Zakon 20072012 Latinica

ZAKON O MEUNARODNOM PRIVATNOM PRAVU
DEO PRVI
OPTI DEO
GLAVA I
UVODNE ODREDBE
lan 1 Polje primene
lan 2 Prednost meunarodnog ugovora
lan 3 Prebivalite fizikog lica
lan 4 Prebivalite pravnog lica i organizacije bez svojstva pravnog lica
lan 5 Uobiajeno boravite fizikog lica
lan 6 Uobiajeno boravite pravnog lica i organizacije bez svojstva pravnog lica
lan 7 Lica sa vie dravljanstava
lan 8 Lica bez dravljanstva i izbeglice
lan 9 Pripadnost pravnog lica i organizacije bez svojstva pravnog lica
GLAVA II
OPTE ODREDBE
1. NADLENOST SUDA I DRUGOG ORGANA REPUBLIKE SRBIJE U STVARIMA
S MEUNARODNIM ELEMENTOM
lan 10 Utvrivanje nadlenosti
lan 11 Ustaljivanje nadlenosti
lan 12 Opta nadlenost u parninom postupku
lan 13 Nadlenost u parnici sa vie tuenih
lan 14 Nadlenost za povezane zahteve
lan 15 Nadlenost za protivtubu
lan 16 Opta nadlenost u vanparninom postupku
lan 17 Opta nadlenost u izvrnom postupku
lan 18 Nadlenost u postupku obezbeenja
lan 19 Supsidijarna nadlenost
lan 20 Izuzetna nadlenost
lan 21 Iskljuiva nadlenost
lan 22 Sporazum o nadlenosti suda Republike Srbije
lan 23 Sporazum o nadlenosti stranog suda
lan 24 Forma sporazuma o nadlenosti
lan 25 Preutni pristanak tuenog na nadlenost
2. POSTUPAK
lan 26 Merodavno pravo za postupak
lan 27 Merodavno pravo za stranaku i parninu sposobnost
lan 28 Obezbeenje parninih trokova
1
lan 29 Izuzeci od obaveze obezbeenja parninih trokova

lan 30 Dejstvo zahteva za obezbeenje parninih trokova
lan 31 Meunarodna litispendencija
3. MERODAVNO PRAVO
lan 32 Kvalifikacija
lan 33 Popunjavanje pravnih praznina
lan 34 Uzvraanje i preupuivanje
lan 35 Nejedinstveni pravni poredak
lan 36 Opta klauzula odstupanja
lan 37 Utvrivanje sadrine stranog prava
lan 38 Tumaenje i primena merodavnog prava
lan 39 Javni poredak
lan 40 Norme neposredne primene
lan 41 Forma pravog posla i pravne radnje
DEO DRUGI
POSEBNI DEO
GLAVA I
STATUSNI ODNOSI
1. FIZIKA LICA
A) LINO IME
lan 42 Nadlenost
lan 43 Merodavno pravo za odreivanje linog imena deteta
lan 44 Merodavno pravo za promenu linog imena
lan 45 Priznanje stranih odluka o promeni linog imena
lan 46 Zatita prava na lino ime
B) PROGLAENjE NESTALOG LICA ZA UMRLO I DOKAZIVANjE SMRTI
lan 47 Nadlenost
lan 48 Merodavno pravo
lan 49 Komorijenti
V) STARATELjSTVO I LIENjE POSLOVNE SPOSOBNOSTI
lan 50 Nadlenost
lan 51 Merodavno pravo za lienje poslovne sposobnosti i starateljstvo
lan 52 Merodavno pravo za zastupanje punoletnog lica
G) PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST
lan 53 Nadlenost
lan 54 Merodavno pravo za utvrivanje pravne sposobnosti
lan 55 Merodavno pravo za utvrivanje poslovne sposobnosti
2
2. PRAVNA LICA I ORGANIZACIJE BEZ SVOJSTVA PRAVNIH LICA

lan 56 Nadlenost
lan 58 Obim primene merodavnog prava
lan 59 Statusne promene
GLAVA II
PORODINO PRAVO
1. BRAK I VANBRANA ZAJEDNICA
A) SKLAPANjE BRAKA
lan 60 Nadlenost
lan 62 Priznanje brakova sklopljenih u inostranstvu
lan 63 Konzularni brakovi
B) DEJSTVA BRAKA
lan 64 Nadlenost
lan 66 Obim merodavnog prava
V) BRANOIMOVINSKI REIM
lan 67 Nadlenost u sluaju smrti jednog suprunika
lan 68 Nadlenost u sluaju prestanka braka razvodom ili ponitenjem
lan 69 Nadlenost u ostalim sluajevima
lan 70 Izbor merodavnog prava
lan 71 Forma sporazuma o izboru merodavnog prava
lan 72 Merodavno pravo u odsustvu izbora
lan 73 Promena merodavnog prava
lan 74 Forma branog ugovora
lan 75 Pravni odnosi sa treim licima
G) IMOVINSKI ODNOSI U VANBRANOJ ZAJEDNICI
lan 76 Nadlenost
D) PRESTANAK BRAKA
lan 78 Nadlenost za brane sporove
lan 79 Merodavno pravo za nitavost braka
lan 80 Izbor merodavnog prava za razvod braka
3
lan 81 Formalna punovanost sporazuma o izboru

lan 83 Primena prava Republike Srbije
2. OINSTVO I MATERINSTVO
lan 84 Nadlenost
3. USVOJENjE
lan 87 Nadlenost
lan 88 Merodavno pravo za uslove zasnivanja i dejstva usvojenja
lan 89 Merodavno pravo za saglasnosti za usvojenje
lan 90 Merodavno pravo za formu usvojenja
lan 91 Merodavno pravo za prestanak usvojenja
lan 92 Konverzija usvojenja
lan 93 Priznanje usvojenja zasnovanog u inostranstvu
4. RODITELjSKO PRAVO I PRAVA DETETA
lan 94 Nadlenost
5. IZDRAVANjE
lan 97 Nadlenost
lan 98 Izbor suda
lan 99 Nadlenost na osnovu zajednikog dravljanstva
GLAVA III
NASLEIVANjE
lan 101 Uobiajeno boravite - autonomni pojam
lan 102 Nadlenost
lan 103 Mere za obezbeenje i zatitu prava prema zaostavtini
lan 106 Merodavno pravo za sadrinu zavetanja
lan 107 Merodavno pravo za zavetajnu sposobnost
lan 108 Merodavno pravo za formu zavetanja
lan 109 Raspolaganje imovinom pravnim poslovima za ivota ostavioca
lan 110 Posebni naslednopravni reimi
lan 112 Zaostavtina bez naslednika
GLAVA IV
STVARNOPRAVNI ODNOSI
lan 113 Vrsta stvari
lan 114 Nadlenost
lan 115 Nadlenost za sporove o stvarnim pravima na brodu i vazduhoplovu
lan 116 Merodavno pravo za stvarna prava na nepokretnim stvarima
lan 117 Merodavno pravo za stvarna prava na pokretnim stvarima
lan 118 Premetanje pokretne stvari u Republiku Srbiju (mobilni sukob zakona)
lan 119 Merodavno pravo za stvari u prevozu
lan 120 Prevozna sredstva
lan 121 Kulturna dobra
lan 123 Robne hartije od vrednosti
GLAVA V
HARTIJE OD VREDNOSTI KOJE DRE POSREDNICI
lan 124 Definicija
lan 125 Nadlenost
lan 127 Obim primene merodavnog prava
GLAVA VI
INTELEKTUALNA SVOJINA
lan 128 Nadlenost
lan 130 Prava intelektualne svojine iz radnog odnosa
GLAVA VII
UGOVORNI ODNOSI
lan 131 Uobiajeno boravite autonomni pojam
lan 132 Nadlenost u sporovima iz ugovornih odnosa
lan 133 Sporovi iz potroakih ugovora
lan 134 Nadlenost u sporovima iz potroakog ugovora
lan 135 Nadlenost u sporovima iz pojedinanog ugovora o radu
lan 138 Merodavno pravo za ugovore koji se odnose na stvarna prava na
i zakup nepokretnosti
lan 139 Merodavno pravo za ugovor o prevozu robe
lan 140 Merodavno pravo za ugovor o prevozu putnika
lan 141 Merodavno pravo za potroaki ugovor
lan 142 Merodavno pravo za pojedinani ugovor o radu
lan 144 Norme neposredne primene za ugovore
nepokretnosti
lan 145 Saglasnost volja i materijalna punovanost ugovora

lan 146 Merodavno pravo za formu ugovora
lan 147 Sposobnost za zakljuenje ugovora
lan 148 Merodavno pravo za ustupanje potraivanja i ugovornu subrogaciju
lan 149 Merodavno pravo za ugovor o preuzimanju duga
lan 150 Merodavno pravo za prebijanje (kompenzaciju)
lan 151 Merodavno pravo za akcesorni pravni posao
lan 152 Merodavno pravo za ugovorno zastupanje
GLAVA VIII
ZAJEDNIKE ODREDBE ZA UGOVORNE I VANUGOVORNE OBAVEZE
lan 153 Merodavno pravo za zakonsku subrogaciju
lan 154 Merodavno pravo za obaveze sa vie dunika
lan 155 Pravila o teretu i nainu dokazivanja
GLAVA IX
VANUGOVORNE OBAVEZE
1. AUTONOMNI POJMOVI I NADLENOST
lan 156 Autonomni pojmovi
lan 157 Nadlenost
2. OPTA PRAVILA O ODREIVANjU MERODAVNOG PRAVA
lan 159 Primena prava zajednikog uobiajenog boravita
lan 160 Mesto nastupanja tete
lan 161 Posebna klauzula odstupanja
3. MERODAVNO PRAVO ZA POSEBNE OBLIKE VANUGOVORNE
ODGOVORNOSTI ZA TETU
lan 162 Odgovornost proizvoaa za proizvode
lan 163 Nelojalna konkurencija
lan 164 Ograniavanje slobodne trine konkurencije
lan 165 teta naneta ivotnoj sredini
lan 166 Povreda prava intelektualne svojine
lan 167 Prekid ili usporavanje procesa rada
lan 168 Drumske saobraajne nezgode
lan 169 teta nastala na brodu ili u vazduhoplovu
lan 170 Povreda prava linosti putem medija
4. MERODAVNO PRAVO ZA OSTALE VANUGOVORNE OBAVEZE
lan 172 Sticanje bez osnova
lan 173 Poslovodstvo bez naloga
6
lan 174 Odgovornost za nesavesno voenje pregovora (culpa in contrahendo)

5. ZAJEDNIKE ODREDBE ZA VANUGOVORNU ODGOVORNOST ZA TETU I
OSTALE VANUGOVORNE OBAVEZE
lan 176 Uzimanje u obzir propisa o bezbednosti i postupanju
lan 177 Direktne tube protiv osiguravaa od odgovornosti
DEO TREI
PRIZNANjE I IZVRENjE STRANIH SUDSKIH ODLUKA
GLAVA I
PRIZNANjE STRANE SUDSKE ODLUKE
1. POJAM, NAINI I USLOVI PRIZNANjA STRANE SUDSKE ODLUKE
lan 178 Pojam strane sudske odluke
lan 179 Priznanje strane odluke
lan 180 Naini priznanja strane sudske odluke
lan 181 Uslovi za priznanje
2. POSTUPAK ZA PRIZNANjE STRANE SUDSKE ODLUKE
lan 182 Pokretanje postupka
lan 183 Isprave koje treba podneti
lan 184 Tok postupka
lan 185 Pravo na albu
lan 186 Postupak po albi
lan 187 Vanredni pravni lekovi
lan 188 Zabrana obezbeenja trokova postupka
lan 189 Sredstva obezbeenja
GLAVA II
IZVRENjE STRANE SUDSKE ODLUKE
lan 190 Izvrenje strane sudske odluke
lan 191 Izvrenje na osnovu strane odluke koja je prethodno priznata
lan 192 Izvrenje na osnovu strane odluke koja nije prethodno priznata
DEO ETVRTI
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
lan 193 Primena ovog Zakona
lan 194 Prestanak vaenja drugih zakona
lan 195 Izmene drugih zakona
lan 196 Stupanje na snagu i poetak primene
7
ZAKON O MEUNARODNOM PRIVATNOM PRAVU

DEO PRVI
OPTI DEO
GLAVA I
UVODNE ODREDBE
Polje primene
lan 1
U privatnopravnim odnosima sa meunarodnim elementom, ovaj Zakon ureuje:
a) meunarodnu nadlenost sudova i drugih organa Republike Srbije i postupak;
b) merodavno pravo i
v) priznanje i izvrenje stranih sudskih odluka u Republici Srbiji.
Prednost meunarodnog ugovora
lan 2
Odredbe ovog Zakona se ne primenjuju ako je isti privatnopravni odnos ureen i
meunarodnim ugovorom.
Prebivalite fizikog lica
lan 3
1. Pod prebivalitem fizikog lica podrazumeva se mesto u kome se ono nastanilo sa
namerom da u njemu stalno ivi.
2. Pretpostavlja se da fiziko lice ima prebivalite u dravi u iju je evidenciju prebivalite
upisano.
3. Ako je upis iz stava 2 ovog lana izvren u vie drava, pretpostavlja se da fiziko lice
ima prebivalite u onoj dravi u kojoj je izvren upis i sa kojom ima najbliu vezu.
Prebivalite pravnog lica i organizacije bez svojstva pravnog lica
lan 4
Pod prebivalitem pravnog lica ili organizacije bez svojstva pravnog lica smatra se:
a) sedite naznaeno u aktu kojim se ureuje njihova organizacija, ili
b) mesto glavne uprave, ili
v) glavno mesto poslovanja.
Uobiajeno boravite fizikog lica
lan 5
1. Pod uobiajenim boravitem fizikog lica podrazumeva se mesto u kome lice uobiajeno
boravi due vreme bez obzira na nameru nastanjenja i nezavisno od upisa u evidenciju
nadlenog organa ili dozvole boravka ili nastanjenja.
2. U cilju odreivanja uobiajenog boravita u smislu stava 1 ovog lana, posebno se
uzimaju u obzir okolnosti line ili poslovne prirode koje ukazuju na trajnije veze sa ovim
mestom ili na nameru da se takve veze zasnuju.
3. Uobiajenim boravitem fizikog lica koje obavlja privrednu delatnost smatra
se drava u kojoj se nalazi njegovo glavno mesto poslovanja.
Uobiajeno boravite pravnog lica ili organizacije bez svojstva pravnog lica
lan 6
Pod uobiajenim boravitem pravnog lica ili organizacije bez svojstva pravnog lica smatra se
mesto njegove glavne uprave u trenutku zakljuenja ugovora.
Lica sa vie dravljanstava
lan 7
1. Ako dravljanin Republike Srbije ima i dravljanstvo neke druge drave, smatra se da
ima dravljanstvo samo Republike Srbije, ukoliko drugaije nije predvieno ovim ili
drugim Zakonom.
2. Ako lice koje nije dravljanin Republike Srbije ima vie stranih dravljanstava smatra se
dravljaninom one drave iji je dravljanin i sa kojom ima najbliu vezu.
Lica bez dravljanstva i izbeglice

lan 8
1. Ako lice nema dravljanstvo ili se ono ne moe utvrditi, primenjuju se odredbe Konvencije
o pravnom poloaju lica bez dravljanstva iz 1954. godine (Sl. list FNRJ-dodatak,
br.9/1959).
2. Ako je lice izbeglica, umesto prava dravljanstva primenjuju se odredbe Konvencije o
statusu izbeglica iz 1951. godine (Sl. list FNRJ dodatak, br. 7/1960, Sl. list SFRJ
dodatak, br. 15/1967).
Pripadnost pravnog lica i organizacije bez svojstva pravnog lica
lan 9
Pripadnost pravnog lica i organizacije bez svojstva pravnog lica utvruje se u skladu sa
lanom 57 ovog Zakona.
GLAVA II
OPTE ODREDBE
1. NADLENOST SUDA I DRUGOG ORGANA REPUBLIKE SRBIJE U
STVARIMA S MEUNARODNIM ELEMENTOM
Utvrivanje nadlenosti
lan 10
1. Sud ili drugi organ Republike Srbije nadlean je u stvarima sa meunarodnim elementom
ako je njegova nadlenost izriito odreena meunarodnim ugovorom ili zakonom.
2. Ako u meunarodnom ugovoru ili zakonu nema izriite odredbe o nadlenosti suda
Republike Srbije, sud Republike Srbije nadlean je i kad njegova nadlenost proizilazi iz
odredaba kojima je ureena mesna nadlenost sudova.
3. Nadlenost suda i drugog organa Republike Srbije u stvarima s meunarodnim
elementom utvruje se po slubenoj dunosti, prema injenicama i okolnostima koje
postoje u trenutku pokretanja postupka.
4. Sud Republike Srbije se po slubenoj dunosti oglaava nenadlenim, ukida sprovedene
radnje u postupku i odbacuje tubu odnosno predlog, ako u toku postupka utvrdi da nije
10
nadlean sud Republike Srbije, osim ukoliko nadlenost suda Republike Srbije zavisi od
pristanka tuenog, a tueni je dao svoj pristanak.
Ustaljivanje nadlenosti
lan 11
Nadlenost suda ili drugog organa Republike Srbije postoji i ako se u toku postupka promene
injenice na kojima je ona zasnovana.
Opta nadlenost u parninom postupku
lan 12
1. Nadlenost suda Republike Srbije u parninom postupku postoji ako tueni ima
prebivalite u Republici Srbiji.
2. Ako tueni nema prebivalite u Republici Srbiji niti u kojoj drugoj dravi, nadlenost
suda Republike Srbije postoji ako tueni ima uobiajeno boravite u Republici Srbiji.
Nadlenost u parnici sa vie tuenih
lan 13
Ako u parnici ima vie tuenih sa svojstvom materijalnih suparniara, nadlenost suda
Republike Srbije postoji i kada se nadlenost moe utvrditi prema jednom od njih.
Nadlenost za povezane zahteve
lan 14
1. Ako je sud Republike Srbije nadlean da odluuje o jednom od vie podnetih zahteva,
nadlean je da odluuje i o ostalim zahtevima ukoliko su oni povezani sa zahtevom za
koji je nadlean.
2. Zahtevi su povezani ako izmeu njih postoje tako tesne veze da je opravdan zajedniki
postupak i odluka, kako bi se izbeglo donoenje protivurenih odluka u odvojenim
postupcima.
Nadlenost za protivtubu
lan 15
Ako je sud Republike Srbije nadlean za tubu nadlean je i za protivtubu.
11
Opta nadlenost u vanparninom postupku

