TP12 MetodologijaProracunaPotrebneGodisnjeEnergije Handsout

KOMISIJA ZA POLAGANjE STRUNOG ISPITA ZA OBLAST ENERGETSKE
EFIKASNOSTI ZGRADA
Tematsko poglavlje 12
Metodologija prorauna potrebne godinje energije
Prof. dr Maja Todorovi
INENjERSKA KOMORA SRBIJE
SADRAJ
12.1.
Uvodna razmatranja - standardi podrke implementaciji Direktive 2010/31/EU
12.2.
Metode prorauna godinje potrebne toplote za grejanje

12.2.1. Metoda stepen dana
12.2.2. Metoda potpuno definisanog mesenog modela prema SRPS EN ISO 13790
12.3.
Proraun ukupne godinje potrebne toplote

12.3.1 Potrebna godinja energija za pripremu STV
12.3.2 Gubici u sistemu grejanja i sistemu za pripremu STV
12.4.
Potrebna godinja energija za hlaenje i ventilaciju
12.5.
Isporuena i primarna energija, godinja emisija CO2
12.6.
Primeri
1
Komisija za polaganje strunog ispita za oblast energetske efikasnosti
12.1 Uvodna razmatranja Direktiva EPBD i zakonski okvir

Uvoenjem Direktive o energetskim karakteristikama zgrada Evropska Unija odluno
pokuava da obezbedi mehanizme podstaknute tritem kako bi poboljala energetsku efikasnost
u zgradama, ili, drugim reima, odredila ekonomsku vrednost ouvanja energije. Sutina je u
tome da se sistematski pristupi oceni energetskih karakteristika odreene zgrade, kao i
integrisanih tehnikih sistema koji predstavljaju potroae energije. Direktiva je postala aktivni
deo zakonodavstva u zemljama Evropske Unije krajem 2009. godine. Zakonom o planiranju i
izgradnji (Sl. Glasnik RS, br. 72/2009) uvodi se obaveza izdavanja sertifikata o energetskim
svojstvima zgrada, koji e biti sastavni deo tehnike dokumentacije koja se prilae uz zahtev za
izdavanje upotrebne dozvole. Od izuzetne je vanosti propisivanje jedinstvene metodologije
prorauna potronje energije u zgradama koja e se primenjivati na nacionalnom nivou. Takoe
je vano da podzakonska akta budu primenljiva u praksi, sadre sve porebne podatke i nephodne
tehnike zahteve za projektovanje zgrada i elektro-mainskih sistema koji treba da obezbede
uslove komfora.
Potronju energije u zgradama potrebno je minimizirati na nain tako da ne doe do
naruavanja uslova komfora, to znai da je neophodno, tokom cele godine, odravati termike
parametre unutranje sredine, kvalitet vazduha, potreban nivo osvetljenosti, dovoljnu koliinu
tople sanitarne vode. Tehniki sistemi u zgradi, koji obezbeuju uslove komfora jesu poroai
energije. Primenom razliitih mera mogue je poboljati energetsku efikasnost, pri emu treba
voditi rauna o finansijskim efektima primenjenih mera. Svaka zgrada, bilo nova ili postojea,
moe se dovesti na nivo koji je blizak nultoj potronji, ali su esto investiciona ulaganja visoka
i nisu ekonomski isplatiljiva. Zato je poreban sistematian pristup prilikom izbora mera koje e
dovesti do smanjenja potronje energije u zgradi na godinjem nivou, a sa druge strane biti
isplatiljive i imati razuman period povraaja investicije.
Potpisivanjem Ugovora sa Energetskom Zajednicom 1 , Republika Srbija je preuzela
obavezu implementacije tri evropske direktive u nacionalno zakonodavstvo. To su sledee
direktive:
- Direktiva 2006/32/EC o efikasnosti korienja finalne energije i energetskih
usluga (engl. Directive on energy end-use efficiency and energy services);
- Direktiva 2010/31/EU o energetskim svojstvima zgrada (engl. Directive on the
energy performance of buildings -referred to as EPBD);
- Directive 2010/30/EU o etiketiranju indikacije i standardne informacije o
potronji energije proizvoda i drugih resursa (engl. Directive on the indication by
labelling and standard product information of the consumption of energy and
other resources by energy-related products).
Donoenjem Pravilnika o energetskoj efikasnosti zgrada i Pravilnika o uslovima, sadrini
i nainu izdavanja sertifikata o energetskim svojstvima zgrada (Sl. Glasnik RS, br. 61/2011),
detaljnije se ureuje oblast postupka energetske sertifikacije zgrada.
Praktina primena Direktive o energetskim karakteristikama zgrada (EPBD) zahtevala je
niz standarda koji bi pomogli u njenoj implementaciji. Na slici 12.1 prikazane su grupe standarda
razvrstane u sekcije, a koji se odnose na metodologije prorauna koji su neophodni prilikom
ocenjivanja energetskih karakteristika zgrada.
1
Odluke Ministarskog Saveta Energetske zajednice od decembra 2009. i (Decision No 2009/05/MC-EnC) i

septembra 2010. (Decision No 2010/02/MC-EnC)
2
Sekcija 3 - Proraun potrebne energije

(grejanje, hlaenje, osvetljenje):
EN ISO 13790:2008 - potrebna energija za grejanje i hlaenje
EN 15255 - hlaenje - sloeno - validacije
EN 15265 - hlaenje - grejanje - dinamiki proraun - validacije
Sekcija 1 - Proraun ukupne

energije - iskoriena energija:
EN 15603 - relevantne energije i
metode energetskih nivoa -nove i
postojee zgrade
EN 15217 - za l. 4, 5, 6 i 7
EPBD2 - energetske performanse
EN 15459 - proraun
ekonominosti sistema grejanja i
drugih tehnikih sistema
Sekcija 4 - Standardi podrke - ulazni podaci za

standarde iz Sekcije 3:
EN ISO 13789:2007, EN ISO 13786:2007,
EN ISO 10456:2007, EN 15242:2007,
EN 13779:2007, EN ISO 13791:2004,
EN ISO 13792:2005, EN ISO 15927
Sekcija 2 - Proraun isporuene energije:

EN 15316 - grupa standarda - grejanje;
2 naina, prema EN 13790
EN 15316-3 - potrona topla voda
EN 15377 - grejanje - integrisani sistemi; 2
naina, prema EN 13790
EN 15243 - hlaenje; 2 naina, prema EN
13790
EN 15241 - ventilacija
EN 15232 - automatika i kontrola;
optimizacija
EN 15193 - osvetljenje
Sekcija 5 - Monitoring i verifikacija energetske

performanse:
EN 12599, EN 13829, EN ISO 12569,
EN 13187, EN 15378:2007, EN 15239:2007,
EN 15240:2007
12.1 Pregled CEN standarda za EPBD, saglasno CEN/TR 15615 2 (Umbrella Document)
Standard EN ISO 13790 daje metodologiju prorauna potrebne energije za grejanje i
hlaenje u zgradama i pokriva tri razliita pristupa prorauna:
- potpuno definisani kvazi-stacionarni meseni metod prorauna (posebna opcija je
sezonski metod);
- potpuno definisani uproeni dinamiki proraun baziran na asovnim vrednostima i
- metod prorauna koji podrazumeva detaljnu dinamiku simulaciju ponaanja zgrade u
termikom smislu.
Meseni metod daje korektne vrednosti na godinjem nivou, ali rezultati dobijeni za
pojedine mesece, naroito u prelaznim periodima (prolee, jesen) mogu imati velika relativna
odstupanja. Uproeni asovni metod je ponuen kako bi se prorauni dopunili asovnim
rasporedima u korienju prostora, ureaja, osvetljenja, sistema za grejanje i hlaenje,
ventilaciju, senenja zgrade, itd. Ovaj metod daje asovne vrednosti potrebne energije za grejanje
i hlaenje, ali pojedine vrednosti dobijene ovom metodom mogu imati velika relativna
2
http://www.cres.gr/greenbuilding/PDF/prend/set1/TR15615-CEN-BT-WG173N68_Umbrella_document_V7_excl_Annex_D-.pdf
3
odstupanja. Dinamika simulacija termikog ponaanja zgrade je svakako najbolja opcija, ali je
dobijanje korektnih rezultata usko povezano sa korektno unetim ulaznim podacima za proraun.
Ulazni podaci za dinamike simulacije su brojni, pa modeliranje svakog objekta ponaosob
zahteva znaajno vreme i strunost u ovoj oblasti. Ukoliko se primenjuje asovni proraun ili
dinamika simulacija, neophodno je imati ulazne podatke o spoljnoj klimi lokacije na kojoj se
objekat nalazi u vidu tipine meteoroloke godine (TMG), u kojoj se daju asovne vrednosti
uticajnih parametara na razmenu toplote sa okolinom.
Kada je u pitanju metodologija prorauna potronje energije koja se daje standardima,
pojednostavljena ema je prikazana na slici 12.2.

EPBD - 2010/31/EU
3 -

7. - N 15217

4. - N 15217
,
2 - N 15315

N 13790

N 15241

- N 15316

N 15251
,

N 15316

N 15193
12.2 Pregled standarda koji definiu metodologiju prorauna potronje energije u zgradama
Direktiva se odnosi na nove objekte, kao i na postojee koji se rekonstruiu, izdaju ili
prodaju, sa posebnim osvrtom na zgrade javne namene. Data je podela zgrada prema nameni i
definisano je 8 kategorija objekata:
1. Porodine kue sa jednom stambenom jedinicom;
2. Stambene zgrade sa vie stanova;
3. Administrativne i druge poslovne zgrade sa kancelarijskim prostorom,
4. kolske i fakultetske zgrade, vrtii i druge vaspitno-obrazovne ustanove,
5. Bolnice i ostale zgrade za zdravstvenu zatitu,
6. Hoteli i sline zgrade ugostiteljske namene,
7. Sportski centri i dvorane,
8. Zgrade veleprodaje i maloprodaje i
9. Ostale vrste zgrada koje troe energiju radi ostvarivanja odreenih uslova.
Definisanje energetskih performansi podrazumeva, pre svega, definisanje potrebne
energije za:
- grejanje,
- hlaenje,
- ventilaciju,
4
- pripremu potrone tople vode i

- ovetljenje.
Nakon odreivanja potreba objekta za energijom (na osnovu EN ISO 13790), pristupa se
analizi elektro-mainskih instalacija, odnosno tehnikih sistema koje obezbeuju uslove komfora
i ujedno predstavljaju potroae energije (standardi iz sekcije 2). U zavisnosti od primenjenog
sistema i nivoa automatske regulacije, raunaju se gubici (u tranasformaciji energije,
transportu...) svakog pojedinog sistema, kako bi se dolo do podatka o energiji koja treba da bude
isporuena iz odgovarajueg izvora. Zbog razliitosti izvora snabdevanja energijom, izraunava
se godinja potrebna primarna energija, preko odgovarajueg faktora primarne energije
(standardi iz sekcije1).
Standardi iz sekcije 4 predstavljaju standarde podrke sekciji 3, odnosno daju
metodologiju prorauna pojedinih veliina koje ine ulazni podatak za proraune prema EN
ISO13790, kao to je, npr, koeficijent transmisionih gubitaka ili dinamika toplotna
karakteristika. Sekciju 5 ine standardi koji propisuju naine ispitivanja i verifikacije energetskih
performansi zgrada, kao to su: Ispitne procedure i metode merenja kod ventilacionih sistema
(EN 12599), Odreivanje vazdune propustljivosti zgrada - Metod ventilatora - Diferencijalni
pritisak (EN 13829), Odreivanje izmene vazduha u zgradama - Metod gasnog traga (EN
ISO12569), Kvalitativna detekcija termikih iregularnosti u omotau zgrade - Infracrveni metod
(EN 15378), Pregledi bojlera i sistema grejanja (EN 12599) itd.
Nain izraavanja energetskih svojstava vri se preko energetskog sertifikata (pasoa),
to preporuuju standardi EN 15217 i EN 15603, na nain koji je prepoznatljiv i lako razumljiv.
Izraavanje energetskih svojstava se vri preko odreenih indikatora koji odreuju energetski
razred, ili su izraeni strelicom na skali u boji. Na slici 12.3 uporedo su prikazane prve strane
energetskog pasoa iz standarda EN 15217 i pasoa Republike Srbije.
1.
2.
, :
:
//
:
:
:
/
:
AN [m 2]:
QH,nd,rel
QH,nd
[%]
[kWh/(m 2a)]
45
34
15
25
50
100
150
200
250
> 250

