Visoka tehnika kola strukovnih studija

Kragujevac

GRADSKA LOGISTIKA U ULICI

KRALJA PETRA I
-SEMINARSKI RAD-

Mentor:

Studenti:

Profesor dr. M. Boovi

Velibor Simi 212/2010

Milo Milanovi 218/2010

Kragujevac, 2012.

SADRAJ
1.UVOD........................................................................................................................ 3
2. PROSTOR NA KOME SE NALAZI ULICA KRALJA PETRA I..............................................4
3. PROBLEMI ULICE KRALJA PETRA I, KAO I MOGUA REENJA......................................7
4. KONCEPT IDEJNOG ARHITEKTONSKOG REENJA OBJEKTA JAVNE GARAE..................7
4.1. GRADSKI TRG ISPOD KOGA SE NALAZI PODZEMNA GARAA...............................10
4.2. PREDNOSTI I MANE IZGRADNJE JAVNE GARAE...............................................11
5. ZAKLJUAK........................................................................................................... 13
6. Izvori informacija...................................................................................................... 14

1.UVOD
Zadaci i problemi logistike u gradskim sredinama su u direktnoj vezi sa stanjem i
trendovima razvoja gradova. Problemi se razlikuju od grada do grada, ali njihova dimenzija
moe biti slina za mnoge gradove u svetu. Rapidna urbanizacija je izazvala velike probleme.
Gusto naseljene urbane sredine zahtevaju isporuku vee koliine robe i generiu
pokretanje veeg broja vozila, to negativno utie na uslove ivota, mobilnost i ivotno
okruenje. Godinja generisana koliina roba i tereta u Parizu je oko 15 t po stanovniku.
Paralelno sa istorijskim razvojem funkcija i fizikih struktura gradova pojavljivali su se i
delimino reavali problemi logistike. Znaajnija istraivanja i inovacije u oblasti logistike
urbanog prostora poela su sedamdesetih godina prolog veka, a zadnjih 15-tak godina ona
odgovaraju sadanjem tumaenju city logistike. Presudan, a u nekim sluajevima i
ograniavajui faktor pri definisanju koncepcija i uvoenju odreenih mera city logistike
predstavljaju socioloke, kulturoloke, demografske osobenosti grada, arhitektonsko naslee,
navike i shvatanja stanovnitva. Kompleksnost problematike i priroda sistema gradske logistike
uslovljavaju da se pojedini koncepti u gradovima pojavljuju u razliitim kombinacijama.
Kljunu funkciju u konceptu imaju robno transportni centri, kao tehnoloke karike
transportnog lanca izmeu makro i mikro distribucije. Njihova znaajna funkcija vezana je za
prostorno i vremensko raslanjivanje robnih tokova u makro distribuciji i jedinstveno
opsluivanje urbanih sredina u mikro distribuciji. Vea udaljenost robno transportnog centra od
grada znaajno utie na funkciju snabdevanja, pri emu dolazi do poveanja trokova transporta.
Ovaj problem se u praksi reava izgradnjom city logistikog centra - satelita robno transportnog
centra, koji je po lokaciji blii uem centru grada.

2. PROSTOR NA KOME SE NALAZI ULICA KRALJA PETRA I

Ulica se nalazi u centralnom delu grada. Zaguenja saobraaja su uestala zbog pote,
banaka, ugostiteljskih objekata, koji se nalaze pored ulice, kao i zbog taksi slubi, koja su svoja
stajalita stacionirala na sredini ulice.

Slika 1 Ulica Kralja Petra I na Google maps

Ovaj prostor, moe se rei, nikada nije dobio pravo logistiko reenje, kojima bi se
saobraajni tokovi preusmerili van centra grada, to se vidi na slikama koje datiraju iz
prethodnog veka.

Slika 2 - Fontana na slobodnom prostoru u ulici Kralja Petra I, i bioskop Bata (levo), i
prostor javnog toaleta (desno)

U ulici je nekada postojao i kruni tok, to se moe videti na sledeoj slici, a bio je
stacioniran kod zgrade, popularno nazvane Kifla. Kruni tokovi u gradovima umesto semafora
esto ne predstavljaju loe logistiko reenje i moe se rei da ubrzavaju, ne oteavaju dodatno
saobraaj u ovoj zoni, ali ga i ne rastereuju.

Slika 3 Nekadanji kruni tok kod zgrade Kifla

Iako je grad (uslovno reeno) modernizovan, ako uporedimo nekadanju i dananju sliku
kretanja ljudi, saobraaja, robe i informacija, svakako ne vidimo razliku koja je bitno promenila
funkcionalnost prostora na kome se nalazi ova ulica.

Slika 4 Ulica nekada i sada

Ulica Kralja Petra I takoe obuhvata i peaku zonu, koja nekada nije postojala.
Nekadanji korzo pretvoren je u peaku zonu.
5

Slika 5 - Nekadanji korzo (levo), danas - peaka zona (desno)

Gradska logistika ima zadatak da, pored organizacije prostora, brine o zatiti ivotne
sredine, odnosno i o zatiti ivotne sredine, koja se zbraja u kvalitet ivljenja, koji treba da se
dostigne. Budui da u ovom delu grada ne postoji vei prostor, koji je od istorijskog znaaja,
postoje mnoge mogunosti koje se mogu razmotriti, pa ak i sprovesti, kako bi se saobraajne
aktivnosti, iskorienje prostora i nain ivota poboljao u ovom delu grada.
Trenutno aktuelan projekat, koji moe da doe u obzir jeste izgradnja podzemne garae.

