LJIVA

Proizvodnja, sorte i podloge

ljiva pripada grupi kotiavih voaka. Mnoga su miljenja da je ljiva glavna vona vrsta
u Srbiji.
Proizvodnja ljive danas se zasniva na naunim principima i savremenoj agrotehnici i
pomotehnici. Podiu se veliki plantani zasadi. Stvaraju se i uvode u proizvodnju nove sorte
sa sve veim privredno-biolokim potencijalom. Ova injenica obavezuje proizvoae na
sticanje veeg strunog obrazovanja, emu treba da poslui i ova publikacija. Od plodova
ljive prave se mnogi proizvodi, ali su svakako najpoznatiji suva ljiva i rakija
ljivovica. Kotiavo voe pogotovu ljiva je vrlo rentabilno, otuda je njegovo gajenje veoma
znaajno osobito za individualne poljoprivredne proizvoae.

Rentabilnost se ogleda pre svega u sledeem:

redovno i obilno raa
plodovi su bogati raznim hranljivim materijama (vonim eerom, kiselinama,
mineralnim solima,vitaminima, aromatinim materijama i drugim sastojcima, to je
sa stanovita ishrane ljudi vrlo znaajno)
plodovi ljive predstavljaju veoma cenjenu sirovinu za domau preradu i industriju
konzervi
plodovi se mogu lako prodati na inostranom tritu, a posebno na konvertibilnom,
gde se postie solidna cena, to ini ovo voe vrlo rentabilnim
nije probirljivo u pogledu zemljita i poloaja,
relativno se lako razmnoava, pa je irenje veoma brzo
gajenje je lako i jednostavno p se moe zaposliti nejaka radna snaga. Znaajno je za
privredno nerazvijene krajeve sa stanovita zapoljavanja.

Poreklo, znaaj i rasprostranjenost

Prvi pisani podaci o ljivi potiu od grkih pesnika, a Teofrast (370 286 g. pre n.e.) je
opisao tri sorte ljive. Ne postoje pouzdani dokazi o poreklu i rasprostranjenosti pojedinih
vrsta ljive u raznim evropskim zemljama. U starih Tatara, Huna i Turaka ljiva je bila
predmet trgovine. Pominju se i osuene ljive. Smatra se da je preneta u Rim u prvom veku
nae ere. Kod nas je bila poznata u doba doseljavanja naih predaka u ove krajeve.
Na balkansko poluostrvo i u nau zemlju preneta je preko stare Grke. Poetkom 19. veka
ljiva se intenzivnije gaji u mnogim evropskim zemljama.
ljiva je najzastupljenija vrsta voaka u Srbiji, a ima i najvei privredni znaaj. Meutim,
najvie se gaji samo jedna sorta Stenli. Osim velike i svestrane upotrebne vrednosti,dobrog
uspevanja i visokog kvaliteta, toj rasprostranjenosti je doprinelo i lako razmnoavanje
izdancima i samooplodnost.
Plodovi ljive se koriste kao prvoklasno voe i kao sirovinaza industrijsku preradu.
Plodovi sadre do 75% vode i do 25% suve materije. Ukus ploda zavisi od odnosa eera i
organskih kiselina. U plodu ljive preovlauje glukoza, dok je manje fruktoze, od kiselina
najvie ima jabune i limunske. Procenat kiseline i eera je razliit i u plodovima iste sorte,
zavisno od klimatskih i zemljinih uslova. Mesnati deo ploda ljive sadri do 0,69%
pektinskih materija, koje su vane za tehnologiju proizvodnje elea, marmelade i
slinih preraevina. Azotne materije uestvuju u hemijskom sastavu ploda sa 0,6 do 0,8%, a
mineralne sa svega 0,5%. U mineralnim materijama najvie je kalijuma (54,59%) i fosfora
(17,7%). Kotice ljive sadre masti.
Od vitamina u plodovima ljive najznaajniji su provitamini A, zatim vitamini B i C.
Plodovi ljive poegae su znaajni kao roba za izvoz u sveem stanju ( 60,1% od i zvoza
sveeg voa), a osueni plodovi predstavljaju proizvod visoke vrednosti i imaju neuporedivo
veu vrednost u odnosu na osuenu ljivu proizvedenu u drugim zemljama. Privredni znaaj
ljive je jo i u tome to uspeva i u brdskim predelima otrijeg reljefa, rodnost je obilna i rana,
i ima veliku tehniku vrednost drveta.
Po broju stabala ljive 40.822.000 i proizvodnjom od 581.874 tona u 2011 god. to
predstavlja pad u o dnosu na 662.631 tona godinje u 2009 god. (izvor RZS) , kada je naa
zemlja bila druga u svetu, slede SAD, Rumunija, Turska, panija itd. (izvor FAOSTAT).
Na tlu Srbije ljiva se gaji vekovima. Ona je znaajni izvor prihoda poljoprivrednog
stanovnitva, ali je i jedan od osnovnih problema voarstva Srbije. ljiva je u naoj zemlji
masovno napadnuta virusom arke ljive (Plum roh virus PPV), ime se dovodi u pitanje i
njen primat u voarskoj proizvodnji.

Mesto ljive u sistematici biljaka

Odeljak:
Klasa
Potklasa:
Nadred:
Red:
Familija:
Potfamilija:
Rod:
Podrod:

Angiospermae, (skrivenosemenjae)
Dicotyledones, (dikotile)
Rosidae, (rue)
Rosanae, (rue)
Rosales, (rue)
Rosaceae, (rue)
Prunuoideae, (Amygdalaceae, kotiave voke)
Prunus L., (ljiva i srodnici)
Prunophora Focke, (ljiva)

Podrod Prunophora obuhvata 29 vrsta koje su skoro iskljuivo rasprostranjene na severnoj

Zemljinoj polulopti. Meu njima se nalazi 14 vrsta.
Latinski naziv
Rg. domestica L.
R. insititia L.
R. spinosa L.

Srpski naziv
Domaa ljiva
Trnoljiva zapadna
Crni trn

P. cerasifera Ehrh.

Danarika

P.
salicina
Lindl
(P. triflora Roxb.)
PP. simonii Carrr.
P.
ussuriensis.
Kov.
Et.Kost.
P.nigra. Ait.
R. americana Marsh.
R. hortulana Vaieu
R. angustifolia Marsh.
R. munsoniana

Kineska (japanska ljiva)

Poreklo
zapadna Azija, Evropa
Azija, Evropa
Evropa, severna Afrika, Z.
Azija
od Tjen-ana u Aziji do
Jadranskog mora
Kina

ljiva, Kajsija
Usurijska ljiva

Severna Kina
Daleki Istok

R. maririma Marsh.

Severnoamerika
ljiva
Pacifika ljiva

P. subcordata Bentham

Kanadska ljiva
Amerika ljiva
Amerika batenska
Uskolinska ljiva
Munsonijska ljiva

Kanada, severni deo SAD

Istoni deo SAD
Centralni deo SAD
Jugoistoni deo SAD
Centralni
deo
SAD,
Meksiko
Primorska Severoistoni deo SAD
Kalifornia i Oregon (SAD)

Evolucija podroda ljive (Prunophora Focke) tekla je na irokim prostranstvima Zemljine

kore i u vrlo razliitim uslovima i sredinama. Ta evolucija se odvija u etiri centra:kineskojapanskom, bliskoistonom, mediteranskom i severno- amerikom (Vavilov, 1935).
Dugotrajnom evolucijom u razliitim ekosredinama ljiva je stekla visok stepen
prilagoenosti i irok areal rasprostranjenja, posebno na severnoj Zemljinoj polulopti (izmeu
40 i 60 severne geografske irine).

