GRADJANSKO PROCESNO PRAVO

8.PRAVO NA PRAVOSUDJE

Ovo pravo predstavlja obavezu suda dap o tuzbi postupa, primenjujuci u svakom
trenutku u razvoju postupka odgovarajucu procesnopravnanu ili materijalnopravnu
normu. Kao zakonski, a ne teorijski stav pravo na pravosudje je prvi put
konstituisano u napoleonovom gradj. Zakonu iz 1804 godine kada je sudska vlast
uspostavljena kao obaveza, a uskracivanje pravosudja proglaseno ozbiljnim
deliktom sudije. Na postupanje obavezuje svaka tuzba, pa I ona koja se vec prima
facie pokazuje kao neosnovana ili mozda kao nedopustena. Jer, duznost suda da
postupa ne izvire iz toga sto tuziocu subjektivno pravo pripada, nego iz toga sto on
tvrdi da mu ono pripada I da je povredjeno, te trazi da mu sud pruzi zastitu. Svako
postupanje suda po takvoj tvrdnji I trazenju predstavlja po svom smislu vrsenje
pravosudne f-je koje odgovara pravu na sudsku zastitu. Ukratko nijedna tuzba se ne
odbacuje iz razloga sto tuziocu ne pripada pravo na zastitu. Ukoliko, nijedna tuzba
se ne odbacuje iz razloga sto tuziocu ne pripada pravo na pravnu zastitu. To pravo
pripada dakle svakome, a odgovarajuca duznost drzave nastaje od trenutka kad je
stavljeno pravnozastitno trazenje. Postojanje prava na pravosudje, nezavisno od
materijalnopravnih uslova pravne zastite u konkretnom slucaju daje tom pravu
apstraktan karakter. Zbog toga se u jednom delu nauke ono zove jos I apstraktno
pravi na tuzbu. Svoju konkretizaciju ono dobija trazenjem pravne zastite tuzbom.
Tim aktom je odredjeno I prema kome se zastita trazi I u cemu ona ttreba da se
sastavi.
Pravo na pravnu zastitu predstavlja autonomno jevnopravno ovlascenje
svakog pranog subekta da trazi od suda odluku. ono se mora priznati svakom ko
tvrdi da mu subkektivno gradj.pravo pripada. Dva prava imaju, s obzirom na svoju
sadrzinu, samostalnu egzistenciju, te su podvrgnuta I pravilima razlicitog znacaja.
PRAVO NA PRAVNU ZASTITU KAO LJUDSKO PRAVO prilikom raspravljanja o
gradjanskim pravimani obavezama ili o krivicnoj optuzbi, svako ima pravo na
pravicn I javno sudjenje u razumnom vremenu, od strane nezavisnog I nepristrasnog
suda ustanovljenog zakonom. Presuda ce biti javno objavljena, ali sredstva
informisanja Ijavnost mogu biti iskljuceni iz celog ili dela sudjenja, ako interesi
morala, javne ili nacionalne bezbednosti, ili zastite privatnog zivota stranaka to
zahtevaju, ili u meri u kojoj po misljenju suda to zahtevaju posebni interesi, kad bi
javnost mogla da utice na interese pravosudja.
KLJUCNI POJMOVI CL.6 EKLJP Dakle kljucni pojmmovi ove odredbe koji se odnse na
gradjanske sudske postupke jesu: 1.nezavisan sud, 2. Pravo na pravicno I javno
sudjenje, 3. Gradjanska prava I obaveze, 4. Odlucivanje o strankama u razumnom
roku.
NEZAVISNOST SUDA- moze se utvrditi da je sud nezavisan: 1. Ako je sudska vlast
pravno I stvarno ravnopravna sa ostalim granama drzavne vlasti; . ako je politicki
i/ili drugi vanpravni uticaj na imenovanje ili izbor sudija ogranicen na drustveno
podnosljivu meru.;
3. Ako su uspostavljenje pravne I finansijske garantije
nezavisnosti sudije kao nosioca vlasti; 4. Ako je obezbedjen mehanizam slucajnog
sudije tj ako je iskljuceno ovlascenje sudske uprave na odredjivanje sudije u
konkretnoj pravnoj stvari.
NEPRISTRASNOST SUDA- ovo znaci: 1. Eliminisanje iz sudjenja sudije koji, zbog
postojanja veze sa strankama ili sa predmetom spora, moze biti naklonjeniji jednoj
stranci nego drugoj; tehnicki nepristrasnost se postize putem propisivanja razloga,
postupka I nadleznosti za izuzece sudija,
2.jednako postupanje sudije prema
svim strankama u istim ili slicnim procesnim situacijama.
1

OSNIVANJE SUDA ZAKONOM- sud se mora osnivati u konkrtnom smislu pravnim

aktom visoke snage. To je zakon, akt mora poticati od parlamenta a ne od vlade. Ili
ako akt potice od vlade zakon mora predvideti jasne kriterijume za osnivanje suda I
ti kriterijumu moraju biti postovani u podzakonskom aktu.
PRAVICNO I JAVNO SUDJENJE- Javnost sudjenja Javni karakter postupka pred
sudom ima za cilj zastitu stranke u sporu od vrsenja pravosudja u tajnosti,bez
javnog nadzora. To je jedan od nacina na koji se moze odrazavati poverenje u
sudove. Cinjenicom da je sudjenje vidljivo, javnost doprinosi ostvarivanju cilja clana
6 stav 1 konvencije, tj pravicnog sudjenja cija je garantija jedno od temeljnih nacela
svakog demokratskog drustva.
Pravicnost sudjenja- Pojam nije definisan
Konvencijom niti praksom evropskog suda za ljudska prava, te se prosudjuje od
slucaja do slucaja. Ipak njegovo jezgro cine pravo na pristup sudu; obaveza suda da
sudi o zahtevu za koji je nadlezan; postovanje ravnopravnosti I dostojanstva
stranaka u postupku I sudnjenje na osnovu priznatih izvora prava.
GRADJANSKA PRAVA I OBAVEZE Radi se o pojmu koji je autonoman, konvencijski, a
ne nacionalni pojm. U nacelu, njegovo tumacenje ne zavisi od vrste niti naziva suda
pred kojim se vodi postupak, vec od predmeta tog postupka.
ODLUCIVANJE U RAZUMNOM ROKU Ova garantija naglasava vaznost donosenja
sudskih odluka bez odlaganja, kako se ne bi ugrozili delotvornost I kredibilitet
sudskih odluka, kao I pravna sigurnost, tj kako bi doslo do okoncanja nesigurnosti u
kojoj se stranaka nalazi u pogledubsvog gradjanskopravnog polozaja. Duzina
vremena za ocenu a li je sudjenje okoncano u razumnom roku, nije odredjena
vremenskim jedinicama.
USTAVNE ODREDBE O PRAVU NAPRAVNU ZASTITU svako ima pravo na jednaku
zakonsku zastitu bez diskriminacije. Svako ima pravo na sudsku zastitu ako mu je
povredjeno ili uskraceno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemceno ustavom, kao I
pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale. Svako ima pravo na
nezavisan, nepristrasan I zakonom vec ustaljen sud, pravicno I u razumnom
roku,javno raspravi I odluci o njegovim pravima I obavezama. Svakome se jemci
pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume ili ne govori jezik koji je
u sluzbenoj upotrebi suda I pravo na besplatnog tumaca ako je nem, slep ili gluv.
Javnost se moze iskljusiti tokom celog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu
postupka, samo radi zastite interesa, nacionalne bezbednosti, javnog reda I morala
u demokratskom drustvu, kao I radi zastite interesa maloletnika ili privatnosti
ucesnika u postupku u skladuu sa zakonom. Jemcise jednaka zastita prava pred
sudovima. Valja uociti da tekst Ustava govori o tri prava, koja su bitna sa
materijalnopravnog I procesnopravnog
stanovista o pravnoj jednakosti u
materijalnom smislu, kao I o pravu na zastitu prava u postupku pred sudom. U
procesnom pogledu, radi se o dva prava. Prvo predstavlja ovlascenje za zastitu
drugog, a drugo je ono za koje se trazi zastita (subjektivno pravo). Treba dakle uzeti
da se pomenutim odredbama izrazava dualisticko glediste o pravu za pravo zastitu.
Ako se ovaj zakljucak prihvati, onda bi to znacilo da pravo na pravnu zastitu ima u
nasem pozitivnopravnom sistemu- javnopravni karakter.
ZAKLJUCAK OPRIRODI PRAVA NA PRAVNU ZASTITU posto se jednom prihvati da
pravo na sudsku zastitu ima po Ustavu prirodujavnopravnog ovlascenja, ostaje
pitanje o tome koju od varijanti izlozenih u predhodnim tackama treba usvojiti za
nase pravo. Mislimo da prevagu zasluzuju argumenti ixloxeni u prilog stave po kome
pravo na pravnu zastitu treba najsire shvatiti , a to znaci kao pravo gradjanina na
pravosudje u konkretnom slucaju, dakle kao jedno ljdsko pravo odredjene sadrzine.
Pravo na pravosudje pripada u podjednakoj meri obema strankama. Jer, I prema

tuzenom, a ne prema tuziocu, sud ispunjava duznost da razvija svoju delatnost onim
redom I na onaj nacin kako je to zakonom predvidjeno. On je tu duznost ispunio I
prema onoj od stranaka na ciju je stetu presudio. Zbog toga je ova varijanta
dualistickog ucenja, nazvana I pravom da se ne bude u pravu.

