SEMINARSKI RAD

Predmet:Finansijski menadment
T e m a : Privredno okruenje: institucionalni oblici preduzea

SADRAJ
Abstrakt .................................................................................................... 3
Uvod.......................................................................................................... 4
Trite i oblici preduzea.......................................................................... 5
Okruenje preduzea................................................................................. 7
Eksterno okruenje............................................................................... 8
Tri modela odnosa preduzea i eksternog okruenja.................... 10
Analiza internog okruenja................................................................ 11
Zakljuak..................................................................................................12
Literatura

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

Abstrakt

Subjekti u poslovanju, mogu biti razliiti, ali se ipak, s aspekta uloge koju imaju,
mogu podeliti na subjekte u uem smislu, pod kojim se prevashodno podrazumevaju
poslovne organizacije koje su u naem pravu istovremeno i pravna lica, i subjekte u
irem smislu, kakva su fizika lica, drava ili meunarodne organizacije .
Poslovne organizacije mogu biti razliiti tipovi preduzea, drutava, grupacija preduzea
kao to su holdinzi, multinacionalna preduzea, pulovi, skrivena udruenja i sl., ali i
razne druge organizacije i asocijacije. Fizika lica su pojedinci koji imaju svojstvo
subjekta prava i poslovanja. Pored ova dva subjekta pojavljuje se i drava i razne
meunarodne organizacije i asocijacije koje se mogu pojaviti i kao partneri u
poslovanju, ali i kao faktori razvoja ili ogranienja poslovanja. Na privredne subjekte
svaki uticaj moe se odraziti kao pozitivan, ali i kao krajnje negativan.

KLJUNE REI: preduzee, privredno drutvo, drutva lica, drutva kapitala,

zadruge, eksterni uticaji, interni uticaji, input-i, output-i, stekholderi.

UVOD

U poslovnim odnosima subjekti mogu biti razliiti. Meutim, pored svih razliitosti
postoji neto to im je zajedniko - subjekti poslovanja su nosioci odreenih prava i
obaveza i nalaze se u odreenom poslovnom odnosu, bez obzira koju ulogu i poloaj u
njemu imali. Dakle, u pitanju mogu biti ona "lica" koja, kumulativno, imaju sledea
svojstva: da se mogu pojaviti kao nosioci prava i obaveza i da su to takva lica koja
stupajui u odreene poslovne odnose u sutini obavljaju neku od aktivnosti poslovanja,
odnosno da su u vezi sa njom.
Znai, ukoliko neko "lice" ne ispunjava jedan od ova dva uslova nee imati
svojstvo poslovnog subjekta. Nosioci prava i obaveza, u veini prava, moraju imati
pravnu i poslovnu sposobnost. Pod pravnom sposobnou podrazumeva se
sposobnost nekog lica da bude subjekt prava. Poslovna sposobnost znai da to lice
moe stvarati, izjavom volje, prava i obaveze, dakle, vriti pravne poslove. Drugi, pak,
uslov znai da je nuno da oni obavljaju odreenu delatnost i da se pojavljuju u
obavljanju neke od aktivnosti koje sainjavaju poslovanje i, naravno, da u tim
aktivnostima stupaju u takve odnose koji imaju osobenosti poslovnih.
U toku poslovanja odreeni subjekti mogu stupiti u pravni promet . Ti odreeni
subjekti su pravna lica, odnosno preduzea, drutva i sloeni oblici njihovih udruivanja.
Kod nas uee u pravnom prometu zahteva ispunjenje odreenih pretpostavki - pravni
subjektivitet , jer se samo pravna lica mogu pojaviti kao nosioci prava i obaveza u
pravnom prometu prema treim licima za razliku od drugih prava u kojima se pored
pravnih lica pojavljuju i nepotpuna pravna lica ili predpravna pravna lica (ameriko pravo
poznaje partnership i trust, dok su u engleskom pravu to uncorporate association, u naem
ranijem pravu javna trgovaka drutva, tajna drutva) i za koje vai poseban pravni reim.
Ovakav stav naeg prava prouzrokuje da su ugovori instrumenti na osnovu kojih se
odvija pravni promet, pravni poslovi i pravne radnje. Nain istupanja, pak, zavisi od
statuta, pravila ili ugovora o osnivanju ili sporazuma, odnosno ugovora o udruivanju. U
svakom sluaju, nae pravo danas ne poznaje kategotiju "unutranjeg pravnog prometa",
kao to je to bilo u vreme Zakona o udruenom radu, ve je pravni promet jedinstvena
kategorija i u njemu je svako preduzee ili drutvo nosilac prava i obaveza prema treim
licima.