Intraspecijesnom hibridizacijom i mutacijama stvoreno je preko 2.500 plemenitih sorti

ljiva. Smatra se da su Domaa ljiva (Prunus domestica L.) i Trnoljiva (P.insititita), postale
spontanom hibridizacijom Crnog trna (R. spinosa) i Danarike (R. cerasifera).U Starom svetu
Domaa ljiva, Trnoljiva i Kineska ljiva i hibridi ovih vrsta nalaze se u kulturi preko 2.500
godina. Odomaivanje divljih vrsta ljiva u Severnoj Americi poelo je sredinom XIX veka.

Vrste ljive
Domaa ljiva (Prunus domestica L.)
Smatra se da domaa ljiva potie iz
zapadne Azije, sa severnog Kavkaza, iz
srednje Evrope. Smatra se da je domaa
ljiva nastala spontanom hibridizacijom
Crnog trna (Prunus sprinosa) i Danarike
(R. cerasifera) u umama na severnom
Kavkazu. Domaa ljiva sa preko 2.500
sorti u kulturi zauzima oko 95% povrina
pod ljivom u svetu.
Najrasprostranjenija je u Evropi i
Aziji, a manje u Severnoj Americi. Gaji
se preko 2.000 godina. Domaa ljiva je
bun ili drvo visoko do 12 m. ivi 30 do
40 godina. Kruna je piramidalna, jajasta,
loptasta ili u obliku kiobrana. Granice
gajenih biljaka su gole ili dlakave, bez
trnova. Rodne granice su due i ree rasporeene po ramenim granama nego u trnoljive.
Listovi su dosta krupni (4-9 h 2-5 cm), eliptini, jajasti ili objajasti. Lice liske je tamnozeleno
i golo, a nalije sivozeleno i dlakavo. Liska je io obodu tupo-testerasta. Cvetovi su najee
beli, obino po dva u cvetnom pupoljku. Pranika je obino 25 do 30, Plodnik je srednje
cvetan. Kod nas cveta u martu i aprilu. Plod je kotunica, razliite krupnoe (6,5 do 66,7 gr) i
oblika (jajast, loptast, krukast) sa bonom brazdom. Pokoica ploda je modroplava,
ljubiasta, crvena, uta ili zelena. Meso (mezokarp) ploda sraslo je za koticu (endokarp) kod
gloua, slobodno je kod cepaa, a poluslobodno kod polucepaa. Meso je uto, utozeleno, a
ree tamno, sone konzistencije i razliitog ukusa (slatko, slatko-nakisleo, kiselo, miriljavo).
U zavisnosti od sorte, plod dozreva od jula do septembra. Domaa ljiva obuhvata poegau i
ostale cepae, hurmae, jajare i beloljive. Koren je relativno plitak, pa teko podnosi suu.

Trnoljiva (Prunusinsititia L.)

Potie iz zapadne Azije i istone

Evrope. Smatra se da je starija od
domae ljive. Trnoljiva je rairena u
umereno klimatu Evroazije. Trnoljiva
je bun ili drvo visoko do 6 m.
Granice su prve dve godine pokrivene
nenim sivim maljama. Listovi su
tamno-zeleni. Cvetovi su beli, po dva
zajedno. Rodne granice su kratke.
Ramene grane su gusto obrasle rodnim
granama. Plod je loptasta kotunica,
tamnoplave ili utozelene pokoice,
mekog, zelenoutog mezokarpa i
oporog ukusa. Kotica je loptasta,
slian onoj kod trna. Nije cepaa. Trnoljiva (trnovaa) obuhvata tri podvrste:
Renklode (Prunus institia par. Italica), Bardaklije (P. i. Var. damascena) i Julijanka (P. i. Var.
juliana).

Crni trn (Prunus spinosa L.)

Rasprostranjena je kao divlja u Evropi,
Severnoj Africi (Tunis) i zapadnoj Aziji (Mala
Azija, Iran).Crni trn je bun sa loptastom
krunom. Mlade granice su smee do
crvenkaste, gole ili somtasto dlakave, trnate.
Listovi su u mladosti maljavi, a kasnije goli.
Cvetovi su beli i obino pojedinani. Obilno
cveta. Plod (trnjina) je loptast, mrkoplav sa
pepeljkom i zelenim mezokarpom, koji se ne
dovaja od endokarpa (kotice). Oporog je
ukusa. Zri u avgustu i septembru. Crni trn ima
dobro razijen koren. Slui kao podloga za
ljivu.

Kineska (japanska) ljiva (Prunus salicina Lindl. = P. triflora Roxburgh)

Potie iz Kine. Rairena je u Japanu i Severnoj Americi. Kineska ljiva razvija snano
drvo (9 do 12 m). Obino su po tri cveta zajedno u cvetnom pupoljku. Cveta pre bilo koje
druge vrste ljiva. Plod je dosta krupan (u preniku 25 do 50 mm), loptast, srcat ili konusan,
ut, crven ili ljubiast. Nedostaci Kineske ljive su: osetljivost prema prolenim i zimskim
mrazevima, osetljivost prema sui i otpadanje plodova pred berbu. Kineska ljiva je dosta
koriena kao roditelj u stvaranju plemenitih ljiva. L. Berbank je ukrtao R.cerasifera, R.
sinonii i R. americana.

Danarika (Prunus
Ehrh.)

cerasifera

Danarika raste kao divlja u

Srednjoj Aziji, na Kavkazu, u Maloj
Aziji i na Balkanskom poluostrvu.
Sree se do visina 1.500m. Obino je
pratilac hrastovih uma. Danarika
je bun ili drvo visoko do 15 m .
Mlade grane su gole i sjajne. Lie je
eliptino, izdueno jajasto ili jajasto.
Lice leske je tamnozeleno i golo, a
nalije bledozeleno. Cvetovi su beli
do beloruiasti. Cveta rano (u martu).
Plod
(kotunica) je obino loptast, ut,
crven
ili
tamnoplav, nakiseo. Kotica se ne odvaja od mesa. Koristi se kao podloga za ljivu. Varijetet
Danarike sa tamno purpurnim listovima i ruiastim cvetovima, poznat pod imenom ljiva
Pisardi (Prunus cerasifera var. Pissardii) koristi ce kao ukrasna biljka.

ljiva kajsija (Prunus Simonii Car.)

Potie iz Kine. L. Simon je preneo u
Pariz 1867. god. ljiva-kajsija je bun ili
drvo visoko do 40 m. Cvetovi su beli.
Plodovi
su
krupni
loptasti,
narandastouti, slini kajsiji. Berbank
je ukrtao ljivu- kajsiju sa Kineskom
ljivom i autohtonim amerikim
ljivama.

Usurijska ljiva (Prunus ussuriensis)

Rasprostranjena je na Dalekom istoku, u

Sibiru i na Uralu. Drvo je visoko 3 do 5 m.
Kruna je gusta. Grane su gole. Plod je sitan (5
do 16 g), loptast ili jajast, zeleno-ut, crven ili
tamno-ljubiast, dosta prijatnog ukusa. Vrlo je
otporan prema mrazevima (izdrava do -56S),
pa je na Dalekom istoku vodea vona vrsta.

Amerika ljiva (Prunus americana Marsh.)

U divljem stanju je iroko rasprostranjena u
Severnoj Americi. Drvo Amerike ljive je dosta nisko
do 6 m). Kruna je iroka. List je krupan. Cveta kasno.
Plod je loptast ili ovalnokonusan, crven ili
narandast, soan, trpak. Otporna je prema
mrazevima (do -40C). Od amerike ljive postao
veliki broj plemenitih sorti ljiva u Severnoj
Americi.

(4

je

Amerika batenska ljiva (Prunus hortulana Bailey)

Rasprostranjena je u Severnoj Americi od
Merilenda i Virdinije do Kanzasa i Teksasa.
Drvo dostie visinu od 9 m.Plod ima u preniku
oko 25 mm. Otporna je prema visokim
temperaturama.

Uskolisna (ikasa) ljiva (Prunus angustifolia. Marsh)

Raste u Teksasu, u SAD. To je bun ili drvo visine do 4 m.Otporna je prema bolestima. Plod
je prenika oko 20 mm, jajast ili loptast, otvorenocrven, a ree ut.

