Dragana B.

Francikovi
dragana.franciskovic@magister.uns.ac.rs
(Uiteljski fakultet, Subotica)

ITANKA I METODOLOKO
OBLIKOVANJE PROGRAMSKOG
SADRAJA
SAETAK
Metodoloka oblikovanost je jedna od odlika koja itanku ini specifinom knjigom, razliitom od strune ili naune knjige. Metodoloka oblikovanost itanke ukljuuje vieslojne pristupe, metode i
postupke u organizovanju i interpretativnom pristupu knjievnom
tekstu, a samo oblikovanje uslovljeno je specifinou knjievnog
sadraja, recepcijskim i kognitivnim mogunostima uenika, kao i
obrazovno-vaspitnim sadrajem zadataka i ciljeva. U radu razmatramo organizaciju nastavnog sadraja na primeru odlomka iz dela
ivot i prikljuenija Dositeja Obradovia u sedmom razredu osnovne kole. Budui da itanka obuhvata tekstove razliite sadrine,
i pristup se prilagoava sadraju. itanka ukljuuje bogatu skalu
metoda, postupaka i sredstava u funkciji metodikog i pedagokog
oblikovanja. Karakter i raspon metodikih sredstava uslovljen je
psiholoko-saznajnim iniocima, zadacima i ciljevima obrazovnovaspitnih procesa.

KLJUNE REI: itanka, programski sadraj, metodoloko

oblikovanje.

itanka je temeljna knjiga za knjievno obrazovanje

i vaspitanje, koja donosi razliite tekstove izabrane
po odreenim kriterijumima. Slui kao udbenik koji se
koristi u nastavnom procesu. Ona svojom koncepcijom,
sadrinom kao i likovnim prilozima, treba da omoguava
nastavniku i uenicima da postupno, po utvrenom redu,
planski i sistematski upoznaju svet knjievnosti, da vaspitava knjievni ukus uenika i razvija njihove sposobnosti.
To je udbenik koji uvodi uenike u svet knjievnosti i
pribliava ih pisanoj rei. itanka ostvaruje ciljeve i zadatke predviene nastavnim programom. Na primeren
nain transponuje dostignua nauke u odgovarajue metodike sisteme i postupke. Sadraj koji se nae u itanci
oblikuje se prema posebnoj metodologiji.
Metodika nastave knjievnosti primarno je zainteresovana za koncepciju, naela izrade, strukturu, postupke
oblikovanja i modalitete praktine primene itanke kao
udbenika, prirunika i ostalih tekstualnih metodikih
izvora, jer su oni u nastavnom procesu jo uvek osnovna
i nezamenjiva osnova za rad. Udbenici i drugi metodiki
tekstualni izvori su i praktian rezultat primenjene metodike teorije udbenik treba da je pod permanentnom
panjom metodiara, a njegovo funkcionisanje u nastavi
izvor podsticaja za istraivanje, proveravanje i usavravanje teorijskih dostignua. itanka ve odavno ne predstavlja izbor tekstova na osnovu nastavnog programa. Ona
je metodiko delo kojem se pristupa kao istraivakom
projektu od metodoloke osnove, proveravanja metodikih instrumenata u praksi do naunog oblikovanja
izvora znanja koji, osim sadraja znanja, ukljuuje i put
kojim se do tog znanja dolazi.

Metodoloko oblikovanje
Metodoloka oblikovanost je jedna od odlika koja itanku ini specifinom knjigom, razliitom od strune ili
naune knjige. Metodoloka oblikovanost itanke ukljuuje
vieslojne pristupe, metode i postupke u organizovanju i
interpretativnom pristupu knjievnom tekstu, a samo oblikovanje uslovljeno je specifinou knjievnog sadraja,
recepcijskim i kognitivnim mogunostima uenika, kao i
obrazovno-vaspitnim sadrajem zadataka i ciljeva. Priro-

