Dr Toa Ninkov, dipl.geod.in.

1
Mr Vladimir Bulatovi, dipl.geod.in. 2
Zoran Sui, dipl.geod.in. 3
Dejan Vasi, dipl.geod.in. 4

SAVREMENE TEHNOLOGIJE IZRADE 3D TOPOGRAFSKIH

PODLOGA I MODELA KAO OSNOVA URBANISTICKIH PLANIRANJA
I PROJEKTOVANJA
Rezime: U radu se daje prikaz savremenih metodologija prikupljanja i obrade podataka u geodeziji, GIS-u i
daljinskoj detekciji koje se primenjuju za generisanje 3D topografskih podloga i modela kao osnova urbanistikih
planiranja i projektovanja. Prikazae se mogunosti tehnologija precizne elektronske tahimetrije bazirane na
metodologiji totalnih stanica, GPS-a, kompjuterske obrade avio i satelitskih snimaka visoke rezolucije, integrisani
sistemi premera (GPS+Digitalna kamera) kao i korienje razliitih kombinacija premera u cilju obezbeenja
visokokvalitetnih digitalnih 3D podloga i modela. U obradi prikupljenih podataka koriste se savremene tehnologije
bazirane na primeni softvera za 3D grafiku, GIS (ArcGIS) i daljinsku detekciju (Erdas Imagine). Mogunosti i
prednosti napred navedenih tehnologija e biti ilustrovane prikazom rezultata njihove primene na konkretnim
projektima.
Kljune rei: GPS, Lidar, lasersko skeniranje, digitalni model terena, digitalni model povri, daljinska detekcija

ADVANCED TECHNOLOGIES FOR CREATING OF 3D TOPOGRAPHY

MAPS AND DESIGNS AS A BASE OF URBAN PLANNING AND
PROJECTS
Abstract: This work present summary of possibility advanced technologies for acquisition and data processing in
geodesy, GIS and remote sensing which have application for generating of 3D topographic maps and designs as a
base of urban planning and projects. It will be show possibilities of precise electronic tacheometry in relate to
methodology of total stations, GPS, data processing of photogrammetry and satellite maps of very-high resolution,
integrated surveying systems (GPS+digital camera)and appliance of different combination of surveying which
purpose is derivation of very-high quality 3D digital maps and designs. Processing data realized in advanced
software technologis for 3D design (ArcGIS) and remote sensing (ERDAS Imagine). Possibilities and advantages
of application of these technologies will be presented with several special projects.
Key words: GPS, LIDAR, laser scanning, digital terrain model (DTM), digital surface model (DSM), remote
sensing

Redovni profesor, FTN Novi Sad, email: ninkov@infosky.net

Asistent, FTN Novi Sad, email: vbulat2003@yahoo.com
3
Konsultant, GeoGIS Consultants Beograd, email: susic_zoran@yahoo.com
4
Konsultant, GeoGIS Consultants Beograd, email: vasic.dejan.gmail.com
2

-1-

1. UVOD

Realizacija projekata sa visokim nivoom detaljnosti zahteva aurne i kvalitetne geodetske

