vece teskoce i poremecaje moze
zanemariti. u tim slucajevima izrada proteze je olaksama.
Prema tome ,odredjivanje mvo moze da bude dvojaka.
1. ako je mvo osiguran-fiksiran preostalim zubima,tada se uz pomoc zagrizajnih sablona samo registruje
(fikdsira)postojece stanje koje se prenese u artikulator.
2.ako mvo nije fiksiran preostalim zubima tada se on odredjuje kao i kod bezubosti.
Iznalaenje orijentacione protetske ravni
Predstavlja prvi stepen odredjivanja okluzione ravni. Orjentaciona protetska ravan ne predstavlja neku odredjenu
vrednost. Ona se iznalazi individualno. Protetrsku ravan treba odrediti u sutima pacijenta uz pomoc zagrizajnih
sablona.Odredjivanje orjentacione protetske ravni moze se izvesti jednom od dve metode:
1.

ekstraoralnom metodom- se protetska ravan odredjuje uz pomoc gornje zagrizajne sablone a na osnovu
kamperove i bipupilarbe linije. Pri tom prednji deo treba da bude paralelan bipupilarnoj a bocni delovi
kamperovoj liniji. Visinu bedema uglavnom odredjuje visina tj duzina gornje usne i to tako da se on pri
blago otvorenim ustima vidi 1-2 mm (samo u onim slucajevima kada nedostakju frontalni zubi)

2.

intraoralna metoda- korsti donji zagrizajni sablonpri odredjivanju protetske ravni. koja spaja tuberkulume
mandibule. Ova metoda je bazirana na iznalazenju ravni koja spaja tuberkulume mandibule sa unutrasnjom
ivicom donje usne. Smatra se da je ova metoda tacnija od prethodne. Uparksi , zagrizajni bedem na ovom
delu treba da bude visi za 2-3 mm. Prednji deo zagrizajnog bedema treba da bude u nivou donje usne i
takodje paralelan sa bipupilarnom linijom
Iznalaenje poloaja fi ziolokog mirovanja(vertikalnog odnosa vilica)

Kada se govori o polozaju fizioloskog mirovanja mandibule tada se misli na njen polozaj iz koga su moguce sve njene
kretnje, i pri cemu gornji i donji zubi nisu u kontaktu. U polozaju fizioloskog mirovanja mandibule postoji ravnoteza
izmedju misica otvaraca i zatvaraca donje vilice uz ucesce vratnih misica i misica koji ucestvuju u gutanju , govoru i
disanju. Interokluzalni prostor izmedju zuba u polozaju fizioloskog mirovanja krece se od 1,5-5 mm (prosecno 2-3
mm)
Polozaj fiziolskog mirovanja mandibule odredjuje se pri uspravnom polozaju glave. postoje razne metode:
1. metoda izgovaranja glasa
2. sa pacijentom se vodi nerezan razgovor
3. metoda gutanja
4. metoda razmatranja misica
Polozaj fizioloskog mirovanja mandibule registruje se van usta na kozi lica gde se postave dve tacke:jedna na vrh nosa
a druga na vrh brade. Na kartonskoj traci obezele se ove tacke kada se mandibula nadje u polozaju fizioloskog
mirovanja. Da bi se dobila visina zagrizaja treba na kartonskoj traci iznad donje linije obeleziti novu koja ce biti
udaljena za 2-3 mm. Za ovo rastojanje se zatim snizava visina grebena.
Iznalaenje i fi ksiranje poloaja centralne okluzije odnosno horizontalnog odnosa meu
vilicama
Za iznalazenje polozaja centralne okluzije postoji vise metoda:
1. intraoralna metoda registracije -ova metoda uglavnom se koristi kada nedostaje veci br zuba. ukljucujuci i
frontalne. Njena primena kod krezubih vilica mnogo je redja nego kod bezubih pa se stoga redje primenjuje.Za
izvodjenje ove metode koriste se dve plocice i jedan zasiljen zavrtanj koji prolazi kroz gornju plocicu.
2. ekstraoralna metoda-zavrtanj i plocica se nalaze van usta
3. metoda iznalazenja c.o pomocu valkofljeve kuglice
4. iznalazenje c.o metodom gutanja
5. relaksacija mandibule i njeno pasivno dovodjenje u polozaj centralne okluzije.

TOTALNA PROTEZA

Anatomskiotisakbezubevilice(mukostatiki,akompresioni)
Preliminarniotisakseuzimafluidnimotisnimmaterijalomustandardnojkaici.Kodnasjeovajotisakpoznatkao
anatomski.Anatomskiotisakjeotisaktkivaupasivnom,odnosnoneusiljenomoblikukojimseregistrujeoputeno

stanjesluzokoe. Ovimseotiskomobezbeujestatikiodnosprotezepremapotpornimtkivima. Nazivasejoi

mukostatiki.Prematome,svakiakompresioniotisakbiobianatomski.
Preliminarniotisaksenajeeuzimaalginatom,amoeigipsom.Otisakuzettermoplastinommasomnemoese
smatratianatomskimjertermoplastinamasasvojomilavoudovoditkivaleitaprotezeudislociranostanje
Uzimanjeanatomskogotiskaalginatom
Preuzimanjaotiska,veomajebitnodatkiva,leitaprotezebudupripremljena,bezpatolokihpromenaioputena.
Patolokepromenetrebasanirati.Dabisepostiglooputanjetkivakodpacijentakojiimajuproteze,potrebnojedaih
nenosebar12hpreuzimanjaotiska,akiuonimsluajevimakadanemavidljivihpatolokihpromenanasluzokoi.
Paljivimposmatranjembezubegornjeidonjeviliceprocenjujeseveliinastandardnekaikekojutrebaizabrati.
Kaikatrebadaobuhvatisvaraspoloivatkivaleitaproteze,daihnedislociraidasvudapodjednakoodstojiod
njihoko5mm.Akojekaikakratka,neebitiobuhvaenisvidelovileitaproteze.Kaikaseunosiuustapacijenta
rotirajuimpokretomdesnerukepriemusepalcemikaiprstomleverukeekartirausnaikaikacentriraprema
labijalnomfrenulumu.SputanjemprednjegdelakaikeproveravasedalijeonadovoljnodugatjdalidopiredoA
linije,idaliobuhvatatuberemaksiledohamularnoguseka.Udonjojvilicikaikatrebadaobuhvatiretromolarna
ispupenja.Duinakaikeudonjojviliciseproveravatakotosekaikauprednjemdelumalopodignedabise
videlodalinjendistalnideoprekrivaretromolarnoispupenje.Kratkakaikamoedaseproduitermoplastinom
masom.Rubovistandardnekaiketrebadadopruneznatnouzonupokretnesluzokoepredvorjausnedupljekako
bi se dobio preliminarni otisak sa neznatno vie ekstendiranim rubovima , da bi se mogla ucrtati granica za
individualnukaiku.Posleproverekaikasevadiizustaiosui.Ukolikonemaretencijezaalginattjukolikokaika
nijeperforiranananjenerubovesenanosivosakzalepljenjeilisekaikapremazujenekimadheziivnimsredstvom.
Alginatsemeapremauputstvu,zatimseunosiukaikuipravilnorasporeuje.Alginattrebadapopunikaikudo
njenihrubova.Podesnojedasekaiprstomdesnerukeuneseodreenakoliinaalginataudesniileviparatubarni
prostorkaoinanepceukolikojeonovisoko.Kaikaseunosiuustaistimpokretomkaoikodprobeicentrirase.
Najpresevilicipribliizadnjideokaikekakobisespreilooticanjeotisnemasepremafarinksu,paseondapriblii
prednji deo kaike. Kada je kaika centrirana lekar slobodnom rukom povlai usne i obraze pacijenta da bi se
oblikovalirubovianatomskogotiska.
Priuzimanjuotiskadonjevilicepacijentizvodipokretejezikomkakobiseoblikovaolingvalnirubotiska.Zatimse
saekadasealginatvee.Kadasevezao,otisaksejednimbrzim,rotirajuimpokretomskidasavilice.Priskidanju
trebapazitidasenenapravepokretikojibidovelidodeformacijeotiska.Otisaksadonjeviliceseskidausuprotnom
smeru.Priskidanjuotiskatrebapazitidaseneotetezubiilitkivasuprotnevilice.Poslevaenjaizustaotisakse
isperehladnomvodom,proveravasenjegovaispravnostipristupaseobeleavanjugranicazaindividualnukaiku.
Otisaksezatimaljeulaboratoriju,najboljeupakovanunajlonkesu,danebigubiovodu.Sobziromdasealginatni
otisakpriskidanjusamodelamanjeviedeformie,preizlivanjamodelapotrebnojesaekatioko20min.Proverava
sekakoizgleda,dalisesvelepoocrtalo,dalijevernareprodukcijastanjauustima,daliimablazne.
Uzimanjeanatomskogotiskagipsom
Gips,iakodobarmaterijalzauzimanjeotiska,danasjepotisnutiz ireupotrebejerjeneprijatanzapacijentaai
nemoguejeuzetiotisakkadasuprisutnapodminiranamesta.
Kaika treba da je glatka, inajbolje je premazati je vazelinom. Kaikatrebadaodstojiodvilice oko3mm. Pre
unoenjakaikesagipsom,pacijentispiraustavodomkakobiseodstranioviakpljuvake.Kaikaseunosinaisti
nainkaokadseuzimaotisakalginatom.Stvrdnjavanjegipsajepraenooslobaanjemtoplote.Kadasegipsstvrdne,
pokuasedaseizvadiizusta,zajednosakaikom.Akosetonemoe,najpreseskidakaikablagimkuckanjempo
njenojdrci.Kadasekaikaodvojiodgipsanogotiska,uvlaesekaiprstioberukeuforniks,naslonenarubove
otiskaipodesnimpokretomotisakselominadole.Akojelomljenjeotiskaoteano,noiemsezaseeotisakpo
sredininepcailiposredinibezuboggrebenaiponovopokuadaseotisakpolomi.Svedelovegipsanogotiskatreba
paljivo izvaditi iz usta, a zatim se pristupa njihovom sastavljanju. Izlomljene delove treba paljivo poreati u
kaiku.Sastavljenedeloveotiskatrebasaspoljanjestranenarubovimazalepitizakaiku.Naotiskuseobelee
granicezaindividualnukaikuiotisaksealjeulaboratoriju.Gipsaniotisaksenemoraodmahizlivati.Preizlivanja
onsemoraizolovatipotapanjemurastvorsapunice10min.

10

Priobeleavanjugranicazaindividualnukaiku,zaobilazesefrenulumiiplike,ucrtavasegranicaizmeupokretnei
nepokretnesluznicepredvorjausneduplje,obuhvataseretromolarnoispupenjeiucrtavaseAlinija.

FunkcionalniOtisak
-

Termoplastinemase
Autopolimerizujuiakrilati
Elastomeri
Voskovizaotiske

Funkcionalnimotiskomseregistrujuodreenianatomskidetaljivilicauuslovimafunckijemuskulatureisluzokoe
usana,obraza,jezikaimekognepca.Naosnovufunkcionalnogotiskadobijasedefinitivanradnimodelnakomese
izraujeproteza.Funkcionalniotisaksesastojiizdvefazerada:1)oblikovanjerubovafunkcionalnogotiskai2)
uzimanjadefinitivnogotiska.
1.

Oblikovanjerubovafunkcionalnogotiska

Tojeveomaznaajnafazarada.Oblikovanimrubovimapostiesedobroventilnozaptivanje tojenajznaajniji
faktor uretencijitotalneproteze.Sutinaoblikovanjarubovaotiskajeutomedaseotisnimmaterijalnomgue
konzistencijeizvrikompresijauzonirelativnopokretnesluzokoekakobiruboviprotezeufunkcijibiliustalnom
kontaktu sa vlanom sluzokoom i spreavali prodiranje vazduha ispod baze proteze. Materijali podesni za
formiranjerubovaotiskasutermoplastinemase,autopolimerizujuiakrilati,elastomeriivoskovizaotiske.Naa
klinika koristi termoplastine materijale. Termoplastina masa u obliku tapia zagreva se postepeno nad
plamenikomdoknepostaneplastina(iznad50C).Nasobnojtemperaturiinatusnedupljeonasestvrdnjava.
Na obraene i suve rubove individualne kaike nanosi se razmekana termoplastina masa odreene debljine.
Ruboviseformirajupostepeno.Termoplastinamasasenanosinarubkaikeupredelubukalnogkrilasajedne
strane. Kaika se zatiim rotirajuim pokretom ruke unosi u usta pacijenta (usne se prethodno mogu namazati
vazelinom da se masa ne bi zalepila). U ustima se kaika centrira, pri pritvorenim ustima pritisne na nepce, i
pridravanasvomleitu.Pacijenttrebadaotvarausta,isturadonjuvilicuipomeralevodesnokaoidaskupljai
razvlaiusne.Ovipokretiomoguujudaserubpravilnooblikuje.Nakonstvrdnjavanjatermoplastinemase,kaika
sevadizustaiproveravaformiranirub.Dobrooblikovanirubjezaobljenigladakiimaodreenudebljinu.Akorub
nijedobar,nanosisejomalomaseipostupakseponavlja.Usekzabukalnuplikumorabitijasnoocrtan!!Naisti
nainoblikujeserub bukalnogkrilasasuprotnestrane.Zatimseoblikujerub otiskaupredelulabijalnogkrila.
Pacijent treba da pri tom oblikuje usne kao kad zvidi a zatim da ih razvlai kao da se smeje. Pacijent takoe
pokuavadagornjomusnomoborikaikutoomoguavadafrenulumstvoridovoljnodubokusekuotisku.Zatimse
oblikujefaringealnirub.Masasenanosinakaikuupredeofaringelanogrubauirinioko5mm.Kaikaseunosiu
ustaipritisneuznepce.Pacijenttrebadatovieotvoriustakakobisezateglaplicapterygomandibularis.Viak
termoplastinemaseseodsecadoivicekaike.Zatimseproveravaventilnozaptivanje.Kaikaseuneseuustaa
kaiprstom se pristisne drka kaike prema dole. Ako su rubovi dobro oblikovani, kaika e se teko strgnuti.
Skidanje kaike iji rubovi dobro zaptivaju bie propraeno zvunim efektom. Kada se kaika skine, opere se
hladnomvodomiosui.Kaikutrebaperforiratinasredinikakobiviakmasezadefinitivanotisakmogaodaiscuri.
Oblikovanjerubovaotiskadonjevilicenerazlikujeseusutiniodoblikovanjarubovagornjevilice.Lingvalnirub
otiskaseoblikujepriumerenojfunkcijijezikaitkivapodausneduplje
2.

Uzimanjedefinitivnogotiska

Mekefluidnemasesunajeekorienmaterijaljerzanjihnijepotrebanveiprostorukaici,manjedislociraju
mekatkiva,nedovodedokompresijetkivaidajuvernukopijupredelakojiseotiskuju.Najeesekoristicinkoksid
eugenolpasta.Pakujeseudvetube:ujednojjecinkokisdbeleboje,audrugojeugenolcrvenkasteboje.Pastase
meametalnompatulomnauljanojhartijiinanosiseravnomernonaistuiosuenukaikuinaruboveutankom
sloju.Radnovremezapastuje3min.Pacijentispereustavodomikaikaseunosiuusta.Kaikasepridravabez
jaegpritiska,nanepcudokpacijentizvodisveonepokretekaoizavremeoblikovanjarubova.Poslestvrdnjavanja
paste (oko 10 min) otisak se paljivo vadi iz usta. Dobar otisak se veoma teko odvaja od sluzokoe. Zatim se
proveravaindividualnakaikaudefinitivnomotiskunesmedaseprovidi.Ruboviotiskatrebadabuduzaobljenii
11

dasenanjimajasnoocrtavajuusecizafrenulumeiplike.Poeljnojedalekarobeleilinijunakojuebitistavljena
Kelerovatrakazatitnatrakarubovaotisaka.Ukolikosenarubovimaotiskaproviditermoplastinamasa,otisakse
netrebaponavljati.
Rastereenjepojedinihzonapostiesenasledeinain:uanatomskomotiskuobeleisegranicapredelakojiseeli
rasteretiti.Tagranicaseprenosinamodelnakomesepreizradeindividualnekaikeadaptiraploarozevoska.
Prekoploeseizraujeindividualnakaika.ploicaostajeukaicizavremeoblikovanjarubovaotiska.Preuzimanja
definitivnog otiska ploica se odstrani a dno nastale komorice se perforira za nesmetano oticanje fluidne paste.
Meuprostorobezbeenukaiciiperforacijaomoguujudaseizvrirastereenjetvrdihiosetljivihmesta.Zonekoje
semorajurasteretiti:
-

Tvrdanerezilijentnamesta(nepanitorusimandibularnitorusi)
Tanakiotarvrhbezuboggrebenadonjevilice
Pokretanbezubigreben(zbogspreavanjadislokacije)

Kelerovatrakatrebadadoenanajispupenijideospolj.povrineotiskakakobisesauvaleionezaobljenepovrinekojesuu
kontaktusasl.obr.iusanaikojedoprinoseventilnomuinku(naroitoznaajnozabukalnokrilootiskauparatubarnompredelu)

Odreivanjemeuvilinihodnosapriizraditotalnihproteza
Ubezubimustimaodnosmandibulepremamaksilinije niimodreenjernemazuba.Podpojmomodreivanja
MVO podrazumeva se odreivanje odnosa mandibule prema maksili , odnosno prema lobanji u sve tri ravni
(frontalnoj,sagitalnojihorizontalnoj).
OdreivanjeMVOobuhvata3komponente:
1.
2.
3.

Odreivanjepoloajaorjentacioneokluzioneravni
Odreivanjevisinezagriaja
Iznalaenjecentralnogpoloajamandibule
Odreivanjepoloajaorijentacioneokluzioneravni

Okluziona(iliprotetska)ravanjeimaginarnaravankojadodirujeseivneivicedonjihcentralnihsekutiaivrhove
distobukalnihkvricaposlednjihdonjihmolara.Okluzalnepovrineprirodnihzubagradetzvokluzalnusferu.
Orijentaciona okluzalna ravan (ili protetska ravan) predstavlja kontakt okluzalnih povrina gornjeg i donjeg
zagriajnog bedema. Poloaj ove ravni kod bezubih pacijenata odreuje se prema ekstraoralnim i intraoralnim
pokazateljima:
Ekstraoralnipokazateljisu:
1.
2.
3.
4.

Bipupilarnalinijazamiljenalinijakojaprolazikrozobepupilekadapacijentgledapravo
Ugloviusana
Vidljivostzuba
Kamperovalinijaravanililinijakojaspajagornjuivicutragusasadonjomivicomnosnogkrilca

Za odreivanje intraoralnom metodom, koristi se gornja zagriajna ablona. Kasnije se prema njemu oblikuje
okluzalnapovrinazagriajnogbedemadonjegablona.
Intraoralnipokazateljisu:
1.
2.
3.

Usneunutranjaivicarumenogdelausana
Ugaousana
Retromolarnoispupenje

Za odreivanje intraoralnom metodom koristi se donji zagriajni ablon pa se prema njemu odreuje gornji. U
klinikomradunajboljejekoristitiiekstraoralneiintraoralnepokazatelje.
12

Priodreivanjapoloajaorijentacioneokluzioneravniekstraoralnommetodom,koristesepokazateljikojisenalaze
van usta pacijenta prema kojima se doteruje zagriajni bedem GORNJEG zagriajnog ablona. Dodavanjem ili
oduzimanjemvoskazagriajnibedemsedoterujesvedoksenepostignesledee:
1.
2.
3.
4.
5.

Dajeokluzionapovrinazagriajnogbedemauprednjemdeluparalelnasabipupilarnomlinijomkakobii
seivneiviceprednjihzubabileparalelnesaovomlinijom
Dasevestibulookluzalnaivicagornjegzagriajnogbedempriblagootvorenimustimaizdieoko2mm(prosena
vidljivostgornjihprednjihzuba)
Da vestibularna povrina gornjeg zagriajnog bedema adekvatno podupire gornju usnu dajui joj prirodan
izgled
Okluzionapovrinatrebadajeuvisiniuglovausanaukolikougloviusananisusputeni
Daseupredelubonihzubazagriajniablondoteratakodanjegovaokluzalnapovrinabudeparalelnasa
Kamperovomlinijom.

Pri odreivanju poloaja orijentacione okluzione ravni intraoralnom metodom, doteruje se zagriajni bedem
DONJEGzagriajnogablonanasledeinain:
1.
2.
3.
4.

Uinterkaninomsektoruokluzionapovrinadonjegzagriajnogbedematrebadasepriblagootvorenimustima
nalaziuvisiniunutranjeivicerumenogdeladonjeusne
Okluzionapovrinazagriajnogbedematrebadajeparalelnasabipupilarnomlinijom
Upredeluuglovausanadonjibedemtrebadajenetoniiuodnosunaugloveusana
Udistalnomdeluokluzalnapovrinadonjegzagriajnogbedematrebadasenalazinetoiznadtuberculuma
mandibuleodnosnodasebedemzavriuvisini2/3retromolarnogispupenja
Odreivanjevisinezagri ajaucentralnojokluziji(vertikalnedimenzijeokluzije)

Visina zagriaja je udaljenost mandibule od maksile odreena duinom i poloajem zuba u centralnoj okluziji,
odnosno u maksimalnoj interkuspidaciji svih zuba. Sinonim za ovaj poloaj mandibule je vertikalna dimenzija
okluzije.Ubezubimustimavertikalnadimenzijanijeouvana.Gubitkomzubaizgubljenajevisinazagriajateseona
moranapodesannainnadoknaditi.Uklinikomradukoristiseviemetoda.Metodesemogupodelitinafizioloke
iorijentacione.Fiziolokemetodekoristefunkcionalne,aorijentacionemetodekoristemorfolokepokazatelje.
Fiziolokemetodesu(funkcionalnipokazatelji):
-

Korienjepoloajafiziolokogmirovanjamandibule
Korienjeizgovorapojedinihglasova
Gutanje
Merenjesnagemiia
Korienjetaktilneosetljivosti

Orijentacionemetodekoriste(morfolokipokazatelji):
-

Postojeeproteze
Paralelnostbezubihvilica
Skladnostlica
Preekstrakcioneregistracije:fotografijeprofilalica,rtgprofilalica,maske2/3lica,modeligonjeidonjeviliceu
okluziji

U bezubim ustima se visina zagriaja odreuje visinom gornjeg i donjeg zagriajnog bedema u kontaktu pri
zatvorenimustima.
Odreivanjevisinezagriajapremapoloajufiziolokogmirovanjamandibule
Fiziolokomirovanjemandibulejepoloajkojimandibulazauzimakadasumiiiotvaraiizatvaraiurelativnom
mirovanju,priuspravnompoloajugornjegdelatelaiglavepacijentakojitrebadagledapravo.UpoloajuFMM
postojirazmakizmeuseivnihivicaigriznihpovrinazubaantagonistakojisenaivainterokluzioniprostor(24
mm).Udaljenostmandibuleodmaksilekadasemandibulanalaziupoloajufiziolokogmirovanjajestepolazna
takazaodreivanjevisinezagriaja.Dabiseodrediopoloajfiziolokogmirovanjamandibule,trebapostupitina
sledeinain:
13

Navrhnosaivrhbradepacijentasezalepipopareflasteranakojimaseobeleiolovkompojednataka
Pacijent se namesti tako da su mu glava i gornji deo tela u uspravnom poloaju, a miii glave i vrata
maksimalnorelaksirani
PacijentureidaizgovaraglasMiliMIidaposletogamirnoipravosedisausnamaublagomkontaktu
U tom trenutku traka vrste hartije se prisloni uz nos i bradu pacijenta i zabelei rastojanje izmeu ranije
obeleenihtaakanavrhunosaibrade.Postupakseponovidabisedobijenavrednostpotvrdila
Dobijenirazmakizmeuobeleenihlinijanahartijipredstavljaudaljenostmandibuleodmaksileufiziolokom
mirovanju.Ovajrazmaktrebasmanjitizaoko3mmkolikoiznosivrednostinterokluzionogprostora.

Dakle, visina zagriaja predstavlja meuvilini razmak izmeren u poloaju fiziolokog mirovanja mandibule
umanjenzavisinuinterokluzionogprostora
Odreivanjevisinezagriajapomouizgovorapojedinihglasova
IzgovorglasaSZiCdovodimandibuluunajbliipoloajpremamaksili.Izmeuseivnihivicaprednjih
zuba i griznih povrina bonih, pojavljuje se, pri izgovoru ovih glasova, najui govorni prostor koji slui kao
pokazateljzaodreivanjeikontroluvisinezagriaja.

Iznalaenjecentralnogpoloajamandibule
Centralni poloaj mandibule je poloaj koji mandibula zauzima prema maksili kada se kondili nalaze u
najdistalnijem(najanteriornijem)neusiljenompoloajuuzglobnimjamama,izkogmandibulamoeizvoditilateralne
kretnjepriodreenojvisinizagriaja.
Centralnipoloajmandibuleustanovljavase:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Registracijomlateralnihkretnjimandibule
PomouValkofovekuglice
Voenjemmandibuleucentralnipoloajprstimalekara
Palpacijomtemporalnihmiia
Palpacijomkondila
Gutanjem
Spontanodovoenjemandibuleucentralnipoloaj
Iznalaenjecentralnogpolo ajamandibulepomouregistracijenjenihlateralnihkretnji

Pripokretimamandibuledesnoilevosimfiznatakaikontaktnatakaizmeudvadonjacentralnasekutiaputanje
kojezaklapajuugaood100do140stepeniotvorenpremanazadkojijepoznatkaogotskiluk.
Mandibulasenalaziucentralnompoloajupremamaksilikadasevrhkoianalazinasamomvrhuregistrovanog
gotskoglukapritanoodreenojvisinizagriaja.
Registracijalateralnihpokretamandibuleizvodisepomouekstraoralnihiintraoralnihregistarakojisesastojeod
ploiceikoia.Ploicasepremazujetankimslojemvoskaimontiranajedanzagriajniablonakoinadrugi.
Pacijentusekaedadonjomvilicomizvodinaizmeninepokretelevoidesnopri emukoinaploiciucrtava
putanjelateralnihkretnjimandibulekojeizmeusebezaklapajuugao(gotskiluksaprosenomvrednouod120
stepeni).Mandibulasenalaziucentralnompoloajupremamaksilikadasevrhkoianalaziusamomvrhugotskog
luka.
Iznalaenjecentralnogpoloajamandibulepomo uValkofovekuglice
Usled dejstva lingvomandibularnih miia pokreti jezika praeni su pokretima mandibule u istom pravcu to
omoguavadaseusmeravanjemjezikauretrudovanipoloajdovodiimandibulaudistalnipoloajpremamaksili.
Valkofjenaosnovuovogaizradiojednostavanmetodnasredinudistalnogrubabazegornjegablonapostavljase
votanakuglicaveliinezrnagrakanakojupacijenttrebadaprislonivrhjezikaprizatvaranjuusta.Buduida

14

centralnipoloajoznaavaneusiljenidistalnipoloaj,votanukuglicutrebapostaviti1015mmispreddistalnogruba
namedijalnojlinijibazegornjegablona(odAlinije1015mm).
Spontanodovoenjemandibuleucentralnipolo aj
Pacijentestospontanodovodimandibuluunajdistalnijipoloajpremamaksili.Uestalimotvaranjemizatvaranjem
ustazamoresemiiiipacijentlakedovodimandibuluucentralnipoloaj(kaesepacijentudazagrizenazadnje
zube).Centralnipoloajsepostieivoenjemmandibuleunajdistalnijipoloajprstimalekara.
Palpacijomkondilaitemporalnihmi ia
Moeseproveritidalisemandibulanalaziucentralnompoloajupremamaksili.Jednakpritisakobakondilana
jagodice prsta i jednaka kontrakcija prednjeg dela oba temporalna miia pri zatvaranju usta oznaava da se
mandibula nalazi u centralnom poloaju. Izostanak pritiska sa obe strane znai da se mandibula nalazi u
propulzionompoloaju,apritisaksamosajednestraneoznaavalateralnipolajmandibule.
Fiksiranjeablonaiobele avanjeorijentacionihlinija
PosleodreivanjasvihkomponentiMVO,navestibularnojpovrinizagriajnihbedemaobeleavajuseodreene
linije:
-

Linijamedijanaiznalazisepremasredinilica
Linijaonjakalinijauglovausanaoznaavamestogdeedoidistalnastranagornjegonjaka(uvisinuugla
usanakadasusastavljene)
Linijasmehaoznaavasenaobazagriajnabedemakadpacijentrazvueusnekaoprismehu

Zatim se abloni fiksiraju u ustima pacijenta, vade iz usta, ispiraju i vraaju na modele. Veoma je vano da u
distalnomdelupostojimaiminimalnirazmakizmeugornjegidonjegmodela,kakobibilisigurnidamodelivilica
imajuistimeusobniodnoskakavsuimaleiviliceuustima.

Probapostavljenihzubakodtotalnihproteza
Ispitivanjeproteze,tanijebazalneploesavetakimzubimakojisupostavljeniurozavosku,trebaizvestimirnoi
paljivo,kakobiseizbeglaveakorekturailipreradagotoveproteze.Prenegotosevosakstaviuustatrebaga
dobroohladitidauustimanebiomekao.
1.

2.

3.

Prvoseispitujevisinaokluzije,zatimduina,poloajzuba.Pacijentbrojipolakodo10uztolikootvorenaustada
sevididonja1/3gornjihzuba,tj23mm.Akoseprigovoruvidivie,okluzijajeprevisoka,aakosevidimanje
preniska.Tonevaizadisgnatije,kratkuidugakuusnu.Trebaimatinaumuestetski,fonetskiifunkcionalni
faktor pri odreivanju visine okluzije. Ako je okluzija previsoka, izvade se iz voska svi boni zubi, te sa
postavljenimprednjimzubimaponovoodrediokluzija.Akojepreniska,stavisenabonezuberozevosaki
ponovofiksira.Incizalneivicetrebadasuparalelnesabipupilarnomlinijom,aprotetskaravanuvisiniuglova.
Potojeutvrenodasuvisinaokluzijeiduinazubapravilni,ispitujesecentralnaokluzija.ZaispitivanjeCO
dobrosluiovakavzahvat:donjaprotezasefiksirapalcemikaiprstomdesneruke,takodasepalacstavina
dekstrolateralnustranu,akaiprstnasinistrolateralnustranuproteze.Obaprstafiksirajuvotanuprotezuza
fundament i spreavaju pomicanje bazalne ploe pri zagriaju. Srednji prst pritiska bradu da bi se spreio
zagriajuprotruziji.Pritom,palacisrednjiprstleverukepalpirajutemporalnemiie,dalisekontrahujupri
zagriaju.TajkombinovanizahvatosiguravazagriajiproveravaCO.Vanojedaszpritommiiioputeni.Pri
ispitivanjuCOtrebapazitidalijeinterkuspidacijaidentinasaCO.Akojemeusobniodnosvetakihzubau
pravilnojinterkuspidacijitojoneznaidajemeusobniodnosvilicapravilan,tjCO.Postojimogunostdaje
pacijentprizagriajuimakaodonjuvilicunaprediliustranu.
Slediispitivanjestatikeproteze:pregledasedalijenamodeluoznaenamedijalnalinijaidalisuzubipravilno
ponjojpostavljeni.Uustimaseprimenomrazliitihogledaispitujestatikaiventilnozaptivanje(bukalnekvrice
gornjihidonjihmolarapritisnusekaiprstomuvertikalnomsmeru;protezatrebadaostanenasvommestu;ako
sepomakneznaidasuzubipostavljeniizvangrebenskelinije).Zatimsledeoglediokluzije:

15

Ogledsapatulom,vrisetakodaseizmeugornjihidonjihstisnutihlateralnihzubnihlukovasadesneileve
stranepokuastavitiiokretatitankametalnapatula.Pritomseustanovljavadalibazaprotezesaobestrane
jednakoprileeuzvilinigreben.Akopodpritiskompopustijednastrana,iliobe,potkralasegreka.Zagriajse
utomsluajumoraponovitiiispitatidalizagriajneablonedobronaleu.
Ogledsapapiromiceluloidnomtrakomtankatrakapapirastavisepacijentuizmeuzubaionihstisne.Papir
sepokuavaizvuiipritomtrebadaserazdere.Akoseprizatvorenimzubimapapirmoeprovui,znaida
okluzijanijeuredu.
Artikulacija se ispituje tako da pacijent pomera vilicu udesno, ulevo i napred. Donji zubi treba da prolaze
izmeukvricagornjihzubabezsmetnje.
Ispitivanje fonacije, posebno glasa s jedva se moe sprovesti. Teko je u kratkom vremenu ispitivanja
ustanovitidalijepromenaufonacijiizazvanaprotezomprolaznailitakveprirodedaepacijentutrajnosmetati.