10.NACELO NEZAVISNOSTI SUDA I SUDIJE

OSNOVE- svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan I zakonom vec ustanovljen
sud, pravicno I u razumnom roku, javno raspravi I odluci o njegovim pravima I
obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao I o
optuzbama protiv njega. Prilikom raspravljanja o gradjanskim pravima I obavezama
ili o krivicnoj optuzbi, svako ima pravo na pravicno I javno sudjenje, u razumnom
vremenu, od strane nezavisnog I nepristrasnog suda, ustanovljenog zakonom.
Presuda ce biti javno objavljena ali sredstva Informisanja I javnost mogu biti
iskljuceni iz celog postupka ili dela iz razloga javne ili nacionalne bezbednosti,
morala, zastite privatnog zivota stranka to zahtevaju, posebni intersi, kada bi
javnost mogla da utice na interese pravosudja.
POJAM- sa zakonitoscu je tesno vezana nezavisnost suda. Ovaj drugi princip namece
se iz prvog: posto je sud vezan zakonom, on dakle donosi odluke nezavisno od
drugih organa. Necelo nezavisnosti ima za cilj da obezbedi dosledno sprovodjenje
zakonitosti. Sudska odluka ima znacaj za ugled gradjanina, za njegovu slobodu,
imovinu I druga njegova osnovna prava. Posto su u pitanju ove vazne drustvene
vrednosti, zakonitost odluke potrebno je obezbediti I time sto ce se spreciti uticaj
drugih organa na raspravljanje I odlucivanje u sporu pred sudom. Za samostalnost
pravosudja najznacajnija garantija sastoji se u tome sto je ono odvojeno od uprave.
PRIMENA- garantije nezavisnosti suda leze u podeli I ravnopravnosti drazavne
vkasti na tri grane. Institucijalne garantije nezavisnosti sudije
jesu izbor ili
imenovanje na osnovu pravnih a ne politickih kriterijuma, stalnost sudijskog
mandata, nepremestivost sudije. Licne garantije nezavisnosti sudije jesu: pravo
stranke na slucajnog sudiju, tj dodela predmata u rad sudiji slucajem, bezbednost
sudije I materijalna nezavisnost sudije.
Princip nezavisnosti ne sme da se svede na politicku ili zakonsku deklaraciju. Kad
Ustav kaze das u sudovi u svom radu nezavisni, onda u toj odredbi treba videti
pravnu normu koja propisuje dvostranu zabranu. Nezavisnost suda ne bi bila
postovana ni sugestijom medija sudu kako treba da odluci o jednoj stvari o kojoj
tece postupak. Ne bi bilo u skladu sa nacelom nezavisnosti ni obracanje suda
drugom organu sa pitanjima da li je jedan domaci propis na snazi I sta je smisao
njegovih odredbi, bez obzira sto misljenje tog organa nije obavezno. Posledica
nacela nezavisnosti je da sudske odluke ne mogu menjati drugi drzavni organi, nego
samo sudovi I to u postupku koji je zakonom uredjen.
ODSTUPANJA: jedno zak odstupanje je predvidjeno u odnosu na princip slucajnog
sudije: od redosleda prijema predmeta moze se odstupiti samo zbog opterecenosti
ili opravdane sprecenosti sudije. Bilo bi idealno kada bi ovo odstupanje odista bilo
jedino. Princip nezavisnosti suda I sudije ugrozava se politickim tj vanpravnim
razlozima, a najcesce nedopustenim uticajima izvrsne vlasti, kao I mocnih
pojedinaca I drustvenih grupa.
PROCESNOPRAVNI ZNACAJ- povreda principa nezavisnosti
suda I sudije jeste
povreda ljudskog prava zbog koje se moze izjaviti ustavna zalba I pokrenuti
postupak pred ESLJP. U tranzicionim drzavama neke od sankcija za krsenje prava na
nezavisnoso sudjenje jesu lustracija sudija kao I rehabilitacija politickih osudjenika.

11.Nacelo javnosti

POJAM- Nacelo javnosti predstavlja obavezu suda da svoju delatnost ucini

dostupnom javnosti. Istovremeno to je pravo svakog da stice saznanja o sudskoj
delatnosti.
PRIMENA- U lit se razlikuje javnost suda kao drzavnog organa od javnosti
konkretnog odredjenog postupka . gradjanima mora biti omoguceno da se putem
medija upoznju sa radom suda. Neke sudske odluke se objavljuju medijima, a za
pravno znacajne odluke, postoji obaveza objavljivanja u sudskim publikacijama.
Smisao javnosti rada suda lezi u ljdskom pravu na informisanje. Javnost suda u
konkretnim pravnim stvarima obezbedjuje se pravilom das u sudjenja javna. Ustav
ne pominje izricito I usmenost kao nacelo naseg pravosudja, ali mu on taj znacaj u
stvari pridaje, jer javno raspravljanje suda I stranaka moguce je zamisliti samo kao
usmeno.
ODSTUPANJA- Javvnost se moze iskljuciti tokom citavog postupka koji se vodipred
sudom ili delom postupka samo radi zastite interesa morala, nacionalne bezbednosti
, javnog reda, kao I radi zastite interesa maloletnika ili privatnost ucesnika u
postupku.
PROCESNO PRAVNI ZNACAJ- Ako je javnost neopravdano bila iskljucena sa glavne
rasprave u parnicnom postupku, postoji tzv apsolutno bitna povreda odredaba
parnicnog postupka , sto predstavlja najtezu procesnu gresku suda. U slucaju das u
izvrsene druge povrede nacela javnosti (npr propust u objavljivanju rasporeda
sudjenja I sudskih veca moze se govoriti o relativno bitnoj povredi.

14.NACELO DISPOZICIJE I OFICIJELNOSTI

OSNOVE- jedno od obelezja gp odnosa sastoji se u tome

sto se oni
zasnivajunmenjaju I gase voljom pravnih subjekata. Nosilac subjektivnog prava u
takvom odnosu moze svoje pravo blagovremeno ostvariti ili pustiti da ono zastari.
Njemu stoji na volju da se svog prava odrekne ili da ga prenese na drugog. Ovakvoj
dispozitivnoj prirodi subjektivnog prava odgovara
pravilo da je I pokretanje
postupka za njegovu zastitu stvar volje za njegovog nosioca. U zakonu se prosto
kaze =Parnicni postupak se pokrece tuzbom= Ukratko, bez tuzbe nema parnicnog
postupka. Ovo pravilo predstavlja prvi stav nacela dispozicije, koje treba uzeti kao
karakteristicno za postupak zastite subjekta prava.
PRIMENA- princp dispozicije na opsti nacin odredjuje uticaj volje stranaka na
otpocinjanje, tok I okoncanje parnicnog postupka.
1.Otpocinjanje- Parnicni postupak pokrece se tuzbom, tacnije podnosenjem tuzbe
sudu. Posto se nosiocu subjektivnog prava, tj licu koje za sebe tvrdi da je nosilac
prava, ostavlja na volju da trazi sudsku zastitu, mora mu se prepustiti I da on odredi
njen oblik I obim. Po principu dispozicije, dakle, tuzilac u tuzbenom zahtevu, koji je
nuzan sastavni deo tuzbe, odredjuje o cemu I kako treba da bude presudjeno.
Jednom stavljeni tuzbeni zahtev nije nepromenjiv. Jedan izraz nacela dispozicije
predstavlja I moguvcnost tuzioca daumesto prvobitnog zahteva postavi drugi, da
poveca postojeci zahtev ili da uz ovaj istakne jos jedan: tuzbeni zahtev je predmet
raspravljanja I odlucivanja. Ovaj njegov znacaj izrazava se u zakonu, praksi I nauci
tako sto se on uzima za predmet spora. Sud je vezan tuzbenim zahtevom. Princip
je izrazen odredbom: U parnicnom postupku sud odlucuje u granicama zahteva koji
su stavljeni u postupku. To znaci da sud ne moze odluciti o necemu sto nije bilo

trazeno o tuzbenom zahtevu, iako rezultat rasprave pruza podlogu za jednu takvu
odluku.
2.Tok Jednom pokrenut, parnicni postupak se u vremenu razvija radnjama
procesnih subjekata. Za taj razvoj, uslov je da radnje preduzima bar jedna stranka. S
obzirom na to ko ima presudan uticaj na razvoj parnicnog postupka u vremenu,
moze se govoriti o tri sistema: o sudskom, o stranackom, I o zakonskom kretanju
parnice. Stranacko kretanje parnice je izraz nacela dispozicije. Sudsko I zakonsko
kretanje parnice su izraz nacela oficijelnosti. Kod nas preovladjuje pravilo o sudskom
I zakonskom kretanju parnice. Stranacko kretanje parnice izrazeno je kroz pretezan
uticaj stranaka na kretanje parnice u vremenu karakteristican je za liberalne
postupke u nekim zemljama u kojima je inicijativa za odredjivanje rocista u rukama
tuzioca I tuzenog.
3.Okoncanje- ne mora se svaka parnica zavrsiti sudskom odlukom. Zakon je polazeci
od prirode spornog subjektivnog prava, ostavio strankama siroke mogucnosti da
svojom voljom okoncaju postupak. Nacelo dispozicije dolazi dakle I ovde do
primene. Parnica se okoncava povlacenjem tuzbe. Ovaj nacin okoncanja radnja
nema karakter meritorne odluke o sporu. Tuzilac, posto izjavljuje da ne zeli dap
arnica dalje tece. On moze istu parnicu ponovo pokrenuti. Stranke mogu svojim
radnjama da rese spor. Mogu zakljuciti sudsko poravnjanje. Tom radnjom parnica se
okoncava sa istim dejstvom kao da je pravosnazno presudjena. Drugo tuzeni moze
priznati tuzbeni zahtev. Ta njegova izjava sama po sebi, nema posledicu dap arnica
prestaje teci. Tuzilac moze izjaviti da se odrice tuzbenog zahteva. Ta radnja ima
smisao obrnut od priznanja: sud odbija tuzbeni zahtev presudom na osnovu
odricanja. Posle donosenja prvostepene odluke, stranaka se moze odreci prava na
zalbu ili odustati od izjavljenje zalbe. Posledica takve radnje sastoji se u tome sto
prvostepena odluka postaje punovazna. O pravnoj prirodi navedenih radnji, o
vremenu u kojem mogu biti preduzete I ostalim pojedinostima govori se na
odgovarajucem mestu. Radnje stranaka kojima se spor okoncava nazivaju se u
Zakonu radnjama raspolaganja.
ODSTUPANJA- Uopsteno posmatrano, odstupanja od nacela dispozicije znace
delovanje njemu suprotnog nacela oficijelnosti- u parnicnom postupku. Odstupanja
od dispozicije stranaka u nasem a I u drugim savremenim pravima su brojna. Opste
odstupanje sadrzano je u cl 3 st 3 ZPP: sud nece dozvoliti raspolaganja stranaka
koja su u suprotnosti sa prinudnim propisima, javnnim poretkom I pravilima morala.
Drugo, u navedenom pravilu nije jasno odredjen krug radnji na koje se odnosi
nedozvoljeno raspolaganje.
Da li su u pitanju samo raspolaganja tuzbenim
zahtevom ili I raspolaganje cinjenicnim tvrdnjama I radnjama koje su vezanje za
iznosenje, priznanje I osporavanje cinjenicnih tvrdnji protivnika? Brojne sudske
odluke pokazuju da je sudska praksa Srbije prihvatila sire shvatanje ovog pojma.
Posebna odstupanja od nacela dispozicije u korist primene nacela oficijelnosti,
vezana su za ptpocinjanje, tok I okoncanje parnicnog postupka.
1. otpocinjanje od pravila da se parnicni postupak pokrece voljom stranke,
podnosenjem tuzbe, postoje odstupanja vezana na tzv adhezione postupke.
Npr:presudom kojom izrice prestanak braka, sud odlucuje I o vrsenju
roditeljskog prava. Tu odluku on donosi I kad je nijedan od bracnih drugova
nije trazio. Takodje ima izuzetaka I od pravila da je sud vezan tuzbenim
zahtevom. Ako je sud kvantitativno prekoracio tuzbeni zahtev, tj dosudio
tuziocu vise nego nego sto je tuzbom trazio, deo presude kojim je zahtev
prekoracen, postace pravosnazan, ako se tuzeni zbog toga zali. Izuzetak od