podloge, koje odgovaraju potrebama savremenog projektovanja. U procesu izrade urbanistikih i
drugih prostornih planova, kao i u svim fazama radova u graevinarstvu, arhitekturi i urbanizmu,
geodezija i kartografska delatnost imaju primenu, poev od koncipiranja projekta, osmatranja i
realizacije projekta na terenu, kao i praenja u eksploataciji. Konvencinalni nain izrade geodetskih i
topografskih podloga odnosio se uglavnom na katastarske i katastarsko-topografske planove, koji
svojom aurnou, u potpunoj meri ne odgovaraju specifinim potrebama korisnika. Sa veoma
intenzivnim razvojem geo-informacionih tehnologija, stvaraju se uslovi za izradu geodetskih podloga
koje e odgovoriti sve kompleksnijim zahtevima projektovanja. Tehnologija izrade digitalnih
topografskih podloga u vektorkom i rasterskom formatu je u ekspanziji, veliki broj satelita sa senzorima
za daljinsku detekciju obezbeuje rezoluciju bolju od 1 m, to znai da jedan piksel digitalne slike
reprezentuje kvadrat Zemljine povri veliine 1 x 1 m.
Oigledno, deavaju se znaajna dogaanja u oblasti prostornih informacionih tehnologija.
Sistemi su moniji nego ikada, pa ipak jednostavniji i jeftiniji za upotrebu. Sada je mogue iskoristiti
razliite izvore podataka i iz njih izvui irok spektar informacija. Sve to, naravno, uz znaajno
poveanje performansi sistema. Sve u svemu, razumno je oekivati da e budui razvoj u oblasti geoinformacionih tehnologija biti bar toliko uzbudljiv kao i ono to se desilo u poslednjih nekoliko godina.
Sve ovo su razlozi koji ukazuju da je nastupio prelomni trenutak za prelazak sa konvencionalnih
metoda na uvoenje novih tehnologija izrade digitalnih topografskih podloga. Ukratko, projektovani
ciljevi za prelazak na savremeni reim rada u oblasti prostornih informacionih tehnologija su:
Dobijanje kvalitetnih digitalnih podloga za izradu svih vrsta ubransistikih i drugih projekata
Znaajna uteda u novcu, vremenu i resursima, ali uz obavezno poetno ulaganje
Uvoenje savremenih tehnologija u procese planiranja prostora, da bi smo uli u korak sa savremenim
svetskim trendovima.
U skladu sa to boljom prezentacijom prostornih podataka, posebnu primenu u efikasnom
prikupljanju podataka ima GPS tehnologija (pozicioniranje pomou satelita), posebno u smislu
generisanja prostornih podataka metodama kontinualne kinematike, kao i robotizovane totalne stanice,
odnosno integrisani sistemi premera, koji obezbeuju prostorne podatke veoma velike gustine. Pored
GPS (Global Positioning System) satelita, koji su lansirani od strane Amerikog ministarstva odbrane
80-tih godina, u upotrebi su i ruski komunikacioni sateliti Glonass a u planu je i realizacija koncepta
Galileo, u emu pored Evropse Unije uee imaju i sledee drave: Kina, Izrael, Indija, Maroko,
Saudijska Arabija, Severna Koreja i Ukrajina, pri emu je zbog finansijskih razloga projekat pomeren
za 2013. godinu.
Relativno nova tehnologija koja je sve ee u upotrebi jeste terestriko i kinematilko lasersko
skeniranje terena, iji rezultat predstavlja veoma gust prikaz merenih taaka, pri emu obrada rezultata
iziskuje vie vremena nego samo merenje. Kod terestrikog (stacionarnog) skeniranja terena i
2

objekata, gustina merenih taaka iznosi 1 taka / 0.5 cm , dok kod skeniranja iz vazduha
2

(kinematiko) gustina iznosi i do 150 taaka / m . Tanost odreivanja prostornih koordinata taaka
kree se od 2 do 3 mm kod stacionarnih merenja, dok se kod kinematikih merenja iz vazduha moe
postii tanost i do 5 cm. Gustina i postignuta tanost odreivanja prostornih koordinata taaka terena i
objekata obezbeuju potpunu opravdanost primene pomenute tehnologije u svim projektima
obezbeenja podloga za potrebe urbanistikih i svih drugih projektovanja i planiranja. S obzirom da
gustina snimanja obezbeuje identifikaciju i najsitnijih strukturnih linija terena i objekata, kombinacijom
ovih geometrijskih podataka sa rasterima (fotografijama) koje su dobijene profesionalnim terestrikim
digitalnim kanerama visoke rezolucije, obezbeuju se uslovi za generisanje 3D modela objekata i
terena. Tako dobijeni 3D modeli, koji na veoma plastian nain omoguavaju realan prikaz terena i
objekata, predstavljaju idealan osnov za digitalno arhiviranje prostornih informacija a u cilju svih vrsta
projektovanja, kao i eventualne sanacije i rekonstrukcije objekata. Na ovaj nain se stvaraju uslovi za
naputanje konvencionalnog nainja arhiviranja podataka, a stvaraju se pretpostavke za primenu
savremenih geo-informacionih tehnologija gde manipulisanje ovako generisanim prostornim podacima