lan 16
1. Nadlenost suda Republike Srbije u vanparninom postupku u kome uestvuje vie lica
postoji ako lice prema kome je podnet predlog ima prebivalite ili uobiajeno boravite u
Republici Srbiji.
2. Nadlenost suda Republike Srbije u vanparninom postupku u kome uestvuje samo
jedno lice postoji ako predlaga ima prebivalite ili uobiajeno boravite u Republici
Srbiji.
Opta nadlenost u izvrnom postupku
lan 17
Sud Republike Srbije nadlean je za odreivanje izvrenja ako se uobiajeno boravite
izvrnog dunika nalazi u Republici Srbiji ili se predmet izvrenja nalazi u Republici Srbiji.
Nadlenost u postupku obezbeenja
lan 18
1. Sud Republike Srbije nadlean je za odreivanje mera obezbeenja i kada po odredbama
ovog Zakona nije nadlean da odluuje o glavnoj stvari.
2. Sud Republike Srbije nadlean je za odreivanje mera iz stava 1 ovog lana i kada je o
glavnoj stvari pokrenut postupak pred stranim sudom.
Supsidijarna nadlenost
lan 19
Sud Republike Srbije nadlean je da reava u imovinskoj stvari s meunarodnim elementom
ako se na teritoriji Republike Srbije nalazi imovina tuenog, pod uslovom da:
a) vrednost imovine nije nesrazmerno manja od vrednosti tubenog zahteva i
b) da spor ima dovoljnu vezu sa Republikom Srbijom.
12
Izuzetna nadlenost
lan 20
Ako ovaj Zakon ne predvia nadlenost suda ili drugog organa Republike Srbije, a postupak
se ne moe pokrenuti ili voditi u inostranstvu ili se ne moe razumno oekivati da bude
pokrenut u inostranstvu, nadlean je sud ili drugi organ Republike Srbije ako spor ima
dovoljnu vezu sa Republikom Srbijom.
Iskljuiva nadlenost
lan 21
Iskljuiva nadlenost suda ili drugog organa Republike Srbije postoji ako je izriito
predviena meunarodnim ugovorom ili zakonom.
Sporazum o nadlenosti suda Republike Srbije
lan 22
1. U stvarima u kojima im pravo Republike Srbije doputa da slobodno raspolau svojim
pravima, stranke se mogu sporazumeti o nadlenosti suda ili sudova Republike Srbije za
reavanje ve nastalog spora ili spora koji e nastati iz odreenog pravnog odnosa.
2. Nadlenost suda Republike Srbije iz stava 1 ovog lana je iskljuiva, osim ako su se
stranke drugaije sporazumele.
Sporazum o nadlenosti stranog suda
lan 23
1. U stvarima sa meunarodnim elementom u kojima im pravo Republike Srbije doputa da
slobodno raspolau svojim pravima, stranke se mogu sporazumeti o nadlenosti stranog suda
ili sudova za reavanje ve nastalog spora ili spora koji e nastati iz odreenog pravnog
odnosa.
2. Nadlenost stranog suda iz stava 1 ovog lana je iskljuiva, osim ako su se stranke
drugaije sporazumele.
3. Sud Republike Srbije kome je podneta tuba u stvari u kojoj je ugovorena nadlenost
stranog suda oglaava se nenadlenim i odbacuje tubu po prigovoru stranke koji mora biti
podnet pre uputanja u raspravljanje o predmetu spora, osim ako utvrdi da je sporazum o
nadlenosti nitav.
13
Forma sporazuma o nadlenosti

lan 24
1. Sporazum o nadlenosti zakljuuje se:
a) u pisanoj formi ili usmeno uz pisanu potvrdu; ili
b) u formi koja je u skladu sa praksom koju su ugovorne strane meusobno
uspostavile; ili
v) u formi koja je u meunarodnoj trgovini i prometu u skladu sa obiajem koji je
ugovornim stranama poznat ili im je morao biti poznat i koji je u toj oblasti trgovine
odnosno prometa opte poznat i ugovorne strane ga redovno koriste u ugovorima iste
vrste.
2. Smatra se da je sporazum o nadlenosti zakljuen u pisanoj formi i ako je zakljuen putem
sredstava elektronske komunikacije koja omoguavaju trajan zapis sporazuma.
Preutni pristanak tuenog na nadlenost
lan 25
Kada nadlenost suda Republike Srbije zavisi od pristanka tuenog, smatra se da je tueni
dao pristanak na nadlenost:
a) ako u odgovoru na tubu ili u prigovoru na platni nalog nije osporio nadlenost; ili
b) ako se upustio u raspravljanje na pripremnom roitu ili, ako ono nije odrano, na
prvom roitu za glavnu raspravu, a nije osporio nadlenost; ili
v) ako je podneo protivtubu.
2. POSTUPAK
Merodavno pravo za postupak
lan 26
Za postupak u stvarima s meunarodnim elementom koji se vodi pred sudom ili drugim
organom Republike Srbije merodavno je pravo Republike Srbije.
14
Merodavno pravo za stranaku i parninu sposobnost

lan 27
1. Za stranaku i parninu sposobnost fizikog lica merodavno je pravo drave iji je ono
dravljanin.
2. Ako strani dravljanin nije parnino sposoban po odredbi stava 1 ovog lana, a parnino
je sposoban po pravu Republike Srbije, moe sam preduzimati radnje u postupku.
3. Zakonski zastupnik stranog dravljanina moe preduzimati radnje u postupku samo dok
strani dravljanin ne izjavi da sam preuzima voenje parnice.
4. Na stranaku i parninu sposobost stranog pravnog lica ili organizacije bez svojstva
pravnog lica primenjuje se lan 57 ovog Zakona.
Obezbeenje parninih trokova
lan 28
1. Kad strani dravljanin koji nema prebivalite ili uobiajeno boravite u Republici Srbiji ili
lice bez dravljanstva koje nema uobiajeno boravite u Republici Srbiji, odnosno strano
pravno lice pokree parnini postupak pred sudom Republike Srbije, duan je da
tuenom, na njegov zahtev, obezbedi parnine trokove.
2. Tueni je duan da zahtev za obezbeenje praninih trokova istakne najkasnije na
pripremnom roitu, a ako pripremno roite nije odrano, na prvom roitu za glavnu
raspravu pre nego to se upusti u raspravljanje o glavnoj stvari.
3. Obezbeenje parninih trokova daje se u novcu, ali sud moe odobriti da se obezbeenje
daje i u drugom pogodnom obliku.
Izuzeci od obaveze obezbeenja parninih trokova
lan 29
1. Tueni nema pravo na obezbeenje parninih trokova:
a) ako u dravi iji je dravljanin tuilac, odnosno u kojoj tuilac ima sedite,
dravljani Republike Srbije i lica sa seditem u Republici Srbiji nisu duni da daju
obezbeenje;
b) ako tuilac uiva pravo azila u Republici Srbiji ili ako ima status izbeglice u
Republici Srbiji;
v) ako se tubeni zahtev odnosi na potraivanje tuioca iz njegovog radnog odnosa u
Republici Srbiji;
g) u branim sporovima ili sporovima o utvrivanju ili osporavanju oinstva ili
materinstva ili u sporovima o zakonskom izdravanju;
15
d) u postupku po meninoj ili ekovnoj tubi;

) u postupku za izdavanje platnog naloga ili
e) u postupku po protivtubi.
2. U sluaju sumnje da li su dravljani Republike Srbije i pravna lica koja imaju pripadnost
Republike Srbije, u smislu stava 1 take a) ovog lana, duni da daju obezbeenje u dravi
dravljanstva, odnosno pripadnosti tuioca, sud moe traiti obavetenje od ministarstva
nadlenog za poslove pravosua.
Dejstvo zahteva za obezbeenje parninih trokova
lan 30
1. U reenju kojim usvaja zahtev za obezbeenje parninih trokova, sud odreuje iznos
obezbeenja i rok u kome se obezbeenje mora dati i upozorava tuioca na posledice
proputanja.
2. Ako tuilac u ostavljenom roku ne dokae da je dao obezbeenje za parnine trokove,
smatra se da je tuba povuena.
3. Tueni koji je blagovremeno istakao zahtev da mu tuilac obezbedi parnine trokove nije
duan da nastavi postupak u glavnoj stvari sve dok se pravnosnano ne odlui o
njegovom zahtevu, a ako zahtev bude usvojen - dok tuilac ne poloi obezbeenje.
4. Ako sud odbije zahtev za obezbeenje parninih trokova, moe odluiti da se postupak
nastavi i pre nego to reenje o odbijanju postane pravnosnano.
Meunarodna litispendencija
lan 31
1. Sud Republike Srbije prekida postupak na zahtev stranke ako je u toku postupak pred
stranim sudom u istoj pravnoj stvari i izmeu istih stranaka, ukoliko su ispunjeni sledei
uslovi:
a) da je postupak pred stranim sudom ranije pokrenut,
b) da ne postoji iskljuiva nadlenost suda Republike Srbije, i
v) da se moe oekivati da e strani sud u razumnom roku doneti odluku koja je
podobna za priznanje u Republici Srbiji.
2. Trenutak pokretanja postupka odreuje se po pravu drave pred ijim je sudom postupak
pokrenut.
3. Identinost spora i stranaka utvruje se se po pravu Republike Srbije.
16
4. Sud Republike Srbije na zahtev stranke nastavlja prekinuti postupak ako je strani sud
odbacio tubu, prekinuo postupak ili ako je priznanje strane odluke odbijeno u Republici
Srbiji.
5. Tokom prekida postupka ne teku rokovi zastarelosti po merodavnom pravu.
3. MERODAVNO PRAVO
Kvalifikacija
lan 32
1. Kvalifikacija injeninog stanja, pravnih odnosa i instituta od kojih zavisi odreivanje
merodavnog prava vri se po pravu Republike Srbije, ako ovim Zakonom nije drugaije
predvieno.
2. Ako odreivanje merodavnog prava zavisi od kvalifikacije pravnog odnosa, instituta ili
pojma koje pravo Republike Srbije ne poznaje, kvalifikacija se vri uzimanjem u obzir
funkcije koju pravni odnos, institut ili pojam ima u odgovarajuem stranom pravu.
3. Pojmovi sadrani u meunarodnim ugovorima tumae se nezavisno od znaenja koje
imaju u pojedinom nacionalnom pravu, osim ako je meunarodnim ugovorom drugaije
odreeno.
Popunjavanje pravnih praznina
lan 33
Ako u ovom Zakonu nema odredbe o merodavnom pravu za odreeni privatnopravni odnos,
shodno se primenjuju druge odredbe ovog Zakona ili naela i pravila meunarodnog
privatnog prava.
Uzvraanje i preupuivanje
lan 34
Pravo strane drave se primenjuje uz iskljuenje njegovih pravila o odreivanju merodavnog
prava, osim ako ovim ili drugim Zakonom nije drugaije odreeno.
17
Nejedinstveni pravni poredak

lan 35
1. Ako je merodavno pravo drave iji pravni poredak nije jedinstven, primenjuju se pravila
onog pravnog podruja unutar te drave na koje upuuju pravila o odreivanju
merodavnog prava Republike Srbije.
2. Ako pravila o odreivanju merodavnog prava Republike Srbije ne ukazuju na odreeno
pravno podruje drave iji pravni poredak nije jedinstven, pravno podruje unutar te
drave odreuje se po njenim pravilima.
3. Ako se pravno podruje unutar drave iji pravni poredak nije jedinstven ne moe utvrditi
na nain predvien u st. 1 i 2 ovog lana, primenjuju se pravila onog pravnog podruja sa
kojim postoji najblia veza.
Opta klauzula odstupanja
lan 36
1. Pravo merodavno na osnovu odredaba ovog Zakona izuzetno se ne primenjuje ako je na
osnovu svih okolnosti sluaja oigledno da odnos ima veoma slabu vezu sa dravom ije
je pravo merodavno, a ima veoma blisku vezu sa nekom drugom dravom.
2. Ako su ispunjeni uslovi iz stava 1 ovog lana, primenjuje se pravo drave sa kojom je
odnos u veoma bliskoj vezi.
3. Odredba stava 1 ovog lana se ne primenjuje ukoliko je izvren izbor merodavnog prava
u skladu sa ovim Zakonom ili ako se odreivanjem merodavnog prava nastoji da ostvari
odgovarajui materijalnopravni rezultat.
Utvrivanje sadrine stranog prava
lan 37
1. Sud Republike Srbije po slubenoj dunosti utvruje sadrinu stranog merodavnog prava.
2. Sud Republike Srbije moe zatraiti obavetenje o sadrini stranog prava od ministarstva
nadlenog za poslove pravosua.
3. Sud Republike Srbije moe zatraiti i struno miljenje o sadrini stranog prava, kao i
utvrditi sadrinu stranog prava na svaki drugi pogodan nain.
4. Stranke u postupku mogu podneti isprave ili struna miljenja o sadrini stranog prava.
18
Tumaenje i primena merodavnog prava