Munsonijska ljiva (Prunus munsoniana Wight et Hedr.)

Rairena je u centralnom delu SAD i Meksiku. Drvo je visoko 6 do 9

tporna j e p rema b olestima i v isokim
temperaturama. Cveta kasno.

Severnoamerika

primorska

ljiva

(Prunus

maritima Marsh.)

Rasprostranjena je u severnoistinim
delovima SAD. To je bun visok 1 do 3 m.
Cvetovi su sitni, krunice bele, a ree
ruiaste. Plod ima u preniku 12 mm,
obino je tamno purpurna, soan i sladak.
Cepaa je. Koristi se kao ukrasna biljka.

Severnoamerika pacifika ljiva (Prunus subcordata Bentham)

Rairena je u pribreju Pacifika (Kalifornija, Oregon)
u SAD. To je bun ili drvo visoko do 7 m. Cvet je beo.
Plod zri krajem leta ili poetkom jeseni, loptast je ili
izduen, u preniku oko 25 mm, tamnocrven ili
purpuran.

m . O

Podloge za ljivu
ljiva se moe kalemiti na generativne (sejanci) i vegetativne podloge (korenovi izdanci,
mladice, polonice, oiljene reznice i sl.). Ranije, a i danas, mada u manjoj meri, u naoj
zemlji ljiva je razmnoavana izdancima, posebno poegaa i rakijske sorte. Meutim, poto
se na takav nain razmnoavanja prenosi virus arke ljive i druge viroze, pomenuti nain
razmnoavanja ljive u savremenom voarstvu se ne preporuuje, bez prethodne rigorozne
kontrole.
S obzirom da je poegaa najmasovnija sorta ljive u naoj zemlji, pitanje najbolje
podloge za nju je evidentno. Ispitivanja su pokazala da je najbolja podloga za pomenutu
sortu njen izdanak.
Na njemu, Poegaa ne raste bujno ve krljavo, ranije prorodi i daje krupnije plodove.
Ranije, a i danas, Poegaa je razmnoavana izdancima, to je posebno ini u selu.
Meutim, pomenuti nain njenog razmnoavanja se ne preporuuje iz vie razloga,
najznaajniji se istie mogunost irenja opasnih viroza i degeneracija sorte.
Sem na izdanke Poegae, Poegaa se moe kalemiti na sejance i izdanke domaih
(autohtonih, rakijskih) sorti ljive kao to su Petrovaa, Crnoljiva, Crvena ranka, Metla,
Cerovaki piskavac i dr. Na beloljivi, Poegaa, daje krljava stabla pogodna za neto guu
sadnju, mada se ree koristi.
Najmasovnija podloga za ljivu, bez obzira na sortu, u naoj zemlji je sejanac Danarike.
Potrebno je napomenuti da se moraju koristiti proueni tipovi i forme Danarike jer se
u suprotnom ispoljavaju svi njeni nedostaci kao podloge.
U novije vreme, obavljaju se ispitivanja vezana za neke inostrane podloge za ljivu
slabijeg rasta, gde se istie Piksi.
U naim uslovima Stenli ja dao najbolje razultate pri kalemljenju na Stenliju dobijenom
oivljavanjem reznica uz primenu biljnih hormona. Stenli dobre rezultate daje na
svom sejancu (Miloevi, 1987) i izdanku, kao i na beloljivi i St. Julienu A. Po istom autoru,
Stenli je dao odline rezultate pri kalemljenju na krupnoj zelenoj renklodi.
Selekcionisana Danarika se pokazala, takoe, dobrom podlogom za Stenli, a
na neselekcionisanoj slabom, jer se stabla u zasadu krive ili kompletna izvaljiju.

ljive za suenje, kao to je italijanka, daju dobre rezultate na beloljivi i selekcionisanoj

Danarici.
aanske i ostale sorte u nas mogu se kalemiti na pomenutim podlogama, ali se u
budunosti mora pronai podloga pogodna za svaku ili grupu srodnih sorti.
U svetu se za kalemljenje ljive koriste razliite podloge, zavisno od zemlje. U S AD su
najvie u upotrebi selekcije Marijane i Danarike tolerantne prema nematodama u zemljitu,
a u Kaliforniji zbog arke klime breskva i badem. U toplim i arkim predelima Izraela,
takoe se koristi badem, a u Indiji breskva.
U Francuskoj se za kalemljenje Aenke koriste GF43 i GF655.2, a za ostele sorte
Myrobaian VINRA osloboena virusa i Marijana GF 8.1 INFEL takoe osloboena od
pomentih patogena. Od novijih podloga, panju privlae RRN, (Yumir = Muran), posebno
RRN2 (Ferciana = Ishtara).
U Nemakoj, najznaajnije podloge za ljivu su Marunka (akermanova ljiva), zatim
Hitner IV i Bela danarika (Myrobalana alba).
U Engleskoj, najvie se koristi Brompton, zatim Komn misel, Komn plam, Julijanka A
(St. Julien A), klonovi Myrobalane, najvie Myrobalan V, a u novije vreme Piksi.
U Rusiji najmasovnija podloga je selekcija Danarike pod nazivom Aljinuka, a u
Maarskoj selekcija crvene ranke pod imenom Rozijer.
U Rumuniji najvie se koristi Trojanu 9. Od novijih generativnih i kravih podloga
znaajne su PF Scoldus, PF Otesani 8 i Poruborul de Jasi, od srednje bujnih PF Voinesti B i
PF Galbior, a od bujnih Corcodus, PF Buburuz, PF Rozior varatic i PF Renelod Verde F. Od
novijih vegetativnih podloga za ljivu iz Rumunije interesantne su PV Corcodus T-16, PV
Otesani 11 i PV Galibor.
Najrairenija podloga za ljivu u Italiji je selekcija S 1/14, a u Belgiji i paniji Crna
damascenka S.

Generativne podloge
Od generativnih podloga za ljivu, najvie se u upotrebi sejanci Danarike, zatim sejanci
autohtonih (rakijskih) sorti ljive kao to su: Crnoljiva, Petrovaa,Crvena ranka, Metla,
Poegaa, Beloljiva, Trnoljiva, Crni trn, Usurijska i Kanadska ljiva, ree sejanci
breskve, badema i kajsije.
Danarika (R. cerasifera Ehrh) Najmasovnija je podloga za ljivu ne samo u nas ve i u
svetu, jer njeno seme lako klija, period okulacije traje do sredine septembra, uspeh
pri kalemljenju je odlian, ima dobar afinitet sa veim brojem ekonomski znaajnih sorti
itd. Inkompatibilna je sa Kalifornijskom plavom, Stenlijem i Tuelo grasom (Mii,
1979). Primeeno je da se stabla Stenlija kalemljena na Danarici u punoj rodnosti krive od
same povrine zemljita ili ak izvaljuju. Nedostaci Danarike kao podloge, sem pomenutih,
su jo osetljivost na mraz, posebno Poegaa, neredovno raanje, rani poetak, a kasni

zavretak vegetacije. Na pseudogleju, koren Danarike pati od guenja asfikcije (Lui,

1977.). Pogodna je za kalemljenje ljive u vinogradarskoj zoni, aridnim podrujima, a van tih
oblasti dobre rezultate daje na osunanim poloajima. Na veim nadmorskim visinama
ne preporuuje se njeno korienje za kalemljenje ljive.
Danarika je domain virusa arke ljive, pa s obzirom na to, stabla sa kojih se uzima
seme moraju biti sasvim zdrava. Pri njenom korienju za kalemljenje sorti ljive, potrebno je
da to budu proueni i ispitani tipovi i forme. U suprotnom, ispoljavaju se svi njeni nedostaci
kao podloge i praktini rezultati su veoma slabi.