da knjievnog sadraja odreuje sistem pristupa. Budui

da itanka obuhvata tekstove razliite sadrine, i pristup
se prilagoava sadraju. itanka ukljuuje bogatu skalu
metoda, postupaka i sredstava u funkciji metodikog i
pedagokog oblikovanja. Karakter i raspon metodikih
sredstava uslovljen je psiholoko-saznajnim iniocima,
zadacima i ciljevima obrazovno-vaspitnih procesa. Programski sadraj, propisan nastavnim programom, autor
transponuje u udbenik bazirajui ovaj proces na teoriji
didaktikog prenosa i teoriji udbenika. Naela teorije
didaktikog prenosa su:
naelo primerenosti doivljajno-saznajnim
mogunostima uenika odreenog uzrasta
vaspitno naelo
naelo obrazovne opravdanosti
naelo didaktiko-metodike oblikovanosti (Rosandi
2005: 161).
Specifinost itanke kao udbenika je da se u njoj
nalazi samo deo gradiva predvienog za izuavanje u
odreenom razredu. U itankama za osnovnu kolu nalazi se onaj deo gradiva koji se ita i obrauje u koli,
a ine ga dela koje karakterie kraa forma ili odlomci
iz obimnijih dela. Dela veeg obima itaju se kod kue.
Tekstovi se grupiu u tematske krugove, a izuavaju se
kao celovite literarne tvorevine (i kad je knjievni odlomak u pitanju).
Poslednjih decenija u metodikoj nauci vrlo je aktuelno i diskutabilno pitanje o izboru odlomka u itankama
za osnovnu kolu. Knjievni odlomak javlja se u itanci kao svojevrsna neophodnost bez koje se delo ne moe
celovito sagledati.
Knjievni odlomci zastupljeni su u veoj meri u itankama za vie razrede. U itankama za nie razrede
uglavnom se nalaze tekstovi koji imaju krau formu, i
prenose se u celini. Metodiko-didaktika aparatura koja
prati knjievni odlomak u itankama za osnovnu kolu ne
razlikuje se od aparature koja prati ostale vrste knjievnih
tekstova, izuzev po tekstu lokalizacije, koji se, najee,
nalazi ispod naslova, a ispred knjievnog odlomka. Uz
tekstove se nalaze podaci o piscima. Nakon teksta nalaze
se pitanja koja uenike podstiu na analitiko-sintetiko sagledavanje teksta. Ova pitanja najee su smernice
mogue analize, ali neophodna je aktivnost nastavnika da

13

Uvod

bi analiza bila sveobuhvatna i kvalitetna. Na ovom uzrastu, knjievnoteorijski i funkcionalni pojmovi izuavaju
se u funkciji analize teksta.

Metodoloko oblikovanje primer iz prakse

Kao primer za metodoloko oblikovanje nastavnog
sadraja navodimo odlomak iz autobiografije Dositeja
Obradovia ivot i prikljuenija iz itanke za sedmi razred
osnovne kole.1)
Primer: knjievni odlomak iz autobiografije ivot i
prikljuenija Dositeja Obradovia
Shema organizacije nastavnog sadraja

14

NASLOV

KNJIEVNI ODLOMAK TEKST

NAPOMENA: ODLOMAK IZ ISTOIMENE

AUTOBIOGRAFIJE

OBJANJENJE NEPOZNATIH REI I IZRAZA

NAPOMENA O SAMOM DELU

PITANJA I ZADACI ZA RAZGOVOR O TEKSTU

NAPOMENA O JEZIKU DOSITEJEVOG DELA

Shema organizacije polazi od naslova odlomka (ivot
i prikljuenija). Za razliku od prethodnih izdanja (Luki
2002) u kojima je odlomak imao sopstveni naslov (Prve
nauke), autor se opredelio za naslov dela iz kojeg potie
odlomak. Pored teksta nalazi se portret Dositeja Obradovia slikara Arsenija Todorovia. Ime pisca nalazi se
nakon teksta, a ne iznad ili ispred naslova dela.
Tekst lokalizacije nalazi se u odeljku nakon teksta,
nije vidno istaknut i nalazi se zajedno sa pitanjima koja
slue za analizu dela. Tekst lokalizacije u ovom primeru
je sledei: ivot i prikljuenija je autobiografija Dositeja Obradovia, jednog od najveih srpskih knjievnika
1) Andri, M (2009). itanka za sedmi razred osnovne kole. Beograd: Zavod
za udbenike. 206207.

