SEMINARSKI RAD

TEMA:UTICAJ DRUTVENE SREDINE NA SOCIJALIZACIJU DECE SA POSEBNIM

OSVRTOM NA DECU SKLONU DEVIJANTNOM PONAANJU

SADRAJ
REZIME I KLJUNE REI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
UVOD. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2
1

TEORIJSKI DEO PROJEKTA

1.1 Definisanje osnovnih pojmova . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

1.2 Porodica i socijalno ponaanje dece . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4
1.3 Uticaj vrnjaka na socijalni razvoj dece . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5
1.4 Socijalizacija dece u vrtiu. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 6
1.5 Pojavni oblici devijantnog ponaanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7
1.6 Posledice devijantnog ponaanja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 8
2

METODOLOKI DEO PROJEKTA

2.1 Predmet istraivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9

2.2 Problem istraivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .9
2.3 Cilj i zadaci istraivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .10
2.4 Hipoteze istraivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11
2.5 Metode, tehnike i instrumenti. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
2.6 Uzorak istraivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11
2.7 Kalendar istraivanja. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .11

PRILOG:UPITNIK ZA RODITELJE. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 12

ZAKLJUAK. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .16

LITERATURA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

REZIME
U radu je uinjen pokuaj da se preispita i empirijski istrai uticaj drutvene sredine na
socijalizaciju dece I osposobljavanje dece za snalaenje u najraznovrsnijim drutvenim
situacijama. Posebno je skrenuta panja na decu koja su sklona devijantnom ponaanju. Cilj
ovog rada je da se utvrdi proces socijalizacije dece putem koga dete ui da se ponaa tako da
bude prihvaeno od lanova drutvene zajednice kojoj pripada, to rezultira socijalnom
prihvaenou ili neprihvaenou.

Kljune rei :
-drutvena sredina
-socijalizacija,
-deca,
-devijantnost.

UVOD
Osnovni cilj socijalizacije je afirmacija deje linosti. Razvoj individualnosti svakog
deteta treba da se obavlja putem njegove integracije u spletove socijalnih odnosa kakvi
nastaju u dejoj zajednici, u kojoj se polazi od injenice da meu decom postoje razlike( u
ukusima, miljenjima, stavovima, sposobnostima, nainima izraavanja itd.)
Socijalizacija je jedan zbirni pojam koji obuhvata sistem normi i pravila ponaanja koje
drutvo prenosi svojim lanovima. U svakom drutvu pojedinac mora stei svest o postojeim
drutvenim strukturama, o usvojenim oblicima meusobnih odnosa unutar tih drutvenih
struktura i o onim obrascima ponaanja koji su potpuno prihvatljivi za drutvo u celini.
Drutvena aktivnost ovek aje osnov socijalizacije. ovek nije pasivni objekt i kreatura
socijalizacije na koga kultura utiskuje svoj peat. On se ne javlja samo kao produkt drutvenih
odnosa, ve kao njihov stvaralac, aktivni uesnik. Institucije poput porodice, grupe vrnjaka,
kole, radnog mesta, radija, tv-a postaju sredstva preko kojih drutvo oblikuje elje, motive,
vrednosti svojih lanova.

TEORIJSKI DEO PROJEKTA

UTICAJ DRUTVENE SREDINE NA SOCIJALIZACIJU DECE SA POSEBNIM
OSVRTOM NA DECU SKLONU DEVIJANTNOM PONAANJU

1.2. DEFINISANJE OSNOVNIH POJMOVA

Pod pojmom drutvena sredina podrazumevamo odreeni drutveni skup uverenja vrednosti i
pogleda koji su, u veoj ili manjoj meri, zajedniki svim njegovim lanovima. Drutvo razvija
jedan kodeks socijalnih orijentacija koje su u funkciji osmiljavanja i pruanja oseaja
stabilnosti, koji moe proistei iz istovetnih iskustava.
Socijalizacija je termin kojim se esto u novijoj psihijatrijskoj i pedagoko- psiholokoj
literaturi oznaava proces izgraivanja ovekove linosti. Pod socijalizacijom se
podrazumevaju svi uticaji drutva i njihovih jedinica( skupina, institucija) na pojedinca
kojima se on priprema na preuzimanje svih drutvenih uloga koje mu pripadaju i kojima on
stvara svoju linost, razvija svoj individualitet.
U svakodnevnom jeziku devijantnost znai skretanje sa prihvaenog puta. Devijantno
ponaanje je je svako ljudsko ponaanje koje u znatnoj meri odstupa, odnosno kri drutvene
norme jedne zajednice i izaziva drutvene reakcije neodobravanja.