lan 38
Odredbe i pojmovi stranog merodavnog prava tumae se i primenjuju prema smislu koji
imaju u pravnom sistemu kome pripadaju.
Javni poredak
lan 39
1. Nee se primeniti odredba stranog prava ije je dejstvo oigledno suprotno javnom
poretku Republike Srbije.
2. Prilikom primene stava 1 ovog lana, naroito se uzima u obzir intenzitet povezanosti
odnosa sa pravnim poretkom Republike Srbije i znaaj posledica do kojih bi dovela
primena odredbe stranog prava.
3. Ako se odredba stranog prava ne moe primeniti zbog suprotnosti javnom poretku,
umesto nje se, ukoliko je potrebno, primenjuje odredba prava Republike Srbije.
Norme neposredne primene
lan 40
1. Norme prava Republike Srbije ija se primena smatra posebno vanom za zatitu javnog
interesa, kao to je to politiki, drutveni i ekonomski sistem drave, primenjuju se na sve
sluajeve koji ulaze u njihovo polje primene, bez obzira na pravo koje je inae merodavno.
2. Sud moe uzeti u obzir norme neposredne primene druge drave sa kojom je odnos blisko
povezan.
3. Prilikom odluivanja o uzimanju u obzir normi iz stava 2 ovog lana, sud ceni njihovu
prirodu i svrhu, kao i posledice njihove primene ili neprimene.
Forma pravog posla i pravne radnje
lan 41
Ako ovim ili drugim zakonom nije drugaije odreeno, smatra se da su pravni posao i pravna
radnja u pogledu forme punovani, ako su punovani bilo po pravu drave u kojoj je pravni
posao sklopljen, odnosno pravna radnja preduzeta, bilo po pravu drave koje je merodavno
za sadrinu pravnog posla, odnosno pravne radnje.
19
DEO DRUGI
POSEBNI DEO
GLAVA I
STATUSNI ODNOSI
1. FIZIKA LICA
A) LINO IME
Nadlenost
lan 42
1. Organ Republike Srbije nadlean je za upis linog imena deteta ako je:
a) dete dravljanin Republike Srbije, ili je
b) roeno ili naeno na teritoriji Republike Srbije.
2. Organ Republike Srbije nadlean je da odluuje o promeni linog imena u okviru
statusnih promena, ako je nadlean da odluuje o pravnom odnosu povodom koga se
zahtev za promenu linog imena postavlja.
3. Organ Republike Srbije nadlean je da odluuje o zahtevu za promenu linog imena
nezavisno od statusnih promena ako je lice dravljanin Republike Srbije ili ima
uobiajeno boravite na teritoriji Republike Srbije u trenutku podnoenja zahteva.
Merodavno pravo za odreivanje linog imena deteta
lan 43
Lino ime deteta upisuje se u matine knjige Republike Srbije ako je odreeno u skladu sa:
a) pravom drave ije je dete dravljanin, ili
b) pravom drave iji je dravljanin jedan od roditelja, ili
v) pravom drave uobiajenog boravita roditelja, ili
g) pravom Republike Srbije.
Merodavno pravo za promenu linog imena
lan 44
1. Za promenu linog imena u okviru statusnih promena, merodavno je:
20
a) u sluaju sklapanja braka, prema izboru suprunika, pravo drave iji je dravljanin
jedan od suprunika u trenutku sklapanja braka ili pravo drave zajednikog uobiajenog
boravita suprunika,
b) u sluaju razvoda braka, pravo koje se primenjuje na razvod,
v) u sluaju ponitaja braka, pravo koje se primenjuje na ponitaj braka,
g) u sluaju prestanka braka smru, pravo koje se primenjuje na lina dejstva braka,
d) u sluaju spora o materinstvu ili oinstvu, pravo koje se primenjuje na utvrivanje ili
osporavanje oinstva ili materinstva,
) u sluaju utvrivanja vanbranog oinstva priznanjem, pravo koje je merodavno za
priznanje oinstva,
e) u sluaju usvojenja, pravo koje se primenjuje na uslove za zasnivanje i dejstva
usvojenja,
) u sluaju prestanka usvojenja, pravo koje se primenjuje na prestanak usvojenja.
2. Na promenu linog imena deteta shodno se primenjuje odredba lana 43 ovog Zakona.
3. Za promenu linog imena deteta koje ima dva ili vie dravljanstava merodavno je pravo
jedne od ovih drava, pri emu se lan 7 stav 1 ovog Zakona ne primenjuje.
4. Za promenu linog imena stranog dravljanina pred organom Republike Srbije nezavisno
od statusnih promena merodavno je pravo Republike Srbije.
Priznanje stranih odluka o promeni linog imena
lan 45
1. Promena linog imena u okviru statusnih promena priznaje se u Republici Srbiji ako je
priznata i strana statusna odluka kojom je ta promena izvrena.
2. Promena linog imena izvrena u inostranstvu nezavisno od statusnih promena priznaje se
u Republici Srbiji ukoliko su ispunjeni i uslovi predvieni pravom Republike Srbije za
promenu linog imena nezavisno od statusnih promena.
Zatita prava na lino ime
lan 46
Na zatitu prava na lino ime primenjuju se l. 158 do 161 ovog Zakona.
B) PROGLAENjE NESTALOG LICA ZA UMRLO I DOKAZIVANjE SMRTI
21
Nadlenost
lan 47
1. Sud Republike Srbije nadlean je za proglaenje nestalog lica za umrlo i za dokazivanje
smrti ako je ono, u trenutku u kome je, prema poslednjim vestima, bilo u ivotu, imalo:
a) dravljanstvo Republike Srbije, ili
b) prebivalite u Republici Srbiji, ili
b) uobiajeno boravite u Republici Srbiji.
2. Sud Republike Srbije nadlean je i kada proglaenje nestalog lica za umrlo ili utvrivanje
vremena smrti treba da proizvede pravne posledice u pravnom poretku Republike Srbije.
Merodavno pravo
lan 48
1. Za proglaenje nestalog lica za umrlo merodavno je pravo drave iji je ono dravljanin
bilo u trenutku nestanka.
2. Ako se nestalo lice ne moe proglasiti umrlim prema pravu iz stava 1 ovog lana,
merodavno je pravo Republike Srbije.
3. Za dokazivanje smrti merodavno je pravo Republike Srbije.
Komorijenti
lan 49
1. Kada treba utvrditi da li je jedno lice nadivelo drugo, za utvrivanje redosleda smrti
merodavno je pravo koje se primenjuje na odnos povodom koga se ovo pitanje postavlja.
2 Ako se redosled smrti ne moe utvrditi po pravu merodavnom na osnovu stava 1 ovog
lana, smatra se da su lica umrla istovremeno.
V) STARATELjSTVO I LIENjE POSLOVNE SPOSOBNOSTI
Nadlenost
lan 50
1. Organ Republike Srbije nadlean je za odluivanje o stavljanju pod starateljstvo
maloletnih i punoletnih lica, kao i za lienje poslovne sposobnosti ako, u trenutku
pokretanja postupka, lice ima:
v) uobiajeno boravite u Republici Srbiji.
22
2. Organ Republike Srbije nadlean je i ako se lice nalazi na njenoj teritoriji, a njegovo
uobiajeno boravite se ne moe utvrditi ili je izbeglica ili meunarodno raseljeno lice
usled nemira u dravi svog uobiajenog boravita.
3. Organ Republike Srbije nadlean je za preduzimanje neophodnih privremenih mera za
zatitu linosti, prava i interesa stranog dravljanina koji se nalazi ili ima imovinu u
Republici Srbiji o emu obavetava organ drave iji je dravljanin to lice.
Merodavno pravo za lienje poslovne sposobnosti i starateljstvo
lan 51
1. Za lienje poslovne sposobnosti, stavljanje pod starateljstvo, dejstva i prestanak
starateljstva merodavno je:
a) za stranog dravljanina - pravo drave u kojoj ima uobiajeno boravite,
b) za dravljanina Republike Srbije pravo Republike Srbije.
2. Organ Republike Srbije moe izuzetno primeniti ili uzeti u obzir i pravo druge drave sa
kojom je situacija blisko povezana, ako je to potrebno radi zatite linosti ili imovine
tienika.
Merodavno pravo za zastupanje punoletnog lica
lan 52
1. Za postojanje, obim, izmenu i prestanak ovlaenja za zastupanje koje je punoletno lice
dalo za sluaj da ne bude u stanju da se smo stara o sopstvenim interesima merodavno
je, prema njegovom izboru:
a) pravo drave iji je on dravljanin u trenutku izbora, ili
b) pravo drave u kojoj ima uobiajeno boravite u trenutku izbora, ili
v) pravo jedne od drava u kojoj se u trenutku izbora nalazi njegova imovina, ako se
zastupanje odnosi na tu imovinu.
2. U sluaju da merodavno pravo nije izabrano, na postojanje, obim, izmenu i prestanak
ovlaenja za zastupanje primenjuje se pravo drave uobiajenog boravita zastupanog
lica u trenutku davanja ovlaenja za zastupanje.
3. Za sadrinu ovlaenja za zastupanje merodavno je pravo drave u kojoj se ta ovlaenja
vre.
G) PRAVNA I POSLOVNA SPOSOBNOST
23
Nadlenost
lan 53
1. Sud Republike Srbije nadlean je za utvrivanje pravne ili poslovne sposobnosti fizikog
lica ako je nadlean da odluuje o pravnom odnosu u okviru koga se pitanje pravne ili
poslovne sposobnosti postavlja.
2. U ostalim sluajevima, sud Republike Srbije nadlean je za utvrivanje pravne ili poslovne
sposobnosti fizikog lica ako u trenutku pokretanja postupka ima:
v) uobiajeno boravite u Republici Srbiji.
Merodavno pravo za utvrivanje pravne sposobnosti
lan 54
1. Za pravnu sposobnost fizikog lica merodavno je pravo drave iji je ono dravljanin.
2. Primena prava iz stava 1 ovog lana obuhvata i primenu njegovih odredbi o odreivanju
merodavnog prava.
Merodavno pravo za utvrivanje poslovne sposobnosti
lan 55
1. Za poslovnu sposobnost fizikog lica merodavno je pravo drave iji je ono dravljanin.
2. Primena prava iz stava 1 ovog lana obuhvata i primenu njegovih odredbi o odreivanju
merodavnog prava.
3. Lice koje bi prema pravu odreenom st. 1 i 2 ovog lana bilo poslovno nesposobno,
poslovno je sposobno ako poslovnu sposobnost ima po pravu mesta gde je nastala
obaveza.
4. Poslovna sposobnost steena na osnovu prava iz st. 1 i 2 ovog lana ne gubi se promenom
dravljanstva.
5. Za posebnu poslovnu sposobnost merodavno je pravo koje se primenjuje na pravni odnos
povodom koga se pitanje postavlja.
2. PRAVNA LICA I ORGANIZACIJE BEZ SVOJSTVA PRAVNIH LICA
24
Nadlenost
lan 56
1. Sud Republike Srbije iskljuivo je nadlean u sporovima o punovanosti osnivanja,
nitavosti osnivanja ili o prestanku pravnog lica ili organizacije bez svojstva pravnog lica ili o
punovanosti odluka njihovih organa, ako pravno lice ili organizacija bez svojstva pravnog
lica ima sedite u Republici Srbiji.
2. U sporovima o ostalim pitanjima iz lana 58 ovog Zakona, nadlenost suda Republike
Srbije odreuje se prema l. 12 ili 16 ovog Zakona.
Merodavno pravo
lan 57
1. Za pravna lica i organizacije bez svojstva pravnog lica merodavno je pravo drave u kojoj
su ona upisana u javni registar.
2. Ako pravno lice jo nije upisano, odnosno ako organizacija bez svojstva pravnog lica nije
jo upisana ili se ne upisuje u javni registar, merodavno je pravo drave prema kojem je
pravno lice odnosno organizacija bez svojstva pravnog lica organizovana.
3. Ako pravno lice ili organizacija bez svojstva pravnog lica deluje u skladu sa pravom
drave koje nije merodavno prema stavu 2 ovog lana, tree lice se moe pozvati na
pravo te drave ako mu nije bilo poznato ili nije moralo biti poznato da je merodavno
pravo odreeno prema stavu 2 ovog lana.
Obim primene merodavnog prava
lan 58
Pravo koje je merodavno na osnovu lana 57 ovog Zakona, izmeu ostalog, ureuje:
a) pripadnost pravnog lica odnosno organizacije bez svojstva pravnog lica,
b) pravnu prirodu, pravnu i poslovnu sposobnost pravnog lica odnosno organizacije bez
svojstva pravnog lica,
v) osnivanje, pravnu formu i prestanak,
g) ime i firmu,
d) organizacionu strukturu,
) ovlaenje organa za zastupanje pravnog lica odnosno organizacije bez svojstva
pravnog lica,
e) sticanje i prestanak lanstva i ostvarivanje prava i obaveze po osnovu lanstva,
25
) odgovornost pravnog lica odnosno organizacije bez svojstva pravnog lica, njenih
lanova i lanova njenih organa za obaveze pravnog lica odnosno organizacije bez
svojstva pravnog lica,
z) odgovornost za povredu obaveza predvienih statutom ili pravom koje ureuje status
pravnog lica odnosno organizacije bez svojstva pravnog lica,
i) stranaku i parninu sposobnost.
Statusne promene
lan 59
1. Za statusne promene merodavno je, za svako pravno lice odnosno organizaciju bez
svojstva pravnog lica koja uestvuje u promeni, pravo odreeno lanom 57 ovog Zakona.
2. Trenutak okonanja statusne promene odreuje se prema pravu koje je na osnovu lana
57 ovog Zakona merodavno za pravno lice odnosno organizaciju bez svojstva pravog lica
koja je nastala iz statusne promene.
GLAVA II
PORODINO PRAVO
1. BRAK I VANBRANA ZAJEDNICA
A) SKLAPANjE BRAKA
Nadlenost
lan 60
Organ Republike Srbije nadlean je za sklapanje braka ako je jedan od buduih suprunika
dravljanin Republike Srbije ili ima uobiajeno boravite na njenoj teritoriji.
Merodavno pravo
lan 61
1. U pogledu materijalnih uslova za sklapanje braka, merodavno je, za svakog budueg
suprunika, pravo drave iji je dravljanin u trenutku sklapanja braka.
26
2. Za formu braka merodavno je pravo drave sklapanja braka.

Priznanje brakova sklopljenih u inostranstvu
lan 62
Brak koji je punovano sklopljen u inostranstvu priznaje se u Republici Srbiji, ako nije u
oiglednoj suprotnosti sa javnim poretkom Republike Srbije.
Konzularni brakovi
lan 63
Dravljani Republike Srbije mogu u inostranstvu meusobno ili sa licem koje nije dravljanin
drave prijema sklopiti brak pred ovlaenim konzularnim predstavnikom ili diplomatskim
predstavnikom Republike Srbije koji obavlja konzularne poslove, ako se tome ne protivi
drava prijema.
B) DEJSTVA BRAKA
Nadlenost
lan 64
Sud Republike Srbije nadlean je za sporove o imovinskim dejstvima braka shodno l. 67, 68
i 69 stav 1 ovog Zakona.
Merodavno pravo
lan 65
1. Za lina i imovinska dejstva braka, osim onih koja se odnose na zakonski ili ugovorni
branoimovinski reim, merodavno je pravo zajednikog dravljanstva suprunika.
2. Ako su suprunici dravljani razliitih drava, merodavno je pravo drave u kojoj imaju
uobiajeno boravite.
3. Ako su suprunici dravljani razliitih drava i nemaju uobiajeno boravite u istoj
dravi, merodavno je pravo Republike Srbije.
4. Ako jedan od suprunika ima dva ili vie dravljanstava, suprunici mogu izabrati pravo
drave zajednikog dravljanstva.
27
Obim merodavnog prava

lan 66
Pravo merodavno za lina i imovinska dejstva braka, osim onih koja se odnose na zakonski ili
ugovorni branoimovinski reim, izmeu ostalog, ureuje:
a) dunost voenja zajednikog ivota i uzajamnog potovanja i pomaganja;
b) izbor rada i zanimanja;
v) mesto stanovanja i voenje zajednikog domainstva;
g) odgovornost suprunika za sopstvene obaveze;
d) odgovornost suprunika za zajednike obaveze;
) doputenost ugovora, davanja povodom sklapanja braka, poklone izmeu
suprunika, kao i ponitaj ovih pravnih poslova;
) upravljanje i raspolaganje posebnom i zajednikom imovinom;
e) meusobno zastupanje suprunika;
) punovanost radnje koju je preduzeo jedan suprunik prema drugom, a koja utie
na porodine interese, kao i naknada tete koju takva radnja moe prouzrokovati
drugom supruniku.
V) BRANOIMOVINSKI REIM
Nadlenost u sluaju smrti jednog suprunika
lan 67
Sud Republike Srbije nadlean je za sporove o branoimovinskom reimu u sluaju prestanka
braka usled smrti jednog suprunika ako je nadlean za raspravljanje zaostavtine preminulog
suprunika u skladu sa lanom 102 ovog Zakona.
Nadlenost u sluaju prestanka braka razvodom ili ponitenjem
lan 68
Sud Republike Srbije nadlean je za sporove o branoimovinskom reimu u sluaju razvoda
ili ponitenja braka ako je nadlean za razvod ili ponitenje braka u skladu sa lanom 78 ovog
Zakona.
28
Nadlenost u ostalim sluajevima

lan 69
1. Osim u sluajevima predvienim u l. 67 i 68 ovog Zakona, sud Republike Srbije
nadlean je za sporove o branoimovinskom reimu:
a) ako je u trenutku pokretanja postupka uobiajeno boravite suprunika u Republici
Srbiji; ili
b) ako je poslednje zajedniko uobiajeno boravite suprunika bilo u Republici Srbiji, a
jedan od njih i dalje ima uobiajeno boravite u Republici Srbiji u trenutku pokretanja
postupka; ili
v) ako je uobiajeno boravite tuenog u trenutku pokretanja postupka u Republici Srbiji;
ili
g) ako su suprunici u trenutku pokretanja postupka dravljani Republike Srbije, ili
d) ako se imovina koja je predmet tubenog zahteva nalazi u Republici Srbiji.
2. Ako su za branoimovinski reim suprunici izabrali pravo Republike Srbije, mogu se
sporazumeti i o nadlenosti suda Republike Srbije u pogledu imovine koja je predmet
branoimovinskog reima.
3. Sporazum iz stava 2 ovog lana mora biti sainjen u pisanoj formi, datiran i potpisan od
strane oba suprunika.
Izbor merodavnog prava
lan 70
Za branoimovinski reim suprunici ili budui suprunici mogu izabrati jedno od sledeih
prava:
a) pravo drave zajednikog uobiajenog boravita suprunika ili buduih suprunika,
ili
b) pravo drave uobiajenog boravita jednog od suprunika ili buduih suprunika u
trenutku izbora, ili
v) pravo drave iji je dravljanin jedan od suprunika ili buduih suprunika u
trenutku izbora.
Forma sporazuma o izboru merodavnog prava
lan 71
1. Za formu sporazuma o izboru merodavnog prava za branoimovinski reim merodavno je
izabrano pravo ili pravo drave u kojoj je sporazum zakljuen.
29
2. Bez obzira na stav 1 ovog lana, izbor merodavnog prava mora biti izriit i sainjen u
pisanoj formi, datiran i potpisan od strane oba suprunika.
Merodavno pravo u odsustvu izbora
lan 72
1. Ako suprunici nisu izabrali merodavno pravo, na branoimovinski reim primenjuje se:
a) pravo drave prvog zajednikog uobiajenog boravita suprunika nakon sklapanja
braka; ili, ako to nije mogue
b) pravo drave zajednikog dravljanstva suprunika u trenutku sklapanja braka; ili, ako
to nije mogue
v) pravo drave sa kojom suprunici zajedniki imaju najbliu vezu, uzimajui u obzir
sve okolnosti, a posebno mesto sklapanja braka.
2. Odredbe stava 1 taka b) ovog lana se ne primenjuju ako suprunici imaju vie od jednog
zajednikog dravljanstva.
Promena merodavnog prava
lan 73
1. Suprunici mogu u svakom trenutku u toku trajanja braka izabrati za svoj
branoimovinski reim drugo pravo od onoga koje je do tada bilo merodavno.
2. Sporazumom iz stava 1 ovog lana mogu izabrati jedno od sledeih prava:
a) pravo drave uobiajenog boravita jednog od suprunika u trenutku izbora; ili
b) pravo drave iji je dravljanin jedan od suprunika u trenutku izbora.
3. Osim ako se suprunici sporazumeju drukije, promena prava merodavnog za
branoimovinski reim u toku trajanja braka proizvodi dejstva samo za ubudue.
4. Ako se suprunici sporazumeju da promena merodavnog prava ima retroaktivno dejstvo,
njihov sporazum ne utie na punovanost pravnih poslova preduzetih prema ranije
merodavnom pravu, niti na prava treih lica steena primenom tog prava.
Forma branog ugovora
lan 74
1. Za formu branog ugovora merodavno je pravo drave koje se primenjuje na
branoimovinski reim ili pravo drave u kojoj je brani ugovor zakljuen.
2. Bez obzira na odredbu stava 1 ovog lana, brani ugovor mora biti zakljuen u pisanoj
formi, datiran i potpisan od strane oba suprunika odnosno budua suprunika.
30
3. Ako pravo drave zajednikog uobiajenog boravita suprunika u trenutku zakljuenja

