Interkulturni Menadzment - Skripta Do Rusije INTERKULTURNI MENADMENT

ispitna pitanja
1. Uloga i znaaj interkulturnog menadmenta u procesu poslovanja
2. Kultura i menadment
3. Pojam kulture u menadmentu
4. Osnovne karakteristike kulture
5. Pojam interkulturni v.s. internacionalni menadment
6. Savremeni tokovi poslovanja
7. Uspena komunikacija
8. Pregovaranje i uvaavanje kulture
9. Slinosti i razlike meu kulturama
10. Odnos ljudi prema prirodi kao razliitost kulture
11. Vremenska orijentacija kao razliitost kulture
12. Prostorna orijentacija kao razliitost kulture
13. Verovanje o osnovnoj ljudskoj prirodi kao razliitost kulture
14. Meuljudski odnosi kao razliitost kulture
15. Orijentacija aktivnosti kao razliitost kulture
16. Kulturne dimenzije
17. Interkulturni aspekti globalne utakmice
18. Socio kulturni horizonti Nove Evrope
19. Evropsko uee drutvo i svet
20. Poslovna kultura Nemake
21. Poslovna kultura Austrije
22. Poslovna kultura vajcarske
23. Vrednosti i obrazovni sistem Francuske
24. Kulturoloki aspekti francuskog menadmenta
25. Poslovna kultura Italije
26. Poslovna kultura Portugalije
27. Poslovna kultura panije
28. Poslovna kultura Ujedinjenog Kraljevstva
29. Poslovna kultura Republike Irske
30. Poslovna kultura Holandije
31. Poslovna kultura Finske
32. Poslovna kultura Danske

33. Poslovna kultura Rusije

34. Poslovna kultura Japana
35. Japanska poslovna kultura i zapad
36. Japanska poslovna kultura i svet
37. Japanska poslovna kultura na kraju devedesetih godina prolog veka
38. Uloga obrazovanja u japanskoj poslovnojj kulturi
39. Uloga i znaaj konfuijanizma u privredama Japana i Azijsko Pacifikog regiona
40. Konfuijanska filozofija pragmatizma (iskustvo June Koreje)
41. Japanski menadment
42. Poslovna kultura Kine
43. Kinesko japanski interkulturni odnosi
44. Japanska privreda i prva zajednika ulaganja u Kini
45. Ekonomska saradnja na relaciji Japan Kina
46. Azijsko pacifiki menadment
47. Poslovna kultura Singapura
48. Poslovna kultura Malezije
49. Poslovna kultura Indije
50. Poslovna kultura Arabijskog bliskog istoka
51. Unikulturni predgled razvoja menadmenta u SAD
52. Kulturne vrednosti SAD a
53. Privid ekonomskog pada SAD a
54. Ameriki menadment na kraju XX veka
55. Sistematinost amerikog menadmenta
56. Proaktivnost amerikog menadmenta
57. Poslovna kultura Meksika
58. Poslovna kultura Izraela
59. Poslovna kultura Srbije
60. Klju uspene saradnje

1. Uloga i znaaj interkulturnog menadmenta u procesu poslovanja

Aktivnosti velikog broja kompanija prevazilaze okvire matine zemlje i svet ulazi u eru globalnih svetskih
aktivnosti koja podrazumeva svetsku proizvodnju, distribuciju i veliki broj multinacionalnih spajanja i
pripajanja, kao i pojavu globalnih stratekih alijansi. Za sve vei broj kompanija, meunarodni ugovori
predstavljaju sastavni deo poslovanja. Uspeno poslovanje je mogue ukoliko se razumeju kulturne razlike i
pravila uesnika iz razliitih krajeva sveta. Pre svega, naivno je ui u meunarodne pregovore verujui da su
na kraju krajeva ljudi prilino isti ma gde bili i ponaaju se slino nama.
Da bi se stiglo do ostvarenja cilja kojem tei svaka strana u pregovorimaugovorn posao neophodno je
potpuno razmeti druge. Da bi se stiglo do zakljuenja ugovora, neophodno je pregovaranje. Poznavanje
interkulturnog menaxmenta pomae da se razume poslovanje na drugom tritu, da se u zavisnosti od druge
kulture krenje obeanja tolerie, oekuje ili ak i prieljkuje. Retko je lake primeniti ugovor u stranoj nego u
svojoj zemlji.
Tako na primer, u SAD ugovori su dugi jer se svaka nepredvidiva situacija mora unapred predvideti i razraditi.
Velika panja se posveuje detaljima kako bi se izbegle dvosmislenosti.
U anglosaksonskim kulturama potpisivanje ugovora simbolizuje nameru da se ispune navedeni uslvi.
Kod Kineza, ugovor predstavlja poetak, a ne kraj. Njihov pristup je da se pregovori baziraju na ljudskim
odnosima, a glavna brige je usmerena na stavaranje veze prijateljstva.
Japancima je cilj stvaranje odnosa a ne ugovor. Potpisivanje ugovora je zapoinjannje odnosa. Veruju da je
partenrstvo predmet promena tokom vremena i da jedna strana ne treba da koristi nepravednu prednost spleta
srenih dogaaja.
Nemci se striktno pridravaju ugovora. Ugovor je razjanjen do najsitnijih detalja, ukljuujui i ono to se
podrazumeva kao standardna trgovinska praksa.
Rusi se striktno pridravaju ugovovora, a sve nedovoljno odreene situacije e protumaiti to je mogue vie u
svoju korist.
Francuzi se dogovaraju o generalnim principima koji kasnije predstavljaju kostur ugovara, pri emu ne idu u
detalje.
U arapskom poslovnom svetu re obavezuje vie od pisanih ugovora.Insistiranje na ugovorima moe biti ak i
uvredljivo.
Meksikanci ne oekuju da ugovor bude dosovno primenjen u praksi. Za njih ugovor predstavlja umetniko
vebanje ideja.
Klju uspeha u poslovanju na drugim tritima je razumeti, prihvatiti I potovati kulturu druge strane.
2. Kultura i menadment
Teko je u savremenim uslovima poslovanja zanemariti injenicu da se uglavnom posluje van granica matine
zemlje, tako da je neminovan susret sa razliitim kulturama. Svet ulazi u eru globalnih svetskih aktivnosti koja
podrazumeva svetsku proizvodnju, distribuciju i veliki broj multinacionalnih spajanja i pripajanja, kao i pojavu
globalnih stratekih alijansi
Celokupno poslovanje jednog poslovnog sistema treba da se usmeri na globalno poslovanje, to zahteva i
odgovarajui menadment pristup u cilju boljeg razumevanja razliitih nacionalnih uticaja i kulture na
poslovanje kompanije. Zanemarivanje uticaja kulture na poslovanje kompanije u drugoj zemlji definitivno
dovodi do neuspelih poslovnih pregovora, to se odraavana nepovoljan poslovni rezultat.
Veliki broj kompanija u poetku poslovanje fokusira u okvirima matine zemlje. Vremenom sa rastom, a kasnije
i razvojem kompanije, najpre u vidu uvoza I izvoza, dolazi do irenja poslovnih aktivnosti van matine zemlje.
Tada se pojavljuje I zahtev za analizu drugog podneblja, onog na koje se ire poslovne aktivnosti.
Razliite kulture uslovljavaju da se one potuju prilikom dizajniranja proizvoda I usluga za njihovo trite.

Menaderi moraju da ue kako da vode ljude u svakoj zemlji u kojoj posluju.

Kompanije i druge vrste organizacija u svakoj nacionalnoj zajednici organizovane su i funkcioniu po pravilima
koja su duboko ukorenjena u nacionalnoj kulturi te zajednice. Kulturna determinanta menadmenta
podrazumeva da se organizacija i upravljanje u kompanijama u jednoj nacionalnoj zajednici potinjava dejstvu
pretpostavki i verovanja nacionalne kulture u toj dravi. Samo one kompanije i oni menaderi koji budu
razumeli i potovali kulturnu razliitost prave prvi korak uspenog poslovanja.
3. Pojam kulture u menadmentu
U cilju boljeg razumevanja odnosa kulture i menadmenta, potrebno je definisati pojam kulture. Postoji veliki
broj definicija kulture, a jedan od uzroka ove razliitosti u tumaenju kulture je uslovljenost od zemlje i
pojedinaca ili autora koji se njome bavi.
Dati odgovor na pitanje ta je kultura?, nije mogue bez davanja odgovora na jo dva pitanja: koji su ciljevi
kulture? kojim se sredstvima ona ostvaruhe?
Pojmu kulture mogue je dodeliti i tri znaenja:
1. intelektualno koje se odnosi na vii oblik kolektivnog izraavanja iodnosi se na jednu oblast, jednu zemlju,
jedan kontinent.
2. ekonomsko odnosi se na plodno zemljite, na biljke, drvee, vegetaciju,uzgajanje ivotinja.
3. mikrobioloko koje ima marginalan znaaj za interkulturni menadment.
Jo od stare Grke pa do naeg vremena, postojale su razne definicije kulture:
One koji dele na etos treba nazvati Grcima, pre nego one koji dele nau krv (Izokrat, IV vek pre Hrista)
Kad bi konji i goveda imali ruke i kad bi mogli da slikaju tim rukama istvaraju umetnika dela kao to to ine
ljudi, konji bi lica bogova slikali kao konjska, goveda bi ih predstavljala u likovima goveda, pa bi i njihova tela
prikazivali prema liku svoje vrste...Etiopljani svoje bogove slikaju kao crne ljude sa irokim nosnicama,
stanovnici Trakije kau da njihovi bogovi imaju plave oi i riu kosu. (Ksenofont, VI vek pre Hrista)
U rimskom dobu, pojam kulture je sveden na pojam obrazovanja i tumaen je kao potreba malog broja
probranih ljudi. Srednji vek povezuje pojam kulture i religije.
Humanizam i renesansa, obnavljajui sntiku tradiciju, omoguavaju da ideja kulture proe znaajan period
svog razvoja, pri emu se istiu Engleska, Nemaka I Francuska kao pioniri i pokretai ovog razvoja.
Krajem XX veka kultura se ne posmatra na jedan intelektualni i knjievan nain, ve se njen domen proiruje i
na druge vrednosti. Tako se pod kulturom podrazumeva:
- sve ono to nastaje ljudskim radom kao obrada predmeta ili proizvodnja novih predmeta
- svi oni oblici ljudskog izraavanja pomou kojih eovek saoptava svoje iskustvo, saznanja i vienja sveta
drugim ljudima
- kultura predstavlja odreenu drutvenu sredinu koju svaka indvidua zatie roenjem kao svet koji ima
odreeno znaenje i odreena pravila ivota kojima se mora prilagoditi.
Jedna od najpotpunijih definicija kulture je:
Kultura je sastavni deo celokupnog drutvenog i individualnog ivota, skupsvih ljudskih tekovina,
materijalnih (materijalna kultura) i duhovnih (duhovnakultura), bez kojih ne bi moglo postojati ljudsko
drutvo ni u najednostavnijimoblicima svoje organizacije.
Neophodno je razjasniti i pojam materijalne kulture:
Materijalna kultura obuhvata razna sredstva, tehnike, metode i procese koji se koriste u odreenim kulturama za
proizvodnju proizvoda i usluga, kao i njihovu distribuciju i potronju.