-2-

postaje znaajno olakano uz dobijanje mnogo vie informacija nego to su dosadanje tehnike
pruale.
2. PRIMENA SAVREMENIH TEHNIKA PREMERA I IZRADE GEODETSKIH PODLOGA ZA
POTREBE PRIKUPLJANJA PROSTORNIH PODATAKA
Za potrebe razrade prostornih planova, izrauju se urbanistiki planovi, tj. generalni plan grada,
predela, mree infrastrukture, regulacioni plan, urbanistiki projekat i plan parcelacije. U skladu sa tim,
neophodno je postojanje aktuelne dravne evidencije o nepokretnostima, konfiguraciji terena,
podzemnim vodovima i inctalacijama, to zahteva izradu tanih i aurnih topografskih podloga.
Tanost geodetsko-kartografske dokumentacije odgovara vremenu njenog nastanka, to nosi peat
razvoja tehnologije koji odgovara tom vremenu. Sa dananjim razvojem raunarske tehnike, primena
novih tehnologija i opreme u projektovanju i izvoenju geodetskih radova zadovoljava potrebu za
tanom i aurnom geodetsko-kartografskom dokumentacijom za izradu prostornih i urbanistikih
planova, projektovanje, graenje i druge tehnike potrebe. Topografske podloge specijalne namene
zasnivaju se na prostornom pozicioniranju i kartiranju prirodnih i vetakih struktura na zemljinoj povri.
U zavisnosti od zahtevanog nivoa detaljnosti i namene topografske podloge, vri se i izbor adekvatne
metode prikupljanja podataka. Efikasni instrumenti za prikupljanja podataka, kada su u pitanju manje
povrine snimanja, jesu robotizovane totalne stanice koje su opremljene dotatnim hardverskim
opcijama i aplikativnim programima, tako da je mogue izvriti automatsko snimanje karaktristinih
taaka u gridu, to u stvari predstavlja preteu danas veoma zastupljenoj tehnologiji laserskog
skeniranja.
Za prikupljanje prostornih podataka kada su u pitanju vee povrine, posebnu primenu ima GPS
metoda kontinualnog kinematikog premera. Pokretni prijemnik se montira na odgovarajue postolje
na vozilo u pokretu i podeen je da izvodi opaanja u pravilnim vremenskim intervalima (npr. 5s).
Kretanjem vozila i kotinuiranom registracijom podataka moe se snimiti veliki broj taaka za visinsku
predstavu terena, tako da se veoma precizno formira 3D model terena na osnovu ega je mogue
generisati dodatne prostorne informacije, podune i poprene profile, nagibe, povrinu slivova, u
zavisnosti od zahtevanih potreba projektovanja.

Slika 1. Digitalni model terena sa putanjama kontinualnog kinematikog premera za podruje

Smederevske Palanke (levo), nain montiranja prijemnika na vozilo u pokretu (desno)