branog ugovora predvia dodatne uslove forme za zakljuenje ugovora, ti uslovi moraju biti
potovani.
Pravni odnosi sa treim licima
lan 75
1. Za dejstva branoimovinskog reima na pravni odnos izmeu jednog suprunika i treeg
lica merodavno je pravo koje se primenjuje na branoimovinski reim.
2. Ako su u trenutku zasnivanja pravnog odnosa suprunik i tree lice imali uobiajeno
boravite u istoj dravi, merodavno je pravo te drave
G) IMOVINSKI ODNOSI U VANBRANOJ ZAJEDNICI
Nadlenost
lan 76
Sud Republike Srbije nadlean je za sporove u vezi sa imovinskim odnosima u vanbranoj
zajednici:
a) za vreme trajanja vanbrane zajednice, u skladu sa lanom 69 ovog Zakona;
b) u sluaju prestanka vanbrane zajednice raskidom, u skladu sa lanom 68 ovog
Zakona;
v) u sluaju prestanka vanbrane zajednice usled smrti vanbranog partnera, u skladu
sa lanom 67 ovog Zakona.
Merodavno pravo
lan 77
1. Za imovinske odnose u vanbranoj zajednici koja nije registrovana merodavno je pravo
odreeno u skladu sa l. 70 do 75 ovog Zakona.
2. Za imovinske odnose u registrovanoj vanbranoj zajednici merodavno je pravo drave u
kojoj je vanbrana zajednica registrovana.
3. Ako je vanbrana zajednica registrovana u vie drava, merodavno je pravo drave u kojoj
je vanbrana zajednica registrovana i sa kojom postoji najblia veza.
D) PRESTANAK BRAKA
31
Nadlenost za brane sporove

lan 78
Sud Republike Srbije nadlean je za postupanje u branim sporovima i ako nisu ispunjeni
uslovi iz lana 12 ovog Zakona ukoliko:
a) suprunici imaju uobiajeno boravite u Republici Srbiji u trenutku pokretanja
postupka, ili
b) je poslednje uobiajeno boravite suprunika bilo u Republici Srbiji, a jedan od njih
u trenutku pokretanja postupka i dalje ima uobiajeno boravite u Republici Srbiji, ili
v) u sluaju sporazumnog razvoda braka, bilo koji suprunik ima uobiajeno boravite
u Republici Srbiji u trenutku pokretanja postupka, ili
g) tuilac ima uobiajeno boravite u Republici Srbiji u trajanju od najmanje godinu
dana neposredno pre pokretanja postupka, ili
d) tuilac, koji je dravljanin Republike Srbije, ima uobiajeno boravite u Republici
Srbiji u trajanju od najmanje 6 meseci neposredno pre pokretanja postupka, ili
) oba suprunika imaju dravljanstvo Republike Srbije.
Merodavno pravo za nitavost braka
lan 79
Za formalne i materijalne uzroke nitavosti braka merodavno je pravo koje je primenjeno
prilikom njegovog sklapanja.
Izbor merodavnog prava za razvod braka
lan 80
1. Za razvod braka suprunici mogu izabrati jedno od sledeih prava:
a) pravo drave uobiajenog boravita suprunika u trenutku izbora, ili
b) pravo drave u kojoj su suprunici imali poslednje uobiajeno boravite
ukoliko jedan od njih jo uvek tamo boravi u trenutku izbora, ili
v) pravo drave iji je dravljanin jedan od suprunika u trenutku izbora, ili
g) pravo Republike Srbije.
2. Sporazum o izboru merodavnog prava moe biti zakljuen ili promenjen najkasnije do
trenutka pokretanja brakorazvodnog postupka.
3. Postojanje i punovanost sporazuma o izboru merodavnog prava za razvod ili pojedinih
njegovih odredaba utvruje se prema pravu koje bi na osnovu ovog Zakona bilo
32
merodavno za sporazum pod pretpostavkom da je sporazum ili njegova odredba

punovana.
Formalna punovanost sporazuma o izboru
lan 81
1. Sporazum o izboru merodavnog prava za razvod braka mora biti sainjen u pisanoj formi,
datiran i potpisan od strane oba suprunika.
2. Sporazum sainjen korienjem sredstava elektronske komunikacije koja obezbeuju
trajan zapis sporazuma smatra se jednakim sporazumu u smislu stava 1 ovog lana.
3. Ako pravo drave u kojoj oba suprunika imaju uobiajeno boravite u trenutku
zakljuenja sporazuma predvia dodatne uslove u pogledu forme za ovu vrstu sporazuma,
i ovi uslovi moraju biti ispunjeni.
4. Ako suprunici imaju uobiajena boravita u razliitim dravama u trenutku zakljuenja
sporazuma, a njihova prava predviaju razliite uslove u pogledu forme, smatra se da je
sporazum formalno punovaan ako ispunjava uslove prava jedne od ovih drava.
lan 82
Ako nije izabrano merodavno pravo za razvod u skladu sa lanom 80 ovog Zakona, na razvod
braka se primenjuje:
a) pravo uobiajenog boravita suprunika u trenutku pokretanja postupka; ili, ako to
nije mogue
b) pravo drave poslednjeg uobiajenog boravita suprunika, pod uslovom da je
boravak trajao najmanje godinu dana pre pokretanja postupka i da jedan od
suprunika i dalje tu boravi u trenutku pokretanja postupka; ili, ako to nije mogue
v) pravo drave zajednikog dravljanstva suprunika u trenutku pokretanja postupka;
ili, ako to nije mogue
g) pravo Republike Srbije.
Primena prava Republike Srbije
lan 83
Ako pravo merodavno na osnovu l. 80 i 82 ovog Zakona ne predvia mogunost razvoda ili
ne prua jednako pravo na razvod inei diskriminaciju po polu, primenjuje se pravo
Republike Srbije.
2. OINSTVO I MATERINSTVO
33
Nadlenost
lan 84
1. Sud Republike Srbije nadlean je da postupa u sporovima o materinstvu i oinstvu i ako
nisu ispunjeni uslovi iz lana 12 ovog Zakona, ukoliko u trenutku pokretanja postupka:
a) dete ima uobiajeno boravite u Republici Srbiji; ili
b) lice ije se materinstvo, odnosno oinstvo utvruje ili osporava ima uobiajeno
boravite u Republici Srbiji; ili
v) dete ima dravljanstvo Republike Srbije.
2. Stav 1 ovog lana primenjuje se i na utvrivanje vanbranog oinstva priznanjem.
3. Za primenu stava 2 ovog lana relevantan je trenutak davanja izjave o priznanju.
Merodavno pravo
lan 85
1. Za utvrivanje odnosno osporavanje materinstva i oinstva merodavno je u trenutku
pokretanja postupka:
a) pravo uobiajenog boravita deteta, ili
b) ako je to u najboljem interesu deteta:
- pravo drave ije je dete dravljanin, ili
- pravo drave uobiajenog boravita ili dravljanstva lica ije se oinstvo ili
materinstvo utvruje.
2. Za utvrivanje vanbranog oinstva priznanjem merodavno je pravo drave pred ijim se
organom daje izjava o priznanju ili, ako je to u najboljem interesu deteta, pravo drave
uobiajenog boravita ili dravljanstva lica koje daje izjavu o priznanju.
3. Za primenu stava 2 ovog lana, relevantan je trenutak davanja izjave o priznanju.
4. Na ponitaj izjave o priznanju deteta primenjuje se pravo drave koje je bilo merodavno
za izjavu o priznanju.
5. Za formu priznanja merodavno je pravo drave u kojoj se daje izjava o priznanju.
lan 86
Pravo merodavno na osnovu lana 85 ovog Zakona, izmeu ostalog, ureuje:
a) krug lica koja imaju pravo na tubu,
34
b) krug lica koja mogu biti tuena,

v) teret dokazivanja,
g) rokove,
d) saglasnost deteta, majke odnosno nadlenog organa.
3. USVOJENjE
Nadlenost
lan 87
1. Organ Republike Srbije je nadlean za zasnivanje usvojenja ako jedan od usvojitelja,
usvojitelj ili dete ima dravljanstvo Republike Srbije ili ima uobiajeno boravite u
Republici Srbiji.
2. Sud Republike Srbije je nadlean da postupa u sporu za ponitenje usvojenja, ako su
ispunjeni uslovi iz stava 1 ovog lana ili iz lana 12 ovog Zakona.
Merodavno pravo za uslove zasnivanja i dejstva usvojenja
lan 88
1. Za uslove zasnivanja i dejstva usvojenja merodavno je pravo drave iji je dravljanin
usvojitelj u trenutku zasnivanja usvojenja.
2. Ako suprunici ili vanbrani partneri zajedniki usvajaju, merodavno je pravo drave iji
su oni dravljani u trenutku zasnivanja usvojenja.
3. Ako su suprunici ili vanbrani partneri dravljani razliitih drava, merodavno je pravo
drave u kojoj imaju zajedniko uobiajeno boravite u trenutku zasnivanja usvojenja.
4. Ako se merodavno pravo ne moe odrediti prema stavu 3 ovog lana, merodavno je pravo
Republike Srbije.
Merodavno pravo za saglasnosti za usvojenje
lan 89
Za saglasnost za usvojenje koju daju usvojenik, roditelji usvojenika ili staratelj merodavno je
pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite usvojenika neposredno pre njegovog
preseljenja u cilju usvojenja ili, ako do preseljenja nije dolo, u trenutku zasnivanja usvojenja.
35
Merodavno pravo za formu usvojenja

lan 90
Za formu zasnivanja usvojenja merodavno je pravo drave u kojoj se usvojenje zasniva.
Merodavno pravo za prestanak usvojenja
lan 91
1. Za prestanak usvojenja merodavno je pravo predvieno l. 88, 89 i 90 ovog Zakona.
2. Za posledice prestanka usvojenja merodavno je pravo drave iji je dete dravljanin u
trenutku zasnivanja usvojenja.
Konverzija usvojenja
lan 92
Konverziju nepotpunog usvojenja zasnovanog u inostranstvu u usvojenje u Republici Srbiji
mogue je izvriti pod sledei uslovima:
a) da je u Republici Srbiji priznata strana odluka o nepotpunom usvojenju,
b) da je pribavljena saglasnost lica od kojih se za zasnivanje usvojenja saglasnost
zahteva prema pravu Republike Srbije,
v) da je konverzija u najboljem interesu usvojenika.
Priznanje usvojenja zasnovanog u inostranstvu
lan 93
Strana odluka o usvojenju priznaje se u Republici Srbiji, osim ako je usvojenje oigledno
suprotno javnom poretku Republike Srbije, posebno uzimajui u obzir najbolji interes
usvojenika.
4. RODITELjSKO PRAVO I PRAVA DETETA
Nadlenost
lan 94
Sud Republike Srbije nadlean je za sporove u vezi sa roditeljskim pravom i pravima deteta:
a) ako dete ima uobiajeno boravite u Republici Srbiji u trenutku pokretanja
postupka;
36
b) ako je pred nadlenim sudom u Republici Srbiji u toku postupak u branom sporu u
okviru koga se odluuje i o roditeljskom pravu;
v) ako se dete ije se uobiajeno boravite ne moe utvrditi, dete izbeglica ili
meunarodno raseljeno dete usled nemira u dravi svog uobiajenog boravita nalazi
na teritoriji Republike Srbije u trenutku pokretanja postupka.
Merodavno pravo
lan 95
1. Za roditeljsko pravo i prava deteta merodavno je pravo drave uobiajenog boravita
deteta.
2. Ako se uobiajeno boravite deteta promeni, za roditeljsko pravo je merodavno pravo
drave novog uobiajenog boravita.
3. Sud Republike Srbije moe primeniti ili uzeti u obzir i pravo druge drave sa kojom je
pravni odnos blisko povezan, ako je to potrebno radi zatite linosti ili imovine deteta.
lan 96
a) zajedniko ili samostalno vrenje roditeljskog prava,
b) potpuno ili delimino lienje roditeljskog prava,
v) vraanje roditeljskog prava,
g) produenje roditeljskog prava,
d) prestanak roditeljskog prava,
) nadzor nad vrenjem roditeljskog prava,
e) prava deteta,
) pravo na vienje deteta,
z) uvanje, podizanje, vaspitavanje i obrazovanje deteta,
i) zastupanje deteta,
j) upravljanje i raspolaganje imovinom deteta,
k) odgovornost roditelja za tetu,
l) hraniteljstvo.
5. IZDRAVANjE
37
Nadlenost
lan 97
Sud Republike Srbije nadlean je da odluuje o izdravanju, i ako nisu ispunjeni uslovi iz
lana 12 ovog Zakona:
a) ako poverilac ima uobiajeno boravite u Republici Srbiji, ili
b) ako se o izdravanju odluuje u branom sporu, sporu o materinstvu ili oinstvu,
sporu o roditeljskom pravu ili sporu o pravima deteta koji se vodi pred sudom
Republike Srbije.
Izbor suda
lan 98
1. Stranke se mogu sporazumeti o nadlenosti suda Republike Srbije u sporovima o
izdravanju koji su nastali ili e tek nastati:
a) ako jedna od stranaka ima uobiajeno boravite u Republici Srbiji, ili
b) ako je jedna od stranaka dravljanin Republike Srbije, ili
v) izmeu suprunika ili bivih suprunika:
-
ako je sud Republike Srbije odluivao u njihovom branom sporu, ili
ako se u Republici Srbiji najmanje godinu dana nalazilo njihovo

poslednje zajedniko uobiajeno boravite.
2. Uslov iz stava 1 ovog lana treba da bude ispunjen u trenutku zakljuenja sporazuma o
izboru suda ili u trenutku podnoenja tube sudu.
3. Nadlenost iz stava 1 ovog lana je iskljuiva, ako stranke nisu odredile drugaije.
4. Sporazum o izboru suda mora biti sainjen u pisanoj formi, datiran i potpisan od strane
obeju stranaka.
5. Odredbe ovog lana se ne primenjuju u sporu o izdravanju deteta mlaeg od 18 godina.
Nadlenost na osnovu zajednikog dravljanstva
lan 99
Ako se nadlenost ne moe zasnovati na osnovu l. 97 i 98 ovog Zakona, sud Republike
Srbije je nadlean ukoliko obe stranke imaju dravljanstvo Republike Srbije.
38
Merodavno pravo
lan 100
Merodavno pravo za obaveze izdravanja odreuje se na osnovu odredaba Hakog protokola
o odreivanju merodavnog prava za obaveze izdravanja (2007).
GLAVA III
NASLEIVANjE
Uobiajeno boravite - autonomni pojam
lan 101
1. Kada za potrebe ove Glave treba utvrditi uobiajeno boravita lica u odreenoj dravi,
posebno se uzimaju u obzir, u svakom konkretnom sluaju, sledee okolnosti:
a) stvarna ili nameravana duina boravka lica u odnosnoj dravi;
b) razlozi boravka;
v) zakup ili kupovina stambenog prostora u toj dravi s namerom da se ona
privremeno ili trajno uini domom;
g) ostvarivanje pretenog dela svojih ukupnih primanja (zarade) u toj dravi;
d) posedovanje imovine u toj dravi;
) izvravanje poreskih obaveza u toj dravi;
e) izjava lica koja moe potvrditi njegovu nameru o zasnivanju uobiajenog boravita
u odnosnoj dravi.
2. Sma izjava lica da e se u nekom kasnijem trenutku vratiti u dravu iji je dravljanin nije
dovoljna za postojanje uobiajenog boravita u toj dravi.
Nadlenost
lan 102
1. Sud Republike Srbije je nadlean za raspravljanje celokupne zaostavine ako je ostavilac u
Republici Srbije imao prebivalite ili uobiajeno boravite u trenutku smrti.
2. Ako nisu ispunjeni uslovi iz stava 1 ovog lana, sud Republike Srbije je nadlean za
raspravljanje celokupne zaostavtine ukoliko se imovina koja ini zaostavtinu nalazi u
Republici Srbiji pod uslovom:
39
a) da je ostavilac ranije imao uobiajeno boravite u Republici Srbiji, a od tog

boravka do pokretanja postupka nije prolo vie od pet godina, ili ako to nije sluaj,
b) da je ostavilac u vreme smrti bio dravljanin Republike Srbije, ili ako to nije sluaj,
v) da neki od naslednika ili legatara ima uobiajeno boravite u Republici Srbiji.
3. Ako se predlog za raspravljanje zaostavtine odnosi samo na deo zaostavtine koja se
nalazi u Republici Srbiji, sud Republike Srbije je nadlean za raspravljanje ovog dela
zaostavtine, ne uzimajui u obzir uslove iz st. 2 ta. a), b) i v).
4. Odredbe st. 1 do 3 ovog lana odnose se i na nadlenost u sporovima iz naslednopravnih
odnosa i za sporove u vezi sa pravnim poslovima raspolaganja imovinom za ivota.
Mere za obezbeenje i zatitu prava prema zaostavtini
lan 103
Sud Republike Srbije je nadlean da odredi mere za obezbeenje zaostavtine i za zatitu
prava prema zaostavtini koja se nalazi u Republici Srbiji.
lan 104
1. Za nasleivanje svoje celokupne imovine ostavilac moe izabrati pravo drave iji je
dravljanin ili pravo drave u kojoj ima uobiajeno boravite u trenutku izbora merodavnog
prava.
2. Za nasleivanje nepokretne zaostavtine ostavilac moe izabrati pravo drave u kojoj se
nepokretnost nalazi.
3. Izbor merodavnog prava mora biti izriit i uinjen u formi raspolaganja imovinom za
sluaj smrti.
4. Postojanje i materijalna punovanost izbora merodavnog prava ceni se prema izabranom
pravu.
5. Odredbe st. 1 do 4 ovog lana primenjuju se i na promenu i opoziv ranije izabranog
merodavnog prava.
lan 105
1. Ako merodavno pravo nije izabrano, na nasleivanje se primenjuje pravo drave u kojoj je
ostavilac u trenutku smrti imao uobiajeno boravite.
40
2. Izuzetno od st. 1 ovog lana, za nasleivanje je merodavno pravo drave iji je ostavilac
bio dravljanin u trenutku smrti, ako su ispunjeni sledei uslovi:
a) da je ostavilac imao uobiajeno boravite u toj dravi, a od tog boravka do
pokretanja postupka nije prolo vie od pet godina, i
b) da se zaostavtina ili njen deo koji je predmet postupka nalazi u toj dravi.
3. Ako je na osnovu st. 1 i 2 ovog lana merodavno strano pravo, primenjuju se i njegove
odredbe o odreivanju merodavnog prava, ukoliko uzvraaju na pravo Republike Srbije.
Merodavno pravo za sadrinu zavetanja
lan 106
1. Za postojanje, materijalnu punovanost, sadrinu, dejstva i tumaenje zavetanja
merodavno je pravo drave u kojoj zavetalac ima uobiajeno boravite u trenutku
sastavljanja zavetanja.
2. Ako zavetanje nije punovano prema pravu iz stava 1 ovog lana, smatra se punovanim
ako ispunjava uslove prema pravu drave u kojoj je zavetalac imao uobiajeno boravite u
trenutku smrti.
3. Pravo iz stava 2 ovog lana primenjuje se i na sadrinu, dejstva i tumaenje zavetanja.
4. Zavetalac moe izabrati merodavno pravo u skladu sa lanom 104 ovog Zakona.
5. Odredbe st. 1 do 4 ovog lana shodno se primenjuju na ostala raspolaganja za sluaj smrti.
Merodavno pravo za zavetajnu sposobnost
lan 107
1. Za zavetajnu sposobnost merodavno je:
a) pravo drave u kojoj je ostavilac imao uobiajeno boravite u trenutku sastavljanja
zavetanja, ili
b) pravo drave iji je dravljanin ostavilac bio u trenutku sastavljanja zavetanja.
2. Na steenu zavetajnu sposobnost ne utie kasnija promena merodavnog prava.
Merodavno pravo za formu zavetanja
lan 108
1. Za formu zavetajnih odredaba i njihov opoziv merodavno je pravo odreeno u skladu sa
Konvencijom o sukobima zakona u pogledu oblika testamentarnih odredaba, zakljuenom u
Hagu, 5. oktobra 1961. godine (Sl. list FNRJ Meunarodni ugovori i drugi sporazumi
br.10/62).
2. Na formu ostalih raspolaganja za sluaj smrti analogno se primenjuje stav 1 ovog lana.
41
Raspolaganje imovinom pravnim poslovima za ivota ostavioca

