Jovan Sterija Popovi

udnovata bolest
ili
Simpatija i antipatija

Parodija u dva dejstva

Lica:
SAMUILO CRNOKRAVI
MARTA, njegova supruga
AGNICA, njihova ki
TODA, slukinja
AVRAM, sluitelj
DOKTOR MAKARIJUS
DIMITRIJE
Parodija ova odnosi se na okeovu novelu pod naslovom "Preobraenja".

I DEJSTVO

I
(Agnica)

AGNICA (Sama, ostavi knjigu koju je itala): Badava! Kome nije razum kod
kue (to no kae jedan srpski filosof), bolje i da ne ita, jer mu nee nita u
glavi zaostati. Sirota Hortenzija, ne znam, ko je od nas dve gore sree! Ti si
ljubila onog, na koga si opet sama mrzila, a ja? Ah, ja onoga milujem, na koga

moji roditelji mrze. Boe moj, svaki se dan mode izmiljavaju, a niko nee da
zavede obiaj, da se stariji ne meaju u uvstva devojke. Ovako moramo sirote
da se oseamo, kako se njima hoe, to jest, kad se oni ljute, da se i mi ljutimo, i
koga oni miluju, onoga da i mi milujemo. Moj je Dimitrije dobar, to mi mati
sama kae, i samo to je u detinjstvu bio malo nestaan, ne mogu da ga trpe.
Boe moj, zar su druga deca bolja? (Opet otvori knjigu i gleda) udna stvora od
devojke! U bolesti ljubov, a pri svesti najvea mrzost. Ja bih rado kod moga
Dimitr bila, makar me na ovaj nain i mrzio, pa kad bi ozdravila ha, stani! Kako
bi bilo, kad bi i ja pokuala? Prekasno! Prekasno! Uiniu se bolesna, iskau da
mi ga dovedu, oni to moraju - kako ne bi bolesnom detetu? I tako u ga viati
svaki dan, a moe biti - jest, jest, na ovaj nain u se i udati za njega. Ali treba i
njega o tome izvestiti. (Misli se) ekaj malo! (Otide ka stolu, napie brzo jedno
pisamce, pa ga strpa u nedra) Ovako e dobro biti. Sad da sakrijem knjigu, jer
moe kome u oi pasti, premda sam uverena, da bi moj otac volio eljati perje,
nego knjigu u ruk uzeti. (Uzme knjigu) Slatki oke, ako mi ovo za rukom
ispadne, svaki u ti list pozlatiti. (Sakrije knjigu) E, sad sam gotova, moe teater
zapoeti. Ba dobro, evo mi Tode... (Sedne)

II
(Toda i preanja)

TODA: Gospodina, ta ste se tako zamislili?

AGNICA: Ljubezna Todo, mene e strana sudbina postii. Ne primeava nita

na mom licu?

TODA: Malo ste bledi.

AGNICA: Ah, ta e biti od mene? Sedim otoi kod prozora, al najedanput mi

se ukae neka zelena vatra pred oima, i iz nje dva goluba izlete. Ja se uplaim,
ali golubovi navale na mene i kroz usta uu mi u srce.

TODA: Jao, kuku, da vam ne progrizu creva. Tako je u mom selu jedan bio
progutao abu, pak mu je posle kroz trbuh izala. Idem javiti gospoi, da
zovemo doktora.

AGNICA: Nemoj, slatka Todo, jer ja nita ne oseam, da me grize. Nego u ti u

bolest pasti, u tako stranu bolest, ah, sama ne znam!

TODA: Samo nem dugo leati, vidite da su skoro poklade.

AGNICA: Ah, meni nije do toga! Tako ti sada na momke mrzim, da ti ne mogu
iskazati.

TODA: Otkad to?

AGNICA: Otkako sam golubove progutala. Uselila mi se protivu njih neka

antipatija, neka mrzost.

TODA: Gospodina, uvajte se, jer su devojke tek onda opasne, kad kau da na
momke mrze.

AGNICA: Ja ti verujem moja, Todo, ali jao! (Pone se premetati po stolici)

TODA: Zaboga, gospodina! Kao da je velika bolest. Gospoa! Gospoa!

III
(Crnokravi, Marta i preanji)

MARTA: ta ti je?

CRNOKRAVI: Kakva je to vika?

TODA: Ah, gospodina...

CRNOKRAVI: ta gospodina?

TODA: Pala u veliku bolest.

MARTA: ta? (pristupi keri) Agnice!

AGNICA: Dalje od mene neiste ruke! (Oturi je)

MARTA: Je l' ti zlo?

AGNICA: Dalje!

CRNOKRAVI (Todi): ta joj se dogodilo?

TODA: Kae da je progutala dva iva goluba.

CRNOKRAVI: Nije nego rotkvu. Sad u se ja s vaim budalatinama baviti.

Ajd' ustaj, nemoj mi se tu kriveljiti.

AGNICA: Samuilo Crnokraviu, veliki greh tovari na tvoju glavu. Skoro e

uasnu sudbinu iskusiti.

TODA: Vidite, gospodine.

CRNOKRAVI: Koji je to avo?!

MARTA: Jao, alosnoj meni, ta mi se od deteta uini!

AGNICA: Mati, ne skorbi, tvoja se ki nahodi u boljem svetu. Nee ona od

ovog umreti, ali vidi mnogo, to niko od vas ne vidi. Skoro ete nesreni glas
uti.

TODA: Ona je postala vidovita.

CRNOKRAVI: Due mi moje, ja sam neto uo za ovakvu bolest. Kakav e to

biti nesrean glas?

AGNICA: Smrt, smrt u kui.

MARTA: alosnoj meni, ko e nam umreti?

CRNOKRAVI: Ja ovo sve drim za budalatinu. Devojka je razmaena.

MARTA: Kakva budalatina, kad je prebledela kao krpa. O, ja nesrena mati!

IV
(Avram i preanji)

AVRAM: Gospodine, velika se nesrea dogodila. Cica, vaa maka, bez koje
niste mogli ni ruati ni veerati, i koja je u kui vie vredila, nego makar koji
gost, ova maka, naa Cica...