1.3. PORODICA I SOCIJALNO PONAANJE DECE

Prema savremenim teorijskim vienjima, socijalizacija dece u porodici podrazumeva
dvosmerni proces: uticaj roditelja i drugih lanova porodice na dete, ali i uticaj deteta na
roditelje. To znai da dete nije objekt koji pasivno prima uticaje odreenih agensa
socijalizacije, ve kroz interakciju sa drugima aktivno utie na ishode vlastite socijalizacije.
Akcenat je, dakle, na procesima samoregulacije, odnosno sposobnosti deteta da utie na
sopstveno ponaanje, umesto da reaguje mehaniki na spoljanje uticaje. Kljuno pitanje koje
se ovde postavlja jeste: kako dete doivljava uticaje porodine sredine, s obzirom na injenicu
da isti uticaji nemaju isto znaenje za svako dete. Poznato je da porodini odnosi imaju
razliite uticaje na decu u zavisnosti od toga kako su oni vieni iz pespektive deteta. Doivljaj
roditeljskih postupaka prema detetu odraava se na to kako dete doivljava sebe, a to povratno
utie na kasnije tumaenje njihovih postupaka. Dakle, re je o lancu meusobnih uticaja,
vanost subjektivnog tumaenja ponaanja roditelja prema detetu i injenice da roditelji i dete
iste postupke razliito doivljavaju. Ovim se otvara pitanje usaglaavanja zajednikih
znaenja, to podrazumeva ostvarivanje dijaloga izmeu roditelja deteta u cilju meusobne
spoznaje linih, odnosno specifiih znaenja sa kojima roditelj i dete stupaju u interakciju.
Roditelji, braa, sestre i ostali lanovi porodice, za dete su uzor ljudskog drutva i odnosa
u njemu. Svoja iskustva sa prvim osobama meu kojima se nalo, njihove meusobne odnose
i postupke, dete u veoj ili manjoj mer generalizuje, tj. proiruje i na druge ljude.
4

Visoka povezanost izmeu odnosa mladih sa roditeljima i sa vrnjacima znai da su mladi

koji imaju skladne odnose sa roditeljima obino i sa drugovima u dobrim odnosima , dok oni
koji imaju izvesnih problema u odnosu sa roditeljima ee dolaze u sukob i sa prijateljima.
Meu osnovne zahteve koji treba da budu zadovoljeni u odnosu roditelja prema deci jeste
ljubav bez koje nema skladnog razvoja mladih i njihove socijalizacije. Odnos roditelja prema
deci jedan je najrasprostranjenijih faktora uticaja na razvoj i formiranje mlade linosti.Od
kvaliteta tih odnosa, od mnjihove moralno- drutvene vrednosti i vaspitne opravdanosti u
velikoj meri tavisi vaspitanost dece. Deformacije u odnosu roditelja pema deci imaju
negativan uticaj na psihiki ivot, mentalno zdravlje i ponaanje dece. Uticaj porodice je
nezamenljiv, ona ostvaruje permanentniji i dugotrajniji uticaj od svih ostalih drutvenih
faktora i najprisutniji je uesnik u celokupnom procesu oblikovanja mlade linosti i
usmeravanja njenog ponaanja.