TRITE I OBLICI PREDUZEA

Poslovni subjekti obavljajui razliite poslovne akcije i operacije, stupajui u razne

obligacione odnose, vrei razne usluge: bankarske, kreditne, berzanske, osiguravajue,
komisione, zastupnike, posrednike, transportne, skladine i mnoge druge mahom su
vezani za pojavljivanje na tritu i meusobne poslovne odnose koji tamo nastaju. Dakle,
trite se pojavljuje kao "prostor" u kome se kreu robe, ljudi, kapital, usluge i na kome
poslovni subjekti stupaju u odreene odnose preduzimajui odreene poslovne aktivnosti.
Iako se ne moe u potpunosti predvideti koji e se poslovi odvijati i kakvi e se poslovni
odnosi povodom kretanja robe, ljudi, kapitala i usluga uspostavljati ipak je vremenom
dolazilo do dva gotovo suprotstavljena zahteva sve vee potrebe za slobodom tog
kretanja i sve jasnije kristalizacije potreba da se neki odnosi i poslovi usmere i reguliu.
Tako se u veini zemalja, a i na meunarodnom planu, pokuavaju spreiti
odreena ponaanja poslovnih subjekata kao to su: nelojalna konkurencija;
monopolistiko delovanje; pekulacije; ograniavanje trita; zakljuivanje zabranjenih
(protivzakonitih), nemoralnih i fiktivnih ugovora; zakljuivanje poslova opasnih za
ljudsko zdravlje, nacionalnu sigurnost, moral. Ovakva ponaanja, zbog opteg znaaja,
reguliu se i sankcioniu odgovarajuim aktima drave kako bi se na taj nain obezbedila
njihova dovoljna "jaina" i snaga. Pri tome, ukoliko se radi o federalnim dravama, ova
ponaanja mahom su regulisana saveznim (federalnim) propisima i/ili dopunjena sa njima
usklaenim propisima federalnih jedinica, a gotovo zanemarljivo malo lokalnim. Istine
radi, postojali su pokuaji, kod nas ali i u mnogim drugim zemljama, da se ovaj nain
regulacije modifikuje zbog navodnog sve veeg meanja drave u poslove i poslovne
odnose. Meutim, usled izuzetnog znaaja ovih oblika ponaanja za ukupnost nacionalne
privrede i poslovanja odustalo se od deregulacije ove materije i ona je i dalje ostavljena
pod patronatstvom dravne regulative. Kod nas su razlozi deregulacije bili neto
drugaiji: u vreme samoupravnog socijalizma postojala je tendencija da se ovi oblici
ponaanja fleksibilnije reguliu vie samoupravnim, manje dravnim aktima, a u
poslednje vreme postoji tendencija da se ova materija regulie republikim propisima sa
namerom da se oduzme ili ogranii nadlenost savezne drave i republike dobiju vee
ingerencije u ovoj vanoj oblasti. I pored svih ovih tendencija za oekivanje je da e se
one ubrzo usaglasiti i da e savezna drava i dalje imati regulativnu funkciju u ovoj
materiji.
Poslovni subjekti, drugim reima, mogu svojom voljom birati poslovne aktivnosti
koje e preduzimati i odnose u koje e stupati, ali moraju voditi rauna o propisanim
zakonskim uslovima i optim uslovima poslovanja, dobrim poslovnim obiajima,
trgovakim pravilima i naelima lojalne konkurencije, nemonopolistikog ponaanja,
nepekulativnosti i drugim poeljnim oblicima trinog ponaanja i sve svoje aktivnosti
realizovati na nain kojim se ne nanosi teta drugim poslovnim subjektima i potroaima.