Postupakpredajetotalneproteze
Pre stavljanja proteze u usta, lekar vri procenu kvaliteta njene izrade, ispituje rubove proteza koji moraju biti
zaobljeni,bezotrihivica, zasekaiperlica.Bazalnapovrinaprotezemorabitipraviodraztkivasakojimajeu
kontaktu.Usluajudanabazalnojpovriniimaperlica,trebaihukloniti.
Cela spoljanja povrina proteze mora biti obraena i lepo ispolirana. Na protezi ne smeju da ostanu tragovi
mehanikeobrade.Preunoenjaprotezeuustapacijenta,trebajeopratietkomisapunompodmlazomtekuevode.
Probleminametanjaprotezeuustimanastajuakosugrebenilituberpodminirani.Zatoseprvoocenjujenajbolji
pravacizkogaesepodminiranostsavladati.Nakontoga,protezaseunosiipostavljatakodanajprepreenajvee
izboenjepodminiranoggrebena,bezoteenjatkiva,apotomlakonaleenapodlogu.
Ovlaeneprotezetrebastavitiuustapacijentuiposlekraegvremena,kojimomoguavamopacijentudasavlada
prvitaktilniok,nastavljajusedaljekontrole.
Uetapipredajeprotezemoguseuoitiikorigovatisamonekigrubinedostaciitoonikojiseodnosenagranice
proteze, pravilni centralni odnos vilica i ravnomerno sastavljanje zuba. Dobro izraena proteza najee prilee
odmah. Veliina rubova proteze kontrolie se na svakoj protezi posebno. Izvesna podeavanja su potrebna u
sluajevimanedovoljneipreteraneekstenzije.Nedovoljnaekstenzijaseuoavavizuelno.Naprevelikuekstenzijuu
odreenimpredelimaukazaeodizanjeprotezesapodlogepriakcijionihmiiakojisutomakcijomugreni.Akose
donjaprotezapripodizanjujezikapodiesamouzadnjemdelu,trebasmanjitiduinujezikogkrajaproteze.Akose
proteza kreenapred, treba posumnjati da jeproduena u retromolarnoj regiji. Proteza sepomeraunazadzbog
preteraneekstenzijeploeupredeluusana.Istosedeavaikadjeprotezanapredpredebela,afrontalnizubninisu
postavljeniuneutralnojzoni.Kodgornjeprotezesnagazaptivanjauoblastimekognepcaproveravasepritiskomna
seivnuivicugornjihprednjihzubauvestibularnompravcu.Snagaretencijenagornjojprotezimoeseproveravati
pritiskom kaiprsta ili palca jedne ruke na bukalne kvrice gornjih zuba, a istovremeno se prstima druge ruke
pridravasuprotnastrana.Tomprilikomsekontroliedalieprotezaostatinasvommestu.Retencijaprednjih
delovabazaprotezeutvrujesepovlaenjemgornjeprotezenanie,adonjenavie.
Stabilnostprotezeproveravaseuuslovimaobinih,umerenihpokretavilice,jezika,imiminemuskulature.Proteze
tadanesmejudasepomeraju!
Pripredajuprotezapacijentutrebasepridravatiredosleda:1.Daseprvoispitujesvakaprotezaposebno,azatim
obezajedno;2.Zatimseotklanjajusamoizraziteokluzalnesmetnjeadefinitivnouravnoteenjeodlaesezakasnije;
3.Priispitivanjuokluzije,koristeseistiparametrikojisekoristeufaziprobevotanihmodela.
Utrenutkukadapacijentdobijaonnajeepokuavadavilicedovedeuoptimalneodnoseitadaseuoava
eventualnagreka.
Kadaseprotezastavipacijentuuusta,dajemuseogledalodaonvidiestetskiuinak,obuisekakoseprotezastavlja
uusta,priemusestrpljivosasluajusvenjegoveprimedbe.Prilikompredajevresekorekcijenarubovimaproteza,
ispravljajusemanjiestetskipropusti,uklanjajugrubiprevremenikontakti.Pacijentutrebaskrenutipanjuda:

16

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.

Moraimatistrepljenjakakobinauiodasedobrosluinovimprotezama
Danenosistareproteze
Savetujemuseaseobratilekarupripojavibola
Daupoetkutoviegovoriiitanaglas,jersatimvebanjemsebiolakavaiubrzavagovornuadaptaciju
Redovno morada odrava higijenu usta, proteza, priishrani uzima male zalogaje i da upoetku izbegava
lepljivujranu
Nosiupoetkuvilicustalno,idanjuinou
Dasekasnijeuperioduodmoraprotezestavljajuuposudusavodom
Postojimogunostprelomaioteenjaprotezeprinespretnomrukovanju
Upoznajesesaosobenostimaadaptacionogperioda,ukazujemusenaeventualneprolazneneprijatnosti

Kontrolnipregledobaveznosezakazujeposlenoenjaprotezeod2448hanakontogasekaepacijentu,dasejavi
lekaruusluajudaimabilokakveneprijatnostiprikorienjuproteze.

Kontrolnipregledi,korektureiusklaivanjeokluzoartikulacionihodnosatotalnih
proteza
Kontrola je uobiajeni profilaktiki postupak neophodan za odravanje terapijskih efekata postignutih totalnim
protezama.Prilikomkontroledonoseseodlukeovrstipomoipacijentu.Korekturajeklinikipostupakdoterivanja
protezauprisustvupacijentakojamuomoguujedaseuspenosluiprotezama.Ovajpostupakjevaanjersenjime
uspostavljajuoptimalniodnosiizmeuprotezeitkiva.Korekturasemorapaljivoplaniratiiizvoditijerbrzoplete
intervencijemogudovestiupitanjeleenjetotalnimprotezama.
Postupakkorekturalekarplaniraiizvodinaosnovuiskazapacijentaiobjektivnognalaza.Primedbepacijentauvek
trebastrpljivosasluatiiimatinaumudanajeeimajuosnova.albepacijentaseodnosenabol,labavostproteze,
gaenje,logovor,neodgovarajuiizgled,smetnjeuvakanjuinapomeranjezubaprigovoru.
1.

Bol

Dominantansubjektivansimptomilekarutomsluajumoradaintervenieiotkloniga.Uprisustvubolaadaptacija
naprotezunijemogua.Bolmoebitilokalanidifuzan.Pojavalokalnogbolaznaidabolnomestotrebanaiu
ustima.Unajveembrojusluajevanalazisedekubitus.Uzrokdekubitusasunajeeneravnineiakrilatneperlena
protezi,predimenzioniraniruboviproteze,neispoliranapovrina.Zadijagnozusekoristispecijalnapastakojase
nanosinaruboveprotezeakorigujuseonidelovisakojihjepastazbrisanaprifunkcionalnimpokretima.Lokalni
uzrokbolamogubitiiloaokluzijaiprevremenikontaktipojedinihkvrica.Lokalniuzrokbolamoeizazvatiiugriz
za obraz. Promene na tkivima na koje naleu proteze takoe izazivaju lokalni bol ovde se moraju izvesti
odgovarajua rastereenja. Pri jakoj atrofiji donje vilice foramen mentale je esto izloen pritisku proteze. To se
iskazujekaoneuralgianbolnaodgovarajuojstranilica,uzparestezijudonjeusneibrade.Inagornjojvilicisemogu
javitislinesenzacijeprilikompritiskanapapiluincizivu.Toseuklanjaodgovarajuimrastereenjembruenjem
ploeproteze.Uzrokbolamoedabudeilokalnooboljenjekosti(RTG).
Difuznibolsehavljabezuobiajenogznakaranjavanjaioteenjatkivaispodiokoproteze.Uzrociovakvogbolasu
raznovrsni: preterano proirenje granica baze proteze kod izrazitih atrofija grebena; kod povienog zagriaja u
sluajevimagubitkaslobodnogmeusobnogprostora;disfunkcijeusledokluzalnihsmetnji.Dugotrajniupornibolovi
sejavljajukodpacijenatasaatrofinimpromenamanatkivima.Pacijentisaloimzdravstvenimstanjem,jednolinom
ishranom, naroito deficitom vitamina A i B i belanevinama, mogu imati poremeaj senzibiliteta. Pacijenti sa
psihikimstanjemkojejepraenostiskanjemikripanjemzubimaimajuoseajepeckanja,arenjaimetalniukus.
Stomatodinijesejavljajuuoko5%odraslihitoeekodena.Poredpeenja,moedasejaviiporemeajukusa.
2.

Labaveproteze

17

Deavasedanekeprotezepadajuiliseodiuodpodlogeumirovanjuiliprikorienju.Uzrociovojpojavimoguse
svrstati u tri grupe: 1) loa retencija proteze (proteze se odvajaju od podloge kada su izvan funkcije); 2) loa
stabilizacijaproteze(protezeseodvajajuodpodlogekadasuufunkciji);loaneuromuskularnakontrola
3.

Fonetskesmetnje

Totalneprotezemogudaizmenegovorjerutiunaartikulacijuglasovaimenjajustepenoralnerezonance.Proteze
moguuticatinaizgovorjersemenjaprostorkrozkojiprolazivazduhpriformiranjuglasa.Ukolikosepojavesmenje
ugovorunakonadaptacijetrebamislitinasledee:napostojanjeloeneuromuskularnekontrole;neodgovarajui
nivookluzioneravni;nanepravilnuokluziju;dasuzubipostavljenivanneutralnezone
4.

Gaenje

Predeoodaklepoinjerefleksgaenjauustimanalazisenazadnjoj1/3nepcaidorzumujezika.Dabiseizbeglo
iniciranjetogrefleksaprotezutrebaperiodinoovlaitiumlakojvodi.Tajpostupaksmanjujeoseajstranogtela.Ako
seiporedtogapojavigaenjetrebapomislitinasledeeuzroke:preteranaekstenzijaprotezeudistalnomdelu;
prekratkaprotezaudistalnomdelu;nestabilanleajprotezeudistalnomdelu;debelaploaprotezeudistalnoj1/3
nanepcu;kodsnienogzagriajajeziksvojomzadnjom1/3udarauplougornjeprotezeimeseprovocirarefleks
gaenja.Akojeuzakjeziniprostoritomoebitiuzrok.Delovanjemnauzroksmirujeserefleks
5.
6.

albenaloizgled
Protezekojeodajuzvuneefekte(zveckaju,lupkaju)

Najeiuzrociovihpojavasu:loaretencijaistabilizacijaprotezapri emuzubidolazeukontaktvanfunkcije
mastikacije;meuviliniodnosiprikojimajesmanjeniliizgubljenslobodnimeuzubniprostor;prevremenikontakt
zuba.
7.

albenafunkcijuvakanja

Primedbenamastikatornuefikasnostjavljajuseusledeimsluajevima:pojavebola;nepravilanpoloajokluzalne
ravni;kodprotezaijisuokluzalnireljefizubazaravnjeninepravilnimkorekturama.

Statikastabilizacijatotalneproteze
Retencijaistabilizacijaprotezenisuidentinipojmovi.Retencijajeotporprotivsilakojedelujunabazalnuploute
nastojedaprotezupodignuizleita(vanfunkcije).Stabilizacijajeiripojam,onaseneodnosisamonaotporprotiv
odizanjaprotezenegoinaodravanjeravnotee.Retencijazavisiuglavnomodoblikabaze,adhezijeiperifernog
ventila.Stabilizacijajerezultatsvihfazauizradiproteze,pazavisiodretencije,pravilnecentralneokluzije,visine
zagriaja,dovoljnogjezinogprostoraioblikalateralnihpovrina,kaoiodartikulacioneravnotee
1.

2.

3.

Teinaprotezekaofaktorstabilizacijenesmesezanemariti.Pozakonusiletee,teinadelujenegativnona
stabilizaciju gornje proteze, ali to ne dolazi do izraaja jer je ostali pozitivni faktori stabilizacije neutraliu
(vakuum,adhezija,mehanikaretencija).Meutim,donjaprotezamorabitidovoljnoteka.Silateejeprirodni
faktor koji pogoduje stabilnosti donje proteze. Prevelika teina meutim, deluje negativno jer pospeuje
resorpcijukotanogtkiva.
Adhezijadonjeproteze,mnogojeslabijaodgornjejerjepovrinadonjezaoko1/3manjanegogornje.Donja
vilicasepomerazavremevakanjaigovora,totakoedelujenepovoljnonastabilnostinatkivo.Bazaproteze
treba da lei na to veoj povrini jer je stabilnost tada bolja (maksimalna dozvoljena ekstenzija). Pri veoj
povrini smanjuje se i specifino optereenje na jedinicu povrine. Istu veliinu vanog pritiska podnose
sluzokoa iosetljiv periost, te je bolje akose podeli na veu povrinu, iadhezija jeproporcionalna veliini
povrine.
Ispravnimstatikimpostavljanjemzubanaroitouvanomcentru,iuravnoteenomartikulacijom,znatnose
poveavastabilnostifunkcionalnavrednostproteze.Vanojeistaknutidairinavanepovrinezubatrebada
budemanjaodirineproteznogsedla.

18

4.
5.

6.
7.

8.

Okluzalnapovrinatotalneprotezenemaistipoloajkaopeovakrivanaprirodnimzubima.Njenpoloajslui
uprvomredustabilizacijiproteze.Pravilnopoloenakrivaobavljadvazadatka:
Osiguravaartikulacionuravnoteu(kompenzacionakriva)
Prenosipritisakvakanjavertikalnonabazuproteze(stabilizacionakriva)
Kodtotalneprotezesagitalnakrivatakoeobavljafunkcijustabilizacijeproteze.Onajetakopoloenadase
pritisakvakanjaprenosinaprotetskicentaritakocentrira.Tajcentarleinanajdubljojtakialveolarnogsedla.
Ovajpredeojenajeeidentiansapredelomprvogmolaragdesenaprirodnimzubimanalazinajdubljataka
peovekrive.Oblikbezubevilicezavisiodtokaresorpcijealveolarnognastavka.Poloajsagitalnekriveuskladu
jesa njenomfunkcijom odravanja ravnoteei prenosapritiska vakanja preko cristezygomatico alveolaris
koncentrinonalobanju.
Osimpoloaja,zastabilnostprotezejeznaajnaipravilnaprostornaorijentacijaokluzalnepovrine.Pravilnaje
akojepoloenatakodadelimeuviliniprostorudvapriblinojednakadela;idaokluzalnapovrinabonih
zubadonjeprotezeleinetoispodravnijezikogekvatora.
Centralnaokluzijamorabititanoodreenaidobroosigurana.Centralnaokluzijajepravilanodnosdonjevilice
prema lobanji koja je osigurana maksimalno uravnoteenom interkuspidacijom. Proteze koje nisu uraene
pravilnoucentralnojokluzijinisufunkcionalnovredne,azbognjihovoghorizontalnogpomeranjaoteujese
nivofundamenta.StimuvezinastajupromeneuTMZ.
Faktor kojiunajveojmeriutienastabilnostprotezejevisinaokluzije. Svakapromenaufiziolokojvisini
okluzijeprouzrokujesmetnjeuravnoteitonusamiminihimastikatornihmiia,atoutienastabilizaciju.

Problmistabilizacijedonjetotalneprotezejouveknisu100%reeni.Uslovzastabilizacijudonjeprotezejedobro
retenirana gornja proteza. Ako gornja nema siguran leaj, jezik refleksno nastoji da je pridrava , te odie i
destabilizujedonju.

AnalizagreakaokluzoartikulacionihodnosaiMVOtotalnihproteza
1.

2.

DabisepravilnoodrediliMVOneophodnojeimatipravilnoizraenezagriajneablone.Bazaablonamora
intimnodanaleenamodel.ablonmorabitistabilaninamodeluiuustima.Zagriajnibedemimorajubiti
pravilnooblikovaniipostavljeniuodnosunabezubegrebene,usne,obrazeijezik.Gornjizagriajnibedemtreba
daimavestibularni,adonjilingvalninagib,kakobisemeusobnododirivalicelomokluzalnompovrinom.
Okluzalnapovrinatrebadabuderavnaihorizontalna.
Priodreivanjucentralnogpoloajamandibulepremamaksili,okluzalnepovrinegornjegidonjegzagriajnog
bedema treba da dou u blagi kontakt istovremeno celom okluzalnom povrinom. Ukoliko bi okluzalne
povrinedoleuprevremenikontaktnajednommestu,daljekontrakcijamiiabidoveladoveekompresije
tkivaispodmestaprevremenogkontakta.
Ako su zagriajni bedemi na pojedinim mestima nii, a baza ablona stabilna i dobro retenirana na vilici,
pojavieseprostorizmeuokluzalnihpovrinabedema.Ovakavzjapsepopravljadodavanjemvoska.Akobaza
nijedobroretenirana,neesepojavitizjapizmeubedema,veizmeubazeablonaivilice,toseuustimane
moeuoiti.Akobiseablonifiksiraliutakvompoloaju,zagriajbibioniinaonommestugdejepostojao
prostor.Kodgotovihprotezautomsluajubisepojaviorazmakizmeuzubaantagonistautompredelu.Dase
abloninebitakofiksirali,neophodnajeprobapatulom!
Drugagrekakojasemoejavitijedaseablonioblikujuifiksiraju,neucentralnompoloaju,veunekomod
ekscenrinihpoloajamandibule,atomoebitipropulzioniileviilidesnilateralnipoloaj.Akoseokluzione
povrine gornjeg i donjeg zagriajnog bedema oblikuju tako da dou istovremeno ukontakt celom svojom
povrinomucentralnompoloajumandibule,anakonnjihovogoblikovanjapacijentukaedaisturidonjuvilicu
upropulziju,izmeuokluzalnihpovrinazagriajnihbedemapojavieseprostorukolikosuablonistabilnii
dobroretinirani.Tajprostorimaobliktrouglaijajebazaokrenutanazadinastajeusledsputanjamandibulepri
klienjupo kosini tuberkuluma artikulare(Knistenzerov fenomen). Akosu ablonioblikovaniucentralnom
poloajuvilicaipacijentprenjihovogfiksiranjaisturidonjuvilicuupropulziju,grekaeseverovatnouoitijer
jetrouglastiprostorvidljiv,aizagriajnibedemdonjegablonatrilabijalnouodnosunagornji.Meutim,ako
abloninisustabilninasvojimleitimainedovoljnoretinirani,moesedesitidasebazanekogablonaodvoji
odvilice,aokluzionepovrinebedemaostanuukontaktu.Trouglastiprostornastaousledpropulzijetadanije
vidljivinalaziseizmeuablonaimodela.Akoseablonifiksirajuutakvompoloaju,kasnijeesepojavitiu
ustimagrekauokluziji,iuvertikalnojiusagitalnojravnikadapacijentdovedemandibuluupropulzioni
poloajinterkuspidacijazubaebitidoneklepravilna,alieseubonompredeluzubapojavitiprostor.Ova
19

3.

4.

grekanastajezbogtogatojepomouzagriajnihablonaregistrovanamanjaudaljenostmandibuleodmaksile
zaveliinutrouglastogprostora.
Moesedesitidaseablonioblikujuidoterujuucelojfaziradaupropulzionompoloajumandibule.Ukolikose
abloni tako oblikuju i fiksiraju pojavie se zjap izmeu prednjih zuba kada pacijent dovede mandibulu u
centralni poloaj. Istovremeno e se pojaviti i poremeena interkuspidacija koja e biti pravilna samo u
propulzionomodnosu,aneeuCO.UCOinterkuspidacijaebitiporemeenauanterioposteriornompravcu
onolikokolikojepacijentisturiovilicupriodreivanjuMVO.
Grekasejavljaikadapacijentzagrizeujednomodlateralnihpoloajamandibule.Akosuufaziodreivanja
MVOablonioblikovaniucentralnompoloajuvilica,kadapacijentzagrizenadesnustranupojavieseprostor
izmeuokluzalnihpovrinabedemanalevojstrani.Ovojeuoljivo.Aliakoseablonenisudobroretinirale,
grekaseuoavakasnije.

Otiscibezubih(krezubih)vilica
Otisakpredstavljakopijuzubailidrugihtkivausnedupljeunegativu,naosnovukogasedobijamodelkojiverno
reprodukujereljeftkivasakojihjeotisakuzet.Otiscisemoguklasifikovatinavienaina
-

Premamaterijalukojimsuuzeti(gipsani,otisaksahidrokoloidima,elastomerima,termoplastinimmasama)
Prematkivimakojaseotiskuju(otisakzuba,krezubihilibezubihvilica)
Premanameni(otisakzatotalnuprotezu,parcijalnu,krunicuilimost)

Uizraditotalnihprotezaotisakpredstavljakopijuunegativuodreenihanatomskihdetaljabezubihvilicakojiebiti
prekrivenibazomproteza.Uizraditotalnihprotezauzimajusedvaotiska:preliminarni(anatomski)ifunkcionalni
(definitivni)otisak.Premanainukakoseuzimaju,otiscizatotalnuprotezusemogupodelitina:
-

Akompresione(anatomske)
Kompresione(funkcionalne)
Kombinovane(otiskeuzprimenuselektivnekompresije)

Akompresionim otiskom se dobija nedovoljno ekstendirana baza proteze. Ujednaenje pritiska je osnova
kompresionog otiska pa se zbog rezilijencije tkiva dobija preterano ekstandirana proteza. Metod kombinovanog
otiskajerezultatkompromisadvenavedenemetode.Unjemujezastupljenakoncepcijakompresionogotiskajerse
kompresijaprimenjujealisamouzonirelativnopokretnogtkiva.Koncepcijaekstenzijaradiretencijezastupljenaje
natajnaintoseprimenjujepostupakkojiomoguavaprekrivanjeotiskomnajveemoguepovrineunutargranica
kojediktirafunkcijaokolnihtkiva.Ovajmetodukljuujeikoncepcijuakompresionogotiskajerseotisaknepokretnog
tkiva leita proteze uzima uz primenu neznatnog pritiska. Rastereenje pojedinanih zona omoguuje primenu
selektivne kompresije na potporna tkiva. Metodom selektivne kompresije pokuava se da se pritisak u funkciji
vakanjarasporedinaonatkivabezubegornjeidonjevilicekojaganajboljemogupodneti,adaserasteretetvrda
mestaiosetljivatkiva.
Osnovniprincipipriuzimanjuotiskasudasepodesnimpostupkomobezbedi
-

Retencijaproteze
Stabilnostproteze
Optimalnooptereenjetkivaleitaproteze
Ouvanjezdravogstanjatkivaleitaproteze
Estetskiizgledusanaiobraza
Ostvarivanjeretencijeproteze

Retencija proteze je sposobnost proteze da se odupre silama koje deluju suprotno od pravca njenog unoenja.
Retencijaprotezejedirektnozavisnaodkvalitetaotiskajerseotiskomodreuju:
-

Optimalnaekstenzijabazeproteze
Optimalnapovrinakontaktaizmeubazeprotezeisluzokoe
Intimnikontaktizmeubazeprotezeinjenogleita
20

Bazaprotezetrebadapokrivanajveumoguupovrinukojudozvoljavajustanjeifunkcijatkivanakojimaproteza
leiilisakojimjeukontaktu.
Ekstenzijarubovaotiska gornje vilice praktinooznaavaekstenzijurubovaproteze. Labijalnokrilo seodreuje
takodazadovoljisledeezahteve:
-

Rublabijalnogkrilatrebadapodupregornjuusnuidajojobezbediadekvatanrelaksiranizgled
Rublabijalnogkrilamoradadopredoprevojasluzokoealidaganedislocira
Labijalnokrilonesmedaometafunkcijuusne.

Usredinilabijalnogkrilatrebastvoritiusekzalabijalnifrenulum.Morabitidovoljnoirokidubokdamuomogui
neometanuaktivnost.Usekzabukalnuplikuzahtevadostavelikiusekuotisku.Bukalnokriloispunjavabukalni
vestibulum.Debljinadistalnogdelabukalnogkrilamoraseuskladitisapokretimamandibulepriotvaranjuusta,
propulziji,lateralnimpokretimaisafunkcijommasetera.Distalnideomoradaispunjavaparatubarniprostor.Usek
zaplikupterigomandibularisseformirapriotvaranjuusta,priemuseplikazateeistvarasebiprostoruotisku.
Pterigomaksilarniusek jesmetenizmeutuberaprocesusaalveolarisamaksileihamulusa.Ovdeserubformira
takodaulaziusreditenajdubljegdelausekagdenemaniligamenatanimiia. Faringealnirub trebadabude
zaobljenidadopiredoAlinije,odnosnodonajdistalnijegdelazonevibracije,ispredpoetkapokretnogdelamekog
nepca.
Ekstenzijarubovaotiskadonjevilice
Labijalnokrilomogunostekstenzijejeogranienaizrazlogatomiinavlaknaorbicularisorisaiincizivusadonje
usneproteudoblizusredinealveolarnoggrebena.Usredinilabijalnogkrilapotrebnojestvoritiusekzalabijalni
frenulum.Labijalnifrenulumjevrlopokretljivizbogtogamusemoraobezbeditidovoljanusek.
Bukalnapikausekmorabitidovoljnoprostranidubokdabidozvoljavaoneometanepokretedonjeusneufunkciji.
Bukalnokrilo prostire seodbukalneplike do prednjeivicemasetera. Njegovaje ulogaznaajnauretencijii
stabilizaciji proteze, kao i za prenos sila vakanja. Mogunost ekstenzije bukalnog krila zavisi od funkcije
bukcinatora.Pravacijainakontrakcijevlakanabukcinatoradozvoljavajudasekriloprotezeutomdeluproiriaki
prekovlakanabukcinatora.
Distobukalni ugao odgovara predelu gde je maseter. On naglo konvergira prema retromolarnom predelu.
Distobukalniugaoseoblikujetakotoseodpacijentatraidaprogutapljuvakuimekontrahujemaseter.
Duinaotiskaotiskomtrebaouvatiretromolarnoispupenje.
Lingvalna ekstenzija najmanje razumljiva granina zona. Registruje se pri umerenoj funkciji jezika. Lingvalni
frenulumzahtevairokusekurubuotiska.Lingvalnokriloispunjavaalveolingvalnisulkus.Ekstenzijudeterminie
milohioidnimii.Distalnaekstenzijalingvalnogkrilaogranienajeretromilohioidnomzavesomkojugradejeziki
snopgornjegkonstriktoradrelaipalatoglosus.Mogunostdistalneekstenzijezavisiodpoloajajezika.Optimalnoje
registrovatipoloajjezikauumerenojfunkciji,tjlateralnepokretevrhajezikapounutranjojivicirumenogdela
gornjeusnepriblagootvorenimustima.Utokuoblikovanjalingvalnogkrilapacijenttrebavieputadaproguta
pljuvaku.
Ostvarivanjestabilnostiproteze
Dokretencijadirektnozavisiodkvalitetaotiska,njenastabilnostzavisiodviefaktora.Stabilnostprotezejenjena
sposobnostdaseodupresilamakojeteedaizmeneodnosnjenebazepremapotpornimtkivimaidasenakon
prestankadejstvasilamoevratitiuprvobitanpoloaj.
Optereenjetkivale itaproteze
Stepenirasporedoptereenjatkivapodprotezomodreujesepostupkompriuzimanjuotiska.Zonekojesemogu
opteretiti zona koja najbolje podnosi pritisak u gornjoj vilici je rezidualni alveolarni greben. To je tzv zona
primarnogoptereenja.Jaipritisakmogupodnetipredeorugapalatina,predeofaringealnogrubaipredeozone
relativnopokretnesluzokoe.Uzoniventilnogrubamoeseizvritinajjaakompresija.Zonuprimarnogoptereenja
21

predstavljajurezidualnialveolarnigrebeni.Zonusekundarnogoptereenjapredstavljapredeorugapalatina.Zonu
NEoptereenjapredstavljatvrdonepce,azonurastereenjapredstavljajutoruspalatinusipredeopapileincizive.
Udonjojvilicizonaventilnogrubasemoenajjaeopteretiti. Zonuprimarnogoptereenja predstavljajubukalna
krila.Labijalnaibukalnakosinabezubogalveolarnoggrebenasuzonesekundarnogoptereenja.Zonurastereenja
predstavljaotarvrhrezidualnogalveolarnoggrebenaipredeomentalnihotvora.
Ouvanjezdravogstanjatkivale itaproteze
Odnosisenaselektivnuraspodelupritiskavakanjatjnaoptereenjeonihtkivakojaganajboljemogupodnetii
rastereenjetkivakojanemogupodnetipritisak.
Estetskiizgledusanaiobraza
Odnosisenaadekvatnopodupiranjeusanaiobraza.
Materijalizauzimanjeotisaka
Premanainuovravanjadelesena:
-

Termoplastineovravajusniavanjemtemperature
Hemoplastiniovravajuhemijskomreakcijom
Elastiniovravajuhemijskomreakcijomilipromenomtemperature,anakonovravanjapostajuiostaju
elastini.

Materijalikojisekoristezaotiskesu:
1.
2.
3.
4.
5.

Gips(nekoristisevie)
Termoplastinemasegutaperka;kermasa
Cinkoksideugenolpasta(funkcionalniotisak)
Hidrokoloidireverzibilni(nabaziagaragar);ireverzibilni(nabazialginatalginat)anatomski
Elastomeripolisulfidi;silikoni(lastik55;optozil;kasntopren);polietri

1,2,3suneelastini,a4i5elastini.
Osobinematerijalazauzimanjeotisaka:
-

Damoedaprodreunajsitnijaudubljenja
Daimadimenzionalnustabilnost
Nesmedadelujetoksinoiiritirajuenapacijenta
Dajeprilagoenodgovarajuemvremenuzarad
Daimaprijatanmirisiukus
Daimaodgovarajuevremevezivanja
Dabudeekonomian

Podlaganjeireparaturetotalnihproteza
Reparaturaproteza
Protezamoebitioteenaufunkcijiilinadruginain.Oteenjemoebitiprelombazeproteze,iliispadanjezubaiz
proteznebaze.Reparaturesupostupcikojimaseuspostavljanarueniintegritetproteze.Najeesusredinjiprelomi
gornjihproteza.Sredinjiprelomgornjeprotezepoinjepukotinom,neprimetnomzapacijenta,aodtrenutkapojave
pukotine,dorazdvajanjaprotezemoedaproeviedana.Prelombazedonjetotalneprotezetakoeimazasvoje
predilekcionomestosredinuigotovopopravilu,zbivaseujednomtrenutku.