principa vezanosti suda tuzbenim zahtevom, propisan je u cl 185 st 3 I 4

ZOO, kad uspostavljanje ranijeg stanja nije moguce, ili kad sud smatra da
nije nuzno da tuzeni to ucini, sud ce odrediti da tuzeni isplati tuziocu
odgovarajucu svotu novca na ime naknade stete; sud ce dosuditi osteceniku
naknadu u novcu kad on to zahteva, izuzev ako okolnosti datog slucaja
opravdavaju uspostavljanje ranijeg stanja.
2. Tok-u nasem zakonu o parnicnom postupku kao osnovno pravilo propisan je
princip da vremenski razvoj parnice predstavlja jedan od zadataka suda.
Nacelo je propisano odredbom po kojoj rocista zakazuje sud I to kako ona za
raspravljanje o predmetu spora tako I druga. Tako sudu pripada inicijativa za
razvoj postupka prelaskom sa jednog rocista na sledece. Osim toga uticaj
suda ogleda se u tome sto on rociste odlaze kad oceni da za to postoji
opravdan razlog. Na vremenski razvoj parnice sud utice I odredjivanjem I
produzavanjem roka za one pismene radnje stranaka za koje duzina roka nije
propisana Zakonom. Dostavljanjem pismena daje se redovno podsticaj stranci
da ona sa svoje strane preduzme radnju povodom pismena koje joj je
uruceno. Njegovo delovanje u tom smislu ogleda se I u tome sto on odredjuje
redosled parnicnih radnji, ukoliko taj redosled nije zakonom odredjen. U okviru
pojedinih stadujuma, sudu je ostavljeno da spoljni tok postupka prilagodi
osobenostima pojedinog slucaja. Na glavnoj raspravi sud odredjuje redosled
kojim ce prestati osnovanost pojedinih odbrambenih Ili daljih napadnih
sredstava ako je tuzeni odnosno tuzilac upotrebio vise njoh odjednom.
Redosled po kome ce se na rocistu izvoditi dokazi stvar, sudske ocene. Princip
sudskog kretanja parnice ogleda se I u ovlascenju suda da pod odredjenim
pretpostavkama svojim resenjem o prekidu postupka izazove zastoj u
njegovom razvoju. u savremenom
procesnom pravu zakonsko kretanje
parnice se zadrzalo u pravilima po kojima se neke radnje mogu preduzeti
samo do isteka odredjenog stadijuma postupka ili do nekog drugog trenutka u
njegovom razvoju. Ostatak ovog princip treba dalje videti u zakonskim
rokovima I u obaveznom zastoju postupka.
3. Okoncanje Princip dispozicije je I ovde ogranicen, osim kad se radi o
povlacenju tuzbe. U spornom materjalnopravnom odnosu u kome treba zastiti
javni interes, Zakon volju stranaka iskljucuje isto kao I kad se radi o
cinjenicnom gradivu. Ovaj stav izrazen je odredbom zakona u kojoj je izrazeno
da sud nece uvaziti raspolaganja stranaka, koja su u suprotnosti sa prinudnim
propisima, javnim poretkom I pravilima morala. Volja stranaka ne moze
zameniti presudu ni u bracnom ni u paterinskom sporu.
PROCESNOPRAVNI ZNACAJ Povreda nacela dispozicije bitna povreda odredaba
parnicnog postupka, u slucaju da je sud prekoracio tuzbeni zahtev a tuzeni se zbog
toga zalio. Povreda je apsolutno bitna povreda odredaba parnicnog postupka iz cl
361 st 2 tac 5.

15. RASPRAVNO I ISTRAZNO NACELO

OSNOVE Receno je vec da se odlucivanje u parnici sastoji u primeni

materijalnopravne norme na cinjenicnu podlogu, kojiu sud odlucuje po zakljucenju

rasprave. Raspravno I istrazno nacelo predstavljaju radne metode suda koje

odgovaraju na sledeca pitanja: a)kako sud dolazi do cinjenicnog gradiva od koga ce
on tu podlogu obrazovati I b)o kojim cinjenicama sud izvodi dokazivanje.
PRAVILO- Raspravno nacelo jeste procesni teret stranaka dap red sud iznese
cinjenice od kojih zavisi odlucivanje o njenim zahtevima, kao I da predlozi dokaze
za utvrdjivanje tih cinjenica. Sud je duzan da uzme u obzir predlozene cinjenice, ali
koje ce cinjenice smatrati relevantnimm, zavisi od stava suda, a ne stranaka. Sud
nije vezan predlozenim dokazima radi utvrdjivanja cinjenice koju je stranka
iznelaa, sud moze odrediti I izvodjenje nekog drugog dokaza, a ne onog koji je
stranka predlozila. Cinjenicnu gradju sud ne prikuplja po sluzbenoj po sluzbenoj
duznosti, nego je dobija od stranaka. Podlogu odlucivanja sud obrazuje u granicama
onih tvrdnji koje su stranke pred njega iznele. Iznosenje cinjenica Zakon ne prepusta
strankama na volju,nego im nalaze da to ucine, dosledno njihovoj duznosti postenog
parnicenja.
PRIMENA- Pravila o prikupljanju procesnog gradiva kao I ona koja se ticu pokretanja
postupka I predmeta parnice imaju svoje opravdanje u prirodi gradjanskog spora.
Rukovodene svojim interesom stranke redovno iznose pred sud cinjenice od znacaja
za odlucivanje , I to svaka one koje njoj idu u prilog. Isto tako, sopstveni interes
zabranjuje stranci da prizna one protivnikove tvrdnje koje ne smatra za istinite.
Suprotnost posebnih interesa u sporu dovodi, dakle, do toga da sud redovno dobija
od tuzioca I tuzenog sve procesno gradivo bitno za unutrasnji razvoj postupka. U
zivotu, sud redovno dolazi u situaciju da izvodi dokazivanje o pojedinim cinjenicama.
Stranke u tom cilju predlazu dokaze, koji treba da potvrde istinitost njihovih navoda.
Svaka od njih se pri tome rukovodi svojim interesom. Istovremeno, one ispunjavaju
duznost propisanu zakonom da uz svoje tvrdnje ponude I odgovarajuce dokaze.
ODSTUPANJA- odstupanja od raspravnog nacela znace delovanje njemu suprotnog
istraznog u parnicnom postupku. Ova odstupanja nisu retka.
DUZNOST RASVETLJENJA CINJENICKOG STANJA sud je duzan nastojati da cinjenicno
stanje bude rasvetljeno. Iako se on krece u granicama sto su stranke iznele, Zak mu
namece aktivnu ulogu u rasciscavanju pitanja koja se postavljaju povodom njihovih
tvrdnji. Sud se stara da stranke u toku rasprave iznesu sve odlucujuce cinjenice, da
svaka dopuni svoje navode, da se izjasni o navodima protivnika, da oznaci dokazna
sredstva I uopste da pruzi sva razjasnjenja potrebna za utvrdjenje cinjenicnog
stanja.
ISTRAZNO NACELO<TJ UTVRDJIVANJE CINJENICA PO SLUZBENOJ DUZNOSTI Aktivna
uloga suda ne ogranicava se na gore navedenu duznost. U nekim sporovima je volja
stranaka u stvaranju procesnog gradiva potisnuta, tako da umesto raspravnog vazi
istrazno nacelo. To je prvo slucaj sa bracnim I paterinskim sporovima. Javni interes
nalaze ispitivanje cinjenica bez obzira na volju stranaka I u nekim drugim
situacijama. Sudu je izricito stavljeno u duznost da utvrdi I cinjenice koje nisu
iznesene, ``ako Iz rezultata rasprave I dokazivanja proizilazi da stranke idu za tim
da raspolazu zahtevima kojima ne mogu raspolagati``. Svoju odluku on ipak ne
moze zasnovati na cinjenicama o kojima strankama , nije data mogucnost da se
izjasne. Sto se tice procesnih pretpostavki, na njihovo postojanje sud po pravilu pazi
po sluzbenoj duznosti.
PROCESNOPRAVNI ZNACAJ- prema onome sto je receno, cinjenicno9 stanje, bitno za
ishod spora sud redovno obrzuje: od nespornog cinjenicnog stanja, onako kako su
ga stranke iznele; kao I onih cije je postojanje ispitivano po sluzbenoj duznosti. Treba
dodati da u osnov presude sud uzima bez dokazivanja I opstepriznate cinjenice.