Materijalna kultura je rezultat tehnoloke i ekonomske razvijenosti jedne zemlje, manifestuje se kroz
raspoloivost i kvalitet osnovne ekonomske, socijalne, finansijske i marketing infrastrulture, direktno je
povezana sa drutvenim standardom, kroz njemu prizmu mogu se obeleavati i razvrstavati pojedini vremenski
periodi I grupacije zemalja, naglaen je interaktivan odnos materijalne kulture i drugih aspekata ponaanja u
jednom drutvu.
Postoji veliki broj definicija kulture, ali se za sve moe istai da:
KULTURA PREDSTAVLJA SVE ONO TO LJUDI IMAJU, MISLE I RADE KAO PRIPADNICI JEDNOG
PREPOZNATLJIVOG DRUTVA.
4. Osnovne karakteristike kulture
Bez obzira o kojoj definiciji kulture je re, zajednisko za sve su sledee karakteristike kulture:
-NAELNOST kultura predstavlja opti okvir usvojenog i prihvatljivog ponaanja, zasnovanog na
nenormiranim naelima, izvrnim i obiajnim pravilima.
-DELJIVOST kultura je drutvena a ne pojedinana kategorija. Ona ne postoji sama za sebe, rezultat je
drutvene interakcije i kao takva se deli na pojedine lanove drutva.
-KOMUNIKATIVNOST olakava komuniciranje i sporazumevanje, doprinosi veoj bliskosti i srodnosti
izmeu nosilaca i poznavalaca jedne kulture.
-STEENOST kultura nije uroena, ve steena kategorija. Njeno usvajaje i difuzja odvijaju se kroz duge
procese socijalizacije, razvoja i modernizacije.
-DIFERENCIRANOST pripadnici razliitih kultura esto imaju razliite predstave o istoj stvari. Tako je
mogue prepoznati i diferencirati individualna ponaanja.
-TRAJNOST kultura je trajna kategorija i prenosi se sa generacije na generaciju. Na taj nain ispoljava
relativnu stabilnost i dugoronu prepoznatljivost.
-KUMULATIVNOST kultura je okvirnog i otvorenog karaktera, i nalazi se u neprekidnom procesu
uobliavanja. Svaka generacija neto doda i ostavi peatsopstvenoj kulturi.
-DINAMINOST kultura ispoljava relativnu, ali ne i apsolunu stabilnost I statinost. Ona je podlona
postepenim i evolutivnim promenama tokom vremena.
U toku poslovne saradnje sa drugim zemljama istie se znaaj poznavanja jezika date zemlje, jer je jezik
ogledalo svake kulture. Jezik je specifinost koja diferencira jednu u odnosu na druge kulture. Pokuaji
sporazumevanja na jeziku koji nije maternji, sa grekama, se tolerie, ali nepoznavanje kulture iste zemlje je
nedopustivo ako se u vidu imaju poslovni ili diplomatski kontakti.
inenica, bitna za menadere koji se upoznaju sa kulturom nekih zemalja,jeste da mnoge kulture nalaze razlog
svog postojanja u religiji. Religija uspostavljakodekse morala i etike, stvara tabue, na direktan ili indirektan
nain propisuje ponaanje ljudi i njihove radne navike.
Realni okviri kulture, koji su drugaiji za svaku zemlju, mogu biti drutvene organizacije, instiucije, opta
socijalna klima, kao i ustaljeni vrednosni sistem.
Kultura opredeljuje svakodnevni ivot ljudi, odreuje drutvene ciljeve, zato i kako ljudi sarauju meusobno.
5. Pojam interkulturni v.s. internacionalni menadment
Interkultura je ukrtanje znanja i meanje znanja i iskustva ljudi iz razliitih kulturnih zajednica irom sveta.
Tako je, interkulturni menadment proces nametanja, meanja, prihvatanja i uzajamnog ouvanja kulturnih
vrednosti izmeu razliitih civilizacija, a u cilju globalizacije meunarodnog poslovanja.
U savremnoj teoriji menadmenta esto se govori o internacionalnom menadmentu. Internacionalni
menadment, moe se vezati i za meunarodno-politika zbivanja koja obeleavaju devedesete godine XX

veka. Koncepcija novog svetskog poretka sadri u svojoj osnovi mnogo elemenata internacionalnog
menadmenta.Ako se ovome dodaju i geoekonomski aspekti ovoh amerikog koncepta, moe se govoriti i o
znaajnom uticaju na makroekonomije pojedinanih zemalja kao i njihove mikroekonomske strukture.
Umesto internacionalnog, nolje je koristiti pojam interkulturnog menadmenta, poto je njegov sadraj
primereniji savremenim tokovima u globalnoj ekonomiji. Upravljanje meu nacijama, treba zameniti
upravljanjem meu razliitimkulturama. Meunarodne operacije zadravaju obeleja nacionalnog, a poprimaju
kulturna obeleja drave u kojoj su locirane. U kontekstu procesa regionalizacije I globalizacije svetske
privrede, nacionalno gubi znaaj u odnosu na kulturno. Svet budunosti pokretae sukobi kultura a ne nacija.
6. Savremeni tokovi polsovanja
Novo doba je doba promena i izazova u kome uspevaju samo najodluniji I najspremniji. Unapreuje se
komunikacija a smanjuje rascep koji postoji izmeu razliitih kultura. Ekonomija prelazi granice matine
zemlje stvarajui svet globalne ekonomije.
U uslovima globalizacije proces polsovanja postavlja i neka nova pravila:
- visok stepen poslovne komunikacije
- razvijen integritet svakog pojedinca u procesu poslovanja
- usklaivanje poslovnih standarda.
Savremeni tokovi poslovanja povezani su sa: smanjivanjem trokova, poveanjem efikasnosti, upravljanjem
odnosa sa strankama, obukom zaposlenih,ekolokim potrebama radi ouvanja okoline, poznavanjem poslovnih
rotokola koji olakavaju komunikaciju, nastupom u ime organizacije, kako se pravilno predstaviti,
kako ovladati poslovnom komunikacijom na meunarodnoj poslovnoj sceni, koja su pravila i tabui poslovanja,
postupak formalne i neformalne komunikacije, kako je postavljena hijerarhija u poslovnom svetu, kako se
odreuje red sedenja, kako tokom obroka tako i za pregovarakim stolom.
Novi svet biznisa podrazumeva poslovanje koje e biti konkurentno na dui rok, a poznavanje kulture i obiaja
poslovnih partnera je jedan od bitnih preduslova za rasprostiranje poslovnih aktivnosti van matine zemlje.
Poslovna kultura se gradi na uspenoj poslovnoj komunikaciji i uspostavljanju kvalitetnih poslovnih veza.
Meunarodna poslovna scena neminovno zahteva poznavanje razliitih kulturnih sredina. Osnova uspene
komunikacije je razumevanje razliitosti, jer svako ko nije spreman da posluje sa poslovnim partnerima koji
imaju drugaija pravila od njegovih, osuen je na neuspeh. Spremnost usmerena ka prihvatanju i razumevanju
razlika stvara vee anse za uspeh
7. Uspena komunikacija
Pored poznavanja kulture date zemlje sa kojom treba poslovati, neophodno je poznavati i sam proces
komuniciranja, kako verbalni, tako i neverbalni. Dobra priprema najpre za neverbalnu komunikaciju, kasnije
olakava i verbalnu u toku pregovora. Dokazano je da se u toku poslovne saradnje uglavnom nastoji stvoriti
poverenje kod osobe sa kojom e se poslovati.
Uspena komunikacija je sposobnost jasnog i razumljivog iznoenja injenica, informacija i razmiljanja
KISS (Keep It Short & Simple). Albert Mehrebijan je u svojim istraivanjima pokazao da 55% svojih oseanja
izraavamo neverbalno a 45%verbalno, od kojih se 38% svodi na izraavanje glasom, a samo 7% reima. Ovo
znai da se uvia nain na koji je neto reeno. Znaaj poruke nije u tome ta ste stvarno rekli, niti u tome ta
ste stvarno mislili, nego na kakav ste odziv naili.
Prilikom poslovanja van matine zemlje kao poslovni jezik uglavnom se koristi engleski, ali to ne umanjuje
znaaj poznavanja i drugih jezika, mada treba naglasiti da je vanije poznavanje kulture date zemlje nego
jezika.