22

Postupakreparaturesmatraseveomajednostavnim, tosetiesameprocedure.Aliakoseneuoeineotklone
uzrocinastankaoteenjaonizakratkovremeizazivajuponovnooteenjeproteze.
Protezenakojimasevideznacibrojnihreparatura,istroenostmaterijalailoehigijenenebitrebaloreparirati,jere
terapijski efekat biti veoma problematian. Najmanje problema stvaraju reparature onih proteza iji je integritet
naruennespretnimrukovanjem.Reparaturetrebaizvestiunajkraemroku.
Tehnikareparatureprelomabaze
Deloviprotezesemorajubesprekornosastavititakodaseuopteneprimeujelinijapreloma.Ispravanradsesastoji
usledeemopranaiistaprotezasesastaviurukamaikontroliese.Nalinijiprelomasapoliranestranenakaplje
selepljivivosakkojimsespojedeloviproteze.Danebidolodopomeranjaspojseojaanalepljivanjemstarihborera
ilipalidrvacasapoliranestrane.Preizlivanjapostoljamodelamoramobitisigurnidaseodnosipolomljenihdelova
nisu poremetili (ne primeuje se linija preloma). Podminirane delove proteze popunjavamo voskom. Model od
alabastergipsaizlivasenauobiajennain.Nakonstvrdnjavanjagipsa,otklanjasevosakifiksatoripoloaja.Postolje
modela sepremazuje izolacionom tenou. Na protezi seu predelu preloma pravi prostor zasmetanje novog
materijala.Najveumehanikuotpornostobezbeujespojkojijepripremljentakodaseiviceprelomapoluloptasto
dodiruju.Pripremljeniprostorseoistiodstrugotinapasenapuklaprotezavratinagipsanimodel.Pripremise
materijalzareparaturu(samovezujuiakrilat).Iviceprelomaosveavajusemonomeromiupripremljenprostorse
unesematerijal.Prekoplasiranogmaterijalastaviseploicazagrejanogrozevoskadabisepospeilapolimerizacijai
postigaoboljiizgledpoliranepovrinereparature.Pozavrenomprocesupolimerizacije,protezaseskidasamodela,
obaveznoobrauje,polira,opere,iprilikompredajepacijentuproveravasenaleganje,okluzijaiakojepotrebnovri
sekorekcija.
Reparaturaslomljenogiliispalogzuba
Onaestomoedaseuradiuordinaciji.Vanojenaiodgovarajuizubkojisepripremistruganjem,atakoese
pripremiinjegovomestouprotezi.Ukolikojezubzalomljen,onseodstranjujeizprotezepaljivimstruganjem,da
nebidolodoperforacijebazeproteze.Prilikompripremenovogzubamaksimalnoseuvavestibularnapovrina
zuba.Pripremljenzubsefiksiravoskomzaprotezusaoralnestraneiproveravaseregularnostpoloajaumetnutog
zubapremaostalimzubimauprotezi,kaoiodnostogzubasazubomantagonistom.Zatimseprotezavadiizustai
praviseosigura.Oblikosiguraamorabititakavdaobezbeujesigurniodnosrepariranogzubaiprotezeidane
ugroziprostorzasmetajmaterijalakojimsevrireparatura.Zatosetajosiguraodnosaradisavestibularnestrane,
najeeodgipsa.Postupaksemoepojednostavitiakoseumestoizradeosiguraanavestibularnustranuprisloni
ploicarazmekalogrozevoskaisaoralnestraneulijeakrilatnotesto.Otklanjasevosakiutajprostorseuliva
materijal.Zavrnipostupcisuistikaoikodreparatureprelomaploe.
Podlaganje
Uciljuodravanjadobrogzdravstvenogstanjatkiva,odnostnokontroleefikasnostileenja,neophodnisukontrolni
pregledinajmanjedvaputagodinje.Protezaitkivamenjajusepostupnopasenatakvepromenepacijentnavikavai
neprimeujeihsvedotrenutkakadamuneugrozezdravlje.Resorptivniprocesinakostimasunajizraenijiuprvoj
godininoenjaproteze.Onibrenapredujuudonjoj,negougornjojvilici.Zbogresorpcijekostigubiseprvobitni
intimnikontaktizmeuprotezeitkivanakojanalee.
Osimresorpcijekostiufunkcijisetroeiakrilatnizubi.Lekarjeduandapacijentuukaenavremenskoogranienje
optimalnogdelovanjaterapijskogsredstvainapotrebukontrolestanja.Premanavedenomstanju,lekarodluujedali
epodloitistaruprotezu,ilieraditinovu.Lekareseodluitizapostupakpodlaganjaprotezeukoliko:
-

Pacijentpatiodnekihhroninihbolestikojeonemoguavajuizradunovihproteza(pacijentikojiimajuproblema
sakoordinacijompokreta)
Psihikihendikepiranipacijenti
Pacijentikojisuimaliimedijatneiliprivremeneproteze
Suupitanjupacijentinaijimjeprotezamaraenareparatura.

Noveprotezeseindicirajukadasurezidualnialveolarnigrebenoviekstremnoresorbovaniikadajestarimprotezama
snienavisinazagriaja.
Svakuprotezunakonizvesnogvremenatrebapodloiti.Uslovizapodlaganjesu:
23

Saprotezomuusimapacijentmoedauspostaviodgovarajuuvisinuzagriaja
Pacijentovizgledsaprotezomuustimajeprihvatljivzanjegasamog,okolinuilekara
Relativnozadovoljavajuaokluzija

Preizborapostupkapodlaganja,trebasaniratipromenenatkivimaizazvaneprotezom,aprepostupkapodlaganja
preporuujesedaprotezabudevanusta48h.Izdvajajusedvaosnovnapostupkaprocedurepodlaganja:
-

Direktnopodlaganjekadasesavpostupakobavljauordinaciji
Indirektnokojejekombinacijaklinikogilaboratorijskograda.

Prepostupkapodlaganjaprotezesepripremajunajpreseobaviuravnoteenjeokluzijeiartikulacije,atakoese
otklonemestapoveanogpritiskabazenatkiva.Ruboveprotezetrebaskratitionolikokolikojepotrebnodananeti
materijalformiraventilnirub.
Direktnopodlaganje
Sasluzokonestraneprotezeravnomernosefrezomskidaslojod23mm.Naodreenimmestimaostavljajuse
obezbeivairavnomernograstojanjaodbazeproteze(natrimesta)itotakorasporeenidabudesiguranleaj
protezainamestimagdejesluzokoavrsta.Dvaobezbeivaaobinoseostavljajupozadi,bononaalveolarni
greben,ajedannapred.Prigodnimmaterijalom(voskom)sezatitedelovikojisenekoriguju,stimtosevosakne
nanosi na okluzalne povrine zuba. Na ovako pripremljenu protezu se nanosi izabrani gradivni materijal. Taj
materijal se nanosi na rubove i na celu sluzokonu povrinu proteza, i pacijent vri pokrete kao pri uzimanju
funkcionalnogotiskauuslovimazatvorenihustaizagriaja.Najeeseupotrebljavaautoakrilat.
Indirektnipostupak
Lekarpripremanastarojprotezirubovebruenjemdelovakojizalazeupodminiraneprostoreiskraujerubove.
Posletogaseformiraventilnirubiuzimafunkcionalniotisak.Daljipostupaknastavljaseulaboratoriji,priemuse
deliminoilikompletnozamenjujebazaproteze.Kadasezamenjujecelabaza,trebaprimenitipostupakkojimese
ouvatiodnosizubapremamodeluipremaantagonistima.Ovoseobezbeujeizradomfiksatorazuba.Akopostoji
podminiranostgrebenapriizradimodelatrebaspreitimogunostlomamodelapripremomprotezenaodgovarajui
nain.Toznaidasedeloviprotezakojipodilaziupodminiraniprostorsastruusarubovaprotezeiotisakuzme
elastinimmaterijalom.Kaogradivnimaterijalprimenjujusetoplopolimerizujuiakrilati.Nakonzavretkaradau
laboratoriji,protezasekontrolieipredajepacijentu.Podlaganjesevriprvonajednojpanadrugojprotezi,nikad
istovremeno,jersemogusumiratigreke.

Promene na oralnim tkivima prouzrokovane zubnim protezama

Organ za zvakanje predstavlja funkcionalno jedinstvo zuba,vilicnih kostiju,zvakacih misica. Osnovni zadatak
proteticara je da neorganski materijal sto bolje prilagodi zivom tkivu. Proteza je za organizam strano telo koje moze
prouzrokovati: MEHANICKI,HEMIJSKI,ELEKTRICNI i BAKTERIJSKE nadrazaje. Zivo tkivo reaguje na te nadrazaje i
tako nastaju problemi.
Stetni uticaji proteze na zivo tkivo pokazuju se na preostalim zubima,na sluzokozi usne supljine a mogu se pojaviti i
na udaljenim organima. Na preostalim zubima nastaju ostecenja jer proteza stvara uslove za kariozne procese i
paradontalne promene.
1. kariozne lezije-posledica su higijenski nepravilne konstrukcije zbog koje nastaje prekomerna retencija ostataka
hrane sto pogoduje nastanku karijesa.
2. paradontalne promene-nastaju zbog direktnog pritiska na paradoncijum a stim u vezi nastaju i smetnje u
cirkulaciji.Paradontalne promene nastaju najcesce zbog mehanickog opterecenja.
Za izradu svake protetske konstrukcije treba poznavati mogucnosti opterecenja kosti zuba i sluzokoze.

24

Pritisak koji proteza vrsi na sluzokozu u svakom slucaju je nefiziolosko stanje na koje sluzokoza i kost reaguju
neprilagodjavanjem tj. pregradjivanjem tkiva. Povoljno je ako se pregradjivanje desava u smislu prilagodjavanja na
novo opterecenje tj ako se povecano opterecenje kompenzuje povecanjem periodontalnih vlakana ,prosirenje
cementnog sloja, u submukozi se stvara otporno vezivo, kompakta postaje gusca i skleroticna. Ako opterecenje prelazi
granicu tolerancije (8-10 kg) stvara se granulaciono tkivo sa mnogim krvnim sudovima i nastaju resorptivni procesi.
U vezi sa ovim nastao je pojam stomatitis protetica. Taj pojam oznacava akutnu subakutnu ili hronicnu upalu usne
supljine prouzrokovane nosenjem proteze.
Ispod akrilatnih proteza sluzokoza je upaljena u vise od 20 % slucajeva. Uzroci su mehanicki ili hemijski
nadrazaj,toplotno zastoj ili alergicna reakcija.Sluzokoza je intenzivno crvena,otecena i osetljiva na pritisak. Pacijent se
zali na osecaj vrucine,pecenja jezika i sluzokoze.
Mogu postojati i smetnje u sekreciji i smanjena salivacija cest je uzrok protetskoj upali mehanicka trauma.
1.
Mehanicka trauma: uzroci su losa adaptacija protezne bazesto prouzrokuje trenje i nadrazuje
sluzokozu,neispravna okluzija i neuravnotezena artikulacija koja neravnomerno opterecuje _____________ .
Prekomerno mehanicko opterecenje prouzrokuje hipertroficno bujanje vezivnog tikiva. Nastaje hiperplasticno labava
sluzokoza koja je vrlo pokretna na atroficnom grebenu. Iz iste etiologije mogu nastati ronati fibromi.
2.
Hemijska trauma: hemijski nadrazaj akrilatne ploce nastaje zbog izvesne kolicine takozvanog rezidualnog
monomera. Ako monomer nije potpuno vezan moze prouzrokovati ulceracije i nekrozu sluzokoze. Uz akrilatne
krunice nastaje nekad upala sa granulacijama pa sluzokoza lako krvari. Uzrok ovom stanju je nepotpuna
polimerizacija.Ako rezidualni monomer iznosi preko 1% mnogi pacijenti reaguju upalom. Materijali za zubne proteze
nisu niposto indifirentni na sekreciju pljuvacke. Kaucuk drazi pljuvacne zlezde i izaziva povecanu sekreciju.
3.
Hemijski nadrazaj: zbog toplotnog zastoja. Nije retkost da se pecijenti koji nose proteze zale na neugodan
soecaj toplote na sluzokozi koji se pojacava do osecaja pecenja. Razumljivo je da pokrivena sluzokoza slabo zraci
toplotu. Usled toga nasteje toplotni zastoj i promene u sekreciji pljuvacke(neurovegetativne smetnje) U tim
slucajevima senzacija je ogranicena na pokrivenom tkivu a nema je na jeziku i ostaloj sluzokozi. Toplotni zastoj se
povecava kada se proteza izvadi iz usta,pacijent se odmah oseca lakse. Povisenje temperature sluzokoze (39-40 C)
psoledica je termoizolaxije akrilata, iznos povisene temperature zavisi od sekrecije pljuvacke.Ako je sekrecija oskudna
ili pljuvacka veoam viskozna,temperatura brzo raste.
4.
Alergijska reakcija: prava alergijska reakcija je vrlo retka pojava i iznosi manje od 1%
5.
Higijenski ucinak: materijala za zubne proteze zavisi od : gustine materijala,odnosno od njegove poroznosti:
u sitnim porama se zadrzavaju ostaci rastvorene hrane i epitela usne supljine a time se stimulise upalni proces.
Protetska upala se moze spreciti:
- upotrebom propisanih materijala i njihovom pravilnom obradom.
- pravilnom okluzijom i artikulacijom
- izradom protezne baze bez sisaljke
- dobrom adaptacijom
- periodicnom kontrolom proteze
Upala sluzokoze i krvarenja mogu se ublaziti upotrebom rastvora kuhinjske soli koja dehidrira na principu osmoze.
Dejstvo proteze: mehanicko,hemisjko,bakterijsko,mutageno,termicko,alergijsko.

25

Retencija totalnih proteza

Pod pojmom retencije totalnih proteza podrazumeva se svojstvo proteze da se suprostavi silama koje teze da je
pomere iz lezista u okluzalnom pravcu. To je kvalitet ugradjen u protezu da se odupre sili gravitacije,lepoljivosti
hrane i silama koje deluju pri otvaranju usta.
Faktori koji ucestvuju u retenciji mogu se podeliti na fizicke i fizioloske.
Fizicki faktori odgovorni za retenciju totalnih proteza deluju u tankom sloju pljuvacke izmedju proteze i tkiva na
kojima ona lezi ili sa kojim je ona u kontaktu.
Fizioloski faktori uglavnom su misicne sile obraza usta i jezika.Njihovo se delovanje ispoljava u funkciji zvakanja i
govora .Fiziolskim faktorom moze se smatrati i oblik bezubog grebena.
Fizicke sile deluju izmdeju baze proteze i potpornih tkiva,ruba proteze i okolnih tkiva,modelovanih povrsina proteze
i okolnih tkiva kao i u tankom sloju pljuvacke koja se nalazi izmedju baze proteze sluzokoze i onom koja oblaze
protezu sa svih strana.Adhezija,kohezija,povrsinski napon i viskoznost pljuvacke su pojave koje proizilaze iz dejstva
molekularnih sila i odgovorni su za fizicke karakteristike tecnosti sto determinise ulogu pljuvacke u retenciji totalne
proteze.
Fizicki faktori retencije proteze su :
1.

2.

3.

4.

Povrsinski napon-Molekuli na povrsini tecnosti ne ponasaju se kao oni u dubini.Molekul u dubini okruzen je
molekulima iste vrste koje privlaci i od kojih je istovremeno ravnomerno privucen te se molekul nalazi u
ravnotezi. Medju molekulima na povrsini ne postoji ravnoteza.Oni su vise privuceni molekulima koji se nalaze
ispod njih. Na taj nacin molekuli na povrsini poseduju potencijalne sile koje su usmerene prema tecnosti i koja
rezultira u povrsinskom naponu. Povrsinski napon suprotstavlja se silama koje teze da prekinu povrsinu tecnosti.
Kod totalnih proteza povrsinski napon obezbedjuje kontinuitet tankog sloja pljuvacke koja se nalazi izmedju
baze proteze i sluzokoze,sloja koji oblaze protezu, doprinoseci na taj nacin ventilnom zatvaranju.
Viskoznost-Prilikom strujanja tecnosti javlja se medju molekularno trenje koje se suprostavlja kretanju
tecnosti.Unutrasnje trenje koje se javlja izmedju paralelnih slojeva tecnosti naziva se viskoznost. Kada se tecnost
krece kroz kapilarnu cev najbrze ce se kretati njen sredisnji deo. Kao posledica unutrasnjeg trenja slojevi tecnosti
prema zidovima cevcice ce se sporije kretati.Tanak sloj tecnosti na samim zidovima je nepokretan jer je tecnost
privucena adhezijom za zidove cevcice.
Adhezija i kohezija-Pod adhezijom se podrazumeva jacina veze izmedju dve materije koja se ostvaruje njihovim
povrsinskim dodirom.Adhezija tecnosti i medjusobno dejstvo tecnosti i cvrstog tela na njihovoj dodirnoj
povrsini.Voda ima manji napon u odnosu na cvrsto telo i tezi da ga potpuno prekrije.Pozeljno je da pljuvacka
kvasi akrilat u tankom sloju kako bi se omogucilo dejstvo molekularnih sila u retenciji proteze. Adheziono
dejstvo izmedju tecne i cvrste materije rasprostire se na malom rastojanju unutar tecnosti koje iznosi nekoliko
precnika molekula.Udaljavanjem od granicne povrsine u dubini tecnosti smanjuje se adheziono delovanje a
pocinje da preovladjuje dejstvo kohezionih sila. Kohezija je medjusobno delovanje molekula unutar te
materije.Tanak sloj tecnosti izmedju dve ploce sprecava odvajanje ploca.Pri pokusaju odvajanja ploca tecnost koja
se nalazi izmedju njih se povlaci prema sredini a na rubovima se formira tkz. meniskus. U unutrasnjosti tecnog
sloja pojavljuje se negativan pritisak koji se povecava sa povecanjem sile vuce.Snizeni pritisak u tecnosti
kohezione sile i povrsinski napon na slobodnim povrsinama meniskusa se suprostavljaju odvajanju ploca.Kada
se sloj tecnosti prekine plocice se lako odvajaju.Slicno se desava sa pljuvackom koja oblaze protezu.Moze se
zakljuciti da medjumolekularne sile koje deluju tecnostima teze:
da ostvare najmanju povrsinu za odredjenu zapreminu tecnosti
da se suprostavljaju silama koje prekidaju kontinuitet tecnosti i razdvajaju tecnost koja prijanja uz cvrsto telo.
da uticu na usporavanje kretanje tecnosti.
Ventilni ucinak-Nastaje usled atmosferskog pritiska.Uslov za ispoljavanje dejstva ventilnog ucinka su dobro
ventilno zaptivanje rubova proteze i prisustvo pljuvacke koja treba potpuno da oblaze rubove proteze.

26

Pri unosenju proteze u usta pacijenta,prilikom stvaljanja proteze na njeno leziste,izvrsi se odredjeni pritisak koji
dovodi do istiskivanja vazduha i pljuvacke ispod baze proteze i do manje kompresije tkiva.Izmedju baze proteze i
tkiva ostaje samo tanak sloj pljuvacke. Taj tanak sloj pljuavcke oblaze protezu na svim povrsinama.Posle kraceg
vremena elsticna tkiva lezista proteze vrate se u svoje prvobitno stanje i od segmenta neznatno udalje bazu
proteze,sto dovodi do smanjenja pritiska ispod nje.Taj smanjeni pritisak prisisava protezu.Ako su rubovi proteze tako
oblikovani da su u intimnom kontaktu sa sluzokozom i ako je izvrsena dovoljna kompresija u zoni relativno pokretne
sluzokoze,strujanje pljuvacke iz usne supljine prema podrucju snieznog pritiska beci veoma sporo jer tanak sloj
pljuvacke oblaze u kontinuitetu celokupnu povrsinu proteze.To obezbedjuje retenciju proteze.
Pri dejstvu vertikalnih sila koje teze da odvoje protezu od vilica pljuvacka koja oblaze rubove proteze opire se njenom
izbacivanju iz lezista.Pri dejstvu sila zvakanja na jednoj strani,na suprotnoj se strani pritisak ispod baze proteze zbija
u odnosu na atmosferski cime se sprecava odvajanje proteze od segmenta.intimni kontakt rubova proteze i komresije
u zoni relativno pokretne sluzokoze stvaraju uslove kapilarnog prostora sto omogucava pljuvacki njenu ulogu u
retenciji proteze. Povrsiniski napon ne dozvoljava prekid kontinuiteta tankog sloja pljuvacke na rubovima proteze a
pljuvacka u kapilarnom prostoru izmedju rubova proteze is luzokoze sprecava brzo upijanje pljuvacke u prostor
izmedju baze proteze i segmentasto obezbedjuje ventilni ucinak.Kada dodje do izjednacavanja pritiska ispod baze
proteze sa atmosferkis pritiskom.
Donju protezu mozemo uporediti sa predmetom koji lezi na dnu suda napunjenog vodom.Ako je prostor izmedju
predmeta i zidova sirok,izvlacenje predmeta iz vode bice lako.Ako je predmet gotovo istih dimenzija kao i
sud,izmedju povrsine predmeta i zidova suda postojace uzani kapilarni prostor koji ce otezavati kretanje tecnosti pa
ce biti veci otpor pri izvlacenju predmeta iz suda.Analogno tome optimalna ekstenzija rubova proteze i oblikovanje i
modelovanje povrsina proteze tako da su u intimnom kontaktu sa tkivima obezbedjuje bolju retenciju proteze.
Na retenciju proteze direktno uticu sledeca tri faktora:
-

max moguca tolerantna ekstenzija baze proteze

max moguca povrsina kontakta sluzokoze na rubovima proteze modelovanim povrsinama
intiman kontakt izmedju sluzokoze i baze proteze,rubova proteze i modelovanih povrsina.

Tanak sloj pljuvacke uz prisutvo atmosferskog pritiska obezbedjuje ventilni ucinak.ventilni ucinak i viskoznost
pljuvacke suprostavljaju se dejstvu sila koje kratkotrajno deluju.Medjutim dugotrajna sila,makar i slaba odvojice
protezu od njenog lezista.
Ventilni ucinak omogucen povrsinskim naponom i viskoznoscu pljuvacke ima najveci znacaj u retenciji totalne
proteze.dejstvo adhezije i kohezije je slabo.U prostoru gde nema atmosferskog pritiska retencija proteze se gubi.

Artikulatori i obrazni luk

Postupak izrade protetskih radova sastoji se iz vise klinickih i laboratorijskih faza.Za realizaciju laboratorijskih faza
neophodno je obezbediti skoro iste uslove i postici skoro potpuno imitiranje delova orofacijalnog sistema,njihovih
medjusobnih odnosa kao i njihovih funkcija.
Da bi se moglo izvesti simuliranje odredjenih polozaja i pokreta donje vilice neophodno je u toku izrade proteza
koristiti mehanicku napravu koja to omogucuje.
Artikulator je vestacka naprava u koju se unose modeli vilica da bi se simulirali razliciti polozaji i pokreti donje vilice.
Artikulator je instrument koji sluzi za postavljanje modela vilica i zuba i to u cilju pravilne dijagnoze i sprovodjenja
adekvatne terapije.Artikulatori omogucuju da se u laboratoriji u odsustvu pacijent postavljaju vestacki zubi i
modeliraju okluzalne povrsine u uslovima koji su bar priblizno jednaki uslovima u ustima.Moze se priblizno

27

simulirati jedan deo vilicnih kretnji sto omogucuje da se vestacka okluzija uskladi sa kretnjama donje vilice i
pokretima u tmz-u!
Koncepcija izrade artikulatora
U stomatologiji se koristi veliki broj artikulatora. Za sada ne postoji artikulator koji ce u potpunosti imitirati pokrete
donje vilice.
Osnovni delovi svih artikulatora su gornji i donji deo (g i d grana) koji sluzi za fiksiranje modela gornje i donje vilice.
Gornja i donja grana su povezane vestackim zglobom a napred jednim vertikalnim kocicem. Sto se tice zgloba
artikulatora zglobna glavica ili kondil je u sastavu gornjeg dela a zglobna jama u sastavu donjeg dela(obrnuto od
prirodnog zgloba) Ovo je kod vecine artikulatora mada psotoji i savremeni kod kojih je raspored elemenata identcan
kao kod prirodnog zgloba. Prvo resenje je tehnicki jednostavnije i ne utice na funkcionalnu vrednost artikulatora.
Kada je u pitanju nacin veze gornje i donje grane atrikulatora postoji razlika izmedju onih jednostavnih i onih manje
jednostavnih. Kod najjednostavnijih gordnji i donji deo su medjusobn spojeni horizontalnom osovinom koja
omogucava pokrete otvaranja i zatvaranja . Kod ostalih tipova artikulatora je odnos gornjeg i donjeg dela odredjen
trima kosim kosim ravnima od kojih su dve na njegovom donjem ili gornjem delu.(non arcon ili arcon) po kojima
klize odgovarajuci elementi gornje ili donjeg deladok je treca kosa ravan na njegovom donjem delu. Dvve gornje kose
ravni levo i desno odgovarau zadnjoj strani (zadnjem delu turbeculuma articulare) dok treca donja ili prednja
odgovara palatinalnim stranama sekutica. Kod nekih artikulatora se nagibi kondilarnih putanja ne mogu menjati dok
je kod drugih moguca promena prema individualnim vrednostima dobijenim registrovanjem na pacijentu. Kod
vecine artikulatora postoje tkz. incizalni tanjiric sa fiksiranim ili promenljivim nagibom u sagitalnoj i horizontalnoj
ravni. Vodjenjem incizalnog kocica po tanjiricu u sagitali (napred-nazad) i horizontalno(lrvo-desno) mogu se
reprodukovati sagitalna i lateralna incizalna putanja.
Obrazni lukovi
Obrazni ili facijalni luk je mehanicka naprava kojom se registruje odnos gornje vilice prema tmz-u i taj odnos prenosi
u artikulator. Polozaj okluzione ravni u odnosu na frankfurtsku ravan (linija koja spaja tragus i infraorbitalnu taku; ili
od zgloba artikulatora do infraorbitalnog indikatora) mora biti isti na pacijentu i u artikulatoru.Uz artikulator
odredjene serije obicno ide i obrazni luk. U praksi se koriste razliciti tipovi obraznih lukova,mogu biti u kompletu sa
artikulatorom ili posebno. Obrazni luk je tako konstruisan da omogucava fiksiranje modela u artikulator. MOdeli
vilica mogu biti sa zagrizajnim sablonama ili sa fix interoklzionim pozicionim registratom. Obrazni luk se sastoji od
okvira u obliku U. Delovi koji uspostavljaju kontakt sa vilicnim zglobovima preko koze lica su kondilarni kocici sa uni
podelom a deo koji povezuje zagrizajnu sablonu sa obraznim lukom je zagrizajna viljuska. Pored zagrizajne viljsuke
na prednjem delu kod nekih tipova obraznog luka nalazi se suborbitalna bodlja ili iniciorbitalni kocic . Vrh ove bodlje
mora da dodje u kontakt sa donjom ivicom orbite na licu pacijenta a u artikulatoru sa suborbitalnom plocicom.
Bocni delovi luka uvlace se u transferzalni deo i fiksiraju pomocu zavrtnja. Na krajevima bocnih delova nalaze se
prorezi za izvlacenje i uvlacenje kondilarnih lenira. Kod vecine obraznih lukova novijeg datuma bocni delovi luka
zavrsavaju se plasticnim olivama koje se plasiraju u spoljasnji usni kanal.
Podela ar tikulatora
Prema tehnickim resenjima i mogucnostima artikulatora da prihvate manji ili veci broj registrata artikulatori se mogu
podeliti u cetiri osnovne grupe:
1.
2.
3.
4.

Sarinski artikulatori ili okludatori

Artikulatori srednjih vrednosti
Polupodesivi
Podesivi artikulatori

28

Druga klasifikacija artikulatora odnosi se na raspored delova zgloba artikulatora i to kondila i zglobne jame
artikulatora pa postoje artikulatorni non arcon i arcon!!! Akoje raspored identican kao kod prirodnog zgloba rec je o
ARCON! artikulatorima a ako nije onda NON ARCON!
1.

2.

Sarninski ili okludatori: Okludatori se mogu koristiti samo za fiksiranje modela vilica i zuba u jednom jedinom
polozaju donje vilice najcesce u polozaju c.o bez mogucnosti simuliranja cak i pokreta otvaranja i zatvaranja do
kraja. Okludatori se sastoje iz dva osnovna dela gornjeg i donjeg ,spojenih u horizontalnim osovinom sa
mogucnoscu sarnirskih pokreta otvaranja i zatvaranja.
Artikulatori srednjih vrednosti : U ovu grupu spadaju svi artikulatori sa fiksiranim srednjim
vrednostimanagiba sagitalne kondilarne putanje 30 0 400 i sa benetovim uglom oko 15 0 pa se zato i zovu
artikulatori srednjih vrednosti. U njima se osim vertikalnih pokreta mogu izvoditi i horizontalne kretnje i to
prema srednjim vrednostima nagiba putanje kondila. Ova grupa obuhvata veliki broj artikulatora.Oni se
preporucuju za izradu parcijalnih i totalnih proteza kao i pojedinacnih kruna i manjih mostova. Vecina
artikulatora ove grupe ne priliva obrazni luk oni su uglavnom NON ARCON tipa.

U nasim uslovima najcesce se koriste :

-artikulator gusy -simplex
-artikulator po hajbornu
-atomic artikulator
-artikulator srednje vrednosti po gerberu.
3.
Polupodesivi artikulatori: polupodesivi artikularoti su oni u koje se mogu unositi individualne vrednosti
nagiba kondilarne i incizalne putanje. Elementi mehanickog zgloba artikulatora dosta verno imitiraju prirodan
zglob.Artikulatori ove grupe prihvataju obrazni luk,ova grupa obuhvata veci broj artikulatora
-deutanus artikulatori
-gerberovi kondilatori
-denar artikulator
-whip artikulator
-antex artikulator
4.
Podesivi artikulatori: Ovo su vrlo precizni savremeni aparati koji mogucavaju reprodukciju individualnih
kretnji mandibule u prostoru od pocetne do zavrsne tacke. Prihvataju dinamicnu registraciju vilicnih polozaja i
pokreta. to su tkz podesivi ili univerzalni aparati. Iskljucivo su arcon tipa konstrukcije. Primenjuju se u klinickoj
dijagnostici kod vecih i komplikovanjih rekonstrukcija okluzije fiksnim nadoknadama i u naucno istrazivackim
projektima. Kondilarni mehanizmi ovih artikulatora podeseni su da prihvate obrazni luk i druge slicne aparate koji
registruju pokrete donje vilice u tu prostornu ravan. U njima se mogu menjati interkondilarna rastojanja u 3 veliine:

PARCIJALNA PROTEZA

Stabilizacijaparcijalnihzubnihproteza
Stabilizacijaparcijalneprotezeuslovljenajemnogimfaktorimaodkojihjevanopomenuti:brojirasporedpreostalih
zubauvilici,veliinaprotezneploe,efikasnostretencionogsistemaproteze,anatomskakonfiguracijaviliceidr.Kod
nekihsluajevakrezubosti,izradomjednostavneploasteprotezesajednostavnimsistemomnjeneretencije,postie
sezadovoljavajuastabilizacija.Udrugimsluajevima,nasuprot,stabilizacijaprotezesepostavljakaoproblemtese
prinjenomplaniranjuiizradimorajupredvidetiposebnielementikojiejestabilizovati.Ovielementisenazivaju
stabilizatorimaproteze.
29

Problem stabilizacije proteze odnosi se prvenstveno na sluajeve terminalne krezubosti kod kojih nije mogua
primenadirektneretencijenaobakrajasedalaproteze.Problemjeutolikoveiukolikojeslobodnosedloproteze
due, jer je tadai linija retencije vie udaljena od teita proteze te je iretencija proteze manja, abazaproteze
izdeljenauodnosunaretencionulinijunadvaizrazito(nesrazmerno)nejednakadela.Akosepritomploaproteze
redukuje,nasuprotnomkrajuodslobodnogsedlaprotezekojejeisamonestabilno,onopostajejonestabilnije.
Stabilnost slobodnih sedala proteze moe se postii iskljuivo indirektnim putem to se izvodi podupiranjem
protezenasuprotnomkrajuodonogkojijenestabilan.Tojeirazlog tosezastabilizacijuprotezeestokoristii
terminindirektnaretencijajerseuzpomonjihindirektnimputempostiemirnoleanjeslobodnihsedalaproteze.
Prematome,podpojmomindirektneretencijeparcijalneprotezepodrazumevasenjihovastabilizacija,aelementikoji
sekoristezaindirektnuretencijunazivajusestabilizatorimaproteze.
Kod neredukovanih parcijalnih proteza kao indirektna retencija slui deo periferije ploe proteze koje lei na
zubima,odnosnobaonajdeokojijekodredukovanihprotezaoduzet.Sobziromnarazliitesluajevekrezubosti
stabilizatorimogubitiveomarazliitiposvojojkonstrukciji:
1.
2.

3.
4.
5.
6.