1.4. UTICAJ VRNJAKA NA SOCIJALNI RAZVOJ DECE

Koliko god su odrasli vani za odreivanje granica dejem ponaanju i stvaranje
povoljne atmosfere za razvoj socijalnih odnosa, prisustvo vrnjaka omoguava da se praktino
uveba i usvoji pridavanje ovih granica, a socijalni odnosi obogate i razviju.
Meu razliitim iniocima koji utiu na razvoj dece vrnjaci imaju znaajnu ulogu, to je
naroito izraeno u periodu kolovanja. A deji razvoj nisu vane samo prve godine kada
roditelji, a naroito majka, imaju nesumnjivo presudni znaaj, ve i kanije godine u kojima su
deca i mladi izloeni razliitim uticajima , ukljuujui i uticaj vrnjaka.
Za razliku od prvih godina ivota kada kada su deca pre svega usmerena ka lanovima
porodice, ve oko etvrte godine poinju da se interesuju za svoje vrnjake, da bi tokom
kolskog perioda vrnjaci postali veoma znaajni i uticajni.
Kada se govori o vrnjacima kao faktoru socjalizacije, najee se misli na decu i mlade
priblino istog hronolokog uzrasta koji imaju zajednika interesovanja, slian nain ivota i
koji vre odreene uticaje jedni na druge. Ovaj termin se koristi u vrlo irokom znaenju tako
to obuhvata odreene uzrasne kategorije mladih iji pripadnici ne moraju biti u direktnom
kontaktu ali za pojedince predstavljaju referentnu grupu; skupine mladih koji povremeno dele
isti prostor , mada se mnogi od njih meusobno ne poznaju i ne komuniciraju ; neformalne
grupe iji lanovi imaju odreene kontakte i uestvuju u zajednikim aktivnostima , kao i
bliske prijateljske odnose zasnovane na uzajamnoj privlanosti i uvaavanju.
Meutim, s obzirom na to da se deca istog hronolokog uzrasta razlikuju meusobno u
pogledu intelektualnih, socijalnih i fizikih sposobnosti, preciznije odreenje vrnjakih
odnosa obuhvata one socijalne odnose ije uesnike karakterie jednakost u ogledu razvojnog
nivoa i socijalnog statusa, to znai da lanovi vrnjakih grupa mogu biti istog uzrasta ali i ne
moraju.
Za razliku od odnosa sa odraslima, koji je prevashodno jednosmeran( odrasli utiu na dete),
odnosi meu vrnjacima su reciproni( pojedinac prima uticaje svojih drugova ali
istovremeno i on utie na njih). U drutvu vrnjaka mladi stiu socijalno iskustvo i socijalne
5

vetine , razvijaju osetljivost za druge i njihove potrebe, ue se da sarauju i brinu o

drugome, osamostaljuju se u odnosu na odrasle.U okviru vrnjakih odnosa, posebno
znaajnu ulogu u socioemocionalnom razvoju imaju njihovi bliski prijatelji. Kroz prijateljstvo
koji predstavlja odnos zasnovan na slobodnom izboru, uzajamnoj privlanosti, poverenju i
lojalnosti, mladi dobijaju podrku, stiu sigurnost i samopouzdanje, zadovoljavaju potrebu za
pripadanjem i afektivnom vezanou.
Neostvarena bliskost sa vrnjacima moe dovesti do oseanja nesigurnosti i inferiornosti, do
nerealne slike o sebi i drugima, do nepoverenja u druge ljude.
Nemogunost ostvarivanja bliskosti sa vrnjacima i neprihvaenost od strane vrnjaka
predstavljaju za mlade jedan od vanih izvora nezadovoljstva sopstvenim ivotom. Meutim,
treba istai da odnosi meu vrnjacima nisu idilini i bez problema, kao i da efekti vrnjakih
uticaja nisu uvek pozitivni i socijalno poeljni. Interakcija sa vrnjacima moe biti nezrela,
optereena nesigurnou i strahom od odbacivanja, to za posledicu moe imati nekritiko
prihvatanje uticaja vrnjaka. Ovakvom reagovanju su vie sklona emocionalno nestabilna i
nesamopouzdana deca, nedovoljno omiljena meu vrnjacima, koja su zarad podrke vrnjaka
spremna na krenje drutvenih normi, kao i na postupke koji nisu u skladu sa njihovim
autentinim potrebama i eljama.