iz 18. veka. U duhu tada preovlaujuih ideja o vaspitanju mladih i prosveivanju naroda, piui svoju autobiografiju, Dositej Obradovi iznosi svoja iskustva i eli
da doprinese da se takve evropske ideje ostvare i u srpskom narodu.
Lokalizovati jedan tekst znai dovesti ga u vezu sa
celinom iz koje je uzet (Dimitrijevi 1972: 33). Da bi
uenik mogao da percipira tekst, u celini i pojedinostima,
to je i cilj knjievne analize, uenik treba da zna mesto
odreenog teksta u okviru njegove celine, u kontekstu, da
zna ta je ono to prethodi, ali i ta sledi nakon odlomka
koji analizira neophodno je, dakle, da se uspostavi logika i prirodna veza.
U metodikoj literaturi obraeno je pitanje kako lokalizovati tekst. Lokalizacija teksta je kompleksan postupak
i veoma vaan segment svake interpretacije knjievnog
odlomka. Ono je utoliko sloenije ukoliko su pisac i njegovo delo ivotno i umetniki kompleksniji. Prvo pitanje
koje se postavlja jeste da li treba lokalizovati svaki tekst.
U vezi s tim, Radmilo Dimitrijevi vri podelu na tzv.
nezavisne ili samostalne tekstove i
zavisne tekstove (Ibid.)
Nezavisni tekstovi su oni koji nisu izdvojeni iz vee
celine (to su celoviti tekstovi: kraa pripovetka, crtica,
novela, pesma). Zavisni tekstovi su odabrani odlomci izdvojeni iz vee celine (romana, novele, drame).
Zavisne tekstove neophodno je vratiti u knjievnu
celinu iz koje su uzeti. Ponekad je potrebno izvriti dvostruko lokalizovanje teksta. Epizoda ili scena smeta se
u kontekst dela, tj. posmatra se kao deo vee celine. Zavisno od strukture dela lokalizacija se ostvaruje na vie
nivoa. Epizoda se lokalizuje u poglavlje, poglavlje u iru
kompozicijsku celinu-deo romana, roman u piev opus.
Lokalizacija se moe ostvariti u jo irim okvirima. Nezavisni tekstovi drugaije se lokalizuju nego zavisni. Ovde
je taj postupak daleko raznovrsniji i uglavnom se svodi
na neophodna objanjenja. Lokalizovanje u ovom sluaju
moe da daje podatke o nastanku dela, periodu nastanka,
o pobudama, ciljevima, namerama, hronolokim i bibliografskim podacima. Koji e se podaci koristiti zavisi od
prirode teksta, a esto i od okolnosti i vremena u kome
se taj posao vri. Ova lokalizacija moe se sprovesti u razliitim fazama asa. Moe se realizovati nakon itanja i
provere doivljaja kad zapone interpretacija teksta. Ona

nai ilustracije odreenih pojmova, estetski prihvatljive i

privlane za uenike. Nepoznate rei oteavaju recepciju teksta, a kao objanjenje, na samom kraju metodike
aparature uz ovaj tekst, nalazi se sledee objanjenje Dositejevog knjievnog jezika: Dositej Obradovi je pisao
slavenosrpskim jezikom, koji je blizaka narodnom, a nastao je meanjem ruskocrkvenog jezika i jezika graanske obrazovane klase u dananjoj Vojvodini, a tada Junoj
Ugarskoj. Mada u jeziku Dositeja Obradovia ima navedenih knjievnih jezika iz nae prolosti, grkih, latinskih,
turskih rei, vojvoanskih dijalektizama, njegov jezik je
ipak bio blizak jeziku obinog naroda, a njegova dela pristupana itaocima, kojima su i bila namenjena.
Autor daje objanjenje za sledee rei i izraze:
sluiti se desiti se; zlopoluan zlosrean; visokoumije uobraenost, gordost; obraz lik; priklad obrazac ponaanja, primer za ugledanje; vnimanije panja,
pritvornost dvolinost, neiskrenost; vsegda uvek; licemerije dvolinost, pritvornost; prelastan zavodljiv, zamamljiv; prikljuenije dogaaj, doivljaj.
Smatramo da je neophodno objasniti i: ne hotei, rez,
rasudenije, laljivobasnovitih, nastavljenija.
U metodikoj aparaturi ovoga teksta analiza teksa
ne postoji kao poseban deo, pitanja i zadaci nalaze se u
delu sa lokalizacijom i objanjenjem o jeziku Dositejevog
dela. Pitanja i zadaci podstiu uenike da uoe osnovne
elemente teksta, da ih analiziraju, uporeuju, povezuju i
ona su razliitog karaktera (percepcijskog tipa, analitikosintetikog, klasifikacijskog). Aktivnosti za razumevanje
teksta afirmiu se razliitim postupcima. Razumevanje
literarne pojave bazira se na njenom uoavanju. Pitanja i
zadaci koji se nalaze u itanci podstiu uenike da uoavaju, ralanjuju, porede, razvrstavaju pojave u knjievnom tekstu. Pitanja za proveravanje recepcije uenika
jesu vaan faktor za ostvarivanje obrazovnih, vaspitnih i
funkcionalnih zadataka pri radu na knjievnom tekstu.
Npr. problemska pitanja deluju motivacijski jer omoguavaju laku recepciju i bre ukljuivanje uenika u
kvalitetnu interpretaciju. Posebno su podsticajna divergentna pitanja jer se baziraju na pluralitetu odgovora,
za razliku od kovergentnih pitanja. Posebno podsticajna
pitanja su ona koja imaju istraivaki karakter. Ona se
najee formuliu na osnovu sledeih imperativa: upo-