Periferija neredukovane ploe proteze (uvek su sauvani zubi u frontu) koja lei na oralnim povrinama
preostalihzuba
Kenedibeskrajnakukica kojatakoeleinaoralnimpovrinamapreostalihfrontalnihzuba.Ovakukicakoja
inaenemafunkcijudirektneretencijenemaslobodnihkrajevajersujojobakrajadirektnoiliindirektnovezana
zasedlaproteze,ilimetalnelukovekojispajajusedla. Onasenajeeprimenjujeusluajevimaklase1po
Kenediju i to ee u donjoj vilici, gde obino smeta okluziji, a i fonaciji. Njena lokalizacija na oralnim
povrinamaprednjihzubaproizilaziizredukcijeploeprotezetejetorazlogtoseupotrebljavakodmetalnih
skeletiranih proteza gde se maksimalno koristi njena funkcija. Zahvaljujui primeni ove kukice i njenoj
lokalizaciji,ispredteitaproteze,protezajeuprednjemdelupoduprtatejenatajnainspreenoodvajanje
distalnihdelovaslobodnihsedalaprotezeodkotanogfundamenta.Njenomprimenom,takoejeomoguenai
maksimalnaredukcijaprotezneploe.Kaosekundarnaulogapominjesenjenoueeudentalnomprenoenju
pritiskavakanjanavilinukost.
Produena lingvalna kukica takoe se koristi kao indirektna retencija, a primenjuje se kod redukovanih
terminalnihparcijalnihprotezaudonjojvilici.
Intimnikontaktsedlaprotezesastranamazubakojesegraniesakrezubimgrebenom,takoepodupireprotezu
tetimeuestvujeunjenojstabilizaciji.Ovoseodnosinasluajeve1,2i4pokenediju,kakokodredukovanih,
takoikodneredukovanihproteza.
Kodredukovanihproteza,naroitometalnih,stabilizacijadistalnihdelovaslobodnihsedalamoeseostvariti
produecimaskeleta kojise naslanjajuna oralnestrane pojedinihfrontalnih zuba. Primenjujese pretenou
gornjojvilici.
Indirektnaretencijaparcijalnihproteza,uglavnomdonjih,moeseostvaritiiputemtzvkandikojepolazeod
ploeproteze,odnosnoodpodjezinogluka,iprelazeprekoseivnihivicainterdentalno,dabisezavrilena
incizalnoj1/3labijalnihpovrinaovihzuba.Kandesemogumodelovatiusastavumetalnogskeletaprotezeili
dakaokukiceizlazeizakrilatneploeneredukovanihploastihparcijalnihproteza.

Elementizastabilizacijuploastihparcijalnihproteza:
-

Proteznabaza(proteznaploaiproteznasedla)
Proteznaploakaodeoproteznebaze
Supraekvatorijalnidelovikukicerameiruica
Okluzalninaslonkukiceakosenalazinasuprotnojstraniodnapadnetakesileuodnosunalinijurotacije
Obuhvatnakukica(svojimoralnimkrakom)
Dvostrukaekvatorijalnailiobuhvatnakukica(okluzalnideloviruice)

Elementizastabilizacijuskeletiranihproteza:
-

Supraekvatorijalnideoruicekukice
Okluzalninaslon
Incizalninaslonilikanda
Okluzalninaliv
Produenalingvalnakukica
BeskrajnaKenedikukica
Aksijalnepovrinedvostrukekrune
30

Proksimalneploeklizaaidr.aksijalneihorizontalnepovrineatemena.

Dentalnimelementima,trebadodatiioneodgingivalnogdela:
-

Velikaspojnica
Malaspojnica
Sedloprotezesavetakimzubima

Teleskopkrunetakoeimajustabilizacionuulogu.

Elementiparcijalnihprotezainjihovafunkcija
Parcijalna proteza, klasina akrilatna ili savremena skeletirana, sastoji se od dva osnovna dela: gingivalnog i
dentalnogdelaidelakojiihmeusobnopovezuje.Svakiodovihdelovamoedaimarazliitoblikiveliinu,dase
sastojeizjednogilivieelemenataidabudemanjeiliviekomplikovanilijednostavan.
Gingivalnideoproteze
Baza:ploa+sedlo
Deoploasteparcijalneprootezekojijeukontaktusasluzokoomoralnedupljeiprekrivaalveolarnegrebenei
nepanisvodnazivasegingivalnimdelomilibazomproteze.Njegasainjavajuproteznaploaiproteznasedlasa
vetakimzubima.
1.Proteznaploa
Predstavlja deo ploaste parcijalne proteze koja u gornjoj vilici pokriva deo nepanog svoda i deo palatinalnih
povrinapreostalihzuba,audonjojlingvalnupovrinualveolarnognastavkaupredelupreostalihzuba,pokrivajui
deliminonjihovelingvalnepovrine.Proteznaploanaleeupotpunostinasluzokouipreostalezubesvedoiznad
najizboenijihdelovabonihzubailituberkulumaprednjihzuba,premoujuimarginalnirubgingive.Ugornjoj
vilicifaringealnagranicaprotezneploenalazisenaistommestukaoikodtotalneprotezeaudonjojsalingvalne
straneuzonirelativnopokretnesluznice.Protezemogubitioslonjene:
-

Gingivalno
Dentogingivalnoiligingivodentalno
Dentalno

Proteznaploaimasledeuulogu:1)dapoveesvedeloveparcijalneprotezeujedinstvenucelinu;2)dapreko
vetakihzubaprimaoptereenjakojanastajutokomfunkcijestomatognatnogsistema;3)daprihvaenooptereenje
prenesenatkivaispodproteze tojemogueravnomernije;4)dasvojimpotpunimkontaktomsasluzokoomi
preostalimzubimadoprinesemirnomleanjuprotezeipomogneodranjuprotezenanoseimtkivima.
2.Proteznosedlosavetakimzubima
Tojedeokojileinabezubomalveolarnomgrebenugornjeidonjeviliceupredelubezubihpolja.Sedloobuhvata
meka tkiva na vestibularnoj strani bezubog alveolarnog grebena do zone relativno pokretne sluzokoe a na
palatinalnojstraniugornjojvilicidoprelaskakosogdelanepcauhorizontalnigdesenastavljaproteznomploom.U
donjojvilicisalingvalnestranesedlosezavravauzonirelativnopokretnesluzokoe.Zavisnoodoblikakrezubosti,
odnosnodalijereoprekinutomiliskraenomzubnomnizu,postojedvaoblikasedalaumetnutoislobodnosedlo.
Umetnutosedlopredstavljadeoparc.protezekojipokrivabezubopolje.Kontaktsedlasagraninimzubommorabiti
potpunalinesmeugroavatiinterdentalnupapilu.
Slobodno sedlo predstavlja deo parcijalne proteze koji prekriva bezubo polje iza preostalih zuba kod skraenog
zubnogniza.Savestibularnestraneugornjojidonjojvilicisedlosepruadozonerelativnopokretnesluzokoe,a
oralno u gornjoj vilici prelazi u proteznu plou na uobiajenom mestu. Slobodno sedlo se mezijalno granii sa
31

distalnomstranomgraninogzubaimorabitisanjimuneposrednomkontaktu.Ugornjojvilicidistalnagranica
sedlaobuhvatapredeotuberamaksileaudonjojpredeotuberkulumamandibule,zaobilazeipterigomandibularnu
pliku.
Povrinasedlasenesmeredukovati.Sedlamorajubitimaksimalnoekstendirana.Njihovaulogaje:1)danadoknadi
deoizgubljenogalveolarnoggrebena;2)danosivetakezubeideovezekojaspajagingivalniidentalnideoproteze;
3)daprekovetakihzubaprihvatioptereenjenastalovakanjemidrugaoptereenja,idaihprenesenanosea
tkiva;4)dasvojimodnosompremagraninimzubimaostvaripovoljankontaktuciljustabilizacijeproteze;5)da
neposrednimkontaktomsanoseimtkivimadoprinesemirnomleanjuprotezeuosnovnompoloaju.
Dentalnideoproteze
Poddentalnimdelomprotezepodrazumevaseonajdeodeokojijelokalizovannapreostalimzubima.Njegovauloga
je da retinira i stabilizuje protezu i eventualno prenese pritisak vakanja na preostale zube. Dentalnom delu
pripadajuuglavnomianekukiceareeatemeniilidvostrukekrune.
1.ianekukice
Doprinoseodravanjuprotezeuosnovnompoloajuodupiruisedejstvusila.Koristesekodploastihparcijalnih
proteza.Pofunkcijisedelenadveosnovnegrupe:
a)
b)
-

Kukicezaretencijuulogaovihkukicajepruanjeotporavertikalnimsilamakojenastojedapomereprotezuu
okluzalnomsmeru.Uovugrupuspadaju:
Ekvatorijalnakukica
Bonihardkukica
Dvostrukaekvatorijalnakukica
Obuhvatnakukica
Dvostrukaobuhvatnakukica
Produenalingvalnakukica
Kukice za retenciju i dentalni prenos pritiska vakanja ove kukice imaju i okluzalni naslon. Sastoje se iz
sledeihdelova:ruica,rame,telo,repieventualnookluzalninaslon.
iletkukica
Bonvilkukica
Deksonkukica
Kukicasakuglicompremaoju

Delovanjekukiceinainostvarenjanjeneretencijedirektnozaviseodoblikazubaielastinihsvojstavamaterijalaod
kogajekukicaizgraena.Prednostiianihkukica:linijskikontaktsazubom;estetskidoprinos.Maneianihkukica:
nedovoljnaprilagoenostzubu,nedovoljnakrutost,lakadeformacija,neusklaenodelovanjesilenaspramnihruica
kukice,lomljenjenaslona.
2.Atemeni
Tosuprecizniveznielementikojipripadajudentalnomdeluprotezeiimajuviestrukuulogu.Poredretencijeoni
uestvujuustabilizacijiiprenoenjuokluzalnogoptereenjanapreostalezubeimogupomagatikretanjeprotezeiz
osnovnogpoloajapremasluzokoi.Sastojeseizdvadela:patriceimatrice.
3.Dvostrukekrune
Vezni elementi koji se sastoje od dve krune unutranje i spoljanje. Unutranja kruna ima specifini oblik i
uvrenajecementomzaretencionizub.Spoljanjakrunaimaoblikprirodnogzubaiusklopujegingivalnogdela
parcijalneproteze.Njihovaulogajeviestruka:retiniraju,stabilizujuparc.protezu,iprenosepritisak vakanjana
preostalezube.Unutranjekrunesedelenanekolikogrupa:teleskopskekruneparalelnihpovrina;konusnekrune;
dvostrukekrunesapomonimretencionimelementima
Vezagingivalnogidentalnogdelaproteze
Vezapredstavljaelemenatparcijalneprotezekojispajanavedenedeloveiusklaujenjihovufunkciju.Vezasemoe
uspostavitikaokrutailipokretna.Krutavezapredstavljanainpovezivanjaprikojesugingivalnideoprotezeili
32

samosedlokrutopovezanisadentalnimdelompasenamestuvezenemoeostvaritipokret.Kodpokretneveze
mogua je sloboda kretanja gingivalnog dela proteze ili sedala na mestu veze, a vrsta kretanja zavisi od
konstrukcionogoblikaelementaveze.
Prekoatamena,namenskihkrunica,dvostrukihkrunicasasedlomproteze.

Pripremaustaizubazaizraduparcijalneproteze
Upripremneradovezaizraduparcijalnihprotezadolaze:
1.
2.
3.
4.

5.
-

6.

Saniranjezuba
Vaenjezaostalihkorenovakojisenemoguleiti
Vaenjepojedinihzubakojisenemoguleiti
Vaenjezubakojisuuveojmeridislociraniiliizrasliizalveole,anemogusenavlakamaispravititeometaju
izraduinoenjeproteze
Plombiranje karijesnih zuba i obnavljanje starih sumnjivih plombi na zubima kod kojih je dolo do pojave
sekundarnogkarijesa
Leenjezubailizaostalihkorenova,revizijapunjenjaranijeleenihzuba
Saniranjemekihtkiva
Leenjegingivitaistomatita
Saniranje dekubitalnih ulcera izazvanih starim protezama, mehanikih ulcera izazvanih otrim ivicama
oteenihpreostalihzubailikorenovakaoisaniranjedrugihpatolokihstanjanasluzokoi
Hirukeintervencije
Uklanjanjeegzostoza
Resekcijakorenova
Uklanjanjecistaitumora
Hirukoleenjeosteomijelitisa
Nivelisanjebezubihgrebenova
Podizanjesluzokoeforniksa(augmentacija)
Uklanjanjezubnogkamencazubnikamenacsetaloipretenonapovrinamazubakojesuubliziniotvora
izvodnih kanala pljuvanih lezda. Taloi se i na zubima koji su iz bilo kog razloga iskljueni iz funkcije
vakanja.Kamenacsenajpretaloiuvratnomdeluzubnekrunice.Zubnikamenacizazivazapaljivepromenena
sluzokoiipretvaranjefiziolokogdepaupatoloki,imejeomoguenprodorinfekcijepremavrhukorena.
Akosezubnikamenacneodstrani,veprekonjegaizradiproteza,tadaeonaprisleganjuvritipritisakna
kamenackojieseutiskivatidubljeutkivoidepoveiizazivativearazaranjamarginalnegingiveipotpornog
aparatazuba.
Izradakrunicaiinlejakaopripremazaizraduparcijalnihproteza,uglavnomsekoristiusledeimsluajevima:
Preventivno,kadapostojimogunosteventualnogoteenjazubaodstranepojedinihelemenataprotezeutoku
njenognoenja
Zatitnekrunicenazubimakojiimajuvelikeplombe,cervikalneplombe,ilisupreosetljivitebiseprinoenju
parcijalnihprotezakodpacijenatajavljaobol
Krunice se takoe izrauju kod dislociranih zuba, kako u horizontalnom tako i u vertikalnom smeru radi
njihovogispravljanjaidovoenjauokluzalnuravan
Morfolokiloeoblikovanizubimoguseuobliitinavlakamailiinlejima,kakobisestvorilipovoljniusloviza
retencijuproteze
Akoseuparc.ploastuprotezuukljuiisistemzadentalnoprenoenjepritiskavakanjapomouokluzalnih
naslona,tadaseestonazubimakojienositiovajsistemmorajuizraditinavlakeiliinlejiradiobezbeenja
prostorazanjihovsmetaj
Ponekadsekruniceizraujuiizestetskihrazlogadabiseispraviooblikilibojapreostalihpojedinihzubauvilici
Akoseuparc.protezuukljuujudrugiretencionisistemikaotosuteleskopkrune,oralnekukice,aproksimalne
kukiceisltadasenaretencionimzubimamorajuizraditinavlakekojesuspecifinezasvakuodnavedenihvrsta
retencije
Svebrojnijaprimenaatemenauslovilajeizradunavlakanaretencionimzubimasobziromnatodajejedandeo
atemenauvekvezanzanekiodpreostalihzubauvilici,adrugizakonstrukcijuproteze
Zubikojimanedostajeveideoilicelakrunicanadoknaujutkivolivenimnadogradnjama
Pripremapacijentairadnogmestapreuzimanjaanatomskogotiskaobuhvata
33

Poloajpacijenta
Ispiranjeustarastvoromhidrogenaivodomradiuklanjanjasluziieventualnogostatkahrane
Premazivanjesluzokoelokalnimanestetikomkodpacijenatapreosetljivihnanadraaje
Obezbeenjepacijentaodprljanja(kompresa,bubrenjak)

*Hirukakorekcijavisinealveolarnognastavkanadvanaina:
Smanjenjevisinealveolarnognastavkajeposledica:atrofijeiresorpcijegrebena;plitkogsulkusa(nizak,tjvisokpripojmiia)
1. Relativnopoveanjeprodubljivanjeforniksa(vestibuloplastika)
2. Apsolutnopoveanjetransplantacijom(augmentacijaalveolarnoggrebena)
Parodontolokapripremaobuhvata:
1. Kauzalnemereuklanjanjeuzrokabolesti(plak,kamenac)
2. Zbrinjavanjeuroenihisteenihmukogingivalnihanomalija
3. Uravnoteenjeokluzijepreostalihzubaselektivnimbruenjem
4. Menjanjenavikaneodravanjahigijenejeodpresudnogznaajazauspehterapije
Ortodontska priprema retencionih zuba ispravljaju se mezijalno inklinirani, rotirani zubi a dijastema se zatvara, bodili
pomeranjem.
Protetskapripremaretencionogzuba:
1. Pripremaleitazaokluzalneilingvalnenasloneuglei,najmanje1,5mmduboko,akonemadovoljnogleiondaseradi
inlej
2. Formiranjevodeihravninanaapsroksimalnimstranamaretencionihzubaokrenutihkabezubompolju,vodearavantreba
dajeuglei,trebadaostane0,5mmglei

Planiranjeretencionogsistemaparcijalneproteze
(otporretencionihelemenatasilamakojenastojedaskinuprotezusaleita)
Priplaniranjuprotezetrebaodreditisledeefaktore:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Vrstuoptereenja(stanjeirasporedzuba)
Stabilizaciju(retencionalinijatrebadadeliprotezunadvajednakadela)
Retenciju(retencionikraktrebadaleiispodprotetskogekvatora)
Profilaktiki faktor (oslobaanje marginalne gingive i neutralizacija tetnog dejstva kukice i ravnomerno
optereenjesluzniceikosti)
Estetiku(estetikuprednjihzubaiestetskoreenjeretencijenavidljivimzubima)
Higijenu(odstranjenjemrtvihuglovadabiseizbeglaretencijahrane)

Osnovnaulogadirektneretencijeparcijalneprotezejedaobezbedinjenoprisnoprijanjanjeuzvilinitegumentkako
u mirovanju tako i u funkciji mastikatornog organa. Za prihvatanje retencije parc.proteze, veoma su pogodni
preostalizubiuvilicibezobzirananjihovbrojirasporedpajeiztihrazlogaovajsistemprvenstvenolokalizovanna
njima.Retencionisistemparc.protezeuosnovijedvojak:
1.
2.

Sistemprimarneretencijeparc.protezekojiiskljuivoangaujepreostalezube
Sistem sekundarne retencije parc.proteze koji obuhvata: adheziju, koheziju, anatomske detalje i delimino
vakuum.

Ostvarujuiosnovnizadatakratencijuparcijalnihproteza,sistemretencijetrebadaispuniidrugezahtevekojise
uglavnom svode na spreavanje njihovog patolokog delovanja na preostale zube i zadovoljavanje osnovnog
estetskogzahtevadaseretencionisistemnevidi.
Pojediniretencionisistemiobavljajuidrugefunkcijenprdentalnoprenoenjepritiskavakanja.Dalieretencioni
sistemimatisamoretencionuistabilizacionuulogu,iliiuloguprenoenjapritiskavakanjanavilinukostpreko
preostalih zuba, zavisi od tipa konstrukcije proteze, a ova je uslovljena borejm odnosno rasporedom i stanjem
preostalihzuba.

34

Svakizubuvilicimoeseopteretitiodreenimpritiskom prekoproteze akoseobezbediodgovarajuisistemza

dentalnooptereenjeiakosepritomindiciraodgovarajuavezaizmeugingivalnogidentalnogdelaproteze.Nataj
nainseeventualnotetnodelovanjeprotezenazubekojiuestvujuunjenomnoenjusvodinanajmanjumeru.
Planiranje retencionog sistema i odabiranje retencionih zuba veoma je sloen i bitan momenat, te mu se mora
poklonitipunapanja.Akosetomedodadadobroplaniranaiegzaktnoizraenaretencijadonekleobezbeujei
stabilizacijuproteze,tadajenjenznaajjoevidentniji.Izvesnapravilaiprincipinakojimajebaziranaretencija
parc.proteza donekle olakavaju planiranje retencionog sistema u sluajevima kada u vilici postoji dovoljan zub
povoljnorasporeenihzuba.Sluajeviizvanovihsvakakooteavajuplaniranjeretencionogsistema,noikodnjihon
morabitiprilagoenosnovnimpravilimastatikeiretencije.
Dobraretencijaparcijalneprotezepostieseakosesaobestraneviliceangaujenajmanjepojedanzub.Pritome
rasporedzubatrebadabudetakavdaretencionalinija(linijakojaihspaja)prolazikrozteiteproteze.Retenciona
linija prolazie kroz teite proteze ako zbir izmeu retencionih zuba iznosi 10. Proteza retinirana tako da joj
retencionalinijaprolazikrozteite,mirnoeleatinavilinomtegmentu.Uslovzaovojedaretencionalinijadeli
bazuprotezenadvadelakojasupoduprtanaobakraja.Natajnainsuobadelabaze,kakoonajispred,takoionaj
izaretencionelinijeuravnoteitopredstavljaosnovunakojojjezasnovanastabilizacijaproteze.Naosnovuovoga
semoejasnouoitimeusobnazavisnostretencijeistabilizacijeproteze,jerdobraretencijaprotezenemoeuisto
vremedaobezbediinjenustabilnostiobratno.Naprimer,akose kodprotezesaslobodnimsedlomupovoljnim
rasporedomzubaostvarirelativnodobraretencija,ipritomredukujeploaprotezeispredretencionelinije,proteza
ebitinestabilna,sobziromnatodanijepoduprtasaobestraneretencionelinije toejojumanjitifunkcionalnu
vrednostuveemstepenu.
Brojirasporedpreostalihzubameutimnepruajuuvekmogunostprolaskaretencionelinijekrozteiteprotezete
se u praksi esto sreu sluajevi gde linija retencije prolazi ispred ili iza teita. U tom sluaju je baza proteze
podeljenaudvanejednakadelapasebazaprotezepretvarauraznokrakupolugu,pri emujeduikrakmanje
stabilan,posebnousluajevimakadakraikraknijepoduprt.
LinijaretencijeprolaziispredteitaprotezeusluajuklaseIpoKenediju.Uovomsluajusepriotvorenimustima
odvajaju od vilinog tegmenta slobodni (distalni) delovi proteze, to ima za posledicu podilaenje hrabeispod
proteze,trenjeprotezeosluzokousapojavomdekubitusaiortodontskodelovanjeretencionogsistemanapreostale
zubeuvilici.Ovoseposebnoodnosinasluajevekadajeprimenjenakrutavezaizmeugingivalnogidentalnogdela
proteze,apritomobostranonedostajeveibrojzuba.
LinijaretencijeprolaziizateitaprotezekadanedostajeveibrojprednjihzubasluajklaseIVpoKenediju.Kod
ovogtipakrezubosti,javljasenestabilnostprednjegdelaproteze.Nestabilnostjeutolikoveaukolikonedostajevei
brojzuba.
Dobraretencijamoesamoindirektnodapotpomognestabilizacijuprotezeiobratno,dokloaretencijadirektno
ugroavaakidobroreenustatikuproteze.
Najeekorienadirektna(primarna)retencijasu:kukice,teleskopkruneiatemeni.
Sekundarnaretencija(indirektna):adhezija,kohezijaianatomskapodminiranost
Izbor zuba retencije: raspored i broj zuba, anatomski poloaj i oblik zuba u nizu; imaginarna retenciona linija (povezuje
retencionezube,delibazuprotezenadvapriblinojednakadela)
Retencionavrednostprotezeuslovljenajesledeimfaktorima:
Biolokavrednostretencionoguba
Morfolokakarakteristikakrunezuba
Poloajzubauzubnomluku
Brojretencionihzuba(pojedinaneretencionesilekukicasesabiraju)
Planiranjekukice:
Odreditiretenciono(podminirano)mestoparalelometrom
Anatomskiekvator(aksijalno)
Protetskiekvatorsemoemenjati(najveiobimzubazaodreenipoloajmodela,tjzaizabranipravacunoenjaproteze)
Teitesagitalnamedijalnapravaipravekojaspaja2zubasuprotnihstranaviliceizmeukojihsenalazijo8zuba(tjukupno
10)
Retencionielementiploastihproteza:ianekukice,atemeni,dvostrukekrune
Retencijasezasnivana:
35

Silitrenja
Elastinadeformacijakukice
Neposredankontaktploeisluzokoegrebena

Izradaskeletiranihproteza
Zaizraduskeletiranihparcijalnihprotezamogusekoristitidvarazliitapostupka:
1.Prepostavljanjazuba,izraujesemetalnabazaijiseradnimodelidobijajunaosnovuotiskakrezubihvilica,a
posleodreivanjameuvilinihodnosapomouzagriajnihablonapostavljajuuartikulator.Zaizvoenjeovog
postupka,vanojedaseradnimodelimoguodvajatiodgranaartikulatoraiponovovraatinanjega.Zatimsledi
premeravanjemodela,modelovanjeskeletailivenjeskeletasanizommeufaza.Gotovskeletseproveravadalitano
naleenamodel.Kadsekonstatujedaodreeniskeletispunjavasveuslove,ondasemodelisaskeletomvraajuu
artikulator,ipristupasefazipostavljanjavetakihzuba.Daljipostupakseodvijanauobiajeninain.
2.Udrugomsluajuodmahposleizraderadnihmodelaizagriajnihablona,odreivanjaMVOistavljanjaradnih
modelauartikulator,vetakizubisepostavljajuubezubapolja,azatimslediprobapostavezuba.Posleeventualnih
korektura izvedenih na probi postave zuba, izrauje se osigura poloaja koji se prua preko okluzalnih i
vestibularnihpovrinazuba,uklanjabaznaploaodelakaivosakkojijesluiokaoosnovicazapostavljanjezuba.
Izrada votanog modela skeleta upravlja se prema vetakim zubima i alveolarnim grebenima i odnosima koji
vladajumeunjima.
Izraeni skelet po prvom postupku se zavrava postupkom jednostranog kivetiranja, kod drugog se izrada
akrilatnogdelaprotezaprovodiuzpomoosiguraapoloaja.
1.

2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.

Prvipostupak
Otisak, radni model, odreivanje MVO i prenoenje modela u artikulator otisak se uzima standardnom
kaikomialginatom.Izlivaseotisakinanjemuseizraujuzagriajniabloni.PotomseodreujuMVOimodeli
se prenose u artikulator. Na dobijenom modelu stomatolog planira skelet budue proteze, ucrtava budue
elemente,kukice,velikespojnice,malespojnice,sedlaislpotoprethodnoodredipravacunoenjaproteze.
Pripremaosnovnogmodelazadubliranjeuzavisnostiodplanakonstrukcijeskeletaprvosenaosnovnom
modelupodminiranamestapopunespecijalnimvoskom.Istimvoskomseoblauimestagdeeleativelika
spojnicakaoikrajeviretencijenasedlima,tosvezavisiodtogakolikoeseprotezaslegatiufunkciji.
Dubliranjeosnovnogmodelapripremljenosnovnimodeltrebadasepostavitakodadirektnoprilegneuzdno
kivetezadubliranje.Otopljenihidrokoloidsluizadubliranje.
Izlivanjemodelaodvatrostalnemase.
Navotavanjemodelaodvatrostalnemasedabidobarmodelimaoglatkuisjajnupovrinu,potrebnogaje
impregniratispecijalnimvrelimvoskom.Naovajnainesevotaniprofililakolepiti,tesesmanjujehrapavost
izlivenogskeleta.
Postavljanjevotanihprofilaimodelovanjeskeleta.
Izradavatrostalnogbloka,predgrejavanjeigrejanje
Topljenjelegureilivenjeskeleta
Zavrnafazaobradeskeleta:
Mehanikaobrada
Elektrolitikopoliranje
Poliranje
Spajanjeskeletasadrugimdelovimaproteze(lemljenje,takastozavarivanje)
Probaskeleta,izradazagriajnogbedemaiodreivanjeMVO
Izboripostavljanjezubaizavrnomodeliranje
Probapostavezuba
Zamenavotanihdelovaprotezeakrilatom
Zavrnaobradaskeletiraneprotezesareokludacijomipredajaprotezepacijentu.

36

Postupakpredajeparcijalnihproteza
Svakaparcijalnaprotezatrebadabudepregledanapreunoenjapacijentuuusta.Natajnaineseizbeieventualne
neugodnostikojeinajmanjagrekanaprotezimoedaizazove.Pregledprotezesastojiseuposmatranjuipalpaciji
svihnjenihstranaisvihdelova.
Naunutranjoj(gingivalnoj)povriniproteze,moguseponekadprimetitiizrazitootraineravnamesta,kaoisitne
akrilatneperlicenastalepripolimerizaciji,kaoposledicaporoznostipovrinegipsanogmodelailinjegovogoteenja.
Otraipodminirajuamestanagingivalnojstraniprotezeiritirajusluzokouneposrednopounoenjuprotezeuusta.
Naovojpovriniprotezemoguseponekadvidetiiblaznekojeobinonastajukaoposledicaneispravnoobavljene
polimerizacije akrilata. Poredtoga to mogu da iritiraju sluzokou, ova udubljenja nagingivalnojstraniproteze
retenirajuhranuitimeoteavajuodravanjehigijeneprotezeiusta.
Daljimpregledomjepotrebnoustanovitidalisuruboviprotezeglatki,zaobljeniidovoljnedebljine.Istanjeni,otrii
neravniruboviprotezetakoeiritirajusluzokou,biloneposrednopounoenjuprotezeuustapacijentuilikasnije.
Radiodravanjabesprekornehigijeneusnedupljeiproteze,kaoizatitemekogtkivaodmehanikogihemijskog
narraaja,spoljanje(slobodne)povrineprotezemorajubitidobroobraeneipoliranedovisokogsjaja.Gingivaoko
zubauprotezitrebabititakomodelovanadaimitiraprirodnugingivu.Svekukiceuprotezimorajubitipolirane,a
njihovislobodnikrajevizaobljeniiglatki.Neobraenainepoliranakukicairitirasluzokouobrazaiusanaioteuje
zubnakomelei.
Akodeoprotezekojileinagingivalnomrubupreostalihzubauvilicinijeredukovanoblaganjemodgovarajueg
delaradnogmodelaolovnomfolijomilicementompriizradiproteze,trebaganagornjojprotezipriovompregledu
sastrugati.
Svanaknadnobruenamestanagotovojprotezimorajuseponovopolirati.Manjabruenamestamogusepoliratiu
ordinaciji.
Posledetaljnogpregledaprotezeieventualnoguklanjanjagreaka,onasemoeunetipacijentuuusta,potose
prethodnodobroopere.Kadaseprotezastavipacijentuuusta,kontroliesesledee:
1.

2.

Prileganje ploe proteze uz sluzokou i preostale zube u vilici. Ako proteza ne lei intimno celom svojom
povrinomnasluzokoiipreostalimzubima,izuzevgingivalnogruba(danebiotetiomarginalnugingivu),
uzrok ovome moe biti: deformisana ploa proteze pri vaenju iz kivete ili poliranju; prisustvo akrilata na
gingivalnojstraniploeprotezeilipreviesastruganaprotezaradinjeneadaptacije.
Odnoskukicapremaretencionimzubima.Akokukiceneleudobronajeiuzroksuloeizraeneiadaptirane
kukice,pomerenekukicepripolimerizaciji,deformisanakukicaprivaenjuprotezeizkiveteiliprinjenojobradi
i poliranju palatinalnih kvrica. Poloaj borera treba da obezbedi paralelnost, odnosno, blagu koninost
izbruenepovrinesagingivalnompolovinombukalnepovrinezuba.

Bruenjeaproksimalnihpovrinazapoinjesetankim____dijamantskimborerom.Pribruenjuborersepovlaiod
gingivalnogdelakagriznojpovrinidokseneodseekontaktnataka.Odsecanjemkontaktnetakestvaraseprostor
zakorienjeistogborerasakojimjeizvrenobruenjebukalneipalatinalnepovrine.
Koninostaksijalnepovrineboreraod23obezbeujeoptimalnukoninostizbruenogzubapoduslovomdaje
poloajboreravertikalanprilikombruenja.Pribruenju,vrhboreraformirademarkaciju.Uzavisnostiodoblika
vrhaborerademarkacijamoebitioblikapoluleba,stepenikaililinije.Poloajdemarkacijemoebitiiznadgingive,
univougingive,iupredelugingivalnogsulkusa.Demarkacijapredstavljagranicuizmeubruenihinebruenih
povrinazuba.
Kodlivenekrunicenajeeseformirademarkacijauvidupoluleba,izatosekoristidijamantskiborersazaobljenim
ilikupastimvrhom.
Zavrna faza bruenja zuba obuhvata glaanje aproksimalnih povrina, zaobljavanje otrih prelaza i definitivnu
korekcijudemarkacijekojamorabitijasna,glatkaikontinuirana.Utesvrhesekoristi_____dijamantsiilikarbidni
boreristogoblikaidimenzijakojimjevrenapreparacija.

37

Imedijatneproteze
Podpojmomimedijatnaprotezapodrazumevaseonaprotezakojaseizraujeuprisustvupreostalihprirodnihzuba,
apacijentusestavljauustaneposrednoposlevaenjasvihilipojedinihzuba.Mogudabuduparcijalneilitotalne.
Najee se rade totalne imedijatne, i to gornje. Imedijatne proteze smatramo privremenim ali ne i privremene
imedijatnim,jerseimedijatneizraujuuprisustvuzuba,ipodleuposebnojmetodologijirada,dokprivremene
podleuuobiajenomtokuizrade,alidokjonijeizvrenakonsolidacijamekogikotanogtkiva.
Indikacijezaimedijatneprotezesuvrloiroke:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.