NACELO OBOSTRANOG SASLUSANJA STRANAKA

OSNOVE- TEMELJ OVOG NACELA LEZI U ravnopravnosti. Svakom treba dati pravo da
se izjasni o onome sto ga se neposredno tice; ne sme se odlucivati o pravima, ako
se onome koga se pravo tice ne omoguci izjasnjavanje.
POJAM I ZNACAJ- Nacelo kontradiktornosti predstavlja obavezu suda da svakoj
stranci omoguci da se izjasni o radnjama njenog protivnika. To je pravo stranke da
se o radnjama protivnika izjasni u sudskom postupku. Kao sto je receno,
ravnopravnost dveju stranaka sa suprotnim interesima nalaze da se svakoj od njih
zajemci pravo na izjasnjavanje o parnicnim radnjama koje preduzima njen protivnik.
Od svih principa gradjanskog sudskog postupka ovaj je najstariji. Moze se cak reci
da njime pocinje istorija organizovane zastite subjektivnih prava. Jer pomenuta
duznost predstavlja pre svega imperative za trecega koji u predmetu spora nije
zainteresovan I koji treba da odluci I ako je potrebno, da primeni prinudu. Znacaj
principa obostranog saslusanja je toliki da se parnica bez njega danas ne moze
zamisliti ni u jednoj zemlji. Kao sto je receno, principom obostranog saslusanja,
izrazava se ne samo jedna duznost suda vec se istovremeno ustanovljava jedno
pravo stranke.
PRIMENA- nacelo kontradiktornosti postavljeno je kao siroko ovlascenje stranke fa
preduzima parnicne radnje. Ono dobija svoju prakticnu vrednost upravo u tome sto
omogucuje stranci da svoje sredstvo odbrane ili napada iznese povodom sredstava
kojim se posluzio njen protivnik. Sadrzinanacela obostranog saslusanja ne
ogranicava se na pravo tuzenog da se protiv tuzbe brani.
Ovo nacelo spovedeno je kroz ceo postupak:
-sud vec uz dozvoljavanje sluzbe trazi od tuzenog da pismeno iznese svoj odgovor
na tuzbu.
-prilikom usmenog raspravljanja u kome ucestvuju I tuyilac I tuzeni sud je duzan
pitaiti svakog od njih sta ima da kaze povodom protivnikove tvrdnje ili predloga.
-raspravu sa jednom strankom sud moze odrzati ako je drugu stranku uredno
pozvao.
-sud ne moze zasnovati svoju odluku na cinjenicama o kojima stranka nije mogla da
se izjasni.
- na glavnoj raspravi sud ce uzeti u obzir I nove cinjenice sa kojima izostala stranka
ranije nije bila upoznata pomocu pripremnog podneska. Moguce je odlaganje
rasprave da bi se stranka upoznala sa novim cinjenicama.
-nacelo obostranog saslusanja ogleda se u tome sto se pravni lek jedne stranke
dostavlja drugoj,koja moze izneti pismeno svoj protivpredlog.
ODSTUPANJA- ovo nacelo je cvrsto postavljeno, I br odstupanja je mali. Najvise zbog
togfa da se postupak ne bi odugovlacio I zbog celishodnosti.
PROCESNPRAVNI ZNACAJ- povreda ovog nacela predvidjena je u zaonu kao
apsolutno bitna povreda odredaba parnicnog postupka. Ukoliko je doslo do povrede
visi sud ukida presudu I vraca stvar nizem sudu na novo sudjenje. Ova povreda je I
razlog za ponavljanje postupka.

NACELO NEPOSREDNOSTI I POSREDNOSTI

OSNOV- Ova nacela valja posmatrati kao par. U nasem parnicnom postupku nacelo
neposrednosti preovladjue nad nacelom posrednosti u postupku pred prvostepenim
sudom, ali ne I pred sudovima viseg stepena. U sirem smislu neposrednost se
smatra delom prava na pravicno sudjenje. Ova nacela predstavljaju radne metoda
suda.

POJAM- postupak je uredjen po naacelu neposrednosti ako je prilikom donosenja

presude sud sastavljen od onih sudija pred kojima su iznete cinjenice, izvedeni
dokazi I obavljena rasprava. Sud odlucuje o tuzbenom zahtevu po pravilu na osnovu
usmenog, neposrednog I javnog raspravljanja. Posrednost predstavlja suprotan
princip: sud ima jedan sastav prilikom prikupljanja gradiva, a drugi prilikom
odlucivanja. Ovaj princip moze biti primenjen I tako da sud u jednom sastavu izvodi
dokaze dok u drugom sastavu odrzava raspravu I donosi presudu. Navedena nacela
ne treba mesati sa nacelima usmenosti I pismenosti.
PRIMENA Neposrednost zasluzuje prednost. Clanovi veca koje odlucuje nalaze se
pod neposrednim utiskom izlaganja stranaka I iskaza svedok I vestaka, sto pruza
garantiju d ace cinjenicno stanje biti tacno utvrdjeno. Zato je u nasem pravu
neposrednost prihvacena kao nacelo. Ona se izrazava pravilom da sud presudu
donosi u onom sastavu koji je imao prilikom zakljucenja glavne rasprave.
ODSTUPANJA u interesu ekonomije procesa, zakonik dozvoljava neka odstupanja
od ovog pravila tako sto daje sudu ovlascenjea da ne ponavlja postupak u celosti,
uslucaju promene veca, tj da ne saslusava ponovo svedoke I vestake I da ne izvodi
ponovo uvidjaj nego da procita zapisnik o tim dokazima.
PROCESNOPRAVNI ZNACAJ- Povreda nacela neposrednosti predstavlja apsolutno
bitnu povredu odredbi parnicnog postupka. Ona je ucinjena time sto je u donosenju
presude ucestvovao sudija ili sudija porotnik koji nije bio u sastavu vec na glavnoj
raspravi. Zbog povrede nacela neposrednosti visi sud presudu ukida. On tako
odlucuje I kad je prvostepeni sud podlogu svoje presude obrazovao od rezultata
dokaza izvedenih u nekom drugom postupku. Princip da podlogu presude obrazuje
onaj sud pred kojim su cinjenice bile predmet dokazivanja I raspravljanja, vazi I za
postupak po zalbi. Sa nekim izuzetcima za taj postupak propisano je pravilo da visi
sud ako nije I sam odrzao raspravu, mora u slucaju preinacenja ili potvrde
napadnute presude poci od cinjenica na kojima je ona zasnovana. Cinjenicno stanje
drugostepene presude moze se razlikovati od onog u prvostepenoj I ako je
drugostepene presude moze se razlikovati od onog u prvostepenoj I ako je
drugostepeni sud nasao da je prvostepeni iz cinjenica koje je utvrdio izveo
nepravilan zakljucak o postojanju drugih cinjenica. Van ovih cinjenicnog stanja
utvrdjenog prvostepenom presudom predstavlja bitnu povredu odredbi parnicnog
postupka.

25.PROCESNE PREDPOSTAVKE

POJAM- pravo I procesno I materjalno funkcionisr tako sto se primenjuje na cinjenice.

Pod pravnom cinjenicom se redovno podrazumeva dogadjaj ili ljudska radnja ili
stanje svesti ili volje kojima pravni poredak pridaje odredjeno pravno dejstvo.
Pravne cinjenice koje imaju pravni znacaj sa stanovista materijalnog prava su brojne
ne mogu se nabrajati tako da to nabrajanje bude iscrpno. Suprotno tome cinjenice
koje su znacajne sa stanovista procesnog prava sup o prirodi stvari ogranicene.
Njihov br ne sme biti oreveliki jer bi ometale ili sprecavale otpocinjanje, tok I
okoncanje parnicnog postupka. Pod procesnim predpostavkom podrazumeva se
cinjenica od cijeg postojanja ili nepostojanja zavisi punovazno otpocinjnanje
parnicnog postupka,zasnivanje parnice, tok, kao I okoncanje postupka. Kao procesni
pojam ove pretpostavke treba strogo razlikovati od cinjenica koje sup o materjalnom
pravu odlucujuce za ishod spora. One prve moraju biti ispunjene da bi se sud
upustio u ispitivanje ima li mesta pravnoj zastiti, a od drugih zavisi da l ice on tu

zastitu pruziti ili odbiti. Krace receno, procesne predpostavke se mogu posmatrati
kao uskov za dopustenost tuzbe, a od materjalnopravnih cinjenica zavisi osnovanost
tuzbenog zahteva.
PODELA- 1. opste I posebne opste moraju biti ispunjene u svakoj parnici, dok su
posebne propisane za neke vrste sporova, za pojedine stadijume parnice ili za
odlucivanje o pojedinim procesnim pitanjima.
2. pozitivne I negativne prve moraju, a druge ne smeju postojati da bi odlucivale o
predmetu spora bilo dopusteno. Ova podela ima sistematizacijski, a ne prakticni
znacaj, izuzev sto ZPP za neke negativne procesne predpostavke predvidja poseban
nacin postupanja I odlucivanja.
3.nacin uzimanja u obzir procesnih predpostavki o velikoj vecini opstih procesnih
pretpostavki sud vodi racuna po sluzbenoj duznosti, tj mora da pazi na njih I bez
prigovora stranaka. Manji br opstih procesnih predpostavki, sud uzima u obzir onda
kada se stranka na njih pozove.
4.Vreme u kojem su relevantne procesne predpostavke prema vremenskom
kriterijumu procesne predpostavke se dele na one koje su procesno znacajne do
odredjenog trenutka u razvoju postupka I na one koje su relevantne do pravosnazne
presude, pa cak I posle pravosnaznosti kao razlozi za vandredne pravne lekove.
Princip vremenski ogranicene relevancije uglavnom vazi za mesnu nadleznost, za
neke slucajeve stvarne nadleznosti I za sastav suda.
5.Posledice ne postojanja procesnih pretpostavki Otklonjive I neotklonjive smetnje
za dalji tok postupka. Nedostatci vecine procesnih predpostavki su otklonjivi. Zakon
propisuje mere koje sud mora preduzeti da bi se konkretna procesna predpostavka
ispunila, odnosno da bi se smetnja otklonila. Manji br procesnih pretpostavki su
neotklonjive, sto znaci da ako su nastupile tuzba se mora odbaciti kao nedopustena.
Neotklonjive
procesne
pretpostavke
su:
apsolutna
nenadleznost
suda,
medjunarodna nenadleznost suda Srbije, ako se utvrdi da izmedju istrih stranaka
vec tece parni o istom zahtevu, ako se utvrdi da je o toj stvari vec pravosnazno
presudjeno, ako je o toj stvari zakljuceno sudsko poravnanje, ako ne postoji pravni
interes tuzioca za podnosenje tuzbe yz utvrdjenje, ako tuzilac u roku koji je sud
odredio nije otklonio nedostatke koje predstavljaju neurednost tuzbe, ako onaj ko se
u parnicnom postupku pojavljuje kao stranka ne moze biti stranka jer nema
stranacku sposobnost, niti mu je ona odlukom suda priznata, ako je tuzba
podnesena posle prekluzivnog roka propisanog za njeno podnosenje.
OPSTE PROCESNE PREDPOSTAVKE PODELA- klasifikacija opstih procesnih
pretpostavki izvodi se u nauci najcesce vezivanjem za sud stranke, tuzbu I predmet
spora.
PREDPOSTAVKE KOJE SE TICU SUDA1. medjunarodna nadleznost srpskog suda, 2. prednost tuzenog domacem
pravosudju, 3. nadleznost suda da o sporu odluci u parnici, 4. nadleznost one vrste
suda pred kojim je parnica pokrenuta, stvarna, mesna I funkcionalna nadleznost tog
suda, 5. nepostojanje ugovora kojim stranke izuzimaju spor iz nadleznosti redovnog
suda I poveravaju ga arbitraznom sudu, 6. pravilan sastav suda.
PREDPOSTAVKE KOJE SE TICU STRANAKA
1.postojanje stranaka, 2.sposobnost tuzioca I tuzenoga da budu stranke u parnici, 3.
parnicna sposobnost stranke, punovazno, zakonito zastupanje u slucaju nedostatka
parnicne sposobnosti, 4. punovazno zastupanj od strane zastupnika pravnog lica, 5.
postojanje urednog punomocja ako stranka vodi parnicu preko punomocnika,
6.postojanje prava na vodjenje spora ako stranka ovaj vodi o tudjem pravu.
Stvarna legitimacija nije procesna predpostavka.