Razvoj tehnike i tehnologije je olakao i ubrzao komunikaciju, tako da se danas poslovanje ne moe zamisliti
bez telefona, upotrebe kompjutera, e-mail prepiski. U poslovnoj korespodenciji potrebno je potovati neka
pravila:
- na poruke poslate u elektronskoj formi odgovara se u roku od 24 asa
- potvrda o prijemu poiljke je obavezna
- upotreba mobilnih telefona na poslovnim sastancima i na rukovima je zabranjena.
Pregovaraku vetinu poseduju oni koji imaju sposobnost:
- da postave ciljeve
- da postave vei izbor naina koji omoguavaju dostizanje cilja
- da se temeljno pripreme
- da ocene ta je to to druga strana eli
- da postave prioritete
- da prepoznaju i razumeju druge kulture i da poznaju oblast poklanjanja, pa u skladu sa tim: -treba znati da su
pokloni vaan deo menaderskih odnosa
-voditi rauna o tome kako uruiti poklon, u kakvoj ambalai.
8. Pregovaranje i uvaavanje kulture
Za uspenu poslovnu saradnju sa inostranim partnerima neophodno je poznavati njihovu kulturu. Iako znamo da
postoje razlike Evrope u odnosu na Ameriku i na Aziju, treba naglasiti da i u samoj Evropi treba biti svstan
postojanja razliitosti. Poetne razlike se mogu uoiti na osnovu uvida u kultutne poglede na vreme:
- Vreme je novac (SAD)
- Oni koji ure prvi stiu na groblje (panija)
- Nije sat izmislio oveka (Nigerija)
- Ako ekate dovoljno dugo, i jaje e da prohoda (Etiopija)
- Pre vremena nije ba vreme, posle vremena, prekasno je (Francuska)
Treba razlikovati opaanje i stereotip. Opaanje je ovekovo tumaenje realnosti. Stereotip je sklonost da se
druga osoba vidi kao pripadnik neke grupe ili kategorije.
Istraivanja su ukazala koliko su opaanja i sterotipizacija prisutni na meunarodnoj sceni zasnovana na tri
pitanja:
Kako vide sami sebe?
Kako vide druge?
ta misle o tome kako drugi vide njih?
Ispitani su japanski i britanski menaderi. Japanci su sebe videli kao izuzetno marljive, iskrene, oprezne, utive
i metodine, i Britanci su se sloili oko tih pitanja.
Britanci se nisu sloili sa japanskim vienjem da su odluni, fleksibilni i otvoreni.
Japanci nisu uvideli da ih britanci vide kao ambiciozne i tajanstvene.
Japanci su verovali da su britanski stereotipi o njima stidljivi, neambiciozno,neodluni i introvertni ljudi.
Japanska opaanja njih samih su bila prilino tana, ali su japanci precenili nain kako ih britanci vide.
Britanci su za sebe smatrali da su iskreni, utivi, predvidljivi, kooperativni,logini i marljivi. Japanci ih po ovim
osnovama nisu tako visoko ocenili i nisu ih smatrali naroito odlunim, otvorenim, ambicioznim, sigurnim i

fleksibilnim.
Smatrali su ak da Britanci nisu previe oprezni, metodini, logini i aljivi kao to to oni za sebe misle.
Ote je poznato da je na severozapadu Evrope naglasak na organizovanosti, a najugu na temperamentu.
Zakazivanje sastanak u skandinavskim zemljama I Nemakoj strogo se po tuje. Suprotnost su panija i
portugalija, kod kojih se sastanak esto odlae, a kanjenja od 30 minuta su uobiajena.
Kako e se ljudi ponaati u poslovnoj komunikaciji na internacionalnom nivou, zavisi od merila vrednosti koje
ljudi, pripadnici jedne kulture, imaju. Vrednosti su vezane za pitanje ta je pravino, a ta ne, ta je dobro, a ta
je loe. U zavisnosti od kulture kojoj pripadaju, menaderi imaju drugaije poslovne ciljeve, odnos prema
kompaniji i drugim kolegama.
9. Slinosti i razlike meu kulturama
Polazna osnova poslovnog uspeha je u poznavanju, razumevanju, prihvatanju I prilagoavanju raznim
kulturama. Poznavanje i potovanje razliitosti utie na naklonost poslovnih partnera. Poznavanje injenica date
zemlje sa kojom se posluje,bitno je i uglavnom se odnosi na:
- puno zvanino ime drave
- glavni grad drave
- ime predsednika drave
- korisno je poznavati veru i verske obiaje
- dravne i verske praznike
- kulturne razlike u prehrani
- statistike podatke o najvanijoj privrednoj grani
- istoriju i geografiju ukratko, itd.
Osnova neuspenog pregovaranja je u:
- nedovoljnom razumevanju da postoje razliiti naini razmiljanja
- nedovoljnom poznavanju i potovanju zemlje sa kojom se posluje
- nedovoljnom poznavanju procesa donoenja odluka kao i meuljudskih odnosa
- nedovoljnoj proceni neophodnog vremena za pregovaranje.
Pored svih razliitosti, postoje i slinosti meu kulturama koje se odnose na uspenost.
10.Odnos ljudi prema prirodi kao razliitost kulture
Odnos prema prirodi podrazumeva:
podreenost prirodi
harmoniju sa prirodom
vlast nad prirodom
U skladu sa odnosom prema prirodi, pripadnici odgovarajue kulture imaju I odgovarajuu menadersku praksu
koja se ogleda na:
postavljanju ciljeva
budetnom sistemu
Postavljanje ciljeva kod kultura koje su podreene prirodi je neodreeno i nejasno, odnosno pripadnici date
kulture smatraju da je ivot unapred odreen,tako da se preputaju na milost i nemilost viim silama

 Budetni sistem kod ovih kultura je uzaludan, sa unapred odreenim rezultatima

Kulture koje smatraju da su u harmoniji sa prirodom ciljeve postavljaju uslovljeno a budetni sistem je
promenljiv
Kulture koje smatraju da imaju vlast nad prirodom postavljaju direktne i pouzdane ciljeve, a budetni sistem
je realan, relevantan i koristan
11. Vremenska orijentacija kao razliitost kulture
Stavka vremenske orijentacije podrazumeva pitanje:
Kako ljudi generalno gledaju na nove dogaaje?
U skladu sa ovim pitanjem, pravi se razlika izmeu kultura koje su okrenute prema:
prolosti,
sadanjosti i
budunosti
U skladu sa njihovom orijentacijom je i uticaj na menadment u sferi planiranja, odluivanja i sistema
nagraivanja
Kod kultura koje su okrenute ka prolosti planiranje je produenje ponaanja iz prolosti, odluivanje je po
odreenim stavkama a sistemi nagraivanja su istorijski odreeni
Okrenutost ka sadanjosti usmerava proces planiranja na kratkorone planove, odluivanje na postizanje
trenutnih efekata a sistem nagraivanja po aktuelnom dogovoru
Okrenutost ka budunosti usmerava pripadnike odreene kulture na postavljanje dugoronih planova,
odluivanje je usmereno na postizanje eljenih ciljeva a sistem nagraivanja je uslovljen izvoenjem
Poslovanje usmereno na sadanjost ima prednost FLEKSIBILNOST, dok ponaanje orijentisano na
budunost ili prolost ima prednost PREDVIDLJIVOST.
Primer: razlika u ponaanju taksi vozila i autobuskih prevoznika. Taksi vozila nemaju red vonje dok
autobusi imaju.
Na Bahamima usluge autobusa su sprovedene slino taksi prevozu dok u urbanim sredinama (Pariz, London
i dr.) postoji red vonje
12. Prostorna orijentacija kao razliitost kulture
Svaka prostorna orijentacija objanjava kako se ljudi orijentiu u prostoru koji ih okruuje i kako
doivljavaju njegovu upotrebu a naroito kako se shvata smisao vlasnitva nad prostorom
Privatno vlasnitvo podrazumeva da su naglaene barijere a ema komunikacije je sa izraenom
tajanstvenou
Meovito vlasnitvo podrazumeva selektivnu emu komunikacija, kancelarije su tako ureene da se
kombinuje neformalan nametaj uz formalan sto)
Javno vlasnitvo namee iroke, otvorene eme komunikacije, raspored kancelarija je otvorenog koncepta tj.
nema barijera i svi mogu biti u jednoj prostoriji bez obrzira na hijerarhiju
13.Verovanje o osnovnoj ljudskoj prirodi kao razliitost kulture
Osnovno pitanje je: Da li su ljudi u osnovi zli, dobri ili neutralni, ili meoviti (kombinacija dobra i zla)?
Bitno je uoiti uticaj religije na ovo pitanje:
hrianska religija smatra da se ovek raa kao zao, ali ako prati put Gospoda postae dobar

 muslimanska i intu religija imaju vienje ljudi kao dobrih

fundamentalisti ljude vide kao zle
U zavisnosti od kulturne orijentacije postavljaju se i sistemi kontrole. Ako je postavka da su ljudi zli u
pitanju je direktna kontrola nema izmene sistema kontrole, iako sve posluje kako je predvieno jer se dati
uspeh pripisuje tom sistemu kontrole
Podrazumeva odgovornost koju imamo za druge ljude
Postoje 3 vrste odnosa:
individualizam
grupna orijentacija
hijerarhijska varijanta
Individualizam podrazumeva brigu za samog sebe, pri emu veliku vanost ima najua porodica ali samo
do doba zrelosti kada pojedinac nastavlja da sam
sebi obezbeuje opstanak. Ukoliko pojedinac ostane sa lanovima porodice smatra se da nije ispunio obavezu
da ostvari snanu individualnost
Grupna orijentacija suprotno individualizmu. Poseduju je mediteranske i azijske kulture, gde se prema
roacima odnose sa panjom i ljubavlju.
Ponaanje stranaca mora biti paljivo prema pripadniku takve kulture jer bi drugaiji pristup doveo do
nesporazuma
Hijerarhijska varijanta drutvo definie odnos prema drugima kao grupno orijentisan, ali sa dva obeleja:
grupa ima svoje mesto u okviru hijerarhijskih drutvenih grupa
pozicija grupe u hijerarhiji je stabilna
Ova varijanta je odlika aristrokatskog drutva pri emu ovek treba da se brineo sopstvenoj grupi, ali dobro
zna gde se nalazi na statusnoj lestvici. Kretanje izmeu grupa nije mogue
14.Meuljudski odnosi kao razliitost kulture
Podrazumeva odgovornost koju imamo za druge ljude
Postoje 3 vrste odnosa:
individualizam
grupna orijentacija
hijerarhijska varijanta
Individualizam podrazumeva brigu za samog sebe, pri emu veliku vanost ima najua porodica ali samo
do doba zrelosti kada pojedinac nastavlja da sam sebi obezbeuje opstanak. Ukoliko pojedinac ostane sa
lanovima porodice smatra se da nije ispunio obavezu da ostvari snanu individualnost
Grupna orijentacija suprotno individualizmu. Poseduju je mediteranske I azijske kulture, gde se prema
roacima odnose sa panjom i ljubavlju.
Ponaanje stranaca mora biti paljivo prema pripadniku takve kulture jer bi drugaiji pristup doveo do
nesporazuma.
Hijerarhijska varijanta drutvo definie odnos prema drugima kao grupnoorijentisan, ali sa dva obeleja:
grupa ima svoje mesto u okviru hijerarhijskih drutvenih grupa
pozicija grupe u hijerarhiji je stabilna