:

:
____________________________
()
:

EE :
..
____________________________
()
:
/ :
..
12.3 Izgled prve strane energetskog pasoa prema standardu (levo) i pasoa RS (desno)
5
Nacionalni energetski paso za stambene i nestambene zgrade se razlikuje, ali oba imaju
pet strana na kojima se prikazuju sledei podaci:
Prva strana - opti podaci i podatak o energetskom razredu;

Druga strana - podaci o klimi, termotehnikim sistemima i elementima term. omotaa;
Trea strana - energetske potrebe, primarna energija i izmerena potronja energije;
etvrta strana - predlog mera za unapreenje EE zgrade i
Peta strana - objanjenje korienih tehnikih pojmova.
12.2 Metode prorauna godinje potrebne toplote za grejanje

12.2.1 Metod stepen dana
Sam pojam STEPEN-DAN, koji je kljuni element ove metode, predstavlja, na neki
nain, pokazatelj kretanja spoljne temperature vazduha u nekom mestu tokom perioda grejanja.
Ako sa q oznaimo potrebnu koliinu toplote za grejanje pri jedininoj temperaturskoj
razlici (temperatura vazduha spolja i unutra), onda se moe napisati:
q=
QGUB
u s
[W/K],
(12.1)
onda je potrebna koliina toplote za grejanje po danima:

Q1 = q ( u s1 ) 24 [Wh/dan]
Q2 = q ( u s 2 ) 24 [Wh/dan]
Q3 = q ( u s3 ) 24 [Wh/dan]
...
Qn = q ( u sn ) 24 [Wh/dan]
(12.2)
pa je energija potrebna za ceo grejni period, odnosno celu grejnu sezonu:

Qg =
n =1
n =1
Qn = 24 q ( u sn ) [Wh/god],
(12.3)
gde je Z broj dana u grejnoj sezoni.

Broj STEPEN-DANA je:
Z
SD =
( u sn ) ,
n =1
(12.4)
pa izraz (12.3) ima oblik:

Z
Q g = Qn = 24 q SD [Wh/god],
(12.5)
n =1
Ako se uvede pojam srednje temperature grejnog perioda g, onda se broj stepen-dana
moe napisati u obliku:
SD = Z u g ,
(12.6)
6
Ako se dodatno usvoji (to je odgovara realnim uslovima i zadatku sistema za grejanje)
da je temperatura vazduha u prostoriji unutranja temperatura konstantna vrednosti, onda se
moe napisati:
Z
SD = Z u sn ,
(12.7)
n =1
Ovde se uvodi jo jedan pojam: temperatura grenice grejanje gg, to predstavlja

temperaturu spoljnog vazduha pri kojoj poinje i pri kojoj se zavrava grejna sezona. Ako se ima
u vidu da je grejna sezona ograniena temperaturom grenice grejanja, onda se moe napisati izraz
za broj stepen dana u sledeem obliku:
SD = Z (u gg ) +
( gg sn ) ,
(12.8)
n =1
Izraz (12.8) se koristi za praktino izraunavanje broja SD, to je grafiki prikazano na

slici 12.4.
Kada se rauna broj stepen-dana, polazi se od sledeih pretpostavki:
-
srednja unutranja temperatura vazduha u prostorijama iznosi tu = 19C (u veini

prostorija je unutranja temperatura 20C, ali tu su i sporedne prostorije, ija je
temperatura vazduha nia, pa se za prosenu vrednost usvaja 19C);
temperatura granice grejanje iznosi gg,= 12C.
Slika 12.4 Grafiki prikaz broja stepen-dana

Ono to se razlikuje od mesta do mesta jeste:
- tok spoljne temperature vazduha s = s (),
- srednja temperatura grejnog perioda g i
- duina trajanja grejne sezone, odnosno broj dana u grejnoj sezoni Z.
7
Tabela 12.1 Broj stepen-dana SD, broj dana Z i srednja temperatura g za gradove u Srbiji
MO
Aleksinac
Beograd
Beej
Bor
Valjevo
Vranje
Vrac
Gornji Milanovac
Divibare
Zajear
Zlatibor
Zrenjanin
Jagodina
Kikinda
Kopaonik
Kragujevac
Kraljevo
Kruevac
SD
2517
2520
2797
3100
2784
2675
2556
3078
3839
2880
3728
2748
2599
2763
5349
2610
2628
2654
Z
176
175
184
200
192
182
180
208
243
192
239
182
178
183
311
180
180
183
g
5,7
5,6
4,8
4,5
5,5
5,3
5,8
5,2
4,2
5
4,4
4,9
5,4
4,9
2,8
5,5
5,4
5,5
MESTO
Leskovac
Poarevac
Negotin
Ni
Novi Sad
Panevo
Pirot
Prokuplje
Senta
Smederevo
Sombor
Sremski Karlovci
Sremska Mitrovica
Uice
aak
uprija
abac
id
SD
2625
2588
2818
2613
2679
2712
2610
2604
2824
2610
2850
2496
2738
3015
2755
2380
2588
2686
Z
181
181
183
179
181
182
180
186
187
180
190
177
185
201
190
163
181
184
g
5,5
5,7
4,6
5,4
5,2
5,1
5,5
6
4,9
5,5
5
5,9
5,2
5
5,5
5,4
5,7
5,4
Proraun godinje potronje energije za grejanje metodom broja stepen-dana odreuje se

na sledei nain:
Qg =
24 QGUB SD
u sp
y e [Wh/god],
(12.9)
gde su:
y korekcioni faktor jednovremenosti, koji uzima u obzir injenicu da se svi nepovoljni uticaji
(velika brzina vetra, visoka oblanost) ne javljaju istovremeno, a pri proraunu gubitaka
toplote su uzeti u obzir (Tabela 12.2),
e korekcioni faktor koji uzima u obzir prekid u zagrevanju (smatra se da u toku 24 asa dolazi
do prekida u zagrevanju tokom noi od oko 8 asova), tako da postoji njegov uticaj na
smanjenje potronje energije:
e = et eb ,
(12.10)
gde je:
et faktor temperaturskog ogranienja (Tabela 12.3), koji uzima u obzir ogranieno zagrevanje
tokom noi kada se ne troi gorivo za grejanje. Noni prekid u zagrevanju utie na snienje
unutranje temperature u odnosu na projektnu vrednost i izraava se na sledei nain:
um g
,
(12.11)
et =
u g
gde je:
um sniena unutranja temperatura tokom noi.
Meutim, raunski je jako teko odrediti tum, jer ona zavisi od vie uticajnih faktora, tako
da se faktor et odreuje empirijski i usvaja se u zavisnosti od namene zgrade, odnosno dnevnog
korienja postrojenja za grejanje u zgradi;
8
eb faktor eksploatacionog ogranienja, koji uzima u obzir prekid u zagrevanju (ili ogranieno
zagrevanje) tokom vikenda, praznika, raspusta ili kolektivnog odmora, i sl.
Tabela 12.2 Koeficijent jednovremenosti
Koeficijent y
vrednost
normalno vetroviti predeli i zaklonjen poloaj
0,63
normalno vetroviti predeli i otvoren poloaj
0,60
vetroviti predeli i zaklonjen poloaj
0,58
vetroviti predeli i otvoren poloaj
0,55
Tabela 12.3 Koeficijent temperaturskog ogranienja et

Vrsta zgrade
et
Bolnice i zgrade sline namene
1,00
Stambene zgrade sa grejanjem svih prostorija
0,95
Stambene zgrade sa nonim ogranienjem u zagrevanju,

administrativne zgrade, trgovine i drugi slini objekti velikih
akumulacionih sposobnosti u podrujima umerene klime
0,90
Administrativne zgrade sa manjon akumulacionom sposobnosti u

podruju otre klime
0,85
kole sa jednom smenom nastave i velikom akumulacionom

sposobnou
0,80
kole sa jednom smenom nastave i malom akumulacionom

sposobnou
0,75
Tabela 12.4 Koeficijent eksploatacionog ogranienja eb

Vrsta zgrade
Stalno grejani objekti (stambene zgrade,
bolnice)
eb
1,00
Stambene zgrade sa nonim ogranienjem u

zagrevanju subotom, nedeljom i praznicima
(kancelarije, administrativne zgrade, banke,
trgovine i sli.)
0,90
kole
0,75
12.2.2 Proraun metodom potpuno definisanog mesenog modela

Godinja potrebna toplota za grejanje, QH,nd se prema SRPS EN ISO 13790:2008, za
sisteme koji rade bez prekida u zagrevanju, rauna po sledeoj formuli:
9
Q H ,nd = Q H ,ht H , gn Q H , gn
[kWh/a]
(12.12)
gde su:
QH ,ht - Godinja potrebna toplota za nadoknadu gubitaka toplote [kWh/a]
H , gn - Faktor iskorienja dobitaka toplote za period grejanja

QH , gn - Godinja koliina toplote koja potie od unutranjih dobitaka toplote i dobitaka usled
sunevog zraenja [kWh/a]
Specifina godinja potrebna toplota za grejanje, QH,an predstavlja kolinik godinje
potrebne toplote za grejanje i korisne povrine zgrade:
Q H ,an =
Q H ,nd
Af
[kWh/(m2 a)]
(12.13)
gde je:
Af korisna povrina grejanog dela zgrade [m2]
Godinja potrebna toplota za nadoknadu gubitaka toplote obuhvata toplotu koja je

potrebna za nadoknadu transmisionih QT i ventilacionih gubitaka toplote Qv :
Q H ,ht = QT + Qv [kWh/a]
(12.14)
Godinja koliina toplote koja potie od unutranjih dobitaka toplote i dobitaka

usled sunevog zraenja:
Q H , gn = Qint + Qsol [kWh/a]
(12.15)
gde su:
Qint - Godinja koliina toplote koja potie od unutranjih dobitaka toplote [kWh/a]
Qsol - Godinja koliina toplote koja potie od dobitaka usled Sunevog zraenja [kWh/a]
pa se godinja potrebna toplota za grejanje moe izraziti na sledei nain:
(12.16)
Q H ,nd = (QT + Qv ) H , gn (Qint + Q sol ) [kWh/a]
Godinja potrebna toplota za nadoknadu gubitaka toplote rauna se po formuli:
QH ,ht = (H T + H V ) 24 HDD 10 3 [kWh/a]
(12.17)
gde su:
HT - Koeficijent transmisionog gubitka toplote [W/K]
HV - Koeficijent ventilacionog gubitka toplote [W/K]
HDD - broj stepen dana za lokaciju zgrade (HDD - Heating Degree Days - Tabela 12.1)
Koeficijent transmisionog gubitka toplote:

H T = H D + H g + H U + H A [W/K]
(12.18)
gde su:
10
HD Koeficijent transmisionog gubitka toplote za povrine u dodiru sa spoljnim vazduhomu;