CRNOKRAVI: No?

AVRAM: Crkla je napreac.

CRNOKRAVI: Je l mogue?

MARTA: Sad kai da devojka nije pogodila...

CRNOKRAVI: Na moju duu, to je velika nesrea. Osam godina ivio sam s

njom u najveem prijateljstvu. Sirota moja Cica! (Avramu) Kako je crkla?

AVRAM: Savila rep i otegla ape, pak je tako svrila.

CRNOKRAVI: O Cico, o Cico, ja nesrean ovek, kako u bez tebe iviti?

AGNICA: Ha! Ha!

MARTA: utite.

AGNICA: Je l' mogue?! Moj otac u stranoj parnici, da izgubi svo imanje!

CRNOKRAVI: I to jo? Prekrasno!

AVRAM (na strani): Ja u odmah iz slube izii.

CRNOKRAVI: Ovo sve da dalje ide, valja poslati po lekara.

AGNICA: Hu, ta vidim? Otac e pre umreti od mame.

MARTA: Nije nego, jo togod. Kada?

CRNOKRAVI: Pitaj je: hoe li se posle udati? Sram da te bude, devojka joj
se mui, a ona ne gleda da ilje po doktora, nego je na palo besnilo.

MARTA: ta e mi doktor? Drugi ljudi za skupe novce trae vraare, da im

kau, sta e se dogoditi, a mi to badava imamo.

CRNOKRAVI: Ali ako devojka umre?

MARTA: Jesi li vidio kako sve zna? Smrt make, ko bi ti mogo tako
predskazati?

CRNOKRAVI: To je zaista udno. Takvu maku ne bih dao za mloge pare.

MARTA: Eto vidi. Pa ekaj, valjda emo jos togod uti. Dobro je kad ovek
unapred zna, ta ga eka, moe preduprediti. Ded, Agnice, pripovedi nam jo
togod.

AGNICA: Hu!

MARTA: Nemoj se ustruavati, mi tebe milujemo.

AGNICA: Ono belilo, to je mama nainila, ne valja.

CRNOKRAVI: ta? Belilo! Nisam li kazao, da mi se belilo u kui ne pravi.

MARTA: uti, uti, zna ona, ta govori. Idi bolje te zovi doktora.

CRNOKRAVI: Ta ti hoe da ima proroka! Ded a vidim, ta je s belilom?

MARTA: Ju meni, kukavici! Dete na samrti, a on bi ostao da se tu svaa. Idi po

doktora, kad ti kaem.

CRNOKRAVI: Idi, Avrame, doktoru Makarijusu.

MARTA: Ali kad moe biti tako bez uvstva. Dete u najveoj opasnoti, i on
ilje slugu. Idi sam, tako e skorije doi.

CRNOKRAVI: A ko e je uvati?

MARTA: Ne brini se ti, kad sam ja ovde. Samo idi bre! (Crnokravi otide)
Prokleta devojka, dobro je bila poela, ali kud je posle odvede vrag. Dobro, te
sam ga oterala, jer bi mogo i drugo to uti. Kako ti je, Agnice?

AGNICA: Majko, ja spavam, no ti si nevesela. Idi i moli se: za zdravlje tvoje

keri.

MARTA (Todi i Avramu): Pazite na nju, sad e doktor doi. (za sebe) Da
sakrijem belilo, dok se nije vratio. (odlazi)

AVRAM: Bogati, Todo, ta je naoj gospodini?

TODA: uti, ona je postala vidovita.

AVRAM: Ta vere ti?

TODA: Vidi, kako su joj oi zatvorene, pak ti opet sve pogaa. Ona je napred
kazala, da e maka crknuti.

AVRAM: E? gledaj jako! Bogme, kad tako pogaa, da je pitamo, gdi ima
novaca, pa da ne moramo ovako sluiti.

TODA: Ja bih volila, da mi najpre u ruku gledi, da ujem, hou li se skoro udati.

AVRAM: Meni je jedna ciganka ve gledala. Ba da vidim hoe li se podudariti.

(Pristupi Agnici)

TODA (Otura ga): Pusti mene najpre. Slatka gospodina!

AGNICA: Todo, ti eli znati, kakva ti sudbina predstoji, no ti nisi ista.

TODA: Nisam imala kad da se umijem. Al' vi se zato nemojte srditi. Ja mnogo
ne zahtevam, gospodina, samo da ujem, kad u se udati.

AGNICA: Todo ti nisi sama.

TODA (Avramu): Vidi, kako sve zna. Slatka gospodina, to je na Avram, no

vi se nemoj te nita ustruavati, on zna sve moje tajne.

AGNICA: Udae se, alosna devojko, posle esnaest godina, al' e biti hude
sree. Dobiee mua pijanicu, koji e te svaki dan po tri puta tui, a nedeljom
kako se dogodi.

TODA: Ah, jadna!

AVRAM: Jesam li ti kazao da ne tri napred. Da vidi kako e meni lepo

vraati. (Prui dlan) Gospodina, vi znate, kako ja, vas radi, kradom idem
kojekuda. Molim vas, kaite i meni togod.

AGNICA: Avrame, tebi je jedna ciganka ve pogaala.

AVRAM: Otkud to zna?

AGNICA: Ciganka je slagala, ti e biti obeen.

AVRAM: Ej, kuku! A zato? Teko meni nesreniku!

TODA: Bar je tebi dobro pogodila.

AVRAM: ta se ruga, volim i to, nego da me tuku svaki dan po tri put.

TODA: Ah, sirota!

AVRAM: Ej, kukavni Avrame!

TODA: Bar da mogu utei.

AVRAM: Tako je, kad ovek nema sree. Od sve nevolje jo jedno da ujem.
Gospodina, nisam bio kod kue ima tri godine, kaite mi, molim vas, ta mi
radi babo?

AGNICA: On je na oranju.

AVRAM: Je li zdrav?

AGNICA: iv i zdrav.