10

PRETPOSTAVKA KOJA SE TICE TUZBE- tuzba mora biti uredna.

PRETPOSTAVKE KOJE SE TICU PREDMETA SPORA- ovu grupu cine dve vrste
pretpostavki: jedne su negativne I poticu iz nacela ne bis in idem. One nisu
ispunjene ako o istoj pravnoj stvari izmedju istih stranaka vec tece parnica ili je vec
pravosnazno presudjeno. Sa postojanjem pravosnazne presude, zak izjednacuje
sudsko poravnanje.
Drugu vrstu pretpostavki ove grupe
obrazuju:
1. tuzivost subjektivnog prava za koje tuzilac trazi zastitu. Ova
pretpostavka nije ispunjena u slucaju prirodnih obaveza.
2. postojanje pravnog
interesa za tuzbu.
SLUCAJ U KOME SE STICE NEDOSTATAK VISE PRETPOSTAVKI U JEDNOM SPORU
MOZE SE POSTAVITI PITANJE DA LI SU ISpunjene dve ili vise procesne pretpostavke.
Koju ce od njih prvo sud uzeti u ispitivanje? U nauci je vladajuce gledaliste da treba
da postoji redosled po kome se to ispitivanje vrsi, ali se shvatanja razilaze o pitanju
mesta koje u redosledu pripada pojedinim pretpostavkama. Posle nadleznosti, ne
postoji vise nikakav unapred utvrdjeni redosled po kome bi sud proveravao
postojanje pretpostavki.
POSEBNE PROCESNE PRETPOSTAVKE ove pretpostvake su propisane za posebne
vrste sporova, za dopustenost postupka pred visim sudom za ucesce treceg lica u
parnici itd.

26.PRETHODNO PITANJE

POJAM pod prethodnim pitanjem podrazumeva se: 1.postojanje ili nepostojanje

pravnog odnosa, 2.koji ne predstavlja tuzbeni zahtev (nije predmet spora), 3.od
koga zavisi donosenje odluke o tuzbenom zahtevu (predmetu spora), 4. a o kome
nije punovazno od strane suda ili drugog organa (sininimni termini: prejudicijelno,
incidentno pitanje, prejudicijum).
1. po zak, isti znacaj za meritornu odluku, kakav ima pravni odnos, moze imati I
pitanje postojanja jednog prava. Razlikovanje izmedju odnosa kao celine I
pojedinoh prava ovde nema prakticni znacaj.
2. posto je po navedenoj zak definiciji prethodno pitanje ono o kome nije
pravosnazno odluceno, to znaci da takvu prirodu moze imati samo pitanje
koje je podobno da cini predmet gradjanskog spora ili da bude glavno pitanje
u nekom drugom postupku. Tu prirodu nemaju pravna pitanja kao sto je
pitanje da li je jedan iznos dovoljan za izdrzavanje, da li je jedan stan
odgovarajuci, da li je jedno potrazivanje zastarelo, da li je jedan rok primeren.
Izukrstanost pravnih odnosa moze imati za posledicu das a putu parnicnog
pravosudja, uprkos njegovom razgranicenju prema upravi, postavljaju pitanja
koja spadaju u delokrug ove druge vlasti. Primeri: punovaznost pravnog posla
iz koga je doslo do spora moze zavisiti od drzavljanstva njegovih ucesnika, za
odluku u parnici po tuzbi za ispunjnjenje jednog kupoprodajnog ugovora
kojim se izvozi neka roba, bitan moze biti odgovor na pitanje da li je za taj
posao potrebna dozvola drzavnog organa; u regresnom sporu po tuzbi
organizacije socijalnog osiguranja odluka moze zavisiti od toga da li je tuzeno
preduzece preuzelo sve mere tehnicke zastite radniika.
3. prethodno pitanje mkora imati uslovljavajuci znacaj sto znaci da bez
njegovog resenja ne moze biti donesena presuda o tuzbenom zahtevu.
4. Ako je pitanje pravnog odnosa ili prava vaec reseno pravosnaznom sudskom
odlukom upravnog organa, tada nije rec o prethodnom pitanju, vec o pitanju
vezanosti parnicnog suda odlukom drugog suda ili drugog drzavnog organa.

11

KAKO SE PRETHODNO PITANJE POSTAVLJA- prethodno pitanje postavlja se redovno

tako sto jedna strankaaa osporava postojanje uslovljavajuceg odnosa. Mnogo cesce
prethodno pitanje svojom odbranom otvara tuzeni, premda to, povodim tuzenikove
odbrane moze uciniti I tuzilac. Resenje prethodnog pitanja od strane parnicnog suda
I upucivanje drugom sudu ili organu.
NACELO NADLEZNOSTI PARNICNOG SUDA- Zak proglasava princip da o prethodnom
pitanju resava sam parnicni sud, izuzev ako je posebnim propisima drukcije
odredjeno. Pravnopoliticko opravdanje za ovo zakonsko resenje treba videti u teznji
da se parnica ne odugovlaci cekanjem da prethodno pitanje dobije svoj odgovor u
drugom postupku. Pomenuto nacelo ne znaci da parnicni sud mora uvek sam
resavati u prethodnom pitanju. Moguce je da to pitanje u vreme kad se u parnici
postavlja, vec predmet spora u drugoj parnici pred istim ili drugim sudom ili da je
ono u to vreme kao glavno pitanje predmet postupka pred nekim upravnim ili
drugim drzavnim organom. U takvoj situaciji parnicni sud ima pred sobom dve
mogucnosti:
1. on moze da na prethodno pitanje odgovori sam. 2. ili moze da
prekine postupak koji pred njim tece I da saceka ishod onog drugog; ovako moze
postupiti I kad drugi postupak nije u toku, upucivanjem stranke da tah drugi
postupak povede.
Na koji ce od ova dva nacina parnicni sud da postupi, stvar je ocene celishodnosti.
Tu ocenu on daje prema okolnostima jednog I drugog postupka. Opasnost od
protivrecnih obrazlozenja dveju odluka upucuje obazrivog sudiju na prekid ali teznja
za brzim razvojem parnice moze biti preteznija.
Na gornjem pravilu zasnovana je praksa po kojoj sud moze zastati sa postupkom I
kad o prethodnom pitanju ne tece drugi postupak. Sud u takvom slucaju moze
odloziti raspravu ako stranka, u cijem je to interesu izjavi d ace taj drugi postupak
pokrenuti radi utvrdjenja odnosa koji u tekucoj parnici ima prejudicijelni znacaj.
Posto ona u roku koji joj sud u tom cilju ostavi, podnese dokaz da je to ucinila sud ce
prekinuti postupak I sacekati presudu li resenje o tom odnosu. U zak je izricito
receno da zastoj do oloncanja krivicnog postupka moze biti odredjen I ako nastane
sumnja da je krv delo odnosi se I na privredni prestup.
ZNACAJ RESENJA PRETHODNOG PITANJA - Posto od odgovora na pretthodno pitanje
pitanje zavisi ishod spora, parnicni sud o njemu resava po zakljucenju rasprave, kad
pristupi odlucivanju o tuzbenom zahtevu. Taj odgovor ne predstavlja odluku o
predmetu spora, te se unosi u obrazlozenje presude I nije zahvacen njenom
pravosnaznoscu.
SLUCAJ U KOME JE PREJUDICIJELNI ODNOS RESEN Ako je odnos od prejudicijelnog
znacaja dobio u drugom postupku svoje pravosnazno resenje, pitanje njegovog
postojanja ne moze pokrenuti.
1.parnicni sud je vezan pravosnaznom gradjanskom presudom kojom je o tom
odnosu reseno kao o predmmetu spora, sto ce reci kao o glabnom pitanju. Kroz ovu
vezanost izrazava se pozitivna strana materjalne pravosnaznosti.
2.parnicni sud je vezan krivicnom presudom kad postojanje krivicnog dela
predstavlja cinjenicu od koje zavisi postupak ili prestanak subjektivnog prava.
3.sud je vezan I u slucaju u kome se kao prethodno, postavlja pitanje postojanja
jednog upravnopravnog odnosa.
Valja primetiti da pravilo o vaznosti parnicnog suda pravosnaznim sudskim I
upravnim aktima nije Zakomom izricito propisano iako ono predstavlja znacajan
princip.
KVALIFIKOVANO RESENJE PRETHODNOG PITANJA