1.5. SOCIJALIZACIJA DECE U VRTIU

Nudei detetu drutveni okvir iri od onog koji je do tada poznavalo , vrti omoguava da
se njegovo socijalno iskustvo iri i sazreva. U dodiru s drugim lanovima grupe ono ima
mnogo bolje prilike da upozna svoje mogunosti nego u porodici, gde mu je po pravilu
obezbeen privilegovan poloaj. U grupi vrnjaka dete je okrueno slinima sebi, sa kojima
moe da se uporeuje i identifikuje baz rizika da se osea inferiorno. Ugled, koji stie meu
njima i poloaj u grupi, vie zavisi od njegovog ponaanja i sposobnosti. U dodiru sa
odraslima dete je esto prezatieno ili njihovim odnosima nedostaje spontanost zbog ega
nema odgovarajuu povratnu informaciju koja bi sledila kao reakcija na njegovo ponaanje.
Meutim, dete sve to nalazi u drutvu vrnjaka, to ga osposobljava za snalaenje u
najraznovrsnijim drutvenim situacijama. U grupi se najbolje ui samopotovanje bez
potcenjivanja drugih, kao i njihovo uvaavanje bez potinjenosti i zavisnosti od njih.
Uenje oblika socijalnog ponaanja je od male koristi ako se dee osea nesigurno i nije
steklo poverenje u svoju drutvenu sredinu. Sasvim je pogreno u takvim situacijama svesti
problem na nedostatak kulturnih navika i uiti decu kako da postupaju u odreenim
situacijama. Pre svega treba preduzeti sve mere da se dete meu vrnjacima osea dovoljno
sigurno i prihvaeno tako da poeli da sa njima razvija prijateljske odnose.
U procesu ukljuivanja u vaspitnu grupu dete prolazi kroz vie faza. Pvih dana dolaenja u
vrti vano je obezbediti prijatne utiske i pozitivna iskustva, to e uticati da se kod njega
izgrade odgovarajui stavovi i elja da ponovo doe. Iso tako, njemu je potrebno da ve na
poetku uspostavi prijateljski odnos sa vaspitaem da bi mogao takve odnose da gradi i sa
ostalom decom u grupi. Otuda prvi korak vaspitaa u socijalizaciji treba da bude
obezbeivanje uslova da se dete opusti, stekne poverenje u svoju okolinu i osea dobro u
vrtiu, a sa te osnove e biti lake graditi sloenija socijalna svojstva i odnose.
Disciplina u deijem vrtiu ima prvenstveno cilj da osigura ostvarivanje prava svakog
lana vaspitne grupe i uskladi njihove meusobne odnose i povezana je sa njihovim
6

prihvatanjem pravila ivljenja u zajednici. Zahvaljujui njihovom doslednom isticanju deca

otkrivaju da postoje ogranienja u mogunostima da slobodno ispolje svoje impulse, isto kao i
u nainima da izraze svoje emocije. Da bi se oseala kao ravnopravni lanovi grupe deca
trebaju da usvoje pravila ponaanja koja im omoguavaju da ive u skladu sa svojom
drutvenom sredinom.
Socijalizam je pojam, koji se naroito vezuje za period od kolskog uzrasta, mada ona
poinjwe ve ranije. Stadijum rane socijalizacije traje od sedme godine i presudnu ulogu
imaju porodica, deji vrti. Osnovni vid delatnosti je igra kroz koju dete stie navike,
elementarne delatnosti, usvaja norme ponaanja. Socijalizacija podrazumeva ivot u grupi, rad
i igru u grupi. U tom stvaranju ireg kontakta deca uspostavljaju razliite odnose. Svet
socijalnih a pre svega ekonomskih i kulturnih odnosa predstavljaju sredinu u kojoj ovek
jedino moe razviti i zadovoljstvo svoje potrebe.

1.6. POJAVNI OBLICI DEVIJANTNOG PONAANJA

Poto je porodica vaan faktor koji utie na vasptanja dece, ukratko emo opisati klasifikaciju
stavova roditelja koji negativno deluju na razvoj linosti:

neusaglaen stav roditelja- izaziva nesigurno ponaanje deteta

suvie popustljiv stav- oblikuje razmaeno dete koje je u svojoj sutini veoma
nesigurno
preterano strog stav- takoe dete postaje nesigurno, strahuje, sputavan mu je razvoj
inicijative i samostalnosti
preterano zatitniki stav- plaljivo, nesigurno i revoltirano dee
hladan i nezainteresovan stav- ogleda se u nedostatku ljubavi od strane roditelja, a dete
je agresivno i osea potrebu za razaranjem i kidisanjem
stav prezaposlenih roditelja- veoma slian prethodnom