AVRAM: Ba vam fala. Odavno nisam uo nita za njega. Molim vas,

pozdravite ga od mene, i kaite mu, da me za bambadava veaju. Ili ekajte, da
vam donesem to, da mu date za spomen. (Otide)

TODA: Ah, sirota ja, nije dosta to moram ekati esnaest godina, nego da me
posle bije.

V
(Doktor Makarijus, Crnokravi, Marta i preanji)

DOKTOR (u razgovoru s Crnokraviem): Ja vas uveravam gospodine

Crnokraviu, da je sve onako, kao to sam razloio. Ja u vama odmah dokazati,
sistem vegetabilni nervozni jeste od sistema gangliskog sasvim izoliran, od
cerebralnog sistema nezavisan, i obitava u utrobi. Osobito vlada oko srca, to
prosti kaus oko laice. Kad je ovek budan, onda dejstvuje mozak ili cerebralni
sistem, a kad spava, dejstvuje gangliski sistem. To je sasvim jasno, je l' te?

CRNOKRAVI: Verujte mi, od celog vaeg razgovora nisam nita razumeo.

DOKTOR: Taki u vam dokazati zato ovek sniva. Jerbo oni simpatetieski
nervi, koji ove dve sisteme sojuavaju, prenose uvstvo iz vegetativnog sistema
u mozak ili cerebralni sistem. Je l' te, to je sasvim jasno, ja u vam odmah
dokazati.

MARTA: Molim, gospodine doktore, da nam vidite devojku.

DOKTOR: udna je stvar magnetizmus. Mnogi su se sumnjali, jao, boe moj!

to jedan dokui, ne mora i drugi. Otkud lunatici, somnabuli, mesenjaci? Sa
zatvorenim oima idu na najstrmenitija mesta, a zato? Jerbo ovi nervi fantaziju
tako podiu, da oni predstavlenijama vid istinitosti daju. Jer delatnost ivaca
postavlja se udvienije i priinjava, da ovek spavajui hodi: je l' te to je sve
jasno, ja u vam odmah dokazati.

AGNICA (za sebe): No taj e me umoriti.

CRNOKRAVI: Ljubezni doktore Makarijusu, ja nisam izobraen za takve

suptilnosti. Zato da se ostavimo razgovora, i da gledamo, ta emo s devojkom.

DOKTOR: Ja vas uveravam, Samuilo Crnokraviu, da je ovo sve na polzu vae

keri govoreno. Hodite samo blie, molim vas, gledajte, kako joj je lice rumeno,
i kao to mi kaete da one tajne, drugima nepoznate, predskazuje, to je esti
stepen magnetizmusa. Ja u vama ukratko dokazati, jer me mnogi bolesnici
ekaju. U prvom stepenu ostaju uvstva u prvobitnoj delatelnosti, i zove se
budni stepen, u drugom, ova delatelnost gubi se od asti, i zove se kriza
nesovrena. Ovde se ukazuje bolest oko srca, znoj, katalepsija itd.

MARTA: Zaboga, gospodine doktore!

DOKTOR: U treem stepenu uvstvitelnost sasvim prestaje, i zove se

magnetini san, crisis perfecta. etvrti je onaj, o kom sam vam otoi govorio
"Stranstvovanje u snu". U petom stepenu postaje bolesnik klervojant, ako
hoete, moete kazati "vidovit", jer mi klervojans nemamo, to jest, re nemamo,
al' bolesti imamo.

MARTA: Ali zaime sveta, gospodine doktore, dokle vi nama tolkujete, devojka
moe izdahnuti.

DOKTOR: Vaa ki nije ni ujednome od ovih stepena, ona se nahodi, kao to

rekoh, u estom stepenu, koji se zove gradus Extazis ili universalis
disorgasitasionis. S neponjatnom jasnou vidi ona, to je pred drugima
sakriveno, i to je neisto, nju vrea, i u nemir dovodi. Predskazuje, ta e biti, i
kad e joj bolest doi, najposle, koji su lekovi za nju najsvojstveniji, jer vi

morate znati, da ona najbolje zna, kako je leiti treba. Odmah u vam
posvedoiti! (Pristupi Agnici, i okree aku oko njenog srca) Da vidite kako e
se odmah iz ovoga sna probuditi i poeti govoriti.

AGNICA (strese se): Doktore Makarijusu, ti nisi ist, zato me mui?

DOKTOR: Jesam li kazao? Vidite, kako zna, da sam ljutit, jer pre neg' to sam
ovamo poo', ispsovao sam slukinju, to nije htela da mesi trgance.

AGNICA: Doktore Makarijusu, idi u ugao od zapada, i klekni na levo koleno, da

mi lake bude.

DOKTOR: Ja istina rado ne kleim, ali za moje bolesnike, kao doktor, sve sam
gotov uiniti. (Otide na opredeljeno mesto i uini kao to mu je kazala) Eto
vidite.

AGNICA: Ah, kako mi je sad lako, prejestestvena sila iz vazdunoga kruga na

krilu prirode poiva tiho u vnutrenosti mojoj, bajni san njega velianstveno
pokriva.

DOKTOR: ujete li, kako visoko govori! Pravi esti stepen!

AGNICA: Ljubezni doktore Makarijusu, uhvati se rukama za ui, ali tako, da ti

mali prsti gore podignuti stoje.

DOKTOR: Za ljubav moje bolesnice i to e biti. (Uini kao to je kazala)

AGNICA (polako): ekaj, ti klepetuo! (Jasno) Ah, koliko mi je sad bolje, ali
mi pomoi ne moe. Ustani, ljubezni Makarijusu, na tvojoj sovesti lei neto.

DOKTOR: to sam onoga u vrei sahranio? Boe moj errare humanum est.

MARTA: Gospodine doktore, ta e biti od ove nae devojke?

DOKTOR: Samo strpljenja, gospoa Crnokravika, samo strpljenja! Ve je

poela o svojoj bolesti govoriti, skoro emo uti lek.

AGNICA: Samo ista dua moe se mnome sustestvu pribliiti, samo ona zna
tajnu nepostiimih krugova prirode. Gdi si Dimitrije, jadni mili Dimitrije?

DOKTOR: Pst! Pst!