Ostale podloge
Sejanci Crnoljive su manje bujni od sejanaca Danarike, ali se kao Petrovaa, Crvena
ranka, Metla ili druge domae (authtone) sorte ljive malo koriste u rasadnikoj proizvodnji i
praksi, mada postoje pozitivni rezultati, vezani za primenu pomenutih podloga.
Crni trn je kao podloga otporan na mraz i suu, a okalemljene sorte se odlikuju jako
smanjenom bujnou. U novije vreme se vre ispitivanja Crnog trna kao podloge za
guste zasade ljive. Daje mnogo izdanaka.
Naa iskustva sa Usurijskom, Kanadskom i drugim divljim vrstama ljive kao podlogama
su vrlo oskudna i u ovom trenutku nemaju praktinog znaaja za nae ljivarstvo.
Slino je sa sejancima nekih sorti kao to su Zelena renkloda, Stenli i dr. mada je
Miloevi (1987, 1992) utvrdio da aanska rana, aanska lepotica, aanska
najbolja, aanski eer i Stenli kalemljene na pomenutim podlogama daju visoke i
kvalitetne prinose. Po istom autoru, utvreno je da se u aanske lepotice kalemljene na
Zelenoj renklodi javlja inkompatibilnost 8-10 god. po sadnji manifestovana prvo slabim
vegetativnim prirastom, slabljenjem rodnosti, a zatim suenjem stabla.
Breskva, badem i kajsija kao podloge za ljivu koriste u nekim zemljama sveta, dok u
naoj nemaju praktinog znaaja.

Vegetativne podloge
Vegetativne podloge koje se koriste za kalemljenje pitomih sorti ljive kod nas i u svetu,
vode poreklo od Domae ljive (Prunus domestica L.), Trnoljive (Prunus insititia /Juss./L.) i
Danarike (Prunus cerasifera Ehrh.). S obzirom na stepen bujnosti, vegetativne podloge
za ljivu su podeljene i tri grupe:
a) slabo bujne,
b) srednje bujne i
v) bujne.

Naa rasadnika proizvodnja i proizvodna praksa nemaju mnogo iskustva sa vegetativnim

podlogama za ljivu, posebno selekcijama iz drugih zemalja Evrope i sveta.

Slabo bujne vegetativne podloge

U grupu slabo bujnih vegetativnih podloga spadaju Krosjespium, Peror, Piksi, izdanci
Poegae i izdanci Metlaa. Sa Krosjespiumom i Perorom naa praksa nema nikakvih
iskustava, Piksi se nalazi u fazi ispitivanja, dok sa izdancima Poegae i Metlaa postoje neki
rezultati.
Piksi Pripada Prunus insititia, a selekcionisani je u Ist Molingu u novije vreme.
Pokazuje pozitivne osobine u rasadniku i zasadu. Kalemljene sorte ljive na Piksiju su slabo
bujne, rano prorode i dobro raaju. Nai istraivaki centri poseduju pomenutu podlogu i prvi
rezultati su pozitivni, a oekuju se novi. Strunjaci Instituta u Vilhelminadorpu
preporuuju gajenje ljive na pomenutoj podlozi u obliku vretenastog buna u gustoj sadnji
uz navodnjavanje.
Izdanak poegae
Prema Paunovnu u Gavriloviu (1969), izdanak Poegae se ponaa kao slaba bujna
podloga, posebno za Poegau. Poegaa kalemljena na svom izdanku, po istim autorima,
otporna je na mraz i suu, kasnije poinje, a ranije zavrava vegetaciju, raa redovno i obilno
svake godine dajui krupnije plodove koji zru 5-10 dana ranije nego Danarici i drugim
podlogama. Malo se koristi u praksi.
Izdanak Metlaa
Retko se koristi u praksi. Poegaa kalemljena na Metlau raste krljavo, relativno
je otporna na suu, a osetljiva je n a m raz. Osrednje raa, a plodovi su srednje krupni.

Srednje bujne vegetativne podloge

Postoji vei broj srednje bujnih podloga za ljivu kao to su Briselka, Komi misel, Komi
pla, Damascenka iz Tuluza, GF 43, Marunka (akermanova ljiva), Hitner IV, Julijanka A,
V, S, D , J , K , G F 6 55.2, izdanci Crvene ranke, Petrovae, Beloljive, Ilinjae, Plavare i
Papraanke. Meutim, iskustva nae voarske prakse sa pomenutim podlogama su
zanemarljivo mala i u ovom trenutku nemaju veeg znaaja. Mogu biti interesantne GF 43,
izdanci Crvene ranke i Julijanka A (Sten Julien A).
GF43 Stvorena je u Francuskoj iz populacije sejanca Aenke. Ne obrazuje izdanke u
zasadu, a podnosi vlanija zemljita. Osloboena je prisustva tetnih virusa. Francuski
strunjaci su ustanovili da Aenka kalemljena na GF 43 bolje raa nego na drugim
podlogama.
Izdanci Crvene ranke Podnosi siromana i suvlja zemljita. Prema Paunoviu i
Gavriloviu (1969) Poegaa na izdanku Crvene ranke formira stablo srednjih

dimenzija. Poegaa na pomenutoj podlozi dobro raa, ali su plodovi sitni. Nedostatak je
kratak period mezgranja.
Julijanka A , B , C , D , J, K Selekcionisana je u Ist Molingu, a pripada vrsti Prunus
insititia (Juss.) L. Najznaajnija selekcija je Julijanka A ili St. Julijen A. Pokazala je
dobru kompatibilnost sa ispitivanim sortama ljive. Sorte koje pripadaju domaoj ljivi na
pomenutoj podlozi rano prorode i obilno raaju. Nedostatak St. Juliena A je osetljivost na
mraz i suu.
Selekcija Julijanke, GF 655.2 pokazala je bolje osobine. Odabrana je u Francuskoj iz
populacije sejanaca Julijanke osloboenih virusa. Kalemljenje sorte ljive rano prorode,
dobro raaju i daju krupnije plodove. Vie se upotrebljava za kalemljenje breskve.

Bujne vegetativne podloge

U grupu bujnih vegetativnih p odloga z a ljivu spadaju: Brompton, Marijan, Marijana
GF 8.1 INFEL, Crna damascenka S, klonovi Danarike Myrobalan A, V, S, D, E, i Alba,
Krupna zelena, izdanak Crnoljive i Cerovakog piskavca.
Naa iskustva sa pomenutim podlogama su zanemarljiva, ali se u zemljama Evrope i
Amerike intezivno koriste u veoj ili manjoj meri, a najvie GF 8.1 INFEL, klonovi
Danarike Myrobalan A, V, S, D, E i Myrobalan alba i Brompton. Utvreno je da Brompton
nije pogodna podloga za nae prirodne uslove.
Na izdanku Crnoljive, Poegaa bujno raste, obilno raa i daje krupne plodove, a uz to je
otporna prema mrazu i sui. Nepogodna je zbog mogunosti meanja sa drugim podlogama i
irenje virusa.
Na izdanku Cerovankog piskavca, Poegaa je otporna na mraz i suu, ali osrednje raa i
daje sitne plodove koji zru 4 9 dana ranije nego na Danarici. Obe podloge nisu zaivele u
naoj praksi.

Sorte ljive

Prema podacima iz literature (Mii, 1979.) u svetu postoji vie od 2500, a po Stoikovu
(1960.) 3.000 sorti ljive. Karakteristino je da su svako razdoblje u prolosti i svaka zemlja
imali odreeni sortiment. Tek od 1952. god. poinje sistematski rad na
modernizovanju sortimenta i tehnologije gajenja ljive.
U Institut za voarstvo u aku, uveen je Stenli, amerika sorta, sa ciljem popravke
strukture suve ljive, prvenstveno Poegae. Stenli je rairen na znaajnijim povrinama, ali
osnovni cilj nije postignut iz vie razloga, a prvenstveno zbog kvaliteta koji daleko zaostaje
za kvalitetom Poegae. Sem Stenlija, uveene su neke stone sorte za snabdevanje turistikih
centara, ali su opstale samo Rut Gerteter i kalifornijska plava. Prvi zvanini sortiment kod
nas je donet 1874. god., a drugi 1981. Najnovija sortna lista je predloena i usvojena 1993.
god. u V rnjakoj B anji, a o buhvata s orte z a p roizvodne zasade (vodee i pratee), sorte
lokalnog znaaja i perspektivne sorte.