-3-

Na slici 1. prikazan je digitalni model terena za podruje Smederevske Palanke. Digitalni model
terena (DTM) je standardni digitalni format za reprezentovanje visinske predstave terena koji se sastoji
od taaka u formi matrice na meusobno istom rastojanju ili taaka u temenima nepravilnih trouglova.
Svako teme matrice ili trougla sadri podatak o visini dela terena koga predstavlja. Preciznost DTM-a u
reprezentovanju povri direktno zavisi od rastojanja izmeu taaka matrice. Jasno je da to je manje
rastojanje izmeu taaka, to e DTM bolje reprezentovati zadatu povr i bie prikazano vie detalja
reljefa. Digitalni model terena predstavlja izvanrednu osnovu za sve vrste 3D prikaza. Njegova
znaajna prednost je to omoguava 3D vizuelizaciju svih 2D podloga, izradu geo-statistikih
prorauna i analiza i kompleksnog prostornog modeliranja. Dakle, iz digitalnog modela terena direktno
se dobijaju informacije kao to su: visina, aspekt i nagib terena; ak ta vie, svi savremeni softveri
omoguavaju automatsko generisanje izolinija kao i njima odgovarajuih tematskih karata. [1]
Podaci koji su korieni za realizaciju digitalnog modela terena su prostorne informacije sa
postojeih topografski podloga koji su u znaajnoj meri dopunjeni prikupljenim podacima korienjem
metode precizne elektronske tahimetrije i GPS kontinualnog kinematikog premera putne mree u
zahtevanom pojasu snimanja, u cilju precizne prezentacije konfiguracije terena na ovom podruju. Na
mestima gde je za potrebe planiranja i projektovanja zahtevan visok nivo detaljnosti, prikupljanje
podataka je realizovano primenom metode precizne tahimetrije.
Pored geometrijskih podataka koje prua digitalni model terena, za potrebe urbanistikog
planiranja veoma vanu ulogu ima orto-foto plan, kao geokodirana digitalna rasterska fotografija, na
osnovu koje je mogue identifikovati razliite prostorne forme. Satelitski snimci visokih rezolucija
pokazali su veliki potencijal za izradu podloga za planiranje i projektovanje razliitih vrsta i namena.
Ono to je privlano za iroki spektar moguih korisnika je upravo sub-metarska rezolucija koja,
praktino, omoguava ekstraciju objekata koji se pojavljuju u veini digitalnih kartografskih proizvoda.
Off-nadir mogunost snimanja omoguava dobijanje stereo snimaka,to predstavlja vrlo znaajnu
osobinu koja, uz pomo digitalnih fotogrametrijskih tehnika, omoguava dobijanje planimetrijskih i
altimetrijskih informacija, kroz formiranje digitalnog modela visina (DEM). QuickBird satelit je
komercijalni satelit sa najveom rezolucijom koja je dostupna na komercijalnom tritu. [2]

Slika 2. Orto foto plan dela Smederevske Palanke u ESRI okruenju

Satelit poseduje 61-72cm panhromatski i 2.44-2.88m za multispektralni senzor, u zavisnosti od
vertikalnog ugla snimanja (off-nadirni ugao 0-25). Satelit takoe poseduje i mogunost stereo
snimanja. Sensor pokriva pokriva raspon od 16.5km do 19km, to je 60-90% vie od ostalih
komercijalnih, visoko-rezolutnih senzora. Visoka rezolucija i izvrsni geometrijski kvalitet satelitiskih
snimaka omoguavaju generisanje ortofoto karata razmere 1:2500, 1:5000, 1:10000 (i sitnije),

-4-

razliitog tematskog sadraja i sa takvim kvalitetom koji moe zadovoljiti najstroe svetske zahteve
standarde kovnencionalne kartografije. Za planove razmere od 1:2500, 1:5000 do 1:10000 korienje
digitalne ortofotogrametrije prua znaajne prednosti jer digitalni ortofotoplanovi daju korisniku
pozicionu tanost kompatibilnu sa zahtevima i standardima topografskih karata. Takodje, zbog obilja
informacija koje sadri fotografija, ortofoto karta je krajnje koristan i intuitivan alat ne samo za kartiranje
ve naroito za planiranje i inenjerski proces odluivanja. Sa druge strane, cena proizvodnje ortofoto
planova iz satelitskih snimaka je daleko nia od cene planova dobijenih geodetskim metodama i
klasinom fotogrametrijom. Radovi na terenu se svode na minimum to rezultira u poveanoj
produktivnosti i sa znatno smanjenim obimom angaovanja ljudskih resursa. Takoe, vreme potrebno
za produkciju ortofoto planova je mnogostruko krae u odnosu na produkciju karata navedenim
metodama. Procesiranje satelitskih snimaka za podruje Smederevske Palanke je izvreno u
okruenju ERDAS Imagine softvera za digitalnu fotogrametriju i daljinsku detekciju. Na osnovu
generisanog digitalnog modela terena, izvrena je ortorektifikacija georeferenciranih satelitskih
snimaka.
Jedna od znaajnih prednosti digitalnog modela terena je to omoguava 3D vizuelizaciju
prostornih podataka. Standardni 3D prikaz u 2D ravni (perspektivni prikaz) ve je stara tehnologija.
Vizuelizacija prostornih podataka se zasniva na tzv. draping-u, odnosno navlaenju digitalnih 2D
podloga na DTM. Efekat je 3D scena koja omoguava korisniku da dobije perspektivni prostorni utisak
o terenu kao i da menja svoj poloaj posmatranja. Ovakve mogunosti poseduju i najrasprostranjeniji
softveri iz oblasti geo-informacionih tehnologija, kao to su 3D Analyst i Spatial Analyst u okviru
programskog paketa ArcView.