15

moe da se uklopi u razliite tipove interpretacije (interpretacija tematsko-idejnog sloja, interpretacija likova,
strukture, jezika, stila).
Svako knjievno delo je sutinski deo odreenog
kompleksa, bilo da je u pitanju autorski, istorijski, drutveni, jeziki ili stilski kompleks. Odlomcima u udbenicima treba da prethodi lokalizacija u obliku saete informacije o razvoju fabularnog toka. Odlomke u itankama
treba lokalizovanjem vratiti u celinu kojoj pripadaju, tj.
u odgovarajue knjievno delo. Lokalizacija teksta treba
da sadri tematsku osnovu dela u celini i pregled radnje
do epizode koja je prezentovana u udbeniku. Tekst lokalizacije, takoe, treba da sadri osnovnu informaciju
o problemu koji se postavlja u sredite dela. Prati razvoj
radnje, imenuje likove, odreuje im mesto u strukturi dela
(glavni i sporedni lik), uspostavlja psiholoki kontekst u
kojem se odigrava prikazana situacija. Lokalizacija ima
informativnu i motivacionu ulogu, tj. obavetava uenika o podacima bez kojih ne moe ui u prostor dela i motivie ga za taj ulazak.
Sledi tekst odlomka, a ispod njega se nalazi podatak o
tome iz kog knjievnog dela potie ovaj odlomak. Knjievno-umetniki tekst je glavni izvor knjievnog vaspitanja
i obrazovanja. On je temeljni sadraj itanke i udbenika
iz knjievnosti. Metodika je utvrdila kriterijume prema
kojima se knjievni tekst odabira u itanku ili udbenik i
kako se metodiki oblikuje. Izbor knjievno-umetnikih
tekstova u itanci za osnovnu kolu temelji se na sledeim kriterijumima:
psiholokom
gnoseolokom
estetskom
etikom
idejnom
nacionalnom
Osim ovih kriterijuma, pri izboru knjievno-umetnikog teksta u srednjokolskom udbeniku iz knjievnosti, afirmisan je kriterijum reprezentativnosti (antologijski kriterijum).
Nakon teksta sledi objanjenje nepoznatih rei i
izraza.
Autori itanke mogli bi da objanjavaju rei u margini pored teksta, a kao jo jedan vid objanjenja mogu se