Usvimsluajevimagdejeindikovanaploastaproteza
Kada je potporni aparat preostalih zuba u zavrnom stadijumu parodontopatije, pa je neophodno njihovo
vaenje
Kadasupreostalizubiuzronicinekogfokalnogoboljenja
UsluajevimakadajeneophodnohirukiispravitisteenuiliuroenuanomalijunavilicamailiTMZ
Kadazubikojisuindiciranizavaenjeodravajuhabitualnemeuvilineodnose
Upacijenatasaoboljenjimaorganazavarenje
Kodbolesnikasahemoraginimsindromomgdeimedijatnaprotezadelujekaozavoj
Multipleekstrakcije

Postojeikontraindikacije.Nekeodnjihsurelativne,anekeapsolutne.Apsolutnesu:
1.
2.
3.
4.

Kada je fiziko ipsihiko stanje pacijenta veoma teko zbog ega jenemogue u jednoj seansi ekstrahovati
nekolikozuba
Veomatekakahektinastanjabolesnika,bezizgledanaozdravljenje
Dubokasenilnostitekamalignaoboljenja
Kodbolesnikakojibolujuodtabesadorzalisa

Relativne kontreindikacije su kod pacijenata kada su indikovane multiple ekstrakcije, a pacijenti su oboleli od
endokrinih, krvnih diskrazija, hemoraginog sindroma, kod menopauza, klimaksa, kod dijabetesa, akutnim
stadijumimainfektivnihbolesti.Njihjeneophodnoprethodnopripremiti.
Pozitivneosobineimedijatneprotezesu:
-

Iporedvaenjazuba,meuviliniodnosostajeistiiizbegnutesusubjektivneiobjektivnesmetnjeodstrane
TMZa
Izradomimedijatnihproteza,funkcijaorganazavakanjenastavljasenesmetano,tenedolazidogubitkatonusa
mastikatornihimiminihmiia.Funkcijavakanjajezasamokraiperiodumanjena.Usne,jezik,obrazine
menjajusvojpoloaj.
Imedijatnaprotezadeljenapostekstrakcioneranekaozavoj,spreavajuikrvarenje,infekcijukaoipojavuotoka
ibola,teranabrezarasta.
Prednstiusocijalnomsmislu.
Moguejeouvatiindividualnuinklinacijuiirinul.luka
Stavljanjemprotezeneposrednoposleekstrakcijezuba,usporavaseresorpcijakosti,tesebezubivilinigrebeni
pravilnijeuobliavajuidueostajurazvijeni,toveomapovoljnoutienaretencijuistabilizacijuimedijatne,a
kasnijeistalnezubneproteze
Pri izradi imedijatnih proteza mogu se korigovati i neke anomalije vilica, kao i vee dislokacije zuba,
odgovarajuimhirukimzahvatima.
Uimedijatnojprotezijemogueveomauspenoimitiranjeoblika,veliineiboje,ipoloajaizvaenihzubaiz
vilice.
Pacijentpraktinonijenijednogmomentabezzuba.Izgledpacijentaostajeistiiliizmenjenukolikoontoeli.
Adaptacijapacijentanaimedijatnuprotezumnogojebra,smetnjezbogprisustvastranogtelauustimasu
mnogomanje,asamimtimjeifonacijaouvana.

Imedijatneprotezeimajuiizvesnihnedostataka,madasunedostacineznatniuodnosunaprednosti:
-

Priizradiimedijatnihprotezanemoesedobititaanotisakbezubogvilinoggrebena,kadaseuustimanalazi
nekifiksniprotetskiradkojiprotezatrebadazameni.Uprisustvumostovailimolaraveomajetekouzetidobar
funkcionalniotisak.
38

Ponekadnijemogueizvritiprobupojedinanihilisvihzubajersuzubikojiesevaditijoprisutniteusled
togamogudanastanueventualnegreke.
Usled neadekvatno izvrene hiruke intervencije u odnosu na radiranje zuba i bezubih grebena na modelu
gotovaprotezamoenapojedinimdelovimadavriveipritisakilidaodstojiodsluzokoe,tozavisidalijeod
vilinekostiskinutovieilimanjetkivanego tojetouinjenonamodelu.Akojepritisakpojaan,natim
mestimaesejavitidekubitus.Ukolikojesluajobrnut,sluzokoahipertrofira.
Imedijatneprotezejepotrebnoeekontrolisatiipopotrebipodlagatijernakonzaraivanjapostekstrakcione
rane,protezapostajeprostrana.
Izradaimedijatnihproteza

Postupak izrade imedijatnih proteza obuhvata nekoliko faza. Prva faza podrazumeva neopodnu prethodnu
pripremupacijenta.Veomajevanapsihikapriprema.Ovapriprematrebadanaosnovuanamnezeiklinikog
pregleda omogui lekaru upoznavanje sa zdravstvenim stanjem pacijenta. Ako je neophodno, treba preduzeti i
predprotetsku hirurgiju. Zatim se izrauju modeli za studije. Registruju se postojei MVO. Otisci se uzimaju
ireverzibilnimhidrokoloidom(alginat).
Drugafazaobuhvatauzimanjeanatomskogotiska.
Treafazaobuhvatauzimanjefunkcionalnogotiska.
etvrtafazaobuhvataodreivanjeMVOpomouzagriajnihablona.
Petafaza obuhvatafiksiranezagriajneabloneseprenoseifiksirajuuartikulator.Akosevetakimzubimaeli
kopirati oblik i poloaj prirodnih zuba, preporuuje se da se od gipsa na modelu napravi osigura poloaja ili
duplikatmodela.
estafazapripremamodela.Zavisiodtogadaliesesamovaditipreostalizubiilieseizvritiialveoloplastika.
Saradnihmodelatrebauklonitipreostalezube,itotakodasenakonodsecanjazubavriradiranjegipsa,nevieod
2mmnalabijalnojstrani,adogingivalneivicenaoralnojiaproksimalnimstranama.Posleodsecanjasamodelaivice
gipsaokozubatrebazaobliti.Namestimainterdentalnihpapilatrebatakoesastrugatigipsukolikotipredelinisu
veresorbovani.Uparivanjevetakihzubavrisepomouosiguraapoloaja.
Sedma faza proba vetakog modela nadoknade u ustima pacijenta. Proba zuba koji su izvaeni vri se na
uobiajennain,dokseprobazubakojetrebavaditivriuporeivanjemsaprirodnimzubima.
Osmafazalaboratorijska.Vrisezamenamavotanogmodelaakrilatom,ipoliranjegotoveproteze.
Devetafazapripremapacijentazaekstrakciju.Zubisevadesatomanjetraume,atkivasehirukiobrauju.
Desetafaza upasivanjeimedijatneproteze.PreporuujesedasegingivalnastranaprotezepospenekimABu
prahu.Pacijentusedajuuputstvadaprvih24huopteneskidaprotezujerbinjenovraanjemoglodabudeoteanoi
bolnozbogpojaveotoka.Nepreporuujeseuzimanjetoplihnapitakanitivrstehrane.
Jedanaestafaza prvikontrolnipregledseobavljanakon24hkadaseprotezapaljivoskidaikadasedetaljno
pregledausnaduplja.Protezaseispitujeiposle48h.Sledeikontrolnipregledisezakazujupopotrebi.Protezase
prvihsedamdanastalnonosi,skidasesamoradipranjakadaseskidajuikonciukolikoihjebilo.Poslesedamdana
preporuuje se da seprotezanouskida, a utoku sledeihkontrolnih pregleda detaljnoseusklauju okluzalni
odnosi.Takoejeneophodnoobjasnitipacijentudasuoveprotezeprivremene,dasuneophodni eikontrolni
preglediidaseveposlemesecdanaprotezamorapodlagati.
Dvanaestafazapodlaganjejepotrebnouraditinakon1,4i6mesecaadefinitivnaprotezaseizraujeposlejedne
godine.

39

Optereenjetkivausnedupljeparcijalnimprotezama
Veliina i lokalizacija bezubih polja kao i raspored, poloaj, oblik i stanje zdravlja preostalih zuba i njihovog
potpornogtkiva iniosnovuzaplaniranjeprotetsketerapije.Usluajudapreostalizubinemogudaprimesva
okluzalna optereenja, moraju se opteretiti (dentalnim prenosom) i bezubi alveolarni greben i nepani svod
(gingivalnimprenoenjem).
Preostali zubi sa svojim potpornim aparatom najee ine glavni oslonac parcijalnoj protezi. Racionalnim
angaovanjem preostalih zuba uprenoenju optereenjapodstiu se normalnirefleksni tokovi u stomatognatom
sistemu.Preostalizubiprimajuoptereenjetozavisiodtipakonstrukcijeprotezeiprenosedukruneikorenazuba
naalveolarnukostidaljeprekokostijuvilicenaskeletglave.Uprijemuianastomoziranjusilaglavnuuloguigra
parodoncijumkogasainjavajugingivalnirub,periodoncijum,cementialveolarnakost.
Poredpreostalihzubakaooslonacparcijalnojprotezzisluiibezubialveolarnigrebenkojijeprekrivenperiostomi
pripojnomsluzokoomsapodsluzokonimtkivom.Deosluzokoeusnedupljekojajeizloenaoptereenjutokom
vakanjanazivasemastikatornasluzokoa(pripojnagingiva,sluzokoatvrdognepca)ivrstojepripijenauzglatku
kotanu podlogu. Ona predstavlja znaajan oslonac za gingivalni deo proteze. Pripojna gingiva je prekrivena
epitelomkojioroavapajeotpornanaoptereenje.
Umehanikomsmislu,parodoncijumisluzokoaponaajuseslinovisokoelastinimmaterijalima.Toznaidasepri
optereenjubrzodeformiu,azatimsporijesvedoravnotenogstanja.Prekidoptereenjastvarauslovezapovratak
tkivaupolaznipoloajalisetonedeavatrenutno.Prvafazaoporavkaodvijasebrzo,adrugasporije.Oporavak
tkivazavisiiodgodinastarosti.Parodontalnotkivoisluznicasedeformiunaistinainalineuistojmeri.Kao
rezultat okluzalnog optereenja nastaje intruzija zuba, ili ugib sluzokoe (rezilijencija). Intruzija je manja od
rezilijencijepriistomoptereenju.
Ubiolokomsmislunoseatkivanaoptereenjereagujutakoerazliito.Zubisubiolokipripremljenijizaokluzalna
optereenja, alveolarni grebeni nisu. Ipak, normalna fizioloka optereenja ne ugroavaju nosea tkiva i deluju
stimulativno,pomauiproceseobnavljanja.Prekomernaoptereenjadovodedodestrukcijetosemoraonemoguiti
korektnomkonstrukcijomparcijalneproteze.
Zavisnoodtogakojatkivauestvujuuprijemuoptereenjasavetakihzuba,razlikujemotrikonstrukcionatipa
parcijalnihproteza:
1.
2.
3.

Dentalnooslonjeneparcijalneproteze(kodumetnutogbezubogalv.grebena)
Gingivalnooslonjene(koddugakogumetnutogsedla)
Dentogingivalnogiligingivodentalnooslonjene(kodskraenogzubnogniza)

Savremenisistemretencijeparcijalnihproteza
Analizirajuikukice sa stanovita funkcije, estetikeibiolokevrednosti, i komparirajuiih sa drugimsistemima
retencije sve vie se dolazi do ubeenja da je pitanje samo vremena kada e kukice biti potpuno odbaene i
zamenjenepogodnijimtjsavremenijimsistemimaretencije.Usavremenesistemeretencijespadajuteleskopkrunicei
atemeni.
Teleskopkrunice
Teleskopsistemsesastojiizdvekruniceunutranjeispoljanje.Unutranjomkrunicomsepostieparalitetmeu
retencionim zubima, a uz to njene aksijalne povrine moraju biti meusobno paralelne. Paralitet izmeu jedne
teleskopkruneidruge,odnosnodrugihretencionihzuba,obezbeujenesmetanostavljanjeivaenjeproteze,dok
paralitetaksijalnihpovrinaunutranjeteleskopkrunegarantujedobruretencijuproteze,odnosnodobruretenciju
izmeuunutranjeispoljanjeteleskopkrune.
Unutranjateleskopkrunajeahurastaipunasakoiem.ahurastaunutranjateleskopkrunamoedabudecela
livenaodmetala;isaakrilatnomiliporculanskomfasetomvestibularno.Celaunutranjateleskopkrunalivenaod
metala moe da bude ravna, ili da ima vertikalne aproksimalne ljebove radi poboljanja retencije. Unutranja
40

fasetirana teleskop kruna veoma podsea na brueni zub za deliminu krunu, to znai da se pri njenoj izradi
vestibularnostavljaakrilatnafaseta,doksuostalepovrinebruenetakodalienapreparisanizubzadeliminu
krunu. Unutranjateleskopkrunapopraviluimaravne(stepenike)ucervikalnomdelu imesepoveavanjena
stabilnost, retenciona sposobnost i bolja mogunost fasetiranja spoljanje krune. Spoljanja teleskop kruna je
ahurasta,tadamoedabudepunametalnailifasetirana.
Teleskopsistemsemoeprimenitiinakorenovimazuba.Utomsluajujeunutranjakrunapunametalna(slina
livenojnadogradnji)kojajeoblikovanakaobruenizubilijemodelovanakaounutranjafasetiranakruna.
Direktna retencija parcijalnih proteza teleskop krunama zasnovana je na trenju koje se ostvaruje obuhvatanjem
unutranjekrunespoljanjom,tojemogueirompovrinom.Ponekadjezubkratak,estojetoposlednjimolari
tada je povrina trenja manja, pa je i retencija nedovoljna. U tim sluajevima retencija se moe poboljati
postavljanjemkukiceijaruicaleinavestibularnojstraniunutranjeteleskopkrune.Unutranjakrunaseprilikom
modelovanjapripremidabiseobezbedilomestoipodminiranostkukice.Rameilistepeniknaunutranjojteleskop
krunimodelujesenetodaljeodgingivalnogruba,aprostorizmeugingiveistepenikamodelujeoluastokakobise
obezbedila dobra retencija kukici (kukica je izmeu gingive i stepenika). Ukoliko ni tada retencija ne zadovolji,
kukicasemoepostavitiioralnonaistinain.Akoseuparcijalnojskeletiranojproteziindiciraunutranjafasetirana
teleskopkruna,dobraretencijasemoeoekivatiakoseprimeniveibrojovihkrunailiporedjednetakvekrunei
nekidrugisistemretencijenadrugimzubima.
Usluajevimasubtotalnekrezubostikadajeuvilicipreostaosamojedanzub,aizestetskihilinekihdrugihrazlogase
indiciraunutranjafasetiranateleskopkruna,dodatnaretencijasemoepostiiumetanjemhorizontalnopostavljene
kukiceuprotezukrozspoljanjukrunu.
Teleskop krune u sastavu parcijalnih proteza indicirane su uglavnom u sluajevima 1) veeg disparaliteta
retencionog zuba, naroitoonihkoji ograniavajubezuba sedla, zatim iz2)estetskih razloga kada se eliizbei
vidljivostkukica,usluajevimakadasu3)klinikekruneretencionihzubakratketeretencijakukicamanebibila
dovoljnoefikasna,zatim4)kadaseporeddobreretencijeelipostiimaksimalnodentalnooptereenjeparcijalnim
protezamaikod5)tzvmax.parc.protezagdejepreostaomalibrojzubauvilici(13)naroitougornjoj.
Funkcijateleskopkrunajeviestruka:veomadobraretencija;dentalnoprenoenjepritiskavakanja;stabilizacija.
Veomajevanodasepriizradiiplaniranjuteleskopkrunakoristiparalelometaridaobekrunebuduizraeneod
visokokvalitetnihlegurametala.Najpogodnijaleguraje18karatnozlatosanajmanje10%platine.
Atemeni
Atemenipredstavljajusavremenareenjaretencionogsistemaparcijalneproteze,nastalautenjidaseprevaziu
nedostaciklasinogsistemaretencijekukicama.Osnovnekarakteristikeatemenabilebisledee:
-

Atemenisepostavljajuizvanzonevidljivogpolja,tokaorezultatdajepunuestetskuvrednostprotezi
Svakiatemensesastojiizdvadelapatrice(mukideo)imatrice(enskideo)priemujejedandeovrsto
spojen(zalemljen)zavetakukrunicukojajecementirananaretencionomzubu,adrugijeugraenuprotezui
zajednosanjomsevadiizusta.Patricaimatricasuveomapreciznoadaptirane imeostvarujumeusobnu
retenciju na principu trenja. U momentu kada se matrica i patrica meusobno uzglobe u ustima pacijenta
realizujeseiretencijaproteze.
Pored navedena dva osnovna elementa u atemenu moe biti ugraen i vei broj dodatnih elemenata
meusobnospojenihnaraznenainetodobrimdelomodreujenjegovufunkciju.

Atemenipredstavljajuzamenuzaklasiniretencionisistemiprilagoenisuzahtevimaodreenogtipakrezubosti.
Retencijaatemenasezasnivanatrenjukojeseostvarujeizmeumatriceipatrice.Ovojeosnovnarazlikauodnosu
naretencionodelovanjekukicakojejebaziranonaobuhvatanjupodminiranepovrinezubaodstraneelastinogdela
kukice.
Preduslovadekvatnefunkcijeatemenaje:a)pravilanizboratemenazavisnoodsluajakrezubosti;b)ispravan
postupaklab.ugradnjeatemena,kojinameeprimenuparalelometra.

41

Veliinaatemenajeveomabitnaionamorabitiprilagoenazahtevimazubneprotetike.Deloviatemenamoraju
biti takooblikovanidasemogufiziki povezatizaprotezu sjedne i vetaku krunicusadrugestrane. Utoku
mastikatornefunkcijeatemenisuizloenidelovanjuveomajakihsilapasezbogtogaizraujuodspecijalnihlegura
metalakakosenebideformisali.Retencijaparc.protezemoebitiostvarenaprimenomsamojednogilipakveeg
broja atemena, tozavisi od tipa krezubosti, brojairasporeda preostalihzubakodsvakogpacijenta ponaosob.
Atemenisusredstvazaretencijuparcijalnihprotezakojafunkcijuobavljajupomoudveiliviekomponentipri
emu je jedan deo fiksiran za preostale zube dok je drugi deo pokretan zajedno sa parc.protezom. prilikom
sistematizovanjaatemena,veinaautorajenajeekaoprimarnefunkcijeuzimalasledee:
a)
b)
c)
d)

Funkciju atemena u odnosu na nain prenoenja pritiska vakanja na vilinu kost, iz ega rezultiraju
funkcionalnepodele.
Nainrealizovanjaretencijezavisnoodtrenjailimogunostiaktiviranjapojedinihelemenataatemena.
Mestougradnjeatemenakojemoebitizub,poredzuba,iliizmeuzuba.
Nainizradeindividualnoiliindustrijski.

Najjednostavnijajefunkcionalnaklasifikacijaionajebazirananadistribucijipritiskavakanjanatkivousneduplje,
odnosnovilinitegment.Naosnovufunkcionalneklasifikacije,atemenisedelena
-

Dentalne
Gingivalne
Meovite

Dalja podela je bazirana na lokalizaciji atemena,odnosno mestu ugradnje njegovog dela koji se vezuje za zub.
Razlikujuse:
-

Interdentalni
Ekstradentalni
Intradentalni

Ovupodelusuprihvatiliistomatoloziiindustrija,madajekorektnijapodelana:
-

Intradentalne:intrakoronarneiintraradikularne
Elstradentalne:paradentalneiinterdentalne

Naosnovufunkcijemastikacije:
1.

2.

3.

Dentalniatemenikonstruisanisutakodapritisakvakanjaprimeiprenesuprekopreostalihzubanavilini
tegment.Primenjujuseusluajuprekinutogzubnogniza.Primerinerezilijentnihatemenasu:
IntradentalninerezilijentniatemenpoGerberu;
EkstradentalniCEKAnerezilijentniatemen;
InterdentalninerezilijentniatemenpoDodleru(blok)
Zajednika karakteristika nerezilijentnih atemena je da njihovi delovi intimno meusobno naleu ne
dozvoljavajuisleganjeproteze.Interdentalniatemeni(preke)estoporedtrenjaimajuidodatneelemente
kopeijajenamenapoboljanjeretencionesposobnostiatemena.Postupakugradnjeovihprekipreciznoje
utvren:onemorajubitipostavljenepravolinijskiihorizontalnoizmeuzubasidrenjakakobimoglidaprimaju
i prenose pritisak bez delovanja sagitalnih i transferzalnih sila na luk, odnosno preku. U grupu dentalnih
atemenaukljuenesuiteleskopkruneijajeretencijazasnovananatrenju.
Gingivalniatemenikarakteriusetimetodozvoljavajunesmetanosleganjeprotezeitimenjenoiskljuivo
gingivalnoprenoenjepritiskavakanjanavilinukost.Primenaovihatemenajegotovoiskljuena.Tipini
predstavniciovegrupesuklizaikonstruisanibezgraninika.Najeioblicisukugla,slovoT,cilindar,lastin
rep.Retencijasenajeeostvarujenaprinciputrenjareejepojaanadodatnimelementima.
Meovitiatemenipredstavljajunajveugrupuretinerakojipredretencijeprotezeprenosedeliminopritisak
vakanja na preostale zube. Za razliku od gingivalnih oni imaju i izvestan hod pre nego to opterete zub
sidrenja. Veliina ovog hoda je odreena na atemenu ili se naknadno odreuje zavisno od rezilijencije
sluzokoe.Zahvaljujuiovomhoduistovremenonastajeoptereenjesluzokoeizubasidrenja.Oviatemenise
najeekoristeupraksi.

42

Dokkodatemenasadentalnimprenosompritiskavakanjapostojiintimankontaktmatriceipatrice,pajeretencija
ostvarena trenjem, dotle kod atemena sa meovitim prenosom pritiska postoji odreeni meuprostor izmeu
matriceipatrice,aveliinaovogprostoraodreujemogunostsleganjaproteze.
arke,iliarkiri,indicirajusekodprotezasaslobodnimsedlom.Mnogiihnazivajuatemenimaalijeloginijedase
svrstavajuuzglobnevezeogranienihmogunosti.Onesevezujuzaprotezuizazubesidrenjaisanjimainecelinu.
Pritomesenajeezahtevadazubibuduspojeniublok.Funkcijaarkijedaomogueoptereenjezubasidrenjai
kotanogtegmentaposredstvommekihtkiva.JednaodnajeekorienihjearkapoGerberu.Onemoguveoma
nepovoljnodautiunazubesidrenjaitkivonakomeleiproteza.

Klasicni sistem retencije parcijalnih proteza-kukice

U praksi se najcesce za retenciju parcijalnih proteza koriste kukice,savremena kukica ciji je kontakt sa retencionim
zubom uglavnom linearan,postavlja se zahvaljujuci i elasticnosti materijala u podkunirane predele zuba. Kukica moze
da bude konstruisana sa manje ili vise delova pa samim tim da ima jednu ili vise funkcija. Kukica koja obuhvata
jednu ili vise aksijalnih povrsina zuba i pri tom ima mogucnost vertikalnog pomeranja pri sleganju proteze sluzi
iskljucivo za njenu retenciju (u nekim slucajevima ucestvuje i u njenoj stabilizaciji) Zahvaljujuci svojoj konstrukciji
ovakva kukica omogucuje cisto gingivalno prenosenje zvakanja na vilicnu kost. Ako kukica nekim svojim delom lezi
na povrsini zuba koji joj ne dozvoljava pomeranje prema gingivi (okluzalna ivica,secivna ivica ili posebno ugradjeno
leziste na vestackoj krunici kojom je presvucen zub) tada ona preuzima i funkciju prenosenja zvakanja preko zuba na
vilicnu kost.
Osnovni delovi kukice su:
-rucica kukice
-rame kukice
-telo kukice
-rep kukice
-ponekad naslon-ako kukica obavlja i funkciju dentalnog prenosenja zvakanja. Naslon moze da bude i odvojen ali je
cesce vezan za kukicu.
1.
Rucica kukice-najcesce obuhvata zub sa vestibularne ili oralne strabe i zahvaljujuci lokalizaciji izmedju
ekvatora zuba i gingive retenira protezu sprecavajuci njeno odvajanje od vilicnog segmenta.
2.
Rame kukice-takodje lezi na vestibularnoj ili oralnoj strani zuba lokalizovano izmdeju ekvatora zuba i
okluzalne povrsine ili secivne ivice. Funkcija ramena kukice je da spreci prekomerno sleganje proteze, a time i
pomicanje rucice kukice prema gingivalnoj ivici. Ovim rame kukice ucestvuje u stabilizaciji proteze pri sinhronom
antagonistickom delovanju rucice.
3.
Telo kukice-u neku ruku predstavlja vezu izmedju dentalnog i gingivalnog dela proteze.Ono moze da bude
krace ili duze,manje ili vise elasticno ili neelasticno te da zavisno od toga diktira tip veze:posrednu ili neposrednu.
4.

Rep kukice-predstavlja njen zavisni deo i sluzi za njenu fiksaciju za gingivalni deo proteze.

5.
Naslon kukice-lezi na okluzalnim povrsinama bocnih,odnosno tuberkulumima prednjih zuba i sluzi za
dentalno prenosenje zvakanja pod uslovom da je obezbedjeno leziste na ovim zubima.

43

Princip retencije kukice zasniva se na elasticnosti njene rucice koja obuhvata podminirane delove retencionih zuba.
Elasticnost kukice zavisi od materijala koji je upotrebljen,nacina izrade profila,debljine,i duzine. Kukice leze pasivno
u stanu mirovanja,a kativiraju se tek u funkciji mastikatornih organa.
Sve sile koje nastaju kao rezultat aktivnosti kukie moraju se medjusobno ponistiti.Samo na ovaj nacin ce kukica
odgovoriti svojoj osnovnoj funkciji -retenciji proteze,a da pritom ne deluje stetno na zub. Da bi se ovo postiglo,
potrebno je vec pri planiranju kukica odrediti mesto na kome ce ona mirno lezati sto se moze postici samo
sistematskom analizom slucaja i primenom paralelometra. Pri planiranju tipa kukice ,vrste materijala,debljine i
duzine kao i njenog puta veoma je vazno da se odredi stepen podminiranosti predela u kome ce biti smestena rucica
kukice. Retenciona sposobnost kukice povecava se da debljinom rucice jer se time povecava njena snaga , a smanjuje
elasticnost.
Vrste kukica
1.

2.

grupa-kukice cija je jedina uloga retencija proteze.

a) ekvatorijalna kukica-rucica je lokalizovana ispod ekvatora a rame je u visini kontaktne tacke.
b) dvostruka ekvatorijalna ili jednostrana omcasta kukica-jedan krak ide supra a drugi subekvatorijalno. Rame
i telo imaju isti put kao kod ekvatorijalne,dve rucice su nedjusobno paralelne i neprekinute.
c) obuhvatna kukica-sastoji se iz dve ekvatorijalne kukice,jedna obuhvata zub vestibularno a druga
oralno.Izradjuje se iz jednog ili dva komada zice,moze biti i livena.
d) dvostruko obuhvatna ili obostrano omcasta-savijena je od dvostruke zice.Slicna je obuhvatnoj,oba kraka
kukice obuhvataju zub i supra i subekvatorijalno.
e) produzena lingvalna kukica-obuhvata jedan zub sa vestibularne strane a dva ili vise sa oralne.Izradjuje se od
zice a moze biti i livena. Produzavanjem ove kukice sa oralne strane do suprotnog proteznog sedla dobija se
tkz. kenedijeva beskrajna kukica koja kada je livena moze imati i okluzalni naslon.
f) boni hard kukica-moze da bude od zice ili je livena,rucica je polumesecasta i prati konturu gingivalnog ruba
na vestibularnoj strani i odstoji od njega 0,5-2 mm.Telo je savijeno u luku.Rucica moze da prolazi iz mez. ili
distalnog dela vestibularne povrsine. Moze se izraditi od dve zice,zicanih profila ili je livena.Postoji i
modifikovana boni hard kukica.
g) Dento alveolarna akrilatna kukica(po kemenyju)-lezi povrsinski na retencionim zubima kao i na gingivi
iznad njih.Izradjuje se iz akrilata (max. estetska vrednost)
h) aproksimalna bocna kukica(petrovic)- na retencionom zubu se izradjuje fasetirana navlaka.Na
aproksimalnim stranama navlake,modeluju se vertikalni paralelni zlebovi za smesta kukice.
grupa - kukice koje imaju pridodate naslone za dentalno prenosenje p. zvakanja na alveolarnu kost.Kod bocnih
zuba naslon je lokalizovan na okluzalnim povrsinama,a kod prednjih na tuberkulumima.
a) dzekson kukica-uslov za izradu je prisustvo najmanje tri bocna zuba u nizu.Moze biti livena,od zice,sa
naslonom ili bez njega.
b) zilet kukica-moze biti izradjena od tri dva ili jednog komada zice, a moze biti i livena.
c) bonvil kukica-radi se od gotovih profila ili se lije.Najmanje dva zuba moraju biti u nizu
d) ney kukice-iskljucivo su livene i izradjuju se kod metalnih skeletiranih parcijalnih proteza.Svaka ney kukica
sastoji se iz retencionog,stabilizacionog i okluzalnog dela.

Proba postavljenih zuba pri izradi parcijalnih proteza

Da bi se ustanovilo da li zubi u protezi odgovaraju po boji, veliini i obliku, i da li su pravilno postavljeni u odnosu na
bezube viline grebene, susedne zube i zube antagoniste, potrebno je izvriti njihovu probu u ustima. Pre nego to se
pristupi probi, potrebno je prekontrolisati na modelima u artikulatoru kako su postavljeni. Pri ovoj kontroli treba
prekontrolisati da li je njihov odnos prema bezubom vilinom grebenu ispravan, posmatran sa aspekta statike. Svako
odstupanje od ovih principa manifestuje se nestabilnou proteze, veim preoptereenjem preostalih zuba, oteenjem

44

sluzokoe ili smanjenjem fizikog prostora. Takoe se kontrolie da li su zubi dobro uvreni jer pod dejstvom
temperature usne duplje i pritiska zuba antagonista mogu se pomeriti ili ispasti.
Pre unoenja u usta, proteza se ohladi pod mlazom vode, da se postavljeni zubi ne bi pomerili i bazalna ploa
deformisala. Kada se proteza unese u usta, tada se kontrolie:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

poloaj okluzione ravni

vertikalni MVO
poloaj CO
artikulacija
oblik, veliina i boja zuba
poloaj i odnos prema preostalim zubima u vilici i bezubom grebenu
donekle fonacija

Poloaj okluzione ravni postavljenih zuba najee diktiraju preostali zubi. Potrebno je ustanoviti da li se okluzalne
povrine zuba u protezi nalaze u istoj ravni sa okluzalnim povrinama preostalih zuba u vilici. Istovremeno se
kontrolie i duina zuba i odnos njihovih vratova prema vratovima preostalih zuba.
Pri kontroli vertikalnog MVO, postupak je jednostavan ako je visina zagriaja obezbeena preostalim zubima obe
vilice. U tom sluaju se donja vilica dovede u poloaj CO i tada se kontrolie da li postoji meuzubni kontakt kako
dodatih, tako i preostalih zuba.
Pri probi postavljenih zuba kontrolie se i ispravnost horizontalnog odnosa meu vilicama tj poloaj CO. Ovaj odnos
ispituje se patulom.
Artikulacija se ne moe detaljno ispitati s obzirom na to da su zubi postavljeni u vosku.
Potrebno je takoe ustanoviti da li zubi odgovaraju po veliini, boji i obliku, kolika je njihova vidljivost pri govoru,
smehu i blago otvorenim ustima, odnos njihovih vratova prema vratovima preostalih zuba kao i njihov poloaj u
odnosu na preostale zube.
Fonacija se samo delimino ispituje i to uglavnom glas S.