lan 109
1. Za pravne poslove kojima se raspolae imovinom za ivota, merodavno je pravo drave u
kojoj lice koje raspolae imovinom ima uobiajeno boravite u trenutku zakljuenja pravnog
posla.
2. Merodavno pravo za formalnu punovanost pravnih poslova iz stava 1 ovog lana odreuje
se prema odredbi lana 41 ovog Zakona.
3. Ugovorne strane mogu sporazumno izabrati merodavno pravo za svoj pravni posao u
skladu sa lanom 104 ovog Zakona.
4. Izuzetno od st. 1 do 3 ovog lana, na ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za ivota i
ugovor o doivotnom izdravanju koji su zakljueni pred nadlenim organom Republike
Srbije i koji imaju za predmet i imovinu koja se nalazi u Republici Srbiji primenjuje se pravo
Republike Srbije.
Posebni naslednopravni reimi
lan 110
Ako se nepokretnosti ili druga posebna imovina ostavioca nalaze u dravi ije pravo iz
socijalnih ili ekonomskih razloga predvia poseban naslednopravni reim, odredbe tog
posebnog reima imaju prednost u primeni u odnosu na odredbe prava merodavnog za
nasleivanje na osnovu ovog Zakona.
lan 111
Merodavno pravo za nasleivanje, izmeu ostalog, ureuje:
a) osnov pozivanja na nasleivanje, trenutak i mesto otvaranja zaostavtine;
b) krug lica koja mogu biti pozvana na nasleivanje i zakonski nasledni red;
v) veliinu naslednih delova;
g) trenutak sticanja nasledstva;
d) sposobnost za nasleivanje i dostojnost za nasleivanje;
) iskljuenje iz nasleivanja, lienje prava na nuni deo i odricanje od nasledstva;
e) mogunost sanaslednika da raspolau zaostavtinom i deobu zaostavtine;
) odgovornost za dugove ostavioca;
z) da li je zaostavtina bez naslednika;
i) slobodu i oblike raspolaganja za sluaj smrti;
42
j) krug lica koja mogu biti univerzalni i singularni sukcesori;

k) krug nunih naslednika i veliinu nunog dela;
l) odreivanje izvrioca zavetanja;
lj) odreivanje staraoca zaostavtine;
m) uraunavanje poklona i legata u nasledni i nuni deo.
Zaostavtina bez naslednika
lan 112
Ako prema pravu koje je po odredbama ovog Zakona merodavno za nasleivanje nema
zakonskih naslednika odnosno naslednika ili legatara odreenih raspolaganjem za sluaj
smrti, na imovinu koja ini zaostavtinu primenjuje se pravo drave odnosno drava na ijoj
se teritoriji ona nalazi.
43
GLAVA IV
STVARNOPRAVNI ODNOSI
Vrsta stvari
lan 113
Priroda stvari kao pokretne ili nepokretne odreuje se prema pravu drave u kojoj se ona
nalazi.
Nadlenost
lan 114
1. Sud Republike Srbije iskljuivo je nadlean za sporove o stvarnim pravima na
nepokretnosti, ukljuujui sporove nastale iz zakupa nepokretnosti, ako se nepokretnost
nalazi na teritoriji Republike Srbije.
2. Izuzetno od stava 1 ovog lana, sud Republike Srbije nije iskljuivo nadlean za sporove
o kratkoronom zakupu nepokretnosti koja se nalazi u Republici Srbiji zakljuenog za
line potrebe fizikog lica na period od najdue est uzastopnih meseci ako vlasnik i
zakupac imaju prebivalite u istoj stranoj dravi.
3. Za sporove iz stava 1 ovog lana nadlenost suda Republike Srbije je iskljuena kada se
nepokretnost nalazi u inostranstvu.
4. Izuzetno od stava 3 ovog lana, sud Republike Srbije je nadlean za sporove o
kratkoronom zakupu nepokretnosti koja se nalazi u inostranstvu zakljuenog za line
potrebe fizikog lica na period od najdue est uzastopnih meseci ako vlasnik i zakupac
imaju prebivalite u Republici Srbiji.
5. Sud Republike Srbije je nadlean za sporove o stvarnim pravima na pokretnim stvarima,
ako ta nadlenost postoji po odredbama l. 12, 22 i 25 ovog Zakona ili ako se pokretna
stvar nalazi na teritoriji Republike Srbije u trenutku podnoenja tube.
Nadlenost za sporove o stvarnim pravima na brodu i vazduhoplovu
lan 115
1. Sud Republike Srbije je nadlean za sporove o stvarnim pravima na brodu, ukljuujui
sporove o zakupu broda, ako ta nadlenost postoji po odredbama l. 12, 22 i 25 ovog
Zakona, kao i kada se na teritoriji Republike Srbije vodi registar u koji je brod upisan.
2. Sud Republike Srbije je nadlean za sporove o stvarnim pravima na vazduhoplovu,
ukljuujui sporove o zakupu vazduhoplova, ako ta nadlenost postoji po odredbama l.
44
12, 22 i 25 ovog Zakona, kao i kada se na teritoriji Republike Srbije vodi registar u koji je
vazduhoplov upisan.
Merodavno pravo za stvarna prava na nepokretnim stvarima
lan 116
Za stvarna prava na nepokretnoj stvari merodavno je pravo drave u kojoj se ona nalazi.
Merodavno pravo za stvarna prava na pokretnim stvarima
lan 117
1. Za sticanje i prestanak stvarnog prava na pokretnoj stvari merodavno je pravo drave u
kojoj se pokretna stvar nalazila u trenutku preduzimanja radnje ili nastupanja injenice na
kojoj se zasniva sticanje ili prestanak stvarnog prava.
2. Ako su pojedine radnje ili injenice, koje su neophodne za sticanje ili prestanak stvarnog
prava na pokretnoj stvari, nastupile u jednoj dravi, smatrae se ostvarenim i u drugoj
dravi u kojoj je nastupila poslednja radnja ili injenica kojom se zasniva sticanje ili
prestanak stvarnog prava.
3. Za sadrinu i dejstva stvarnog prava na pokretnoj stvari merodavno je pravo drave u
kojoj se ona nalazi.
Premetanje pokretne stvari u Republiku Srbiju
(mobilni sukob zakona)
lan 118
1. Ako se pokretna stvar na kojoj je punovano steeno stvarno pravo u inostranstvu
premesti u Republiku Srbiju, steeno stvarno pravo se priznaje u Republici Srbiji ukoliko
u pravu Republike Srbije postoji stvarno pravo koje je po sadrini i dejstvima
ekvivalentno stvarnom pravu steenom u inostranstvu.
2. Na sadrinu i dejstva priznatog stranog stvarnog prava iz stava 1 ovog lana primenjuje se
pravo Republike Srbije.
3. Ako se strano stvarno pravo iz stava 1 ovog lana prizna u obliku zalonog prava na
pokretnoj stvari koje je potrebno upisati u registar zaloge koji se vodi na teritoriji
Republike Srbije i ako se upis izvri u roku od 60 dana od dana kada je stvar dospela u
Republiku Srbiju, danom registracije smatra se dan kada je stvar dospela na teritoriju
Republike Srbije.
45
4. Upis zalonog prava iz stava 3 ovog lana u registar zaloge mogu traiti zalogodavac ili
poverilac, pri emu poveriocu nije potrebna saglasnost zalogodavca.
Merodavno pravo za stvari u prevozu
lan 119
1. Za sticanje i prestanak stvarnog prava na stvari u prevozu strane mogu izabrati pravo koje
je merodavno za pravni posao na osnovu koga se stie ili prestaje stvarno pravo ili pravo
drave otpremanja stvari.
2. Ako strane nisu izabrale merodavno pravo u skladu sa stavom 1 ovog lana, za sticanje i
prestanak stvarnog prava na stvari u prevozu merodavno je pravo drave odredita.
3. Izbor prava iz stava 1 ovog lana ne moe uticati na prava treih lica.
Prevozna sredstva
lan 120
1. Za stvarna prava na brodu merodavno je pravo drave na ijoj teritoriji se vodi upisnik u
koji je brod upisan.
2. Za stvarna prava na vazduhoplovu merodavno je pravo drave na ijoj teritoriji se vodi
registar u koji je vazduhoplov upisan.
3. Za stvarna prava na prevoznom sredstvu za elezniki saobraaj merodavno je pravo
drave u kojoj se nalazi mesto poslovanja lica koje eksploatie ovo sredstvo prevoza.
Kulturna dobra
lan 121
1. Ako je stvar koja je proglaena kulturnim dobrom odreene drave protivpravno izneta sa
njene teritorije, na zahtev drave za povraaj stvari primenjuje se njeno pravo, osim ako
izabere pravo drave na ijoj se teritoriji stvar nalazi u trenutku isticanja zahteva za
povraaj stvari.
2. Ako pravo drave koja je odreenu stvar proglasila svojim kulturnim dobrom ne prua
zatitu savesnom draocu kulturnog dobra, on se moe pozvati na zatitu koju mu prua
pravo drave na ijoj se teritoriji stvar nalazi u trenutku isticanja zahteva za povraaj
dobra.
lan 122
Merodavno pravo za stvarna prava, izmeu ostalog, ureuje:
46
a) postojanje, vrstu, predmet i obim stvarnog prava,

b) sadrinu stvarnog prava,
v) imaoca stvarnog prava,
g) naine sticanja, prenosa i prestanka stvarnog prava,
d) prenosivost stvarnog prava,
) dejstva stvarnog prava prema treim licima,
e) obaveznost upisa stvarnog prava u registar,
) zatitu stvarnog prava.
Robne hartije od vrednosti
lan 123
1. Pravo drave koje je izriito navedeno u robnoj hartiji od vrednosti odreuje da li ona
ispunjava uslove da se smatra robnom hartijom od vrednosti.
2. Ako pravo iz stava 1 ovog lana nije izriito navedeno, za ocenu ispunjenosti uslova iz
stava 1 ovog lana merodavno je pravo drave u kojoj izdavalac robne hartije od
vrednosti ima uobiajeno boravite, odnosno predstavnitvo, zastupnitvo ili drugu
poslovnu jedinicu u okviru ijeg poslovanja je izdao robnu hartiju od vrednosti.
3. Za sticanje i prestanak stvarnog prava na robnoj hartiji od vrednosti i na smoj robi
merodavno je pravo drave u kojoj se nalazi robna hartija od vrednosti u trenutku
preduzimanja radnje ili nastupanja injenice na kojoj se zasniva sticanje ili prestanak
prava na robnoj hartiji od vrednosti.
4. Za sadrinu i vrenje prava na robnoj hartiji od vrednosti merodavno je pravo drave u
kojoj se robna hartija od vrednosti nalazi u trenutku kada se ova pitanja postavljaju.
5. Ako jedno lice istie svoja stvarna prava na robi neposredno, a drugo lice na osnovu
robne hartije od vrednosti, za pravo prvenstva merodavno je pravo drave u kojoj se roba
nalazi.
GLAVA V
HARTIJE OD VREDNOSTI KOJE DRE POSREDNICI
Definicija
lan 124
U smislu ove Glave, hartijama od vrednosti koje se dre na raunu posrednika naroito se
smatraju akcije, obveznice, dunike hartije od vrednosti, varanti, depozitne potvrde i drugi
47
finansijski instrumenti koji se upisuju na raun hartija od vrednosti o kojima vode rauna
posrednici.
Nadlenost
lan 125
Sud Republike Srbije je nadlean za sporove o pravima na hartijama od vrednosti koje dri
posrednik ako ta nadlenost postoji prema odredbama l. 12, 22 i 25 ovog Zakona ili ako
posrednik ima uobiajeno boravite odnosno predstavnito, zastupnitvo ili drugu poslovnu
jedinicu u Republici Srbiji pod uslovima navedenim u lanu 126 stav 2 ta. a) i b) ovog
Zakona.
Merodavno pravo
lan 126
1. Za hartije od vrednosti koje dri posrednik merodavno je pravo drave u kojoj se nalazi
uobiajeno boravite posrednika u trenutku zakljuenja pismenog ugovora o otvaranju i
voenju rauna hartija od vrednosti, a ako pismeni ugovor ne postoji, u trenutku kada je
raun hartija od vrednosti otvoren.
2. Izuzetno od stava 1 ovog lana, za hartije od vrednosti koje dri posrednik merodavno je
pravo drave u kojoj se nalazi predstavnitvo, zastupnitvo ili druga poslovna jedinica
posrednika pod uslovima:
a) da je u okviru poslovanja te poslovne jedinice zakljuen ugovor o otvaranju i
voenju rauna hartija od vrednosti odnosno otvoren raun hartija od vrednosti i
b) da ta poslovna jedinica u okviru svog poslovanja sprovodi i nadzire upise na raun
hartija od vrednosti, obavlja plaanja ili radnje vezane za hartije od vrednosti koje dri
posrednik ili na drugi nain uestvuje u poslovnoj ili drugoj delatnosti u vezi sa
odravanjem rauna hartija od vrednosti.
Obim primene merodavnog prava
lan 127
a) pravnu prirodu prava koje proistie iz upisa hartija od vrednosti na raun i njihova
dejstva prema posredniku i treim licima;
b) sticanje i raspolaganje hartijama od vrednosti, kao i njihova dejstva prema
posredniku i prema treim licima;
48
v) da li raspolaganje hartijama od vrednosti obuhvata pravo na dividende, prihode ili

druge oblike raspodele ili pravo na isplatu, naknadu za prenos ili druge naknade;
g) da li pravo jednog lica na hartiji od vrednosti ima dejstvo prestanka prava drugog
lica ili uspostavljanje prvenstva u odnosu na pravo drugog lica;
d) obaveze posrednika prema licu razliitom od vlasnika rauna ako to lice istie
pravo na hartiji od vrednosti koje je u suprotnosti sa pravom vlasnika rauna ili
drugog lica;
) uslove za ostvarivanje prava na hartiji od vrednosti.
GLAVA VI
INTELEKTUALNA SVOJINA
Nadlenost
lan 128
1. Sud Republike Srbije je nadlean za sporove o pravima intelektualne svojine, kada ta
nadlenost postoji prema odredbama l. 12, 22 i 25 ovog Zakona ili kada je zatita ovih
prava zatraena za teritoriju Republike Srbije.
2. Sud Republike Srbije iskljuivo je nadlean za sporove koji imaju za predmet registraciju
ili punovanost prava na patent, robni ili usluni ig, industrijski uzorak i model ili drugih
prava industrijske svojine koja se moraju registrovati, ako je u Republici Srbiji podneta
prijava za registraciju ili je izvrena registracija ili se na osnovu meunarodnog ugovora
smatra da je registracija izvrena.
Merodavno pravo
lan 129
1. Za postojanje, punovanost, dejstva, trajanje, prestanak, prenosivost i povredu autorskih
prava, prava srodnih autorskom pravu i drugih neregistrovanih prava intelektualne svojine
merodavno je pravo drave za koju je zatraena njihova zatita.
2. Za postojanje, punovanost, dejstva, trajanje, prestanak, prenosivost i povredu prava
industrijske svojine merodavno je pravo drave u kojoj ono registrovano odnosno u kojoj
je podneta prijava za registraciju.
3. Pri odreivanju merodavnog prava za povredu prava intelektualne svojine ne primenjuje
se l. 161 i 36 ovog Zakona.
49
Prava intelektualne svojine iz radnog odnosa