Slika 3. Primer formiranja 3D scene, postavljanje orto-foto plana na digitalni model terena
(deo Bokokotorskog zaliva)
Ono to spada u "breakthrough" tehnologije je realistina 3D vizuelizacija prostornih podataka.
Kako je mogue proizvesti stereo sliku na kompjuterskom ekranu? Najjednostavniji nain zove se
anaglifski postupak. U njemu se leva i desna slika (stereopar) simultano prikazuju na ekranu, s tim da
se jedna prikazuje u crvenom delu spektra a druga u plavom. Korienje naoara sa crvenim i plavim
soivima omoguava da jedna slika stigne samo do desnog oka, a druga do levog. Na taj nain se
dobija prostorni doivljaj. Nedostatak ovog postupka je nemogunost prikaza u boji.
Vizuelni digitalni stereo efekat, ili mogunost da se scena posmatra sa dubinskom percepcijom,
obezbeuje se tzv. "paralaksa efektom" koji se dobija kada se scena snima iz dva razliita poloaja.
Ovo je slino percepciji dubine koju ljudi doivljavaju kada gledaju sa oba oka; odnos rastojanja
izmeu oiju - one baze i rastojanja od oiju do centra slikovnog modela, odgovara odnosu rastojanja
u prirodi izmeu centara snimanja i visine leta aviona. Time se formira tzv. relativni stereo model koji
odgovara uslovima koji su postojali u trenutku snimanja. Posmatrajui Zemljinu povrinu na ovaj nain,
korisnici mogu vizualizovati, interpretirati, meriti i ekstrahovati objekte u 3D formi. Graevinci, prostorni
planeri, urbanisti, komunalne slube bie u mogunosti da posmatraju gradove u 3D formi i da oblik
zgrada, strukturu naselja, mostove, puteve i druge objekte infrastrukture na efektan nain predstave
javnosti.

-5-

3. TEHNOLOGIJA LASERSKOG SKENIRANJA TERENJA I OBJEKATA

U cilju reavanja praktinih problema u mnogim granama inenjerske delatnosti, javlja se
potreba da se merenjem i modeliranjem merenih podataka to vie pribliimo stvarnom prikazu
prostornog okruenja. Razvojem tehnologije laserskog skeniranja obezbedili su se uslovi za primenu
3D merenja taaka veoma visoke gustine, na nain da se iz tih podataka moe izvriti modeliranje
predmeta snimanja. Potreba za visoko detaljnim 3D koordinatama terena i objekata javlja se u
razliitim inenjerskim disciplinama, kao to su:
Kontrola kvaliteta, nadzor i uporeenje izgradnje sa nacrtima, posebno na kompleksnim
gradilitima
Virtuelno planiranje, analiza prostornih odnosa izmeu samih objekata, ali i izmeu objekta i
okoline (kompleksne graevine)
Digitalno arhiviranje infrastrukture (tuneli, mostovi, eleznika i putna mree) kako bi se
osigurala osnova za efikasno upravljanje.
Kontrola razliitih deformacija na gradilitima (klizita, rasedi, deformacije na objektima)
snimanjima celih gradilita, a ne samo ranije odreenih izabranih taaka.
Detaljno snimanje objekata od kulturnog znaaja, spomenika, crkvi, kula, sa veoma preciznom
dokumentacijom njihovog stanja (enterijera i eksterijera) kako bi se mogli sanirati u sluaju uruavanja
ili unitenja bilo kakve vrste.