Planiranje parcijalnih proteza

Parcijalna zubna proteza planira se na osnovu:
- anamneze
-opsteg i lokalnog klinickog nalaza
-rentgenografije zuba i bezubih delova vilice
-stanja vilicnih zglobova
-modela za studije
Pre nego sto se pristupi bilo kakvom radu potrebno je izvrsiti detaljan pregled usne duplje i uzeti anamnezu . Pre
svega potrebno je ustanoviti da li pacijent boluje od nekih opstih oboljenja koja su bilo na koji nacin u vezi sa
gubitkom zuba ili nosenjem proteze. U ova oboljenja uglavnom dolaze:dijabetes,epilepsija,oboljenja digestivnog
trakta. Dijabet je pored extr zuba za koji pacijent mora da bude pripremljen interesantan zbog deku____ koji se usled
prisustva secera u organizmu cesto inficiraju i uporno perzistiraju i pored uobicajene terapije. Kod tabesa postoji
periferna nervna neosetljivost zbog koje se u ustima ovakvih pacijenata mogu videti veca micerozna razaranja. U oba
slucaja potrebno je pacijente cesce kontrolisati kako bi se sprecile vece promene na tkivu.Sto se tice epilepsije problem
je cesto konstrukcione prirode, pri napadu bolesnik gubi svest i snazno kontrahuje misice zatvarace vilice. Tom
prilikom moze da dodje do lomljenja proteze i ostecenja sluzokozeili cak gutanja ili aspiracije pojedinih njenih
45

delova.Kod ovakvih pacijenata posebna paznja se obraca na retenciju proteze i upotrebljava se metal za izradu. Sto se
tice oboljenja digestivnog trakta najinteresantnija su oboljenja zeluca. Nedovoljno sazvakana hrana opterecuje zeludac
varenje je otezano te sa jedne strane potencira oboljenje zeluca, a sa druge strane usled slabog varenja ne koristi se sva
uneta hrana usled cega organizam slabi. Kod ovih pacijenata potrebno je sto pre izraditi protezu kako bi mogli
normalno da se hrane.
U anamnezi takodje treba utvrditi da li pacijent ima artropatinih tegoba stomatogene prirode koji se obicno
manifestuje bolovima u tmz zujanjem u usima glavoboljom vrtoglavicom sto se cesto srece kod pacijenata sa suzenim
zagrizajem. Od pacijenata treba saznati akda je usledila psolednja extr zuba jer ce se na osnovu tog pregleda doneti
odluka da lice se proteza odmah izraditi ili ce se cekati definitivna konsolidacija tkiva.
Podatak da li je pacijent vec nosio mobilnu protezu veoma je vazan. ako je pacijent nosio protezu i bio zadovoljan
njome sve do momenta dok je psotala neupotrebljiva treba biti obazriv jer ce se pacijent na novu tesko privikavati.
Treba savetvati pacijenta da ne nosi staru protezu kako bi se stanje sluzokoze normalizovalo i tek tada treba pristupi
izradi nove proteze. Posle anamneze pristupa se detaljnom klinickom pregledu usne duplj. Pri pregledu mekih
delova obraca se paznja na sluzokozu kako na mestima izvadjenih zuba tako i na ostalu sluzokozu. Zdrava sluzokoza
je bledo ruzicaste boje. Pregledom preostalih zuba najpre se konstatuje njihov broj i raspored a zatim pregledom
svakog pojedinacnog zuba i stanje u kome se nalaze.
Daljim klinickim pregledom utvrdjuje se medjusobni odnos zuba jedne vilice. Usled gubitka agonista preostali zubi
se pomeraju u horizontalnom smeru a usled gubitka antagonista i u vertikalnom . Na kostanim delovima vilica
obraca se paznja na ocuvanost bezubih vilicnih grebenova,zatim na stepen onsolidacije kostanog tkiva na mestima
extr zuba,izrazenost torusa, tubera spinae mentalis, kao i prisustvo egzostoza. Prirodna izbocenja se rasterecuju a
stecena hirusrski odstranjuju.
Nakon uzimanja anamneze detaljnog klinickog pregleda ,analize rtg pristupa se saniranju usne duplje a zatim se
uzimaju otisci da bi se dobili studijski modeli .
Kod njih treba analizirati:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.

Vrstu optereenja (od nje zavisi broj i raspored delova i njihovih leita)
Stabilizacija predvideti lokalizaciju i vrstu stabilizacionih elemenata (okluzalnih naslona)
Retenciju eventualnu pripremu zuba namenskim krunama
Profilaktiki faktor odnos prema gingivi, neutralizaciji tetnih momenata sila i tetnog dejstva kukica na
zub
Estetika izbor retencionog sredstva
Higijenu odstranjivanje mrtvih prostora (veza sedla sa lukom i kukica sa sedlom i lukom)
Fonetika prednost posteriorni i srednji palatinalni luk

Indikacije za izradu parijalnih proteza

Parc. mobilne proteze su po pravilu indikovane u svim slucajevima kada se iz bilo kojih razloga ne moze ili ne zeli
postaviti fiksna nadoknada. Parc. proteze bi bile indikovane u sledecim slucajevima:
kada je u vilici preostao mali broj zuba
kada je raspored preostalih zuba nepovoljan bilo da su bezubi predeli predugacki ili da je lokalizacija zuba
nosaca nepovoljna.
kada je oslabljen paradoncijum stubnih zuba a ovi jos nisu u vecem stepenu rasklaceni da bi se morali vaditi.
kada postoji veci desparalitet zuba nosaca a njihova paralelnost se ne moze postici bez ostecenja pulpe
par. proteza je cesto indicirana iz estetskih razloga kada je potrebno da se vestibularnom plocom nadoknadi
defekt bezubog grebena ili kada je potrebno da prednji zubi budu medjusobno rastavljeni (dijasteme) ili postavljeni u
46

odgovarajucem horizontalnom preklopu. Izradom parc. proteze iskljucuje se izrada ili smanjuje broj navlaka na
zubima koje su kod mostova obavezne a uz to se cesto primete cak iako su fasetirane.
relativna indikacija za izradu parc. proteza je i izbegavanje bola do koga skoro po pravilu dolazi pri brusenju
zuba za fiksne nadoknade cak i kada se da anestezija.
Parc. mob proteza se moze takodje izraditi i u drugim slucajevima koji su iance indicirani za mostove, a kada
se iz bilo kog razloga ne zeli brusenje zuba(mlade osobe kod kojih nije zavrsen rast korena a ni vilice jos nisu potpuno
razvijene), tezi bolesnici koji ne bi podneli brusenje,zubi kod kojih bi trebalo odstraniti veci deo zubne supstance da bi
se navlaka fasetirala.
Cesta indikacija su i slucajevi kada u gornjoj ili donjoj vilici nedostaje jedan od dva sekutica u kom slucaju se
mostom ne bi mogao dobiti zadovoljavajuci estetski efekat bez devitalizacije zuba sidrenja.
Parc proteze se cesto izradjuju kao privremene koje pacijent nosi za vreme izrade mosta. Privremene parc
proteze se mogu koristiti i kao ortodontski aparat kada se pre izrade fiksne ili neke dr proteze ispravlja mvo i vrsi
preformacija zglobova.

Reparature parcijalnih proteza

Reparature parc plocastih proteza obuhvataju sve popravke novih ili starih proteza koje su ostecene nepaznjom pri
radu ili nosenjem ili su delimicno ili potpuno postale neupotrebljive tokom noseja usled promena na organu za
zvakanje.
Moguce reparacije plocastih parc proteza su:
1.podlaganje parc proteza
2.reparatura prelomljene ploce proteze
3.reparatura zuba4.reparatura kukica
Potreba za reparaturom kukica javlja se s uglavnom iz dva razloga :
a)
b)

kukica je polomljena te na isti zub treba izraditi novu

retencioni zub koji nosi kukicu treba da se vadi ili je vec izvadjen te je ptrebno izraditi i postaviti novu
kukicu na neki drugi zub

a)kukice se cesto lome i pored dobrih materijala od kojih se izradjuju. Kukica se najcesce lomi iz sledecih razloga:
1. ako je savijena nazupcenim kljestima i tada ostecena moze se polomiti vec pri vadjenju proteze iz kivete ili kasnije
psole njene krace ili duze upotrebe.
2. pri grubom oslobadjanju proteze od gipsa ,psole polimerizacije akrilata. Kukica se moze iskriviti , a po vracanju u
prvobitan polozaj i polomiti.
3. ako je zica pri izradi kukice bila vise puta savijana tada se moze polomiti odmah ili kasnije
4. kukica se lomi ako se cesto i nedovoljno strucno aktivira
5. ako je rep kukice kratak i nedovoljno ugradjen u akrilat moze se dogoditi da krunica ispadne iz proteze tokom
njene upotrebe.
6. kukice izradjene od platinirane zlatne zice manje su otporne te se lakse i brze lome.
7. ako je kukica premazana vodenim staklom ,odnosno njen rep ili sa njega nije ispran vosak moze se dogoditi da
tokom nosenja proteze ispadne ili se rasklati.

47

b)U toku upotrebe parc proteze dogodi se da jedan ili vise preosatlih zuba obole te se moraju vaditi. Ako neki od njih
nosi deo retencionog sistema ,kukicu,tada se ona odstranjuje iz proteze i izradjuje druga na nekom drugom zubu.
Pri reparaturi kukice ,potebno je uzeti otisak preko proteze, izlivanjem otiska dobija se radni model na kome se vrsi
reparatura kukice.
a)Ako je kukica polomljena ,te se na istom zubu izradjuje nova tada se pazljivo proteza skine sa modela i iz nje
pogodnim svrdlom izvadi zaostali deo kukice. Mesto gde je lezao rep kukice prosiri se i na njemu nacini retencija za
smestaj istog dela nove kukice. Proteza se zatim vraca na model i iz komada zice savija nova kukica. Predeo gipsanog
modela sa kojim ce eventualno doci u kontakt samovezujuci akrilat potrebno je premazati vodenim staklom u cilju
izolacije. Zatim se rucica kukice zalepi za model dobro zagrejanim voskom za leplejenje da e ne bi pomerila pri
umetanju samovezujuceg akrilata. Akrilatom se popuni prosireni deo na protezi u kome lezi rep kukice a kada se
akrilat veze proteza se skida sa modela obradjuje i polira.
Kukica se moze vezati za protezu i akrilatom koji se polimerizuje kuvanjem.
b)Ako se vadi zub koji nosi kukicu takodje se uzima otisak preko proteze.Akoj je zub vec izvadjen ,istovremeno se
rade dve reparature :postavlja se zub na mesto izvadjenog zuba i izradjuje kukica na prethodno odredjenom zubu.

FIKSNA PROTETIKA

Pripremazubazadeliminukrunu
Troetvrtinska krunica pokriva aproksimalne povrine, lingvalnu stranu, incizalnu ivicu (okluzalnu stranu) dok
labijalna (bukalna) strana nije pokrivena. Retenciju krunice ine grebeni koji lee u dentinskim ljebiima zuba.
Danasseovekruniceizraujusamolivenjemitouglavnomzaprednjezubeipremolare,reezamolare.
Nijesvakizubprikladanzaovekrunice.Uslovjepovoljananatomskioblikzuba.ZubikojisuuVOpravcujako
tankinisuprikladnizaovukrunu.Najprikladnijisupremolariionjaci.Drugiuslovjedaaproksimalnestranezuba
buduintaktne.Retencijakrunetrebadabudeudentinuaneuispunu.
Bruenjezubairetencija:troetvrtinskakrunaobuhvataaproksimalnestraneilingvalnedoksevestibularnane
brusi. Bruse se zubi kao za metalnu krunicu. Sva izboenja se izravnavaju tako da nema podminiranih mesta.
Lingvalnapovrinasebrusitakodaostanedovoljnomestadoantagonista.Pribruenjuaproksimalnihpovrina
trebabitipaljivdaseneotetiprednjakonturazuba.Incizalnaivicaseskraujesamomaloilingvalnozakosipod
uglomod45stepenidabiseincizalnimetalnirubtomanjevideo.Neposrednoprebruenjailidanranije,zubse
rastavljaodagonistaligaturnomicompometodiortodontskeseparacije.Retencijaovekrunicedobijasegrebenima
kojileeuodgovarajuimbrazdamaudentinu(intrakoronarnaretencija).Namezijalnojidistalnojaproksimalnoj
povrini preparie se po jedna brazda. Retencija je bolja to je brazda dua i dublja. Brazda se preparie na
vestibularnoj polovini aproksimalne povrine. Brazda se smeta paralelno sa labijalnom povrinom zuba.
Mezioaproksimalna i distoaproksimalna brazda moraju biti paralelne. Aproksimalne brazde se spajaju
transferzalnombrazdomkojasepreparieubliziniincizalnogruba.Pritankojincizalnojtreinizubaneizraujese
transferzalnabrazda.
Troetvrtinskakrunicamoeseretiniratii parapulparnimkoiem.Koiseretinirau2mmdubokim,i0,81mm
irokomkanaliu paralelnosaobestranesredinezuba.Utekanaliestavljajusekoii.retencijakoiimanije
statikitakopouzdanakaogrebenima.Obesemetodemogukombinovatiitosepreporuujeukolikonemamestaza
transferzalnubrazdu.Umestotransferzalnebrazdestavljaseuzaproksimalnebrazdeparapulparnikoiusredini(!)
lingvalnepovrineispodzubnekvrice.Nagingivalnomrubuzubsepreparieposistemuobineilistepenaste
preparacije.

48

Tokbuenjazubamezijalnaidistalnapovrinaseizbrusejednostranoploicom.Zatimsebrusilingvalnapovrina
iincizalnaivicazadebljinumetala(oko2mm).Trebapazitidasebruenjemincizalnogrubazubneskrati,negosamo
malozakosipremalingvalno.Zatimsekameniemzaobljujuprelazisaaproksimalnihpovrinanalingvalnu.Posle
ovogaizraujusebrazde.Brazdapoinjenetoizaincizalnogrubaidoseedogingive,leiuprednjojpolovini
aproksimalnepovrine.Dubokaje12mm.Brazdamoraleatiudentinuaneuglei!Brazdasepreparieotrim
fisurnimilikoninimdijamantskimsvrdlom.Transferzalnabrazdaizraujesesoivastimkameniem.Zateradove
jepotrebnaanestezija.
Premolari,naroitogornji,lakeseprepariunegoprednjizubi.Oniimajuprilinokratkeaproksimalnepovrine,pa
sutadaiaproksimalnebrazdekratke.Oblikpremolaraomoguavaitransferzalnubrazdutopojaavaretenciju.
itavaokluzalnapovrinapremolarapokrivasemetalom,anesamooralnakvrica.Napremolarusepokrivaju4od
5postojeihpovrinapabiseovakrunicamoglainazvatietripetinska.
Materijal za delimine krunice treba da bude vrlo vrst, da bi relativno uski grebeni dali dovoljnu retenciju.
Najprikladnijesuplatinskezlatnelegure.
Nedostacitroetvrtinskihkrunicanjihovaprimenajeogranienazbog:
-

Anatomskogoblikazuba(najboljisuonjaciipremolari)
Karijesanaaproksimalnimpovrinama
Anomalijaupoloajuzuba

Otisakzaovukrunusedobijatermoplastinommasomubakarnomprstenu.Moeielastomerimaisilikonima.
Ostalevrstedeliminihkrunasu:
1.
2.
3.

PolukrunicapoRanku
etripetinskakrunicapoVestu
Pinleji

Prednostideliminihkrunica:

tedisezubnotkivojerse1povrinanebrusi
uva se izvorna morfologija povrine koju
krunicaneprekriva
Moeseobavitiispitivanjevitaliteta

Podela:

Standardna
Obrnuta
Aproksimalnapolukrunica(distalnapovrinanepokrivena)
7/8krunica(samomezijalnapolovinavestibularnestranenepokrivena
Deliminakrunicanafrontustandardnaiestetskamodifikovanasaparapulparnimkoiemna

Deliminekrunesuvetakekrunekojenepokrivajusvepovrineklinikekrunezuba,aizraujuseuceliniod
metala.Podela:

a)
-

Bonizubi:
Standardnekrunicepokrivajuoralnu,Ap,okluzalnupovrinuzuba;gornjizubinepokrivabukalnekosine
bukalnihkvrica;donjizubipokrivabukalnekosinebukalnihkvrica
Obrnutakrunica:ok,ap,vpovrinazuba
Aproksimalnapolukrunica:m,v,oralna,okluzalna,distalnajeintaktna;koddonjesedmicenagnutamaima8
samokodpacijenatasadobromOH.
7/8krunica:okluzalnaioralna,ap,idistalnapovrinavestibularnepovrinegornjihmolara
Prednjizubi:
Standardnakrunica:oralna,ap,incizalnapovrina

b)
-

49

Lake se postie i kontrolie pravilan poloaj

krunice na preparisanom zubu u toku
cementiranjajerjeolakanooticanjecementa
Manjideorubakrunicejeupredeluzubnogvrata
aveinapristupanimpovrinamazbogegase
lakemoekontrolisatiieventualnokorigovati

Estetske modifikacije krunice sa parapulparnim koiima: d, pal, i inciz; kod onjaka gde je razorena D
povrina

Procesizradeipreparacijekaozalivenukrunu.Upreparacijusemorajuukljuitiretinirajuielementi:

Aproksimalnilebovi
Aproksimalnisanduii
Okluzijskilebovi

50

Okluzijskistepenik
Incizalnileb
Leitazaparapulparnekoie

*krunicamoradapokrijebukalnekosinebukalnihkvricadonjihzubajersutepovrineizloenenajveem
optereenju.

Aproksimalnileboviuvekzasvedeliminekrunice:

Lokalizacijanagranicibrueneinebruenepovrine
Gingivalno1mmoddemarkacijepreparacije
Vestibularniioralnizidparalelni

Aproksimalnisanduiibonizubiionjaci;boljaretencijaido30%

Okluzalnileb:gornjiboni

Lokalizacija:kosinapremacentralnojfisuribukalnekvrice
Povezujeaproksimalnelebove
Pravougaonioblik

Okluzalnistepenik:donjiboni

Lokalizacija:bukalnakosinabukalnihkvrica,ugaood90stepeniuodnosunauzdunuosuzuba
Povezujeaproksimalnelebove

Incizalnileb:interkaninisektor

Lokalizacija:palatinalnapovrinaupredelukontaktasaantagonistom
Poprenipresek:V

Leitazaparapulparnekoiedopunaretencije

Pripremadepulpisanihzubazafiksnunadoknadu

Oboljenja zubne pulpe i kasnije depulpisanje najee su posledica uznapredovalog karijesa, prekomerne
abrazije,traume,oboljenjaparodoncijuma,drastinihpostupakapreparacijezubaiinfekcijekojasenasveto
nadovezuje. Odluka da li treba sauvati depulisani zub, odnosno leiti, ili devitalizovati, zavisi od brojnih
faktora:1)dalipacijentbolujeodtekihsistemskihoboljenjauijojetiologijiariteimavelikuulogu;2)dalisu
ikakvesuodbrambenesposobnostiorganizma;3)dalijeostalodovoljnozdravogzubnogtkiva;4)kakvajeveza
izmeu depulpisanog zuba i njegove okoline, odnosno kakva mu je alveolarna potpora; 5) da li je taj zub
znaajanzameuvilineimeuzubneodnoseikolikojesposobandanosinadoknadu.

Endodontskitretmankojimsedepulpisanizubpripremazanoenjenadoknade,nerazlikujeseoduobiajenog,
alizasluujeveupanjuzbogbuduihveihoptereenjaiumanjenihmogunostizaeventualnukasnijureviziju
leenja.Leenjesezavravatvrdimpunjenjemkanaladonjegovoganatomskogkrajasapoenimagutaperkeu
sredini. Ubaena gutaperka izmeu ostalog olakava kasniju preparaciju kanala u korenu za nadoknadu sa
koiem. Najnovija istraivanja su pokazala da korektna okluzijska rehabilitacija depulpiranog zuba ,
sprovedenaneposrednonakonendodontskogtretmanapogodujeprocesimaapikalnereparacije.

Namenskodepulpisanjeimaopravdanjesamoukrajnjimsluajevima:

1)Kadajezubnakrunaprekratkailitolikooteenadanemoedaobezbedidobrodranjeubuduojfiksnoj
nadoknaditesepribegavaizradilivenenadogradnje.Takomogudasepripremeiprekomernoabradiranizubi
alijepametnodasepreodlukeonamenskomdepulpisanjuproverirtgomdalibiseeventualnohirukim
putem klinike krune mogle produiti toliko da uz racionalnu preparaciju nose navlake vezane u blok
(gingivektomija,alveotomija).

2)Kadajezubuizrazitojsupraokluzijipasemoraskratitidabiseuspostavilipovoljnimeuzubniiokluzijski
odnosi.

51

3)Dabisejakonagnutizubvratiouniz,iusuptotalnojkrezubosti,priizraenojresorpcijialveolarnekosti,da
bi se smanjio nepovoljan efekat dugih poluga, odnosno da bi se veza pokretne proteze i zuba ostvarila na
povoljnommestu.
o

Ugradnjakoiaudepulpisanizub(depulpisanaliimakruna)

Ovajpostupaksemoeprimenitiakojezubnakrunaouvana.Koisluisamodaojaazub.Prvosekrunini
deozubabruenjemnauobiajennainpripremazanavlaku,azatimseprelazinapreparacijukanalatjleita
zakoi.Postojedvemogunostidaseugradigotovkoi,idaseizradikoi.

Uprvomsluajuseudepulpisanomzubupripremaleitezaodabranikoi,audrugomsluajukoi se
izraujepremaoblikupreparisanogleita(kanala).Odlukaodimenzijamakoiadonosisenaosnovurtg(da
senebizalouzonuravanjakanalakorenaidasenebikompromitovaoendodontskitretman).Zaleita
koiamogusekoristitisamookluzalnihkorenailiizmeuvrhakoiaivrhakorenamoradaostane35mm
kompaktnog,tvrdogpunjenja.Prenikkanalazakoinebitrebalodabudeveiodprenikakorenapoceloj
duinipruanja.1/3irine,2/3duinekorena.

Ugradnjagotovogkoia upredeluvratazubakoitrebadajenetoiriicilindrinogoblika,dabibio
otporannabonesile.Preparacijakanalazaodabranikoiizvodisesvrdlimaodgovarajuihdimenzija,afino
doterivanje plamiastim dijamantskim kameniima. Nije dobro da leite bude due ili mnogo ire od
odabranogkoiajersegubiefekatojaanja.Preparisanikanalseistiodostatakastrugotinaiostatkapunjenja
runo,zatimsekoidefinitivnoproba,pereualkoholuilibenzinu,iodlaeuistutacnudocementiranja.Kanal
seisperemlazommlakevodeiosuipapirnimulocima.Zatimsecementirakoi.Odmomentacementiranjau
naredna24hnisupoeljnanikakvabruenjazubailikoiajerbisetekstvorenestrukturecementamoglerazbiti.
Postupaksezavravaizradomprivremenenavlakekojomsepostiepotrebnaimobilizacijaieljenaokluzijska
stimulacijakojapospeujereparatorneproceseokovrhakorena.

Izradakoiakadasedepulpiranizubojaavakoiemkojiseizraujenaosnovupripremljenogkanala,onda
jepostupaknetosloeniji,alisuzatorezultatimnogobolji.
o

Pripremadepulpisanogzubazalivenunadogradnju(depulpisanibezkrune)

Pod livenom nadogradnjom se podrazumeva nadoknada kojom se ojaava depulpisani zub i ujedno
nadoknaujekruninideodooblikabruenogzubazanavlaku.Livenanadogradnjaseizraujekadjekrunini
deodepulpisanogzubaokrnjenkarijesom,lomomiliranijompreparacijom.Osnovnopraviloupreparacijizuba
zalivenunadogradnjujedatrebamaksimalnosauvatipreostalazubnatkiva.

Postupakpoinjeanalizomrtgsnimkaipotrebnimmerenjima.Zatimseostatakbrusizaodabranunavlaku.
Obavezno se uklanjaju stari ispuni i razmekalo zubno tkivo. Nastalim udubljenjima se daje prizmatini ili
cilindriniobliciotvoreniokluzalno.Odtogmomentapoinjepreparacijakanala.Vratnideokanalaseodmah
konanooblikujeokruglimsvrdlimaifisurnimdijamantskimkameniima.Bonestranevratnogdelakanalasu
ravne,aotvorjeumanjenaslikakonturekorenautomdelu.Ukorenskideokanalamoeseuinanekoliko
naina:pridobrojvidljivostiulaziseprvoveimazatimsvemanjimsvrdlimasamalimbrojemobrtajapo
pravcugutaperkedoeljenedubine.Akosepunjenjenemoepratitiokomondajekorisnodaseprethodno
vrelomsondomnapraviputvoenjakrozgutaperku.Konaanoblikkorenskogkanaladajesepovlaenjem
okruglogsvrdlaoddnakanalapremaizlazuiliblagimnaginjanjemuvuenogbuaa.Zafinuzavrnuobradu
kanalaupotrebljavajuseplamiastiifisurnidijamantskikamenii.

Kodviekorenihzubaakosukorenovineparalelnipristuppreparacijimoedabudedvojak:uprvompostupku
maksimalnosekoristijedan,onajnajmasivnijipravkoren,audrugiilidrugekorenovesezalazisamonekoliko
milimetara. Ovaj postupak je primenjiv u sluajevima manje izraene neparalelnosti korenova, ouvanosti
kruninogdelaiakonadograenizubneebitiznatnijeoptereen.Udrugompostupkusekanalidozvoljene
duine prepariu u svim korenovima. Meusobna neparalelnost dobijenih kanala uslovljena je stepenom
neparalelnostikorenova.Tadasenemoeuraditijednodelnanadogradnja.Reenjejeizradanadogradnjeiz
delovailiukombinacijinadogradnjeilivenogkoia.

Nakonzavrenepreparacijeipostizanjaeljenihoblikaukruninomdeluzuba,kanalisepaljivoiste.Odovog
momentapostojedvemogunostidasedoedomodelabuduenadogradnje:daseonuradinaradnommodelu
dobijenomizotiska,ilidaseuradidirektnouustimapacijenta.Direktnosemodelmoeuraditiodvoskaili
52

akrilata.Tosepostiedirektnomiliindirektnommetodom.Indirektnametoda:Optozil+(ksantoprenukanal+
pareiceukanal).Ostatakksantoprenauoptozilu otisakinapoljedobijaseotisakkanalazaliveni
koi. Direktna metoda: na gotov akrilatni koi zamea se samovezujui akrilat koji se unosi na koi i
pokretimapeglanjaukanaluuzimaseotisakkanalainakontogaideoblikovanjebruenogpatrljka.
o

Richmondkrunica(oti lojeisubgingivalno)

Njomsenadokaujecelazubnakruna,iimaprednostnadreenjemnadogradnjanavlakakadjeprostorza
nadogradnju zubne krune nedovoljan. Postupak pripreme depulpisanog zuba ima sledei tok: kruna
depulpisanogzbasebrusikaozalivenunavlaku.Nakontogasemetalniprstenupasujedolinijedemarkacije.
Kruninideozubaseseeiskraujedabisedobionekiodeljenihoblika:

Jednaravaniznadrubagingive,upravnanauzdunuosovinuzuba,kodzubakojisenevidiucelosti
Dveravnipoduglomodkojihjejednaoralnaiiznadrubagingiveiupravnanauzdunuosovinuzuba,adruga
vestibularna,nagnutaiblagosputenapodgingivudodemarkacijekodzubaijasekrunavidiucelosti.
Dveravni pod uglom koji se i prema vestibularnoj iprema oralnoj strani sputaju do rubagingive ili pod
gingivuusluajevimadubokihpreklopazuba.

BitandeoRimondkrunicejetzvkapica.Unjenomsastavusukoi,prstenkojiobuhvataslobodnikrajzubai
postoljezakruninideo.

Sveselijeodjednomsamoseposlena______________

KoronarnideojekaokodfasetiranekrunicesarazlikomtoRimondidenadepulpisanzubiimadelovelivene
nadogradnje.Radixikoronarnideoiduiz1delaakoronarnideojekakokodfasetiranekrunice

Osnovniprincipipreparacijezubazafiksnunadoknadu(2.deo)

Zubinemajuregenerativnusposobnostkaotojeimaveinatkiva.Kadaseizgubegleidentinzbogkarijesa,
traumeilitroenjamorajuseupotrebitigradivnimaterijalidabiseuspostaviofiziolokioblikzubaifunkcijai
estetski izgled. Kada nedostaje jedan zub ili vie njih potrebno je izbrusiti zube nosae mosta da bi se
rekonstruisaozubniniziponovouspostavileoralnefunkcije.
o

Preventivnemere

Bruenje zuba predstavlja teak terapijski zahvat. Da bi se bruenje obavilo sa to manje napora, izbegle
neeljeneposlediceipacijentpodneotolaketuproceduru,potrebnojepreduzetiodgovarajuepreventivne
mere: kontrolu rada, zatitu zdravlja pacijenta, i zatitu sopstvenog zdravlja. Visokoturanim nasadnim
instrumentimaznatnojeolakanobruenjezubaiizvoenjekomplikovanogdizajnaizbruenogzuba.Meutim,
brzina uklanjanja zubnih struktura zahteva efikasnu kontrolu rada da bi se pacijent zatitio, a lekar izveo
predvienitretmansatojemoguemanjenapora

a)
b)
c)

Kontrolaradaefikasnakontrolaradazahteva
Uordinacijiizbalansiranusvetlostpremadnevnoj
Povoljanpoloajpacijentazabruenje
Sedeipoloajlekaraufiziolokojstolici
Dobruvidljivostradnogpolja
Adekvatnohlaenje
Efikasnouklanjanjetenostiistrugotinagleiidentina
Zatitazdravljapacijentapacijentevisokogrizikatrebaprvopripremiti(ABpriprema)
Zatitasopstvenogzdravljalekarmorapreduzetiuniverzalnemerezatite.
o Planiranjepreparacije

Lekartrebadaodredidebljinugleiidentina,daanaliziravoluminoznostpulpekaoiklinikuduinukrune.
Ovosemoeanaliziratipomourtga.

53

Dabisesauvalavitalnostzuba,najmanje1mmsupstancetrebadaostanepremapulpi.
o

Instrumentizabruenje

danasseuglavnomkoristevisokoturanemaine,jerseskraujevremebruenja,postojiadekvatnohlaenjekao
iuklanjanjestrugotinagleiidentina(vodenimlaz).Brusnielementisemogupodelitiutrigrupe:

Kamenje(dijamantsko)
Boreri(dijamantskiitungstenkarbidni)
Svrdla(elina)

Maksilabruenjegornjihzubapacijentjeuhorizontali.
Mandibuladonjizubipacijentjepoduglomod3050uodnosunahorizontalu.
Uprincipu,bruenjetrebauraditisatomanjimbrojeminstrumenata.
o

Biomehanikiprincipibruenjazuba

Preparacija zuba je izuzetno vana faza u realizaciji plana terapije. Ona mora biti izvedena racionalno,
isplaniranadodetaljauodnosunavitalitetpulpeizdravljeparodoncijuma,estetskezahteve,okluziju,zatitu
preostalih zubnih struktura i trajnost fiksne nadoknade. Geometrijski dizajn i preparacija zuba za fiksne
nadoknadebazirajusenasledeimprincipima:
a)
b)
c)
d)
e)

Maksimalnomuvanjuzubnestrukture
Retencijeirezistencije
Strukturalnojtrajnostinadoknade
Rubnomzatvaranju
Zatitiparodoncijuma

Principi preparacije moraju ukljuiti bioloka, mehanika i estetska razmatranja, sa najboljim moguim
kompromisomizmeunjih

Maksimalnouvanjezubnestrukture

Ukljuujenesamoizbegavanjenepotrebnogbruenjavezahtevaistovremenodizajniranjepreparacijekojae
ojaatiizatitipreostalugleidentin,kaoizatitususednihzubaimekihtkiva.Strukturazubamoesezatiti
primenomsledeihprincipa:

Preparacijazubasaminimalnomkoninouaksijalnihpovrina
Preparacijagriznepovrinemorapratitinjenumorfologiju(zatitapulpe)
Sa aksijalnihpovrina trebaukloniti ravnomerno zubnustrukturu. Ako je potrebno, izvritirepozicijuzuba
ortodonstskimtretmanom
Izbegavatiapikalnuekstenzijupreparacijesubgingivalno

Retencijairezistencija

Fiksnanadoknadamorabitivrstovezanazasastruganizub,dabiispunilafunkcionalne,biolokeiestetske
zahteve.Retencijaistabilnostmorajubitidovoljnovelikedaizdredejstvookluzalnihsilakojimajenadoknada
izloenadokjeufunkciji.Retencioniirezistentnioblicipreparacijemogusepoboljatidizajnomtakotoe
najvei deo povrina biti izloen silama kompresije i silama smicanja kada je nadoknada izloena dejstvu
okluzalnihsila.