Ovi stavovi odraavaju negativan odnos prema detetu, zbog toga je bitno naglasiti kako
roditelji pozitivno deluju na razvoj linosti deteta.
Dobro raspoloenje i optimizam roditelja imaju izuzetno veliki znaaj u vaspitanju jer se
njima:

potvruje ljubav prema detetu

stvara sigurnost kod deteta da e biti zatieno
omoguava da se kod deteta odstrane neprijatne misli
ini zajedniki boravak u porodici prijatnim i poeljnim
dozvoljava da se dete ponaa pre roditeljima spontano i prirodno
uvruje duhovni mir bez koga nema mentalnog zdravlja

Kao merilo da li neko dete moemo smatrati problem deteta prihvata se prisustvo ili
odsustvo bilo kog simptoma poremeenog ponaanja. Razni oblici nezravog ponaanja
isprepliu se u linosti deteta, na najrazliitije naine i bez jasne granice prelaze jedan u drugi.

Vrlo ih je teko razgraniiti, meutim svaka je klasifikacija poremeaja ponaanja najee

nesavrena. Nema istih oblika neprilagoenog ponaanja koliko god nam se neko dete
nezdravog ponaanja ini aktivnim, a drugo pasivnim.
Neprilagoeno ponaanje dece usmereno je ponekad protiv optih normi drutvenog ivota,
osnovnih moralnih naela i pravila meuljudskih odnosa.
U sadanjoj vaspitnoj praksi najee se susreemo sa sledeim oblicima neprilagoenog
ponaanja:

stidljivo dete,
nervozno dete,
lenjo dete,
agresivno dete,
hvalisavo dete,
dete koje lae,
dete koje krade,
nemirno dete,
potiteno dete,
tvrdoglavo dete,
prkosno dete,
povueno dete,
nametljivo dete i
hiperaktivno dete.

1.7. POSLEDICE DEVIJANTNOG PONAANJA

Idealna porodina atmosfera za zdrav razvitak deteta je ona koja prua svojim lanovima
oseaj sigurnosti i privrenosti, naklonosti i emocionalne uravnoteenosti i stabilnosti.
Nedostatak i neostvarenje osnovnih funkcija izaziva napetost, sukobe, konflikte te se porocica
javlja kao kamen spoticanja u razvoju deteta.
Za porodinu patologiju najvei znaaj ima dezorganizacija linosti koja se javlja pod
uticajem inioca u porodici i van nje. Najizrazitiji vid dezorganizacije linosti se javlja u vidu
vaspitne zaputenosti, prestupniva dece i omladine. Posebni oblici dezorganizacije linosti
mogu biti: siledistvo, prostitucija, narkomanija, kraa... Najvei broj devijacija vezan je za
porodini ivot. Dezorganizacija porodine grupe javlja se u vie oblika:
u vidu nesreenih, razrivenih porodica
u vidu nepotpunih porodica posle razvoda brakova i vanbrane porodice

Pod nesrenim, razrivenim i nesreenim porodicama smatraju se one u kojima ive oba
roditelja i deca, ali su ona ozbiljno ugroena i razjedinjena neslogom i mrnjom.
Uzroci te porodine neprilagoenosti mogu biti dvostruke prirode:
izazvane spoljnim iniocima( teki stambeni uslovi, odvojen ivot branih drugova
zbog posla, niske zarade, nezaposlenost...)
okolnosti koje se sastoje u samom ponaanju roditelja i dece( ti razlozi su uglavnom
psihike prirode- psihika, intelektualna, polna neslaganja i lina nezadovoljstva
brakom i branim drugom)
Razriveni i nesreni brakovi ostavljaju negativne posledice na decu. Nemogunost dublje
emocionalne identifikacije sa roditeljima unosi u mlau linost oseanje nesigurnosti.
Nepotpune porodice su vrlo znaajan oblik dezorganizacije. To su porodiceu kojima
nedostaje jedan ili ak oba roditelja. Nedostatak roditelja redstavlja ozbiljnu smetnje za
normalno i uspeno funkcionisanje porodinog sistema. Razvod braka je takoe jedan od
veoma vanih uzoraka devijacija deteta. Preko 80% vaspitno zaputenih maloletnika
potie iz porodica u kojima deca nisu imala mogunost da osete roditeljsku toplinu i
proive normalno detinjstvo. Po statikim podacima deca posle razvoda preteno
pripadaju majkama. One, kao samohrane majke suoene su sa mnogim problemima
vezanim za vaspitanje deteta.
Najvei broj vaspitno zaputene dece se formira iz radnikih porodica i to gde su
roditelji nekvalifikovani ili polukvalifikovani. Uzroci devijantnog ponaanja kod ove dece
mogu biti dvostruki:
u adaptaciji sa gradskom sredinom i u
ruenju ranijih predstava kao autoritetu i vrednostima roditelja
Ekonomski razlozi takoe utiu na prestupniko ponaanje dece. Najvei broj
krivinih dela su protiv imovine.
Pored porodice veoma vaan faktor od koga zavisi dalji razvitak deje linosti jeste
kola i vrti. Poto je dete dospelo do tog uzrasta, ono provodi od prilike polovinu
svoga budnog stanja u pedagokim ustanovama. To je razloh zbog ega njen uticaj
dolazi odmah posle uticaja porodice u detinjstvu svakog pojedinca. Dete se prvi put
susree drutvenom disciplinom koji su znatno drugaiji od discipline i autoriteta u
porodici u kojoj je i dobilo prve lekcije takve vrste.
Dete u koli ili u vrtiu u kontaktu sa vrnjacima veoma esto ispoljava razne oblike
devijantnog ponaanja, iji uzroci najee proizilaze iz nesreenih porodinih odnosa
i prilika. Da ne bi dolo do veih posledica znaajnu ulogu imaju uitelji, odnosno
vaspitai, kao i roditelji.