AGNICA: Tebe je dakle priroda moja izabrala, da izbavitelj bude

dugostradajue due! O, hodi, hodi, zata odvraa misli svoje od mene? Ja sam
nesrena devojka, bolna i nevoljna, na ustiju groba. Samo od tebe zavisim i
ivot. Ako me ti ne ublai, nema mi leka.

DOKTOR (Klekne kao i pree, i uhvati se za ui): Koji Dimitrije?

AGNICA: U susedstvu naem nahodi se jedan mladi od dvadeset i tri godine,

oiju crnih, kose vrane, vitka stasa, kome je ime Dimitrije. Taj mladi neka
doe! Nek prui leve ruke srednji prst k srcu mome, pak u odmah doi k sebi.

CRNOKRAVI: Kog vraga, gospodine doktore, ta je to?

DOKTOR: Pobeda, pobeda, nali smo lek!

CRNOKRAVI: Ja tu familiju ne mogu da trpim.

DOKTOR: Ba zato i jeste lek. Nijedna medicina nije prijatna, ali je zato opet uz
imamo, i skupe novce dajemo. Jeste li videli, kako sam i ja, kao doktor, morao
kleati.

CRNOKRAVI: Ali...

AGNICA: Hu, muka, muka! Ko ima neiste misli ovde?

DOKTOR: Eto, oevidna propast vae keri, ako se budete ustezali.

CRNOKRAVI: ta veli, Marta?

MARTA: I ja ih ne mogu da trpim, otkako nam je prasetu odseko rep, ali za

ljubav moje Agnice...

DOKTOR: Nemojte otezati.

CRNOKRAVI: Dakle, neka bude. (Todi) Idi Mandiu i kai, da sam ga ja, ili
bolje, da ga je Agnica pozdravila, neka zapoveda malo doi do nas, ali ne kazuj
ta je. (Toda otide) On e se uditi i, moe biti, da ne ni hteti doi.

DOKTOR: Doi mora, inae u ga ja, kao doktor, doterati...

MARTA: Ah, sad e pui po svoj varoi, kako mi je dete bolesno, pak se nee
moi ni udati.

DOKTOR: Ne brinite se nita, gospoa Crnokravika, ona e biti zdravija, nego

to je bila. Trebalo bi ostati, dok ne proe krisis, no drugi bolesnici...

MARTA: Molim, gospodine doktore, zadrite se jo malo.

DOKTOR: Oprostite, gospoa Crnokravika, moja bi to najvea radost bila, ali

ne mogu, ne smem. Imam jednoga u vruici, koji strano psuje. Izvinite? No
kako obiem bolesnike, odmah u doi jer bolest vae keri nije obina.
(Poklonii se i ode)

CRNOKRAVI: Pametan ovek ovaj na doktor.

MARTA: Kad bi tako svi leili, morali bi sav prihod potroiti samo na haljine.

CRNOKRAVI: Ali barem i razume svoj posao. Jesi li videla, kako je odmah
pogodio bolest?

MARTA: A ko ga je razumeo? On je mogo jos tri sata govoriti, pak bi opet

toliko znailo, koliko da je utao.

CRNOKRAVI: Slabost ima razmetati se sa svojom naukom, to je istina, ali

tako je, kad se glava usija, pa mora da trai oduku.

MARTA: Da vidimo, ta nam devojka radi. Kako ti je Agnice?

AGNICA: Jo jednako zlo.

MARTA: Pretrpi se malo, sad e doi Dimitrije. Ima li jo kakvu novinu? Ded
nam pripovedi, ali nemoj iz kue, to mi ne treba da znamo. (Muu) Da je
pitamo, ko e dobiti prvi stol?

VI
(Dimitrije, preanji)

DIMITRIJE: Gospodine Crnokraviu, vi ste eleli sa mnom govoriti.

CRNOKRAVI: Dobar dan, ljubezni Dimitrije, oprostite, to smo vas trudili.

Istina ono prase, no o tome ne treba sada govoriti.

DIMITRIJE: Ja mislim, da je vreme zaboraviti ve jedanput ono to je dete iz

nestai uinilo.

MARTA: Jeste, Dimitrije, ali treba znati, da nije lepo bilo nagrditi onako prase.
Znate li ta je prase bez repa?

CRNOKRAVI: Istina, mene je dosta stalo parnicu zbog toga s Vaim ocem
terati, jer valja da znate, da sam ja tri sudije podmitio.

DIMITRIJE: O, molim vas, to je isto i s nae strane uinjeno.

CRNOKRAVI: Ja mislim, da prestanemo od ovog razgovora, jer bi nas mogao

daleko odvesti.

AGNICA: Dimitrije, slatki moj Dimitrije, nemoj ni najmanje dolaziti u vatru, jer
mi nee pomoi.

DIMITRIJE: ta je ovo?

MARTA: Eto, vidite, ta je. Naa se Agnica naprasno razbolela, i Vas zahteva
da joj pomognete. Ja mislim, da ete Vi svu mrzost na stranu ostaviti, gdi se tie
ivota nevine devojke. Zato pristupite k njoj i ono inite, to vam bude rekla.

DIMITRIJE: Kako joj ja mogu pomoi, kad nisam doktor? Gospodina Agnice,
ta je Vami?

AGNICA: Prva je molba moja, ljubezni Dimitrije, da nita ne govori. Stani

upravo sprou mene i prui leve ruke srednji prst.

DIMITRIJE: ta ovo znai! (Prui prst)

AGNICA: Kakvo spokojstvo obuzima sad uvstva moja! Kroz trnje sree
prolazila sam ja, dok nisam dola do ovog blaenstva. Niko ne razume tako tugu
moju kao ti, ljubezni Dimitrije, ti uvstvuje ovo, kakogod to je i meni poznato,
ta tvoje srce osea. Samo postojan budi i tajnu uvaj. Ako me boginja sree ne
vara, skoro emo nau elju ispunjenu videti.

MARTA (Crnokraviu): Gledaj, kako se u licu zarumenila!