Hg Koeficijent transmisionog gubitka toplote za povrine u dodiru sa tlom;
HU Koeficijent transmisionog gubitka toplote za povrine u dodiru sa negrejanim prostorom;
HA Koeficijent transmisionog gubitka toplote za povrine u dodiru sa susednom zgradom.
Koeficijent transmisionog gubitka toplote za povrine u dodiru sa spoljnim vazduhom
rauna se prema Proraunu transmisionih gubitaka usled toplotnih mostova prema SRPS ISO
10211:
H D = Ai U i + l k k + j [W/K]
i
(12.19)
gde su:
Ai [m2] - povrina i-tog elementa omotaa zgrade
Ui [W/(m2K)] - koeficijent prolaza toplote i-tog elementa omotaa zgrade
lk [m] - duina k-tog linijskog toplotnog mosta
k [W/mK] - linijski koeficijent prolaza toplote k-tog linijskog toplotnog mosta
j [W/K] - takasti koeficijent prolaza toplote j-tog takastog toplotnog mosta
Za proraun se moe koristiti i uproeni metod uticaja toplotnih mostova. U tom sluaju
koeficijent transmisionog gubitka toplote zgrade (ili dela zgrade), HT [W/K], izraunava se po
obrascu:
H T = (Fxi U i Ai ) + H TB
(12.20)
gde su:
Fxi - faktor korekcije temperature za i-ti graevinski element, koji se usvaja prema Tabeli 12.5;
Ui [W/(mK)] - koeficijent prolaza toplote i-tog graevinskog elementa, povrine Ai [m2].
Tabela 12.5 Otpori prelazu toplote i korekcija temperature

Otpor prelazu toplote,
Faktor
Toplotni protok ka spoljnjoj sredini, preko
korekcije
u mK/W
graevinskog elementa odreenog tipa
Rsi Rse Rsi + Rse temperature, Fxi
Graevinski elementi koji se granie sa spoljnim vazduhom
Spoljni zid
neventilisan
0,13 0,04
0,17
1,0
ventilisan
0,13 0,13
0,26
1,0
Ravni krovovi:
neventilisano
ventilisano
Meuspratna konstrukcija iznad otvorenog prolaza:
neventilisano
ventilisano
Kosi krovovi:
neventilisani
ventilisani
0,10 0,04
0,10 0,10
0,14
0,20
1,0
1,0
0,17 0,04
0,17 0,17
0,21
0,34
1,0
1,0
0,10 0,04
0,10 0,10
0,14
0,20
1,0
1,0
11
- nastavak tabele 12.5 Toplotni protok ka spoljnjoj sredini, preko

graevinskog elementa odreenog tipa
Otpor prelazu toplote,

Faktor
korekcije
u mK/W
Rsi Rse Rsi + Rse temperature, Fxi
Graevinski elementi koji se granie sa negrejanim prostorima

Zid ka negrejanom prostoru
0,13 0,13
0,26
Meuspratna konstrukcija ka negrejanom krovnom
0,10 0,10
0,20
prostoru
Meuspratna konstrukcija iznad negrejanog prostora
0,17 0,17
0,34
Zid ka negrejanoj zimskoj bati (stakleniku), sa
spoljnim zastakljenjem zimske bate:
0,13 0,13
0,26
Jednostruko staklo, U > 2,5 W/(mK)
Izolaciono staklo, U 2,5 W/(mK)
Poboljano staklo, U 1,6 W/(mK)
Graevinski elementi u kontaktu sa tlom
Zid u tlu, ili delimino ukopan
0,13 0,0
0,13
Pod na tlu
0,17 0,0
0,17
Meuspratna konstrukcija u tlu
0,10 0,0
0,10
Graevinski elementi izmeu dva grejana prostora razliite temperature
Zid izmeu zgrada, zid koji razdvaja prostore
0,13 0,08
0,21
razliitih korisnika, ili zid ka grejanom stepenitu
Meuspratna konstrukcija koja razdvaja prostor
0,10 0,08
0,18
izmeu razliitih korisnika
0,5
0,8
0,5
0,7
0,6
0,5
0,6
0,5
0,6
0,8
0,8
Transmisioni toplotni gubitak zgrade (ili dela zgrade) usled uticaja toplotnih mostova u
termikom omotau zgrade (ili dela zgrade), HTB [W/K], iznosi:
H TB = U TB A
(12.21)
2
gde je A [m ] zbirna povrina spoljnih graevinskih elemenata (termiki omota objekta
spoljne mere).
Usvaja se vrednost UTB = 0,10 W/(mK).
Ukoliko je uticaj toplotnih mostova ve uzet u obzir pri proraunu koeficijenta prolaza
toplote U, graevinskog elementa, granina povrina kroz koju se toplota prenosi A, kod
uvaavanja uticaja toplotnog mosta moe se umanjiti za povrinu graevinskog elementa za koji
je koeficijent prolaza toplote na taj nain odreen. Transmisioni toplotni gubitak usled uticaja
toplotnog mosta, HTB [W/K], tada iznosi:
H TB = U TB Acor
(12.22)
gde je Acor [m2] zbirna povrina spoljnih graevinskih elemenata (spoljni omota objekta),
umanjena za povrine graevinskih elemenata za koje su izraunati koeficijenti prolaza toplote sa
ukljuenim toplotnim mostovima.
Toplotni mostovi
Toplotni most je mesto smanjenog otpora prolazu toplote u odnosu na konstrukciju u
kojoj se nalazi, odnosno mesto u termikom omotau na kome se javlja poveani toplotni fluks.
Pojava toplotnih mostova moe znaajno uticati na poveanje transmisionih gubitaka toplote
zgrade.
12
Slika 12.5 Prikaz termovizijskog snimka fasade na kome se uoava toplotni most
U zavisnosti od toga ta prouzrokuje pojavu toplotnog mosta, razlikujemo:
- konstruktivni toplotni most (promena vrste materijala u konstrukciji, kao na sl.12.5)
- geometrijski toplotni most (promena oblika konstrukcije, na primer uglovi, ljebovi,
ispupenja...)
Na slikama 12.6 do 12.9 prikazani su tipini toplotni mostovi.
Slika 12.6 Geometrijski toplotni most na uglu kada nema toplotne izolacije (levo) i saniran
toplotni most ugradnjom izolacije sa spoljne strane (desno)
Slika 12.7 Temperatura (levo) i toplotni fluks (desno) u preseku toplotnog mosta prouzrokovanog
promenom materijala
13
promenom debljine konstrukcije (pojava ljeba na fasadi)
promenom geometrije konstrukcije (kod ispupenja na fasadi)
Toplotni mostovi prouzrokuju poveane gubitke toplote, pojavu kondenzacije na
unutranjoj povrini spoljnog zida, kao i unutar same konstrukcije. Posledice koje se javljaju
zbog pojave toplotnih mostova su: oteenja konstrukcije usled pojave vlage i bui, mehanika
oteenja materijala zida i toplotne izolacije usled pojave smrzavanja kondenzata, naruavanje
mehanike stabilnosti konstrukcije.
Proraun toplotnih mostova mogue je izvriti na nekoliko naina:
- paualnim dodatkom na koeficijent transmisionog gubitka toplote;
- pojednostavljenim metodama prema SRPS EN ISO 14683:2008 (katalog)
- detaljhnim proraunom prema SRPS EN ISO 10211:2008.
Specifini transmisioni gubitak toplote:

Srednja vrednost koeficijenta prolaza toplote za zgradu:
H
H T' = T [W/(m2K)]
Af
(12.23)
gde su:
HT - Koeficijent transmisionog gubitka toplote [W/K]

Af povrina termikog omotaa zgrade [m2]
14
Koeficijent ventilacionog gubitka toplote:

H V = a c p Vi ni [W/K]
(12.24)
gde su:
V zapremina grejanog prostora [m3]

n broj izmena vazduha na as [h-1]
J
a c p = 1200[ 3 ]
m K
a - gustina vazduha [kg/m3]
c p - specifini toplotni kapacitet vazduha pri konstantnom pritisku [J/kgK]
Broj izmena vazduha na as se odreuje u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti
zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) prema tabelama 12.6 i 12.7.
Tabela 2.20 Broj izmena vazduha na as u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti

zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) Stambene zgrade sa vie stanova i
prirodnom ventilacijom
Izloenost fasade vetru
Zaptivenost
Otvoren poloaj zgrade
Umereno zaklonjen
poloaj
Veoma zaklonjen poloaj
Broj izmena vazduha n [h-1] Broj izmena vazduha n [h-1]

Vie od jedne fasade
Samo jedna fasada
Loa
Srednja Dobra
Loa
Srednja Dobra
1,2
0,7
0,5
1,0
0,6
0,5
0,9
0,6
0,5
0,7
0,5
0,5
0,6
0,5
0,5
0,5
0,5
0,5
Tabela 12.7 Broj izmena vazduha na as u zavisnosti od zaklonjenosti i klase zaptivenosti

zgrade (prema SRPS EN ISO 13789) Pojedinane porodine kue sa prirodnom
ventilacijom
Zaptivenost
Otvoren poloaj zgrade
Umereno zaklonjen poloaj
Veoma zaklonjen poloaj
Broj izmena vazduha n [h-1]

Loa Srednja
Dobra
1,5
0,8
0,5
1,1
0,6
0,5
0,76
0,5
0,5
Faktor iskorienja dobitaka toplote za period grejanja rauna se pomou sledee

formule:
1 HaH
H , gn =
(12.25)
1 H(aH +1)
gde su:
H - bezdimenzioni odnos toplotnog bilansa
aH - bezdimenzioni numeriki parametar koji zavisi od vrednosti vremenske konstante
15
Bezdimenzioni odnos toplotnog bilansa predstavlja odnos godinje koliine toplote koja
potie od unutranjih dobitaka toplote i dobitaka usled sunevog zraenja i godinje potrebne
toplote za nadoknadu gubitaka toplote:
Q
H = H , gn
Q H , ht
(12.26)
Bezdimenzioni numeriki parametar aH zavisi od vrednosti vremenske konstante i
rauna se prema formuli:
a H = a H ,0 +
H ,0
(12.27)
gde je:
- vremenska konstanta [h]

i rauna se kao odnos dinamikog toplotnog kapaciteta i zbira koeficijenata transmisionih i
ventilacionih gubitaka toplote:
C / 3600
= m
H T + HV
(12.28)
Cm - dinamiki toplotni kapacitet [J/K]
Prosene vrednosti faktora iskorienja dobitaka toplote za period grejanja (za sezonski ili
meseni metod) se usvajaju prema tipu gradnje, prema sledeim preporukama:
H , gn = 1,00 - Teki tip gradnje;

H , gn = 0,98 - Srednje-teki tip gradnje;
H , gn = 0,90 - Laki tip gradnje.
Godinja koliina toplote koja potie od unutranjih dobitaka toplote i dobitaka
usled sunevog zraenja:
Q H , gn = Qint + Qsol [kWh/a]
(12.29)
Godinja koliina toplote koja potie od unutranjih dobitaka toplote predstavlja zbir
dobitaka toplote od ljudi i elektrinih ureaja (Tabela 12.9) i rauna se prema:
Qint = A f (q P + q E )
[kWh/a]
(12.30)
gde su:
Af korisna povrina zgrade [m2],
q P - dobici toplote od ljudi,
q E - dobici toplote od elektrinih ureaja.
16
Tabela 12.8 Srednje mesene temperature vazduha, srednje mesene sume zraenja i broj stepen
dana za svaki mesec grejne sezone ( SD=HDD)
Mesec

o
( C)
II
III
IV
VI
VII
VIII
IX
XI
XII
Zima
0,9
3,0
7,3
12,5
17,6
20,6
22,3
22,0
17,7
12,7
7,2
2,6
5,6
2
(kWh/m )
42,75 60,35 103,86 133,65 170,43 181,23 192,83 170,43 127,58 88,94
J
2
(kWh/m )
64,25 76,98 96,43
86,73
,
2
(kWh/m )
32,57 55,35 79,80
96,05 112,90 116,78 125,22 114,37 91,32
67,21
34,67 25,53
310
2
(kWh/m )
17,42 22,38 36,04
44,64
55,69
56,88
58,27
52,83
38,78
29,16
17,93 14,31
145
102
101
HDD = 2520
585
458
370
86,28
81,43
90,31
99,43
45,50 33,87
398
107,38 109,22 66,52 52,80
455
373
531
Godinja koliina toplote koja potie od dobitaka usled Sunevog zraenja:

Qsol = Fsh Asol I sol sol
[kWh/a]
(12.31)
gde su:
Fsh - faktor osenenosti zgrade (iz Tabela 12.10, 12.11 i 12.12):
(12.32)
Fsh = Fhor Fov F fin
gde su Fhor , Fov , F fin korekcioni faktori za 45 SG.

