137 Progledni anak lo 898.12/087 15 (0: 287 NOVI PRILOZI PROUGAVANJU NASE ALHAMIJADO LITERATURE Muhsin Rizvié Filozofskl fakultet Sarajevo ‘Autor rasprave izes! sefete prikaz= dosadsnih studja na podrutjy ‘aihamyado-knjiZevnast| Keo specifiénog oblika kulturnog nasijeda Bosne | Hercegovina, Aralizrjué! studjo cs Muareda Hod3ahie, de Abdurahmana ‘Nametia |, Muhameda Hukovica, te nekotko stain istradvata, Rlzvié donos! Zackrudenu Siku znansweni fasCavarja alnamjedo-knjzeynost od cruge potovine 78. stojoca do danas. Eee ea ren ene enn ere eee eee eee een eee Oe Intenavne znanetveno provavane aanamijado-knisovmost Nstrjsko-sntainin obuhvatima otpotele je 1978. godine studjom dr Munameda HadJjahiéa Osvrt na dosadaénie objavijone tekstove | stradivanja iz problematike alnamijado knjizevnosti, koja je satinjena i Umnogena za potrabe tadaénje Begiéova Komisije 2a histori knjizevnosti Bosne | Her Akadomijinauka | umjetnost Bosrie | Hercegovine.' Nesto prosiren informaci jeziku u staroj bosansko-musimanskoj knjZevnosti, prvi dio svojoga rada HadBjahi6 je iznio u Obliky roferata na Akademijnom nauenom skupu "knjevnost Bosna i Hercegovine u svjetu dosadadnjh istrezivanja", odrdanom 26.127. maja 1976. Taj roforat jo1977, godine objavjen, pod asiovom Neposredni zadaci u zuCavanyu nasin alhamijac tokstova.? u knjizi matorijala sa ovoga. shape, Integra’ tokst Hadajaniéova Ov... Kolm su so kasrije kort korokano nsvedonj nogova autor, iznoslinsée 110 tpxanin svanca, a sastoj sez Opcag dla, Feseanag afele Vroophodneg Indotea imona, Ko} ciel toks inforfnaivno povazuje. Cjlinom syolom kon 4 svar precsavia snerawerosvabaecy slualy dokunentarngg Bioraiko bibloratskog karaktera, sio co fed da je euler u rjomu obunvetio sv fektografiy dosed sanana 9 ov) cast ire, : u jg, zrtontonarie paged pa dotedetnja svazvanja alhamjeco-iteratire od knago cr Orta Blaua Bi itech ‘Sprachdankmdig (1058 do 107, zakiueno,ekrejom manetvong potycairevzie nov Selita Dotadaee) napsi o ovo) Lara, proma ejooma autor, pato od nodostatka studjske 1 pyaar te mtn a Te to ont Sect ul cutradirs ua cer scir tara 2+ Biers i leer ied easy eta ca ites Ni etree trea he Peete ery Colores ne i 5 8te 9 Dr Ott Blau: Bosnisch-t0rkische Sparchdenkméler, Abhandlungen des Morgenlandes. 8. V, 2. ths138 ompleksnosti, mada su mnogi od njh pisari sa znanstvenim protenaijama. U osnovu to potrabe elowiost evakako jo uazia'najpr kriéka obrada | egavanj tlstov,¥, pradstavjanjo u ihovu autentignom lzrazu, Sto je nedostajalo | Blauovu | Corovie-Kemuriny daly, Pledirajudi za znanstvenim pristupom poslu oko transliteracije alhamijado-tekstova, Hadzijahié u svojoj stuch {rata senovd joc motodolog( znanetvenog ada u ovo oblast, rug rool ope legos rmiienju, rad na olicivenjy novih texstova da bi se stekia polpunja slixa'o prosirenost | obimu ‘ove knjdovnosti. U tom pogiadu on jo dao intormaciju u éemu se istrazivacko-izdavacxl apradovalo od Biaua do nagog vremene,isiéuéi rad Wernera Lehfelcta na isptvanju ortografie Shamjado-tnjzomnosi, icvrome £408 So js nje urdon setom ranettracio, ‘nasi ovogaoatota aden ik prea objénevank. nedovelfe alemacie ‘ove knjiZevnosti u okviru historia knjZavnost jugoslavanskih naroda, otwajuci neko razioge to] Boja'On ukazuje na Enjricu ca Bu knovna mjoria 2a lar tokio nuno fia lable od savromenin, nalazes: da i tekstovi alhemijado-knj.4evnosi| predsiavjalu ne samo Jezidko-kulturme ‘spomenike prvog reda, nego da sa svoim univorzalistickim Koncepejama | poltkim nonkonformizmom pokazulu swojevrsne knjzevne kvalitet. ‘upozoravajudi na éinjenicu