12

POJAM- pod kvalifikovano, resenjem prethodnog pitanja, podrazumeva se obaveza

parnicnog suda da ovo pitanje resi zato sto je ono ma zahtev stranaka postalo
predmet spora. Onda kad je uslovljavajuci odnos osporen mora biti nekako resen, jer
bez odluke o njemu ne moze se doneti no odluka o tuzbenom zahtevu. Da bi to
postigle, stranke moraju u toku parnice poneti tuzbeni zahtev kojim se trazi
resavanje prethodnog pitanja. Tuzilac je u ovakvom slucaju ovlascen da podnese
incidentalni zahtev za utvrdjenje. Tuzeni je radi kvalifikovanog resenja prethodnog
pitanja ovlascen da podnese prejudijijelni protivtuxbu.
POSTUPAK SUDA Valja najpre podvuci da se kvalifikovano resavanje prethodnog
pitanja putem podnosenja incidentalnog zahteva za utvrdjivanje odnosno
prejudicijelne protivtuzbe, moze traziti samo ako je parnicni sud za incidentalni
zahtev odnosno protivtuzbu nadlezan I ako su ispunjene ostale pretpostavke koje
Zakon propisuje na incidentalni zahtev, tj za protivtuzbu.
ODLUCIVANJE O PRETHODNOM PITANJU MEDJUPRESUDOM- kvalifilovano resavanje
prethodnog pitanja moze se postici I po inicijativi suda, a ne samo stranaka. Ako je
u parnici povodom kondemnatornog zahteva osporen I osnov I visina tuzbenog
zahteva, sud moze odluciti da o osnovu zahteva donese medjupresudu. O osnovu
sud odlucuje izrekom medjupresude, za koju je nesporno da ima dejstva
pravosnaznosti u tekucem sporu, a sporno je da li proizvodi dejstva pravosnazne
odluke I van tekuceg spora.
---RESENJE PRETHODNOG PITANJA OD STRANE VRHOVNOG KASACIONOG SUDA--NADLEZNOST VKS ZA RESAVANJE PRETHODNOG PITANJA ZPP je predvideo jos
jedanpostupak I nacin resavanja prethodnog pitanja 1.kad u postupku pod
prvostepenim sudom u vecem broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o
spornom pravnom pitanju, 2.koje je od prejudicijelnog znacaja za odlucivanje o
predmetu postupka pred prvostepenim sudovima, 3. prvostepeni sud ce po
sluzbenoj duznosti ili na predlog stranke, pokrenuti postupak pred VKS radi
resavanja spornog pravnog pitanja.
1.postupak za resavanje prethodnog pitanja pred VKS PRVOSTEPENi sud moze
pokrenuti samo onda kada u vecem broju sudskih predmeta postoji potreba da se
zauzme stav o spornom pravnom pitanju. Radi se o jednom istom pravnom pitanju,
koje se kao nereseno pojavljuje u vecem br predmeta. VKS ce odbiti da zauzme stav
o spornom pravnom pitanju ako ono nije oz znacaja za odlucivanje u vecem br
predmeta.
2. ono mora biti od prejudicijelnog znacaja tj bez resenja ovog pitanja ne moze se
doneti oluka o tuzbenom zahtevu.
3.VKS ne moze prethodno pitanje resavati po sluzbenoj duznosti, samo ako mu se
obrati prvostepeni sud sa svojim predlogom.
PRAVNA PRIRODA ODLUCIVANJA VKS- Razlozi na kojima su bile zasnovane tvrdnje o
neustavnosti odredaba bile su sledece:
- nacin na koji je uredjeno resavanje
spornog pravnog pitanja od strane drugostepenog suda na obezbedjuje
dvostepenost sudjenja.
nacin na koji je uredjeno resavanje
spornog pravnog pitanja povredjuje ustavna pravila o izvornim pravima koji su
\ustavom izricito nabrojani.
cinjenica da je o odredjeni,
pravnim pitanjima poznata odluka VKS, stavlja u neravnopravan polozaj one stranke
u cijim pravnim odnosima nikakva odluka VKS o spornom pitanju nije ni doneta.
Ustavni sud je odlucioo da navedene odredbe nisu neustavne I one su ostale na
snazi.
POSTUPAK- Zahtev koji prvostepeni sud upucuje VKS treba da sadrzi kratak prikaz
utvrdjenog stanja stvari u konkretnoj pravnoj stvari, argumente stranaka o spornom

13

pravnom pitanju I razloge zbog kojih se sud obraca sa zahtevom za resenje spornog
pitanja. Sud moze da iznese I sopstveno tumacenje spornog pravnog stava.
Prvostepeni sud je duzan da uz zahtev za resavanje spornog pravnog pitanja dostavi
I predmet VKS. Ako prihvati da resava prethodno pitanje,VS je duzan da resi sporno
pravno pitanje u roku od 90 dana od dana prijema zahteva. Sud odlucuje o zahtevu
za resavanje spornog pravnog pravnog pitanja po pravilima postupka za usvajanje
pravnih stavova. Odluka se objavljuje u Biltenu VKS ili na drugi pogodan nacin.
Vrhovni sud ce odbiti da zauzme stav o spornom pravnom pitanju ako ono nije od
znacaja za odlucivanje u vecem broju predmeta. Prvostepeni sud koji je pokrenuo
postupak za resavanje spornog pravnog pitanja duzan je da zastane sa postpkom
dok se ne okonca postupak VKS Srbije.
DEJSTVA ODLUKE Ako je VKS zauzeo pravno shvatanje o spornom pravnom pitanju,
stranke u postupku u kome se postavlja isto prethodno pitanje nemaju pravo da p
onovo traze njegovo resavanje u parnici koja je u toku.

27.PRAVNA POMOC IZMEDJU SUDOVA

POJAM- Medjusobna pravna pomoc sudova sastoji se u preduzimanju radnje od

strane jednog suda u parnici koja tece pred drugim sudom. U granicama domaceg
prvosudja pravnu pomoc nalazu razlozi celishodnosti. Ponekad je pravnam pomoc
nuzna. To je slucaj kad je radnju moguce izvesti samo na podrucju drugog suda, npr
uvidjaj na nepokretnosti. Predmet pravne pomoci izmedju domacih sudova je
izvodjenje dokaza. Pravna pomoc preduzima se samo po molbi parnicnog suda. Za
radnje po toj molbi su stvarno nadlezni medju sudovima opste nadleznosti opstinski
sudovi, a mesno nadlezan je onaj na cijem podrucju treba izvesti dokaz. Zamoljeni
sud nije ovlascen da ceni celishodnost izvodjenja radnje putem pravne pomoci. On
je po molbi duzan postupiti I parnicnom sudu dostaviti zapisnik o izvedenim
dokazima. Ako nije nadlezan on ce molbu uputiti nadleznom sudu I o tome izvestiti
parnicni sud. Sudovi su zakonom izricno ovlasceni da od drugih drzavnih organa I
pravnih lica zahtevaju d aim dostave spise I obavestenja poteebna za vodjenje
sudskog postupka. Duznost suda da drugim organima I pravnim licima dostavi spise
I isprave postoji ako je odredjena zakonom I ako se time neo meta sudski postupak.

28.VREDNOST PREDMETA SPORA

Vrednost predmeta spora je od znacaja za: a)stvarnu nadleznost sudova opste

nadleznosti, b)sastav suda, c)pravo na izjavljivanje revizije, d)primena odredbi o
postupku u sporovima male vrednosti, e)primenu odredbi o dokumentarnom
platnom nalogu.
Pod vrednoscu predmeta spora treba razumeti vrednost onoga subjektivnog prava ili
odnosa za koje tuzilac trazi zastitu.
NOVCANI ZAHTEV- Po tuzbi za placanje novcanog iznosa vrednost predmeta spora
odredjena je samim tim iznosom. Isto pravilo vazi I kad tuzbeni zahtev nije novcani
ali tuzilac u tuzbi izjavljuje d ace se smatrati namirenim ako mu tuzeni, umesto
ispunjenja zahteva , isplati odredjeni novcani iznos. Navedeni iznos je merodavan I
kad se tuznom istice pravo na dve cinidbe u alternativnom odnosu, od kojih se
jedna sastoji u novcu.
NOVACNI ZAHTEV Kad tuzbeni zahtev nije novcan tuzilac je duzan da u tuzbi
oznaci iznos koji u takvom slucaju predstavlja vrednost predmeta spora. Taj iznos je
po pravilu za sud merodavan. Medjutim, ako je tuzilac ocigledno suvise viskoko ili
suvise nisko oznacio vrednost predmeta spora, tako da se postavlja pitanje da li

14

treba primeniti odredbu cija primena zavisi od te vrednosti, sud ce najdocnije na

pripremnom rocistu, brzo I na pogodan nacin proveriti da je ona tacno oznacena.
VISE ZAHTEVA U ISTOM POSTUPKU ako jedna tuzba protiv istog tuzenog obuhvata
vise zahteva koji imaju isti cinjenicni I pravni osnov, vrednost predmeta spora
odredjuje se prema zbiru vrednosti svih zahteva.
OSTALA PRAVILA- zakon sadrzi I druga pravila. Ako se zahtev odnosi na buduca
davanja koja se ponavljaju, vrednost predmeta spora racuna se po njihovom zbiru
ali najvise do iznosa koji odgovara zbiru davanja za vreme od 5 godina. Kada se spor
vodi o postojanju zakupnog odnosa, vrednost predmeta spora racuna se prema
jednogodisnjoj zakupnini, osim ako se radi o odnosu zakljucenom na krace vreme.