Za staklene spoljne povrine:
Asol , gl = g gl (1 FF ) AW
(2.33)
gde su:
g gl - faktor propustljivosti Sunevog zraenja u zavisnosti od vrste stakla (Tabela 12.13);
FF - faktor rama;
AW - povrina prozora (graevinskog otvora)
Za spoljne zidove:
Asol ,C = s ,C R s ,C U C AC
(12.34)
s ,C - emisivnost spoljne povrine zida (kratkotalasno zraenje Sunca);

s ,C = 0,6 - vrednost za svetlije boje fasade i mermer
1
- otpor prelazu toplote za spoljnu stranu zida [m2K / W]
R s ,C =
he
17
Srednja vrednost otpora prelazu toplote za spoljnu stranu zida: R = 1 [m2K / W]

s ,C
25
I sol sol [kWh/m2] - vrednosti date u tabeli 12.8.
Tabela 12.9 Dobici toplote od ljudi i elektrinih ureaja (prema SRPS EN ISO 13790)
Jedinica
Industrijske zgrade
Skladita
Unutranji bazeni
9) Ostale zgrade
Sale za sastanke i
prezentacije
Sportski centri
Trgovinski centri
Restorani
Bolnice
Zgrade namenjene
obrazovanju
Poslovna zgrada
Unutranja
projektna
temperatura za
zimski period
Unutranja
projektna
temperatura za letnji
period
Povrina po osobi
(zauzetost)
Odavanje toplote po
osobi
Odavanje toplote
ljudi po jedinici
povrine
Prisutnost tokom
dana (proseno
meseno)
Godinja potronja
elektrine energije
po jedinici povrine
grejanog prostora
Protok sveeg
vazduha po jedinici
povrine grejanog
prostora
Protok sveeg
vazduha po osobi
(obrok po osobi)
Toplota potrebna za
pripremu STV po
jedinici povrine
grejanog prostora
2
Stambena zgrada sa vie
stanova
Ulazni podaci
Stambena zgrada sa
jednim stanom
Tip zgrade
20
20
20
20
22
20
20
18
20
18
18
28
26
26
26
26
26
26
26
26
26
26
26
28
60
40
20
10
30
10
20
20
100
20
m2/per
70
70
80
70
80
100
90
100
80
100
100
60
W/per
1,2
1,8
4,0
7,0
2,7
20
9,0
5,0
16
5,0
1,0
3,0
W/m2
12
12
16
20
30
20
10
30
30
30
10
20
20
60
kWh/m2
0,7
0,7
0,7
0,7
1,0
1,2
0,7
0,7
1,0
0,7
0,3
0,7 m3/(hm2)
42
28
14
30
14
14
30
14 m3/(hper)
10
20
10
10
30
60
10
80
10
10
1,4
80
kWh/m2
18
Tabela 12.10 - Faktor osenenosti zgrade usled okolnih objekata
Korekcioni faktor Fhor

za 45o SG
Ugao
[o]
I,Z
1,00
1,00
1,00
10
0,97
0,95
1,00
20
0,85
0,82
0,98
30
0,62
0,70
0,94
40
0,46
0,61
0,90
Tabela 12.11 - Faktor osenenosti zgrade usled nastreica
Korekcioni faktor Fov

za 45o SG
Ugao
[o]
Vertikalni presek
I,Z
1,00
1,00
1,00
30
0,90
0,89
0,91
45
0,74
0,76
0,80
60
0,50
0,58
0,66
Tabela 12.12 - Faktor osenenosti zgrade usled vertikalnih ispusta na fasadi
Korekcioni faktor Ffin

za 45o SG
Ugao
[o]
I,Z
1,00
1,00
1,00
30
0,94
0,92
1,00
45
0,84
0,84
1,00
60
0,72
0,75
1,00
Horizontalni presek
19
Tabela 12.13 Toplotna svojstva transparentnih graevinskih elemenata - STAKLO

Ug
g
Tip stakla
W/(mK)
jednostruko, 6 mm
5,8
0,83
2-struko, prozirno, 6-8-6 mm
3,2
0,71
3,0
0,71
2,9
0,71
2,7
0,72
3-struko, prozirno, 6-12-6-12-6 mm
1,9
0,63
2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (vazduh)
1,6
0,63
2-struko, niskoemisiono, 4-16-4 mm (vazduh)
1,5
0,61
2-struko, niskoemisiono, 4-15-4 mm (Ar)
1,3
0,61
2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (Kr)
1,1
0,62
2-struko, niskoemisiono, 4-12-4 mm (Xe)
0,9
0,62
3-struko, niskoemisiono, 4-8-4-8-4 mm (Kr)
0,7
0,48
3-struko, niskoemisiono, 4-8-4-8-4 mm (Xe)
0,5
0,48
2-struko, reflektujue, 6-15-6 mm (Ar)
1,3
0,25 0,48
2-struko, reflektujue, 6-12-4 mm (Ar)
1,4
0,27 0,44
Vrednosti koeficijenata prolaza toplote prozora bez termoizolacionog stakla
(staklopaketi) usvajaju se sa vrednostima: Uw = 3,5 W/(m2K) (za prozore krilo na krilo); Uw =
5,0 W/(m2K) (za prozore sa jednostrukim staklom).
Vrednosti koeficijenata prolaza toplote za okvire prozora date su tabelama 12.14 do
12.16, a faktor korekcije za toplotne mostove izmeu stakla i okvira je dat u tabeli 12.17.
Tabela 12.14 Koeficijent prolaza toplote okvira drveni okvir

debljina
df
mm
30
50
70
90
110
Uf
W/(mK)
meko drvo (500 kg/m),
= 0,13 W/(mK)
2,3
2,0
1,8
1,6
1,4
tvrdo drvo (700 kg/m),

= 0,18 W/(mK)
2,7
2,4
2,0
1,8
1,6
Tabela 12.15 Koeficijent prolaza toplote okvira PVC-okvir

Materijal
PVC-uplji profili
Tip okvira - profil

2-komorni
3-komorni
5-komorni
6-komorni
Uf
W/(mK)
2,2
1,7 - 1,8
1,3 - 1,5
1,2 1,3
20
Tabela 12.16 Koeficijent prolaza toplote okvira metalni okvir

Vrsta metalnog okvira
elini, sa termikim prekidom

elini, bez termikog prekida
aluminijumski, sa termikim prekidom
aluminijumski, poboljani
specijalni sistemi profila za pasivne kue
Uf
W/(mK)
4,0
6,0
2,8 - 3,5
1,4 1,5
0,7 0,8
Tabela 12.17 Koeficijenti korekcije za toplotne mostove izmeu okvira i stakla
Drveni i PVC okviri

Metalni okviri, sa prekinutim
toplotnim mostom
Metalni okviri, bez prekinutog
toplotnog mosta
Koeficijent korekcije, g
2-struko i viestruko
2-struko i viestruko staklo,
staklo, sa slojem za
bez sloja za poboljanje
poboljanje
0,04
0,06
0,06
0,08
0,00
0,02
Godinja potrebna toplota za grejanje za sisteme koji rade sa prekidom:

Q H ,nd ,interm = a H ,red Q H ,nd [kWh/a]
(12.35)
gde su:
QH ,nd ,interm - Godinja potrebna toplota za grejanje za sisteme koji rade sa prekidom [kWh/a]
a H , red - bezdimenzijski faktor redukcije u zagrevanju;
Bezdimenzijski faktor redukcije u zagrevanju rauna se kao:

a H ,red = 1 3 H , 0 H (1 f H ,hr )

(12.36)
gde je:
f H , hr - odnos broja sati rada sistema za grejanje u toku nedelje prema ukupnom broju sati u
nedelji,
H - bezdimenzioni odnos toplotnog bilansa i rauna se po formuli (12.26),

H , 0 , - vremenske konstante [h].
21
12.3 Proraun ukupne godinje potrebne toplote

Ukupna godinja potrebna toplota obuhvata finalnu toplotnu energiju potrebnu grejanje
tokom zimske sezone, kao i toplotnu energiju za pripremu sanitarne tople vode. S obzirom da od
izvora toplote pa do krajnjeg korisnika postoje gubici koji se javljaju u sistemu, neophodno je i
njih uzeti u obzir. Metodologija prorauna data je tabelom 12.18.
12.3.1 Potrebna godinja energija za pripremu STV

Tabela 12.18 Metodologija za odreivanje ukupne godinje potrebne toplote:
Veliina
1
Nain prorauna
2
Godinja potrebna
toplota za pripremu
sanitarne tople
vode,
QW [kWh/a]
QW = W cW VW (W o )
VW - godinja potronja vode [m3/a]
W - temperatura vode u rezervoaru [oC]

o - temperatura vode iz vodovoda [oC]
Primenjeni gran. uslovi

3
Prema SRPS EN 15316-3-1
W cW = 1,16
[kWh/(m3K)],
Specifina vrednost data je
u tabeli 6.5
QH ,ls = QH ,em,ls + QH ,dis ,ls + QH ,st ,ls + QH , gen,ls ,
QH ,em ,ls - gubici toplote pri razmeni u prostoru

Godinji toplotni
gubici sistema za
grejanje,
QH,ls [kWh/a]
prema 15316-2-1 [kWh/a],
QH ,dis ,ls - gubici toplote u cevnoj mrei prema

15316-2-3 [kWh/a],
Prema SRPS EN 15316
QH ,st ,ls - gubici toplote pri skladitenju u

rezervoaru prema 15316-3-3 [kWh/a],
QH , gen,ls - gubici toplote pri proizvodnji prema

15316-4-1 [kWh/a].
QW ,ls = QW ,dis ,ls + QW ,st ,ls + QW , gen,ls

Godinji toplotni
gubici sistema za
pripremu sanitarne
tople vode,
QW,ls [kWh/a]
QW ,dis ,ls - gubici toplote u cevnoj mrei razvoda

tople vode prema 15316-3-2 [kWh/a],
QW ,st ,ls - gubici toplote pri skladitenju u
Prema SRPS EN 15316
rezervoaru prema 15316-3-3 [kWh/a],
QW , gen,ls - gubici toplote pri proizvodnji ili

pripremi tople vode prema 15316-3-3 [kWh/a].
Godinja potrebna
toplota
QH [kWh/a]
QH = QH , nd + QW + QH , ls + QW ,ls
Gubici koji se javljaju u sistemu grejanja potiu usled proizvodnje (transformacije

hemijske energije goriva u toplotu i toplotnih gubitaka kotla u okolinu), prilikom distribucije
(toplotnih gubitaka u okolinu prilikom transpotra grejnog fluida od izvora do grejnih tela),
prilikom skladitenja (toplotni gubici u okolinu od rezervoara za skladitenje tople vode) i usled
gubitaka u razmini toplote u samom grejanom prostoru (koji su vezani za sistem regulacije rada
grejnog sistema). Prema tome, ukupni stepen korisnosti postrojenja za grejanje obuhvata stepen
korisnosti kotla, cevne mree i sistema automatske regulacije:
= k c r [-], ime su obuhvaeni gubici sistema za grejanje QH , ls .
22
Tabela 12.19 Stepen korisnosti postrojenja za grejanje