AGNICA: Postojan budi, ljubezni Dimitrije, ja u tebe na javi mrziti, no ti

nemoj uzimati na um, to je samo opsena neposveenih oiju. Ako ti umre, i ja
sam umrla, ako ti nesrean bude, i mene e tuga umoriti. to se god tebi
dogodi, veruj mi, ja tako oseam kao da se meni samoj dogodilo. Sad, ljubezni
moj, vreme je kratko, u pola pet dobiu ovu istu bolest. Zato doi, da se mnogo
ne muim, smiluj se na sudbinu bedne devojke i kod tebe svaku sreu oekuje.
Ve je kraj, sad u zaspati, i maloas probudiu se zdrava. Zbogom Dimitrije,
ah, kako te ljubim! (Namesti se kao da e spavati)

CRNOKRAVI: Kako te ljubim? Hm, to mi se malo udno vidi.

DIMITRIJE: Ja nita ne razumem.

MARTA: Mnogo rei, malo smisla. No gle, nismo je za tajne pitali. Agnice.

DIMITRIJE: Nemojte je dirati, ona spava.

CRNOKRAVI: Tako neto i ree. ao mi je to nema doktora, da mi

protolkuje.

MARTA: Taman bi skoro svrio.

AGNICA (ustade polako): Gdi sam ja?

MARTA: Agnice, da l' ti je to bolje?

AGNICA: Zar sam bila bolesna?

MARTA: Ti si nam mnogo kojeta pripovedala.

AGNICA: Ja sam samo spavala.

MARTA: Doktor e ti najbolje kazati.

AGNICA: I doktor je bio? (Smotri Dimitrija) ta traite Vi ovde?

DIMITRIJE: Gospodina, Vi ste me pozvali.

MARTA: On ti je pomogo.

AGNICA: Ja takve posete ne primam. Sad ste doli u nau kuu, pa vie nikad!
(Pristupi mu naglo, pak mu jedno pisamce u ruke stisne) Jeste li razumeli? Da
mi nikada na oi ne izaete! (Otide)

DIMITRIJE: ta opet ovo znai? (Izie Agnica)

MARTA: Nemojte se nai uvreeni, Dimitrije: ona je bolesna, pa ne zna ta

radi. No, ja u je odmah doterati, neka vas moli za oprotenje.

DIMITRIJE: Nije nuno.

MARTA: A to mora biti, to mora biti, ona je devojka, to je sramota. (Otide)

DIMITRIJE (sam): Kog vraga, moja se Agnica srdi na mene, a nisam joj nita
uinio. Koliko mi je puta govorila, da bez mene iveti ne moe. Da vidim ta

ovo znai. (Otvori pisamce) "Sve ovo radim tebe biva, ljubezni Mito. Moji te
roditelji ne mogu da trpe, pa sam zato ovaj nain izmislila, da doemo do cilja.
Nikom nita ne kazuj, nego drugi put kad doe, ponesi i jednog vrapca sa
sobom, i eli mi dobar uspeh." A, sad razumem, Agnica moja hoe da prevari
roditelje koji nee da je dadu za mene. Ajde de, tu rado pomaem. Vraka
devojka, ako stane i mene tako varati, bie lep posao! (Odlazi)

II DEJSTVO

I
(Crnokravi i Marta)

MARTA: Badava. Zatvorila se u sobi, pa ne puta nikoga.

CRNOKRAVI: A ne boji se ona, da je to ne snae.

MARTA: Kako ti mogu takove misli na pamet doi. Nisi vidio, ta je pretrpela.

CRNOKRAVI: Ba zato, to je bolesna, ne treba da se zatvara.

MARTA: Ovakva nije bila nikada. Kako osramoti onog oveka!

CRNOKRAVI: Dimitrija? Za njega mi nije stalo. Vie mi je ao, to je

uvredila kukavnog Makarijusa.

MARTA: Nikoga ne treba da vrea, dok je devojka, a kad se uda, to joj drago.

CRNOKRAVI: Vii je, neka doe, da vidimo, kako joj je.

MARTA: Ja znam, da u je badava zvati. (Vie) Agnice!

AGNICA (iz druge sobe): ujem, mamo.

MARTA: Izii, evo je rad otac da vidi, kako ti je.

AGNICA: Slatka mamice, samo se jo malo pretrpite, odmah u doi.

CRNOKRAVI: ta mora sama raditi?

MARTA: Moe biti da je preanje misli mue. Nije ala tolika predskazivanja!

CRNOKRAVI: Da, osobito moja smrt.

MARTA: Ah, kad na to pomislim...

CRNOKRAVI: Odmah ti doe volja udati se.

MARTA: Idi, molim te, kako te ne mrzi tako govoriti.

CRNOKRAVI: Ta mal' nisi pitala, je li mlad i lep?

MARTA: Tebi je do ale, a ne gleda na dete.

CRNOKRAVI: I ona e se udati.

MARTA: Ali kad?

CRNOKRAVI: Pre tebe.

MARTA: Kad padnemo u parnicu i sve izgubimo.

CRNOKRAVI: Boga mi, ako to bude, bie avolski posao. Mandi me je

nauio, kako se teraju parnice.

II
(Agnica, preanji)

AGNICA: Ah, slatka mamice, to uini!

MARTA: Kera moja, ti si bila bolesna.

AGNICA: To oseam, jer kanda mi sve neto po srcu hodi.

CRNOKRAVI: Ali kai mi, erko, kako da ti u takvu bolest padne?

AGNICA: Ja ne znam, slatki tatice, niti da mi je bilo zlo, ni da sam u bolest

pala. Toliko znam, da mi se neto pred oima zasvetlilo, te sam morala na
stolicu sesti. Dalje to je bilo, ne opominjem se.

CRNOKRAVI: Ti si naega doktora jako uvredila.

AGNICA: Ah, to mi je vrlo ao! Dobri doktor, ja u ga za oprotenje moliti.

MARTA: Doktor je dobar, lako e ti oprostiti, osobito to zna, kakva je to

bolest. Ali, erko, Dimitrija onako da osramoti, pak i to pri istoj svesti! ta e
ovek o tebi govriti, a on je doo tebe radi, jer smo ga mi zvali.

AGNICA (mazei se): Njega ne mogu da trpim, mamo.

