udesno isceljenje

Mnogo kasnije imao sam jo jedan uzbudljiv doivljaj. Ako hoete, ispriau vam ga.
Jednoga dana, dvadeset etvrtog marta, javila mi se vrlo jaka elja da se na Blagovesti
- dan posveen Presvetoj Bogorodici - priestim svetim Hristovim tajnama. Raspitah se
za crkvu i rekoe mi da ima jedna na trideset vrsti odatle.
Putovao sam itavog tog dana i naredne noi samo da bih stigao na jutrenje. Vreme je
bilo vrlo runo, as sneg, as kia, a povrh svega jak vetar i mraz. Put je vodio preko
nekog potoka i tek to sam napravio nekoliko koraaja led se prolomio i ja sam propao u
vodu sve do pojasa. Doao sam sav mokar u crkvu i odstojao itavo jutrenje i svetu
Liturgiju na kojoj me je Bog udostojio da se priestim.

Da bih taj dan proveo u miru, daleko od svega to bi naruavalo moju duhovnu radost,
zamolio sam uvara crkve da mi dozvoli da do sutra ostanem u njegovoj kuici. Celog
tog dana sam bio neizmerno srean i spokojan. Leao sam na klupi u toj hladnoj
kolibici kao da sam u naruju Avramovom, a molitva je silno dejstvovala. Ljubav prema

Spasitelju i Majci Boijoj punila je moje srce umiljenjem, a duu mi je obuzimalo neko
radosno oduevljenje. Kad je poelo da se smrkava odjednom sam osetio jak bol u
nogama. Setih se da su mokre, ali odbacivi ovo rasejavanje ponovo utonuh u molitvu
tako da vie nisam oseao bol. Meutim, kada sam sutra ujutru hteo da ustanem
nisam mogao da se pomerim. Noge su mi bile oduzete i nepokretne. uvar me je
svukao sa klupe i ostao sam tako nepomian itava dva dana. Treeg dana uvar me
je isterao iz kuice i rekao:
- Ako mi jo umre ovde, opet u imati tranja oko tebe.
Uspeo sam da se na rukama dovuem do crkvenog trema. Tu sam leao oko dva dana.
Ljudi koji su prolazili nisu se osvrtali na mene i moje molbe. Najzad mi prie jedan
seljak i otpoe razgovor. Zatim mi ree:
- ta e mi dati da te izleim? Ja sam od istog bolovao i znam lek za to.
- Nemam nita da ti dam, odgovorih.
- A ta ima u torbi?
- Samo suv hleb i knjige.
- Pa dobro, ako te izleim, radie kod mene jedno leto.
- Ne mogu ni da radim. Vidi da mi je jedna ruka oduzeta.
- Pa ta onda ume?
- Samo da itam i piem.
-

A da pie! Pa dobro, nauie mog sina da pie; on zna pomalo da ita, ali ja bih hteo
da naui i da pie. Uitelji mi mnogo trae, dvadeset rubalja za celu azbuku.
Poto smo se sporazumeli, odnesoe me uz pomo uvara kod seljaka gde me smestie
u neku staru kuicu koja se nalazila na kraju dvorita. Seljak otpoe da me lei. Pet puta
dnevno masirao sam noge nekom tenou koju je on spravio dugim topljenjem raznih
ivotinjskih i ptiijih kostiju i tek sutradan sam mogao da pokreem prste; treeg dana
sam ve mogao da stojim i hodam po dvoritu oslanjajui se o tap.
U roku od nedelju dana moje noge su opet postale normalne.

Zablagodario sam Bogu za ovo, mislei u sebi: kakva se premudrost Boija skriva u
tvarima! Suve, gnjile, skoro u zemlju pretvorene kosti, sadre u sebi takvu ivotnu silu,
boju, miris i dejstvo na iva tela, i kao da saoptavaju ivot umrtvljenom organizmu! Nije
li i to zalog budueg vaskrsenja tela?! Da mi je sad onaj umar kod koga sam iveo,
koji je sumnjao u sveopte vaskrsenje mrtvih!

Poto sam ozdravio poeo sam da pouavam maliana. Kao primer za vebu
napisao sam mu Isusovu molitvu i zadao mu da je prepisuje. Ovaj posao nije nimalo
bio zamoran za mene jer je moj ak bio slobodan samo rano izjutra poto je preko
celog dana radio kod gazde. Dete je bilo bistro i ubrzo je skoro bez greke pisao.
Kada je upravitelj, njegov gazda, saznao da on pie, upitao ga je ko ga je tome nauio.
Dete odgovori da je radio sa sakatim bogomoljcem koji stanuje u njihovoj staroj kuici.
Upravitelj - Poljak, radoznao ovek, doe da me vidi. Zatekao me je kako itam
Dobrotoljublje. Poto smo malo porazgovarali upita me:
- ta to ita?
Pokazah mu knjigu.
-

A, Dobrotoljublje! Video sam tu knjigu kod naeg svetenika u Vilni. uo sam da ona
sadri udna uputstva u pogledu molitve, koja su izmislili grki kalueri pod uticajem
budistikih fanatika. uo sam da oni naduju plua vazduhom i glupo uobraavaju da
oseaju neko golicanje u srcu, to tumae kao molitvu Bogom darovanu. Treba se,
brate, prosto moliti i time ispuniti svoju dunost prema Bogu. Ujutru, kad ustane treba
da proita Oe na kao to je uio Hristos i oduio si dug za ceo dan; a ako ovek
stalno ponavlja jedno isto on e ili sii s uma ili otetiti srce.