 Ova varijanta je odlika aristrokatskog drutva pri emu ovek treba da se brineo sopstvenoj grupi, ali dobro
zna gde se nalazi na statusnoj lestvici. Kretanjeizmeu grupa nije mogue
15. Orijentacija aktivnosti kao razliitost kulture
Ova kulturna orijentacija ukazuje na to kako ljudi pristupaju radu i slobodnom vremenu
Orijentacija aktivnosti se odnosi na eljeni fokus aktivnosti, tako da razlikujemo
orijentaciju prema postojanju,
orijentaciju prema delovanju
orijentaciju prema obuzdavanju i kontroli
Ukoliko je kulturna orijentacija prema postojanju, kriterijum odluivanja je voen emocijama, kao i sistem
nagraivanja. Postavljanje ciljeva je spontano,a sistem informisanja nejasan i zasnovan na intuiciji
Ukoliko je kulturna orijentacija prema delovanju, kriterijum odluivanja je racionalan, nagraivanje je
zasnovano na logici, postavljaju se balansirani ciljevi i sistem informisanja je dosta sloen
Kulturna orijentacija prema obuzdavanju i kontroli postavlja pragmatinekriterijume u procesu odluivanja,
sistem nagraivanja zasnovan je na rezultatima, ciljevi se postavljaju nagonski, dok je sistem
informisanjajednostavan i operativan
ta je neophodno potovati prilikom poslovanja sa zemljama druge kulture?
biti eksplicitan u vezi sa svojom kulturom
objediniti ono to je poznato u drugoj kulturi
sprovesti sistematsko poreenje dominantnih vrednosti
uoiti razlike u vrednostima i predvideti mogue probleme
voditi rauna da je kulturni koncept grupno zasnovan koncept
Razlog je:
postojanje supkultura najvie izraeno u vajcarskoj
kulture su dinamine, vremenom se menjaju
posledica povrnog posmatranja
16. Kulturne dimenzije
po Hofstedu, kultura ima 4 dimenzije preko kojih se objanjavaju naini ponaanja ljudi i zato se ponaaju
po odreenim pravilima:
distanca moi
izbegavanje nesigurnosti
individualizam
mukost/enskost
distanca moi predstavlja stepen do kog lanovi date organizacije imaju manju ili veu mo. Ukazuje na
prihvatanje spoznaja da je raspodela moi nejednaka. Ukoliko je distanca moi velika, prisutno je slepo sluanje
nadreenih od strane podreenih. Ukoliko je distanca moi mala, prisutna je participacija zaposlenih u
odluivanju
izbegavanje nesigurnosti predstavlja stepen do kog se ljudi oseaju ugroenima u dvosmislenim
situacijama. Pripadnici ove kulturne dimezije veruju u eksperte i njihovo znanje jer ne vole nesigurnost. U

kulturama koje ne prihvataju rizik (Nemaka, Japan, panija) zbog postojanja pisanih pravila na
niim hijerarhijskim pozicijama slubenici su neambiciozni. U kulturama koje prihvataju rizik (Francuska,
Danska, Velika Britanija) postavljeno je manje zakona i pravila, a ukoliko su postavljeni uglavnom su opti
individualizam ukazuje na tendencije ljudi da se sami brinu o sebi i svojoj porodici. Zaposleni u
kompanijama nastoje da sami reavaju svoje zadatke ne
oekujui pomo, ali ni sa eljom da je sami prue. Nasuprot individualizmu, kolektivizam ukazuje na
tendenciju pripadanja grupama ljudi ili kolektivima.
Izraena je briga ljudi jednih za druge u zamenu za lojalnost
mukost i enskost mukost je takva kulturna dimezija u kojoj su dominantne vrednosti: uspeh, novac i
materijalna dobra (Japan). enskost je suprotna dimenzija u kojoj su dominantne drutvene vrednosti, briga za
blinje i kvalitet ivota (Norveka)
primeri nerazumevanja:
nikada ne dodirivati teme glave Malajca, tu mu je dua
Arapima nikada ne pokazivati donji deo obue jer je prljava i prezentuje dno tela i nikada ne koristiti levu
ruku u kulturi muslimana jer je neista
dotai nos u Italiji je znak nepoverenja
uvek treba gledati pravo u oi francuskog partnera kada se donosi znaajna odluka
kada Japanci uvuku vazduh kroz zube to je znak ozbiljnihi problema
u Meksiku je obiaj da se zagrle poslovni partneri kada se dugi pregovori zavre uspeno
u Americi je due rukovanje u odnosu na obiaj u Evropi
17. Interkulturni aspekti globalne utakmice
sredinom devedesetih godina prologa veka Evropa afirmie princip tzv. priznavanja razliitosti, kao vodei
princip stvaranja evropske ek. i pol. moi
razliitost se smatra glavnim katalizatorom naunog, tehnolokog i inovativnog razvoja
nove forme obrazovanja i obuke kadrova smatraju se strategijskim ciljevima u procesu razvoja, koje treba da
odgovore na mnotvo potreba i aspiracija naroda razliitog porekla i razliitih kultura koje ive u Evropi
na drugom kraju sveta, Japan se suoava sa problemom odravanja sopstvene industrijske snage i
ekonomske konkurentnosti
ovo prvo pokuava da odri visokokvalitetnom proizvodnjom a ovo drugo razvojem strategijske naune
kulture
dok je Evropa fascinirana japanskom kulturom grupe, dotle se u Japanu sve vie cene tradicionalne vrednosti
zapada (individualnost, ravnopravnost ena, demokratska participacija, kvalitet ivota)
dosadanja saradnja Japana sa Evropom bila je u sferi tehnolokog transfera i me. fin. transakcija, ali bez
aktivnosti u transferu kulture
Stara Evropa kree ka Novoj Evropi koja je mnogo vie od ek. konkurencije sazdana je na socijalnoj
demokratiji, enskom pravu, ravnopravnosti i podjednakim mogunostima svih stanovnika, na
multilingvinizmu, multirasnom konceptu, multikulturalizmu . . .
stvaranje Nove Evrope zavisie od uspenosti transnacionalnog i transkulturnog ukrtanja znanja i kultura
s`pogledom na tu situaciju postavlja se pitanje: kako e se homogena japanska kultura susretati sa novom,
multikulturnom Evropom?

18.Socio kulturni horizonti Nove Evrope

Evropa se, na kraju milenijuma, suoava sa problemom jedinstvene brige za sve svoje stanovnike. Takozvana
Nova Evropa morae da redefinie znaenje pojmova nacionalna drava i drava blagostanja ili da ih
zameni pojmom drava kvalitetnih usluga.
Ujedinjena Evropa morae da razvije mehanizme ujednaavanja standarda ivota svih svojih stanovnika. U tom
smislu mora se razvijati zajednika industrijska kultura zasnovana na kvalitetu proizvoda i usluga to e dovesti
do postepenog stvaranja multikulturnog bia, koje bi se moglo nazvati stanovnikom Evrope. U tom sluaju
multikultura oznaila bi zajedniku kulturu Evrope.
Globalizacija svetske ekonomije i politike, iji su nosioci Sjedinjene amerike drave dovela je u drastino
podreen poloaj Evropu. Tradicionalne kulturne vrednosti dovedene su u ozbiljnu krizu. Tzv. sukob kultura
prerasta u sukob civilizacija,gde primitivnija kultura (SAD), na pragu novog milenijuma, pobeuje daleko
razvijeniju kulturu (Evropa). Evropa se povinuje subkulturnim vrednostima Amerike do te mere da, na
primer, britanski premijer jednostavno ukida vievekovno nasledno lanstvo lordova u parlamentu.
Zato? Da bi eliminisao kontra glasove u procesu amerikanizacije britanskog drutva, odnosno podstakao
proces dovoenja Velike Britanije u potpun vazalni odnos prema SAD. Da bi se odbranila od dominacije
Amerike, Evropa mora da razvija nove kulturne principe, koji e ne samo priznavati i podravati razliitosti u
Evropi ve ih i prihvatati. S druge strane, ne sme se zaboraviti na homogenost evropske kulture,iji su koreni
u grkoj kulturi i hrianstvu.
Ti principi se ogledaju u sledeim promenama kulturnih vrednosti:
1) industrijske ekonomske vrednosti treba zameniti ekolokim vrednostima;
2) autoritarne vrednosti treba zameniti liberalnimvrednostima;
3) opte religiozne vrednostitreba zameniti linim religioznim vrednostima.
19.Evropsko uee drutvo i svet
Promene koje su se dogodile u drutvu, ekonomiji, a posebno u podruju informatike, dovele su do stvaranja
pojma informatikog drutva.
Globalna informatika mrea Internet, doprinela je da se protok informacija i njihov broj ubrza i multiplikuje
vi e miliona puta.
Ovaj informatiko-saznajni bum, a, takoe i ok iznenadio je sve: i naunike i politiare i poslovne ljude.
Spoznaja, saznanje, nauka, informacije nisu vie tajna ni za koga. Uenje na daljinu (distance learning)
obavlja se organizovano (univerziteti), kao i neorganizovano, haotino (putem ve pomenute globalne mree).
Sve je svakom dostupno. Globalna mrea se otrgla od kontrole. Nauka je postala svaija i niija. Naune,
poslovne i sve druge tajne sve se tee uvaju. U tom smislu (teko je proceniti da li pozitivnom ili
negativnom) moe se govoriti o jedinstvunauke.
Da bi se uspostavilo evropsko, odnosno globalno uee drutvo treba postaviti teoretske okvire zasnovane na
kulturnim principima.
Jedan ovakav program sastojao bi se od sledeih ciljeva:
1) Uspostavljanje i razvoj teoretskog okvira za transfer i razmenu znanja izmeu razliitih kultura.
2) Razvoj kulturnih principa uz pomo kojih bi se kreirao trans-kulturni sistem obrazovanja u ijem bi centru
bio ovek.
3) Ovakav humani sistem razvio bi modele i tehnike potrebne za transfer i razmenu naunih, organizacionih i
industrijsko-kulturnih saznanja.

