1.

UVOD
Obrada metala struganjem je vid obrade metala rezanjem skidanjem
strugotine. Obradom metala skidanjem strugotine mogu se izvesti
najrazliitijih operacija obrade:
uzduna obrada
eona obrada
usecanje
dsecanje
fazonska obrada
izrada konusa
izrada zavojnice
buenje
lena obrada
Sve navedene operacije se izvodi na univerzalnim , nameskim i
automatskim strugovima.
Pri obradi na strugu neposredno uestvuju samo predmet obrade i
alat , na ije meusobne odnose utie vie faktora koje emo svrstati u
vie grupe zbog njihovog velikog uticaja na tanost obrade.
Njihova osnovna namena je obrada cilindrinih, konusnih , eonih
povrina.
U ovom radu pored osnovnih zadataka koje strugovi mogu da
obavljaju, dat je akcenat i na nosa alata samog univerzalnog
strugakao i na propratnu tehnoloku dokumentaciju koja je neizbena
prilikom obrade.

-1-

2.

Strugovi
U savremenoj mainskoj industriji sreemo razliite vrste strugova:

1 . Stoni strugovi sa iljcima ( malih dimenzija primenjenih u preciznoj

mehanici)
2. Produkcioni strugovi sa iljcima
3. univerzalni strugovi
4. eoni strugovi
5. vertikalni strugovi
6. Revolver strugovi
7. Poluautomatski strugovi
8. Automatski strugovi
9. Kopirni
10. Strugovi za leno struganje
U zavisnosti od obima i sistema proizvodnje strugovi se mogu svrstati u
tri grupe:
strugovi za pojedinanu proizvodnju
strugovi za serisku proizvodnju
strugovi za masivnu proizvodnju
Strugovi za pojedinanu proizvodnju
Karakteristika strugova ove grupe je njihova fleksibilnost pri prelazu sa
jednog proizvoda na drugi proizvod. U ovu grupu se mogu svrstati
produkcioni strugovi, univerzalni strugovi i eoni strugovi.
Univerzalni strug
Veoma je pogodan za potrebe pojedinane proizvodnje. Moe se
koristiti za izradu navoja jer poseduje vuno i vodee vreteno. Osnovu
ine pogonski elektromotor, prenosnik glavnog kretanja, izmenjiva grupa
zupanika, prenosnik pomonog kretanja, glavno vreteno, vuno vreteno,
vodee vreteno, nosa alata i konjic.
Obrtno kretanje se od elektromotora prenosi na glavno vreteno i
predmet obrad, a preko izmenjive grupe zupanika, prenosnika za
pomono kretanje i mehanizma za pretvaranje obrtnog u pravolinijsko
-2-

kretanje, nosa alata dobija pomono pravolinijsko kretanje. Na nosa

alata se postavlja rezni alat. Vodee vreteno se, umesto vunog,
ukljuuje pri izradi navoja na strugu

Strug se pokree tako to se prvo ukljui elektromotor pritiskom na

dugme na tasteru. Pokretanje struga, to jest glavnog vretena, vri se
ukljuenjem spojnice, spojnike ruice, koja ima tri poloaja. 0 - glavno
vreteno miruje, 1 i 2 - udesno ili ulevo.
Brzina glavnog vretena odreuje se prema tvrdoi materijala koji se
obrauje, preniku materijala i drugim faktorima. Suport, nosa noeva
pokree se ruicom ili automatski.
Na strugu za obradu metala no se vrsto stegne u nosa noeva koji
se nalazi na maloj platformi koja se zove suport, mali suport. Pomou
ruice na suportu podeava se pozicija noa u odnosu na radni deo.
Materijal, obino okrugle ipke, se postavi u stezne eljusti i dovoenjem
srugarskog noa do materijala a zatim pokretanjem suporta runo ili
automatski vri se obrada materijala. Tanost dimenzija je do (0.001")
jedna hiljadita od ina. Meutim, zbog naina funkcionisanja maine, to
-3-

jest obrtanja materijala, delovi koji se obrauju imaju uglavnom cilindrian

oblik. I pored toga, strug je viefunkcionalna, upotrebljiva maina i moe
da uradi razne oblike metalnih delova.
Dimenzije struga se odreuju prema:
Najvei prenik materijala koji moe da se postavi u stezne
eljusti(futer) npr. 7x10 ili 7x12, broj 7 je prvi broj koji oznaava
dimenzije struga.
Najdui materijal koji moe da se postavi izmeu steznih eljusti i
centriraa, konjia struga. Ovo je drugi broj koji oznaava dimenzije
struga.
Prenik najveeg materijala koji moe da se obre iznad suporta.
Na slici je prikazana ema struga

3 Kinematika kretanja alata

Pomona kretanja alata ostvaruju se pomeranjem celog nosaa
alata ili pomeranjem samo uzdunim ili poprenim klizaem. Kretanje
-4-

se izvodi runo ili mehaniki pomou vodeeg vretena ,vunog

vretena I ozubljene letve.
Na kuitu struga nalaze se doboi , ruice I tabele koje se koriste
pri izboru veliine koraka pomonog kretanja nosaa alata. Izbor
veliine pomaka zavisi od veliine I
poloaja promenjivih
zupanika koji su postavljeni u bonom prenosniku u kuitu struga.
Ukljuivanje odabranog pomaka izvodi se doboom I ruicom na
nosau alata.
Na slici je predstavljen boni prenosnik sa etiri izmenljiva
zupanika za regulisanje pomonog kretanja nosaa alata.