Sorte za proizvodne zasade vodee

aanska lepotica

Stvorena je hibridizacijom u Centru za voarstvo

i vinogradarstvo u aku, a priznata je za novu 1975
god. Plodovi stiu za berbu krajem jula ili
poetkom avgusta. Prvenstveno su namenjeni za jelo
u sveem stanju, mada se mogu koristiti i za neke
vidove prerade, posebno u domainstvu (slatko,
dem, rakija). Srednje su krupni, prosene mase
do 40 g i okruglastog oblika. Pokoica je tamno
plava i prekrivena obilnim pepeljkom. Mezokarp je
zelenkasto ut, vrst, soan i slatko nakiselog ukusa.
Drvo je krljavo do srednje bujno. Rano prorodi i
raa obilno. Samooplodna je sorta.
Stenli (Stanley)
Amerika je sorta koja se u Srbiji jae iri od
1956. god. Plodovi za berbu pristiu od poetka
tree dekade avgusta. Srednje su krupni do
krupni, proseno teki do 38g i obrnuto jajastog
oblika. Boja
pokoice
je
tamno plava,
prekrivena obilnim pepeljkom. Dobijaju je
mnogo pre
pune
zrelosti. Mezokarp
je
zelenkasto ut, soan, sladunjav i prosenog
kvaliteta. U vinogorjima se ponaa kao tipina
cepaa. Plodovi su kombinovane upotrebne
vrednosti. Stablo je srednje bujno i rod donosi
na majskim kiticama. Samooplodna je sorta.

Valjevka
Stvorena je u Centru za voarstvo
i vinogradarstvo u aku, a priznata je za novu
1985 god. Plodovi za berbu pristiu krajem
avgusta ili poetkom septembra. Krupnoa im
nije stabilno svojstvo tako da zavisi od p rinosa, a
kree se od 20 40 gr. Oblika su ovalnog i
malo sueni kod peteljke. Boja pokoice je plava i
prekrivena pepeljkom. Mezokarp je ut, soan i
slatko nakiselog ukusa i odvaja se od kotice.
Mogu se koristiti za jelo u sveem stanju, preradu
i suenje. Drvo je srednje bujno, guste kronje
sa trnolikim
izratajima
na jednogodinjim
granicama i rodno. Zahteva redovnu rezidbu.

aanska rodna

Stvorena je u Centru za voarstvo i

vinogradarstvo u aku kada i aanska lepotica.
Plodovi se beru krajem avgusta. Srednje su krupni,
proseno 25gr. Oblik im je jajast, a boja pokoice
tamno plava sa obilnim pepeljkom. Mezokarp je
ut, soan, slatko nakiseo i odvaja se od kotice.
Koristi se za jelo, preradu i suenje. Stablo je
srednje bujno i rodno, ali u uslovima redovne i
pravilne rezidbe. Osetljiva je na arku.

Poegaa (selekcionisana)
Nepoznatog je porekla i predstavlja sortu sa
najkvalitetnijim plodovima ne samo kod nas ve i u
itavom
svetu.
Obiluje
nizom
tipova
razliitih bioloko-privrednih osobina koji se
posebno razlikuju po krupnoi ploda i rodnosti.
Plodovi se beru krajem avgusta ili poetkom
septembra, a u hladnijim podrujima i na
veim nadmorskim visinama mnogo kasnije. Po
krupnoi, pripadaju kategoriji sitnijih jer prosena
masa iznosi 15-17gr, sa tim to postoje tipovi sa
masom ploda veom od 25gr. Oblika su tipino
jajastog sa tamno plavom pokoicom prekrivenom obilnim pepeljkom. Meso je zlatno uto,
vrsto, sono i prepoznatljivog, slatko nakiselog ukusa, vrhunskog kvaliteta kakav ne
poseduje ni jedna do sada poznata sorta ljive. Upotrebna vrednost plodova je raznovrsna.
Cepaa je. Drvo je umereno bujno sa prepoznatljivim tankim i relativno kratkim rodnim
ranicama. Osetljiva je na bolesti, posebno na arku, to joj ograniava dalje irenje.

Sorte za proizvodne zasade pratee

Altanova renkloda (Reine Claude d Althan)
Sejanac je zelene renoklade u bivoj
ekoslovakoj. Stara je sorta. Plodovi se beru
krajem jula ili poetkom avgusta. Krupni su do
vrlo krupni, prosene mase 40-50gr, oblika
okruglastog, spljotenog na krajevima. Pokoica
je crvenkasto plava, prekrivena pepeljkom.
Mezokarp je zlatno ut, vrst, soan, slatko
nakiseo i prijatne arome.Altanova renkloda
Delimino se ili sasvim odvaja od kotunice.
Pogodan je za jelo kao sve, i za kompot.Drvo je
srednje bujno. Samobesplodna je sorta.

Herman (Herman)
Stvoren je u vedskoj. Plodovi se beru rano, krajem
prve dekade jula. Srednje su krupni, prosene mase 2530gr, ovalnog oblika i plavo ljubiaste boje
pokoice prekrivene pepeljkom. Mezokarp je vrste,
soan i nakiselog ukusa. Stona je sorta. Stablo je
srednje bujno do bujno i rodno. Samooplodna je sorta
sklona naizmeninom raa- nju, pa je rezidba obavezna
mera svake godine.
Krupna zelena renklada (Green Gage)
Neutvrenog je porekla, a gaji se u zemljama
zapadne Evrope za spravljanje kompota. Plodovi zru
krajem avgusta ili poetkom septembra. Srednje su
krupnoe, okruglog oblika i zelenkaste sa zelenkasto
ute boje pokoice. Meso je zelnkasto uto,
vrsto, sono i slatko nakiselo. Stablo je srednje
bujno i rodno. Samobesplodna je sorta.

Sorte lokalnog znaaja

aanska rana
Stvorena je u Centru za voarstvo
i vinogradrstvo u aku, a priznata za novu sortu
1975god. Plodovi se beru krajem juna ili poetkom
jula. Neujednaene su krupnoe jer prosena masa
varira od 35-80gr, pa i preko 100gr. Oblika su
izdueno jajastog i ljubiasto plave boje pokoice.
Meso je uto, vrsto i sono, zadovoljavajueg
ukusa. Drvo
je
srednje
bujno
do bujno.
Samobesplodna je sorta.

Kalifornijska plava (California Vlue)

Nastala je od sejanca breskolike ljive u SAD. Plodovi se beru u drugoj dekadi jula.
Krupni su vrlo krupni, prosene mase izmeu 50 i 70g, o kruglog o blika i plave pokoice.
Meso je ukasto zeleno, vrsto, sono i dobrog ukusa. Delimino se ili sasvim odvaja od
kotice. Drvo je srednje bujno i rodno.

Valerija
Stvorena je u istom istraivakom centru kao i prethodna sorta, ali 1986 god. Plodovi se
beru krajem jula ili poetkom avgusta, ali neto pre aanske lepotice. Krupni su, prosene
mase od 4 6 59gr. Boja p okoice im je tamno plava. Meso je zelenkaste boje i kiselkastog
ukusa. Drvo je krljavo do srednje bujno i rodno. Samooplodna je sorta.

aanska najbolja
Stvorena je u Centru za voarstvo i vinogradarstvo u aku. Plodovi se beru u drugoj
polovini avgusta, neki dan pre Stenlija. Krupni su do vrlo krupni, prosene mase izmeu 44 i
100gr. Oblika su cilindrinog, a boje tamno plave koju dobijaju mesec dana pre pune
zrelosti. Meso je uto, vrlo vrsto, kiselkasto slatko i pogodno za duboko smrzavanje. Odvaja
se od kotice. Drvo je veoma bujno i rodno. Samobesplodna je sorta.

aanski eer
Stvoren je u istom istraivakom centru kao prethodna sorta, ali od razliitih
roditelja. Plodovi se beru krajem avgusta ili poetkom septembra. Srednje su krupni,
prosene mase oko 41gr. Oblika su jajastog, a boje p urpurno plave. Meso je uto, vrsto,
sono i slatko, podesno za suenje. Cepaa je. Kotica je veoma sitna. Stablo je krljavo do
srednje bujno. Samobesplodna je sorta, podesna za gajenje u toplijem i suvljem klimatu jer je
osetljiva na trule plodova.