da su dosada u ovo] oblast bil prezentiani uglavnom poetski tekstovi, on iste i oblast proznih tokstova alhamijado-iterature, rjognike, zapise narodnith plesama, te natpise pisano arobicom. Krtitki opredjelan prema dosadasnim faktogratslim 'strazivanjima (al nedovoljno wvjerv u nekolkim rofoksima knjzevno-estetskog rasudivanja, 810 Lostalom | nije bila pretenzija njagove studio), . Hadzjahi¢ nagiasava potrebu za ravzjom nekch prihvaéenin identikacija autorske pripacnosti pojedinin tokstova | njihove starosti, zatim, 22 ‘opreznijom provjerom utjecaa na ovu knjzevnost,istiueiu prvom redu njene domaés izvore: Na. kraj, upotpunjevaluci metodioske zantjeve prema buduéim israzwvacima, on iste znaca)jezitke analize teksiova, prouéavanjem metrke pjesama, Sto Co sve zajedno dati osnovi | za njihove featko rednovinjeukonekstu wemona cruveno-kutunh usiovathnyzownin poo socio ‘Ukojo} eta lteratura ogrist iiéku metodologiju formulisanu u Opcem aljeki Hadzijahié ja u volkoj mieri primijenio a grag} Posebnog aj, bar a so tee xysevronsteake tikograe teksty ene literature, sto i &int Sadréaj njegova rukopisa. duGi od priloga do prioga kronoloskiny recom nyo cbjavivaria, kode prdstav stor skog upeipunjavaniaspoznala © ovo] knizemnoet, ladiijahié je davao osnovne informativne podatke 0 njima, njihovy sadrdaju, dopunjujuel Ih istovrameno viastitim znansivenokrilékim | knjiZevnohistorjskim refieksijamd, korekejama | ‘objektivacijama, Poseban informativni znaéa| (ma povozivanjo saznanja iz starjog | novijeg ‘yremena o pojedinom tekstu, tako da se dobija historjska sika njihova zanswvenog icentiota, Pasjedajuei veliko znanje 0 to{ knjizevnoj oblast, Hadizjehi¢ jo mogao ovim priozima pristupiti sa _znanstvenokriiékom strogo8u, pri Cemu se nije ustazao da | svoja ranija saznanja podvrgne evi u svjtu novjh istrazivanja. interme oagey na Ov} Nasi, gin do Kadina rkopis, u komo fe razmatane 165 informaci 120 athamijadoriteratun, objavieni og prvog spomena godine 1680. u Paton vii Colbie pa do dans, predeavia ‘ragedjord doktrentaclors akiograties ‘osnovu za svako daje specijaino izutavanje ove knjizevne oblastl. Njegov rukopis prusa ‘moguénost uvida u history otktivanja | spoznavanja alhamijado-iterature U naéo| | steno} znanast, Stoga nije ni éudo 810 je, iako integraino neobjevien, postao | kao tipkanl rukopia eophoden priruénik za sve one Koji se zanimaju ovom knjZevnom oblascu | ave njenim Prouéayanjom. 1 tome sviedote ni 6 dno tekstoloske i historjskoknjizevne studije Iz ove obiast, Hestomatia bosanske alhanjado kr/zovnost (1981) dr Abdurehmana Namotka |monogratja Ct Muhameda Hukoviéa Alnamjado knjzevrost injartstvaraoe! (1986), Koj se pozhajs na Osvt, | ‘Neposredine zadatke... kao na bilnu oshovu vastin istesivanja, Wvagavajie Hae Sjanica Keo aca Ove kxjzavros, marvog isradivaga toxstova | idonista nigh HadgijahiGeva kritidxa revizija Gotacasnyh pojedinaéni | fragmentamih itrazivagkin Tezultata u ovo} oblast, pored uivedvanja onoga So medu njma znanstveno taj, Iazvala Jo svojevrsnu utamicu u osvajanju novh,sintetcnnn spoznaja. Godine 1978, podnesor ja, nejprie, hha ocjenuy Akadomiino| Komisi ruxopis Nametiove fe, a naredo godine ojavjon Injen predgovorn ekstpodrasiovom Bosersha alhamacokndeinostuokovenajuposovancky199 yizevnosti,* Ta isto sete so Rola. iu tiskanom of choca prjaviena jo na Filozofskom fekultety u Sarajevu i disertacja dt Jo 1980. suspichom | octrarjona, de bi se Seat gocna naken toga 'U meduvremonu jg, 1881. godine | Nametak objavio svoju imijado knjizevnosii®, s preradenim i dopunjenim uvadom i