Ne govorite tako o ovoj svetoj knjizi. Nisu ovo gospodine, napisali prosti grki kalueri, ve
veliki i sveti ljudi koje i vaa crkva potuje, kao to su Antonije Veliki, Makarije
Veliki, Marko Podvinik, Jovan Zlatousti i drugi. to se tie indijskih kaluera, moj starac me
je uio da su oni kasnije uzeli od Svetih Otaca tehniku srdane molitve, izopaili je i
pokvarili. Sve pouke o unutarnjoj molitvi u Dobrotoljublju su nadahnute Svetim" Pismom u
kojem je Isus Hristos, ostavljajui nam Oe na za obrazac molitve, jo zapovedio da se
neprestano molimo, uei: Ljubi Gospoda Boga svojega svijem srcem svojijem i svom
duom svojom i svom misli svojom (Mat. 22, 37). Pazite, straite i molite se Bogu
(Mar. 13, 33) i Budite u meni i ja u u vama (Jov. 15, 4). Sveti Oci, tumaei rei cara
Davida iz psalma: Ispitajte i vidite kako je dobar Gospod (Ps. 34, 8), kau da hrianin
treba sve da ini da bi poznao lepotu molitve i naao u njoj utehu, a ne da se zadovolji
time da jednom dnevno oita Oe na. Evo ta Sveti Oci govore o onima koji ne
pokuavaju da naue boanstvenu srdanu molitvu. Oni smatraju da takav ovek trajno
grei jer se prvo protivi Svetom Pismu; drugo - ne priznaje da postoji vie i savrenije
stanje due, ve se zadovoljava spoljanjim vrlinama zbog ega ne moe da stvarno
tei za pravdom Bojom i liava se blaenstva i radosti u Bogu,- tree precenjujui svoje
spoljanje vrline, esto pada u prelest i gordost.

To je pametno, ree upravitelj. Ali kako bi mi obini mirjani mogli da poemo tim
putem?

Sad u vam proitati kako su neki hriani, iako su iveli u svetu, nauili stalnu
molitvu. - Onda naoh u Dobrotoljublju Slovo Simeona Novog Bogoslova o junoi
Georgiju i poeh mu itati.

Ova se pouka dopade upravitelju, pa mi ree:

- Daj mi tu knjigu da je itam u slobodnim asovima.
-

Ako hoete dau vam je na jedan dan, ali vie ne mogu jer je ja stalno itam i ne mogu
bez nje.
- Dobro, ali makar mi prepii taj odlomak; platiu ti.

Meni novac nije potreban, ali u vam sa zadovoljstvom prepisati to elite u nadi da e
vas Bog pobuditi na molitvu.
Odmah sam prepisao dotini odeljak. Upravitelj je to proitao svojoj eni kojoj se pouka
isto tako dopala. Od toga dana pozivali su me k sebi s vremena na vreme. Odlazio sam
sa Dobrotoljubljem i itao im dok su oni pili aj. Jednoga dana me zadrae na veeri.
Sa nama je bila i upraviteljeva ena, ljubazna stara gospoa. Dok je jela ribu
progutala je sluajno koicu i pored svih naih napora nismo mogli da je izvadimo.
Gua ju je jako bolela i dva sata kasnije morala je da legne u postelju. Poslali su po
lekara na trideset vrsti odatle, a ja sam sav alostan otiao kui.
Te noi, kako sam lako spavao, zauh glas mog pokojnog starca, premda nikoga nisam
video u sobi. Glas mi je govorio: "Tebe je onaj seljak izleio, zar ti ne moe nita da uini
za upraviteljevu enu? Bog nam je zapovedio da saoseamo u tuim nevoljama".

- Pomogao bih joj drage volje, ali ne znam kako.

-

Evo ta treba da radi. Ta gospoa je oduvek imala veliku odvratnost prema

ricinusovom ulju - ve od samog mirisa njoj je muka, zato joj ti daj jednu kaiku tog
ulja, ona e povratiti, izbaciti koicu, a ulje e ublaiti bol u gui i ena e ozdraviti.
- Ali kako u je naterati da popije kad se njoj gadi od toga?
- Zamoli upravitelja da joj dri glavu, a ti joj na silu sipaj tenost u usta.
Na to se probudih, odmah otidoh kod upravitelja i sve mu detaljno ispriah.
- Kako e pomoi to ulje, ree on, kad je ve skoro bez svesti i ima visoku temperaturu,
a vrat joj je sav oteen? Na kraju moemo uvek da pokuamo. U svakom sluaju ulje
ne moe koditi.
Upravitelj nasu malo ricinusa u au i nekako smo uspeli da njegova ena to popije.
Odmah zatim bolesnica je poela jako da povraa i izbacila je koicu i malo krvi.
Posle ovoga bilo joj je bolje i ubrzo je zaspala.

Sutradan ujutru kada sam doao da ujem novosti o njenom zdravlju, zatekao sam je kako
pije aj s muem. Oboje su se veoma udili ovom udesnom isceljenju. Pogotovu ih je
zbunjivalo to sam ja u snu saznao za njenu odvratnost prema ricinusovom ulju o
emu oni nisu nikom spominjali. Utom doe i lekar. Upraviteljeva ena mu ispria kako
sam je izleio a ja opet kako je meni onaj seljak spasao noge.

- Oba sluaja nisu iznenaujua, ree lekar, jer je tu dejstvovala prirodna sila, ali ipak
pribeleiu.
Lekar izvadi olovku i zapisa nekoliko rei u belenicu.
Ubrzo se proirio glas da sam prozorljiv, da sam celebnik i udotvorac. Sa svih strana je
dolazio svet da me pita za savet. Donosili mi ak i darove i poeli da me potuju kao
nekog sveca. Posle nedelju dana, poto sam razmislio o svemu, uplaih se da u se
pogorditi i oleniti, pa sledee noi kriom napustim selo.