4) Uspostavljanje meunarodne istraivake mree koja bi standardizovala (ujednaila) istraivake aktivnosti u

ovom podruju i koja bi se starala o ravnomernoj i ravnopravnoj distribuciji istraivakih rezultata.
5) Razvoj sistema kontrole globalne informatike mree (Interneta), a u smislu emitovanja i korienja
informacija (u ovom trenutku to je verovatno nemogue).
20.Poslovna kultura Nemake
Slubeni jezik: nemaki
Vlada: Parlamentarna republika, Predsednik Horst Keler - Kancelarka Angela Merkel
Ujedinjenje Nemake: 3. oktobra 1990
Povrina: 357.104,07 km
Stanovnitvo 2008: 82.099.232, Gustina 230/km
BDP 2007: priblino $3.667 biliona
Po glavi stanovnika: $40.415 - oko 29.000 evra
Valuta: Evro (EUR) do 2002. godine nemaka marka
Nemaka je nastala spajanjem Istone i Zapadne Nemake u jesen 1990.godine. Zapadna Nemaka je bila
daleko razvijenija
nemako poslovanje je jedno od najuspenijih na svetu zahvaljujui odanim I efikasnim radnicima koji su
spremni da uloe veliki trud da ostvare postavljeni cilj.
Ukoliko neko radi bez ulaganja itavog sebe nailazi na otpor u celoj organizaciji.
lojalnost je jedna od karakteristika nemakog poslovnog sveta, tako da nije redak sluaj da Nemac itavog
ivota radi u jednoj kompaniji
Nemaka je najtanija zemlja u Evropi, tolerancija je prisutna u akademskimkrugovima i to samo 10 minuta.
- najveu mo ima intelektualna elita, tako da su esto doktori nauka direktori firmi
informacije u kompaniji nisu svima dostupne, proces odluivanja je dosta sloen poslovni predlozi se
dobro analiziraju kako bi se izbegao rizik poslovanja.
Krajnji dogovor podnosi se u pismenoj formi, na odgovarajuem tampanom obrazcu
odnos nadreeni podreeni su sa odgovarajuom distancom. Informacije se ne ire van jednog odeljenja i
svaka jedinica odgovara za svoje rezultate
poloaj ena u poslovnom svetu jo uvek nema pozitivan pristup i vladamiljenje da ena treba da bude uz
decu, u kuhinji i crkvi
privatni i poslovni ivot striktno su odvojeni. Prelazak na "ti" je ozbiljandogaaj koji ukazuje da sledi
iskreno i dugotrajno prijateljstvo
kolege idu esto zajedno na ruak, este su proslave na poslu ali sa velikomdozom formalnosti
sistem obuke pripravnika je izuzetan 3 dana rade, 2 3 dana provode u koli
veinu poslova vode upravni i nadzorni odbor, upravni donosi strateke odluke i postavlja i razreava
lanove nadzornog odbora, dok nadzorni vodi dnevno poslovanje i prati transakcije
veliki uticaj u kompanijama ima radniki savet nadlean za kadrove i prua sigurnost zaposlenja
timski duh nije prisutan u nemakim kompanijama
ceni se poznavanje nemakog jezika
pokloni su prihvatljivi ukoliko prezentuju zemlju poslovnih partnera i ne skuplji od 60 USA dolara

 u pregovorima vie cene mukarce, uporni su i insistiraju na povoljnimcenama

Nemaka je zemlja sa visokim radnim moralom i kod svih zaposlenih se osea pripadnost i lojalnost
kompaniji
21.Poslovna kultura Austrije
Glavni grad: Be
Slubeni jezik: nemaki, u pojedinim regijama: slovenaki, hrvatski,maarski
Predsednik: Hajnc Fier
Premijer: Verner Fajman
Nezavisnost: 27. jula 1955.
Povrina - Ukupno 83.871 km
Stanovnitvo 2009: 8.353.243, Gustina 99,5/km
Valuta: Evro, pre 2002. godine austrijski iling
od 1995. godine lan EU, danas vai za jednu od najbogatijih i najstabilnih zemalja EU. lan je svih vanijih
meunarodnih ekonomskih organizacija
ima malo domae trite i u velikoj meri zavisi od spoljne trgovine. Uoljiva je izvozna ofanziva u susedne
evropske zemlje
u Austriji ima puno malih porodinih firmi koje imaju duge tradicije, razvijene su: prehrambena, hemijska,
automobilska (motori i menjai), industrija proizvodnje elika
izuzetno razvijen turizam, zahvaljujui prirodnim pogodnostima Pregled optih informacija i turistike
aktivnosti Srbije i Austrije uperiodu 2007. 2009. godine
Prihod od turizma Srbije i Austrije u evrima u periodu 2007. 2009. god.
kao nacija austrijanci su veoma tradicionalni i konzervativni i bolje je da se pribegne formalnosti i da se
potuju njihova merila vrednosti i pravila ponaanja. Ne treba ih identifikovati sa Nemcima niti uporeivati
njihove kulture. Takoe, tokom konverzacije, treba izbegavati teme: novac, religija, II sv. rat . . . Za razliku
odNemaca imaju vie smisla za humor i vole da se ale
pre poetka sastanka razmenjuju se vizitkarte, poeljno je da sa druge strane budu na nemakom. U Austriji
je veoma bitan status i pozicija u kompaniji
jednostavnost i elegancija karakteristika je oblaenja Austrijanaca i za dobarutisak potrebno je da poslovni
partneri uine isto
radno vreme je od 8 do 17 asova, a petkom do 15 h. Kanjenje jenedopustivo, i treba izbegavati katolike
praznike kao mogunost za sastanke
nije uobiajeno da zovu poslovnog partnera kui, ako se to desi poeljno je poneti poklone za ukuane. eni
nikako hrizanteme, ljiljani ili crvene rue
ukoliko se ometu njihovi stavovi, obiaji i organizacija austrijanci mogu da budu neprijatni
proces odluivanja je veoma spor, odluke donose metodino, promiljeno I precizno
austrijanci su uporni i precizni, kada neto rade ili proizvode kvalitet je na prvom mestu
kao narod veoma su zatvoreni za druge kulture ali ako su interesi u pitanju u poslovanju su spremni na
saradnju
22.Poslovna kultura vajcarske

 Glavni grad : Bern

Najvei grad : Cirih
Slubeni jezik: nemaki, francuski, italijanski i roman
Vlada: Direktna demokratija
Moderna konfederacija: 12. septembra 1848
Povrina: 41.285 km
Stanovnitvo 2008: 7.700.200, Gustina183.9/km
BDP 2007: $301.181 milijardi
po glavi stanovnika: $41.264
Valuta: vajcarski franak (CHF)
visokorazvijena zemlja sa modernom trinom ekonomijom, niskom nezaposlenou, veoma kvalifikovanom
radnom snagom. Sastoji se od 26 kantona, svaki ima svoj ustav i lokalnu samoupravu i koja je direktno
povezana sa vladom.
2002. godine postala je lanica UN ali ne i EU (2001. god. glasai odbli lanstvo).Ipak ima dobru komunikaciju
sa Briselom
sutina uspenog poslovanja vajcarske je u dobrom organizovanju, proceduri i planiranju. Nema mesta
improvizaciji i fleksibilnosti
vajcarci striktno potuju vreme, na sastanak je nedopustivo da se kasni
po sticanju meusobnog poverenja, vajcarci zauzimaju stav nepristrasnosti.U toku komunikacije treba
izbegavati pitanja line prirode godine, brani status,preokupacije, veroispovest
vizitkarta je poeljno da bude na engleskom sa titulom i rangom u kompaniji
davanje poklona nije toliko zastupljeno, naroito ne pre zavretka dogovora.Ukoliko se ipak daju pokloni,
nikako skupi da se ne protumae pogreno
za uspeno poslovanje dovoljno je biti odgovoran i po ten u komunikaciji,veoma su dobri timski igrai, u
poslu su iskreni, poteni i ljubazni.
23.Vrednosti i obrazovni sistem Francuske
Francuska je jedan od osnivaa Ujedinjenih nacija, NATO-a, grupe G8 i Evropske
ekonomske zajednice, dananje Evropske unije. Takoe je jedna od pet stalnih lanica Saveta bezbednosti i
nuklearna sila
Francuskoj pripadaju i prekomorske teritorije, od kojih Gvadelup, Martinik,Gijana (u Americi) i Reinion (u
Indijskom okeanu)
Glavni grad: Pariz
Slubeni jezik: francuski
Vlada: Republika, predsednik Nikola Sarkozi, premijer Fransoa Fijon
Nezavisnost: Franaka kraljevina 486., Verdenski ugovor 843.
Pristup u EU 25. mart 1957.
Povrina - Ukupno 675.417 km - voda (%) 0,26
Stanovnitvo 2006.: 65.073.482