16

redi, navedi, obrazloi, opii, dokai tvrdnju, istrai. Vii

nivo tumaenja postie se zadacima koji navode na uoavanje problemskih situacija, formulisanje problema i
definisanje stvaralakih hipoteza.
Svaka vrsta teksta podrazumeva drugaiju recepciju. Ulaenje u svet znakova knjievnog dela, dug je i
sloen proces. Prouavanje teksta danas je, zahvaljujui
sredstvima masovnih komunikacija, imperativ vremena
u kome ivimo. Sve je vie pisanih informacija, koje zahtevaju itanje, prouavanje, zauzimanje stava, tematskim
i idejnim slojevima i porukama teksta. Dananje itanke
imaju izrazitu grafiku i estetsku opremu, to je elemenat koji privlai uenike. To je vano, ali jo nije odluujue za njihovu recepciju. Vanija od toga je didaktikometodika aparatura kao osnov recepcije. Ona je snano
motivaciono sredstvo.
U itanci se nalaze dve vrste tekstova: umetniki (primarni) i knjievnonauni i struni tekstovi (sekundarni).
Sekundarni tekstovi su u funkciji tumaenja primarnih.
U drugu grupu tekstova spadaju i oni kojima autori itanki didaktiko-metodiki oblikuju itanku u udbenik.
U takve tekstove spadaju lokalizacije umetnikog teksta,
podaci o piscu znaajni za tumaenje teksta, vezni tekstovi; zatim, to mogu biti transformacije knjievnog teksta u likovnu, muziku i scensku umetnost i, najzad, to
je tekst koji je najoperativniji deo didaktiko-metodike
aparature: pitanja, zadaci, podsticaji, tumaenja knjievnoteorijskih pojmova, optih nepoznatih pojmova i rei
(Ili 1997: 111).
Vebe i zadaci su usmereni na posmatranja, merenja, zapaanja, zapisivanja. Kvalitetno razumevanje i
tumaenje knjievnog dela omoguavaju sledei tipovi
pitanja i zadataka:
pitanja i zadaci percepcijskog tipa
pitanja i zadaci analitiko-sintetikog tipa
pitanja i zadaci klasifikacijskog tipa
(Rosandi 1986: 305)
Objanjenja i komentari odnose se na tekstovne ili
vantekstovne elemente. Prema sadraju objanjenja i komentari mogu biti:
knjievnoteorijski
knjievnoistorijski
lingvistiki

stilistiki
socioloki
psiholoki
filozofski
kulturoloki itd.
Pored tekstovnih sredstava, u itanci se nalaze i grafika sredstva (sheme, tablice, crtei, ilustracije, fotografije), vizuelna i auditivna sredstva (npr. zvuna itanka)
kojima se pospeuje razumevanje i tumaenje teksta.
Podaci o piscu ne nalaze se uz tekst, nego na kraju
udbenika, na str. 252. Ovo nije naznaeno uz sam tekst,
mada nakon upoznavanja sa udbenikom na poetnim asovima, uenici usvajaju ovu koncepciju udbenika. Korpus podataka je primeren uzrastu uenika: upoznaju se
sa sloenijim podacima vezanim za, pre svega, knjievni
rad Dositeja Obradovia.
OBRADOVI, DOSITEJ (17391811) pisao stihove,
prozu, prevodio. Bio pod snanim uticajem ideja evropskog
prosvetiteljstva. Neumorni putnik, koji je voleo da to vie
vidi, proita i naui. Bio je prvi ministar prosvete u Karaorevoj Srbiji, slualac mnogih evropskih univerziteta,
predava, politiar i diplomata. Najpoznatije delo je ivot
i prikljuenija, a potom Pismo Hralampiju, Sovjeti zdravago
razuma, Basne, Etika i dr.

Tehniko reenje itanke trebalo bi da omogui da

se ovakvi tekstovi, uenicima tee razumljivi, priblie
raznovrsnim, kreativnim metodikim postupcima. Konkretno, kod ovog odlomka potrebno je osavremeniti fazu
lokalizacije i objanjenje nepoznatih rei. Za lokalizaciju je
potrebno uvesti audio-vizuelna sredstva (odlomci iz serija, dokumentarnih filmova o Dositejevom ivotu i radu;
napraviti interaktivni softver o ivotu i radu ili npr. putovanjima Dositeja Obradovia). Da bismo pribliili dragocene poruke Dositejevog dela uenicima, neophodan
je promiljen pristup metodikim radnjama pre itanja
teksta, to se posebno odnosi na objanjenje nepoznatih
rei i pribliavanje jezika dela dananjem ueniku. Kao
to smo ve naveli, rei treba objanjavati u margini uz
tekst, uz pomo ilustracija (gde je to mogue). Poeljno je
da se rei objasne pre itanja teksta, kako ovaj sloj teksta
ne bi remetio recepciju vanih poruka Dositejevog dela.