1. Kotlovi
Kotlovi bez regulacije
0,65
Kotlovi do 50 kW sa runom regulacijom
0,68
vrsto gorivo
Kotlovi preko 50 kW sa dobrom runom regulacijom
0,72
Kotlovi do 175 kW sa mehanikom regulacijom
0,75
Kotlovi preko 175 kW sa dobrom mehanikom regulacijom
0,83
Kotlovi do 50 kW sa runom regulacijom
0,81 0,83
Teno gorivo
Kotlovi preko 50 kW sa automatskom regulacijom
0,83 0,87
Kotlovi do 100 kW sa prirodnom promajom
0,80 0,88
Gasovito gorivo
Kotlovi preko 100 kW sa prinudnom promajom
0,88 0,94
Kondenzacioni kotlovi
1,08
2. Cevna mrea
Neizolovana cevna mrea unutar termikog omotaa zgrade
0,95
Izolovana cevna mrea u delu negrejanog prostora zgrade
0,98
Predizolovane cevi toplovodne mree daljinskog grejanja
0,88 0,92
3. Sistem regulacije
Nain regulacije
sa podelom na zone
bez podele na zone
Automatska centralna i lokalna regulacija
1,0
0,95
Automatksa centralna regulacija
0,95
0,92
Runa centralna regulacija
0,92
0,90
Kod projektovanje centralnih sistema za pripremu sanitarne tople vode, vano je

poznavati njenu ukupnu potronju, kao i dnevnu dinamiku potronje. Vrednosti potronje i
temperatura za razliite potroae prikazane su u tabelama 12.20, 12.21 i 12.22.
Tabela 12.20 Potronja i temperatura STV za razliite zgrade
Zgrada
Bolnica
Kasarna
Poslovna zgrada
Spa centar/banjsko leilite
Robna kua
kola bez tueva
kola s tuevima
Sportski tereni s tuevima
Frizerski salon
Perionica vea
Potrebna koliina vode

100 - 300 l/dnevno krevet
30 - 50 l/dnevno osoba
5 - 15 l/dnevno uenik
30 - 50 l/dnevno uenik
150 -200 l/dnevno osoba
250 - 300 l/100 kg vea
Temperatura vode [C]

60
45
45
45
45
45
45
45
45
75
Tabela 12.21 Potronja i temperatura STV za ugostiteljske objekte
Potrono mesto
Restorani po gostu
Hoteli - sobe s kupatilom i kadom
Hoteli - sobe s tuem
Hoteli - sobe s umivaonikom
Odmaralita i pansioni
Dnevna potronja po osobi [l/dnevno]

60C
45C
8 20
12 - 30
100 150
140 - 220
50 -100
70 - 120
10 15
15 - 20
25 50
35 - 70
23
Tabela 12.22 Potronja i temperatura STV za stambene zgrade
Potrono mesto
Koliina pri
jednom
uzimanju [l]
Temperatura
vode [C]
Trajanje
[min]
Ispusni ventil
DN10 poluotvoren
40
DN10 potpuno otvoren
10
40
DN15 poluotvoren
10
40
18
40
DN20 poluotvoren
25
40
45
40
jednodelna
30
55
dvodelna
50
55
samo pranje ruku
35
1.5
umivaonik, mali
10
35
umivaonik jednodelni
15
40
umivaonik dvodelni
25
40
mala (100)
100
40
15
srednja (160)
150
40
15
velika (180)
250
40
20
Tuiranje
50
40
Kada za sedenje
50
40
Bide
25
40
Sudopera
Umivaonik
Kada za kupanje
Ukupna dnevna potronja za domainstva

Manji zahtevi
Srednji zahtevi
Veliki zahtevi
Naravno, ne koristi se voda na svim potronim mestima istovremeno, pa je potreban

uinak za koji se projektuju centralni sistemi za pripremu sanitarne tople vode manji. Zato se u
obzir uzima faktor jednovremenosti koji zavisi od broja potroaa povezanih na zajedniki
centralni sistem. Pretpostavlja se da je dnevna potronja vode ograniena na razdoblje od zA sati,
pri emu je realna pretpostavka da ova vrednost varira zA = 0,5 2,5 h. U tabeli 12.23 date su
vrednosti faktora jednovremenosti u zavisnosti od broja stanova, kao i potrebni kapaciteti kotlova
i zapremine rezervoara (bojlera) za toplu vodu.
24
Tabela 12.23 Vrednosti faktora jednovremenosti, kapaciteti kotla i veliina bojlera

Broj
stanov
a
Faktor
jednovr
emenosti
Veliima bojlera Vs [m3] za zA [h]
Kapacitet kotla
Qk [kW]
pri zA [h]
0,5
0,5
2,5
W o [K]
2,5
30
50
30
50
30
50
1,15
14
12
200
150
350
200
600
350
0,86
21
17
12
300
200
500
300
900
500
0,65
31
26
450
300
750
450
1200
750
0,56
40
34
22
600
400
1000
600
1600
950
0,50
48
40
27
700
450
1150
700
2000
1200
10
0,47
56
47
31
800
500
1350
800
2200
1400
12
0,47
68
57
38
1000
600
1650
1000
2700
1600
15
0,44
79
66
44
1150
700
1900
1150
3200
1900
18
0,42
91
78
50
1300
800
2300
1350
3600
2200
20
0,40
96
80
53
1400
850
2400
1400
3800
2300
25
0,38
114
95
63
1600
1000
2700
1700
4500
2700
30
0,36
130
108
72
1900
1200
3100
1900
5200
3100
36
0,36
151
127
84
2200
1300
3600
2200
6000
3600
50
0,32
192
161
106
2800
1700
4600
2800
7600
4600
60
0,31
223
187
124
3200
2000
5400
3200
8900
5300
80
0,29
278
233
155
4000
2400
6700
4000
11100
6700
100
0,28
336
281
186
4800
2900
7100
4800
13300
8000
120
0,27
389
326
215
5600
3400
9400
5600
15400
9300
150
0,26
468
392
260
6700
4100
11300
6700
18600
11200
200
0,25
600
502
333
8600
5200 1
4400
8600
23900
14300
Zapremina bojlera za pripremu potrone tople vode znaajna je i za potronju energije.

Suvie mala zapremina bojlera za potronu vodu esto se u korienju kompenzuje povienjem
temperature vode, kako bi se meanjem sa hladnom vodom na mestu potronje dolo do eljene
temperature, a predviena akumulacija zadovoljila kapacitetom. Poviena temperatura vode ima
za posledicu vee toplotne gubitke u bojleru i mrei, gubitke vode vezane za ostvarenje eljene
temperature na potroau meanjem (vee kod primene dvorunih nego kod primene jednorunih
slavina) i u nepovoljnim rasponima temperature poveano taloenje kamenca u bojleru i na
grejnim povrinama grejaa. Za potronju energije takoe je vano osigurati merenje potronje
sanitarne tople vode. Praenjem potronje mogu se utvrditi odstupanja od uobiajenih vrednosti
ili neracionalno troenje, a uz dodatno merenje temperature i udeo toplote za pripremu sanitarne
tople vode u energetskom bilansu zgrade.
25
Izolacija cevovoda
Zadatak izolacije je da se gubici toplote svedu na minimalne vrednosti ili da se iz drugih
razloga ogranii povrinska temperatura cevi. Ugrauje se na kotlovima, rezervoarima tople
vode, cevovodima, armaturi, razmenjivaima toplote i ureajima smetenim u negrejanim
prostorima.
Dimenzionisanje debljine izolacije moe biti izvreno po razliitim kriterijimima:
- da se ostvari ekonomski optimalno snabdevanje toplotom (ulaganja u izolaciju trebaju
biti opravdana utedom na toploti u toku vremenu rada postrojenja),
- da se osigura promena temperature grejnog fluida u odgovarajuim granicama,
- da se ogranii uticaj na okolinu (npr. ogranieno zraenje, ograniena povrinska
temperatura - dodir).
Optimalna debljina izolacije

Rast cena energije namee potrebu da se vodi rauna o ekonominosti. S poveanjem
debljine izolacije rastu i trokovi izvoenja, a trokovi usled gubitaka toplote se smanjuju (slika
12.10). Najekonominija debljina izolacije je ona kod koje je suma za obe vrste trokova najnia.
Optimalna debljina zavisi od cene energije, ali i od cene izolacionog materijala sa ugradnjom.
Problem kod izbora moe predstavljati injenica da optimalnu debljinu izolacije treba odrediti za
dui vremenski period nakon ugradnje, uz nepoznate trine uslove u budunosti. esto se u
razliitim prirunicima, katalozima i sl. pronalaze podaci takve vrste. Jedan primer prikazan je na
slici 12.11.
Ukup
n
A - optimalna
debljina
a ce
na
Cen
a to
p lote
n
Ce
ije
ac
zol
i
a
Debljina izolacije [mm]
Trokovi
200
150
480o C
380o C
100
280 C
o
180 C
80o C
50
0
0
Debljina izolacije
Slika 12.10 Optimalna izolacija

u funkciji ukupne cene
100
200
300
400
Prenik cevi [mm]
500
600
12.11 Optimalna izolacija u zavisnosti od nazivnog prenika

cevi i temperature fluida koji se transportuje
U tabeli 12.24 prikazane su ekonomski opravdane debljine izolacije za cevi nazovnog

prenika do DN 40, koje vae za dananje cene energije i izolacije.
26
Tabela 12.24 - Ekonomski opravdane debljine izolacije za razliite tipove cevi do DN 40
Navojne eline cevi
avne eline cevi
DN25
12
15
18
22
28
35
DN40
DN32
DN40
44
POTREBNA DEBLJINA IZOLACIJE CEVI u [mm]

11
11
12
17
18
18
0.025 10 11
23
24
0.030
15
15
15
15
15
23
23
24
31
31
0.035
20
20
20
20
20
30
30
30
40
40
0.040
27
27
26
26
25
38
38
38
51
50
0.045
36
35
34
33
30
49
47
47
63
69
0.050
* Spoljni prenik cevi
48
45
43
41
39
61
59
57
78
77
Bakrene cevi*
Toplotna
provodljivost
[W/mK]
DN10 DN15 DN20
DN25 DN32
U tabeli 12.25 prikazana je potrebna debljina termike izolacije cevovoda i rezervoara

koji se koriste u centralnim sistemima grejanja i sistemima za pripremu sanitarne tople vode.
Tabela 12.25 Potrebna minimalna debljina termike izolacije cevovoda i rezervoara

Spoljanji prenik [mm]
30 - 83
89 - 159
191 - 267
292 - 394
Debljina izolacije [mm]
40
50
60
70
219 521
rezervoari
80
12.4 Potrebna godinja energije za hlaenje i ventilaciju