lan 130
Pravo koje je merodavno za ugovor o radu odreuje imaoca prava intelektualne svojine ako je
predmet ovog prava nastao u okviru radnog odnosa.
GLAVA VII
UGOVORNI ODNOSI
Uobiajeno boravite autonomni pojam
lan 131
U smislu ove Glave, smatra se da je uobiajeno boravite pravnog lica odnosno organizacije
bez svojstva pravnog lica u dravi u kojoj se nalazi predstavnitvo, zastupnitvo ili druga
poslovna jedinica, ako je ugovor zakljuen u okviru poslovanja predstavnitva, zastupnitva
ili druge poslovne jedinice.
Nadlenost u sporovima iz ugovornih odnosa
lan 132
1. Sud Republike Srbije je nadlean za sporove iz ugovornih odnosa, i ako njegova
nadlenost ne proizilazi iz drugih odredaba ovog Zakona, ako je osnov tubenog zahteva
obaveza koja je izvrena ili bi trebalo da bude izvrena u Republici Srbiji.
2. Ako se stranke nisu sporazumele drugaije, smatra se da se mesto izvrenja obaveze iz
stava 1 ovog lana nalazi u Republici Srbiji:
a) kod ugovora o prodaji robe - ako je roba, u skladu sa ugovorom, isporuena ili je
trebalo da bude isporuena u Republici Srbiji;
b) kod ugovora o pruanju usluga - ako su usluge, u skladu sa ugovorom, pruene ili
je trebalo da budu pruene u Republici Srbiji.
3. Sud Republike Srbije nadlean je za spor protiv tuenog pravnog lica u vezi sa
poslovanjem njegovog predstavnitva, zastupnitva ili poslovne jedinice ako se
predstavnitvo, zastupnitvo ili poslovna jedinica nalazi u Republici Srbiji.
50
Sporovi iz potroakih ugovora

lan 133
U smislu lana 134 ovog Zakona, sporovima iz potroakog ugovora smatraju se sporovi
nastali iz:
a) ugovora o prodaji robe na rate; ili
b) ugovora o zajmu s otplatom na rate ili bilo kog drugog oblika kredita datog radi
finansiranja prodaje robe; ili
v) u svim drugim sluajevima - ugovora koji je zakljuen sa licem koje obavlja
privrednu ili profesionalnu delatnost u Republici Srbiji ili koje usmerava takvu
delatnost ka Republici Srbiji ili ka vie drava meu kojima je i Republika Srbija, a
ugovor ulazi u okvir te delatnosti, pod uslovom da potroa ima prebivalite u
Republici Srbiji.
Nadlenost u sporovima iz potroakih ugovora
lan 134
1. Sud Republike Srbije je nadlean za sporove potroaa protiv trgovca, i kada njegova
nadlenost ne prozilazi iz odredaba l. 12 i 132 stav 3 ovog Zakona ukoliko potroa ima
prebivalite u Republici Srbiji.
2. Ako potroa ima prebivalite u Republici Srbiji trgovac moe podneti tubu protiv
potroaa samo pred sudom Republike Srbije.
3. Od odredaba st. 1 i 2 ovog lana moe se odstupiti samo na osnovu sporazuma o
nadlenosti:
a) koji je zakljuen nakon nastanka spora; ili
b) koji omoguava potroau da, po svom izboru, pokrene postupak i pred sudom koji
inae ne bi bio nadlean na osnovu kriterijuma navedenih u ovom lanu.
4. Sporazum iz stava 3 ovog lana mora biti zakljuen u formi koju predvia lan 24 stav 1
taka a) ovog Zakona.
5. Ako potroa zakljui ugovor sa trgovcem koji nema prebivalite u Republici Srbiji, ali
ima predstavnitvo, zastupnitvo ili drugu poslovnu jedinicu u Republici Srbiji, za sporove u
vezi sa poslovanjem predstavnitva, zastupnitva ili druge poslovne jedinice smatra se da
trgovac ima prebivalite u Republici Srbiji.
6. Odredbe ovog lana se ne primenjuju na ugovore o prevozu, osim na ugovore kojima se
prua kombinovana usluga putovanja i smetaja za paualnu cenu.
51
Nadlenost u sporovima iz pojedinanog ugovora o radu

lan 135
1. Sud Republike Srbije je nadlean za sporove protiv poslodavca iz pojedinanog ugovora o
radu i kada njegova nadlenost ne proizilazi iz l. 12 i 132 stav 3 ovog Zakona:
a) ako je u Republici Srbiji mesto u kome zaposleni uobiajeno obavlja rad ili
poslednje mesto u kome je uobiajeno obavljao rad; ili
b) ako zaposleni uobiajeno obavlja ili je uobiajeno obavljao rad u vie drava,
ukoliko se poslovna jedinica koja ga je zaposlila nalazi ili se nalazila u Republici
Srbiji.
2. Ako zaposleni zakljui pojedinani ugovor o radu sa poslodavcem koji nema prebivalite u
Republici Srbiji, ali ima predstavnitvo, zastupnitvo ili drugu poslovnu jedinicu u Republici
Srbiji, smatra se da za sporove u vezi sa poslovanjem predstavnitva, zastupnitva ili druge
poslovne jedinice poslodavac ima prebivalite u Republici Srbiji.
3. Ako zaposleni ima prebivalite u Republici Srbiji poslodavac moe podneti tubu protiv
zaposlenog samo sudu Republike Srbije.
4. Od odredaba ovog lana moe se odstupiti samo na osnovu sporazuma o nadlenosti:
a) koji je zakljuen posle nastanka spora ili
b) koji omoguava zaposlenom da, po svom izboru, pokrene postupak i pred sudom
koji inae ne bi bio nadlean na osnovu kriterijuma navedenih u ovom lanu.
5. Sporazum iz stava 4 ovog lana mora biti zakljuen u formi koju predvia lan 24 stav 1
taka a) ovog Zakona.
lan 136
1. Za ugovor je merodavno pravo koje su ugovorne strane izabrale.
2. Izbor merodavnog prava postoji ako je uinjen izriito ili ako nesumnjivo proistie iz
odredaba ugovora ili okolnosti sluaja.
3. Ugovorne strane mogu izabrati merodavno pravo za ceo ugovor ili za jedan njegov deo.
4. Ugovorne strane se mogu u svako doba sporazumeti da izaberu merodavno pravo ili da
promene ve izabrano merodavno prava.
5. Promena merodavnog prava o kojoj su se ugovorne strane sporazumele nakon zakljuenja
ugovora, ne moe da utie na punovanost ugovora u pogledu forme u smislu lana 146
ovog Zakona niti na steena prava treih lica.
6. Ako su u trenutku izbora merodavnog prava svi drugi elementi ugovora vezani za dravu
ije pravo nije izabrano, izbor merodavnog prava ne utie na primenu odredaba od kojih
se, po pravu te druge drave, ugovorom ne moe odstupiti.
52
7. Postojanje i punovanost saglasnosti strana u pogledu izbora merodavnog prava utvruje

se u skladu sa odredbama l. 145, 146 i 147 ovog Zakona.
lan 137
1. Ako ugovorne strane nisu izabrale merodavno pravo i izuzev ugovora predvienih u l.
139, 140, 141 i 142 ovog Zakona, kao merodavno primenjuje se:
a) za ugovor o prodaji robe pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite
prodavca;
b) za ugovor o prodaji robe na javnoj prodaji (aukciji) pravo drave u kojoj se javna
prodaja odrava, ako se mesto odravanja moe odrediti;
v) za ugovor o pruanju usluga (ugovor o delu) pravo drave u kojoj se nalazi
uobiajeno boravite davaoca usluga (poslenika);
g) za ugovor o nalogu pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite
nalogoprimca;
d) za ugovor o posredovanju pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite
posrednika;
) za ugovor o komisionu pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite
komisionara;
e) za ugovor o otpremanju (pediciji) pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno
boravite otpremnika;
) za ugovor o zakupu pokretnih stvari pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno
boravite zakupodavca;
z) za ugovor o zajmu pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite
zajmodavca;
i) za ugovor o posluzi pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite
poslugodavca;
j) za ugovor o ostavi pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite,
ostavoprimca (depozitara);
k) za ugovor o uskladitenju pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite
skladitara;
l) za ugovor o zastupanju pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravita
zastupnika;
53
lj) za ugovor o raspolaganju pravima intelektualne svojine pravo drave u kojoj se

nalazi uobiajeno boravite prenosioca prava;
m) za ugovor o poklonu pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite
poklonodavca;
n) za berzanske poslove pravo drave u kojoj se nalazi sedite berze, ako se sedite
berze moe odrediti;
nj) za ugovor o samostalnim bankarskim garancijama pravo drave u kojoj se nalazi
uobiajeno boravite davaoca garancije;
o) za ugovor o franizingu pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite
davaoca franize;
p) za ugovor o faktoringu i forfetingu pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno
boravite ustupioca potraivanja;
r) za ugovor o distribuciji pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite
distributera;
s) za ugovor o stranim ulaganjima pravo drave u koju je izvreno strano ulaganje;
t) za ugovor o osiguranju pravo drave u kojo se nalazi uobiajeno boravite
osiguravaa;
u) za ugovor o obaveznom osiguranju pravo drave koje nalae obavezno
osiguranje.
2. Za ostale ugovore i za ugovore na koje bi se mogle primeniti dve ili vie taaka iz stava 1
ovog lana pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite ugovorne strane koja
duguje ispunjenje karakteristine obaveze iz ugovora.
3. Ako iz svih okolnosti sluaja proistie da je ugovor oigledno ue vezan za dravu koja
nije navedena u st. 1 ili 2 ovog lana, primenjuje se pravo te druge drave.
4. Ako se merodavno pravo ne moe odrediti u skladu sa st. 1 ili 2 ovog lana, za ugovor je
merodavno pravo drave sa kojom je taj ugovor u najblioj vezi.
Merodavno pravo za ugovore koji se odnose na stvarna prava na nepokretnosti i zakup
nepokretnosti
lan 138
1. Ako nije izabrano merodavno pravo u skladu sa lanom 136 ovog Zakona , na ugovore
koji se odnose na stvarna prava na nepokretnosti i zakup nepokretnosti primenjuje se
pravo drave u kojoj se nepokretnost nalazi.
2. Izuzetno od stava 1 ovog lana, za kratkoroni zakup nepokretnosti za line potrebe na
rok od najdue est uzastopnih meseci merodavno je pravo drave u kojoj zakupodavac
54
ima uobiajeno boravite, ako je zakupac fiziko lice i ima uobiajeno boravite u istoj
dravi.
3. Prilikom odreivanja merodavnog prava na osnovu ovog lana ne primenjuje se lan 36
ovog Zakona.
Merodavno pravo za ugovor o prevozu robe

lan 139
1. Ako ugovorne strane nisu izabrale merodavno pravo na ugovor o prevozu robe, primenjuje
se pravo drave uobiajenog boravita prevoznika, ako se u toj dravi nalazi i:
a) mesto utovara ili
b) mesto isporuke robe ili
v) uobiajeno boravite poiljaoca.
2. Ako pretpostavke iz stava 1 ovog lana nisu ispunjene, merodavno je pravo mesta isporuke
koje su odredile ugovorne strane.
Merodavno pravo za ugovor o prevozu putnika
lan 140
1. Za ugovor o prevozu putnika ugovorne strane mogu izabrati kao merodavno samo pravo
drave:
a) u kojoj putnik ima uobiajeno boravite, ili
b) u kojoj prevoznik ima uobiajeno boravite, ili
v) u kojoj se nalazi mesto glavne uprave prevoznika, ili
g) u kojoj se nalazi mesto polaska, ili
d) u kojoj se nalazi odredite.
2. Ako strane nisu izabrale pravo iz stava 1 ovog lana, merodavno je pravo drave
uobiajenog boravita putnika, ako se ili mesto polaska ili odredite nalazi u toj dravi.
3. Ako pretpostavke iz stava 2 ovog lana nisu ispunjene, merodavno je pravo drave
uobiajenog boravita prevoznika.
55
Merodavno pravo za potroaki ugovor

lan 141
1. Za potroaki ugovor ugovorne strane mogu izabrati merodavno pravo u skladu sa

2. Ovim izborom potroa ne moe biti lien zatite koju mu obezbeuju odredbe prava
koje bi bilo merodavno na osnovu stava 3 ovog lana, od kojih se sporazumom ne moe
odstupiti.
3. Ako merodavno pravo nije izabrano, na potroaki ugovor primenjuje se pravo drave u
kojoj potroa ima uobiajeno boravite ukoliko trgovac:
a) obavlja svoju trgovaku ili profesionalnu delatnost u dravi u kojoj potroa ima
uobiajeno boravite, ili
b) na bilo koji nain usmerava svoju delatnost ka toj ili ka vie drava, ukljuujui i tu
dravu,
a ugovor je zakljuen u okviru obavljanja te delatnosti.
4. Prilikom odreivanja merodavnog prava za potroaki ugovor ne primenjuje se lan 36
ovog Zakona.
5. Odredbe ovog lana se ne primenjuju na ugovore zakljuene na finansijskom tritu,
ugovore o pruanju usluga, ako se usluga prua iskljuivo u dravi koja nije drava
uobiajenog boravita potroaa, ugovore o prevozu, osim ugovora o organizovanju
putovanja u smislu zakona koji ureuje zatitu potroaa, ugovore iji je predmet stvarno
pravo na nepokretnosti ili zakup nepokretnosti, osim ugovora o tajm-eringu u smislu
zakona koji ureuje zatitu potroaa.
Merodavno pravo za pojedinani ugovor o radu
lan 142
1. Za pojedinani ugovor o radu merodavno je pravo izabrano u skladu sa lanom 136 ovog
Zakona.
2. Izbor prava ne moe imati za posledicu liavanje zaposlenog zatite koju mu na osnovu
st. 3 i 5 ovog lana obezbeuju odredbe prava merodavnog u odsustvu izbora, od kojih se
sporazumom ne moe odstupiti.
3. Ako pravo merodavno za pojedinani ugovor o radu nije izabrano, primenjuje se pravo
drave u kojoj odnosno iz koje zaposleni uobiajeno obavlja rad na osnovu ugovora.
4. Ne smatra se da je promenjeno mesto uobiajenog obavljanja rada ako se rad privremeno
obavlja u drugoj dravi.
56
5. Ako se merodavno pravo ne moe odrediti na osnovu stava 3 ovog lana, na ugovor se
primenjuje pravo drave u kojoj se nalazi poslovna jedinica preko koje je zaposleni
angaovan.

lan 143
1. Pravo merodavno za ugovor, izmeu ostalog, ureuje:

a) sadrinu i tumaenje ugovora;
b) ispunjenje obaveza koje nastaju iz ugovora;
v) posledice potpunog ili deliminog neispunjenja ugovornih obaveza, ukljuujui i
odmeravanje naknade tete ako je propisana, u okviru ovlaenja koje sud ima prema
svom procesnom pravu;
g) razliite naine prestanka obaveza, zastarelost potraivanja i prekluzivne rokove;
d) posledice nitavosti ugovora;
) odreivanje asa od kog sticalac, odnosno preuzimalac pokretne stvari stie pravo
na proizvode i plodove stvari;
e) odreivanje asa od kog sticalac odnosno preuzimalac pokretne stvari snosi rizik za
propast stvari.
2. U pogledu naina ispunjenja i mera koje poverilac treba da preduzme u sluaju neurednog
ispunjenja, uzima se u obzir pravo drave u kojoj se nalazi mesto ispunjenja.
Norme neposredne primene za ugovore
lan 144
1. Sud moe primeniti ili uzeti u obzir
norme neposredne primene drave u kojoj su
ugovorne obaveze izvrene ili treba da budu izvrene, u meri u kojoj ove norme ine
izvrenje ugovora nezakonitim.
2. Prilikom odluivanja o primeni ili uzimanju u obzir ovih normi, sud vodi rauna o
njihovoj prirodi i cilju, kao i posledicama njihove primene ili neprimene.
57
Saglasnost volja i materijalna punovanost ugovora

lan 145
1. Za postojanje i materijalnu punovanost ugovora ili neke njegove odredbe merodavno je
pravo koje bi na osnovu ovog Zakona bilo merodavno za ugovor da je ugovor ili njegova
odredba punovana.
2. Ugovorna strana se moe pozvati na pravo drave svog uobiajenog boravita radi
utvrivanja injenice da nije pristala na ugovor ako iz okolnosti sluaja proizilazi da ne bi
bilo razumno ocenjivati njeno ponaanje po pravu koje bi bilo merodavno prema stavu 1
ovog lana.
Merodavno pravo za formu ugovora
lan 146
1. Ugovor zakljuen izmeu lica ili njihovih zastupnika koji se u trenutku zakljuenja nalaze
u istoj dravi, punovaan je u pogledu forme ako ispunjava uslove predviene pravom
koje je po ovom zakonu merodavno za sadrinu ugovora ili pravom drave u kojoj je
zakljuen.
2. Ugovor zakljuen izmeu lica ili njihovih zastupnika koji se u trenutku zakljuenja nalaze
u razliitim dravama punovaan je u pogledu forme ako ispunjava uslove predviene:
a) pravom drave koje je po ovom Zakonu merodavno za sadrinu ugovora, ili
b) pravom bilo koje od drava u kojoj se nalazi jedna ili druga strana ili njen
zastupnik u trenutku zakljuenja ugovora, ili
v) pravom drave u kojoj je jedna ili druga strana imala uobiajeno boravite u tom
trenutku.
3. Jednostrana pravna radnja koja se odnosi na ugovor koji je zakljuen ili koji treba
zakljuiti punovana je u pogledu forme ako ispunjava uslove predviene:
a) pravom drave ije je pravo po ovom Zakonu merodavno ili bi bilo merodavno za
sadrinu ugovora, ili
b) pravom drave u kojoj je ta radnja preduzeta, ili
v) pravom drave u kojoj lice koje je tu radnju preduzelo imalo uobiajeno boravite u
tom trenutku.
4. Uz iskljuenje st. 1 do 3 ovog lana, za formu potroakih ugovora iz lana 141 ovog
Zakona, merodavno je pravo drave u kojoj potroa ima uobiajeno boravite.
5. Uz iskljuenje st. 1 do 4 ovog lana, za formu ugovora iji je predmet stvarno pravo na
nepokretnosti ili zakup nepokretnosti merodavno je pravo drave u kojoj se nepokretnost
nalazi, ako se prema tom pravu:
58
a) uslovi forme primenjuju bez obzira na to u kojoj dravi je ugovor zakljuen i koje
je pravo merodavno za sadrinu ugovora, i
b) od tih uslova forme ne moe odstupiti sporazumom.
Sposobnost za zakljuenje ugovora
lan 147
Ako je ugovor zakljuen izmeu lica koja su u trenutku zakljuenja ugovora bila prisutna u
istoj dravi, fiziko lice koje je pravno i poslovno sposobno po pravu te drave moe se
pozvati na svoju pravnu i poslovnu nesposobnost po pravu neke druge drave samo ako je
druga ugovorna strana znala ili morala znati za tu njegovu nesposobnost u trenutku
zakljuenja ugovora.
Merodavno pravo za ustupanje potraivanja i ugovornu subrogaciju
lan 148
1. Na odnos izmeu poverioca (ustupilac) koji je ustupio svoje potraivanje prema drugoj
osobi (duniku) i novog poverioca (prijemnika) primenjuje se pravo koje je merodavno za
ugovor o ustupanju potraivanja.
2. Pravo koje je merodavno za ustupljeno potraivanje ureuje prenosivost potraivanja,
odnos izmeu novog poverioca i dunika, uslove pod kojima se ustupanje moe isticati protiv
dunika i pod kojim uslovima i na koji nain se dunik oslobaa obaveze.
3. Ustupanje potraivanja u smislu ovog lana ukljuuje potpuno ustupanje, ustupanje radi
obezbeenja kao i zalona prava ili druga prava obezbeenja potraivanja.
Merodavno pravo za ugovor o preuzimanju duga
lan 149
1. Za odnos dunika i preuzimaoca iz ugovora o preuzimanju duga merodavno je pravo koje

