Pikvikov Klub

arls Dikens

arls Dikens (7. februar 1812. - 9. jun 1870.) je najznaajniji engleski

romanopisac XIX veka. Njegova dela pripadaju ranoj fazi realizma. Dok je bio
dete njegova porodica je esto menjala mesto boravka u potrazi za poslom.Kad
je odrastao poeo je da radi kao novinar. Napisao je vie obimnih romana. O
tome koliko je njegov rad bio popularan u njegovo vreme govori to da se sva
njegova dela, od prvog objavljivanja, stalno nadotampavaju.
Drutvo koje je osnovano od strane Pikvikovog Kluba u Londonu se sastoji
od etiri lana. Gospodin Pikvik je poslovni ovek i filozof; Gospodin Trejsi
Tapman je enskaro koji se ne usuuje da prie enama; Gospodin Avgustus
Snodgras, pesnik koji nikada nije napisao pesmu i Natanijel, neveti sportista bez
medalja i nagrada. Ispotavljava se da su njihova iskustva na putovanjima
opisana kroz komine situacije i pustolovine, jer svaki lik u noveli poseduje
preuveliane karakterne osobine.
Pikvikovci su se sastali kako bi poli na svoje prvo putovanje ali bivaju
ometeni od strane ljutitog koijaa, koji misli da su oni dounici. Spaava ih
Alfred Dingl, koji putuje s njima do Roestera. Dingl je avanturista koga
interesuju bogate ene.
Posle nekoliko nezgoda na putu, Pikvikovci stiu na farmu njihovog
prijatelja Vardla, gde igraju karte, flertuju, priaju prie, love i igraju kriket.
Gospodin Tapman se zaljubljuje u sestru gospodina Vardla, Rejel; a gospodin
Snodgras se zaljubljuje u njegovu erku Emili. Bilo kako bilo, Tapman je
nadmudren od strane Dingla, vodei Rejel sa sobom. Gospodin Pikvik i Vardl

jure Dingla i Rejel u Londonn, gde pokuavaju da potplate Dingla i spasu

Rejel od nesrenog braka.
U Londonu gospodin Pikvik sree Sema Velera, koga postavlja za svog linog
pomonika. Sem je pametan, inteligentan i veoma spretan. Kada je gospodin
Pikvik rekao svojoj gazdarici gospoi Bardel da je unajmio linog pomonika, ona
pomisli, zbog dvosmislnenog naina na koji je on to rekao, da on planira da je
oeni. Gospoa Bardel pade u nesvest njegovo naruje, ba kada su Tapman,
Sndgras i Vinkl uli zaista kompromitujua situacija.
Kasnije, gospodin Pikvik i njegovi prijatelji idu u Itensvil kako bi
prisustvovali izborima. Gospodin Pikvik i Vinkl ostajo kod gospodina Pota,
urednika lokalnih novina, a Vinkl, na glup nain, biva umean u lokalne prepirke
sa gospodinom Potom. Tokom njihove posete Itensvila on se susreu sa
Dinglom, a gospodin Pikvik goni Dingla kako bi ga razotkrio. Sem Veler
upoznaje Doba Trotera, Dinglovog slugu koji se poigrava sa gospodinom
Pikvikom i Semom Velerom. Vinkl bei kada biva optuen za zavoenje gospoe
Pot koja ga simpatie. Gospodin Vardl poziva Pikvikovce na jedno venanje na
dan Boia. Kada je gospodin Pikvik primio pismo od gospoe Bardel u kome se
naglaava njena namera da ga tui zbog prekrenog obeanja, on se vraa u
London radi pravnog saveta.
Gospodin Pikvik i Sem Veler naleu na Semovog oca, Tonija Velera koji ih
obavetava da su Dingl i Dob Troter na putu prema Ipsviu. Gospodin Pikvik i
Sem dolaze u jednu veliku gostionicu u Ipsviu gde je gospodin Pikvik zamalo
prouzrokovao tuu kada je sluajno uao u pogrenu sobu i poeo da se skida.
Pikvikovci bivaju uhapeni, ali gospodin Pikvik je obavestio vlasti da je Dingl
udvara njegove erke. Gospodin Pikvik se vraa u London, iseljava se iz kue
gospoe Bardel i poinje da ui o pravnim aktima. Pikvikovci prisustvuju
venanju na farmi njihovog prijatelja gde Vinkl upoznaje Arabelu Alen i postaje