3.1. Kinematiko lasersko skeniranje

Lasersko skeniranje terena iz vazduha (LIDAR) predstavlja danas jednu od najmodernijih
tehnologija koja se koristi u premeru i izradi topografskih planova i karata za razliite namene.
Tehnologija se bazira na prikupljanju tri razliita seta podataka. Pozicija senzora se odreuje
primenom Globalnog Pozicionog Sistema (GPS), koristei fazna merenja u reimu relativne
kinematike, upotrebom Inertial Measurment Unit (IMU), odreuje se orjentacija. Poslednja komponenta
je laserski skener. Laser alje infracrveni zrak prema zemlji i reflektuje se do senzora. Vreme proteklo
od emitovanja do prijema signala uz poznavanje pozicije senzora i orjentacije, omoguuje da se
srauna trodimenzionalna koordinata na Zemlji.
Pri brzini leta od oko 250 km/h i visini od oko 1000m sa standardnim karakteristikama senzora
(130000 emisija/sekundi), prikupljaju se podaci o poloaju taaka na zemlji sa gustinom i do 100
taaka/m2. Uobiajena relativna tanost modela sa uraunatom grekom GPS-a i inercijalnog sistema
iznosi 5-7cm. Apsolutna greka je uvek bolja od 15cm i moe se znaajno umanjiti korienjem
kontrolnih taaka na zemlji.
Skoro svi moderni LIDAR sistemi, pored GPS-a, IMU i laserskog skenera, integriu i RGB/NIR
(Red-Green-Blue, Near Infra Red) kamere visoke rezolucije koje omoguuju izradu kvalitetnih ortofoto
planova rezolucije i do 2cm (u zavisnosti od visine preleta).
Premer LIDAR-om se vri iz pokreta i sistem se moe montirati na vozilo u cilju skeniranja koridora kao
to su putevi ili slini linijski objekti ili na letelicu za skeniranje koridora iz vazduha. LIDAR ima veoma
jednostavan princip merenja. Skener emituje impulse sa visokom frekvencijom i reflektuje se od povri
nazad do instrumenta. Ogledalo unutar laserskog transmitera se pomera rotirajui upravno na pravac
letanja ime se omoguuje merenje u irem pojasu. Vreme proteklo od emisije do povratka svakog
impulsa i ugao otklona od vertikalne ose instrumenta se koriste za odreivanje relativne pozicije svake
merene take. Apsolutna pozicija senzora se odreuje GPS-om svake sekunde, dok IMU obezbeuje
orjentaciju. Podaci laserskog skeniranja se kombinuju sa pozicijom skenera i orjentacijom da bi se
dobila trodimenzionalna koordinata laserskog otiska na povri terena. Emitovani zrak moe imati
viestruku refleksiju to uzrokuje da odreena taka ima iste koordinate, ali razliitu visinu. Prva
refleksija moe poticati od vegetacije ili ivice objekta, voda ili slinog, dok poslednja najverovatnije
potie od povri Zemlje ili vetakog objekta. Ukoliko je prvi impuls skoro jednak poslednjem najee
se radi o povri Zemlje. Ne postoji informacija da li refleksija potie od Zemljine povri ili objekta

-6-

Slika 4. Princip laserskog skeniranja terena iz vazduha

Nakon obrade GPS vektora od baznih stanica do svake merene pozicije senzora, orjentacije i
odreivanja relativnih pozicija na zemlji u odnosu na senzor, dobijaju se sledei podaci:

Oblak taaka prvog i poslednjeg eha

DSM prvi i poslednji eho
RGB i NIR snimak

Slika 5. DSM iz prvog i poslednjeg eha i DTM

Na osnovu RGB i NIR snimaka i DSM prvog eha, vri se ortorektifikacija i georeferenciranje i
kao finalni rezultat dobijaju se ortofoto planovi u boji i u spektru blikom IR. Klasifikacijom taaka LIDAR
podataka i kreiranjem modela od taaka koji pripadaju terenu dobija se DTM.[3]