Oblici preduzea su:

privredno drutvo,
drutveno preduzee i
javno peduzee.

Privredno drutvo osniva se kao drutvo lica ili drutvo kapitala (kompanija,
korporacija).
Drutvo lica osniva se kao ortako drutvo ili komanditno drutvo.
Drutvo kapitala osniva se kao akcionarsko drutvo ili drutvo sa ogranienom
odgovornou. Akcionarsko drutvo se osniva ugovorom o osnivanju, a ako ga osniva
jedan lan odlukom o osnivanju.
Zadruge ( po Zakonu o zadrugama (Slubeni list SRJ, br. 41/96 i 12 /98, Slubeni
glasnik SRS br. 57/89, Slubeni glasnik RS, br. 46/95) ), zadruga je oblik organizovanja
fizikih lica u kojoj oni, poslovanjem na zadrunim principima dobrovoljnosti i
solidarnosti, demokratinosti, ekonomskog uea,jednakog prava upravljanja,
samostalnosti, zadrunog obrazovanja i meuzadrune saradnje, ostvaruju svoje
ekonomske, socijalne i kulturne interese. (l.1) Zadruge se osnivaju kao zemljoradnike,
stambene, potroake, zanatske, zdravstvene omladinske studentske i uenike, kao i
druge vrste zadruga za obavljanje proizvodnje prometa robe i vrenja usluga, u skladu sa
zakonom. Zadruge se mogu osnivati i kao tedno kreditne zadruge. Za osnivanje,
organizaciju, poslovanje i nain upravljanja tednokreditnih zadrugama, primenjuju se
odredbe saveznog zakona kojim se ureuju banke i druge finansijske organizacije.

Zemljoradniku zadrugu moe osnovati najmanje 10 zemljoradnika i drugih

fizikih lica koji imaju u svojini ili po drugom osnovu koriste zemljite, objekte ili
sredstva za rad u poljoprivredi.
Stambena zadrugu moe osnovati najmanje 30 fizikih lica.
Potroaku zadrugu moe osnovati najmanje deset fizikih lica.
Zanatsku zadrugu moe osnovati najmanje deset fizikih lica koja imaju strunu
spremu potrebnu za obavljanje poslova iz delatnosti zadruge.
Zdravstvenu zadrugu moe osnovati najmanje deset fizikih lica, od kojih
najmanje jedno mora biti lekar.
Omladinsku i studentsku zadrugu moe osnovati najmanje deset fizikih lica
(studenti, uenici, i nezaposlena lica).
Ueniku zadrugu mogu osnovati kole i domovi uenika.
Drugu vrstu zadruge moe osnovati najmanje deset fizikih lica.

OKRUENJE PREDUZEA

Iz karakteristika preduzea kao tehnolokog i otvorenog ekonomskog sistema

proizilazi da su odnosi sa okruenjem osnovna pretpostavka njegovog funkcionisanja i
razvoja. Isto kao i preduzea tako je i njegovo okruenje podlono promenama to dovodi
do menjanja meusobnih, meuzavisnih direktnih i indirektnih odnosa. Okruenje je
faktor opstanka i efikasnosti funkcionosanja i efektivnosti razvoja preduzea. Kreiranje
adekvatnog poslovno-drutvenog ambijenta u kojima preduzea normalno posluju, rastu i
razvijaju se, je permanentan zadatak svake vlade ukoliko eli da obezbedi ekonomski rast
i prosperitet zemlje.
Van svake sumnje je da je razvijeni trini ambijent polazna taka i pretpostavka
za izgradnju trinog sistema. Treba znati da se institucionalna reenja i privrednosistemski mehanizmi u uspenim privredama najrazvijenijih zemalja sveta (Japan, SAD,
Nemaka...) meusobno se bitno razlikuju.1 Tako dolazimo do zakljuka da ne postoji
univerzalni model privrede koji se moe primeniti na neku drugu zemlju.
Neposredno okruenje ine interni i eksterni stakeholderi. Interni stakeholderi
su: zaposleni, akcionari i odbor direktora koji imaju najdirektnije interese u biznisu
preduzea. Eksterni stakeholderi su: potroai, konkurencija, dobavljai, vlade,
finansijske institucije, sindikati, mediji i specijalne interesne grupe.
Analiza i predvianje okruenja treba da omogui da se prepoznaju podsticajni i
ograniavajui faktori i dimenzionira njihov uticaj na budue poslovanje preduzea.
Koraci u analizi okruenja kojima e se, polazei od opteg ka pojedinanom, doi do
konkretnih saznanja o ansama i opasnostima za budue poslovanje preduzea su:
1. Pregled uticaja okruenja;
2. Ocena prirode okruenja u smislu promena koje se mogu oekivati i
projektovanje njihovog razvoja u budunosti;
3. Strukturna analiza glavnih komponenti okruenja;
4. Identifikovanje konkurentske pozicije, kako u pogledu pristupa resursima, tako i
kada je re o ansama za promenu trinog uea;
5. Identifikovanje glavnih ansi i opasnosti u odnosu na koje e preduzee graditi
svoju strategiju reagovanja