Ukupna godinja potrebna energija za hlaenje obuhvata potrebnu finalnu energiju
uveanu za gubitke koji nastaju u sistemu. Toplota hlaenja koju je potrbno odvesti iz prostorija
odgovara koliini toplote koja u letnjem periodu optereuje prostor usled dobitaka toplote koji
potiu iz razliitih izvora (unutranjih i spoljnih). Rashladni uinak postrojenja se odreuje na
osnovu maksimalnog toplotnog optereenja u projektnim uslovima (kao to se grejni uinal
postrojenja za grejanje odreuje na osnovu gubitka toplote u zimskim uslovima).
Kod klimatizacionih sistema koji rade sa sveim vazduhom potrebnim za ventilaciju,
odvaja se ona koliina toplote koja je potrebna za pripremu spoljnog vazduha (bilo da je re o
zagrevanju vazduha u zimskom ili o hlaenju u letnjem periodu. Kod ventilacionih sistema,
putem kojih se mehaniki ubacuje vazduh u prostorije, potrebno je izraunati potrebnu energiju
za pripremu sveeg vazduha. Kod ventilacionih sistema kojima se vazduh samo izvlai iz
prostorija (tako da se one nalaze u podpritisku), rauna se uticaj rada mehanikog sistema
ventilacije na poveanu infiltraciju spoljaenjeg vazduha.
Iz navedenih razloga, metodologija prorauna potrebne energije za hlaenje i potrebne
energije za ventilaciju i klimatizaciju tretirana je razliitim standardima, to je prikazano u tabeli
12.26.
27
Tabela 12.26 Potrebna minimalna debljina termike izolacije cevovoda i rezervoara

Veliina
1
Nain prorauna
2
Primenjeni gran. uslovi

3
QC ,nd = (Qint + Qsol ) C ,ls (QT + QV ) ,

Godinja potrebna
energija za
hlaenje,
QC,nd [kWh/a]
Specifina vrednost:
QC ,an =
QC ,nd
Af
[kWh/(m2 a)],
Prema SRPS EN ISO

13790
C ,ls - faktor iskorienja gubitaka toplote [-]

Af korisna povrina zgrade [m2]
Godinji gubici
sistema za hlaenje
QC,ls [kWh/a]
Godinja potrebna
energija za
hlaenje,
QC [kWh/a]
Godinja potrebna
energija za
ventilaciju i
klimatizaciju,
QVe [kWh/a]
Godinja energija za
osvetljenje, El
[kWh/a]
Prema SRPS EN 15243
Prema SRPS EN 15243
QC = QC ,nd + QC ,ls
Prema:
SRPS EN 15243,
SRPS EN 15241,
SRPS EN ISO 13790
Prema:
SRPS EN 15243,
SRPS EN 15241,
SRPS EN ISO 13790
Prema:
SRPS EN 15193
Prema:
SRPS EN 15193
12.5 Isporuena i primarna energija, godinja emisija CO2

Ukupna godinja isporuena energija rauna se kao zbir energija potrebnih za grejanje i
pripremu sanitarne tople vode, za hlaenje, za ventilaciju i klimatizaciju, za grejanje, za
osvetljenje i za rad pomonih sistema (kao to su pumpe i ventilatori sistema grejanja i
klimatizacije):
Edel = QH + QC + QVe + El + Qaux [kWh/a].

Vano je napomenuti da nije mogue sabiranje potrebnih energija razliitog oblika, kao
na primer toplotne energije i elektrine energije, tako da prethodno navedena jednaina ima
figurativni karakter. Sabiranje je mogue tek kada se svi vidovi energije svedu na primarnu
energiju, uz poznavanje iz kog izvora je dobijena finalna energija i kakvi su gubici nastali
prilikom transformacije i distribucije.
Za konverziju finalne energije u primarnu se koriste faktori pretvaranja za pojedine izvore
toplote koji se koriste u sistemima grejanja, koji su prikazani u tabeli 12.27.
28
Tabela 12.27 Faktori pretvaranja za proraunavanje godinje primarne energije za pojedine

vrste izvora toplote
ENERGENT
FAKTOR
PRETVARANjA
Ulje za loenje
1,2
Gas
1,1
Ugalj
1,3
Drvena biomasa
0,1
Elektrina energija
2,5
Daljinsko grejanje na fosilna goriva
1,8
Daljinsko grejanje kogeneracijom
1,0
Godinja primarna energija za funkcionisanje zgrade odreuje se tako to se godinja

isporuena energija za rad sistema u zgradi pomnoi sa faktorom pretvaranja odreenim u tabeli
12.27, u zavisnosti od izvora snabdevanja energijom.
Specifine emisije CO2 prikazane su u tabeli 12.28.
Tabela 12.28 Specifine emisije CO2 za pojedine vrste energenata

Energent
Po jedinici goriva
3
Po jedinici energije
zemni gas
1,9 kg/m
0,20 kg/kWh
teni naftni gas
2,9 kg/kg
0,215 kg/kWh
ekstra lako ulje za loenje
2,6 kg/l
0,265 kg/kWh
lako ulje za loenje
3,2 kg/kg
0,28 kg/kWh
daljinska toplota
0,33 kg/kWh
0,33 kg/kWh*
elektrina energija
0,53 kg/kWh
0,53 kg/kWh
smei ugalj (domai)
1,5 kg/kg
0,32 kg/kWh
smei ugalj (strani)
1,88 kg/kg
0,40 kg/kWh
lignit (domai)
1,0 kg/kg
0,33 kg/kWh
*Napomena: Podaci se koriste u sluaju kada isporuilac energenta ne navede emisiju za svoj
izvor energenata, odnosno energije.
Proraun emisije CO2 i pokazatelji:
1) Emisije CO2, koje nastanu tokom funkcionisanja objekta, odreduju se na osnovu podataka
specifine emisije CO2 za pojedine izvore energije, tako to se godinja potrebna primarna
energija za funkcionisanje objekta, prema odreenom izvoru energije, pomnoi pripadajuim
podatkom specifine emisije CO2, koji je dat u tabeli 6.13 ovog pravilnika i vrednosti saberu.
2) Pokazatelji emisije CO2 izraavaju se u obliku godinjih emisija CO2 [kg/a] i specifinih
godinjih emisija na jedinicu povrine CO2 [kg/m2a].
29
12.6 Primeri
12.6.1 Uticaj debljine termike izolacije na koeficijent prolaza toplote
Izraunati uticaj promene debljine izolacionog sloja u fasadnom zidu na ukupni
povrinski koeficijent prolaenja toplote. Varirati sledee debljine izolacije: 3, 5, 8, 10, 12, 15 i
20cm. Fasadni zid se sastoji iz sledeih slojeva:
12.6.1.1 Konstrukcija zida Tip 1 (slika P 12.1):
a)
b)
c)
d)
Cementni malter debljine d=3cm

Izolacija (mineralna vuna)
Puna opeka debljine d=20cm
Kreni malter debljine d=2cm
Slika P12.1 Konstrukcija spoljanjeg zida od

opeke
Slika P12.2 Konstrukcija spoljanjeg zida
2.8.1.2 Konstrukcija zida Tip2 (Slika P12.2):

a)
b)
c)
d)
Cementni malter debljine d=3cm

Izolacija (ekstrudirani polistiren)
Puni blokovi od lakog betona debljine d=20cm
Kreni malter debljine d=2cm
Ukupni povrinski koeficijent prolaenja toplote U [W/(mK)], za graevinski element

jednostavne heterogenosti rauna se, prema SRPS EN ISO 6946, prema sledeoj formuli:
U=
1
dm
Rsi +
m
+ Rse
gde su:
Rsi - unutranji otpor prelaenju toplote [m2K/W]
30
Rse - spoljanji otpor prelaenju toplote [m2K/W]

d m - debljina m-tog sloja zida [m]
m - toplotna provodljivost m-tog sloja zida [W/(mK)]
Promena koeficijenta prolaenja toplote U [W/(mK)] za konstrukciju zida Tip 1, u funkciji od
razliitih debljina izolacije prikazana je na slici P 12.3:
1,00
Koeficijent prolaz a toplote (W/m 2K)
0,90
Koef. prolaza toplote
0,80
0,70
0,68
Max. vrednosti prema

starom propisu
0,60
Max vrednosti prema

novom propisu
0,48
0,50
0,40
0,33
0,27
0,30
0,23
0,19
0,20
0,15
0,10
3cm
5cm
8cm
10cm
12cm
15cm
20cm
Slika P 12.3. Promena koeficijenta prolaenja toplote U [W/(mK)] za konstrukciju zida Tip 1, u
funkciji od razliitih debljina izolacije
Promena koeficijenta prolaenja toplote U [W/(mK)] za konstrukciju zida Tip 2, u funkciji od
razliitih debljina izolacije prikazana je na slici P 12.4:
1,00
Koeficijent prolaza toplote (W/m 2K)
0,90
0,83
Koef.prolaza toplote
0,80
Max vrednost prema novom propisu
0,70
0,59
0,60
Max vrednost prema starom

propisu
0,50
0,41
0,40
0,34
0,29
0,30
0,24
0,19
0,20
0,10
0,00
3cm
5cm
8cm
10cm
12cm
15cm
20cm
Slika P 12.4. Promena koeficijenta prolaenja toplote U [W/(mK)] za konstrukciju zida Tip 2, u
funkciji od razliitih debljina izolacije
31
12.6.2.1 Uticaj izolacionog materijala na otpor prolazu toplote kroz zid

Izraunati ukupni otpor prolaenju toplote kroz zid konstrukcije Tip1 (Slika P12.1), za
razliite vrste izolacije: staklena mineralna vuna, kamena mineralna vuna, pluta, poliuretan,
ekspandirani polistiren, ekstrudirani polistiren, ekspandirani polistiren sa grafitom. Varirati
sledee debljine izolacije: 3, 5, 8, 10, 12, 15 i 20cm.
Ukupni otpor prolaenju toplote R [(mK)/W], za graevinski element jednostavne
heterogenosti rauna se, prema sledeoj formuli:
R = Rsi +
m
dm
+ Rse
gde su:
Rsi - unutranji otpor prelaenju toplote [m2K/W]
Rse - spoljanji otpor prelaenju toplote [m2K/W]
d m - debljina m-tog sloja zida [m]
m - toplotna provodljivost m-tog sloja zida [W/(mK)]

7,0
Ukupni otpor prolazenju toplote (m2K/W)
ekspandirani polistiren sa grafitom

6,0
staklena vuna
poliuretan
kamena vuna
5,0
ekstrudirani polistiren
ekspandirani polistiren
4,0
pluta
3,0
2,0
1,0
3
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
Debljina (cm)
Slika P 12.5. Ukupni otpor prolaenju toplote kroz zid konstrukcije Tip1 u funkciji od razliitih
vrsta izolacionog materijala (staklena mineralna vuna, kamena mineralna vuna, pluta,
poliuretan, ekspandirani polistiren, ekstrudirani polistiren, ekspandirani polistiren sa grafitom) i
razliitih debljina izolacije
12.6.2.2 Uticaj izolacionog materijala na koeficijent prolaza toplote kroz zid

Izraunati ukupni povrinski koeficijent prolaenja toplote kroz zid konstrukcije Tip1
(Slika P 12.1), za razliite vrste izolacije: staklena mineralna vuna, kamena mineralna vuna,
pluta, poliuretan, ekspandirani polistiren, ekstrudirani polistiren, ekspandirani polistiren sa
grafitom. Varirati sledee debljine izolacije: 3, 5, 8, 10, 12, 15 i 20cm.
32
Ukupni povrinski koeficijent prolaenja toplote (W/m2K)
0,90
0,80
pluta
ekspandirani polistiren
0,70
ekstrudirani polistiren
poliuretan
kamena vuna
0,60
staklena vuna
ekspandirani polistiren sa grafitom
0,50
0,40
0,30
0,20
0,10
3
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
Debljina (cm)
Slika P 12.6. Ukupni povrinski koeficijent prolaenja toplote kroz zid konstrukcije Tip1 u
funkciji od razliitih vrsta izolacionog materijala (staklena mineralna vuna, kamena mineralna
vuna, pluta, poliuretan, ekspandirani polistiren, ekstrudirani polistiren, ekspandirani polistiren
sa grafitom) i razliitih debljina izolacije
12.6.3.1 Porebna toplota za grejanje - primeri prorauna na pilot objektu