 Gustina 112/km
Francuska pripada grupi razvojenih zemalja sa visokim standardom ivota.
Poslednjih godina primetan je veliki priliv stranaca koji prouzrokuje socijalneprobleme zaotrene privrednom
recesijom i nezaposlenou
u Francuskoj je prisutan veliki uticaj drave u odreivanju glavnih tokova poslovnih aktivnosti
nakon II sv. rata otpoela je obnova Francuske kroz vie petogodinjih planova. Ovim planovima utvrivali
su se industrijski planovi iza kojih je stojala drava. Tzv. planifikacija zbliila je dravu i indusrtijalce u cilju
brzog oporavka i razvoja zemlje
u periodu od 1960. do 1980. godine, drava je stvorila znatan broj tzv. nacionalnih privrednih ampiona,
kompanija koje su mogle u svakom smislu da konkuriu evropskim (naroito nemakim) kompanijama
Francuska vlada uvek je bila posveena EU, od 1953. god. je osniva EEZ I inicijator za stvaranje
jedinstvenog trita (1992 1993), bila je od prvih zemalja koja se ulanila u EMU
jedan od znaajnih naina upliva drave u ekonomiju u Francuskoj je dravna svojina. Neka dravna
vlasnitva su istorijska, kao recimo monopol nad duvanskom industrijom jo od XVII veka. Posle II sv. rata
vlada je izvrila nacionalizaciju u ovoj brani kompanija koje su saraivale sa okupatorom.
nacionalizacija kompanija uzela je maha i poetkom 80 tih godina XX veka za vreme predsednika
Miterana. Vrhunac je dostignut 1984. godine, kada je u javnom sektoru radilo 16% stanovnitva, investicije u
istom sektoru bile 36% ukupnih a 91% depozita pripadao ovom sektoru
privatizacija je bila logian odgovor na ovako visok stepen nacionalizacije francuskih kompanija. Otpoela
je u drugoj polovini 80 tih godina XX veka iu novom milenijumu bila je jo uvek u toku. Vlada odluuje ta
e kada biti prodato, ona postavlja direktora i odluuje o strukturi novoprivatizovane kompanije. Specifinost
francuskog privatnog sektora su male porodinefirme, kako Loreal ili Mielin.
Francuska ima veu stopu nezaposlenosti od drugih lanica EU, tako plaa danak razvoju izvoznih
privrednih grana. Takoe mali broj radnika je ulanjen u sindikat, recimo 90 tih godina 9% je bilo ulanjeno u
Francuskoj, uNemakoj 29% a u Britaniji 34%
posle II sv. rata gotovo sve francuske kompanije, kao i inostrane koje su imale predstavnitva u Francuskoj,
regrutovale su kadrove direktno sa GRANDES ECOLES. Za mlade ljude koji iza sebe imaju ovu kolu kae se
da su na kraljevskom putu ka uspenoj karijeri. Danas samo velike kompanije regrutuju kadrove sa ove kole
Velike kole se po mnogo emu razlikuju od univerziteta:
smatraju se boljim pa okupljaju intelektualnu elitu
prosean broj studenata im je oko 400 a na univerzitetima po nekolikohiljada
bolje su povezane sa vladom, privredom, kompanijama koje se bave zapoljavanjem
veoma su selektivne i teko se upisuju, ali se sigurno izlazi sa diplomom koja obezbeuje srenu i uspenu
karijeru
u emu je snaga francuskog sistema obrazovanja:
kada je u pitanju formalno obrazovanje, francuski menaderi daleko su ispred svojih kolega
naporne godine studiranja razvijaju kod francuza kapaciteta za kontinuirani, dugotrajni marljivi radi i
koncentraciju
razvija intelektualne kvalitete kao to su memorija, analitinost,logika konzistentnost to se u
profesionalnom ivotu manifestuje krozizvanrednu lucidnost i konzistenciju misli
izuzetna mo elokvencije, tj. komunikacije
francuski menaderi tee numerikoj preciznosti

 francuski kadrovi poseduju najvii stepen opte kulture

uspeh na obrazovnom planu im daje samopouzdanje
svaka grand ecole je deo izvanredne mree kontakata, putem koje se stvara jedinstvena elita koja govori
istim jezikom.
24.Kulturoloki aspekti francuskog menadmenta
francuzi menadment pre svega shvataju kao intelektualni zadatak, koji sesastoj i od analize komplikovanih
situacija i problema i pronalaenja reenja na najbri nain. Francuski menadment funkcionie na bazi
ralanjavanjaproblema na jednostavnije delove, a potom sinteza sa najloginijim reenjima
francuski koncept menadmenta je opti, tj. vaan je izazov biznisa, industrije,proizvodnje, usluga . . . Vie
inisistira na odnosima sa dravnom administracijom i vladom
Radni odnosi, odnosno organizaciono ponaanje zasniva se na formalnim odnosima, ne previe linim i pre
sve hijerarhijskim. To se nabolje vidi kroz sledee manifestacije ponaanja
prvo, Francuzi, mnogo vie od ostalih evropskih naroda povlae crtu izmeu radnog i vanradnog vremena, tj.
izmeu privatnog i poslovnog ivota
drugo, u francuskim kompanijama ima manje humora nego u recimo britanskim kompanijama. U francuskoj
se smatra shvatanje vica kao reavanjetesta inteligencije
tree, shvatanje hijerarhije vie je stvar svakog pojedinca nego to je nametnuto. U njima nema nepotrebnog
meanja izmeu slubenika razliitih rangova i nivoa
etvrto, sastanci su deo menaderske formalnosti. Sastanci su vrlo bitan faktor francuskih kompanija i smatra
se da su neophodni za pokretanje I odravanje aktivnosti kompanije
peto, radni timovi se formiraju na osnovu zajednikih interesa koji je proizaao iz odreenih steenih prava i
privilegija. Timovi u svoje redove ne ukljuuju pripadnike drugih hijerarhijskih nivoa, a nije uobiajeno ni
meanje ljudi iz razliitih odeljenja kompanije
25.Poslovna kultura Italije
Republika Italija (ital. Repubblica Italiana) je drava na jugu Evrope.Nezavisne drave San Marino i Vatikan
nalaze se unutar teritorije Italije
Veoma je poznata po kulinarskim sposobnostima, modi, dizajnu, odei,arhitekturi, umetnosti, muzici i
ostalim znamenitostima koje u velikom broju poseuju turisti. Italija je jedan od osnivaa NATO-a, grupe G8 i
Evropske ekonomske zajednice, dananje Evropske unije
Glavni grad: Rim
Slubeni jezik: italijanski
Vlada: Parlamentarna republika
Nezavisnost 17. mart 1861
Pristup u EU 25. mart 1957
Povrina: 301.338 km
Stanovnitvo 2008: 60.045.068
BDP 2007: 1.888 biliona $, po glavi stanovnika 32.319 $
Valuta: evro, do 1999. godine italijanska lira
lanica EU

 osnov uspenog razvoja: turizam, industrijski dizajn, auto industrija inemijska industrija
problem razvoja: socijalne razlike u razvijenosti sever jug i problem kriminala
snaan uticaj drave na menadment, ogleda se u posedovanju velikih industrijskih kompanija i finansijskih
institucija. Ove kompanije oformljene su posle II svetskog rata. Drava titi svoje kompanije u odnosu
nainternacionalnu konkurenciju postavljanjem niza propisa i stavova
zastupljena je hijerarhijska struktura sa centralizovanim stilom upravljanja,prisutna je mala participacija
zaposlenih u upravljanju
u poslovnoj komunikaciji dominira pismena poruka u odnosu na telefonskipoziv
izuzetno se potuju katoliki praznici, svaki grad ima svog zatitinika i tada se sve radnje zatvaraju
privatni i poslovni ivot je odvojen, ako je potrebno da se neki posao zavri preko vikenda, to se nee raditi u
kancelariji ve od kue telefonom
prilikom susreta obavezno je rukovanje, i za ene i mukarce. Vizitkarte su neophodne, sa druge strane je
poeljno da budu na italijanskom
pregovori su na engleskom ali u manjim kompanijma dobro je povesti prevodioca. U pregovarakom timu
bitno je imati ljude iz top menadmenta jer Italijani vole sa timljudima da pregovaraju
na sastanak je poeljno doi na vreme, rukovanje sa svim prisutnim u sali je neophodno kao i razmena
vizitkarti sa onima koje poslovni partner nije imao priliku da upozna. Sastanak je u Italiji je formalno
upoznavanje, a prave odluke se donose kasnije. Beleke na sastanku je mogue samo uz odobrenje sagovornika
postoje 2 tipa menadera: tradicionalni i menader novog doba. Tradicionalan ne radi detaljno analizu pre
sastanka, dobro obrazovan, nije za primenu najnovije tehnologije i ima jako dobre pregovarake sposobnosti
ene se retko mogu nai na visokoj poslovnoj poziciji. Ukoliko dolazi ena na poslovni sastanak treba staviti
do znanja da ne dolazi u svojstvu sekretarice
ukoliko doe do sklapanja ugovora, bitno je znati da je ugovor sporedan dokumenat u odnosu na sporazum
meu partnerima
gostoprimstvo se ne odbija, napiti se u Italiji je neoprostiva greka. Italijani vole firmiran poklon
26.Poslovna kultura Portugalije
Glavni grad: Lisabon
Slubeni jezik: portugalski
Vlada: Parlamentarna demokratija, predsednik Anibal Kavaho Silva, premijer oze Sokrate
Stvaranje: 868., nezavisnost: 24. jun 1128., kraljevina: 25. jul 1139., priznavanje 5. oktobar 1143.
Pristup u EU: 1. januar 1986.
Povrina: 92.391 km
Stanovnitvo 2008.: 10.627.250
Valuta: Evro, do 1999: portugalski ekudo.
Portugal je industrijsko agrarna zemlja sa jakim uticajem amerikog, britanskog i nemakog kapitala
zakazivanje sastanka je potrebno u Portugaliji najbolje 7 dana ranije, a potvrda 2 dana unapred je poeljna
jer ne potuju zakazano vreme i kanjenja su uobiajena.
Kanjenje na sastanak nije poeljno, mada kanjenje od 15 minuta niko nee primetiti
odevanje za poslovne sastanke je klasino poslovno, naglasak je na firmiranoj odei. Kravata je obavezna,
naroito ako sledi poslovni ruak