METODOLOKI DEO PROJEKTA

PREDMET ISTRAIVANJA
Da bismo doli do saznanja o uticaju drutvene sredine na socijalizaciju dece sa posebnim o
posebnim osvrtom na decu sklonu devijantnom ponaanju, potrebno je izvriti empirijsko
istraivanje i doi do empirijskih podataka o stavovima roditelja o uticaju drutvene sredine
na socijalizaciju njihove dece.
PROBLEM ISTRAIVANJA
Problemom uticaja drutvene sredine na socijalizaciju dece pedagozi se bave od davnina. Svi
pojedinci imaju potrebu za odreenim normama ponaanja, ak i ko nameravaju da ih narue,
te norme su zapravo zajedniko saznanje orijentacije; drutvo preko svojih razliitih
institucija mora posredovati u sprovoenju tih normi i orijentacija. Zato se pred nama naao
problem ovog istraivanja: u kojoj meri i na koji nain drutvena sredina utie na
socijalizaciju dece i na problem uticaja drutvene sredine na nastanak devijacije kod dece i
socijalizaciju dece koja su sklona devijantnom ponaanju. Problem koji smo postavili pred
nas je izuzetno aktuelan i potrebno je izvriti istraivanja kako bi se dolo do pravog stanja o
uticaju drutvene sredine na socijalizaciju dece sa posebnim osvrtom na decu sklonu
devijantnom ponaanju.
CILJ I ZADACI ISTRAIVANJA
Ciljem istraivanja je potrebno jasno definisati ta se namerava postii projektom istraivanja.
U naem sluaju cilj istraivanja je utvrditi na koji nain i u kojoj meri drutvena sredina utie
na socijalizaciju dece i nain na koji utie na proces socijalizacije kod dece koja su sklona
devijantnom ponaanju, i na pojavu devijacije kod dece.

Zadaci istraivanja:
1. Utvrditi znaajnost razlika u miljenjima roditelja o uticaju drutvene sredine na
socijalizaciju dece.
2. Utvrditi znaajnost razlika u miljenjima roditelja o uticaju vrnjaka na socijalizaciju
dece.
3. Utvrditi znaajnost razlika u miljenjima roditelja o uticaju porodinih odnosa na
nastanak devijantnosti kod dece.
4. Utvrditi znaajnost u miljenjima roditelja o uticaju aktivnosti van vrtia na
socijalizaciju dece.

10

5. Utvrditi znaajnost razlika u miljenjima roditelja o uticaju pola dece na njihovu

socijalizaciju.
6. Utvrditi da li je vaspita bitan faktor u procesu socijalizacije dece.
7. Utvrditi da li vrnjaci utiu na devijantno ponaanje kod dece.

HIPOTEZE ISTRAIVANJA
Na osnovu cilja i zadataka istraivanja postavili smo sledee opte hipoteze:
Drutvena sredina utie na socijalizaciju dece
Drutvena sredina utie na devijantno ponaanje kod dece.
Na osnovu cilja i zadataka naeg istraivanja, mogue je postaviti sledee posebne hipoteze:
1.
2.
3.
4.
5.
6.