Slika 6. 3D model oblaka taaka dobijenih snimanjem LIDAR-om

-7-

3.2. Terestriko lasersko skeniranje

Terestrikim laserskim skeniranjem, tj. skeniranjem u stacionarnom reimu rada obezbeuje se
merenje velikog broja taaka u kratkom vremenskom intervalu, iji rezultat predstavlja veoma gust
takasti prikaz merenog objekta. Uobiajene geodetske metode snimanja, totalne stanice ili GPS
merenja, nisu najpogodnije za merenje svih strukturnih linija, jer se baziraju na snimanju diskretnih
taaka objekta. Terestrika fotogrametrija predstavlja efikasnu metodu snimanja, posebno kod
snimanja objekata ( zgrada, gradilita), restauracije fasada objekata od kulturnog znaaja, ali ima i
nekih nedostataka. Glavni nedostatak fotogrametrijske tehnike snimanja proizilazi iz same
metodologije rada. Put od merenja do dobijanja koordinata je relativno dug pri emu se koordinate ne
mogu dobiti u realnom vremenu. Drugi nedostatak fotogrametrijske metode je taj nije pogodna za
merenja okoline pri nepovoljnim fizikim uslovima (nedovoljna osvetljenost, praina). Terestriko
lasersko skeniranje, koje se izvodi u stacionarnom reimu rada, omoguava direktno 3D merenje
gustog grida taaka na objektu sa visokom tanou. Terestriki laserski skeneri su vrlo slini
kamerama, imaju svoj prozor snimanja i mogu snimiti samo podatke o objektima koji nisu zaklonjeni.
Dok kamere snimaju sliku objekta, terestriki laserski skeneri mere prostorne koordinate taaka u
svom prozoru snimanja.[4]
Podaci izmereni laserskim skenerom direktno se skladite u memoriju prenosnog raunara, tako
da se mogu on-line obraivati, tj. spajanje i georeferenciranje skenova sa razliitih stanica snimanja
vri se uporedo sa prikupljanjem podataka. S obzirom da se radi o milionima taaka, u toku procesa
rada skenera pojavljuju se umovi merenja koji utiu na zavrnu tanost modela, tako da se podaci
moraju filtrirati u odgovarajuem softveru za obradu podataka u kojima su implementirani specifini
algoritmi koji ponitavaju umove nastale prilikom merenja. Laserski skeneri novije generacije imaju
ugraenje horizontalne i vertikalne kompenzatore, kao i totalne stanice, to omoguava pozicioniranje
skenera u zahtevanom koordinatnom sistemu i korienje skenera na isti nain kao i kod klasinih
geodetskih instrumenata. Primena CAD ili MicroStation aplikacija u svrhu manipulacije oblakom taaka
opravdana je samo kada je u pitanju nekoliko desetina hiljada taaka, tako da za ove namene postoje
dodatni programski dodaci.[5]
Terestriki laserski skener je veoma efikasan merni instrument, ali potpun potencijal pokazuje
integracijom sa nekom od tradicionalnih geodetskih tehnika. Najefikasniji system merenja predstavlja
laserski skener u integraciji sa digitalnom kamerom. Digitalna kamera obezbeuje foto-snimke visoke
rezolucije koja se moe spojiti sa geometrijskim 3D modelom generisanim iz oblaka taaka i kao finalni
produkt dobijamo foto realistian 3D model objekta.

Slika 7. 3D model Crkve na Medunu (okolina Podgorice) generisan od podataka laserskog skeniranja i
digitalne fotogrametrije

-8-

Najvea rezolucija koju moe izmeriti laserski skener izmeu dve susedne merene take,
vertikalno i horizontalno, iznosi 1.2 mm. Minimalni razmak nije jedini odluujui faktor maksimalne
gustine snimanja, koja zavisi od veliine laserskog zraka koji skenira objekat koji je predmet snimanja.
Zbog veliine laserskog zraka, najmanji apsolutni mogui razmak izmeu taaka na objektu iznosi 10
mm, jer ako bi razmak bio manji, dve mjerene toke bi imale istu vrednost. Terestriki laserski skeneri
obezbeuju mogunost izbora rezolucije snimanja (visoka, srednja i mala rezolucija snimanja).