 engleski je formalni jezik za poslovni sastanak, a moe i francuski. Humor je pogodan za stvaranje prijatnije
atmosfere, ali ne na njihov raun. Pria o sopstvenoj porodici je pogodna tema jer je porodica od velike vanosti
u Portugaliji.
Treba izbegavati teme kao to su: religija, plata sagovornika, sport izuzev fudbala. Teme koje su pogodne
su fudbal, hrana i vino, porodica, ekonomija, filmovi,putovanja, muzika, literatura
razmena vizitkarti je deo poslovne komunikacije, i na sastanku ne treba odmah insistirati na temi sastanka,
ve prepustiti domainima razgovor o porodici, fudbalu,vremenu . . .
ritual poklanjanja je od velike vanosti, uobiajeno je da se pokloni dele ozbiljnim poslovnim partnerima i
predstavljaju potovanje a ne mito. Primljene poklone treba raspakovati odmah. Pogodan poklon jeste neto iz
zemlje iz koje se dolazi ali ako ima estetsku ili praktinu vrednost. ukoliko poslovni partner ima decu, poeljni
su pokloni za njih. Poeljno je usmeno zahvaljivanje za poklone.
27.Poslovna kultura panije
panija je lanica Ujedinjenih nacija, Evropske unije i NATO saveza
Glavni grad: Madrid
Slubeni jezik: panski
Kralj: Huan Karlos I od panije, premijer: Hose Luis Rodrigez Zapatero
Povrina: 504.645 km
Stanovnitvo 2009: 46.661.950
Valuta: Evro
lanica EEZ (EU) od 1986. godine
osnovna i srednja kola su obavezne i besplatne, nakon toga (16 godina)postoje 2 alternative: pohaanje
zanata (2 godine) ili priprema za univerzitet (2godine). Univerziteti u paniji imaju dugu i bogatu tradiciju,
neke od najboljih postdiplomskih studija se nalaze kod njih.
najbolji voa po njima je dobronamerni autokrata, lojalnost je na ceni. Voa je taj koji treba da rei problem
a ukljuivanje podreenih u reavanje problema jepokazivanje slabosti. Sistem unapreenja je redak, kritika je
pravo nadreenog i na neki nain potvrda statusa
u procesu menadmenta nije zastupljeno planiranje i predvianje jer nije razvijen ni mehanizam za
planiranje
u toku realizacije poslovnih aktivnosti sastanci imaju funkciju razmene
instrukcija, a odluke nastoje da donose sami jer je to povezano sa njihovim oseajem hrabrosti koji oni najvie
cene
privatizacija je uslovila i pojavu novih menadera koji primenjuju i ue druge zaposlene o kulturi ponaanja
na sastancima. Do pre nekoliko decenija bila je izraena misao o sigurnosti posla, novo doba donelo je promene
tako da je fluktuacija sa posla na posao izraena zbog vee plate a ne unapreenja
nema obrazovne elite, strane kompanije, da bi smanjile dabine, nude obrazovanje zaposlenima kao
stimulaciju. Na visokim pozicijama nema ena jer nisu obrazovane
prilikom zapoljavanja bitne su line veze, pamet i pronicljivost nije za divljenje. Bilo iji uspeh smatra se
sticajem srenih okolnosti a ne rezultata stvarnog rada. Kolege na poslu mogu da ruaju zajedno ali ne ako su
razliitog statusa
poslovni rukovi su veoma vani u poslovnom svetu, po posluenju kafom moe se priati o poslu
dobre teme za razgovor su: zemlja odakle dolazi poslovni partner, putovanja po paniji, umetnost,

arhitektura, fudbal, panska vina a treba izbegavati: religiju, borbe sa bikovima, II sv. i graanski rat, baskijski
separatizam, Giblatar, pitanja line prirode. Poeljno je izbegavati isticanje profesionalnog iskustva
nakon zakljuenja ugovora sledi poklanjanje. Ukoliko se primi poklon poeljno je da se odmah otvori. Ako
je potrebno da se uzvrati poeljno je da poklon bude prepoznatljiv po kvalitetu i sa panjom upakovan. Za kue
posete prikladni pokloni su brendi, viski, okoladice, desertni kolai cvee (izbegavati hrizanteme,ljiljane i
crvene rue) i neparan broj cvetova, osim 13
28.Poslovna kultura Ujedinjenog Kraljevstva
Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske (engl. United
Kingdom of Great Britain and Northern Ireland) je drava u zapadnoj Evropi, i
lanica Evropske unije. esto se koristi ime Ujedinjeno Kraljevstvo, UK ili
nezvanino Velika Britanija ili Britanija. UK ima etiri sastavna dela. Tri
britanska dela: Engleska, Vels i kotska i etvrti deo Severna Irska koja se nalazi na
ostrvu Irska i granii se sa Republikom Irskom
lanica je Ujedinjenih nacija, NATO-a, grupe G8 i Evropske unije
Glavnigrad: London
Slubeni jezik: engleski
Vlada: Ustavna monarhija
Osnivanje: 1. januar 1801
lanstvo u EU: 1. januar 1973.
Povrina: 244.820 km
Stanovnitvo 2008: 61.612.3005, gustina 243/km
BDP 2008: 2.674 mlrd. $, polj. 1%, ind. 23% i 76% usluge
BDP po glavi stanovnika: 43.785 $
Valuta: Sterling funta ()
jedna od visokorazvijenih ekonomskih zemalja
oficijelni naziv je Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske
UK ima bogatu istoriju i u velikoj meri je uticalo na razvoj sveta. Engleski jezik postaje jezik sveta
UK ima veoma razvijenu poslovnu kulturu koja je pod uticajem hetoregenogetnikog porekla stanovnitva
(najvei deo ine Kelti, pa Anglosaksonci, Normani iVikinzi) i uticaj protestantske religije koja ukazuje da je rad
izvor bogatstva, a uspeh svakog pojedinca meri se postignutim materijalnim bogatstvom. Takoe i veliki kontakti
sa drugim kulturama su takoe uticali na formiranje poslovne kulture
moe se rei da je Britanska poslovna kultura jedna od osnova evropske kulture, koja polako prelazi sa
industrijske na uslune delatnosti
uticaj SAD na poslovnu kulturu Britanije je veliki, ali ipak ona ima svoje osobenosti. Moe se rei da je
Britanska poslovna kultura srednje formalna
radno vreme je fleksibilno, top menaderi mogu a dou kasnije na posao, ali ostaju do jutra ako treba zavriti
dati posao jer ne vole da prenose posao na naredni dan. Posao nikada nee poneti kui, jer striktno razdvajaju
privatni i poslovni ivot
u kompanijama postoji nastojanje da se odgovornost delegira na mlai kadar.

Poslednjih godina u velikoj meri je prisutno unapreenje i obuka kadrova

proces planiranja nije razvijen tako da su usmereni na kratkorone rezultate.
Pojam planiranja uglavnom vezuju za finansijske rezultate i budete koji imaju veliku ulogu
Britanci vole da rade u timu, zahetvi pojedinaca se teko usvajaju ako nemaju podrku grupe. lanovi tima se
biraju po kvalifikacijama a uloga voe je da stvara dobru atmosferu i odrava dobru komunikaciju meu
lanovima koja doprinosi ukupnoj realizaciji cilja
unutar kompanije postoji gradacija nivoa i svaki nivo nosi sa sobom odgovarajue privilegije. Znak velike
privilegije je imati kola koja se razlikuju od veine, najvei stepe privilegije je imati i ofera
sastanci se planiraju unapred, ali je potrebna potvrda sastanka na dan odravanja. Sastanak ima dnevni red
koji je unapred prikazan svim uesnicima.
Vreme trajanja sastanka nije odreeno, a posle svakog sastanka neophodno je imati dogovor za sledei ili
saglasnost da se odri sledei sastanak
Britanci smatraju da obrazovanje nije presudno za napredovanje, niti je znaajna obuka na radnom mestu
(sada se menja pod uticajem drave)
ene u Britaniji ine 45% radne snage i mogu se nai na visokim pozicijama u mnogim kompanijama uslune
delatnosti pre nego u proizvodnim (prisutna je diskriminacija)
Britanci su ozvaniili netanost tako da je neutivo biti taan, ako su u pitanjudrutveni susreti poeljno je
kanjenje od 10 do 20 minuta
menaderi nisu najbolje plaeni, pa se ivot na visokoj nozi esto odvija na raun kompanije
uobiajeni su poslovni rukovi, po zavretku radnog vremena druenje kolega nastavlja se u pabu
rezervisanost je jedna od karakteristika britanaca. Pogodne teme za razgovor:sport fudbal, ivotinje
voditi rauna o vegeterijancima, britanska istorija, knjievnost, umetnost, popularna muzika, hrana, pivo . . .
Teme koje treba izbegavati: Severna Irska, religija, kraljevska porodica,politike stranke, Bliski istok, EU,
lina pitanja, o seksu naroito ohomoseksualizmu
poeljno je povesti starije kolege jer u UK vlada merilo vrednosti da se ceniiskustvo i steeno znanje kroz
rad pre nego diploma. Neophodan je materijal za prezentaciju a vizitkarte se dele nakon sastanka. U poslovnim
diskusijama humor je veoma vaan
nije uobiajeno davanje poklona, prihvatljivo je ukoliko dolazi posle uspeno zavrenog posla. Pogodni
pokloni su od zlata, srebra ili porculana sa lepom posvetom.
Ukoliko je poslovni partner pozvan kui pogodan poklon za domaina bombonjeru a za domaicu cvee ali ne
crvene rue, bele ljiljane ili hrizanteme
29.Poslovna kultura Republike Irske
Glavni grad: Dablin
Slubeni jezik: irski i engleski
Nezavisnost: od Velike Britanije 6. decembar 1921.
Povrina: 70.273 km
Stanovnitvo 2008.: 4.422.100
Valuta: evro, do 2002. godine irska funta
Republika Irska je ostrvska zemlja, glavni grad je Dablin u kome je skoncentrisan najvei deo stanovnitva i
koji je jedini veliki grad u Irskoj. lanica je

EU. Nezavisna je postala 1949. godine

dominira klasni sistem zasnovan na obrazovanju, bogatstvu i profesionalnom statusu
istorija Iraca uslovila je veliku netrpeljivost prema Britancima, ija je pomo izostala 1847. godine prilikom
gubitka useva krompira koji je uslovio smrt velikog broja ljudi od gladi, a drugi vei broj je emigirao u SAD i
Australiju
potiu og Kelta, zvanian jezik je gelski
Rimokatolika crkva u Irskoj ima veliki uticaj u svim segmentima drutva
ujedinjenje sa Severnom Irskom je ideal
Irska je ruralna zemlja, ali je preokrenula svoj razvoj upotrebom znanja, fokusiranjem na obrazovanje i
informacione tehnologije. Irske je jedan od najveih izvoznika kompjuterskih programa
za stvaranje uspene privrede osnova je pametna dravna politika. Opte je miljenje da je irski zakon o
elektronskoj trgovini najbolji u Evropi
uglavnom je zaposlena mlada radna snaga, veoma obrazovana, kompjuterski pismena i profesionalna
pristup planiranju im je kratkoroan nastoje da u to kraem vremenskom roku vide rezultate poslovnih
ulaganja
Irci su meu svim narodima EU najodbojniji prema zaposlenju ena
Irci su ljubazniji i oputeniji od Britanaca
30.Poslovna kultura Holandije
Glavni grad: Amsterdam
Holandija nema jedinstven glavni grad. Sedite vlade i kralja se nalaze u Hagu, kao i veina ambasada, ali po
ustavu vladar polae zakletvu u Amsterdamu
Slubeni jezik: holandski
Kraljica: Beatriks, predsednik vlade Jan Peter Balkenede
Nezavisnost: 1648.
Povrina: 41.528 km
Stanovnitvo 2008.: 16.428.360
Valuta: evro, do 2002. godine holandski gulden
lanica EU sa najviljom stopom nezaposlenosti u Evropi, ali sa izuzetnim socijalnim sistemom
postoji veliki broj multinacionalnih kompanija sa veoma naprednomtehnologijom Philips, Unilever, Rozal
Dutch . . .
holanani su narod koji je spreman na promene ali i konzervativan, narod koji tei nezavisnosti i
preduzetnitvu
svi zaposleni imaju otvorenu i jasnu komunikaciju. podreeni moe da predlae ideje nadreenom i uvaiti
je ako je dobra. Svaka ideja se razmatra jer su
Holanani konzervativni kada su promene u pitanju
velike kompanije u Holandiji imaju upravni odbor i upravnog direktora kao I nadzorni odbor od najmanje 3
lana. Akcionari i radniki komitet imaju pravo veta, a zajedno sa upravnim odborom mogu predlagati
kandidate. lanovi NO ne mogu da budu zaposleni u preduzeu.
osnovni cilj svake kompanije je stvaranje profita ali sa jednom kvalitetno postavljenom strategijom iz koje

proizilaze dobro osmiljeni operativni planovi.