Pretpostavlja se da vrnjaci utiu na socijalizaciju dece.

Pretpostavlja se da pol dece utie na njihovu socijalizaciju.
Pretpostavlja se da vannastavne aktivnosti utiu na socijalizaciju dece.
Pretpostavlja se da sportske aktivnosti utiu na socijalizaciju dece.
Pretpostavlja se da porodini odnosi utiu na devijantno ponaanje dece.
Pretpostavlja se da vrnjaci utiu na pojavu devijantnosi u ponaanju dece.

METODE, TEHNIKE I INSTRUMENTI ISTRAIVANJA

Da bismo izvrili proveru postavljenih hipoteza u ovom istraivanju koristili smo metode
anketiranja, odnosno instrument anketni upitnik. Upitnik je osmiljen tako da sadri 15
pitanja zatvorenog tipa i objanjenje kako treba odgovoriti na pitanja. Pitanja se postavljaju u
pisanoj formi i odgovori se daju u pisanoj formi. Uz svako pitanje ponueni su odgovori, a
roditelji treba da zaokrue jedan od ponuenih. Od roditelja se oekuju iskreni odgovori o
odnosima unutar porodice i njihovi stavovi o uticaju drutva na proces socijalizacije kod dece.
UZORAK ISTRAIVANJA
Za potrebe istraivanja uzet je namerni uzorak.. Osnovni statistiki skup iz koga smo izabrali
statistike jedinice za uzorak istraivanja ine roditelji ija deca pohaaju vrti Ljuba
Stankovi u Beoinu. Upitnik popunjava 20 roditelja starosne dobi od 25-30 godina.
KALENDAR ISTRAIVANJA
Istraivanje e biti obavljeno 13.03.2008.

11

PRILOG: UPITNIK ZA RODITELJE

Ovim upitnikom elimo da saznamo kakvo je Vae miljenje o uticaju drutvene sredine na
socijalizaciju dece sa posebnim osvrtom na decu sklonu devijantnom ponaanju. Paljivo
proitajte pitanja i ponuene odgovore. Kada dobro razmislite zaokruite jedan od ponuenih
odgovora.
Hvala na saradnji!

1. Da li smatrate da porodini odnosi imaju kljunu ulogu u socijalizaciji dece?

a) da
b)ne
c)moda
ODGOVORI
a)
b)
c)
UKUPNO

RODITELJI

2. Da li se slaete da je devijantno ponaanje dece posledica loih porodinih odnosa?

a) da
b) ne
ODGOVORI
a)
b)
UKUPNO

RODITELJI

3. Da li sebe smatrate za dobrog uzora Vaem detetu?

a) da
b) ne
ODGOVORI
a)
b)
UKUPNO

RODITELJI

12

4. Da li Vae dete pokazuje znake devijantnog ponaanja?

a) da
b) ne
c) ponekad
d) nikad
ODGOVORI
a)
b)
c)
d)
UKUPNO

RODITELJI

5. Da li mislite da je vrti pomogao Vaem detetu u procesu socijalizacije?

a) da
b) ne
c) verovatno
ODGOVORI
a)
b)
c)
UKUPNO

RODITELJI

6. Da li smatrate da vaspita ima doprinosa u socijalizaciji dece?

a) da
b) ne
c) verovatno
d) ne uvek
ODGOVORI
a)
b)
c)
d)
UKUPNO

RODITELJI

7. Da li smatrate da vaspita treba da posveuje dovoljno panje svakom detetu?

a) da
b) ne
c) ne uvek
ODGOVORI
a)
b)
c)
UKUPNO

RODITELJI

13

8. Da li Vae dete ima problema pri sticanju novih prijatelja?

a) retko kad
b)esto
ODGOVORI
a)
b)
UKUPNO

RODITELJI

9. Da li Vae dete ima drugove ili drugarice van vrtia?

a) da
b) ne
ODGOVORI
a)
b)
UKUPNO

RODITELJI

10. Da li se Vae dete drui sa decom suprotnog pola?

a) da b) ne
ODGOVORI
a)
b)
UKUPNO

RODITELJI

11. Da li se slaete da vrnjaci utiu na socilalizaciju dece?

a) da b) ne
ODGOVORI
a)