Merenja potronje toplote za grejanje u zgradi koja se nalazi na Novom Beogradu
zapoela su sa grejnom sezonom 2002/03, nakon rekonstrukcije toplotne podstanice. Saradnja sa
JKP "Beogradske elektrane" i Mainskog fakulteta u Beogradu podrana je od strane
Ministarstva za nauku i tehnoloki razvoj Republike Srbije kroz dvogodinji istraivaki
projekat. Zatim je usledio novi projekat u okviru Nacionalnog Programa Energetske Efikasnosti
u oblasti zgradarstva, a merenja su nastavljena na istom pilot objektu. Podstanica je
rekonstruisana u potpunosti uz ugradnju cirkulacionih pumpi sa promenljivim brojem obrtaja
koje rade sa promenljivim protokom grejnog fluida i ugraeno je merilo uroene toplote. Sva
grejna tela kune instalacije opremljena su radijatorskim ventilima sa termostatskim glavama i
deliteljima toplote. Na taj nain je omoguena lokalna regulacija toplotnog uinka, kao i praenje
potronje toplote za grejanje na svakom grejnom telu, odnosno u svakom stanu. Stambena zgrada
je blokovskog tipa gradnje, iz 80-tih godina prolog veka, sastoji se iz 5 lamela (sa zasebnim
ulazima), spratnosti P+5+Pot, sa 135 stambenih jedinica i ukupne korisne povrine stambenog
prostora od 6653 m2.
Srednje mesene temperature su prikazane na slici P 12.7, i dato je poreenje sa
vrednostima dobijenim iz TMG. Jasno se moe uoiti da je model godina dobar reprezent
vremenskih prilika tokom zime u Beogradu. Najvea odstupanja javljaju se tokom februara, to
se takoe odrazilo na proraunsku vrednost potrebne toplote za grejanje.
33
14
12
2002/03
2003/04
10
2004/05
2005/06
ts, mes ( C)
TMG
6
4
2
0
-2
-4
Okt
Nov
Dec
Jan
Feb
Mar
Apr
Slika P 12.7 Srednje mesene temperature spoljnog vazduha tokom 4 grejne sezone u poreenju
sa srednjim mesenim temperaturama prema TMG
Proraun porebne toplote za grejanje sproveden je uz korienje 3 razliite metode:
1. Metod stepen-dana,
2. Meseni metod prema EN ISO 13790 i
3. asovni metod prema EN ISO 13790.
Na slikama P.12.8 i P.12.9 date su uporedno vrednosti potrebne toplote za grejanje
dobijene merenjem i putem 3 razliite metode. Metod stepen-dana daje najvee vrednosti, to se i
moglo oekivati, s obzirom da ovaj metod ne uzima u obzir dobitke toplote koji doprinose
smanjenju toplotnih gubitaka i potrebe za grejanjem. Najvea odstupanja se javljaju u prelaznom
periodu, kada je uticaj toplotnih dobitaka vei.
30
Izmereno
25
SD
EN13790 - meseni
EN13790 - asovni
Q (kWh/m 2 )
20
15
10
0
Okt
Nov
Dec
Jan
Feb
Mar
Apr
Slika P 12.8 Proseno izmerena vrednost mesene potronje toplote za grejanje u poreenju sa
izraunatim vrednostima prema razliitim metodama
34
150
140
Proseno izmereno
Metod SD
130
EN13790 - meseni
EN13790 - asovni
120
110
Q (kWh/m 2god)
100
90
80
+8,8%
-5,7%
-2,2%
70
60
50
40
30
20
10
0
Slika P 12.9 Proseno izmerena vrednost potronje toplote za grejanje na godinjem nivou u
poreenju sa raunskim vrednostima
Odstupanja koja se dobijaju primenom mesene i asovne metode prema EN ISO 13790
manja su u odnosu na metod broja stepen-dana. Ipak, primenom ovih metoda dobijaju se nie
vrednosti od izmerenih, to je posledica sledeih uticaja:
- Proraunske vrednosti su dobijene korienjem klimatskih podataka iz TMG,
- Dnevni rasporedi korienja prostora i dobitaka toplote od unutranjih izvora usvojeni
su za tipinu stambenu zgradu,
- proraunske vrednosti su dobijene za unutranju projektnu temperaturu od 20oC, dok
su izmerene temperature vazduha u pojedinim stanovima tokom grejnih sezona iznosile
iznad 22oC.
Kada je u pitanju proraun potrebne koliine toplote za grejanje, uproene metode mogu
dati zadovoljavajue rezultate na godinjem nivou, sa odreenim odstupanjima tokom grejne
sezone. Prilikom unosa ulaznih podataka mora se voditi rauna o izboru onih vrednosti koje se
preporuuju i koje se uzimaju iz tablica za odreeni tip objekta. Izbor klimatskih podataka je
takoe vaan i mora biti auriran i u skladu sa lokacijom na kojoj se objekat nalazi. Dinamika
promene spoljnih uslova, koji diktiraju potrebu za grejanjem, nije izraena za razliku od letnjeg
perioda. Najvea odstupanja proraunskih vrednosti za grejnu sezonu dobijaju se upravo u
prelaznim periodima. Tokom leta, uticaj Sunevog zraenja je gotovo dominantan, kao i uticaj
termike mase objekta na njegovo ponaanje. Uvoenjem pasivnog hlaenja tokom noi
znaajno je mogue sniziti toplotna optereenja tokom dana. Dakle, kada je u pitanju odreivanje
potrebne toplote hlaenja u letnjem periodu, za pravilan pristup potrebno je koristiti detaljnu
dinamiku simulaciju termikog ponaanja objekta.
12.6.3.2 Potronja toplote za grejanje uticaj ponaanja korisnika

Na istom objektu praena je godinja potronja energije po svakom radijatoru. Na osnovu
rezultata merenja tokom 8 grejnih sezona bilo je mogue uoiti prosenu potronju po stanovima,
kao i navike korisnika. Sa dijagrama na slici P 12.10 uoava se da pojedini stanovi imaju
poveanu potronju toplote za grejanje iz godine u godinu. Iz tog razloga analizirani su identini
stanovi u zgradi (po svojoj veliini, geometriji i rasporedu prostorija, orijentaciji i poloaju
izmeu dva sprata). Izabrani stanovi, ija kvadratura iznosi 69 m2, obeleeni su zelenim takama
na dijagramu, dok je plavom takom obeleen stan sa potronjom toplote iznad proseka.
35
Specific heat consumption (kWh/m an)
300
250
Average mesured per appartment
200
Building average
150
100
50
34
32
30
28
26
24
22
20
18
16
14
12
10
2A
0
Appartment
Slika P 12.10 Srednja izmerena godinja potronja toplote za grejanje po stanovima za 8 grejnih
sezona
Slika P 12.11 Reprezentativni stan u zgradi 3D (a) i osnova stana sa rasporedom radijatora (b)
Postavljen je osnovni model ponaanja korisnika, u smislu odravanja unutranje
temperature vazduha u stanu, koji je kalibrisan prema izmerenoj potronji u zgradi. Ostali modeli
su prikazani u tabeli.
Prema postavljenim modelima ponaanja korisnika, odreen je potencijal utede energije
i izraunati su trokovi grejanja kada bi se primenio tarifni sistem naplate trokova prema
utroenoj toploti. Dodatno je razmatran potencijal utede na nivou grada Beograda, odnosno
uteda koja se postie u zgradama prikljuenim na sistem daljinskog grejanja.
Rezultati su prikazani dijagramima na slikama P 12.12 i P 12.13.
36
Model
M0
M1
Ponaanje korisnika
Trenutno stanje unutranja temperatura od 24oC u celom stanu
Unutranja temperatura od 22oC u celom stanu
Unutranja temperatura od 22oC u dnevnoj sobi/trpezariji i kuhinji
Unutranja temperatura od 20oC u spavaim sobama
Unutranja temperatura od 20oC u celom stanu
Unutranja temperatura od 19oC u spavaim sobama
Unutranja temperatura od 19oC u spavaim sobama +
Unutranja temperatura od 12oC tokom 10 dana godinjeg odmora
M2
M3
M4
M5
9000
32
140
28
120
24
100
20
80
16
60
12
40
20
160
7000
Kitchen
6000
Dining room
5000
Bedroom1
4000
Bedroom2
3000
Sitting room
2000
1000
0
M0
M1
M2
M3
M4
M5
Energy savings (%)
Heat consumption (kWh/year)
8000
Specific heat consumption (kWh/m an)
10000
0
M0
M1
M2
M3
M4
M5
Slika P 12.12 Modeli ponaanja korisnika i njihov uticaj na potronju energije i potencijal utede
Per square meter
According to consumption
700
700
14.0
600
12.0
500
10.0
400
8.0
300
6.0
200
4.0
100
2.0
600
Total annual energy savings (GWh)
16.0
Money savings (%)
Annual bill (Euro)
Money savings
800
M1
M2
M3
M4
M5
400
300
200
100
0
0.0
M0
500
b)
M1
M2
M3
M4
M5
Slika P 12.13 Modeli ponaanja korisnika, njihov uticaj raun za grejanje (levo) i mogue utede
u stambenom sektoru povezanom na sistem daljinskog grejanja (desno)
37
12.6.4.1 Proraun godinje primarne energije i emisije CO2 na primeru stambene

zgrade u Beogradu
Za novu stambenu zgradu u Beogradu koja pripada srednje-tekom tipu gradnje, neto korisne
povrine 494 m2, izraunata je potrebna toplota za grejanje kada sistem radi bez prekida:
Q H ,nd = 20684 kWh/a

Sistem radi sa nonim prekidom od 8 h , bez nedeljnog prekida u zagrevanju, pa faktor redukcije
u zagrevanju iznosi:
H ,0
1
H (1 f H ,hr ) = 1 3 0.667 (1 0.667 ) = 0.776 ,
a H ,red = 1 3
3

gde je odnos vremenskih konstanti za meseni model:
H ,0
= 0.2 za laki tip gradnje,

H ,0
= 0.333 za srednje-teki tip gradnje,

H ,0
= 0.4 za teki tip gradnje,

Q H , gn
H =
- bezdimenzioni odnos toplotnog bilansa i
Q H ,ht
f H ,hr - odnos broja sati rada sistema za grejanje u toku nedelje prema ukupnom broju sati u
7 16
= 0.667 ).
nedelji ( f H ,hr =
7 24
Q H ,nd ,interm = a H ,red Q H ,nd = 0.776 20684 = 16050 kWh/a
Specifina potrebna finalna energija za grejanje:
q H ,nd =
16050
= 32.5 kWh/m2a
494
Q H ,nd ,rel = 54% - zgrada ima energetski razred C.