Nikoli M., Malenovi N., Pokraji D., Paunovi B., Ekonomika preduzea, Ekonomski fakultet,
Beograd, 2002.godine, str. 100

Eksterno okruenje

Poslovno i trino okruenje se moe sagledati dvojako:

u kontekstu trine privrede i
u kontekstu globalnih opte vaeih, a ne i specifinih uslova koji definiu
okruenje u svakoj specifinoj privredi.

U analizi okruenja se polazi od toga da se eksterna sredina permanentno i

neprestano menja i da povremeno prolazi kroz bitne promene kao i da okruenje moe
drastino uticati na efikasnost preduzea i njegov rast i razvoj.
-

Prema Stoneru i Frimanu komponente eksternog okruenja ine:

input-i (resursi iz okruenja, sirovine i rad koje preduzee uzima iz svoje sredine),
output-i (transformisani input-i u vidu proizvoda i usluga koje preduzee vraa
okruenju)
elementi sa direktnim dejstvom (elementi eksternog okruenja preduzea koji
direktno utiu na aktivnosti preduzea i njegovu efikasnost i efektivnost)
elementi sa indirektnim dejstvom ( elementi eksternog okruenja koji utiu na
klimu u kojoj se odvijaju poslovne i razvojne aktivnosti preduzea ali ne utiu
direktno na samo preduzee).

Na osnovu iznetog zakljuujemo da preduzea nije samo sabi dovoljno i da ne

moe poslovati samostalno, ve mora razmenjivati resurse sa okruenjem od ega zavisi
njegov opstanak. U kojoj meri e to biti efikasno i na koji nain e preduzea stupiti u te
veze zavisi od internih ali i eksternih faktora.
Dejstvo eksternih faktora na preduzee zavisi od toga kakvu ulogu zainteresovana
grupa stejkholdera za rezultate i ponaanje preduzea ima u odreenom trenutku, naravno
od izuzetne vanosti je i to o kakvom tipu okruenja je re. Pojedini naunici su, polazei
od porasta sloenosti i neizvesnosti razvili etiri tipa okruenja2:
- mirno sluajno okruenje (okruenje je stabilno i nepromenljivo sa ravnomerno
distribuiranim resursima),
- mirno okruenje (okruenje je stabilno ali su resursi koncentrisani na odreenim
lokacijama),
- uznemireno reaktivno (okruenje ja nestabilno sa koncentrisanim resursima i
velikim brojem konkurenata; lokacija je manje znaajna od sposobnosti preduzea
da odgovori konkurentskim izazovima),
- turbulentno oktuenje (broj preduzea i veze meu njima permanentno rastu;
istovremeno rastu i kontakti izmeu drutvenih, ekonomskih, politikih i
tehniko-tehnolokih sfera).
Logian zakljuak donet na osnovu ove podele je da preduzea najlake efikasno i
efektivno posluju u mirnom,a najsloenije i najneizvesnije u turbulentnom okruenju.
Stejkholdere koji direktno iz okruenja deluju na poslovanje preduzea ine:
2