3. PROBLEMI ULICE KRALJA PETRA I, KAO I MOGUA

REENJA
Kao to je ve reeno, glavni problem je guva u saobraaju, zbog odreenih institucija
koje su smetene u ovoj ulici. To izaziva mnotvo problema, kao to je ogranienost kretanja
ljudi, robe i saobraaja. Guve su uestale, pa je samim tim smanjen kvalitet ivota.
Logistika u okviru svoje delatnosti, mora da vodi rauna i o obezbeenju standarda koji
se tiu zatite ivotne sredine. Velike guve i zastoji izazivaju vee koncentracije izduvnih
gasova, to utie na zdravlje ljudi.
Takoe, nelegalno postavljeni objekti utiu na konfor pri vonji, ee dolazi do zastoja,
zbog drugaije planiranih prostora.
Roba se doprema do objekata na razliite naine, vlasnici objekata svoja vozila parkiraju
na mestima obeleenim za parkiranje, ali i dalje izazivaju guve. Naravno, kultura u saobraaju

nije razvijena, tako da se neretko deava divlje parkiranje i potpuno blokiranje automobila koji
se parkirao na mestu koje je i predvieno za parkiranje.

4. KONCEPT IDEJNOG ARHITEKTONSKOG REENJA OBJEKTA

JAVNE GARAE
Javna garaa prostire se na potezu od robne kue Beograd do hotela Kragujevac sa dve
pristupne rampe iz pravca ulice 27. marta i ulice Save Kovaevia.

Slika 6 - Lokacija javne garae, pogled iz satelita

Gabarit objekta uslovljen je njegovim poloajem i ukupna bruto povrina objekta jeste
13430 m2 sa 407 parking mesta, od kojih je 20 za potrebe osoba sa invaliditetom.
Peaki pristupi u garau su sa centralnog gradskog trga koji se nalazi iznad nje.
Projektom je definisano 8 stepeninih prostora, od kojih se jednim direktno pristupa
pasau ispod platoa robne kue Beograd. Garaa poseduje dva lifta kojim se omoguuje pristup
osobama sa invaliditetom, kao i posebno stepenite namenjeno hitnim intervencijama. Stepenita
i rampe su nadkriveni staklenim strukturama, transparentnim i savremenim materijalima, ime se
umanjuje njihov vizualni uticaj na znaajna kulturna dobra u neposrednom okruenju i ujedno
omoguuje jedinstveni koncept obrade urbanog mobilijara centralnog gradskog trga. Arhitektura
nadstrenica na delu stepeninih prostora je svedenih linija, kubiaste forme, dok su ulazne
rampe naglaene nadstrenicama koje oblikovano predstavljaju sublimaciju polucilindrinih
geometrijskih oblika.

U garai se, pored parking prostora, nalaze i dodatni sadraji neophodni za ovu vrstu
objekta. U sredinjem, funkcionalno najfrekventnijem delu, nalaze se prostorije za centralnu
9

naplatu parkinga, centralni nadzor, ofis i sef. Kao pratei sadraj projektovano je est ostava, dve
tehnike prostorije, prostorije za trafo-stanicu i dizel agregat. U okviru svakog stepeninog
prostora nalazi se loa u kojoj je predvieno postavljanje aparata za naplatu parkiranja,
bankomata i kafemata, a mogue je i pregraivanje ovog dela i formiranje zasebnih prostorija.
Arhitektura objekta javne garae je u potpunosti prilagoena funkciji objekta, kako bi se
omoguilo nesmetano odvijanje saobraaja unutar nje, kao dominantne namene prostora.

4.1. GRADSKI TRG ISPOD KOGA SE NALAZI PODZEMNA GARAA

Gradsko jezgro Kragujevca, koje ima dugu tradiciju, kroz svoj bogat istorijski
kontinuitet, neprestano se menjalo, raslo u skladu sa vremenom i prilikama. Promenom
postojeeg urbanistikog koncepta najueg centra grada, Kragujevac e dobiti i prvu javnu
podzemnu garau i dve peake promenade. Prva od platoa robne kue Beograd do hotela
Kragujevac, a druga od zgrade Osnovnog suda, do objekta Zlatna rua. Deo platoa izmeu
peakih promenada predvien je kao otvoreni gradski trg, koji obuhvata dva ve postojea, na
kome e dominirati spomenik Milou Obrenoviu i fontana.
To e biti omogueno sputanjem saobraaja ispod nivoa centralnog gradskog jezgra.
Konceptom idejnog arhitektonskog reenja podzemne javne garae procenjuje se da e se desiti
urbanistiki preporod u Kragujevcu.