Zupanici (obino kod univerzalnog struga) imaju sledei broj

zubaca. Z1=4, Z2= 113 Z3 =63 , Z4 =80 zubaca. Slue za izbor veliine
koraka pri uzdunom I poprenom pomonom mehanikom kretanju
alata . Pri tome se veliina koraka izraava u milimetrima. Broj obrtaja
radnog vretena je do 160o/min. Uzduni I popreni koraci imaju dvanaest
veliina. Veliina poprenog koraka odgovara jednoj polovini uzdunog
koraka.
Na slici pod (b ) Prikazan je dobo (1) , kao I komandne ruice (2 I 3
) za izbor veliine koraka , ruica (4 ) za izbor smera kao I ruica (5) za
ukljuivanje mehanikog kretanja nosaa alata pri poprenoj I uzdunoj
obradi kao I pri izradi navoja na strugu.
-5-

Podruje veliine pomaka ( A ili B ) bira se pomou ruice (6 ).

Ruica ( 6) namenjena je ukljuivanju prenosnika za pomono kretanje u
poloaje prenosa A za normalno kretanja ili u poloaj B zas ubrzani
prenos kretanja.

4. Nosa alata
Nosa alata sa osnovnim delovima I komadnim doboima prikazan je
na slici.

Na prednjoj strani nalazi se kuite (1) sa zupastim prenosnikom za

pomono kretanje.
Na gornjoj strani nalazi se uzduni i popreni obrtni kliza. Na njemu se
nalazi brzo izmenjiv dra noeva (2 ) . Pri deliminoj obradi delova
velike duine na klizne stazestruga moe se postaviti lineta i to
nepokretna (5 ). Ako se deo obrauje po celoj duini na nosa se
postavlja pokretna lineta (4 ). Sa zadnje strane je savitljiva mlaznica sa
slavinom (6 ) za dovod rashladnog sredstva. Ruica ( 3 ) i dugmad slue
za ukljuivanje i iskljuivanje struga.
Toak sa ruicom (A ) slui za uzduno runo pomeranje nosaa
alata. Ruicom (B ) se ukljuuje i iskljuuje vodee vreteno pri rezanju
navoja na strugu. Ruicom (G ) se ukljuuje i iskljuuje vuno vreteno za
mehaniko uzduno pomono kretanje alata pri obradi struganjem.
-6-

Nemogu se istovremeno ukljuiti oba vretena ili oba pravca kretanja.

Ozubljena letva se ukljuuje da bi se ostvarilo uzduno kretanje nosaa
alata. Vunim vretenom ostvaruje se mehaniko pomono uzduno ili
popreno kretanje. Vodeim vretenom sa navojem ukljuuje se ukljuuje
se mehaniko kretanje alata pri izradi navoja struganjem.Univerzalni
strug moe imati nosa alata sa pogonskim motorom i sa menjaem za
mehaniko izvoenje pomonih kretanja.
Komande za pomono kretanje alata nalaze se na prednjoj strani
nosaa alata. Nosa alata sa komandnim doboima i ruicama
prikazan jena sledeoj slici.

Na prednjij strani nalazi se kuite sa zupastim prenosnikom za

pomono kretanje.Sa leve strane nalazi se graninik u vidu poluge za
podeavanje duine pomonog kretanja nosaa alata.Kada nosa alata
doe do graninika kretanje nosaa strugarskog noa se iskljuuje.
Na ovoj slici je prikazan toak sa ruicom (R1 ) za uzduno pripremno
i zavrno slobodno runo kretanje nosaa alata. Ruicom (R2 ) ukljuuje
se mehaniko uzduno kretanje nosaa alata za radni i povratni hod u
-7-

smeru strelice. Popreno kretanje alata ukljuuje se ruicom (R4 ) a

pomeranjem ruice R3 u poloaj ( II ) ukljuuje se vratilo pri rezanju
navoja.

4.1

Kinematika prenosa pomonog mehanikog kretanja

nosaa alata

Na slici je prikazan nain rada mehanikog kretanja nosaa alata.