MARTA: Istina, on nas je jako uvredio. Ti dobro pamti, kad naem prasetu
odseko rep. To ne bi tako strano ni bilo, ali tvoj otac u ljutini ui oca
njegovog, i izbije mu tri zuba. Istina, zubi mu nisu ni valjali, al' su tek zubi bili, i
tako se rodi parnica, gdi smo dosta izgubili. Dobro pamti, no opet, kao devojka,
treba da mu se pokazuje pritvorno, da te na glas ne iznese.

AGNICA: Grozim se, kad ga samo vidim.

MARTA: Ja znam, da si se ti mnogo puta na balu lepo s njime razgovarala, a

neki su mi kazivali, da ste i zaljubljeni. No, ja ovo ne verujem, dosta, mi smo ga
zvali, i on je doo, ne treba oveka vreati. Kako si mu u bolesti lepo govorila,
kako si ga nazivala svojim ljubeznim.

AGNICA: Ah, je l' istina, da sam to uinila?

MARTA: Jo si mu kazala, da doe opet u pola pet.

AGNICA: Nipoto, nipoto! Ne znate li vi, da mi je on prsten s ruke ukrao?

CRNOKRAVI: ta?

AGNICA: Prsten, koji ne bi dala za ceo svet. Znate, mamo, to ste mi lane
kupili.

CRNOKRAVI: Kad je to bilo?

AGNICA: Pre podne, kad nisam znala od sebe nita.

MARTA: To nije istina, mi smo svi tu bili.

AGNICA: Ja sam mu u ruci videla. Valjda hoe to da vraa njime.

CRNOKRAVI: Ako je tako, nee mi vie u kuu stupiti...

MARTA: uti, molim te, dok ne proe ova vatra, pa onda ini, to ti je drago.

AGNICA: Molim vas, tatice, ne putajte ga k nama.

MARTA: Neka protolkuje ovo udo ko moe, u buni ljubav, a na javi mrzost.

III
(Toda, Avram, preanji)

TODA: Ah, slatka gospodina!

AVRAM: Medena gospodina!

CRNOKRAVI: No?

TODA: Zato da me udajete posle esnaest godina, pak jo za pijanicu.

AVRAM: ta sam vam ja skrivio, da me obesite za prava boga.

CRNOKRAVI: Koji vam je vrag, ta ste napeli buke?

TODA: Ah, gospodine, pre podne, kad je gospodina bila vidovita, natera me
Avram, da je zapitam, ta e od mene biti, na to mi ona kae, da u se tek posle
esnaest godina udati. Ne bi ni to marila, premda sami znate kako je alosno,
kad devojka od devetnaest godina mora jo esnaest da eka, ali gospodina
kae, da e mi mu biti drevna pijanica, i da e me svaki dan tui.

MARTA: Kukavna devojko!

CRNOKRAVI: Ko te je terao, da je pita?

TODA: Ah, to bi svaka uinila.

AVRAM: A ja je pitam, kako se mogu novci iskopati, a gospodina mi kae da

u biti obeen. Nije li to bogu plakati?

AGNICA: Ja od svega ovoga nita ne znam.

TODA: Smilujte se, gospodina. Ne marim ekati i esnaest godina kad nije
drugojaije, samo ne dajte da me bije na pravdi boga.

AVRAM: Neka me zatvore, neka me biju i ine od mene, to im je volja, samo

da me ne obese. ao mi je osramotiti rod. Hoete li, gospodina?

AGNICA: Ostavite se vi, to u mojoj vlasti nije.

TODA: Ja u vas dve godine zabadava sluiti.

AVRAM: Ja u pola plae moje ostaviti. Gospodine, molite i vi gospodinu.

CRNOKRAVI: Ja da molim? Mene je u parnicu bacila, sve dobro oduzela, i

pre vremena sahranila.

AVRAM: To je ba teta, tako dobar gospodin!

AGNICA (plae): Ja sam ba nesrena devojka!

CRNOKRAVI: Deco, mi emo, kao to mi se vidi, svi stradati, no to mu je, tu

mu je.

AVRAM: Svi e kojekako, ali ja, siromah, kad poviu "povuci"? Bie i povuci i
potegni.

IV
(Doktor stupi, Toda i Avram odlaze)

CRNOKRAVI: Sluga, gospodine doktore.

DOKTOR: Sluga sam. A gle bolesnice. Je li dobro?

MARTA: Sad joj je dobro.

DOKTOR: Kako je dejstvovao pozvani mladi?

MARTA: Kako je doo, taki je poela veselija biti.

DOKTOR: Jesam li kazao?

MARTA: Razgovarala se s njime lepo i pametno, ali mi nismo mogli od svega

toga nita razumeti.

DOKTOR: Je li moja re? Takovi bolesnici nisu vie na zemlji, nego idu daleko,
daleko, i kao to sami lete, tako im se i govor uzdie. udna je stvar
magnetismus animalis, ili magnetismus vitae. Koliko je trajala kriza?

MARTA: Nije se krivila vie, nego je lepo zaspala, i maloas probudila se.

DOKTOR: Zar nije kazala, kad e opet u bolest pasti?

MARTA: Jeste, jeste. U pola pet, molila je Mandia da opet doe.

DOKTOR: I to bi lepo bilo, kad ja, kao doktor, ne bi pogodio!

MARTA: Ali kako vam se dopada ovo? Ispsovala momka, kad se probudila.

DOKTOR: To je naravno sledstvo, jer se u drugojaem stanju i lekovi

drugojaije seaju. Ja u vami taki dokazati, ona uje sat, koji u njegovom depu
kuca, a ne uje, kad joj se na uvo metne. to on misli i ona s njime to isto misli
zato je sojuz vrlo skopan. Tako iz ove velike simpatije u bolesti raa se na javi
antipatija, koja sve vise iezava, to se vema bolest zdravlju pribliuje. Vi ete
viditi, da e se gospodina i udati jo za njega.

CRNOKRAVI: To nam jo treba!

AGNICA: Pree smrt!