Aenka (Agen 707)

Opte poznata je francuska sorta neutvrenog porekla sa plodovima pogodnim za suenje.
Ima veliki broj tipova koji se razlikuju po krupnoi ploda. Plodovi se beru krajem avgusta ili
poetkom septembra. Sitni su do srednje krupni (22-30gr), jajastog oblika i crvenkasto plave
boje pokoice. Meso je sono, slatko i delimino se odvaja od kotice. Drvo je umereno
bujno. U pogledu oplodnje ponaa se dvojako: samobesplodna je ili delimino samooplodna
u naim uslovima.

Prezident (Prezident)
Stvoren je u Engleskoj 1901 god. Najvie se gaji u zapadnoj Evropi. Plodovi se beru
poetkom septembra. Krupni su (45-60gr.), a oblika okruglasto jajastog. Boja pokoice je

ljubiasto plava. Meso je uto, vrsto, sono i kiselkasto slatko. Odvaja se od kotice. Stablo
je umereno bujno do bujno. Samobesplodna je sorta.

Rut Gerteter (Ruth Gerstetter)

Stvorena je u Nemakoj. U proizvodnji je od
1932. godine. Gaji se u Belgiji, vajcarskoj, Nemakoj, Holandiji, Italiji i Austriji, a sporadino i u
Srbiji. Sazreva krajem juna i poetkom jula. To
je najranija
cepaa
meu sortama
domae
ljive. Slabo je do srednje bujna. Cvet je osetljiv
prema prolenim mrazevima. Cveta rano.
Autoinkompatibilna je. Dobri opraivai za sortu Rut gerteter su Ersingerova, Rana
rodna, Kenigsbaherova rana, Aenka 707 i Stenli. Rut Gerteter je tolerantan je prema virusu
arke ljive. Rano poinje da raa, a zatim redovno i dobro raa. Plodovi otpadaju u
punoj zrelost.

Ana pet (Anna Spath)

Stara je nemaka poznata sorta koja se dosta gaji,
posebno u Rumuniji i zemljama biveg SSSR-a. Plodovi
zru u prvoj polovini septembra. Srednje su krupni sa
prosenom masom od 26-42gr. Imaju okruglo ovalni oblik
i crvenkasto plavu pokoicu. Meso je uto zeleno, sono i
slatko nakiselog ukusa. Odvaja se od kotice. Plodovi
se koriste za razliite vidove upotrebe, tj. kao stono voe i
za preradu u domainstvu i industriji. Drvo je srednje
bujno sa karakteristinom obrnutom piramidalnom
kronjom. Samooplodna je i rodna sorta.

Perspektivne sorte
Pozna plava (aak Spate)
Stvorena je 1980. godine samooplodnjom sorte aanska najbolja. U saradnji sa Klausom
Ganterom zatiena je na podruju Evropske Unije pod nazivom aak Spate, a za sortu je
priznata 2008. godine.
Opal (Opal)

vedska je sorta. Plodovi su sitni do srednje krupni (31gr), okruglasti i crvenkasto

purpurne boje pokoice. Bere se u drugoj dekadi jula. Drvo je srednje bujno. Samooplodna je
sorta.
Jalamica (Lalomita)
Rumunska je sorta novijeg datuma. Plodovi su srednje krupni (28-40gr), okruglasti i
zanimljive tamno kestenjaste boje pokoice. Bere se u drugoj polovini jula. Drvo je srednje
bujno do bujno. Delimino je samooplodna sorta.

Silvija (Silvia)
Stvorena je u Rumuniji hibridizacijom u novije vreme. Plodovi su krupni (40 48gr),
eliptinog oblika i plave boje. Zru u prvoj polovini avgusta. Drvoje srednje bujno.
Samobesplodna je sorta.
Sentenai (Centenai)
Rumunska je sorta stvorena iste godine kada i prethodna. Plodovi su srednje krupni do
krupni (36-45gr), obrnuto jajastog oblika i plave pokoice. Drvo je krljavo do srednje bujno.
Samobesplodna je sorta.
Albatros (Albatros)
Novija je rumunska sorta. Plodovi su srednje krupni do krupni podesni za razliite vidove
upotrebe. Raa redovno i obilno. Drvo je bujno. Samobesplodna je sorta.
Vangerka jubilenaja (Vangerka obilena)
Stvorena je u Moldaviji u novije vreme. Plodovi se srednje krupni do krupni (40gr),
okruglasti i pomalo asimetrini, tamno plave pokoice. Bere se krajem druge dekade avgusta.
Drvo je krljavo do umereno bujno i rodna. Samooplodna je sorta.
Tardikom (Tardicotes)
Francuska je sorta nastala ukrtanjem 1982. god. Plodovi su srednje krupni (28-30gr.)
duguljastog oblika i ljubiaste boje pokoljice. Beru se krajem avgusta ili poetkom ili
poetkom septembra. Drvo je umereno bujno do bujno i rodno. Samooplodna je sorta.
Potrebno je napomenuti, pre svega zbog velikog njihovog uea u sortnoj strukturi u nas,
rakijske sorte. Obuhvataju uglavnom domae ili odomaene sorte iji se plodovi prvenstveno
koriste za proizvodnju rakije, a neke se mogu koristiti za jelo u sveem stanju (Crvena ranka)
pa i neke vidove prerade u domainstvu (pekmez). Najrairenija i najvanije u naoj zemlji
su: Crvena ranka (umadinka, Berosavka, Crvenjaa), Metla (Dragaevska,
Okruglica,eerlija), Trnovaa (Cerovaki piskavac), Crnoljiva (Trnoljiva, Drenovka,
Aranka), Moravka (Bugarka), Saradem, arica, Frukogorska bela, Petrovaa, Beloljiva i
dr.

Katinka (Katinka)
Stvorena je u Nemakoj. Sazreva u drugoj polovini jula, priblino istovremeno sa
aanskom ranom. Katinka je samooplodna sorta. Rano poinje da raa, a zatim raa uredno
i obilno. Otporna je prema prouzrokovau monilinije i virusu arke ljive. Plod Katinke je
sitan do srednje krupan (25 do 30gr), ovalan ili izduen, plavoljubiaste boje, vrst, umereno
soan, ukusan (sadri 15,5% rastvorljive suve materije). Cepaa je.

Elena (Elena)
Stvorena je u Nemakoj. U proizvodnji je od 1993. godine. Sazreva u drugoj polovini
septembra, oko 1 do 2 nedelje posle Poegae. Elena je samooplodna sorta. Rano poinje da
raa, a zatim raa uredno i vrlo dobro, naroito u toplijim podrujima. Otporna je prema
virusu arke ljive. Plod je srednje krupan (30 do 40gr), ovalan, tamnoplave pokoice sa
obilnim pepeljkom. Meso ploda je slatko, vrsto, osrednjeg ukusa, transportabilno. Plod se
koristi u sveem stanju kao stona ljiva i za industrijsku preradu.
Topstar plus (Topstar plus)
Stvorena je u Nemakoj. U proizvodnji je od 2002. godine. Zatiena je. Sazreva 32 dana
pre Stenlija. Topstar plus je umereno bujna sorta. Cveta srednje pozno i obilno. Samooplodna
je. Raa redovno i dobro. Otporna je prema virusu arke ljive, a malo osetljiva prema
Monilinia laxa. Plod je srednje krupan, eliptinojajast, vrh je zaobljen. Pokoica je intenzivno
plava. Plod ne puca. Meso je utozeleno, vrsto, sono, slatkonakiselo, kvalitetno. Kotica je
srednje krupna. Cepaa je. Vrlo je pogodna za stonu upotrebu.