Vuno vreteno (1 ) se okree pomou zupanika preko prenosnika za

pomono kretanje alata. Vreteno ima leb kojim je klizno povezano sa
puem ( 2 ) koji je ugraen u kuite nosaa alata ( ugraen u suportu ).
Prilikom pokretanja pua okree se pomera se vuno vreteno nosaa
alata. Punim prenosnikom( 2 i 3 ) prenosi se kruno okretanje vretena
na zupanike ( 4 i5 ). Postavljanjem ruice (6 ) u poloaj (A) ukljuuje se
zupanik ( 5 ) sa zupanikom ( 7 ). Pomou zupanika ( 8 ) i zupaste
letve ( 9 ) nosa alata se kree uzduno. Promenom smera obrtanja
vunog vratila menja se i smer kretanja nosaa alata.
-8-

Ako je ruica u( 6 ) u poloaju ( B ) , zupanik ( 5 ) se ukljuuje sa

zupanikom (10 ) i preko zupanika ( 11 ) obre se navojno vreteno.
Kliza nosaa alata (12 ) kree se popreno a uzduni kliza miruje.
Vodee vreteno ( 16 ) ukljuuje se dvodelnom navrtkom pomou ruice
( 17 ) za uzduno pomono kretanje nosaa alata pri rezanju navoja.

5.

Kontrola ispravnosti struga

Funkciju kontrole i praenja ispravnosti maina u preduzeu obavlja

sektor odravanja, naravno, ukoliko ga ima. Bilo da se radi o
planskom, preventivnom ili naknadnom odravanju, kljuni element
procesa reparacije maine je identifikovati uzrok smanjene tanosti
maine, te ga u potpunosti otkloniti ili svesti njegov uticaj na
odgovarajuu
prihvatljivu mjeru. Spektar aktivnosti u ovom dijelu moe biti veoma
irok. Dovoljno je
nabrojati samo neke od tehnologija odravanja, npr. poevi od
tehnologije odravanja
leajeva i zupanika, zatim preko tehnologije odravanja
elektromotora, pa do tehnologijaodravanja hidraulinih i pneumatskih
instalacija da se vidi sloenost i irina problema koje pokriva segment
Odravanja .
Proces popravke, bez obzira iz kog razloga da je pokrenut poinje
sa demontaom. Nakon to se strug iskljui iz neposredne proizvodnje,
slijedi odvajanje od energetskih kablova, zatim se isputa ulje iz
rezervoara smjetenih u glavi, prenosniku za pomono kretanje i
ukljunoj ploi.

Demontaa struga se vri na sljedee sklopove:

Konji,
Navojno i vuno vreteno,
Suport,
-9-

 Sistem za hlaenje,
Motori,
Poklopci sa glave i prenosnika za pomono kretanje.
Nakon demontae svi dijelovi se paljivo pregledaju, rastavljaju na
elementarne dijelove i popravljaju ili zamjenjuju istroeni i oteeni
sklopovi. Po obavljenoj reparaciji vri se ponovna montaa maine
obrnutim redoslijedom.
5.1 Analiza i utvrivanje stanja zupanika
Zupanici se razarajutako da vladadegradacija zupca, njegovo
povrinsko oteenje.
Veoma retko oteenje je izazvano lomom venca zupanika.
Lom zubca zupanika moe biti izazvan trnutnim
proptereenjem,npr. Kada spoljni uzrok kao klin pomae u
angaovanju zubaca,ili kada teko optreenjeoptereti zupanik. U
ovom sluaju povrina naprsline je konveksna linija dodira.
Meutim uglavnom je optereenje zubaca zamornog karaktera i
povrina naprsline je konkavna.Inicijalna zamorna pukotina je
orjentisana pod pravim uglom i povezuje se na povrinu i postepeno
menja pravac i na suprotnu stranu istog zuba. Nosivost zubaca koji
nisu povrinski otvrdnuti ( kaljenje , nitriranje , cementacija,..) je obino
ogrranieno kontaktnom vrstoom njegovih radnih povrina.
U normalnim uslovima eksploatacije lom zuba moe biti posledica
nejednake raspodele optereenja du zuba ili posledica tekog
habanja koje moe da smanji popreni presek zuba.
(, ),
,
1.5 2 . ,
,
(
),
.

. ,
, ,
, .
- 10 -

 ,
.(
,

).
, .

.
,

.

.
,
,
.

,
, .
,

, , ,
, , .


.
o
.
, ,
() .
(
).

- 11 -



.
:
,

(),
,
,
,
( ).


.
( ),
,
, .

6.
- 12 -

A 75%

. ,
: , ,
,

.

.
, :

,
.
,
,
.

: , , ,

, .
,
.
:
- 13 -

1 .
2 .

4.

:








.


.

:

( , , ..)



- 14 -


, , ,
, , ,
.

- 15 -

- 16 -

- 17 -

- 18 -

- 19 -



,, , .

(,, )

- 20 -

RADIONIKI CRTE ZUPANIKA

- 21 -

LITERATURA:
-

Tehnologija obrade metala rezanjem - Stefan Simi

Industriske maine - Dragan Nikoli
Tehnologija 2 Zvonko Simi
Proizvodne tehnologije obrade metala rezanjem Miodrag Lazi

- 22 -