DOKTOR: Napred se ne moe nita kazati. Budui da sam sve moje bolesnike
obio, zato u ostati, dokle joj bolest sasvim ne proe.

AGNICA: Vi ste vrlo dobri, gospodine doktore, i ja vas molim za oprotenje,

ako sam vas u emu uvredila.

DOKTOR: Nita, nita, mi smo nauili na to. Ja imam jednog, koga se isto
straim posetiti, ali boe moj, u bolesnika je razdraljivost velika, sve mu je
teko, sve nepravo, medicina gorka! No kad ozdravi, onda tek doe: blagodarim,
gospodine doktore i po koji dukati ostavi. To je izmeu nas pomirenje.

CRNOKRAVI: Ali, gospodine doktore, neete li togod naoj devojki

prepisati?

DOKTOR: Dobro, kad ste me napomenuli. Dau, vam jedan recept, kako za
ljude, tako i za konje vrlo polezan.

CRNOKRAVI: Za konje? Gospodine doktore Makarijusu!

DOKTOR: Vami se ovo udnovato vidi, poitajemi gospodine Samuilo

Crnokraviu, no ja u vam to odmah dokazati. Vi ste mnogo puta iskusili, kako
konji u pomrini vide, uli ste dalje kako ima konja, koji su kolerieski, a znate
ta je kolera? Bolest opasna, koja je mnogo ljudi pomorila. Kad je, dakle, kolera
bolest konjska, no opet zato i na ljude napada, kad ima vie bolesti, koje su i
konjma i ljudma svojstvene, lako moete sami zakljuenije izvesti...

AGNICA (u drugu sobu ula, no opet se vratila)

DOKTOR: Gospodina, da Vam nije to zlo?

AGNICA: Nije mi nita.

DOKTOR: Ne bojte se, kad sam ja kod Vas. Hou li dobiti malo hartije?

MARTA: Odmah. (Otide i donese)

DOKTOR: Sad je postala kao moda kod mojih kolega kratke recepte pisati. ta
su kratki recepti za opasnu bolest? Kratak ruak za gladna oveka. Kakogod to
pri dobro ustrojenom ruku ima slatkih, kiselih, kuvanih, peenih i prenih jela,
tako e i dobro napisani recept morati imati vie ingrediencija, da to jedna
odnese, druga odmah nadoknadi. (Sedne i pone pisati) Recipe Carbonis prae
parati libram senis, mercurii dulcius, resinae jalappae ana drachmas sex, adde...

AGNICA: Uh! (Sedne i pone se trzati)

DOKTOR (Skoi i izvadi sat): Pola pet, gledajte, pola pet upravo!

MARTA: Ah, sirota Agnica! (Tri k njoj)

DOKTOR (Uhvati je za ruku): Ne dirajte, sad valja primeanija da pravimo.

MARTA: Ja mislim da pomognemo, gospodine doktore.

DOKTOR: U paroksizmu ne daje se nikakva medicina. Sad ete se svedoiti o

svemu, to sam prepodne kazao. Prvo i prvo dolaze muke, tvrdo utanje, ila
jako bije. (Crnokraviu) Ako mi ne verujete, uverite se sami.

CRNOKRAVI: Verujem, verujem, gospodine doktore.

DOKTOR: Ovo je prelaz od petog stepena na esti. Cerebralni je sistem

zatvoren, a sad dejstvuje gangliski sistem, ali ponjatija jo nisu jasna.

AGNICA: Ah!

DOKTOR: Sluajte, ve je poetak estog stepena. (Pristupi joj i pone aku

okolo njene glave okretati)

AGNICA: Opet si doo, prokleti doktore!

DOKTOR: Vidite, ona je zaboravila da sam ovde bio, jer su uvstva mozga
zaspala.

AGNICA: Idi, idi, ti mi ne moe pomoi. Ah, kakav bol oko moga srca! Utroba
mi se trza, ja sam alosna ubijena.

DOKTOR: Sad trai lek.

AGNICA: Gdi si, Dimitrije, dolazi li? Ah, taki e mi lake biti.

V
(Toda, preanji)

TODA: Dimitrije Mandi doo je pitati, moe li u sobu. Kae da ga je

gospodina zvala.

DOKTOR: Vidite, kako ona napred zna, da je on ovde.

CRNOKRAVI: Ali ona na njega mrzi.

DOKTOR: To ne ini nita, to je ono, to sam vam jedanput ve protolkovao

antipatija na javi, simpatija u bolesti. Sad ete videti. (Pristupi joj i pone opet
aku okretati) Hoete li, gospodina, da doe Dimitrije?

AGNICA: Gdi je ta dobra dua, zato ne pristupi, da mi lake bude?

DOKTOR: Eto vidite da hoe.

CRNOKRAVI: Ali, boga ti, Agnice, kako te ne mrzi zvati ga, kad je prsten
ukrao.

AGNICA: Ah nije, izmislila. Eno prstena u ogledalu.

CRNOKRAVI: Koji je to bes!

DOKTOR: To je sve ono, to sam vam toliko puta tolkovao.

AGNICA: Ja Dimitrija samo na javi mrzim i dokle god mrzim na njega, donde
ne mogu ozdraviti.

DOKTOR: To e rei: dokle se antipatija u simpatiju ne preobrati.

AGNICA: Vi Agniini neprijatelji, zato ne putate moga Dimitrija u sobu, da

mi tugu olaka?

CRNOKRAVI (slee ramenima): Idi, te ga zovi.

TODA (otvori vrata)

VI
(Dimitrije i preanji)

DIMITRIJE: Ja sam opet doo iz poitanja k vaoj gospodini.

AGNICA: Ovde si, ljubezni Dimitrije, o, koliko sam te dugo ekala! Svaki

minut bio mi je godina. Oprosti, ljubezni Dimitrije, ja sam tebe uvredila, ali se
nee srditi, znajui da sam ja nesrena devojka.

DOKTOR: Simpatija, antipatija!

AGNICA: Ljubezni Dimitrije, izvadi toga vrapca iz depa, jer je to ista

ivotinja, izvadi ga i pusti napolje.

CRNOKRAVI: Imate li vi zaista vrapca u depu?