Podretencijomsepodrazumevapomeranjenadoknadeusmerusuprotnomodnjenogpostavljanja.Uovakvim
uslovimacementnifilmjeizloenzateznimsilamaisilamasmicanja.

Rezistentni oblik preparacije odupire se dejstvu sila usmerenih apikalno, koso ili horizontalno. Kada je
postignutarezistentnaformapreparacije,velikideocementnogfilmajeizloensilamakompresije.

Retencija

54

Postojinekolikofaktorakojisupodkontrolomlekara,autiunaretenciju:

Koninost aksijalnih povrina teoretski se maksimalna retencija postie kada izbrueni zub ima paralelne
aksijalne povrine. Poto je to gotovo nemogue izvesti, tokom bruenja je neophodna i neizbena blaga
koninost. Koninost naspramnih zidova preparacije treba da bude u opsegu 26,5. Iz tog razloga se
preporuujeinklinacijaod3zasvakuaksijalnupovrinutoiniukupnukoninostod6zadvenaspramne
povrine.Kakosekoninostpoveava,retencijaseumanjuje.
Ukupnapovrinaizbruenogzuba(nesmesejakoskratiti!)krunicesaduimaksijalnimzidovimaimajubolju
retencijunegoonesakraim.Ukolikosenebrusesvepovrinezuba,dodajuseposebniretencionielementiu
oblikuleba,sanduiailikanalazaparapulparnekoie.
Povrinacementnogfilmapoddejstvomsilasmicanja
Hrapavost izbruenih povrina izbruene povrine ne treba da budu visoko polirane jer mikroskopske
neravnine omoguuju finim produecima cementa bolju retenciju. Peskiranje unutranje povrine metalne
krunicesaAl2O3

Rezilijencija

(tojedejstvosileravnomernijenapovrinu,veajeirezilijencija)

Rezistentna forma preparacije spreava dislokaciju nadoknade pod dejstvom sila usmerenih u apikalnom,
kosomilihorizontalnompravcu.Rezistencijazavisiod:

Isnosaipravcasileakosefiksnanadoknadapreciznoizradisafiziolokommorfologijom,optereenjeebiti
dobrorasporeenoiupovoljnompravcu.Akoimabruksizam,apendiks(viseilan)tekojeneutralisatitesile,
paizbruenizubinadoknadamorajuizdratikosesile,porednormalnihaksijalnih.
Geometrijskog dizajna preparacije igra kljunu ulogu u postizanju rezistencije. Preparacija mora biti tako
izvedenadatoveapovrinaaksijalnihzidovaspreavarotacijuilinaginjanjenadoknade(veakoninostivee
zaobljavanjeaksijalnihuglova,smanjujerezistenciju)
Fiziko mehanikih osobina sredstva za vezivanje fiksnih nadoknada silikofosfatni cementi imaju veu
vrstounasabijanjenegocinkfosfatni

Strukturnatrajnostnadoknade

Preparacijazubamoraobezbeditiadekvatnudebljinumaterijalaodkogaseizraujenadoknadadabiizdrala
dejstvookluzalnihsilautokuoralnihfunkcija.Fiksnanadoknadasemoramaksimalnopribliitifiziolokom
oblikuprirodnogzubadabiseiskljuilotetnodelovanjemastikatornihsila,sauvaopotporniaparatzubai
spreilaokluzijskadisfunkcija.Tribitnekarakteristikepreparacijeobezbeujutrajnostfiksnojnadoknadi,atosu:

Okluzalna redukcija tj obezbeenje dovoljnog prostora za materijal na okluzalnoj povrini. Smatra se da

minimumdebljinemetalatrebadabude1,5mmnapotpornimkvricama.Nakvricamaizloenimmanjem
optereenjudebljinametalatrebadabude1mm.Ovadebljinasesmatradovoljnomzaizradustabilneitrajne
fiksnenadoknade.Okluzalnaredukcijatrebadabuderavnomernaidapratimorfologijugriznepovrine.Kod
keramikesedodajejo0,5mm.
Zakoavanjepotpornihkvricasastavnijedeobruenjagriznepovrine(jerjetunajjaiokluzalnikontakt)ini
zakoavanjepotpornihifunkcionalnihkvrica.Takoejepotrebnozaoblitiokluzalneugaonelinije(dabise
obezbedilopreciznonaleganjenadoknadenazub).Zakoavanjepotpornihkvricajeparalelnosanaspramnim
kosinamakvricazubaantagonista.zakoavanjejeobaveznouraditijersenaovimdelovimazubaostvaruju
najjaiokluzionikontaktiutokuoralnihfunkcija.Akoseizostavizakoavanjepotpornihkvrica,javljajuse
sleeadvaproblema:zidkrunicejeveomatanakutomdelu;zidkrunicejepredimenzioniranpadolazido
prevremenogokluzionogkontakta.
Redukcijaaksijalnihpovrinakadajeonazadovoljavajua, zidovinadoknade eimatidovoljnudebljinui
fizioloki oblik. Najea posledica nedovoljnog uklanjanja zubne strukture na aksijalnim povrinama je
predimenzionirananadoknadakojaizazivainflamacijugingive.

Rubnozatvaranje

(prostorizmeurubaidemarkacijetrebadajemanjiod10m)

55

Nadoknadatrebadabudepreciznoadaptiranapremazubu,jerjetadamanja ansadasepojavisekundarni
karijesiparodontalnaoboljenja.Fiksnanadoknadamoeopstatiuustimasamoakonjenrubintimnonaleena
demarkacijupreparacije.Ovakvapreciznostsemoepostiipoduslovomdajepreparacijapravilnoizvedena.
Dobrodizajniranapreparacijaimajasnuiglatkudemarkaciju.Postojerazliitidizajnidemarkacije:

Demarkacijaoblikalinijetrebajeizbegavatijerneobezbeujedovoljaprostorzadebljinurubakrunice.Ova
demarkacijaseprimenjujekodpoveaneklinikekrune,rotiranihilingvalnonagnutihzuba.
Demarkacijaoblikapolulebaprimenjujesekodlivenihmetalnihkrunicaizametalnideomatalokeramikih
krunica.Zaovudemarkacijuseprimenjujeblagokonianborersazaobljenimvrhom.Demarkacijanetrebada
budeiraodpolovinepromeravrhaborera.
Demarkacijaoblikastepenikaobezbeujedovoljnoprostorazaporcelailimetalkojiseoblaekeramikom.Ovaj
oblikdemarkacijezaklapaugaood90saaksijalnompovrinomzuba.
Stepeniksazakoenjem0,30,5mmpremanebruenimpovrinamaupredeluvratazubazahtevaizraduruba
metalokeramikekruniceumetalu.
Stepenikpoduglomod120 sekoristikaoalternativastepenikuod90.Preporuujesezavestibularnirub
metalokeramike krunice. Kosi stepenik smanjuje mogunost ostavljanja nepoduprtih glenih prizmi,
obezbeujedovoljanprostorzadebljinurubakruniceidozvoljavasmanjenjemetalnogrubanatankuivicu.

Zatitaparodoncijuma

Vaan princip u toku bruenja zuba je zatita parodontalnih tkiva. Dugo se demarkacija pomerala
subgingivalno.Jedanbrojstudijajepokazaodatojedemarkacijapreparacijelokalizovanasubgingivalnije,jae
suizraeniinflamatorniodgovori.Supragingivalnademarkacijaselakeformiraibeztraumemekihtkiva.Ova
demarkacijajeobinolokalizovanauglei.

Prednostisupragingivalnedemarkacijesu:lakeseformira;lakeseuzimaotisak;manjeseoteujumekatkiva;
lakajekontrolarubnogzatvaranjanadoknade.

Subgingivalnupreparacijujenekadanemogueizbei(50%sluajeva).Razlozizaovosu:karijesupredeluvrata
zuba;prethodnenadoknadesasubgingivalnimrubom;potrebnopoboljanjeretencijeirezistencijenadoknade;
estetski razlog; subgingivalna fraktura zuba; osetljivost vrata zuba koja se ne moe smiriti konzervativnim
leenjem.

Sabiolokogaspektarubkrunicesenesmepostavitiblieod2mmpremarubualveole.Usvakomsluajuako
rubnadoknademoradasepostavisubgingivalno,totrebadaiznosi0,50,7mm.Akorubkruniceugrozibioloku
irinupripojnogepitelaipripojnogvezivnogtkiva(2mm)dolazidoinflamacijegingiveikotaneresorpcijedok
seneuspostaviponovobiolokairina.

Najpouzdanijaprocenapreparacijezubaizvodisepomouparalelometra.

Indikacijeikontraindikacijezaizradufiksnihnadoknada

Izradafiksnihnadoknadaopravdanajejedinoakosezasnivanamedicinskimindikacijama.Fiksnanadoknada
seizraujeradileenja,rehabilitacije,funkcijeorofacijalnogsistema,ispravljanjaporemeenihmeuzubnihi
meuvilinihodnosaipopravljanjaizgledapacijenta.

Zubninosaifiksnenadoknade,njihovapotpornaiokolnatkivamorajubitizdraviiizleenitakodagarantuju
trajnostterapijskogefekta,aunetefiksnenadoknademehanikiielektrohemijskipostojane.

Najvanijeindikacijezaizradufiksnihnadoknadasu:

1.
2.
3.
4.

Nepravilanoblik,nepovoljanpoloajipromenjenabojazuba
Nepovoljnimeusobniodnosi,nepostojanjemeusobnihkontakata
Infraokluzija,supraokluzija
Istroenostzubnekruneuslednepotpunemineralizacije,prekomerneabrazije,erozijerazliiteetiologijeiranijih
bruenjaipreparacija
56

5.
6.
7.

Nemogunostdaljegkonzervativnogzbrinjavanjazuba
Krezubost
Pripremapreostalihzubazaprihvatanjeelemenataparcijalneproteze(namenskefiksnenadoknade)teleskop
kruna,kruneodatemena.

Privremeneilistalnekontraindikacijezaizradufiksnihnadoknadasu:

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.

Nedovrenrastvilica
Nepostignutioptimalnimeuviliniodnosi
Neizraslizubiinedovrenrastkorenazuba
Tekalokalnaoboljenja(ulceronekrotina,maligna)
Tekaoptaoboljenja(CNS,srce,infektivnaoboljenja,aktivnaTBCplua)
Postojanjenedefinisanihsmetnjiioboljenjauokviruorofacijalnogsistema
Nataloenitekimetaliumekimtkivimausta,leenjeoptihoboljenjapreparatimanabazitekihmetala
Starinepostojaniispuniinadoknadeuustima
Jakoizraenakorozivnasvojstvasadrajausta(pojavaeludanogsoka)
Preosetljivostnamaterijeodkojihseizraujefiksnanadoknada
Sklonostkakarijesu
NepripremljenostorofacijalnogsistemazapromenuMVO(miii,zglob)
Hirukeintervencijenovijegdatumadozubanosaafiksnenadoknade
Nedovoljanprostorzaizradumehanikiotpornefiksnenadoknade
Slabiuslovizavezivanjenadoknade(malikratkizubi)
Nedovoljnahigijenausta,nepostojanjehigijenskihnavika
Nepovoljniuslovizaizraduprecizneipostojanenadoknade

Meu ovim kontraindikacijama su i one privremene gde ekanje, namensko leenje i priprema pacijenta i
promenanjegovihnavikamogustvoritiuslovezaizradukvalitetnefiksnenadoknade.Usvimteimsluajevima
neophodnajekonsultacijasaodgovarajuimspecijalistimakakobisepacijentpripremiozaintervenciju,aekipa
uordinacijizaterapijskipostupak.

Akosuuslovipovoljni,trebadatiprednostfiksnojnadoknadinadmobilnom. Preterivanjauovomzahtevu
meutimmoguizazvatitekeposlediceioteatikasnijureparatornuterapiju.Najeagrekajeskraivanje
zubnihnizova.Odrekonstrukcijecelogzubnognizaodstupasesamoakosumobilnenadoknadeopasneza
pacijenta(epilepsija,lakogubljenjesvesti,preosetljivostnamaterijale.Grekekojemogunastatisu:poremeaj
MVO;promeneuzglobu;sputanje;oteanafunkcijavakanjaigutanja;parafunkcije;traumatizacijajezikai
obraznesluznice.

Namenskioblicifiksnihnadoknada

Ovakosenazivajuatipinefiksnenadoknadekojeseujednomdetaljuiliupotpunostisarazlogomrazlikujuod
prirodnogzuba.Zanamenskefiksnenadoknadesekaedasuatipine.

estopostojipotrebadasezubuodnosnonjegovojkrunipromenioblikkakobiseuspostaviliboljimeuzubnii
okluzalniodnosiipopravioizgledpacijenta.Utomsenesmepreterivatijertakvazubnakrunamoedadeluje
nepovoljnonapotporuzubaistokaoinavelikimostbeznaslona.

Zanamenske fiksne nadoknade vezujeseprecizno izraz da suto onenadoknadeuraene ucilju pripreme

preostalihzubazaprihvatanjeelemenataparcijalneprotezeilimostovaizdelova.

Odlukaoizradinamenskefiksnenadoknadedonosisenaosnovu:

Spremnosti pacijenta za ovakvu vrstu nadoknade (pristanak, odravanje higijene usta, uredno noenje i
odravanjeproteze,redovnekontrole)
Analizestanjauustima
Analizemodelauparalelometru
Odabranogputaunoenjaprotezailimostaizdelova

57

Zakljukadasenekimjednostavnijimnainommoepostiieljenicilj

Svioviuslovitrebadabuduispunjenijersemoedesitidaseporemetemeuzubniodnosi,daseizazovu
parafunkcijeioboljenjapotpornihiokolnihtkiva.

Postupakbruenjazdravogzubazanamenskufiksnunadoknadujeprihvatljivsamoakosupotrebnaumerena
preoblikovanjaslobodnihpovrinazubapoduslovom:

Dapacijentnijesklonkarijesu
Dajekodpacijentakonstatovanzadovoljavajuinivoodravanjahigijeneusta
Daseodpacijentamoeoekivatisaradnja
Daeurednonositiprotezuidolazitinapreglede

Namodeluanalizomuparalelometrunakomejestvorenplanbudueproteze,oznaavajusemestanazubima
ijimbisebruenjempoboljaliuslovizanoenje,stabilizacijuiretencijuparcijalneproteze.Zatimsenamodelu
izvriprobnobruenjeigranicabruenepovrineoznaiolovkom.Ugledajuisenamodel,lekarmoedosta
preciznodaizbrusizubuustimapacijenta.Bruenjeseizvodisamouglei.Bruenjeseradisitnozrnastim
kameniemsamalimbrojemobrtaja.Bruenepovrineseglaajugumicama.Nakonienjaisuenja,bruenu
povrinutrebapremazatinekimodpreparatazalokalnu???izalitisredstvomzazalivanjefisura.Postupak
zatitebruenihpovrinaponavljasenasvakih6meseciiligodinudana.

Svenamenskefiksnenadoknadesedelena9grupa:
Prvagrupa

o
-

Putunoenjaparcijalneprotezeodreujelekarnaosnovuanalizemodelauparalelometru.Utojodlucionmoe
datiprednost:

Vodeimpovrinamatjveembrojumeusobnihparalelnihadovoljnoirokihaproksimalnihstranaretencionih
zuba.Namenskomfiksnomnadoknadominlejomilinavlakom,poveavasebrojparalelnihpovrina
Takozvanomsrednjemreenju,gdejepravacunoenjaparcijalneprotezeprilagoensvimukljuenimzubima.
Namenskomfiksnomnadoknadomuovomsluajupoboljavajuseuslovizaunoenjeistabilizacijuparcijalne
protezenatajnaintosestvarajuveeravnepovrinenastranamaokrenutimbezubomprostoru.Uovakvim
sluajevimanamenskufiksnunadoknadutrebaiskoristitidaseunjojstvoreidrugikorisnioblici,nprleiteza
naslon,aliidasepopravemeusobniokluzijskiodnosi
Saniranjupreostalihzubatakotosenanjihovimoralnimstranamastvoremeusobnoparalelnicilindrinioblici
koje parcijalna proteza obuhvati i vrsto povee. Na svim ukljuenim zubima izrauju se navlake koje na
vestibularnojstraniimajuoblikprirodnogzubaanaoralnojoblikpolucilindrasaaproksimalnim lebovimai
stepenicimauzrubgingive.

Drugagrupa

o
-

Prevelikaispupenostinagnutostzubapredstavljajusmetnjuzaizradumanjeelastinihretencionihelemenata
parcijalneprotezeilivenekukice,kratkotelokukice,kratkaruicakukice.Odreenimkukicamaodgovarai
odreenapodminiranostiliispupenostretencionihzuba.Ovdesemoegovoritiopotrebipreoblikovanjazuba
da bi se ruica kukice pomerila prema rubu gingive i tako manje videla. Zub se moe preoblikovati
jednopovrinskimidvopovrinskiminlejima
o

Treagrupa

Parcijalna proteza sa klasinim sistemom retencije pridrava se na svom leitu u najveoj meri kukicama.
Ispupenostzubaodluujuijefaktoruretencijiovakvihparcijalnihproteza.Nedovoljnoispupenavestibularna
povrinaintaktnogzubamoesepreoblikovati,aoteenaabrazijomilikarijesomrekonstruisatiinlejima(a).

58

(b)normalnaispupenostzubanedolazidoizraajakadasuoninagnutioralno.Usamljenenagnutezubetreba
preoblikovatinavlakama.Kadasusvipreostalizubinagnutioralno,reenjesemoenaiuprebacivanjukukice
naoralnustranuiliuizradiinlejasalebomzasmetajruiceelastinekukice
etvrtagrupa

o
-

Mostovi,naroitoonikraimogunajednojstranibitiuzglobljeninazubnosa.Leitezanaslonstvaraseu
okvirunekefiksnenadoknade(inlej,navlaka).Ovajnainvezivanjanaroitojepogodanzaneparalelnenosae
(a) Put unoenja mosta odreen je uzdunom osovinom izbruenog zuba za celu navlaku. Paljivom
preparacijomzubastvarajuseulovizadobroorijentisano iprostranoleite.Okluzalninasloniparc.proteza
mogu se praviti i preko griznih povrina intaktnog zuba, ako za njih postoji prostor pri maksimalnoj
interkuspidaciji i kontaktnim kretnjama. Preporuuje se meutim da se bruenjem u glei leite naslona
produbiioblikujeuvidukaike(b)
Petagrupa

o
-

Kose oralne povrine prednjih zuba dobar su oslonac za stabilizaciju parcijalnih proteza. Meutim, u svim
sluajevimagdeseprotezarotiraislee(nprskraenzubniniz)kosepovrineprednjihzubaseponaajuikao
klizita.Preoblikovanjemprednjihzubatajproblemsemoereiti.Kodmirnihprotezadovoljnojedasena
oralnojpovrinizubaformirajupravouglistepeniciiznadrubagingive.Prekotakvihstepenikapotporniaparat
zubadovoljnojeukljueniuprihvatanjepritiskavakanja(a).Kadaparc.protezanemadobrupotporuondase
na preostalim zubima pravi kosi stepenik koji spreava klizanje proteze (b). Ako se u okviru parc proteze
planirajukandezanjihsemoguuraditisanduastaleitanagriznimivicamaprednjihzuba(c).
estagrupa

o
-

Prekooralnopostavljenihcilindrinihoblikasaaproksimalnimlebovimaostvarenihulivenimnavlakama,vie
parodontopatinihzubasemoepovezatiucelinuelementimaparc.proteze.dobijenioblicibisemoglinazvati
poluteleskopima. Odgovarajuim oblicima koji precizno naleu na poluteleskope, parc.proteza je dobro
poduprta, stabilizirana i umereno pridravana silom trenja. Aproksimalne lebove mogue je koristiti i za
smetajjednostavnihretencionihelemenataparcijalneproteze.Navlakesalebovimaizraujusenausamljenim
i graninim zubima. Uslov je da zubna kruna ima dovoljnu duinu relativno ravne i meusobno paralelne
aproksimalne strane i da je u smeru puta unoenja proteze. Potrebno je da promer lebova odgovaraju
promerimaicaodabranihzaaproksimalnekukice.Ovajsistemretencijeefikasanjesamoakoaproksimalni
leboviiodgovarajuekukiceimajudovoljnuduinu.
o

Sedmagrupa

Oblicidodatinaaproksimalnustranuzubaimajuprevashodanzadatakdasenjimailiprekonjihpridrava
parcijalnaproteza.Otudaseoniinazivajuvezanimelementima.Svioblicidodatinazuboptereujunjegovu
potporu.vrstimvezivanjemzubanosaavezanogelementasasusednimzubom,tajseproblemuspenoreava.
Blok rekonstrukcijama se stavljaju sledee primedbe: da spreavaju fizioloke kretnje i da ugroavaju
interdentalnu papilu. U delu koji odgovara papili, u vratnom delu navlaka, prave se obostrano oluasta
udubljenjaiostavljaseslobodantrouglastprostor.Navlakeseireokluzalnoiostvarujupunkontakturelativno
uskompojasu.

Osnovni namenski oblik ovih nadoknada je prizmatian nastavak na aproksimalnoj strani graninog zuba.
Namenaovogsklopajeviestruka:

Dastabilizujezubprilikomprelaskaretencionekukiceprekoispupenjatokomunoenjaiskidanjaproteze
Stvorenajemogunostdaseruicakukicepostavioralno
59

Ovajsklopmoedaodigrauloguveznogelementatipaklizaasagraninikom:davodiprotezudoleita,daje
stabilizuje,daprenesepritisakvakanjanapotporuukljuenihzubaidauestvujeuretencijiproteze.

Bone strane prizmatinog nastavka treba da su paralelne sa vodeim povrinama. Izrauje se sna sredini
aproksimalnepovrinezuba.Dnoprizmatinognastavkatrebadajeublagomkontaktusasluzokoom.
-

Frezovanaprekajeizrazzatelomostauoblikugrede.Prekaspajadvazubakojaokruujubezubiprostoripo
celojduiniostvarujeblagkontaktsasluzokoomgrebena.Njenebonestraneparalelnesusapravcemunoenja
parcijalneproteze.Akojekrezubostizraenija,prekaimadvostrukiznaaj:

Njomsepovezujuitakostabilizujupreostaliusamljenizubi
Obavljasedobrapripremazaprihvatanjeparcijalneproteze

Most sa prekom se izrauje i u sluajevima izraene resorpcije kosti ili postojanja defekta na kosti vilice.
Izgubljenogrebenskotkivomoesenadoknaditisamoprotezomkojojmostsaprekomobezbeujestabilnost,
potporuipridravanjenaleitu.
Osmagrupa

Teleskop sistem sainjavaju dve navlake: unutranja i spoljanja. Unutranja navlaka ima namenski oblik
(cilindar, konus) a spoljanja se ne razlikuje od obine livene navlake. Osnovne karakteristike i vrednosti
teleskopsistemaodreenesuoblikomiveliinomunutranjenavlake.Njomesetitibruenizubipostiuoblici
povoljnizaprihvatanjemosta,zavoenje,stabilizacijuipridravanjeparcijalneproteze,kaoizaraspodelu
optereenja.

Devetagrupa

Uosobenostipreparacijezanamenskufiksnunadoknadukoddepulpiranihzuba,moguseubrojitisamooblici
slobodnogokluzalnogpatrljkakojimsenajavljujuiobliciokluzalnepovrinekapice.Akokapicatrebadabude
nosa nekog veznog elementa, njena okluzalna povrina treba da je ravna i uspravna na pravac unoenja
parcijalne proteze, da bi se stvorili to bolji uslovi za vezivanje tj lemljenje veznog elementa i naleganje
parc.proteze. Kada se koren zuba ostavlja ispod prekozubne proteze kapica moe imati razliite oblike. U
predelufrontakapicaseoblikujenadvevodeiliuoblikucilindrinogjastueta.

Zatitabruenihzubaiokolnogtkivaprivremenefiksnenadoknade(abice)

Svakibrueni,vitalnizubosetljivjenaspoljanjenadraaje.Osetljivatkivapulpeusledotvaranjavelikogbroja
dentinskihkanalia(1250.000pomm2)iblizinepovrini,osimnaspoljanjenadraaje,izloenisuiinfekciji.
Neravnepovrinebruenogzubaidealnasupodlogazanastanakbakterijskogplaka.Bruenjemsuuniteni
meuzubni kontakti, kao i okluzioni kontakti antagonista, te postoji mogunost pomeranja zuba u
horizontalnomiuvertikalnompravcu.Okolnamekatkivaokobruenogzubaaposebnoregiongingivalnog
sulkusabivajuizloenidirektnommehanikomdelovanjugrubehranetokomvakanja.Koddubljihpreparacija
sademarkacijomuoblikustepenikamekatkivabrzourastajuuprazanprostor(prekrijustepenik).

Boliporemeenimeuzubniodnosiugroavajufunkcijuvakanjaistvorenisuuslovizapojavuparafunkcija.

Zadatakprivremenefiksnenadoknadejeviestruk.Onamoradaodigrauloguzavojakojaedasmiribruenjem
naddraenaosetljivatkivapulpeidaihzatotooddaljihmehanikihidrugihnadraajaiprodorainfekcije.
Druginjenzadatakjedazatitimekatkivaipripoje,imobiliebruenizub,sauvameusobneodnose,omogui
normalnefunkcijedisanja,govora,gutanjaivakanja,idaouvanormalanizgledpacijenta.
60

Tezahtevemoedaispunisamootpornaprivremenanadoknada,oblikaprirodnogzuba.Onamoradapokrije
svebruenepovrine,dadobrozatvorizonudemarkacije,aprimenjenovezivodapovoljnoutienanadraena
tkivaipulpu.

Dosta primenjivane metode zatite bruenih zuba samo impregnacijom bruenih povrina ili pomou
metalnihprstenova,iligotovihmetalnihiceluloidnihnavlaka,kaoislinipostupci,neispunjavajumnogeod
pomenutihzahtevapasemogusmatratinepovoljnim,neispravniminajeetetnim.

Privremenafiksnanadoknadaseizraujeodmahnakonbruenjaipripremebruenogzuba.Pripremabruenog
zubainesledeipostupci:

1.
2.
3.
4.

Mehanikoienjebruenihzuba
ienjekuglicamasterilnevatenakvaenimtenouzapranjedentalnerane(H2O2?)
Suenjekuglicamasterilnevate
Prekrivanjebruenihpovrinauciljuzatvaranjadentinskihkanaliapreparatimanabazisolifluora,cinkoksida,
kalcijumhidroksida,silikona,prirodnihsmolaidr.

Reenjeovogajedasedentinskikanaliizaepepreparatomkojiedokjeteanlakounjihprodreti,alinei
duboko,itamobrzoovrsnuti.Takvipreparatizarazlikuodlajneranazivajuseprajmeri.

Privremene fiksne nadoknade izrauju se na vie naina. Kod prvog naina se koriste gotove navlake od
vetake smole, razliitog oblika i dimenzija koje se bruenjem dodavanjem akrilatnog testa prilagoavaju
bruenomzubuiokolini.Podrugomnainu,privremenenadoknadeseizraujupomouotiskauzetogpre
poetkabruenjazuba,kojikasnijesluikaokalup(akrilatom).Otisakseuzimahidrokoloidimailielastomerima.
Nakonbruenjazubauotisaksesipatestopolimeraiotiskomnanosinazub.Potreemnainuprivremene
navlakeimostoviizraujuseodakrilatanaradnommodeluulaboratoriji(otisakseuzimaposlebruenja).

Nabilokojinaindasuizraene,kvalitetneiprecizneprivremenefiksnenadoknademogudaodigrajuisledee
uloge:

Dasenjimaodredeoblicibuduihstalnihnadoknada
Dasekodeventualnerekonstrukcijeokluzijenjimauspostavenoviodnosi.

Cementiranjeprivremenihfiksnihnadoknadavrisematerijalimanabazicinkoksidaieugenolasadodatkom
smola,raznihuljaitd.Privremenenadoknadeivezivanabazieugenolatrebaogranienodratiuustima.Ako
privremenanadoknadaiznekograzlogamoraduevremedaostaneuustimapacijentaondaseonacementira
kaostalnanadoknada.

Privremenimostovi(otisakalginatomustandardnojkaici)sepravekadase:

Oekujepomeranjezubapohorizontali
Krezubostuvidljivomregionu
Jevremeodzavrenogbruenjadocementriranjastalnenadoknadedugo

Pripremaustaizubazaprihvatanjefiksnihnadoknada

Predprotetskapripremajeneophodnazauspejitrajnostfiksnihnadoknada.Pripremomsepostiedafiksna
nadoknada ne nadoknauje samo izgubljene zube ve da titi preostale zube i potporna tkiva od daljeg
optereenja. Po obavljenoj pretprotetskoj pripremi moe se delimino ili u celini izmeniti predvieni plan
protetsketerapije.

Ciljovihterapijskihzahvatajedaseoralnatkivadoveduuzdravostanjeieliminiemakojiporemeajkojibi
mogaotetnodadelujenatrajnostfiksnihnadoknada
o

Hirukapriprema
61

(6nedelja3meseca)Hirukiiparodontolokizahvatitrebadabuduisplaniraniiunapredzavrenidapruaju
dovoljnovremenazaproceszaraivanja.Odhirukeintervencijedobruenjazubatrebadaproeod6nedelja
do3meseca.Prematome,svakahirukaintervencijatrebadabudezavrenatojemogueranije.Posvojoj
prirodi, hiruki zahvati ukljuuju intervencije na mekim i vrstim tkivima to zahteva odreeno vreme za
zaraivanjeranaiuspostavljanjestabilnihodnosaizmeuoralnihtkiva.

Najeeintervencijeupripremiustazaizradufiksnenadoknadesu:

Ekstrakcijazuba,zaostalihkorenova,impaktiranihzuba
Uklanjanjezaostalogkorenja,delovakorenailikosti
Vaenjeimpaktiranihzuba
Uklanjanjeperiapikalnihprocesa
Uklanjanjecistaitumoraodontogenogporekla
Oblikovanjerezidualnogalveolarnoggrebena
Uklanjanjehiperplastinogmekogtkiva
Hemisekcijakorenova
Hemisekcijaiuklanjanjekorenovakojinijemogueadekvatnoendodontskileiti
Ugraivanjeimplantata
Parodontolokapriprema

o
-

Uspehprotetsketerapijeitrajnostfiksnihnadoknadadirektnozaviseodstanjazdravljaiintegritetapotpornog
aparata zuba. Znaaj i prednost parodontoloke pripreme su mnogostruki. Saniranjem parodontolokih
oboljenjauklanjajuseprimarnietiolokifaktorigubitkazuba.Parodoncijumbezzapaljenja,garancijasutrajnosti
fiksnihnadoknada.

Uspostavljanjem fizioloke konture gingive, olakava se se lokalizacija gingivalnog ruba fiksne nadoknade.
Aksijalnepovrinefiksnihnadoknadamoguseoblikovatiukorektnomodnosupremaslobodnomrubugingivei
timeobezbeditizatituifunkcionalnustimulacijumekihtkiva.Parodontolokaterapijaobuhvata:

Motivacijuiuputstvozaodravanjeoralnehigijene
Leenjeparodontolokihoboljenja
Odravanjepostignitihrezultata

Bezdobreoralnehigijene,protetskaterapijajeosuenananeuspeh.Leenjeparodontolokihoboljenjaukljuuje
konzervativnui hirukuterapiju ilinjihovu kombinaciju. Konzervativna terapijaobuhvatauklanjanje mekih
naslaga,plaka,kamenca,konkremenata,eliminacijuilismanjenjeparodontalnihdepovaiinflamacijemekih
tkiva.Hirukaterapijaseprimenjujeakosekonzervativnomnemogupostiizadovoljavajuirezultati.Njomse
postie eliminacija parodontalnih i kotanih depova, produenje klinike krune zuba i augmentacija
rezidualnogalveolarnoggrebena(dodajesevetakakostakoseresorbovaogreben).
o

Konzervativnaterapija

Vanojeuveksedratipraviladasekonzervativnaterapijazavriupotpunostipredonoenjadefinitivnog
planaprotetsketerapije.Konzervativnaterapijaukljuuje:

Saniranjekarioznihoboljenja
Stavljanjeamalgamskihikompozitnihispuna
Endodontskoleenje
o

Ortodonstkaterapija

Primenjujesesvevieupredprotetskojpripremi.Naroitovelikuprimenuimajufiksniaparati.Danassezubisa
nepravilnim poloajem mogu pomeriti u povoljan poloaj i time se moe omoguiti uspena i racionalna
protetskaterapija.Ispravljanjemnagnutostiilirotiranostizubapostiesenjihovaveastabilnostisposobnost
prihvatanjadodatnihoptereenjakaonosaafiksnihnadoknada.