Isto, str.101

potroai (razmenjujui novac kao resurs za proizvode i usluge najdirektnije

uslovljavaju poslovne rezultate preduzea),
dobavljai (preko cena, kvaliteta i rokova isporuke, sirovina, usluga, energije i
opreme kao input-a preduzea direktno odreuju nivo njegove ekonomije; tipovi
trita input-a su vrlo bitni za karakter dejstva ove vrste faktora),
drava i njeni organi (ovaj uticaj se najbolje vidi u odnosu izmeu biznisa i vlade
SAD; da bi drava obezbedila dejstvo trinog mehanizma konsekventno
sprovodi antitrustovske zakone i regulie preduzea od javnog interesa;
prevelikom regulacijom sputava se trina efikasnost, dok se deregulacijom
zemlja i privreda vraaju na tzv. Zakon dungle),
posebne interesne grupe (potroai i advokati okruenja odravaju trnd koji se
zove specijalne interesne grupe koje koriste razne politike procese kako bi
ostvarili korist; glavni predstavnici su zeleni i potroaki advokati koji
zastupaju interese graana, odnosno potroaa),
mediji (mogu da deluju vrlo pozitivno ali i vrlo negativno na ekonomiju
preduzea preko svojih reklama ili anti-reklama),
sindikati (kroz kolektivno pregovaranje oko plata, uslova rada, radnog vremena i
tome slino biva i jednoj ili drugoj poziciji),
finansijske institucije (bez njihove podrke preduzee ne moe efikasno poslovati
zbog nedostatka obrtnog kapitala, niti pak rasti i razvijati se bez bez kapitala za
investicije),
konkurencija (zavisno od tipa i razvijenosti trita preduzee moe bez veih
napora da efektivno i efikasno posluje ali isto tako njegova ekonomija moe trpeti
velike udare konkurentnih preduzea na tritu).

Eksterni faktori koji indirektno deluju na preduzee to uglavnom ine tako to

stvaraju klimu koja moe da pogoduje ali i da ne odgovara preduzeu i tako da utiu na
stvaranje nove zainteresovane grupe za rezultate konkretnog preduzea. Sve indirektne
faktore moemo grupisai u etiri osnovne kategorije:
- drutveni,
- ekonomski,
- politiki i
- tehnoloki.
Pod sociokulturnim varijablama koje utiu na poslovanje smatramo demografsku
strukturu, ivotni stil i drutvene vrednosti.
Ekonomske varijable ine ekonomsku sredinu i u to spadaju plate, cene input-a,
konkurencija, mere fiskalne politike koje se odnose na konkretno preduzee. Kao
znaajni ekonomski indikatori uzimaju se i visina nacionalnog dohotka i drutvenog
proizvoda, tednje, investicija, cene, plate, zaposlenost, produktivnost i vladine
regulativne aktivnosti. Sve ove varijable su sklone promenama koje mogu biti strukturne
i cikline.

Politike varijable podrazumevaju prirodu politikih procesa i politike klime,

koje pojedine interesne grupe koriste za svoje ciljeve. Uticaj politike na privredne
subjekte je naglo povean sa razvojem medija. Politika klima moe nedvosmisleno da
stvori uslove koji e pogodovati ili tetiti odreenom preduzeu.
Tehnoloki uticaj se ogleda kroz tempo i intenzitet tehnolokog razvoja odreene
industrijske grane ili uopte stvara uslove za direktnije uticaje na tehnoloku osnovu
konkretnog preduzea.

Tri modela odnosa preduzea i eksternog okruenja

Postoje tri osnovna modela odnosa preduzea i njegovog eksternog okruenja, i to

su:

Okruenje kao izvor resursa (i informacija),

Okruenje kao selekciona sredina,
Okruenje kao osnova zavisnosti.