DOKTOR: Zar bi vi posumnjali?

DIMITRIJE: Jedan prijatelj zamolio me je, ne znam zato mu treba, pak sam ga
usput poneo. (Izvadi vrapca i pusti ga)

CRNOKRAVI: E, sad verujem da u skoro umreti.

AGNICA: Ah, kako mi je sada dobro! Ljubezni Dimitrije, nemoj biti neveseo,
jer me to obespokojava.

DOKTOR: Samo na nju mislite, pak e joj lake biti.

AGNICA: Ouvstvo nebesnoga stroja, u kom se nahodim, kako me ushiuje, u

blaena me odvodi mesta. Ja sam srena, presrena devojka, jer priroda
nepoznaje mrzosti.

DOKTOR (Dimitriju): Pitajte je, od ega e sasvim ozdraviti.

DIMITRIJE: Gospodina, kakav lek moemo vam nabaviti?

AGNICA: Lek je, ljubezni Dimitrije, da se za tebe udam.

CRNOKRAVI: ta?

DOKTOR: Jesam li vam napred kazao?

AGNICA: Sreom te tvojom zaklinjem, odvai se. Kako rekne "neu" taki u
mrtva biti.

DOKTOR: Ne alite se kazati "neu".

DIMITRIJE: Ja je volim i uzeti, nego da me posle savest mui.

CRNOKRAVI: Nipoto! Kakve se to komedije igraju?

DOKTOR: Opomenite se, gospodine Crnokraviu...

CRNOKRAVI: Bestraga, gospodine doktore Makarijusu, vi me nemate ni na

to opominjati.

DOKTOR: Ovo se tie ivota vae jedinice.

CRNOKRAVI: Ja to dobro znam.

DOKTOR: Volite li, dakle, da vam ona umre?

AGNICA: Hu! Hu!

DOKTOR: ujete li muke? Greh neka padne na vau glavu.

MARTA: Ja bih rekla Samuilo...

CRNOKRAVI: Da dopustim, je li? Da zaboravim svu uvredu?

DIMITRIJE: Gospodine Crnokraviu, vi dugo pamtite obide, a zna da sam ja

ono kao dete uinio.

CRNOKRAVI: Molim vas, Dimitrije, vi ste doli mojoj keri pomoi i zato ne
elim da se svaam s vama.

MARTA: ta emo dakle initi? Hoemo li pustiti, da nam dete propadne?

DOKTOR: Ako umre, vi ete biti krivi, a ne ja!

CRNOKRAVI: Ovo je za mene iskuenje.

TODA: Slatki gospodine, i ja vas molim. Moe biti, da e gospodina i meni

oprostiti. Hoete li gospodina?

AGNICA: Todo, ako se ja udam, zvezda e se iskrenuti, i ti e do mesec dana

dobiti mladog i dobrog mua.

TODA: Vidite, gospodine, pak e i vama parnicu otpustiti.

AGNICA: Parnica e pasti na doktora Makarijusa.

DOKTOR: Ja se ne bojim parnice, jer za ovaj posao imam prepravljenih pilula.

MARTA: Dakle, Samuilo?

CRNOKRAVI: Ti si gotova?

MARTA: Za ljubav deteta, ta znam.

DOKTOR: To je lepo.

TODA: Ja vidim, i gospodin hoe.

CRNOKRAVI: Kad nije drugojaije, neka bude, dosta mi je alosti, to sam

maku izgubio, da ne izgubim i ker.

AGNICA: Ha!

DOKTOR: Vidite, kako sve uje.

MARTA: Agnice, ti es se udati za Dimitrija, sad moe ustati.

AGNICA: Ja neu hteti budna poi, nego me morate naterati.

CRNOKRAVI: Ve za to emo lako.

DOKTOR: Nije lako! Dokle god ne ozdravi, mrzie ga kao smrt.

AGNICA: O blaenstvo, o blaenstvo i spokojstvo due moje! Sad u zaspati i

nikad neu vie pasti u ovu bolest. (Namesti se kao da e spavati)

DOKTOR: Sad vie nita ne uje, niti osea, ta oko nje biva. Poitajemi
gospodine Crnokraviu, vi vidite, da sam vam ker radikalno izleio.
Preporuujem se!

CRNOKRAVI: Sluga sam, gospodine doktore, ja u moju dunost uiniti.

DOKTOR: O tome ne sumnjam. (Odlazi)

CRNOKRAVI (za njim)

TODA: Idem i ja, darove da spremim. (Odlazi)

AGNICA (ustane): Ah, slatka mamice!

MARTA: No, jesi li ozdravila? Evo ti zarunika.

AGNICA: Ah!

MARTA: Nemoj se zatezati, da ti se opet ne povrati bolest.

AGNICA: Mamice, oprostite!

MARTA: Mi smo sve zaboravili, i to tebi za ljubav.

AGNICA: Ah, ja sam vas prevarila.

MARTA: Kako prevarila?

AGNICA: Ja nisam bila bolesna. Nego sam se samo preinjavala.

MARTA: Prokleta devojka, toliki moj strah!

AGNICA: Oprostite, ja Dimitrija ljubim, drukije vas ne bih mogla namoliti.

MARTA: ta bi bilo, da to otac sazna?

AGNICA: Ja se na vas u dobrotu oslanjam.

MARTA: Ajde, neka te proe, al i za belilo neu ti ostati duna!

VI
(Crnokravi i preanji)

CRNOKRAVI: E, je l' se ve privolila?

MARTA: Jedva s tekom mukom.

CRNOKRAVI: Vidite, Dimitrije, mali prasei rep uinio je, te sam se

posvaao s Vaim ocem, s kojim sam inae lepo ivio. Tako esto iz male iskre
veliki poar proizilazi. Dajui vam moju ker zaboravljam sve to je bilo dosad.

DIMITRIJE (poljubi ga u ruku): Ja vam blagodarim na dobroti Vaoj.

MARTA: Pak pazite, da naa Agnica ne padne i kod vas u kakvu bolest.

DIMITRIJE: O, ja u biti uvek na oprezu!

Zavesa