Slika 8. Lasersko skeniranje fasade objekta u Vrcu, orto-foto plan dela fasade
Dakle, u odnosu na konvencionalne geodetske tehnike snimanja (totalne stanice), gde
geodetski strunjak a priori bira karakteristine take na objektu, prednost laserskog skeniranja je u
tome to se take snimaju sa unapred zadatom rezolucijom (gustinom), pri emu kvalitet merenja
predstavljaju geometrijski elementi snimljeni sa mnogo vie taaka nego klasinim metodama.
Generisanjem oblaka taaka formira se mesh (pravilna ili nepravilna mrea taaka, zavisno od
vertikalne i horizontalne rezolucije terestrikog laserskog skenera. Veliinu mree bira direktno
strunjak koji radi finalnu obradu merenja i rezultat je rezolucije merenja i gustine taaka koja se eli
postii nakon filtriranja. [6]

Slika 9. 3D modeli objekata od kulturnog znaaja na osnovu podataka laserskog skeniranja i digitalnih
fotografija visoke rezolucije (Kula u Bau i Kula u Vrcu, GeoGIS Consultants 2008)

-9-

4. ZAKLJUAK
Savremeni tehnoloki postupci prikupljanja i obrade prostornih podataka omoguavaju 3D
prikaz prostornih formi (terena i objekata) u full-color reimu. Praktino svi noviji geo-informacioni
sistemi imaju integrisan modul za 3D vizuelizaciju koja omoguava i 3D pozicioniranje objekata u
relativnom i apsolutnom modelu, odnosno koordinatnom sistemu. Mnogi od njih poseduju i neke
dodatne pogodnosti kao to su mogunost izvlaenja visine zgrada, simulacija leta iznad digitalnog
modela terena itd.
Posmatrajui zemljinu povrinu u prostornom modu, korisnici mogu vizuelizovati, interpretirati,
meriti i ekstrahovati objekte u 3D okruenju. Kao to smo videli u radu, integracijom geometrijskih
podataka centimetarske gustine i digitalnih fotografija visoke rezolucije, postie se odlian efekat
prikaza i simulacije prostornog okruenja, na osnovu koga se mogu generisati prostorne informacije
bilo koje vrste. Graevinci, prostorni planeri, urbanisti, komunalne slube bie u mogunosti da
posmatraju gradove u 3D formi i da oblik zgrada, strukturu naselja, mostove, puteve i druge objekte
infrastrukture na efektan nain predstave javnosti. Inenjeri raznih struka povezanih sa planiranjem
prostora e ovakvu 3D analizu smatrati izuzetno korisnom za planiranje transporta i telekomunikacija,
zatitu ivotne sredine i sl.
Polako se naputa konvencionalni nain prezentacije prostornih podataka u 2D formi obogaen
informacijama o nadmorskim visinama pojedinih taaka (izohipse) i prelazi se na moderan koncept 3D
prezentacije visinske predstave terena i objekata, pri emu se manipulisanjem 3D modela u
odgovarajuem softverskom okruenju dobija mnogo vie geometrijskih i vizuelnih informacija o
konfiguraciji terena i vetakim objektima na njemu, u odnosu na dosadanja iskustva.

LITERATURA

[1]
[2]
[3]
[4]
[5]
[6]

CELL-BASED MODELING WITH GRID, ESRI Inc., USA; 1998

ERDAS IMAGINE FIELD GUIDE, ERDAS Inc., USA; 2007
Ninkov, Bulatovi, Sui, Primena laserskog skeniranja kod projektovanja linijskih struktura i
objekata, Graevinarstvo, nauka, praksa, abljak, 2008.
Geodetski fakultet, Sveuilite u Zagrebu, Terestriko lasersko skeniranje, Zagreb, 2008.
GEOINFORMATICS, Magazine for Surveying, Mapping & GIS Professionals, March 2009
Geodetske podloge za izradu projekta sanacije, rekonstrukcije i ureenja tvrave Medun i
Spomen kue Marka Miljanova, Geodetske podloge za potrebe projekta rekonstrukcije fasade
objekta u Vrcu, Glavni projekat sanacije kule u Bau i kule u Vrcu kreiranje 3D modela,
GeoGIS Consultants Beograd, 2008.

- 10 -