RODITELJI

b)
UKUPNO

14

12. Da li Vae dete ima drugove ili drugarice van vrtia?

a) da
b) ne
ODGOVORI
a)
b)
UKUPNO

RODITELJI

13. Da li se Vae dete drui sa decom suprotnog pola?

a) da b) ne
ODGOVORI
a)
b)
UKUPNO

RODITELJI

14. Da li se slaete da vrnjaci utiu na socilalizaciju dece?

a) da b) ne
ODGOVORI
a)

RODITELJI

b)
UKUPNO

15. Da li su sportske aktivnosti doprinose razvoju socijalne svesti kod dece?

a) da
b) ne
ODGOVORI
a)

RODITELJI

b)
UKUPNO

15

ZAKLJUAK

Na osnovu teorijskog saznanja namee se zakljuak da je proces socijalizacije linosti sloen i

delikatan proces. U tom procesu primarnu ulogu ima porodica, vrnjaci, vrti( kola), i
drutvena sredina.
Najdelikatniji odnos u procesu socijalizacije za razvoj zdrave linosti je odnos izmeu
roditelja i deteta. Porodica daje i omoguuje detetu onoliko koliko je zdrava i jedinstvena
celina, a to je samo onda dovljno ako oba roditelja umeju i mogu da prue dovoljno ljubavi
svom detetu, pruajui mu pomo i podrku u svakom trenutku. Dete ne bira porodicu ve je
zatie.Odmah posle ue domae sredine po znaaju dolaze socijalni doivljaji sa vrnjacima.
Tu e dete imati prilike da se navikne na kritiku, na potrebu da se prilagoava, da usvaja i
tua miljenja. Dete tada stie intezivno iskustvo u vezi sa prilagoavanjem drutvenoj sredini
u kojoj je ono ravnopravno. Dete mora da nae svoje mesto u drutvu, mora da naui da
aktivno i stvaralaki sarauje s drugima.
Dete tokom odrastanja i tokom procesa razvijanja vlastite linosti nailazi na brojne potekoe.
Ako ne postoji dobra saradnja izmeu deteta, roditelja i institucija u kojima dete boravi, moe
doi do problema koji se manifestju u raznim vidovima otuenja od porodice i upadanja u
grupe sklone devijantnom ponaanju. Problemi devijantnog ponaanja su svakako drutveni
problemi, ali su takoe i problemi obrazovanja. Drutvo pokuava da eliminie delikventno,
devijantno, ruilako ponaanje, izmeu ostalog, i putem obrazovanja i socijalizacije.
Nesumnjivo da su porodica i, vrnjaci i institucije u kojime dete boravi u naem drutvu
primerene vaspitne grupe i da su njihovi uticaji izvanredno znaajni za razvoj i ponaanje
dece. Vaspitanje je prioritetno drutvena obaveza i zadatak za ostvarivanje zadatka drutvo je
duno da osposobi porodicu i pedagoke institucije za uspeno obavljanje njihove edukativne
funkcije i stvori to povoljniji materijalni i drutveni poloaj dece u naem drutvu.

16

LITERATURA

1. Miloevi,N. (2004): Porodica i socijalno ponaanje dece, u knjizi Kneevi-Flori, O.

(2007): OSNOVE SOCIJALNE PEDAGOGIJE, I izdanje, Savez pedagokih drutava
Vojvodine, Novi Sad, 90-98
2. Kamenov,E.(2006):OPTA METODIKA:VASPITNO OBRAZOVNI RAD U DEJEM
VRTIU, etvrto izdanje, Dragon, Novi Sad
3. Joksimovi,S.(2004):Porodica i socijalno ponaanje dece, u knjizi Kneevi-Flori, O.
(2007):OSNOVE SOCIJALNE PEDAGOGIJE, I izdanje, Savez pedagokih drutava
Vojvodine, Novi Sad, 105-107
4. Kokovi,D.( 1982 ) : Socijologija obrazovanja, Fizioloki fakultet , Institut za socijologiju
i filozofiju, Novi Sad, str. 29
5. Grandi,R.(2001):PORODINA PEDAGOGIJA,Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski
fakultet Novi Sad
6. Prodanovi, Lj.(1998): DETE HOE, A VI?, etvrto izdanje, Narodna biblioteka Srbije,
Beograd

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com

17