62

Estetskiproblemkodfiksnihnadoknada

Estetika je jedno od osnovnih merila za vrednovanje protetskog rada, a sa stanovita veine pacijenata je i
osnovnomerilo.Postupaksavremenogshvatanjalepoguoblastilicaivilicapodrazumevadanadoknadatreba
takodaseuskladisaindividualnimkarakteristikamalica,vilicaizubadasenjenoprisustvouustimaneuoava.
Prirodnostzubnenadoknadeizraavaseosnovnimelementima:oblikomzuba,veliinom,poloajem,bojom,
transparencijom.

Livenekrunicenprzadovoljavajuuprvatrielementaalinezadovoljavajuubojiitransparenciji.Stogasesamo
krunice koje zadovoljavaju i u boji i transparenciji nazivaju estetskim krunicama. U estetske krunice se
svrstavaju:

Keramika
Akrilatna
Delimina
Fasetirana
Krunicanakoisafasetom
Teleskopkrunica

to se tie lanova mosta, oni treba da svojom veliinom, poloajem u zubnom nizu, oblikom, bojom i
transparencijom,odnosompremagingiviibezubomalveolarnomgrebenu,kaoimeusobnimodnosomestetski
dazadovoljavaju. Samotada e postavljenuustapacijentamostbiti uharmoninomodnosu sa preostalim
zubimaunizu,okolnimmekimtkivima,miiimaifizionomijompacijentaizegarezultirapuniestetskiefekat
nadoknade.

Uvidljivimzonamazubnoglukaovojeprioritetnogznaaja.Tadaseodluujemozaestetskefiksnenadoknade.
U odreenim sluajevima to je mogue postii deliminim krunicama ili adhezivnim mostovima (Maryland
bridge).Kadajeneophodnorekonstruisatikrunicuzubaupotpunosti,odluujemosezaizradukeramikih,
metalokeramikihilifasetiranihkrunicaimostova.

Indikacijezaporcelanskudeketkrunusuogranienenasekutiegornjeidonjevilice,poduslovomdasuMVO
stabilizovani preostalim zubima ili fiksnim nadoknadama. U novije vreme proizvedena je keramika velike
vrstoekojaomoguavaizradukeramikihkrunicanesamonaprednjim,negoinabonimzubima.

Savremenikeramikisistemiustomatolokojproteticisu:

VITADUR(aluminakeramika,Al2O3+Ti)
InCERAM(aluminakeramikainfiltrovanastaklom)
DICOR(livenastaklokeramika)
CERAPEARL(livenaapatitkeramika)
OPTECHSP(porcelanojaanlusitom)
IPSEmpress(staklokeramikaojaanalusitom

Zabezubiprostoruvidljivomdelu,adekvatnoreenjejeizradaMK,fasetiranogilikeramikogmosta.Unevidljivomdelu
livenakrunicailimost.Akojegrebenprevieresorbovan,zubimoguimativeiokluzogingivalnipromerpaenadoknada
izgledatineprirodnoazubikonjski.Trouglastiprostoriizmeuzuba,opetusledresorpcijegrebena,nedostajepapilaiostaje
prazanprostor.Akouustimapostojifiksniradtekojepostiiistuboju.Izmeuakrilatnihikeramikihzubajevidljiva
razlikauboji.

Mehanikaielektrohemijskapostojanostfiksnihnadoknada
o

Mehanikapostojanost

Mehanika svojstva fiksne nadoknade odreena su prirodom i postupcima korienja i obrade gradivnih
materijala,postignutimoblicima,kompaktnouihomogenoucelemasenadoknade,glatkoomipoliranou
63

povrina itd. Postojanost fiksne nadoknade zasnovana je na pravilnom procesu optereenja i drugih uslova
kojimaeonabitiizloena,napravilnomizboruiobradigradivnihmaterijalainadobroplaniranojkonstrukciji.
Brzo propadanje fiksne nadoknade posledica je pogrenih procena, pogrenog izbora i proizvoljne obrade
gradivnogmaterijala,nepovoljnihoblikanadoknadeineodgovornostipacijentazanjenoodravanje.Mehaniki
nepostojananadoknadamoesebrzoprogristi,slomitiilideformisati.Najeeinajnepovoljnijesupromene
tipadeformacije.Njihpacijent,anaalostnilekar,nezapaanavreme.Pomenutepromenenastajuuglavnom
naveimigracilnijimkonstrukcijama.Glavnirazlozipromenasu:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.

Prevelikirasponizmeuslobodnihzuba
Nestabilnistalnizubi
Nepovoljaninedovoljanbrojnosaanadoknade
Nezbrinutostostalogdelazuba
Poremeajokluzioneravni(isplivalizub)
Nepovoljnioblicinadoknade
Neodgovarajuigradivnimaterijali
Slabaobradagradivnihmaterijala
Neotpornostmestaspojadelovaveenadoknade
Slaboodravanjenadoknade
Korozioniprocesi

Ni najkvalitetnije nadoknade ne mogu biti postojane u ustima ako su na nestabilnim zubima, a uz to su i

preoptereene.

tosetielegura,onetakoeutiunamehanikupostojanost.Odlegurazlatatip3iodsrodnihleguramoguse
izraditisvefiksnenadoknadeizuzevmetalokeramikih.Mekelegure(nprlegurezlatatip1i2)podlonesu
plastinom deformisanju. Svojstva metalnih nadoknada znaajno su odreena postupcima topljenja i livenja
legurekaoitermikeobradeodlivaka.Homogenizacijalegureostvarujesetermikomobradom.

Mehanika postojanost fiksne nadoknade odreena je i njenom elektrohemijskom postojanou kao i

postojanousvihdrugihnadoknadaiispunauustima.Drugimreimasvikorozioniprocesiuustimaznatno
umanjujumehanikuotpornostipostojanostfiksnihnadoknada.
o

Elektrohemijskapostojanost

Postojanostfiksnenadoknadezavisiodprirodeiobraenostimaterijalaodkogjeizraenakaoiodkorozionih
svojstavasredineukojojsenalazi.Bilobipoeljnodaizmeuugraenenadoknadeiivesredinenedoenido
kakve reakcije. Meutim, dosad nisu poznate apsolutno inaktivne materije. Ovom zahtevu su najblii
keramikimaterijaliileguresavisokimprocentomzlataiplatinskihmetala.Postojanostkeramikezasnovanaje
zamalojrastvorljivostiiotpornostinakorozivnadelovanjaSiiAl.Postojanostlegurazlataisrebropaladijum
legurazasnovanajenastabilnostizlataiplatinskihmetalauelementarnomstanju.

Uusnojdupljisunadoknadeizloeneveomarazliitimuticajima:

Stalnamehanikaoptereenja
Promenetemperature
Naizmeninodelovanjekorozivnihtenostiigasova
Mnogobrojniaktivatorikorozivnihprocesa
Stabilnokretanjeiobnavljanjeelektrolita(pljuvake)
Promenjivostacidobaznereakcijeuelektrolitu
Organskirastvarai
Razliitimetaliuzajednikojkorozivnojsredini
Povoljniuslovizavezivanjeiodvoenjejonametala

Sviovinepovoljniusloviuustimapotencirajunastanakkorozivnihprocesa.Nepostojanostnadoknadeuustima
moeseutvrditipregledom,anamnezomimerenjima.

Pregled
Gubljenjemetalnemase

Anamneza
Subjektivnesmetnje:peckanje,
arenje,ukusmetala,oseaj
64

Merenjaianalize
pHsadrajausta:indikator
papiri,pHmetar

strujeuustima
-

Gubljenjesjaja,pojava
udubljenjaipukotina

Talozinapovrinipostojanih
nadoknadaususedstvu

Oboljenjatkiva

Lokalnaoboljenja:leukoplazije

Razlikeizmeuelektrinih
potencijalametala:
milivoltmetarsavelikim
unutranjimotporom

Navike

Rastvorenimetaliupljuvaki

Uzimanjelekovanabazitekih
metala
Oboljenjakojamoguuticatina
korozivnasvojstvasadrajausta
ionakojasemogudovestiu
vezusapojavomjonatekih
metala

Mikrohemijskeanalize
spektralneanalize

Analizehemijskihsvojstava
skinutihnadoknada

Profesionalnaizloenost
korozivnimmaterijama

Otisak za fiksnu nadoknadu

Do dobrog radnog modela dolazi se preko preciznog otiska brusenih i ostalih zuba i vilicnog grebena.

Postoje razlicite mogucnosti za uzimanje otisaka za fiksne nadoknade ali su vredna paznje samo sledeca cetiri
postupka

1. Pojedinacno otiskivanje brusenih zuba termoplasticnom masom ili elastomerom uz primenu metalnog prstena
kao nosaca. Ostali zubi i vilicni greben otiskuju se gipsom ili elastomerom u standardnoj kasiki.
2. Jednovremeno otiskivanje brusenih i ostalih zuba i viicnog grebena reverziblnim hidro koloidom uz primenu
standardne kasike.
3. Dvostruko(dvovremensko otiskivanje povrsina brusenih i ostalih zuba i vilicnog grebena elastomerima iste
prirode a razlicite konzistencije uz primenu standardne kasike.
4. Jednovremeno otiskivanje brusenih i ostalih zuba i vilicnog grebena elastomerima iste prirode a razlicite ili
ponekad iste konzistencije uz primenu sprica za nanosenje prvog sloja otisne mase i individualne kasike za
nanosenje drugog sloja.

Otisak antagonista uzima se alginatima. Odnos gornje i donje vilice odredjuje se zagrizajem u vosku.
o

Pojedinacno otiskivanje brusenih zuba ter moplasticnim masama ili elastomerima uz

primenu metalnog prstena kao nosaca

Termoplasticnim masom u metalnom prstenu mogu se otisnuti nepodminirani oblici brusenih zuba. Primenom
elastomera mogucnosti otiskivanja se prosiruju. U zavisnosti od oblika preparacije i vrste demarkacije prsten se
priprema na sledeci nacin:

Kod preparacija sa linijskom demarkacijom gingivalna ivica prstena treba da se poklopi sa demarkacijom. U toj
zoni prsten treba da je priljubljen uz zub.
Kada je na brusenom demrkacija izvedena u obliku ugaonog ili lucnog stepenika prsten treba da je
preskoci,odnosno da malo zadje u nebruseni deo. To je neophodno zbog jasnoce demarkacije na buducem
modelu.

Ako je brusenjem obuhvacen samo deo zubne krune prstenom se u potpunosti povezivaju samo te povrsine, a u
medjusobnom delu prsten dolazi do najveceg ispupcenja.

65

Metalni prsten se bira po velicini ili se pravi po meri uzetoj sa brusenog zuba. Veoma je vazno da prsten ima
dobar kontakt sa povrsinom u zoni demarkacije.

Gingivalna strana prstena se obrezuje krivim kljestima(makazama) i doteruje kamencicima da bi zub bio gladak i
zakosen od spolja prema unutra.

b)

Otisak termoplasticnom masom- termoplasticna masa se zagreje.Omeksala masa se unosi u suv metalni
prsten.Prsten sa zagrejanom masom nanosi se na zub i dovodi u polozaj odredjen oznakama.Nakon
hladjenja,prsten se skida,proverava seispravnost otiska i ponovo vraca na zub.Otisak ostalih zuba i grebena
uzima se gipsom u standardnioj kasiki.Otisak se radi tako sto se prvo skida gips pa tek onda prsten.
b) Otisak elastomerom-unutrasnja povrsina prstena premazuje se adhezivom.Nakon toga se prsten puni
elastomerom i nanosi na zub. Dalji postupak moze biti dvojak:
-po prvom postupku-preko pojedinacnih otisaka uzima se otisak celog zubnog niza i vilicnog grebena
istorodnim elastomerom u standardnoj kasici.
-po drugom postupku,pojedinacni otisci sluze za izradu radnih patrljaka na kojima se u lab proizvode
provizorne kapice(kopir-krunice). Kopir krunice se stavljaju pacijentu na brusene zube i po potrebi medjusobno
vezuju akrilatom. Preko kopir krunica uzima se jednofazni otisak elastomerom. Otisak se skida zajedno sa sa
kopir krunicama u koje se vracaju radni patrljci.

o
-

Otisak reverzibilnim hidrokoloidom-jednovremeni

Nije dovoljno prihvatljiv za siroku stomatolosku praksu,zato sto zahteva komplikovanu aparaturu i vreme i ne
garantuje dovoljnu preciznost u svim slucajevima. Vrednost postupka umanjuje i nedovoljna dimenziona
stabilnost. Bez obzira na sve mane,ovaj nacin otiskivanja se preporucuje za preparaciju zuba sa demarkacijama
van regiona gingivalnog sulkusa kao i za otiskivanje rasklacenih zuba i labavih grebena zato sto je izuzetno
akompresion. Za otisak se koristi standardna metalna kasika sa sistemom cevi za hladjenje kroz koje cirkulise
voda.
o

Dvostr uki otisak

(elastomeri iste prirode razlicite konzistencije 1.gusci(optozil)

2.redji(ksantopren)

Postupak uzimanja ovog otiska sastoji se od :

a)
b)

pripreme zuba za otiskivanje

izbora i pripreme standardne kasike-prednost se daje potkovicastoj neperforiranoj koja se priprema voskom za
lepljenje tako sto se po unutrasnjoj ivici krila pravi greben koji treba da zarobi elastomer. Cela unutrasnja
povrsina se nakapa voskom da bi bila neravna. Kasika treba da obuhvata sve strukture i da odstoji oko 3mm.
Ako se upotrebi perforirana kasika otisni sloj je neravnomeran.Slobodne povrsine (unutrasnje) metalne kasike
mogu se premazati adhezivom. Kasika pre punjenja treba da je cista i suva!!
uzimanja prvog otiska gustim elastomerom-mesta moguceg ukljestenja elastomera se popune mekim voskom.
Pripremljeno testo se rasporedjuje po kasici,kasika se centrira i dovodi u zeljeni polozaj.Nakon polimerizacije
elastomera kasika se vadi iz usta,pere hladnom vodom i susi. Oluastim otrim instrumentom (frezom) stvara se
prostor za reu masu. OPOZIL primarni otisak predstavlja jednu vrstu, individualne kaike za drugi otisak.
pripreme regiona gingivalnog sulkusa-najbolje je to uraditi izmedju dva otiska jer se stvaraju uslovi za korektnu
primenu prvog otiska,stajanjem se povecava tvrdoca prvog otiska sto je povoljno,ogranicava se vreme za koje
konac i tecnost stoje u ustima i manje je opterecenje za pacijenta. Postupak pripreme obuhvata:
- ispiranje gingivalnog sulkusa(mlazom mlake vode i susenjem)
- otvaranje sulkusa
- isusivanje sulkusa
- zaustavljanje krvarenja i sprecavanje sekrecije

c)

d)

66

- blago anesteziranje tkiva

e) uzimanje drugog otiska redjim elastomerom-uklanja se konac.Sulkus je tada siroko otvoren i relativno suv.
Zamesana redja masa se rasporedjuje po prvom otisku. Kasika se unosi pazljivo i ceka se polimerizacija,zatim se
kasika vadi,ceka se 20-30 min da bi se izlio radni model,jer se elastomer deformise i to vreme je potrebno da bi se
vratio u prvobitni polozaj. KSANTOPREN
o

Jednofazni otisak uz primenu individualne kasike(pric metoda)

Ovaj postupak se cesto naziva spric metoda zato sto se mala kolicina obicno redje mase nanosi spricem u tankom
sloju vrata brusenog zuba. Gusca masa se individualnom kasikom nanosi preko redje. Mase za spric i
individualnu kasiku mogu niti site konzistencije. Kasika je tako konstruisana da se nastavlja na grizne povrsine
nebrusenih zuba. Kasika se izradjuje na osnovu modela prethodno uzetog alginatnog otiska.

Najbolje je uzeti otisak odmah nakon brusenja zuba dok su brusene povrsine hemijski ciste. Pre uzimanja otiska
mukoznu pljuvacku treba razblaziti i otisne povrsine umereno osusiti. Prekomerno isusivanje je stetno zbog
mogucnosti lepljenja elastomera za povrsine brusenih zuba. Postupak nanosenja elastomera
stepenici,zlebovi,kanali, prizmatini kaviteti gde se gas i tecnost lako zarobljavaju. Elastomer nanet spricom prvo
zauzme vazne prostore i onemoguci pomenuta nezeljena zarobljavanja.

Materijali za izradu radnih modela ne mogu reprodukovati sve fine detalje sa otiska uzetog elastomerima.
Metaliziranjem otiska se mogu se u tom smislu ostvariti poboljsanja.Elastomeri se mogu metalizirati bakrom ili
srebrom.

Pre uzimanja otiska potrebno je :

- opredeliti se za nacin ili postupak otiskivanja, a time i za vrstu i oblik kasike kao i za vrstu otisnog materijala
- pripremiti zube i okolna tkiva,odnosno proveriti ispravnost prepapracij,jasnocu demarkacije,ukloniti ostatke
privremenog veziva i plak iz gingivalnog sulkusa,zaustaviti krvarenje i spreciti prekomerno lucenje pljuvacke
- pripremiti region gingivalnog sulkusa,ako je to potrebno
-pripremiti pacijenta na saradnju u toku uzimanja otiska.

Opterecenost potpornog aparata zuba nosaca fiksnih nadoknada

Nosaci mosta i njihov potporni aparat moraju biti u stanju da podnesu opterecenja kojima ce most biti izlozen u
ustima pacijenta. Sposobnost zuba da podnese opterecenja je najveca sila koju on i njegov potporni aparat mogu
podneti bez opterecenja. Postavlja se pitanje kako da se opterecenja i otpornost nosaca ustanove i mere u jednom
bioloskom sistemu i u uslovima svakodnevne prakse.

Potporni aparat najbolje podnosi opterecenja usmerena centralno u pravcu uzduzne osovine zuba. Aksijalno
usmerene sile teze da utisnu zub u alveolu zbog ega je apikalna grupa periodontalnih vlakana slabija, a veina
ostalih vlakana se zatee. Zatezanje vlakana periodontalnog ligamenta se na alveolarnu kost prenosi kao sila
vuce. Alveolna kost dobro podnosi dobro podnosi sile vuce veliko intenziteta.Ove sile stimulisu apoziciju
cementa i kosti.Tako se obezbedjuje fizioloska stimulacija kao preduslov funkcionalne efikasnosti i zdravlja ovih
struktura.

Nasuprot tome,otpornost zuba na dejstvo horizontalnih sila su mala(do 60x manja) Grupi horizontalnih sila
pripadaju sve sile ciji pravac delovanja odstupa od pravca uzduzne osovine zuba. One imaju tendenciju da
naginju zub.Deo vlakana periodontalnog ligamenta u koronarnom delu alveole na strani delovanja sile se zateze
dok se na suprotnoj strani sabija.U apikalnom delu alveole vlakna na starni delovanja sile se sabijaju a na
suprotnoj strani istezu.Na kompresivne sile alveolarna kost reaguje resoptivnim izmenama poznatim kao -osteo
klazija.
67

Jedmokoreni zubi su narocito nepodobni za prihvatanje horizontalnih sila.Vise koreni zubi imaju vecu otpornost.
Staticki neadekvatno konstruisan most ostvaruje prenosenje nepozelnjih horizontalnih sila na zube nosace. To se
desava:
1.
2.

kada je mehanicka otpornost mosta nedovoljna pa se most pod opterecenjem prekomerno savija.
kada telo mosta deluje kao poluga koja naginje ili rotira nosace. Takvi su : lucno telo mosta i telo mosta koje
nije umetnuto izmedju dva nosaca ukoliko stetni efekti poluge nisu neutralisani ukljucivanjem sekundarnih
nosaca.

Opterecenje je za nosace je najpovoljnije ako ih telo mosta spaja po ravnoj tj najkracoj liniji uz pretpostavku da je
artikulacija pri tom uravnotezena.

Opterecenje nosaca obrnuto je proporcionalno udaljenosti nosaca od mesta na koje sila deluje tj sto je mesto blize
nosacu opterecenje je vece.

Opterecenje dvaju nosaca na odredjeni vertiklani pritisak ne menja se sa njihovom udaljenoscu i ne zavisi od
raspona mosta. Vazno je da mezijalni i distalni nosac pruzaju jednak otpor opterecenju.Ako je jedan nosac
slabiji,on se moze spojiti sa susednim zubom udvostrucenjem nosaca cime se njegova otpornost znatno povecava.

Sa povecanjem duzine tela mosta ukupno opterecenje nosaca zvacnoj funkciji raste zbog povecane izlozene
povrsine pritisku zvakanja. Znaci da su nosaci pri duzem telu mosta jace optereceni nego pri kracem zbog vecih
sila.Preopterecenje se u tom slucaju sprecava ukljucivanjem dodatnih nosaca.

Vrednovanje pojkedinih zuba kao nosaca mosta:(bioloski faktori)

- prvi molar-najcvrsci i najotporniji nosaci mosta.donji prvi molari su najotporniji

- drugi molari-slabiji od prvih ali dobri nosaci
- treci molari-dolaze u obzir ako su im koreni dobro razvijeni,kruna dovoljno izrsla iz alveole a polozaj
povoljan.Uslov je vitalnost zuba
- premolari-slabiji nosaci od molara.Najotporniji je drugi donji premolar
- ocnjaci-posle prvih molara najznacajniji zubi kao nosaci. Donji su bolji. Ocnjaci su najvazniji nosaci za prednje i
bocne mostove.
- sekutici-najjaci su centralni gornji a najslabiji centralni donji.

Nosai mosta su uvek dodatno optereeni. Optereenje moe biti fizioloko (nadoknada je dobro isplanirana i uraena, efekat
je stimulacija periodoncijuma) i traumatsko .
Kada se planiraju delimino ili kompletno noene nadoknade, treba obratiti panju na optereenje kojem e nadoknada biti
izloena i individualnu sposobnost nosaa da podnese to optereenje.
Procena optereenja:
broj izgubljenih zuba vei broj vee optereenje
grupa izgubljenih zuba
individualna jaina okluzalnih sila pacijenta zavisi od jaine miia
antagonisti vee optereenje od prirodnih zuba
Procena sposobnosti potencijalnih nosaa zavisi od biolokih faktora i individualne karakteristike zuba.
Bioloki faktori najotporniji su 46 i 47 zbog kompakte, pa onjaci
Individualne razlike zavise od:
duine i volumena korena
konfiguracije korena bolji su iregularni
pravac i poloaj korenova divergentni su bolji
irina periodonalnog spacijuma
MD indeks zuba to je vei to je loije
Odnos korenova sa korenima susednih zuba

68

Kada se procenjuje sposobnost potencijalnih nosaa, treba imati na umu fizioloko pravilo dvostrukog optereenja smatra
se da svaki parodontoloki zdrav zub ima rezervni funkcionalni kapacitet da bez tetnih posledica, traumatskih oteenja
moe podneti optereenja dvostruko vea od onih kojim je izloen u fiziolokim uslovima. Anteov zakon: ukupna povrina na
kojoj se vezuju korenovi potencijalnih nosaa nadoknade za alveolarnu kost, posredstvom periodoncijuma, treba da je vea ili
bar ista kao povrine na kojima su se vezivali koreni izgubljenih zuba. Meutim, pacijenti sa zdravim parodoncijumom su
retki, pa se u praksi primenjuje rtg i procena odnosa krune i korena. Kod intaktnih potpornih aparata on je 1:2 i to je idealno,
i ti zubi se mogu opteretiti. ei je sluaj 2:3 otpornost je smanjena ali se oni jo uvek mogu opteretiti. Odnos 1:1 je
nepovoljan, resorpcija je uznapredovala, i optereenja takvog zuba bila bi veliki rizik.

Priprema zuba za porculansku krunu

Indikacije za ovu vrstu krunice treba ograniciti na sekutice gornje i donje vilice,pod uslovom da postoje povoljni
klinicki uslovi,odnosno stabilni mvo koje obezbedjuju prirodni zubi ili fiksne zubne nadoknade. Glavne
kontraindikacije su:bruksizam,secivni odnos prednjih zuba,dubok preklop,okluzalni kontakt u cervikalnoj
trecini i mali promer zuba u labiopalatinalnom pravcu.

Alumina porcelan-obezbedjuje neznatno bolje estetske kvalitete porcelanske krunice nego sto ih imaju
metalokeramicke krunice koje imaju metalnu kapicu.

Tehnika brusenja zuba za ovu vrstu krunice slicna je tehnici brusenja za metalo-keramicku nadoknadu.

Preparacija zuba za porcelansku krunicu zahteva formiranje cirkularnog gingivalnog stepenika.konvrksa

labijalna povrsina prednjih zuba se brusi u dve ravni pri cemu se formiraju orijentacioni zrebovi odredjene
dubine konicnim dijamantomsa ravnim vrhom poznatog promera. orijentacioni zlebovi su prakticni jer sluze kao
referentni pokazatelji u proceni koliko zubne supstance treba ukloniti. Dijamantski borer za brusenje treba da
ima promer na 1mm za centralni gornji sekutic.Pozicija borera sa ravnim vrhom paralelna je sa labijalnom
povrsinom zuba koji se brusi. Formiraju se:dva vertikalna zleba na incizalnoj polovini labijalne povrsine i to u
iznosu pune debljine borera.

Vrh borera prominira jednim delom zbog konveksnosti labijalne povrsine. Na gingivalnom delu labijalne
povrsine formiraju se tri zleba i to jedan po sredini ove povrsine a druga dva prema aproksimalnim povrsinama.
Zlebovi se zavrsavaju u nivou ili nesto iznad gingivalnog ruba. Isti borer se koristi za usecanje dva zleba na
incizalnoj ivici dubine 2 mm. Postoje razlicita misljenja u pogledu skracivanja zuba incizalno.Smatra se da to
skracenje treba da iznosi 1,5-2mm,ukoliko bi skracenje bilo vece,napon na labijalnoj povrsini mogao bi se
povecati i porcelan puci u obliku polumeseca. Polozaj incizalne ivice treba da bude paralelan sa prvobtnim
njenim polozajem i sto je bitno uspravan na okluzijske sile. Propust da se formira nagnutost od 45 stepeni u labio
palatinalnom smeru dovodi do koncentracije napona u keramici u predeli sptepenika.Po skracenju incizalne ivice
prelazi se na brusenje labijalne povrsine.

Ovakvim nacinom rada sada se lakse procenjuje koliko zubne supstance treba ukloniti sa labijalne povrsine a
posebno koliko zubne supstance ostaje na palatinalnom povrisini koja predstavlja najtezu povrsinu za brusenje.
o

Br usenje labijalne povrsine

Definisano je referentnim zlebovima i izvodi se u dve ravni.Prvo se brusi incizalna polovina koja omogucava
pomeranje labioincizalnog ugla dovoljno lingvalno i stavaranje potrebnog prostora za porcelan. Ovakvim
postupkom izbegava se ugrozavanje pulpalnog tkiva i dobijanje preterano konicne preparacije. Za uklanjanje
preostale zubne supstance izmedju referntnih zlebova koristi se isti dijamantski borer.

69

Gingivalna polovina brusi se istim dijamantom i istovremeno se formira gingivalni stepenik. Ovaj deo labijalne
povrsine brusi se tako da se dobije minimalna konicnost u odnosu na pravac stavljanja krunice na sastrugani zub.
Sirina stepenika treba da iznosi 1mm kada su u pitanju centralni sekutici gornje vilice.
Brusenje aproksimalne povrsine

o
-

U sledecoj fazi bruse se aproksimalne povrsine i ako je moguce koristi se isti borer. Ukoliko to nije moguce koristi
se tanji dijamant za odsecanje aproksimalnih kontaktnih tacaka. Pri odsecanju kontaktnih tacaka stvara se
prostor za koriscenje borera kojim je brusena i labijalna povrsina.

Na aproksimalnim povrsinama formira se gingivalni stepenik koji prati nivo interdentalne papile. Stepenik se
moze produziti na palatinalnu povrsinu u nastavku brusenja ali je bolje ovu fazu rada odloziti za kasnije.
o

Palatinalna povrsina se moze brusiti na dva nacina.Prvi nacin ukljucuje brusenje konkavnog dela palatinalne
povrsine od cinguluma prema secivnoj ivici. Drugi nacin se sastoji u frmiranju jednog vertikalnog zleba od
cinguluma prema rubu gingive. Za formiranje vertilanog zleba koristis e dijamantski borer male konicnosti sa
ravnim vrhom. Ovakav nacin rada pomaze u naglaavanju razlike izmedju vertikalnog dela palatinalne povrsine i
njenog preostalog dela od cinguluma prema incizalno koje treba izbrusiti da ima ravan ili konican oblik.
o

Br usenje palatinalne povrsine

Zavrsna obrada gingivalnog stepenika

Moze se koristiti dijamantski blago konicni borer koji ima samo ravan radni vrh. Stepenik se moze spustiti i ispod
ruba gingive ako je to neophodno.Sirina stepenika treba da iznosi 1mm za gornje centralne sekutice a za lateralne
0,7mm . Za donje 0,5. Gingivalni stepenik se formira u toku samog brusenja. Da bi se to postiglo,konicnost borera
za brusenje treba da iznosi najmanje 0,5-3 stepena. Odnos stepenika prema uzduznoj osi zuba treba da je pod
pravim uglom potpuno ravan i gladak,steenik je neophodan za dobro rubno zatvaranje.

Vezivanje fiksnih nadoknada za noseca tkiva

Postize se pomocu sloja vezivnog materijala iz grupe dentalnih cementa. Dobar materijal treba da ima sledece
osobine:

1. mehanicku otpornost
2. da se dobro priljubljuje lepi za nadoknadu i za zub
3. da je postojan u oralnim tecnostima
4. da je dimenziono stabilan
5. da je dobar toplotni izolator
6. da je biokompatibilan
7. da je lak za manipulaciju

Razlikujemo :

1. Privremeno vezivanje fiksnih nadoknada -koriste se cinkoksid eugenol cementi

2.Trajno vezivanje fiksnih nadoknada

cinkoksideugenol i siliko fosfatni cement.

Postupak cementiranja:

-isprobati nadoknadu jos jednom

-koriste

se

70

cnkfosfatni,cinkkaboksilatni

glas

jonomer

ojacan

-unutrasnju povrsinu nadoknade ocistiti dezinfikovati

-bruseni zub zastititi oblogama hloroforma (zube dezinfikovati 3%rastvorom H2O2, vitalne oistiti hloroformom,
a devitalizovane alkoholom; osuiti mlazom mlake vode)
-cement naneti u tankom sloju na unutrasnjost nadoknade pa na zub
-pritiskati 3-5 min dok se cemnet ne stvrdne
-visak cementa ukloniti
-zube dezinfikovati 3%rastvora H2O2
-pravilno zamesati cement kolicinski (5 kapi +prah---1 krunica!!!!!!!!)

Uklanjanje i zamena starih fiksnih nadoknada

Cementirana fiksna nadoknada se moze skinuti na vise nacina

1. Razrezivanjem-napravi se ravan rez po krunici u gingivo okluzalnom pravcu.Za ovo su prikladna tanka
dijamantska svrdla,socivasti kamencici ili separir plocice. Ne preporucuje se fisurno celicno svrdlo jer lako klizne
po metalu i moze ostetiti gingivu. Prerezana krunica otvara se pomocu cvrsceg ekskavatora. Istim ili slicnim
instrumentom koji se uvlaci izmedju krunice i zubnog patrljka rastavlja se kurinica od zuba.

2. Pravljenjem stepenika-livena krunica moze se skinuti na sledeci nacin: ulateralni zid krunice ureze se stepenik
pod uglom od 45 na okluzalnu povrsinu.Na stepenik se namesti prikladno zaslijen instrument ilaganim
udarcima cekica krunice se odvaja od patrljka.

3.Klackalicom-Spec instrument koji se uvlaci izmedju gingivalnog dela krunice i patrljka. Njom se cesto uspeva
skinuti ceo most bez rezanja sidra.

71