Usmerenost kompanije na dui vremenski period prezentirana je svakom pojedincu, tako da svaki pojedinac
radi na realizaciji operativnih zadataka koji doprinose ostvarenju cilja
u cilju donoenja odluka redovno se odravaju sastanci, ideje se ne vezuju za stvaraoce. Svako ima pravo da
iznese svoje miljenje ali se na kraju svi priklanjaju veini. Napredovanje na poslu je sporo, a anse za
unapreenje odreene su obrazovanjem
ena ima malo uopte u poslovnim krugovima jer udate ene naputaju posao kada dobiju decu
31.Poslovna kultura Finske
Glavni grad: Helsinki Slubeni jezik: finski, vedski
Vlada: Parlamentarna republika
Nezavisnost: od Ruske Imperije 4. januar 1918. Povrina: 338.424,38 km, voda (%) 10,2
Stanovnitvo 2009: 5.336.458, gustina 15,5/km BDP 2005: 163 milijarde $ BDP po glavi stanovnika: 34.819
$
Valuta: evro nacionalni identitet je veoma izraen i upoznati su samo sa svojom istorijom, ali i od posetilaca
oekuju poznavanje njihove istorije
pravila ponaanja u Finskoj su dosta neformalna a reputacija se gradi tokom dueg perioda .Finci imaju
specifian vid komunikacije koji se ogleda u ozbiljnom shvatanju izgovorenih rei i dre se date rei. Striktno se
pridravaju rasporeda i takav pristup oekuju i od drugih
prilikom pozdrava prisutno je rukovanje i pogled u oi. Slubeno predstavljanje zahteva da se poslovni
partneri prvo predstave (ime pa prezime), a zatim rukuju. Za prvi poslovni sastanak je potrebno koristiti titule a
kasnije ne
poslovni pregovori se najee odravaju u kancelarijama, sa neophodnom dobrom pripremom. Na
rukovodeim pozicijama u Finskoj podjednako se mogu nai oba pola. Obrazovna kvalifikacija ena je na viem
nivou od kvalifikacije mukaraca
nakon pregovaranja posetioci se vode u restorane ili kompanijske prostorije. Rukovi ne traju dugo i
konzumiraju se slaba alkoholna pia
drutveni ivot je usmeren na kuu i moe se oekivati poziv za kunu posetu. Prikladan poklon domainu i
domaici je cvee i vino ili neki proizvod iz zemlje iz koje se dolazi
bolji vid poslovne komunikacije je poziv poslovnom partneru da zajdeno provedu vreme u vikendici. Oekuje
se da se poziv prihvati iako uglavnom u vikendicama nemaju vode
32.Poslovna kultura Danske
Pored same Danske, kraljevstvo takoe ukljuuje Farska ostrva i Grenland u Severnom Atlantiku
Glavni grad: Kopenhagen
Slubeni jezik: danski Kraljica: Margareta II od Danske
Nezavisnost: ?
BDP 2009: 309.252 mlrd. $
BDP per capita 2009.: 56.115 $ Povrina: 43.094 km, voda (%) 1,6 Stanovnitvo 2009.: 5.511.791,
gustina 125/km
Valuta: danska kruna (100 centi)
drava severne Evrope, iji je geografski poloaj odredio njenu strateku orijentaciju ka otvorenosti i trgovini.

Danska je drava sa socijalnim osiguranjem za sve graane, u kojoj kvalitet ivota i okruenja ima prioritet.
Izraena je jednakost polova
sa Dancima je jako prijatno poslovati, njima je presudno koliko postoji kompanija koju predstavlja inopartner.
Dansko poslovno upoznavanje sastoji se u rukovanju vrst i kratak stisak i kratak pogled u oi
prilikom donoenja odluka vole da uju sva miljenja zaposlenih ali voa tima donosi odluku
na sastanak treba doi na vreme. Unapred su dobro pripremljeni tako da veoma brzo protiu i zavravaju se
tano na vreme. Danci su veoma tolerantni ali nije poeljno kritikovati druge ljude i sisteme
poslovni sastanak nije mogue zakazati ujutru jer veliki broj Danaca dorukuje kod kue sa porodicom pa je
mogue i najpoeljnije zakazati od 12 do 14 asova. Imaju obiaj da poslovne partnere pozivaju svojim kuama
davanje poklona na prvom sastanku nije poeljno, ali se mali poklon moe dati nakon potpisivanja ugovora
(knjiga iz zemlje iz koje se odlazi, skupo penkalo, vino, viski . . .). Pogodno je crvenim papirom uviti poklon
poslovna kultura nalae i odgovarajui stil oblaenja mukarci odela sa belim kouljama i kravatama a ene
stilizovane moderno skrojene komplete.

33.Poslovna kultura Rusije

Rusija je najvea drava na svetu, pokrivajui skoro dvostruko veu teritoriju od Kanade, Kine, ili SAD. Po broju
stanovnika je sedma na svetu, posle Kine, Indije, SAD, Indonezije, Brazila i Pakistana Glavnigrad: Moskva
Slubeni jezik: ruski
Vlada: Savezna republika, predsednik Dmitrij Medvedev, Premijer Vladimir Putin
Nezavisnost: osnivanje Rusije 862., osnivanje RSFSR 7. novembar 1917., raspad Sovjetskog Saveza 26.
decembar 1991.
Povrina: 17.075.200 km, voda (%) 13 Stanovnitvo 2009.: 141.887.438, 2002. popis 145.184.000
BDP 2009: 2.109 mlrd. $ BDP per capita: 14.919 $
Valuta: ruska rublja
Rusija je zemlja u tranziciji koja je zahvaljujui velikoj populaciji jedno veliko i jo uvek nezasieno trite.
Tei brzom ekonomskom razvoju i predstavlja izazov za ulaganje velikom broju stranih kompanija. Za uspeno
poslovanje neophodno je dobro prouiti njihovu kulturu i tada obratiti panju na:
period raspada SSSR a i primarne tranzicije u ovom periodu veliki broj ljudi je koristio situaciju za
nezakonito sticanje bogatstva, poslovna kultura je bila na niskom nivou
period konsolidacije i stabilizacije Rusije period u kome se poslovna kultura pribliava modernim evropskim
dravama
opte kulturno naslee Rusije
poeljno je poslovni sastanak zakazati dovoljno vremena unapred kako bi se sastanak mogao potvrditi vie
puta. Neophodna je preciznost kod ugovaranja ali i fleksibilnost jer su promene termina sastanka este. Rusima je
uobiajeno da kasne sat ili dva na sastanak
za pregovaranje je potrebno poneti svu dokumentaciju i nastojati da se razgovor vodi sa ljudima koji su na
vioj poziciji jer novim klijentima alju ljude koji nemaju ovlaenja za donoenje odluka
prilikom zakljuivanja ugovora poeljno je imati osobu koja je ekspert za ruski zakon jer su prisutne promene
u toku konverzacije bitno je zapamtiti titulu osobe sa kojom se razgovara. Osobe u Rusiji imaju 3 imena: prvo
se dobija roenjem, srednje je verzija oevog sa odgovarajuim sufiksom (sin od ili erka od) i poslednje je oevo
prezime

 razmena vizitkarti je neophodna, potrebno je sa druge strane da bude na ruskom a pored imena i prezimena
potrebna je i titula
u poslovnoj korespodenciji poeljno je da sva pisma budu prevedena na ruski jezik jer e tako biti brze
primljena i prosleena. Adresa u Rusuji ima svoj redosled koji treba potovati: 1. drava, 2. grad, 3. ulica i broj i
4. ime i prezime
pri prvom poslovnom susretu Rusi procenjuju partnerove mogunosti. Na sastanku je poeljno imati
prevodioca. U pregovorima daju male ustupke a zauzvrat trae velike usluge. U toku sastanka uobiajeni su
prekidi zbog telefonskih razgovora. Prilikom sklapanja ugovora treba insistirati na saetosti i jasnosti. Ukoliko
naiu na probleme diskutuju dok ne nau reenje. Motiv da budu deo tima sa visokim moralnim vrednostima je
esto ispred materijalnih motiva tj. plate
poslovni ruak je nain potvrivanja posla. Centralno mesto je rezervisano za najstarijeg menadera, dok
strani klijenti sede naspram svog poslovnog partnera. S`obzirom da je Rusija zemlja u kojoj se mnogo pije,
izgovor mora biti opravdan i najbolje je kada je vezan za zdravlje ili religiju
poziv u kuu je velika ast i u tim sluajevima se ostaje do kasno u no. Prikladan poklon za domaina je
okolada ili dobro vino, a ukoliko u kui ima dece neophodno im je kupiti mali poklon slatkie ili igrake.
Domai je lepo odneti cvee bledocrvene, bledouto, narandasto ili plavo cvee jer se tim bojama ne pridaje
naroito znaenje
prigodne teme za razgovor su: pozitivne promene u Rusiji, aktuelni dogaaji, knjige, umetnost, filmovi . .
teme koje treba izbegavati: II svetski rat, etnike manjine, poreenje Rusije sa drugim razvijenim zemljama
prikladna garderoba za mukarce je odelo i kravata a za ene suknja do ispod kolena i bluze sa dugim
rukavima.
Ostatak pitanja za ispit:

Fly UP