Slika 7 Gradski trg ispod kojeg bi se nalazila javna garaa

10

Slika 8 - Izlaz na ulicu Kralja Petra I

Slika 9 - Izgled garae iznutra

4.2. PREDNOSTI I MANE IZGRADNJE JAVNE GARAE

Garaa bi morala da bude graena savremenim materijalima. Imala bi vie od 400 mesta,,
to bi dovelo do raskrenja ulica, dok bi trg bio uredjen u skladu sa savremenim svetskim
trendovima, bez dodatne gradnje.
Tim prostorom dominirae spomenik utemeljivau moderne srpske drave Knezu Milou,
to utie na ouvanje tradicije.

11

Slika 10 - Prostor ispod koga bi se stacionirala javna garaa

Kada izgradnja bude okonana centar grada dobie sasvim novi i moderniji izgled. U
poptunosti e biti izmenjen i reim saobraaja.
Postojala bi izgradjena dva ulaza za vozila u podzemnu garau. Jedan kod zgrade
Bezistana i primao bi vozila koja dolaze iz pravca Ulice Nikole Paia, dok bi se drugi nalazio
kod nekadanjeg hotela Dubrovnik.
Za peake bi bio izgradjen podzemni prolaz izmedju zgrade suda i Ureda.
Sama podzemna garaa bila bi najvei objekat ove vrste juno od Beograda i zauzimala
bi prostor od jednog i po hektara na potezu od Robne kue do Hotela Kragujevac.
Veliina objekta nalae posebne procedure vezane za bezbednost u samom projektovanju,
ali i upotrebu savremenih materijala i naina gradnje. Uz 405 mesta za parkiranje Kragujevani
bi dobili i novi centralni gradski trg.
Bio bi to najvei trg u Srbiji juno od Beograda, povezan sa postojeom peakom
zonom i dva skvera, kod zgrade suda i pote.
Kada ostave vozila u garai vozai e na trg moi da izadju kroz neki od sedam
projektovanih izlaza, dok e osmi biti veza sa postojeim podzemnim pasaom kod Robne kue.

12

Posebno obeleje novom trgu davae spomenik utemeljivau moderne Srbije Knezu
Milou.
Postament za spomenik projektovan je u dimenzijama od 6,5 puta 4,5 metra, to daje
mogunost da bude monumentalnih dimenzija i visine ak do 10 metara.
Kako e izgladati obeleje zavisi od Skuptine grada, koja treba da raspie konkurs za
izradu spomenika.
Oko spomenika nalazie se kruna fontana, a oko nje pojas zelenila.
Preostali prostor trga ispunie poploane povrine za etnju i klupe za odmor, a lepotu
ambijenta upotpunie vodene povrine, koje nee biti klasine fontane, ve takozvane vodene
zavese.
Prvi predrauni u fazi projektovanja govorili su da e izgradnja garae i trga kotati oko
pet miliona evra, izuzimajui trokove izmetanja instalacija koje se nalaze na ovom prostoru.
Prorauni su pokazali da bi investicija u podzemnu garau mogla da bude isplativa za
sedam i po godina.
Obzirom na sabiranje vozila u samom centru grada, neizbeno je zagaenje, to je
negativan aspekt ovog projekta.

5. ZAKLJUAK

13

Zatita ivotne sredine je jedna od najznaajnijih i najeih tema dananjeg savremenog

drutva. U taj kontekst treba staviti i napore koji se preduzimaju u cilju trajne integracije
logistikih aktivnosti u koncept ouvanja ivotne sredine. Ovo je utoliko vanije ukoliko se ima
u vidu da je transport, kao sastavni deo logistike, znaajan izvor zagaenja ivotne okoline kako
u pogledu emisije izduvnih gasova tako i u pogledu buke.
U ovom radu pokuali smo da sublimiramo modele i trendove u svetu u oblasti razvoja
logistike kao prijatelja ivotne sredine i nadamo se da e i kod nas u blioj budunosti ova
tematika zavredeti panju koju nesumnjivo zasluuje.
Princip kombinacije propisa i stimulisanja logistike da postane ekoloki pristupanija
verovatno je i najbolji put ka zelenoj logistici koja je za sada u svetu samo lepa neostvarena
elja.
S tim u vezi, veliki problem grada Kragujevca je upravo taj to ne postoje precizno
definisane pravne regulative koje bi spreile gomilanje automobila u centru grada, a samim tim i
zagaenje.
Veliki problem je takoe stepen razvoja grada. Nijedna ulica ne moe biti lako
rekonstruisana ili preusmerena, zatvorena i slino. U situaciji u kojoj se nalazimo, to zahteva
mnogo vremena, novca i truda.
U radu je prikazan hronoloki razvoj ulice koja je tema rada, slikovito je prikazan nain
na koji se razvijala.
Reenja koja su prikazana u ovom radu, u skladu su sa aktuelnim projektima koji se
mogu ostvariti u 2013. godini, i ukratko su date negativni i pozitivni aspekti njihove realizacije.

6. Izvori informacija

[1]

Dostupno na: www.skyscrapercity.com

14

[2]

Dostupno kod: Gradska institucija za planiranje i razvoj

[3]

www.wikipedia.com

15