Morfoloke i fizioloke osobine ljive

ljiva ima stablo o srednjih razmera, a moe biti i bunasta. Koren se razvija dosta
duboko. U sloju do 50cm dubine nalazi se oko 70% mase korenovog sistema. Pojedine ile
dostiu do 2m dubine. U horizontalnom pravcu korenov sistem se razvija 8 m i vie. Prema
tome, ile se razvijaju vie povrinski.
Odlika skoro svih sorti ljive je da u velikoj meri razvijaju izdanke i izbojke koji se
koriste za razmnoavanje. Zahvaljujui tome, ljiva je veoma rasprostranjena vona vrsta.
ljiva ima piramidalnu ili okruglastu krunu. Cvetni pupoljci ljive formiraju se po pravilu od
jula, mada vreme poetka formiranja zavisi od poetka vegetacije, veliine prinosa,
vremenskih prilika, primenjene agrotehnike i dr. Prema Miiu (1989), diferenciranje cvetnih
pupoljaka najranije poinje kod letnje sorte Kalifornijske plave, a kasno kod pozne sorte
ljive Poegae. Cvetni pupoljci su na kratkim ili dugim jednogodinjim granicama, na
kratkim viegodinjim granicama (koje ive 3 5 godina) i na trnolikim izratajima.
Rodnost ljive je vrlo razliita (50 do 250kg) po stablu.

Ekoloki uslovi za gajenje ljive

Zemljite je osnovni ekoloki inilac i predstavlja osnovu za porast, produktivnost i
dugovenost ljive, kao i za dobar kvalitet plodova.
ljiva najbolje uspeva na dubokom ( preko 1 ,5m), propustljivom, rastresitom, plodnom
zemljitu, snabdeveno organskim materijama, koje moe da primi i zadri dovoljne koliine
vlage u toku sunog perioda vegetacije. Teke smonice, podzoli i krena zemljita
ne odgovaraju za gajenje ljive. Najbolje uspeva na gajnjai, dubokom aluvijumu i blago
opodzoljenoj gajnjai. Na krenom zemljitu esto se javlja nedostatak gvoa i
magnezijuma, to dovodi do pojave hloroze. U naim uslovima, ljiva se najvie gaji na
podzolu, koji se skoro ne moe izbei pri zasnivanju zasada, jer je to najraireniji tip
zemljita u naim ljivarskim reonima. Da bi u takvim reonima gajenje ljive bilo rentabilno,
neophodno je meliorativnim merama popraviti osobine ovog zemljita. S obzirom da ljiva
ima veliki bioloki potencijal rodnosti, neophodno je da je zemljite bogato hranjivim
materijama.

Potrebe ljive za azotom su velike, vee nego za ostalim hranjivi materijama. Meutim, u
svim naim reonima u kojima se ljiva gaji, u zemljitu nedostaje azot. Zbog toga je
potrebno da se ubri organskim ubrivima, koja su izvor azota. Od koliine azota u zemljitu
zavise i vegetativni prirast i reproduktivna sposobnost ljive. Pri nedostatku azota smanjuje se
prirast svih delova biljke, lie je bledo i sitno, letorasti su kratki i tanki, slabije je zametanje
plodova, zametnuti plodovi vie otpadaju i ranije sazrevaju.
Potrebe ljive za kalijumom takoe su velike. Pri jaem nedostatku kalijuma smanjuje se
prirast, skrauju internodije, listovi su sitni, hloroza se javlja izmeu nerava, a ivica
lista izgleda kao opaljena i savija se ka unutranjosti, zametnuti plodovi masovno otpadaju, a
oni koji sazru loeg su kvaliteta, pojaava se osetljivost stabla prema niskim
temperaturama. Naa zemljita su u veini sluajeva srednje obezbeena kalijumom (20mg
%) a nedostatak s e najee javlja na lakom, plitkom i alkalnom zemljitu.
Azot i kalijum su najvaniji biogeni elementi za normalan porast i razvoj mladih zasada
ljive.
Potrebe ljive za fosforom su mnogo manje nego za azotom i kalijumom i najee nema
simptoma nedostataka fosfora.
ljiva najbolje uspeva pri slabo kiseloj reakciji zemljita (rN 5,5 do 6,5). Toplota je
veoma vaan klimatski inilac za uspevanje ljiva. Toplota odreuje intenzitet fotosinteze i
drugih fiziolokih procesa. Najveem broju sorti ljiva odgovara umereno kontinentalna
klima sa srednjom godinjom temperaturom od 9 11S, i srednjom temperaturom letnjih
meseci od 17 do 20S. U takvim uslovima normalno se odvijaju fozioloki procesi i porast,
formiraju se cvetni pupoljci i rod i na vreme zavrava vegetacija.
Prema Miiu (1979.), kada je srednja temperatura u letnjim mesecima (jun, jul i avgust)
od 18 20S, Poegaa sazreva u prvoj polovini septembra, dobro raa i sadri dosta eera,
a pepeljak na pokoici je lepo razvijen. U podrujima sa srednjom letnjom temperaturom
niom od 17S ljiva slabije raa a plodovi ostaju kiseli.
Otra kolebanja temperature u martu i aprilu nepovoljno utiu na rodnost ljive. Zato
podruja u kojima su esti prodori toplih talasa u januaru i februaru (to izaziva ranije
kretanje vegetacije) nisu pogodna za ljivu.
Visoke temperature u toku cvetanja deluju nepovoljno na oploenje, jer isuuju ig tuka i
oteavaju klijanje polena.
Za gajenje ljive vrlo su znaajne ukupne godinje koliine padavina, a isto tako i njihova
rasporeenost u toku godine. Za normalan rast, razvie i plodonoenje ljive neophodno je da
je zemljite dovoljno vlano u toku celog vegetacionog perioda.
Veina sorti ljive najbolje uspeva u reonima sa godinjom sumom padavina od 700 do
1000mm (s tim da u vegetacionom periodu padne od 350-600mm) i relativnom vlanou
vazduha od 75-85%. U poetku vegetacije, kada su najintenzivniji porast vegetativnih organa
i zametanje plodova, potrebne su velike koliine vode. Pri nedostatku vlage u
periodu obrazovanja kotice (kada je plod veliine lenika, 20 30 dana posle
precvetavanja), nastaje masovno otpadanje zametnutih plodova, a oni koji ostaju su sitni i
nepravilno se razvijaju.

Za vreme sunih letnjih meseci, nastaje opti zastoj biljke, a plodovi ostaju sitni,
prevremeno dozrevaju i masovno otpadaju pred berbu i slabog su kvaliteta.