Gubici u sistemu iznose:
1
1
Q H ,ls = QH ,nd 1 = 16050

1 = 2561 kWh/a
0
.
88
0
.
98
1
.
0
Isporuena toplota iznosi:
38
QH =
Q H ,nd
k c r
= Q H ,nd + QH ,ls = 16050 + 2561 = 18611 kWh/a
Energija potrebna za rad cirkulacione pumpe:
Qaux = n Pp = 175 16 0.1 = 2800 0.1 = 280 kWh/a,

gde je:
n broj sati rada pumpe (175 dana grejne sezone i 16 sati dnevno),
Pp prosena snaga pumpe (instalisana nazivna snaga kod pumpi sa konstantnim brojem obrtaja,
odnosno prosena snaga kod pumpi sa promenljivim brojem obrtaja).
:
E prim = Q H f prim ,1 + Qaux f prim ,2
E prim = 18611 1.1 + 280 2.5 = 20472 + 700 = 21172 kWh/a
C2 :
CO 2 = E prim EM CO2 = 20472 0.20 + 700 0.53 = 4465 kg/a, :

CO 2 =
4465
= 9.04 kg/m2a.
494
12.6.4.1 Proraun godinje primarne energije i emisije CO2 na primeru stambene

zgrade u Novom Sadu
Za novu stambenu zgradu u Novom Sadu koja pripada srednje-tekom tipu gradnje, neto korisne
povrine 413.37 m2, izraunata je potrebna toplota za grejanje kada sistem radi bez prekida:
Q H ,nd = 18987.23 kWh/a
Sistem radi sa nonim prekidom od 8 h , bez nedeljnog prekida u zagrevanju, pa faktor redukcije
u zagrevanju iznosi:
H ,0
1
H (1 f H ,hr ) = 1 3 0.38 (1 0.667 ) = 0.873 ,
a H ,red = 1 3
3

gde je odnos vremenskih konstanti za meseni model:
H ,0
= 0.2 za laki tip gradnje,

39
H ,0
= 0.333 za srednje-teki tip gradnje,

H ,0
= 0.4 za teki tip gradnje,

Q H , gn
H =
= 0.38 - bezdimenzioni odnos toplotnog bilansa i
Q H ,ht
f H ,hr - odnos broja sati rada sistema za grejanje u toku nedelje prema ukupnom broju sati u
7 16
= 0.667 ).
nedelji ( f H ,hr =
7 24
Q H ,nd ,interm = a H ,red Q H ,nd = 0.873 18987.23 = 16576
Specifina potrebna finalna energija za grejanje:
q H ,nd =
16576
= 40.1 kWh/m2a
413.37
Q H ,nd ,rel = 66.8% - zgrada ima energetski razred C.

a) Kada se koristi kondenzacioni kotao:
1
1
Q H ,ls1 = x1 QH ,nd 1 = 0.25 16576

1 = 108 kWh/a
1.08 0.95 0.95

b) Kada se koristi geotermalna toplotna pumpa:
1
1
Q H ,ls 2 = x 2 Q H ,nd 1 = 0.75 16576

1 = 1624 kWh/a
0.98 0.95 0.95

Ukupni gubici sistema grejanja iznose:
Q H ,ls = 108 + 1624 = 1732 kWh/a
Isporuena toplota za grejanje iznosi:

QH =
Q H ,nd
k c r
= QH ,nd + QH ,ls1 + Q H ,ls 2 = 16576 + 108 + 1624 = 18308 kWh/a
Elektrina energija potrebna za rad cirkulacione pumpe:
Qaux = n Pp = 175 16 0.1 = 2880 0.1 = 288 kWh/a,

gde je:
n broj sati rada pumpe (180 dana grejne sezone i 16 sati dnevno),
40
Pp prosena snaga pumpe (instalisana nazivna snaga kod pumpi sa konstantnim brojem obrtaja,
odnosno prosena snaga kod pumpi sa promenljivim brojem obrtaja).
Potrebna primarna energija za rad sistema grejanja iznosi:
E prim = x1 Q H f prim,1 + x 2 Q H f prim,2 + Qaux f prim,3

E prim = (0.25 16576 + 108) 1.1 + (0.75 16576 + 1624)
2.5
+ 288 2.5
4.8
E prim = 4677.2 + 7320.8 + 720 = 12718 kWh/a

Godinja emisija CO2, koja potie od sistema za grejanje, iznosi:
CO 2 = E prim EM CO2 = 4677.2 0.20 + (7320.8 + 720) 0.53 = 5197 kg/a, odnosno:
CO 2 =
5197
= 12.57 kg/m2a.
413.37
Godinja potrebna toplotna energija za STV:

QW = A f qW = 413.37 20 = 8267.4 kWh/a
a) Kada se koristi kondenzacioni kotao u zimskom reimu rada:
1
1
QW ,ls1 = x1 QW 1 = 0.40 8267.4

1 = 196 kWh/a
1.08 0.95 0.92

b) Kada se koristi elektrina energija u letnjem periodu:
1
1
QW ,ls 2 = x 2 QW 1 = 0.10 8267.4

1 = 138 kWh/a
0.98 0.95 0.92
b) Kada se koristi solarni sistem:

1
1
QW ,ls 3 = x3 QW 1 = 0.50 8267.4

1 = 1121 kWh/a
0.90 0.95 0.92
Ukupni gubici u sistemu iznose:

QW ,ls = 196 + 138 + 1121 = 1455 kWh/a
Godinja isporuena toplotna energija za STV:
Q H ,W = QW + QW ,ls = 8267 + 1455 = 9722 kWh/a
Potrebna primarna energija za rad sistema za STV iznosi:
E prim = x1 QW f prim ,1 + x 2 QW f prim ,2
E prim = (0.4 8267.4 + 196) 1.1 + (0.1 8267.4 + 138) 2.5 = 3853 + 2412 = 6265 kWh/a
41
Godinja emisija CO2, koja potie od sistema za STV, iznosi:
CO 2 = E prim EM CO2 = 3853 0.20 + 2412 0.53 = 771 + 1278 = 2049 kg/a, odnosno:
CO 2 =
2049
= 4.95 kg/m2a.
413.37
Energetske potrebe zgrade prikazane su na sledeem dijagramu:

30000
Godinja potrebna energija (kWh/a)
STV
25000
Grejanje
20000
15000
10000
5000
0
Korisna energija
Isporuena toplota
Primarna energija
Slika P 12.14 Potrebna godinja energija za rad sistema grejanja i sistema za pripremu STV
Sa dijagrama se jasno moe uoiti doprinos obnovljivih izvora energije u smanjenju
potrebne primarne energije koja se u zgradi troi za sistem grejanja i sistem za pripremu sanitarne
tople vode.
Uticaj izvora za snabdevanje energijom je dalje analiziran: za istu zgradu, ija potreba za
korisnom energijom za grejanje iznosi 16576 kWh/a, sprovedena je analiza potrebne primarne
energije ukoliko bi se koristili razliiti neobnovljivi izvori. Na dijagramima dole prikazana je
potrebna korisna, isporuena i primarna energija u zavisnosti od vrste izvora, kao i godinja
emisija CO2.
42
50000
45000
Korisna
Isporuena
Primarna
40000
kWh/a
35000
30000
25000
20000
15000
10000
5000
Kond. kotao
+ TP
Kond. kotao
Gas
Lo ulje
Ugalj
Daljinsko
El. energija
Slika P 12.15 Godinja korisna, isporuena i primarna energija potrebna za rad sistema
grejanja u zavisnosti od izvora za snabdevanje toplotom
30
25
CO2 (t/a)
20
15
10
5
Kond. kotao
+ TP
Kond. kotao
Gas
Lo ulje
Ugalj
Daljinsko
El. energija
Slika P 12.16 Godinja emisija CO2 koja nastaje radom sistema za grejanje u zavisnosti od
izvora za snabdevanje toplotom
Primenom obnovljivih izvora, kao to su geotermalne toplotne pumpe, u kombinaciji sa
efikasnim elementima sistema grejanja, mogu doprineti znaajnom smanjenju potrebne primarne
energije. Na primeru stmbene zgrade, koja je bila predmet istraivanja u ovom radu, smanjenje
potrebne primarne energije iznosi od 34 do ak 73%. Emisija CO2 je takoe znaajno nia u
poreenju sa elektrinom energijom ak i do 5 puta, a u poreenju sa vrstim fosilnim gorivom
do 2 puta.
43

TP12 MetodologijaProracunaPotrebneGodisnjeEnergije Handsout

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

TP12 MetodologijaProracunaPotrebneGodisnjeEnergije Handsout

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

KOMISIJA ZA POLAGANjE STRUNOG ISPITA ZA OBLAST ENERGETSKE

Prof. dr Maja Todorovi

INENjERSKA KOMORA SRBIJE

Metodologija prorauna potrebne godinje energije

Uvodna razmatranja - standardi podrke implementaciji Direktive 2010/31/EU

Metode prorauna godinje potrebne toplote za grejanje

Proraun ukupne godinje potrebne toplote

Potrebna godinja energija za hlaenje i ventilaciju

Isporuena i primarna energija, godinja emisija CO2

Metodologija prorauna potrebne godinje energije

12.1 Uvodna razmatranja Direktiva EPBD i zakonski okvir

Odluke Ministarskog Saveta Energetske zajednice od decembra 2009. i (Decision No 2009/05/MC-EnC) i

Metodologija prorauna potrebne godinje energije

Sekcija 3 - Proraun potrebne energije

Sekcija 1 - Proraun ukupne

Sekcija 4 - Standardi podrke - ulazni podaci za

Sekcija 2 - Proraun isporuene energije:

Sekcija 5 - Monitoring i verifikacija energetske

Metodologija prorauna potrebne godinje energije

Metodologija prorauna potrebne godinje energije

- pripremu potrone tople vode i

Metodologija prorauna potrebne godinje energije

Prva strana - opti podaci i podatak o energetskom razredu;

12.2 Metode prorauna godinje potrebne toplote za grejanje

onda je potrebna koliina toplote za grejanje po danima:

pa je energija potrebna za ceo grejni period, odnosno celu grejnu sezonu:

gde je Z broj dana u grejnoj sezoni.

pa izraz (12.3) ima oblik:

Metodologija prorauna potrebne godinje energije

Ovde se uvodi jo jedan pojam: temperatura grenice grejanje gg, to predstavlja

Izraz (12.8) se koristi za praktino izraunavanje broja SD, to je grafiki prikazano na

srednja unutranja temperatura vazduha u prostorijama iznosi tu = 19C (u veini

Slika 12.4 Grafiki prikaz broja stepen-dana

Metodologija prorauna potrebne godinje energije

Proraun godinje potronje energije za grejanje metodom broja stepen-dana odreuje se

Metodologija prorauna potrebne godinje energije

normalno vetroviti predeli i zaklonjen poloaj

normalno vetroviti predeli i otvoren poloaj

vetroviti predeli i zaklonjen poloaj

vetroviti predeli i otvoren poloaj

Tabela 12.3 Koeficijent temperaturskog ogranienja et

Bolnice i zgrade sline namene

Stambene zgrade sa grejanjem svih prostorija

Stambene zgrade sa nonim ogranienjem u zagrevanju,

Administrativne zgrade sa manjon akumulacionom sposobnosti u

kole sa jednom smenom nastave i velikom akumulacionom

kole sa jednom smenom nastave i malom akumulacionom

Tabela 12.4 Koeficijent eksploatacionog ogranienja eb

Stambene zgrade sa nonim ogranienjem u

12.2.2 Proraun metodom potpuno definisanog mesenog modela

Metodologija prorauna potrebne godinje energije

H , gn - Faktor iskorienja dobitaka toplote za period grejanja

Godinja potrebna toplota za nadoknadu gubitaka toplote obuhvata toplotu koja je

Godinja koliina toplote koja potie od unutranjih dobitaka toplote i dobitaka

Koeficijent transmisionog gubitka toplote:

Metodologija prorauna potrebne godinje energije

HD Koeficijent transmisionog gubitka toplote za povrine u dodiru sa spoljnim vazduhomu;

Tabela 12.5 Otpori prelazu toplote i korekcija temperature

Metodologija prorauna potrebne godinje energije

- nastavak tabele 12.5 Toplotni protok ka spoljnjoj sredini, preko

Otpor prelazu toplote,

Graevinski elementi koji se granie sa negrejanim prostorima

Metodologija prorauna potrebne godinje energije