su dunik i preuzimalac izabrali.
2. Ako dunik i preuzimalac nisu izabrali merodavno pravo, za njihov odnos merodavno je
pravo uobiajenog boravita, odnosno sedita preuzimaoca.
3. Ako iz svih okolnosti sluaja proistie da je ugovor oigledno ue vezan za dravu koja
nije navedena u stavu 2 ovog lana, primenjuje se pravo te druge drave.
4. Izuzetno od st. 1, 2 i 3 ovog lana, pravo koje je na osnovu ovog Zakona merodavno za
preuzeti dug, izmeu ostalog, ureuje:
a) da li je za preuzimanje duga potreban pristanak poverioca i na koji nain se daje
pristanak;
59
b) kakvo je dejstvo ugovora o preuzimanju prema poveriocu;

v) kakvo je dejstvo ugovora o preuzimanju na sporedna prava.
Merodavno pravo za prebijanje (kompenzaciju)
lan 150
Ako se strane nisu sporazumele o pravu merodavnom za prebijanje, na prebijanje se
primenjuje pravo koje je merodavno za potraivanje u odnosu na koje se prebijanje istie.
Merodavno pravo za akcesorni pravni posao
lan 151
Ako stranke nisu drugaije ugovorile, za akcesorni pravni posao merodavno je pravo koje se
primenjuje na glavni pravni posao.
Merodavno pravo za ugovorno zastupanje
lan 152
1. Za ugovor izmeu zastupnika (punomonika) i zastupanog (vlastodavca) merodavno pravo
se odreuje primenom l. 136, 137 i 141 ovog Zakona.
2. Za postojanje, obim i dejstva zastupanja, kao i za dejstva prekoraenja granica ovlaenja
za zastupanje i dejstva neovlaenog zastupanja, merodavno je pravo drave koje su izabrali
zastupani i tree lice, ako je zastupnik znao ili morao znati da je izvren izbor merodavnog
prava.
3. U odsustvu izbora merodavnog prava, za pitanja iz stava 2 ovog lana merodavno je pravo
drave u kojoj je zastupnik imao uobiajeno boravite u trenutku kada je obavljena radnja
zastupanja.
4. Ako tree lice nije znalo niti je moralo znati gde se nalazi uobiajeno boravite zastupnika
ili ako je ugovor o zastupanju zakljuen sa zastupnikom kome obavljanje poslova zastupanja
nije profesija ili ako je zastupnik obavljao poslove zastupanja na berzi ili aukciji, za pitanja iz
stava 2 ovog lana merodavno je pravo drave u kojoj je zastupnik obavio radnju zastupanja.
5. Bez obzira na odredbe st. 2 do 4 ovog lana, ako je predmet zastupanja pravo na
nepokretnosti, merodavno je pravo drave u kojoj se nepokretnost nalazi.
6. Pravo odreeno odredbama st. 1 do 5 ovog lana primenjuje se i na odnos zastupnika i
treeg lica, koji je nastao iz injenice da je zastupnik postupao u skladu sa svojim
ovlaenjima, da je prekoraio svoja ovlaenja ili da je postupao bez ovlaenja.
60
GLAVA VIII
ZAJEDNIKE ODREDBE ZA UGOVORNE I VANUGOVORNE OBAVEZE
Merodavno pravo za zakonsku subrogaciju
lan 153
Ako neko lice (ispunilac) ima obavezu da umesto dunika ispuni obavezu prema poveriocu ili
je na osnovu takve svoje obaveze ve ispunilo obavezu dunika prema poveriocu, pravo koje
je merodavno za obavezu ispunioca prema poveriocu odreuje da li ispunilac moe, u celini
ili delimino, vriti prava koja je poverilac imao prema duniku na osnovu prava koje je bilo
merodavno za njihov pravni odnos.
Merodavno pravo za obaveze sa vie dunika
lan 154
1. Ako vie dunika odgovara za ispunjenje iste ugovorne obaveze pa jedan od njih u celini
ili delimino ispuni obavezu prema poveriocu, pravo koje je merodavno za obavezu tog
dunika prema poveriocu primenjuje se i na njegovo pravo da trai naknadu od ostalih
dunika.
2. Ostali dunici mogu isticati prigovore koje su imali prema poveriocu ukoliko im to
doputa pravo koje je merodavno za njihovu obavezu prema poveriocu.
Pravila o teretu i nainu dokazivanja
lan 155
1. Pravo merodavno za ugovor ili vanugovorne obaveze primenjuje se i na teret dokazivanja
ako ono u odredbama kojima se ureuju ugovorne ili vanugovorne obaveze sadri pravne
pretpostavke ili pravila o tome ko snosi teret dokazivanja.
2. Postojanje ugovora ili pravna radnja moe se dokazivati na nain previen pravom
Republike Srbije ili pravom na osnovu koga je taj ugovor ili pravna radnja punovana u
pogledu forme u skladu sa lanom 146 ovog Zakona, pod uslovom da se takav dokaz
moe izvesti pred sudom Republike Srbije.
GLAVA IX
VANUGOVORNE OBAVEZE
1. AUTONOMNI POJMOVI I NADLENOST
61
Autonomni pojmovi
lan 156
1. U smislu ove Glave, teta predstavlja direktnu posledicu tetne radnje, sticanja bez osnova,
poslovodstva bez naloga ili predugovorne odgovornosti.
2. Odredbe ove Glave primenjuju se i na vanugovorne obaveze ije je nastupanje verovatno.
3. Svako upuivanje u ovoj Glavi na tetu ili tetni dogaaj, odnosi se i na tetu ili tetni
dogaaj ije je nastupanje verovatno.
4. U smislu ove Glave, smatra se da je uobiajeno boravite pravnog lica odnosno
organizacije bez svojstva pravnog lica u dravi u kojoj se nalazi predstavnitvo, zastupnitvo
ili druga poslovna jedinica, ako tetni dogaaj nastupi ili teta nastane u okviru poslovanja
predstavnitva, zastupnitva ili druge poslovne jedinice.
Nadlenost
lan 157
1. Sud Republike Srbije je nadlean u sporovima o vanugovornoj odgovornosti za tetu i kada
njegova nadlenost ne proizilazi iz drugih odredaba ovog Zakona:
a) ako je na teritoriji Republike Srbije preduzeta tetna radnja ili je nastala teta, ili
b) ako je verovatno da e tetna radnja biti preduzeta ili teta nastati na teritoriji
Republike Srbije.
2. Odredba stava 1 ovog lana primenjuje se i u sporovima pokrenutim protiv osiguravaa na
osnovu propisa o neposrednoj odgovornosti osiguravaa, kao i u sporovima o regresnim
zahtevima na osnovu naknade tete protiv regresnih dunika.
2. OPTA PRAVILA O ODREIVANjU MERODAVNOG PRAVA

lan 158
1.
Stranke
mogu
izabrati
merodavno
pravo
za
vanugovornu
obavezu
nastalu
prouzrokovanjem tete:
a) nakon nastupanja tetnog dogaaja ili
62
b) pre tetnog dogaaja, pod uslovom da stranke obavljaju privrednu delatnost.

2. Izbor merodavnog prava ne utie na prava treih lica i mora biti uinjen na izriit nain ili
nesumnjivo proisticati iz okolnosti sluaja.
3. Ako su u trenutku nastupanja tetnog dogaaja sve odluujue okolnosti sluaja vezane za
dravu ije pravo nije izabrano, izbor ne utie na primenu odredaba prava te druge drave
koje ne mogu biti sporazumno iskljuene.
4. Odredbe st. 1 do 3 ovog lana ne primenjuju se na vanugovorne obaveze iz l. 162, 163
164, 165, 166 ovog Zakona.
Primena prava zajednikog uobiajenog boravita
lan 159
Ako merodavno pravo nije izabrano, a odgovorno lice i oteeni imaju uobiajeno boravite u
istoj dravi u trenutku nastanka tete, za vanugovornu odgovornost za tetu merodavno je
pravo te drave.
Mesto nastupanja tete
lan 160
Ako strane nisu izabrale merodavno pravo, a nemaju uobiajeno boravite u istoj zemlji, za
vanugovornu odgovornost za tetu je merodavno pravo drave u kojoj je nastupila teta.
Posebna klauzula odstupanja
lan 161
1. Ako je iz svih okolnosti sluaja jasno da je prouzrokovanje tete oigledno u blioj vezi s
drugom dravom, a ne sa onom iz l. 159 i 160 ovog Zakona, primenjuje se pravo te druge
drave.
2. Oigledno blia veza s drugom dravom moe se zasnivati posebno na ve postojeem
pravnom odnosu izmeu stranaka kao to je ugovor koji je usko povezan s tetnom radnjom
ili na injeninom odnosu.
3. MERODAVNO PRAVO ZA POSEBNE OBLIKE VANUGOVORNE
ODGOVORNOSTI ZA TETU
63
Odgovornost proizvoaa za proizvode

lan 162
Pravo merodavno za vanugovornu obavezu nastalu iz tete koju je prouzrokovao proizvod sa
nedostatkom, odreuje se primenom Konvencije o zakonu koji se primenjuje u sluajevima
odgovornosti proizvoaa za svoje proizvode iz 1973. godine (Sl.list SFRJ Meunarodni
ugovori, br. 8/77).
Nelojalna konkurencija
lan 163
1. Za vanugovornu obavezu nastalu radnjom nelojalne konkurencije merodavno je pravo
drave u kojoj ta radnja tetno utie na konkurentske odnose ili na zajednike interese
potroaa ili je verovatno da e na njih tetno uticati.
2. Ako radnja nelojalne konkurencije utie iskljuivo na interese odreenog konkurenta,
primenjuje se l. 159, 160 i 161 ovog Zakona.
Ograniavanje slobodne trine konkurencije
lan 164
1. Za vanugovornu obavezu nastalu radnjom ogranienja trine konkurencije merodavno je
pravo drave na ije trite ogranienje tetno utie ili je verovatno da e tetno uticati.
2. Ako ogranienje trine konkurencije tetno utie ili je verovatno da e tetno uticati na
trita vie drava, tuilac koji podnosi tubu sudu Republike Srbije, kao sudu prebivalita
tuenog, moe svoj zahtev zasnovati na pravu Republike Srbije, pod uslovom da je trite
Republike Srbije jedno od onih na koje ogranienje trine konkurencije neposredno i znatno
tetno utie.
3. Ako tuilac podnosi tubu sudu Republike Srbije kao sudu prebivalita jednog od tuenih
on moe zasnovati svoj zahtev na pravu Republike Srbije samo ako ogranienje trine
konkurencije, na kome se zasniva zahtev protiv svakog od tih tuenika, neposredno i znatno
tetno utie i na trite Republike Srbije.
teta naneta ivotnoj sredini
lan 165
1. Pod tetom nanetoj ivotnoj sredini u smislu ovog lana podrazumevaju se teta naneta
ivotnoj sredini i teta koju usled toga pretrpe lica ili imovina.
64
2. Za vanugovornu obavezu nastalu iz tete nanete ivotnoj sredini merodavno je pravo

drave u kojoj je nastupila teta.
3. Bez obzira na odredbu stava 1 ovog lana, lice koje zahteva naknadu tete moe traiti da
bude primenjeno pravo drave u kojoj je nastupio dogaaj koji je prouzrokovao tetu.
4. Pri odreivanju merodavnog prava ne primenjuju se l. 161 i 36 ovog Zakona.
Povreda prava intelektualne svojine
lan 166
Na vanugovornu odgovornost prouzrokovanu povredom prava intelektualne svojine
primenjuje se lan 129 ovog Zakona.
Prekid ili usporavanje procesa rada
lan 167
1. Na vanugovornu obavezu koja proistie iz odgovornosti zaposlenog, poslodavca ili
organizacije koja titi njihove profesionalne interese za tetu prouzrokovanu prekidom ili
usporavanjem procesa rada koji je izvren ili e biti izvren, primenjuje se pravo drave u
kojoj je dolo ili e doi do prekida ili usporavanja procesa rada.
2. Bez obzira na stav 1 ovog lana, ako odgovorno lice i oteeni imaju uobiajeno boravite
u istoj dravi u trenutku nastanka tete ili opasnosti od nastupanja tete primenjuje se lan
159 ovog Zakona.
3. Pri odreivanju merodavnog prava ne primenjuju se l. 161 i 36 ovog Zakona.
Drumske saobraajne nezgode
lan 168
Pravo merodavno za vanugovornu obavezu nastalu prouzrokovanjem tete u drumskoj
saobraajnoj nezgodi odreuje se na osnovu Konvencije o zakonu koji se primenjuje na
drumske saobraajne nezgode iz 1971. godine (Sl.list SFRJ Meunarodni ugovori, br.
26/76).
teta nastala na brodu ili u vazduhoplovu
lan 169
Za tetu koja je nastala na brodu za vreme dok se nalazi na otvorenom moru ili u
vazduhoplovu merodavno je pravo drave u kojoj je brod ili vazduhoplov registrovan.
65
Povreda prava linosti putem medija

lan 170
1. Za vanugovornu odgovornost za tetu proisteklu iz povrede prava linosti putem masovnih
medija, posebno putem tampe, interneta, radija, televizije ili drugih sredstava javnog
informisanja, merodavno je, po izboru oteenog:
a) pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite tetnika, ili
b) pravo drave u kojoj se nalazi uobiajeno boravite oteenog, pod uslovom da je
tetnik mogao razumno pretpostaviti da e teta nastupiti na teritoriji te drave, ili
v) pravo drave u kojoj je nastupila ili preti da nastupi teta, pod uslovom da je tetnik
mogao razumno pretpostaviti da e teta nastupiti odnosno da bi mogla nastupiti u toj
dravi.
2. U pogledu prava na odgovor, povodom povrede prava linosti uinjene putem masovnih
medija, merodavno je pravo drave u kojoj je objavljena publikacija ili iz koje je emitovana
emisija.
3. Pravo iz stava 1 ovog lana merodavno je i za povredu prava linosti prilikom obrade
linih podataka, kao i za povredu prava na pribavljanje informacija u vezi sa linim
podacima.
4. MERODAVNO PRAVO ZA OSTALE VANUGOVORNE OBAVEZE

lan 171
Za vanugovorne obaveze ureene ovim Odsekom stranke mogu izabrati merodavno pravo u
skladu sa lanom 158 ovog Zakona.
Sticanje bez osnova
lan 172
1. Za vanugovornu obavezu proizalu iz sticanja bez osnova koja se tie postojeeg odnosa
izmeu stranaka, usko povezanog sa sticanjem, kao to je ugovor ili odnos iz tetne radnje,
merodavno je pravo koje se primenjuje na taj odnos.
66
2. Ako se merodavno pravo ne moe odrediti na osnovu stava 1 ovog lana, a stranke u
trenutku nastupanja dogaaja iz kojeg je nastalo sticanje bez osnova imaju uobiajeno
boravite u istoj dravi, merodavno je pravo te drave.
3. Ako se merodavno pravo ne moe odrediti na osnovu st. 1 ili 2, primenjuje se pravo drave
u kojoj se sticanje bez osnova dogodilo.
Poslovodstvo bez naloga
lan 173
1. Za vanugovornu obavezu proizalu iz poslovodstva bez naloga koja se tie postojeeg
odnosa izmeu stranaka, usko povezanog sa tom vanugovornom obavezom, kao to je ugovor
ili odnos iz tetne radnje, merodavno je pravo koje se primenjuje na taj odnos.
2. Ako se merodavno pravo ne moe odrediti na osnovu stava 1 ovog lana, a stranke u
trenutku nastupanja dogaaja koji je prouzrokovao nastanak tete imaju svoje uobiajeno
boravite u istoj dravi, merodavno je pravo te drave.
3. Ako se merodavno pravo ne moe odrediti na osnovu st. 1 ili 2 ovog lana, primenjuje se
pravo drave u kojoj je poslovodstvo bez naloga preduzeto.
Odgovornost za nesavesno voenje pregovora (culpa in contrahendo)
lan 174
1 Za vanugovornu obavezu nastalu iz pregovora koji prethode zakljuenju ugovora, bez
obzira na to da li je ugovor zakljuen, merodavno je pravo koje se primenjuje na ugovor ili bi
bilo primenjeno da je ugovor zakljuen.
2. Ako se merodavno pravo ne moe odrediti na osnovu stava 1 ovog lana, primenjuje se:
a) pravo drave u kojoj je nastala teta, bez obzira na dravu u kojoj je nastupio tetni
dogaaj i dravu ili drave u kojima su nastupile posredne posledice tog dogaaja; ili
b) pravo drave u kojoj stranke imaju uobiajeno boravite u trenutku nastupanja
tetnog dogaaja.
5. ZAJEDNIKE ODREDBE ZA VANUGOVORNU ODGOVORNOST ZA TETU I
OSTALE VANUGOVORNE OBAVEZE
lan 175
Merodavno pravo za vanugovorne obaveze, izmeu ostalog, ureuje:
67
a) osnov, uslove i obim odgovornosti, ukljuujui i odreivanje lica koja se mogu

smatrati odgovornim za radnje koje su preduzeli;
b) osnove osloboenja, ogranienja i podele odgovornosti;
v) postojanje, prirodu i procenu tete ili zahtevane naknade;
g) mere koje sud moe odrediti radi spreavanja, prestanka povrede ili tete ili radi
obezbeenja isplate naknade, u skladu sa ovlaenjima koja su mu data procesnim
pravom Republike Srbije;
d) prenosivost prava na naknadu tete, ukljuujui i nasleivanje;
) lica koja imaju pravo na naknadu tete koju su lino pretrpela;
e) odgovornost za radnje drugog lica;
) odgovornost za opasnu stvar;
z) nain na koji obaveza moe prestati i pravila o gubitku prava i zastarelosti,
ukljuujui pravila koja se odnose na poetak roka u kome treba da se podigne tuba
ili da se izvri odreena radnja pod pretnjom gubitka prava i na poetak, prekid i
zastoj zastarelosti.
Uzimanje u obzir propisa o bezbednosti i postupanju
lan 176
Pri oceni postupanja lica za koje se tvrdi da je odgovorno, propisi o bezbednosti i postupanju
koji su na snazi u mestu i u trenutku izvrenja tetne radnje uzimaju se u obzir kao injenica,
u meri u kojoj je to primereno.
Direktne tube protiv osiguravaa od odgovornosti
lan 177
Oteeni moe podneti direktnu tubu protiv osiguravaa odgovornog lica, ako to doputa
merodavno pravo za vanugovornu odgovornost za tetu ili za ugovor o osiguranju.
DEO TREI
PRIZNANjE I IZVRENjE STRANIH SUDSKIH ODLUKA
GLAVA I
PRIZNANjE STRANE SUDSKE ODLUKE
68
1. POJAM, NAINI I USLOVI PRIZNANjA STRANE SUDSKE ODLUKE