U nastavnoj interpretaciji knjievno-umetnikog teksta osnovni zadatak je da uenik doivi delo kao umetniku tvorevinu i shvati smisao i funkciju njegovih konstitutivnih elemenata (fabula, likovi, tema, jeziko-stilska
obeleja i dr.). Interpretacija knjievnog dela treba da se
bazira na prirodnom i postupnom uvoenju u doivljavanje i shvatanje estetsko-etikih vrednosti umetnikog
dela, kao i na zapaanju elemenata karakteristinih za
odreenu umetniku tvorevinu. Jedan od osnovnih problema u savremenoj nastavi knjievnosti je kako odreeno
knjievno delo pribliiti uenicima tako da ga oni percipiraju kao aktuelno i zanimljivo, njima blisko i korisno.
Sadanje stanje nastavnog procesa ukazuje na nedovoljnu efikasnost nastave u odnosu na ciljeve i zadatke koji
su projektovani kao krajnji rezultat. Sa stanovita nastave knjievnosti taj problem se ispoljava kao nedovoljna
usvojenost knjievnih nastavnih sadraja, kao i mala sposobnost za nastavno tumaenje knjievnih tekstova i njihovo razumevanje. Jedno od kljunih pitanja je i kako da
uenici savladaju preobimne nastavne sadraje, da steknu
odgovarajua znanja i ista primenjuju u svom buduem
radu. U nastavi knjievnosti inovacije i reenja kreu se u
dva pravca. Prvi podrazumeva konstantno preispitivanje
nastavnih sadraja pre svega, obimnosti i primerenosti knjievnih tekstova, dok se u drugom pravcu iznalaze

LITERATURA
Ili, P. (1997). Metodika nastave srpskog jezika i knjievnosti.
Novi Sad: Prometej.
Rosandi, D. (1986). Metodika knjievnog odgoja i obrazovanja.
Zagreb: kolska knjiga.
Rosandi, D. (2005). Metodika knjievnog odgoja. Zagreb:
kolska knjiga
Petrovaki, Lj. (2003). Udbenik i motivacija uenika za itanje
i tumaenje knjievnog dela. Knjievnost i jezik 13. Beograd.
Petrovaki, Lj. (2006). itanka, mozaik staza, lica, predela.
Susret kultura. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Velmar Jankovi, S. (1995). Dorol. Beograd: Studio Mono.
Sabrana dela Dositeja Obradovia IVI (2008). Beograd:
Zadubina Dositej Obradovi (priredila Mirjana D. Stefanovi).
Dimitrijevi, R. (1972). Problemi nastave knjievnosti i maternjeg
jezika. Beograd: Zavod za udbenike i nastavna sredstva.

metodiki postupci koji e pratiti brojne novine metodologije prouavanja i metodoloke organizacije knjievnih
tekstova. Savremene nastavne tendencije insistiraju na
intenzivnoj interakciji na relaciji uenik-udbenik, pa
uenik dekodira udbenik, bez preterane pomoi uitelja, nastavnika, ulazi u njegovu sutinu, klasifikuje injenice, gradivu pristupa na uvek nov nain. Danas se
afirmie produktivno sticanje znanja zasnovano na uenikoj recepciji. Nijedan udbenik ne bi trebalo da je bezlian, kod uenika treba da podstie radoznalost i elju
da ga prihvate i tako ue iz njega. Udbenik bi trebalo
da svojom strukturom i nainom prezentiranja motivie
uenike za dalje korienje i uenje.

Dragana B. Francikovi

READER PROGRAM DESIGN AND

METHODOLOGY CONTENT

17

Summary

The methodological design of the one of the features that

makes the reader a specific book, other than professional
or scientific book. The methodological design of the reader
includes multi-layer approaches, methods and procedures
in organizing and interpretive approach to a literary text,
and only conditioned by the specificity of the formation
of the literary content, reception and cognitive abilities of
students and the educational content of tasks and goals.
The nature of the literary content determines the system
approach. As the reader a variety of content including articles, and access to content is adjusted. Reader includes
a rich gamut of methods, procedures and resources in the
function of methodological and pedagogical design. The nature and range of methodological resources is conditioned
by the psychological cognitive factors, tasks and goals of
education the educational process.

Key words: Reader, programming, design methodology.

Zakljuak