pelpunom, klickom aparaturom, Meduiim, jako se oba autora pozivajy ne spomenut iad ‘Osvit iz 1975, i njegovu Stampanu frakcju iz 1977, i konste s@ nme uz ostaly iteretru,tadva Gla uodnosi jodan prema drugom radena sunezavsno, bez mogute raznjane saznanjaliz rukopisrih-verzja, a nasiov njhovih kniga Godan! su naknadno u preglede Hterature Unjima, Ta prirodna autorska surevnjivost uistoj znanstyeno] oblast! podstaknutal icevom inigjatvor, pridonijeta jo, medutlm, sin isirazivatkin | metodoloskih zefwvata | bogatstva panei ona vtoorstom dean knowontr kom odrodivarju ovop osoben0g stvaralasiva, Ahamijado-tokstovi koji su predstawjoni u Nametkove) Hrastomatif pojedinatno su rumen ee seal pokiua brojem 2) inuse,esporecen a va do, 67 Bibra cies prea | fence prov. vaso 6 eklva ipa ota aBornk sa cv, fan objaera rorpusa ahamadoteksov, sa lnigor Sofucina Kam sr acme Coca Seroteatpee Dfcnget posiscer Modis aus dem iil, XVI, 1 XX Jannuandert (Sarajavo, 1912) | pogtavie Nv. Muslinanska ingore racy, 1 lc na harm oak Bosarshonereagamdioy kiero) Pestomath 1, Starija knjZevnost (Sarajavo, 1974)? - moto so utvrdii da Nametkov zbornik, pored 23 te ojo sd objmal Komura- Coron |7 toxstova Sto In jo objavio Had2jarve @ Namstak uvstio w S¥O} {abor, te [083 teksta objavjona na drugim mjastima izvan tin korpusa Gadar 0, Sokolovie, drug! Alja Namotak a re¢iM, Kapetariovie-LjubuSak), sadr2jos 47 tekstoval ijeninuraniim Koxpusima ahamjado traire, Nh jo Narheak preuzoo s azn sane, fondova Qrietainog naka u Sarajovu, Univorattske bilteke u Baogracu, Ativa Hercagowine, Zemaliskog muzeja, Husrovbegave bibliotoke, Jugosiavenske akademijé znanost | umjetnosti, od pri Folakcionare, a velikim djelom iz rukopisa prikuplienin, srimijenin i redigiranih za potrebe ‘Axadorje nauka | umjatnost! BH u okvru projekta historje knjiZevnosti BiH, u kojem je poslu | sam redaktor ove. tje vooma aktivno sudjeiovao. 'U Kemure-Corovicevo) kn ostalo jo jo8 8 tekstova Kaimije, Setkje, thamile i Hume, a u HadaiehiGovu korpusu js 8 tokstova Kavaoddo, thamje, Hevae te enna koje Nametak mle lvretio u svoju Hrestamatiju. Da su se \ostali"neuvrSteni transiterirani i ansiterranoredigiran teketow, hu biniografy Namotak doncsina kraj, seu ofr ove Hrestomat, now br bio bi znatno vedi, S10 bi predstavjalo reprezeniativnu | ragnovrsnu zbirku oblika | vista ahemijaco-teraturs. va Hrestomatla ota dale u predsiaviany ahamjado staralatva u ane ee udovajta vatdcom rarfve, Ko} se postavjeo jos vromona Remure-Corovi zbomnika, Gia jo transiteracija proizvoljna | nopouzdana, da se tekstovi previino protitau, ¥. {ranelteraju prkadu u svojojiraBajno} rvornosti, Nametxova transiteracia pridoniela jo Ga su fake pjesme dobile | na svojoj knjizevno| vijednasti upravo zbog taga Sto su cvog puta vierno prostane. lako u tom 2borniku nisu skupln! svi poznali tekstovi, So Ge svakako izrazt Zaljonje Birazivata kof toze za. cjelinom ovog stvaralaétva, mada je te8ko pretpostavit da éo ikad jedan {akav posao bti do kraja okonan, - vacina knjevno znatejnih, do sada pristupaénin toksiove danas Je prod nam: restora ‘to transiiterianin na najbolj nadin, u éemu je i osnovni kvalitet ove 4 i Anta ang Soest ate oka igskren eos. oe ere rege etme tet Sl. Selo, | amo a co Sse Sotusal of Kemaraung br Vad Coron: Sorboioatacne Bosnisher Fae eg tS un launder. 2urRunde Gor Sakarbalonest Guster nd Porschunge, oh 2 Sarivg10t2 or 7 7 BORERDSEG ie ie Mesimanlataftoa aco, sa prodgovomin teksto Now inner tert mesiran valores osnaalenoaa sane Saratrbewnan Zovod ta scavnje wien Sarajv, 1874 8.220912.