Okruenje kao izvor resursa- Svako preduzee se susree sa dva problema:

1) zavisnou povodom kritinih resursa, i
2) neizvesnou uslovljenom nedovoljnom koliinom informacija.
Preduzee je visoko zavisno od okruenja:
* ukoliko potrebni resursi nisu univerzalno raspoloivi,
* ukoliko potrebni resursi nisu distribuirani pod jednakim uslovima,
* ukoliko rastua integracija naruava postojee odnose.
Okruenje je veoma neizvesno i teko za razumevanje:
* kada je visoko diferencirano,
* kada je nestabilno,
* kada postoji veliki broj veza izmeu njegovih elemenata.
Okruenje kao selekciona sredina-Prema ovom modelu, karakteristine su tri
faze:
1) faza varijacija,
2) faza selekcije, i
3) faza odranja.
U fazi varijacija nastaju razliite vrste organizacionih formi kao posledica
razliitih odgovora na promene u okruenju. U fazi selekcije preivljavaju one
organizacione forme koje se bolje prilagoavaju na uslove okruenja. U fazi odranja
odreene organizacione forme ostaju u ivotu uprkos promenama u okruenju i pojavi
novih organizacionih formi zahvaljujui dobroj prilagoenosti.

Okruenje kao osnova zavisnosti- Ovaj model polazi od predpostavke da je

preduzee u zavisnosti prema okruenju. Zavisnost ima razliite vidove kao to su
zavisnost: od dobavljaa, od potroaa, od konkurenata i od regulatora.

Analiza internog okruenja

Analiza internog okruenja koja ima strategijske implikacije bazira se na
konceptu tzv. lanca vrednosti razvijenog od strane M. Potera. Lanac vrednosti
predstavlja tehniku pogodnu za identifikovanje izvora konkurentske prednosti iz
preduzea. Izvori konkurentske prednosti su prednost u trokovima i diferenciranje.
Lanac vrednosti sadri dve grupe aktivnosti koje se strategijski razlikuju:
1) primarne aktivnosti i
2) aktivnosti za podrku.
Postoji pet kategorija primarnih aktivnosti i to:
1) ulazna logistika,
2) operacije,
3) izlazna logistika,
4) marketing i prodaja i
5) usluge.
Ulazna logistika obuhvata aktivnosti kao to su prijem, kontrola kvaliteta,
reklamacije i vraanje dobavljaima, skladitenje, interni transport, izdavanje materijala i
sl.
Operacije obuhvataju aktivnosti koje su povezane sa transformacijom inputa u
output. U pitanju su aktivnosti kao to su mainska obrada, montaa, kontrola kvaliteta,
pakovanje, odravanje opreme.
Izlazna logistika obuhvata aktivnosti koje su povezane sa skladitenjem gotovih
proizvoda, organizacijom transporta, opremom i sl.
Marketing i prodaja obuhvataju odgovor na zahteve tranje i stvaranje tranje.
Usluge obuhvataju aktivnosti koje slue za odravanje ili uveanje vrednosti
proizvoda za kupce. U pitanju su aktivnosti kao to su instaliranje, obuka, odravanje,
isporuka rezervnih delova i sl.

10

Zakljuak

Efikasno poslovno okruenje zavisi od inicijative razliitih lokalnih, nacionalnih i

meunarodnih aktera. Lokalno poslovno okruenje e sa strane privatnika ukljuiti, osim
samih preduzetnika, i udruenja preduzetnika, finansijske institucije koje se bave mikro
kreditima, banke, udruenja knjigovoa, kompanije za osiguranje i reosiguranje, agencije
za istraivanje trita, a sa javne strane lokalne vlasti i privredne komore.
Lokalno poslovno okruenje mora biti integrisano i na nacionalnom i
meunarodnom nivou sa meunarodnim kreditnim institucijama, donatorima, Agencijom
za privatizaciju, Agencijom za strana ulaganja, Fondom jednakosti, Republikim
Institutom za razvoj i Republikim Biroom za trite rada.
Od dobre saradnje sa okruenjem zavisi celokupna kako naa tako i svetska
ekonomija.

Literatura

Vujovi Slavoljub, Osnove finansijskog menadmenta, Megatrend, Beograd,

2006.godine
Lajovi Dragan, Preduzetniko restrukturiranje, CID, Podgorica, 2006.godine
Nikoli Milenko i dr., Ekonomika preduzea, Ekonomski fakultet, Beograd,
2002.godine
http/www.cqm.co.yu
http/members.lycos.co.uk
http/pravo.fon.bg.ac.yu

http://www.besplatniseminarskiradovi.com

11