ljubomoran na Boba Sojera. U Londonu, suenje gospodina Pikvika poinje;

njega proglaavaju krivim, ali ona odbija da plati odtetu. Vinkl priznaje svoju
ljubav prema Arabeli gospodinu Pikviku i Semu Veleru, a ona mu uzvraa ljubav.
Gospodin Pikvik se vraa u London i biva uhapen. Sem Veler, takoe ide u
zatvor zbog dugovanja, gde susree Dingla i Doba Trotera sa kojim se miri.
Gospoa Bardel je uhapena jer nije platila advokata, a Vinkl i Arabela ubeuju
gospodina Pikvika da plati njegova dugovanja kako bi bio osloboen iz zatvora
da bi izgladio odnose izmeu Vinklove i Arabeline porodice.
Gospodin Pikvik plaa Dinglovu i Dobovu kauciju kako bi ih poslao to
dalje iz Londona, to i uspeva. Plaa Dodsonu i Fogu i nalee na Vardla koji mu
govori Emiline namere da pobegne sa Snodgrasom. Arabela konano dobija da
zadobije ljubav oca njene ljubavi, Vinkla ali njegova majka gospoa Veler ubrzo
umire, ostavljajui svoj novac Semu i Toniju. Toni Veler daje svoj novac
gospodinu Pikviku koji pametno investira novac u njegovo ime. Gospodin Pikvik
kupuje kuu u Dalviu, a Pikvikov klub se razilazi. Snodgras eni Emili i seli se
na drugi kraj zemlje, Sem Veler eni Meri, a Tapman ostaje neenja. Toni Veler
se penzionie, dok Bob Sojer i Ben Alen postaju hirurzi u Indiji. Gospodin Pikvik
nastavlja da ivi kao potovani i cenjeni gospodin.

Iz punog naziva romana, Posthumni papiri Pikvikovog kluba, citalac moze da

ocekuje kolekciju pisama, beleski i isecaka iz dnevnika. Medjutim, vec od samog
pocetka, roman pocinje drugacijom formom. Naratorpokusava da sakupi sve
papire i organizuje ih u jednu skladnu celinu, no, pre nego sto odmaknemo
predaleko, masinerija kluba i belezenje od strane Pikvikovaca bivaju
zaboravljeni. A ono sto proizilazi iz ovoga je sveznajuci narator koji prica pricu iz
treceg lica.

Ovaj narator ima posebnu sklonost. Iako ulazi u umove njegovih likova i cita
njihove misli, ovaj nacin rada ne nalazi prijatnim. Radije prikazuje svoje ikove kao
da su na pozornici, prikazuje ih dramaticno kroz njihov izgled, pojavu, , njihove
gestove i, iznad svega, njihov govor.
Dikensenov osecaj za teatralnoscu citaocima znacajno priblizava radnju
Pikvikovog kluba. Mogu, sa lakocom, da zamisle scene koje se odigravaju u
romanu. Iako Dikens koristi proslo vreme, citaoci imaju utisak da se radnja odvija
u sadasnjosti. Dikens poseduje dovoljno maste da ozivi ovakve likove u umovima
njegove publike.
Sama proza je ironicna, svakidasnja, suptilna, sveza i prilagodljiva raznim
raspolozenjima i situacijama. Svesni smo mladolikosti naratora , ali smo takodje
cesto zapanjeni njegovom umetnickom zreloscu. Njegov glas je taj koji vodi
citaoce kroz roman. Ako ova knjiga slavi slobodu, velikodusnost, nevinost i
mladost, cini to produhovljenom prozom.

Marija Antic 267/11