29.IZUZECE

POJAM I ZNACAJ JEDAN od uslova zakonitog sudjenja je da sud ne bude naklonjen

jednoj stranci. Odredbe o izuzecu vaze I za sudiju porotnika, zapisnicara I vestaka.
RAZLOZI IZUZECA- mogu se podeliti u dve grupe : zakonsko I sudsko izuzece.
Razlozi za iskljucenje postoje:
1. ako je sudija sam stranka, zak zastupnik ili punomocnik stranke, ako je sa
strankom u odnosu saovlascenika , saobaveznika ili regresnog obaveznika, ili
ako je u istom predmetu saslusan kao svedok ili vestak.
2. Ako je sudija akcionar, clan privrednog drustva ili clan zadruge kad je jedna
od stranaka njegov poverilac ili duznik.
3. ako je sudiji stranka zak zastupnik ili punomocnik stranke srodnik po krvi u
pravoj liniji, u bocnoj do 4.stepena ili mu je bracni odnosno vanbracni
supruznik , srodnik po tazbini do drugog stepena, bez obzira da li je brak
prestao ili ne.
4. ako je sudija staralac, usvojilac ili usvojenik stranke, zakonski zastupnik ili
punomocnik, ili ako izmedju njih postoji zajednicko domacinstvo.
5. ako izmedju sudija I lica navedenih u svim ovim tackama tece neka druga
parnica ili postoji sukob interesa.
6. ako je sudija u istom predmetu sudelovao u postupku posredovanja , u
postupku pred nizim sudom ili drugim organom ili u zakljucenju sudskog
poravnanja koje se pobija u parnici
7. ako je parnicni sudija u stecajnom postupku povodom koga je doslo do spora
ucestvovao kao stecajni sudija ili clan stecajnog veca.
Ako postoji neka od navedenih cinjenica nema mesta ocenjivanju da li sudija treba
da sudi. On je po zakonu sa izuzet.
Drugu grupu razloga cine sve druge okolnosti koje objektivnost sudije dovode u
pitanje. Dalje srodstvo, prijateljstvo, neprijateljstvo
POSTUPAK U SLUCAJU IZUZECA- Sudija cim sazna da u predmetu u kome treba da
vrsi duznost postoji razlog za iskljucenje, mora prekinuti svaki rad na tom predmetu
I o tome izvestiti predsednika suda, koji mu odredjuje zamenika. Ako se radi o
izuzecu predsednika suda ovaj ce odrediti sebi zamenika iz reda sudija tog suda.
Kad to nije moguce predsednik ce o tome obavestiti visi sud a ovaj ce odrediti da u
toj pravnoj stvari postupa drugi stvarno nadlezan suds a njegovog podrucja. O
zahtevu za izuzece predsednika VKS odlucuje opsta sednica. Stranka moze da
zahteva isklucenje ili izuzece samo sudije koji postupa u odredjenom predmetu.
Ona je duzna da podnese zahtev cim sazna da postoji razlog za iskljucenje odnosno

15

izizece, a najdocnije do zavrsetka raspravljanja pred prvostepenim sudom, a ako

nije bilo raspravljanja, do donosenja odluke. Zahtev za iskljucenje ili izuzece sudije
viseg suda stranka moze staviti u pravnom leku ili odgovoru na pravni lek, a ako se
pred visim sudom odrzava rasprava, onda do zavrsetka rasprave. Stranka je duzna
da zahtev obrazlozi I navede okolnosti na kojima zasniva svoj zahtev. Zahtev za
iskljucenje ili izuzece se ne dopusta: 1.kojim se uopsteno trazi izuzece svih sudija
nekog suda ili svih sudija koji bi mogli ucestvovati u nekom postupku; 2.o kome je
vec odluceno; 3 u kome nije obrazlozen zakonski razlog zbog koga se izuzece trazi.
Nedopusten zahtev odbacice sudija pred kojim se vodi postupak.
POSLEDICE SUDJENJA OD STRANE IZUZETOG SUDIJE- parnicne radnje sudije koji je
izuzet po sili zakona nemaju dejstvo I moraju se ponoviti. Isto vazi I za radnje sudije
koji je izuzet po oceni suda. Bez dejstva su I one radnje ovog sudije koje su
preduzete pre nego sto je stranka stavila zahtev za izuzece. Odluka donesena od
strane sudije koji je morao biti izuzet po zakonu ili koji je bio izuzet resenjem suda
moze se pobijati iz razloga bitne povrede odredbi parnicnog postupka.

37.MESNA NADLEZNOST

PODELA- zak propisuje mesnu nadleznost prema vezi izmedju podrucja suda I nekog
elementa sporne stvari koji se tice stranaka ili predmeta spora.pravni osnov mesne
nadleznosti moze biti : zakon, sporazum stranaka I odluka viseg suda. Zakonom
predvidjena mesna nadleznost se deli na opstu I posebnu. Sudu koji je opste mesno
nadlezan tuzba se moze podneti u svakom sporu, osim u onom za koji je nadleznost
tog suda otklonjena zakonom ili zeljom stranaka. Posebna nadleznost moze biti
iskljuciva, izabrana ili pomocna. Odredbama o iskljucivoj nadleznosti otklanja se
svaka druga. Pravila o izabranoj nadleznosti pruzaju tuziocu mogucnost da u
odredjenim sporovima tuzbu podnese drugom sudu, a ne sudu opste mesne
nadleznosti. Pomocna nadleznost zakonom je predvidjena za sporove u kojima ne
postoji opsta. Posebne nadleznosti znatno umanjuju znacaj pravila o opstoj
nadleznosti u pravnom zivotu. Van predaje podele ostaje tzv.retorzivna nadleznost
za spor protiv stranaca.
OPSTA MESNA NADLEZNOST
NADLEZNOST PO PREBIVALISTU TUZENOG - ZAKON propisuje pravilo koje sadrze I
pravni sistemi drugih zemalja : za tuzbu je nadlezan sud na cijem podrucju tuzeni
ima prebivaliste. Opsta mesna nadleznos po prebivalistu je I pravicnija od one po
prebivalistu tuzioca. Polozaj tuzenog bi se otezao ako bi on bio opterecen dolaskom
u mesto koje odgovara tuziocu I time izlozen troskovima koje taj dolazak povlaci.
Opsta mesna nadleznost po prebivalistu tuzioca mogla bi biti zloupotrebljena I za
sikaniranje tuzenog. Za spor protiv pravnog lica opste mesno naddlezan sud na
cijem se podrucju nalazi njegovo sediste. U slucaju sumnje kao sediste smatra se
mesto gde se nalaze njegovo organi upravljanja.

40.PROROGACIJA NADLEZNOSTI, DELEGACIJA, ORDINACIJA

POJAM, ELEMENTI, OBLIK I DEJSTVO SPORAZUMA POJAM- stranke ne mogu svojim

sporazumom uticati na stvarnu I funkcionalnu , ali mogu na mesnu nadleznost.
Znaci stranke se mogu sporazumeti d ace im spor presuditi sud koji po zakonu nije
mesno nadlezan ili jedan od dva ili vise nadleznih sudova (prorogacija) Iskljuciva
mesna nadleznost ne moze biti sporazumom otkonjena.
ELEMENTI- Spora za koji se nadleznost ugovara mora biti odredjen. To se postize
individualnim naznacenjem ili generalnom odredbom. U prvom slucaju stranke
odredjuju individualnost spora navodjenjem njegovog predmeta. Generalnom

16

odredbom nadleznost se utvrdjuje tako sto stranke predvidjaju d ace im odredjeni

sud presuditi sve ili neke sporove koji u njihovom materjalnopravnom odnosu
nastanu. Propogacioni sporazum I prorogaciona klauzula imaju procesno pravnu
prirodu.
OBLIK - ZA prorogacioni sporazum Zak propisuje pismenu formu. Izjave kojima je
sprazum zakljucen ne moraju biti sadrzane u jednoj ispravi. Sporazum mora biti
prilozen tuzbi. U protivnom sud ceni svoju nadleznost po zakonu. Posle podnosenja
tuzbe sudu, sporazum se ne moze punovazno zakljuciti jer je to cinjenica koja ne
utice na nadleznost.
PRECUTNA PROROGACIJA- PRILIKOM IZLAGANJA o stvarnoj I mesnoj nadleznosti
ukazano je na pravilo da sud moze posle podnosenja tuzbe postati mesno nadlezan
ako on samo do odredjenog trenutka u razvoju postupka ne primeti svoju
nenadleznost na koju treba da pazi po sluzbenoj duznosti ili ako stranka do tog
trenutka ne istakne nenadleznost koju on uzima u obzir samo po prigovoru.
ODREDJIVANJE MESNE NADLEZNOSTI OD STRANE VISEG SUDA
POJAM-mesna nadleznost moze biti odredjena I resenjem viseg suda. Ovakva
intervencija ima dva vida.1.jedan se sastoji u prenosenju nadleznosti sa jednog suda
na drugi (delegacija), 2. Sustina drugog nacina je odredjivanje nadleznosti za spor
za koji ona nije zakonom predvidjena. (ordinacija).
DELEGACIJA- delegacija nadleznosti predstavlja odredjivanje sudskom odlukom
nekog drugog mesno nadleznog suda, umesto onog koji je odredjen zakonom. Zak
propisuje d ace nadlezni sud ako usled izuzeca ne moze u jednoj pravnoj stvari da
postupa, izvestiti o tome visi sud. Ovaj ce u takvom slucaju odrediti da u toj pravnoj
stvari postupa drugi stvarno nadlezan suds a njegovog podrucja. Pored ove , nuzne
delegacije , predvidjena je I druga, koja se preduzima iz razloga celishodnosti:
najvisi sud odredjene vrste u Republici Srbiji moze odrediti da u jednoj pravnoj stvari
postupa drugi stvarno nadlezan sud, ako je ocigledno d ace se tako lakes sprovesti
postupak ili ako postoje drugi vazni razlozi. Do delegacije iz celishodnosti dolazi
cesto zbog toga sto se na podrucju drugog suda nalazi veci broj dokaznih sredstava.
Ova delegacija se preduzima ili na predlog stranke ili na inicijativu suda. Zak ne
govori o pravu stranke da se protiv delegacije zali. Ako se podje od opsteg pravila
da je zalba protiv resenja dopustena, zalba bi bila dopustena. Delegacija nije
parnicna radnja, nego akt sudske uprave, te zato stranci ne treba dati pravo da se
zali, kao sto joj se ne pruza ni mogucnost da pobija odluku kojom se resava sukob
nadleznosti.
ORDINACIJA - ORDINACIJA nadleznosti predstavlja odredjivanje mesne nadleznosti u
slucaju kada se na osnovu zakonskih pravila o nadleznosti ne moze zakljuciti koji je
sud mesno nadlezan a izvesno je da je za sudjenje nadlezan domaci sud. Ordinaciju
nadleznossti vrsi Vrhovni sud, na predlog stranke tj tuzioca.
KONCENTRACIJA NADLEZNOSTI- OD delegacije nadleznosti kao I od ordinacije
nadleznosti treba razlikovati koncentraciju nadleznosti. Bitne karakteristike
koncentracije nadleznosti su: 1.ona se odredjuje zakonom a ne sudskom odlukom,
2.koncentracijom se odredjije nadleznost za odredjene vrste ili grupe pravnih stvari,
3. pravilima o koncentraciji menja se mesna nadleznost za odredjene vrste ili grupe
pravnih stvari.