Pojam strane sudske odluke
lan 178
1. Stranom sudskom odlukom u smislu ovog Zakona, bez obzira na naziv, smatra se svaka
odluka koju je u privatnopravnim odnosima doneo sud strane drave.
2. Stranom sudskom odlukom u smislu stava 1 ovog lana smatra se i odluka drugog organa
koja je u dravi u kojoj je doneta izjednaena sa sudskom odlukom.
3. Stranom sudskom odlukom u smislu stava 1 ovog lana smatra se i sudsko poravnanje ili
poravnanje zakljueno pred drugim organom ako je u dravi zakljuenja izjednaeno sa
sudskim poravnanjem.
4. Stranom sudskom odlukom u smislu stava 1 ovog lana smatra se i odluka o
imovinskopravnom zahtevu o kome je odlueno u krivinom postupku.
5. Stranom sudskom odlukom u smislu ovog lana ne smatra se strana arbitrana odluka.
Priznanje strane sudske odluke
lan 179
1. Priznati stranu sudsku odluku znai priznati joj dejstva koja ima po pravu drave u kojoj je
doneta.
2. Stranoj sudskoj odluci priznaju se dejstva od trenutka pravnosnanosti u dravi u kojoj je
doneta.
3. Strana sudska odluka moe se i delimino priznati ako ispunjava uslove za priznanje samo
u odreenom delu, a taj deo predstavlja zasebnu celinu ije je odvojeno priznanje mogue i
celishodno.
Naini priznanja strane sudske odluke
lan 180
1. O priznanju strane sudske odluke moe se odluiti kao o glavnom pitanju u postupku
predvienom l. 182 do 189 ovog Zakona.
2. Ako o priznanju strane sudske odluke nije odluivano kao o glavnom pitanju, svaki sud
moe o priznanju te odluke reavati u postupku kao o prethodnom pitanju, ali samo sa
dejstvom za taj postupak.
69
3. Priznanje strane sudske odluke kao prethodno pitanje u izvrnom postupku ureuje se
Uslovi za priznanje
lan 181
Strana sudska odluka priznaje se u Republici Srbiji:
a) ako je pravnosnana po pravu drave u kojoj je doneta,
b) ako za reavanje spora nije iskljuivo nadlean sud ili drugi organ Republike
Srbije,
v) ako je strani sud svoju nadlenost zasnovao na injenicama koje i pravo Republike
Srbije predvia kao osnov nadlenosti suda Republike Srbije za reavanje istog spora,
g) ako odluka nije oigledno suprotna javnom poretku Republike Srbije,
d) ako nije povreeno pravo na odbranu tuenog, tako to:
- tuenom nije lino dostavljena tuba, poziv ili drugi akt kojim je pokrenut
postupak ili nije pokuano lino dostavljanje, osim ako se na bilo koji nain
upustio u raspravljanje o glavnoj stvari u prvostepenom postupku, ili
- tuenom nije pruena stvarna mogunost da u postupku koji je prethodio
donoenju odluke iznese svoje stavove, ili
- tuenom nije dostavljena odluka iako je uestvovao u postupku ili
- tuenom nije ostavljeno dovoljno vremena za pripremu odbrane od trenutka
dostavljanja tube do zakazivanja roita,
) ako o istoj stvari izmeu istih stranaka ne postoji ranija domaa pravnosnana
odluka ili ranija strana odluka koja ispunjava uslove za priznanje u Republici Srbiji,
e) ako pred sudom Republike Srbije nije u toku ranije pokrenut postupak izmeu istih
stranaka u istoj pravnoj stvari,
) ako se zahteva i priznanje dejstva izvrnosti, ukoliko je strana sudska odluka
izvrna po pravu drave u kojoj je doneta.
2. POSTUPAK ZA PRIZNANjE STRANE SUDSKE ODLUKE
Pokretanje postupka
lan 182
Svako lice koje ima pravni interes moe podneti predlog za priznanje strane sudske odluke.
70
Isprave koje treba podneti

lan 183
Uz predlog za priznanje strane sudske odluke prilau se i:
a) odluka u izvorniku ili overenom prepisu uz overeni prevod ovlaenog sudskog
prevodioca,
b) potvrda, peat ili drugi dokaz da je strana sudska odluka pravnosnana odnosno da
se vie ne moe pobijati redovnim pravnim lekovima po pravu drave u kojoj je
doneta i njihov overen prevod,
v) ako se zahteva i priznanje dejstva izvrnosti strane sudske odluke - potvrda, peat
ili drugi dokaz da je strana sudska odluka izvrna po pravu drave u kojoj je doneta i
njihov overen prevod.
g) dokaz da je tuenom uredno uruena tuba ili drugi akt o pokretanju postupka i da
je uredno pozvan na raspravu, ako je strana sudska odluka doneta u odsustvu tuenog
ili njegovog punomonika.
Tok postupka
lan 184
1. Stvarno nadlean sud Republike Srbije odluuje o predlogu iz lana 182 ovog Zakona u
vanparninom postupku, bez roita, ispitujui samo uslove predviene lanom 181 ta. a), b)
i g), a ako je strana odluka podobna za izvrenje i uslov predvien takom ).
2. O predlogu odluuje sudija pojedinac.
3. Postupak je hitan i sud je duan da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema
predloga.
4. Reenje kojim je sud odluio o predlogu za priznanje strane sudske odluke dostavlja se
predlagau i protivniku predlagaa.
5. Protivniku predlagaa se uz reenje iz stava 4 ovog lana istovremeno dostavlja i predlog i
odluka ije se priznanje trai.
6. U reenju kojim je odluio o predlogu za priznanje strane sudske odluke sud upozorava
stranke da se neblagovremena alba odbacuje.
71
Pravo na albu
lan 185
1. Protiv reenja kojim je odluio o predlogu za priznanje strane sudske odluke dozvoljena
je alba.
2. Stranka se u albi moe pozvati na bilo koji od uslova predvienih lanom 181 ta. a) do
) ovog Zakona.
3. Rok za albu je 30 dana od dana prijema reenja.
Postupak po albi
lan 186
1. Po prijemu blagovremene albe prvostepeni sud uvek zakazuje roite i poziva stranke.
2. Stranka koja u albi tvrdi da nisu ispunjeni uslovi iz lana 181 ovog Zakona duna je da
prui sudu dokaze za svoje navode.
3. Ako prvostepeni sud ne izmeni svoje reenje, albu zajedno sa spisima predmeta dostavlja
drugostepenom sudu.
4. Drugostepeni sud odluuje o albi u roku od 90 dana od dana dostavljanja.
Vanredni pravni lekovi
lan 187
1. Protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljeno ulaganje vanrednog pravnog leka.
2. Izuzetno, protiv reenja o priznanju strane sudske odluke koja je ukinuta ili preinaena po
vanrednom pravnom leku u dravi u kojoj je doneta moe se podneti predlog za ponavljanje
postupka.
Zabrana obezbeenja trokova postupka
lan 188
U postupku po predlogu za priznanje, kao i u postupku po pravnim lekovima nije dozvoljen
zahtev za polaganje obezbeenja trokova postupka.
Sredstva obezbeenja
lan 189
Na imovini protivnika predlagaa koja se nalazi u Republici Srbiji mogu se odrediti sredstva
obezbeenja do pravnosnanog okonanja postupka po predlogu za priznanje.
72
GLAVA II
IZVRENjE STRANE SUDSKE ODLUKE
Izvrenje strane sudske odluke
lan 190
1. Strana sudska odluka koja je izvrna po pravu drave u kojoj je doneta, moe se izvriti u
Republici Srbiji ako je prizna sud Republike Srbije.
2. Strana sudska odluka moe se u Republici Srbiji izvriti i delimino ako ispunjava uslove
za priznanje samo u odreenom delu, a taj deo predstavlja zasebnu celinu ije je odvojeno
izvrenje mogue i celishodno.
3. Ako je podnet predlog za izvrenje strane sudske odluke kojom je odlueno o vie zahteva,
a izvrni su samo pojedini delovi te odluke, sud Republike Srbije moe izvriti samo te
delove odluke.
Izvrenje na osnovu strane odluke koja je prethodno priznata
lan 191
Strana sudska odluka koju je sud Republike Srbije priznao u postupku predvienom l. 182
do 189 ovog Zakona izvrava se po odredbama zakona Republike Srbije koji ureuje izvrni
postupak.
Izvrenje na osnovu strane odluke koja nije prethodno priznata
lan 192
1. Izvrni poverilac moe pokrenuti postupak izvrenja pred nadlenim sudom u Republici
Srbiji i na osnovu strane sudske odluke koja nije prethodno priznata pred domaim sudom.
2. U sluaju iz stava 1 ovog lana, nadleni sud Republike Srbije o priznanju odluuje kao o
prethodnom pitanju u skladu sa zakonom koji ureuje izvrni postupak i njegovim odredbama
o izvrenju na osnovu strane izvrne isprave.
73
DEO ETVRTI
PRELAZNE I ZAVRNE ODREDBE
Primena ovog zakona
lan 193
1. Sud ili drugi organ Republike Srbije pred kojim je pre poetka primene ovog Zakona
pokrenut postupak s meunarodnim elementom ostaje nadlean i ako njegova nadlenost
nije predviena odredbama ovog Zakona.
2. Postupak s meunarodnim elementom u kome se pre poetka primene ovog Zakona sud
ili drugi organ Republike Srbije oglasio nenadlenim moe ponovo biti pokrenut posle
poetka primene ovog Zakona ako je njegovim odredbama predviena nadlenost suda
odnosno drugog organa Republike Srbije i ako sporni zahtev jo moe biti istaknut.
3. Postupak s meunarodnim elementom u kome na dan poetka primene ovoga Zakona nije
doneta prvostepena odluka nadalje se sprovodi prema odredbama ovoga Zakona.
4. Ovim Zakonom odreuje se merodavno pravo u stvarima s meunarodnim elementom
povodom kojih je na dan poetka njegove primene u toku prvostepeni postupak.
5. Ovaj Zakon se primenjuje na uslove za priznanje strane sudske odluke ako je na dan
poetka njegove primene u toku postupak njenog priznanja.
Prestanak vaenja drugih zakona
lan 194
1. Danom poetka primene ovog Zakona prestaje da vai Zakon o reavanju sukoba zakona
sa propisima drugih zemalja (Slubeni list SFRJ, br. 43/82 i Slubeni list SRJ, br.
46/96).
2. Danom poetka primene ovog Zakona prestaju da vae lan 16 stav 3, lan 27, lan 42,
lan 54 i lan 60 Zakona o parninom postupku (Slubeni glasnik Republike Srbije, br.
72/2011).
74
Izmene drugih zakona

lan 195
Danom poetka primene ovog Zakona menjaju se odredbe sledeih zakona:
a) U lanu 44 st. 1 i 2 Zakona o parninom postupku re prebivalite zamenjuje se
reima uobiajeno boravite
b) U lanu 47 stav 1 Zakona o parninom postupku rei poslednje zajedniko
prebivalite zamenjuju se reima poslednje uobiajeno boravite;
v) U lanu 47 stav 2 rei poslednje zajedniko prebivalite zamenjuju se reima
poslednje uobiajeno boravite, a re prebivalite reima uobiajeno
boravite;
g) U lanu 48 Zakona o parninom postupku re prebivalite zamenjuje se reima
uobiajeno boravite;
d) U lanu 49 stav 2 Zakona o parninom postupku re prebivalite zamenjuje se
reima uobiajeno boravite;
) U lanu 69 stav 2 Zakona o matinim knjigama (Slubeni glasnik Republike
Srbije, br. 20/29) posle rei izmeu dravljana Republike Srbije, treba dodati ili
izmeu dravljanina Republike Srbije i stranog dravljanina.
Stupanje na snagu i poetak primene
lan 196
Ovaj zakon stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u Slubenom glasniku Republike
Srbije, a primenjuje se od ... godine.
75

Zakon 20072012 Latinica

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Zakon 20072012 Latinica

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Zakon 20072012 Latinica

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ZAKON O MEUNARODNOM PRIVATNOM PRAVU

lan 29 Izuzeci od obaveze obezbeenja parninih trokova

2. PRAVNA LICA I ORGANIZACIJE BEZ SVOJSTVA PRAVNIH LICA

lan 81 Formalna punovanost sporazuma o izboru

lan 145 Saglasnost volja i materijalna punovanost ugovora

lan 174 Odgovornost za nesavesno voenje pregovora (culpa in contrahendo)

ZAKON O MEUNARODNOM PRIVATNOM PRAVU

Lica bez dravljanstva i izbeglice

Opta nadlenost u vanparninom postupku

Forma sporazuma o nadlenosti

Merodavno pravo za stranaku i parninu sposobnost

d) u postupku po meninoj ili ekovnoj tubi;

Nejedinstveni pravni poredak

Tumaenje i primena merodavnog prava

B) PROGLAENjE NESTALOG LICA ZA UMRLO I DOKAZIVANjE SMRTI

2. PRAVNA LICA I ORGANIZACIJE BEZ SVOJSTVA PRAVNIH LICA

2. Za formu braka merodavno je pravo drave sklapanja braka.

Obim merodavnog prava

Nadlenost u ostalim sluajevima

3. Ako pravo drave zajednikog uobiajenog boravita suprunika u trenutku zakljuenja

Nadlenost za brane sporove

merodavno za sporazum pod pretpostavkom da je sporazum ili njegova odredba

b) krug lica koja mogu biti tuena,

Merodavno pravo za formu usvojenja

ako je sud Republike Srbije odluivao u njihovom branom sporu, ili

ako se u Republici Srbiji najmanje godinu dana nalazilo njihovo

a) da je ostavilac ranije imao uobiajeno boravite u Republici Srbiji, a od tog

Raspolaganje imovinom pravnim poslovima za ivota ostavioca

j) krug lica koja mogu biti univerzalni i singularni sukcesori;

a) postojanje, vrstu, predmet i obim stvarnog prava,

v) da li raspolaganje hartijama od vrednosti obuhvata pravo na dividende, prihode ili

Prava intelektualne svojine iz radnog odnosa

Sporovi iz potroakih ugovora

Nadlenost u sporovima iz pojedinanog ugovora o radu

7. Postojanje i punovanost saglasnosti strana u pogledu izbora merodavnog prava utvruje

lj) za ugovor o raspolaganju pravima intelektualne svojine pravo drave u kojoj se

Merodavno pravo za ugovor o prevozu robe

Merodavno pravo za potroaki ugovor

1. Za potroaki ugovor ugovorne strane mogu izabrati merodavno pravo u skladu sa

Obim merodavnog prava

1. Pravo merodavno za ugovor, izmeu ostalog, ureuje:

norme neposredne primene drave u kojoj su

Saglasnost volja i materijalna punovanost ugovora

1. Za odnos dunika i preuzimaoca iz ugovora o preuzimanju duga merodavno je pravo koje

b) kakvo je dejstvo ugovora o preuzimanju prema poveriocu;

2. OPTA PRAVILA O ODREIVANjU MERODAVNOG PRAVA

b) pre tetnog dogaaja, pod uslovom da stranke obavljaju privrednu delatnost.

Odgovornost proizvoaa za proizvode

2. Za vanugovornu obavezu nastalu iz tete nanete ivotnoj sredini merodavno je pravo

Povreda prava linosti putem medija

4. MERODAVNO PRAVO ZA OSTALE VANUGOVORNE OBAVEZE

a) osnov, uslove i obim odgovornosti, ukljuujui i odreivanje lica koja se mogu

1. POJAM, NAINI I USLOVI PRIZNANjA STRANE SUDSKE ODLUKE

Isprave koje treba podneti

Izmene drugih zakona

You might also like