47.USLOVI, NADLEZNOST, POSTUPAK I STUPANJE NA DUZNOST

USLOVI ZA IZBOR- uslovi za izbor sudije mogu se svrstati u tri grupe 1. One koji se
ticu strucne spreme, 2.uslovi radnog iskustva I 3. Uslovi koji se ticu licnih svojstava.

17

1.Za sudiju moze biti izabrano lice koje je zavrsilo pravni fakultet I polozilo
pravosudni ispit. To moze biti bilo koji praavni fakultet u Srbiji. Ista pravila vaze za
pravosudni ispit.
2.Uslovi koji se ticu radnog iskustva jesu opsti I posebni. Opsti uslov postoji ako
kandidat ispunjava uslove za rad u drzavnim organima. Za rad u drzavnim organima
potrebno je da se radi o domacem drzavljaninu, da je u pitanju punoletno lice , da
se radi o licu koje ima opstu zdravstveno sposobnost. , da ima potrebnu strucnu
spremu, te da nije osudjivsno zbog izvrsenog krivicnog dela na bezuslovnu kaznu
zatvora u trajanju od najmanje sest meseci ili za drugo kaznjivo ndelo koje ga cini
nepodobnim za rad u drzavnim oranima. Posebni uslovi radnog iskustva za sudiju
zavise od vrste I stepena suda u koji se sudija bira. Posle polozenog pravosudnog
ispita potrebno je radno iiskustvo u pravnoj struci.
3.Uslovi koji se ticu licnih svojstava jesu : domace drzavljanstvo I dostojnost za
vrsenje sudijske fije. Utvrdjivanje dostojnosti sudije za vrsenje sudijske fije vezano je
za tumacenje ovog neodredjenog pojma. Merilima za ocenu minimalne uspesnosti
vrsenja sudijske duznosti, bili su predvidjeni kriterijumi za ocenu strucnosti I
savesnosti sudije. Danas vazece kriterijume I merila utvrdio je Visoki savet sudstva.
Osim ovih uslova postoje I smetnje za izbor sudija koje definise nespojivost sudijske
fije sa deugim polozajima odnosno zanimanjima. Odredbu treba shvatiti I tako da
lice koje kandiadt za sudiju a vrsi posao koji je sa sudijskim nespojiv, mora da se
odrekne tog posla, ako to ne ucini moglo bi se govoriti o smetnji za izbor.
NADLEZNOST- Sudije koji se prvi8 put biraju, bira Narodna Skupstina, Medjutim u
samom postupku izbora znacajnu ulogu ima VSS kao I ministarstvo pravde. NS moze
izabrati samo kandidata koga predlozi VSS. Ako predlozeni kandidat ne bude
izabtran , VSS ponovo utvrdjuje predlog sa novim kandidatima. Naredne izbore
sudija vrsi VSS.

48.PRESTANAK SUDIJSKE FUNKCIJE

OSNOVI- Sudijska fjaa prestaje na zahtev sudije, kad sudija navrsi radni vek, kad
trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje sudijske fije, kad ne bude izabran na
stalnu fiju ili kad bude razresen. Odluku o prestanku donosi VSS. Za prestanak se
podnosi pismeni zahtev VSS. Zahtev moze biti povucen dok fija sudiji ne prestane
odlukom VSS ili istekom roka predvidjenog zakonom. Ako ne bude odluceno u roku
od 30 dana smatra se da je fije sudiji prestala istekom roka 30 dana od dana
podnosenja zahteva. U ostaim slucajevim sudjska fija prestaje onog dana koji VSS
navede u svojoj odluci. Ako sudija posle pokrenutog postupka za razresenje podnese
zahtev za prestanak f-je, on se ne razmatra do okoncanja postupka za razresenje.
Sudiji prestaje radni vek kad navrsi 65 god ili 40 god staza, po sili zakona. Izuzetno
po zahtevu predsednika suda, VSS sudiji moze da produzi radni vek jos dve god uz
njegovu saglasnost. Moze mu se produziti radni vek zbog okoncanja zapocetih
predmeta. Prestaje mu I zbog zdravstevnog stanja kada je nesposoban za vrsenje fje. Sudiji koji je prvi put biran , a ne bude izabran na stalnu sudijsku f-ju prestaje
sudijska f-ja danom isteka trogodisnjeg mandata.
RAZRESENJE (RAZLOZI)- sudija se razresava kada je osudjen za kriv delo na
bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje 6 meseci ili za kaznjivo delo koje ga cini
nedostojnim sudijske f-je , kad nestrucno vrsi f-ju ili zbog ucinjenog teskog
disciplinskog prekrsaja. Nestrucnim se smatra nedovoljno uspesno vrsenje sudijske
f-je ako sudija dobije ocenu ``ne zadovoljava`` shodno kriterijumima I merilima za
vrednovanje rada sudija.

18

RAZRESENJE (POSTUPAK)- INICIJATIVU ZA RAZRESENJE SUDIJE MOZE podneti svako

lice. Postupak za razresenje pokrece se predlogom predsednika suda, predsednika
neposredno viseg suda, predsednika VKS, ministra nadleznog za pravosudje, organa
nadleznih za vrednovanje rada sudije I disciplinske komisije. Razloge za razresenje
utvrdjuje VSS. VSS utvrdjuje cinjenice I odlucuje u postupku zatvorenom za javnost.
VSS je duzan da sprovede postupak I donese odluku u roku od 45 dana od dana
dostavljanja akta kojim se postupak pokrece. Odluka VSS mora biti obrazlozena.
Sudija ima pravo da odamh bude obavesten o razlozima za pokretanje postupka da
se upozna sa predmetom, pratecom dokumentacijom I tokom postupka I da sam ili
preko zastupnika pruzi objasnjenja I dokaze za svoje navode. Sudija ima pravo da
svoje navode obrazlozi usmeno pred VSS. Protiv odluke VSS sudija ima pravo zalbe
Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.

49.SUDIJE POROTNICI I DRUGO SUDSKO OSOBLJE

POJAM I ZNACAJ- sudije porotnici su pravi laici koji sudeluju I u donosenju odluke.
Gradjani su skoro uvek I svuda ucestvovali u sudjenju I vodjenju postupaka I sudskih
prava, , danasgotovo da nema pravnog poretka u svetu u kojem gradjani na razne
nacine ne ucestvuju u pravosudnoj vlasti. Postupalk regrutovanja sud porotnikia se
razlikuje od izbora sudija. Od sudija porotnika se ne ocekuje nezavisnost I
nepristrasnost, ali se u vecini evropskih prava to vezuje za profesionalnog sudiju, a
od sudije porotnika se ocekuje zdravo razumski prosecni covek koji sudiji pomaze u
utvrdjivanju cinjenica od kojih zavisi sudska odluka.
PRAVNI POLOZAJ U SRBIJI- Uslovi za imenovanje I trajanje duznosti. Moze biti
imenoivan domaci drzavljanin, koji ima 26 I vise god I dostojan je duznosti sudije
porotnika. Pri imenovanju vodi se o strosti, polu, zanimanu, drustvenom polozaju, o
znanju, strucnosti, sklonostima ka pojedinim vrstama sudskih stvari. Imenuje se na
5 god I moze opet biti imenovan.Postupak imenovanja. Sudiju porotnika imenuje
VSS na predlog ministra pravde pre predlaganja minister pribavlja misljenje suda za
koje se imenuje sudija porotnik. Zakletva. Sudija porotnik polaze zakletvu pred
predsednikom suda za koje je imenovan. Udaljenje sa duznosti. Pred suda udaljuje
sud porotnika sa duznosti ako je protiv njega pokrenut postupak za kriv delo I zbog
toga moze biti razresen ili postupak za razresenje. Udaljenje traje do okoncanja
postupka. Inkompatibilnost. Sudija porotnik je moze biti advokat niti pruyzati pravne
usluge I strucne savete uz nadoknadu. Sa duznoscu sudije porotnika ne spojive su I
druge sluzbe , poslovi I postupci koji su oprecni dostojanstvu I nezavisnosti sudije ili
stetni po ugled suda. Prestanak duznosti. Prestaje ako bude ukinut sud ali ne zbog
navrsenja radnog veka niti zbog nestrucnog vrsenja duznosti osim kada sudija
porotnik ispunjava strucne uslove za sudiju. Postupak vodi vodi I odluku donosi VSS.
Naknade I nagrade sudije porotnika. Sudija porotnik ima pravo na naknadu troskova
nastalih na duznosti naknadu za izgubljenu zaradu I pravo na nagradu.
STRUCNO SUDSKO OSOBLJE- POJAM- sudijsko osoblje cine sudijski pomocnici,
sudijski pripravnici I zaposleni na administrativnim, tehnickim,racunovodstevnim,
informacionim I ostalim poslovima znacajnim za sudsku vlast. Broj sudskog osoblja
odredjuje predsednik suda aktom o unutrasnjoj organizaciji I sistematizaciji radnih
mesta u sudu.
SUDIJSKI POMOCNIK. SUDIJSKI SAVETNIK. sudijski pomocnik pomaze sudiji ,
izradjuje nacrrte sudskih odluka, proucava pravna pitanja, sudsku praksu I pravnu
literature, izradjuje nacrte pravnih shvatanja, usvojena pravna shvatanja priprema
za objavljivanje I samostalno ili uz nadzor I uputstva sudije vrse poslove odredjene

19

zakonom, I sudskim poslovnikom. Sudijski pomocnici sticu sledeca zvanja: sudijski

saradnik, visi sudijski saradnik, I sudski savetnik. Zvanje sudijskog saradnikamoze
steci onaj ko ima polozeni pravosudni ispita zvanje, a viseg sudijskog saradnika
onaj ko posle polozenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine radnog
iskustva u pravnoj struci. Zvanje sudskog savetnika moze steci onaj ko ispunjava
uslove za sudiju Viseg suda. Sudski savetnik vrsi strucne poslove znacajne za
sudsko ode;jenje ili ceo sud . zvanje sudskog savetnika postoji u sudovima
republickog ranga.

50.POJAM I KARAKTER POJMA STRANKE , ODREDJENOST I PROMENA

PARNICNE STRANKE

20