Podizanje zasada ljive

Glavna masa korenovog sistema ljive razvija se u sloju do 50 cm dubine, o emu treba
voditi rauna pri dreivanju meliorativnog ubrenja i rigolovanju.
Meliorativnom ubrenjem zemljite treba dovesti do nivoa srednje obezbeenosti
vanijim hranjivim elementima.
Smatra se da je zemljite srednje obezbeeno ako sadri 10 mg % P2O5; 30 mg% K20 i
2% humusa. Dubina rigolovanja zavisi od fizikih osobina zemljita.
Za ljivu je dovoljno da se rigoluje na 60 cm dubine, meutim, ako je zemljite loih
fizikih osobina treba ga rigolovati na dubinu i do 100cm.
U sluaju da se ne moe rigolovati cela povrina (zbog konfiguracije terena), treba
rigolovati u pantljike ili, u krajnjem sluaju, za sadnju se kopaju rupe duboke 60 cm, a 150
cm u preniku.
Pre rigolovanja neophodno je povrinu oistiti od bunja, kamenja i poravnati manje
depresije. U izvesnim sluajevima su potrebni i obimniji radovi terasiranje. Poto se ljiva
uglavnom gaji na terenima otrijeg reljefa, to je potrebno da se neto vie zatiti zemljite od
erozije.
Erozioni procesi javljaju se na zemljitima gde su nagibi vei od 8, padavine vee od
30mm za 24 asa i njihov intenzitet 6,25mm za 6 minuta. Na povrinama s padom od 5 8
obino se podiu bankine.
Bankine su grebenasta uzvienja s kanalom na gornjojstrani (za prihvatanje vode koja
dolazi sa viih poloaja). Primenu bankina treba uskladiti sa gajenjem i odravanjem ljivika.
Osim razmetaja, bankinama treba odrediti i dimenzije pri emu se uzima u obzir nagnutost
terena.
irina bankine treba da omogui prolaz maina i ne treba da je manja od 2,5 m. Bankine
se postavljaju u pravilnim konturnim linijama sa duinskim padom od 0,5 -1%.

Povrine preko 8 mogu se obraivati primenom stepenastih terasa. U naoj zemlji

poseban znaaj za voarstvo imaju ba takve povrine sa povoljnim ekolokim
uslovima. Terasama se p odeava kontrapad oko 5%, a duinski pad od 0,5 do 1%. Da bi se
izveli vikovi vode, terase se moraju prekidati na odreenoj duini uz ureenje kanala za
odvoenje vode. Terase se izrauju pre rigolovanja, a terasiranje zemljita vri se uporedo s
rigolovanjem uz dodatni runi rad oko planiranja i izrade karpi.

Oblik krune i rastojanje

ljiva se moe gajiti u jednoj vertikalnoj ravni i u slobodnom prostoru. Ona moe da se
prilagoava mnogim oblicima krune. Koji e se sistem gajenja primeniti zavisi pre svega od
planirane agrotehnike i ekolokih uslova. U naoj zemlji najee se koriste palmeta sa kosim
grnama, vaza i poboljana piramida sa 3-4 osnovne grane. Orezivanjem radi obrazovanja
krune od prve do etvrte godine posle saenja, treba da se stvori takav skelet grana koji e
moi da izdri teret roda i da obezbedi prodiranje dovoljno svetlosti neophodne za normalno
dozrevanje letorasta.
Rastojanje pri saenju zavisi od sistema uzgoja, oblika krune, osobenosti podloge, oblika
terena, fizikih i hemijskih osobina zemljita.
Rastojanje za ljivu zavisno od oblika krune i podloge
Oblik krune
Bujne podloge
Broj sadnica Slabo
bujne Broj sadnica
po ha
podloge
po ha
Piramida
75-6
300
65
300
Vaza
64
400
54
500
Palmeta
54
500
43
833
Gore navedena rastojanja mogu se poveati ili smanjivati u zavisnosti od napred
navedenih uslova.

Saenje i agrotehnika u uzgojnom periodu

Priprema sadnica se sastoji u skraivanju, odnosno osveavanju preseka na ilama
korena. Pri tome se uklone sve povreene ile do mesta povrede. Preseci ila treba da
su pravi. Priprema za saenje obuhvata razvrstavanje sadnica po razvijenosti, naroito
korenovog sistema. Ne preporuuje se da se sadnice razliite razvijenosti sade zajedno.
Osim osnovnog, meliorativnog ubrenja, preporuuje se i ubrenje prilikom saenja. Ovo
se radi ak i kad je zemljite dobrih fizikih i hemijskih osobina. Upotrebljavaju se stajnjak ili
kompost i mineralna ubriva. Orijentacione norme ubriva su 15 do 20kg stajnjaka ili
komposta i 150 do 200gr mineralnog ubriva (NPK) za svaku sadnicu.

U zemljitu gde nije izvreno rigolovanje pre saenja kopaju se rupe ija je irina 1,52,5m, kako bi se pripremila dobra zemlja za to bolji razvoj korena. Jame su
kvadratne, pravougaone ili okrugle, zavisno od konfiguracije terena, a duboke su do 60 cm.
Kopanje j ama se vri na sledei nain, prvi sloj povrinske zemlje do 20cm izbaci se sa jedne
strane jame, a drugi sloj od 20 do 40cm dubine sa druge strane. Najdublji sloj od 40-60cm s
amo se prekopa i ostavi na istoj dubini. Na dno svake jame naspe se kalijevo i
fosforno ubrivo (1/3 od predviene koliine), a drugi deo (2/3) pomea se sa iskopanom
povrinskom zemljom iz jame. Jama se zatrpava najmanje 3 dana pre sadnje. Prvi sloj
povrinske zemlje sa mineralnim ubrivom stavi se na dubinu od 20 40 cm, ali tako da u
sredini jame (uz kolac) stvori humku, veim delom zemlje iz drugog sloja ispuni se ostatak
jame. U sredini zatrpane rupe ostavlja se omanje udubljenje u koje se stavlja kasnije sadnica i
zatrpava se zemljom i organskim ubrivom.
Po pravilu, sadnja se o bavlja u jesen, i to to ranije. Osnovnu pripremu treba izvriti
najmanje mesec dana pre saenja, da bi se zemljite sleglo do vremena saenja. Saenje
se moe obavljati u toku celog perioda mirovanja, ukoliko vremenske prilike dozvoljavaju, tj.
ako nisu jaki mrazevi.
U redovne radove posle saenja spadaju zatita sadnica od zeeva (ukoliko se sade u
jesen), zimsko prskanje, skraivanje sadnica, privezivanje sadnica za kolac,
zastiranje (muliranje), odravanje zemljita, navodnjavanje i dr.
Zatiti sadnica od zeeva treba posvetiti punu panju. Ukoliko povrina budue plantae
nije ograena, sadnice se zatiuju uvijanjem mreom za zatitu, slamom ili
drugim materijalom pogodnim za ovu svrhu.
Primenjena agrotehnika u uzgojnom periodu ima za cilj da doprinese brem i boljem
razvoju voke. Od agrotehnikih mera u ovom periodu na razvoj i poetak rodnosti
utiu rezidba, ubrenje, odravanje zemljita, navodnjavanje i zatita od bolesti i tetoina.
Agrotehnika je slina kao i u drugih voaka, sem ubrenja, koje ima neke specifinosti,
pa emo o tome rei neto vie.
U periodu uzgoja, ubrenjem se popravljaju fizike, hemijske i b ioloke o sobine z
emljita i time stvaraju povoljni uslovi za razvoj voaka. Najvaniji element u ovom periodu
ishrane voaka je azot.
Orijentacione norme azotnog ubriva u uzgojnom periodu
Potrebna koliina
Prva godina
Druga godina
Azotno ubrivo sa 20% 800
600
N/gr stablo
N ubrivo sa 20% N 240
180
kg/ha za 300 stabala

Trea godina
150
45

Azotna ubriva se unose u zemljite u vie mahova, a najee dva puta: pred poetak
vegetacije i u drugoj polovini jula. Nepotrebno je ubriti ljivu fosfornim ubrivima
na aluvijalnim, dubokim i vlanim zemljitima. Isto tako, ne treba ubriti ni zemljita bogata
humusom. Meutim, na kiselim i ljunkovitim zemljitima koja su redovno siromana u
organskim materijama treba da se unose fosforna ubriva.

Orijentacione norme fosfornih ubriva u uzgojnom periodu

Potrebna koliina
Prva godina
Druga godina
18% Fosforno ubrivo 34
140
gr/stablo
18% fosforno ubrivo za 10
42
300 stabala kg/ha

Trea godina
170
51

Kalijumova ubriva se unose u jesen, i to na veu dubinu, to blie masi korenovog

sistema.

Orijentacione norme kalijumovih ubriva

Potrebna koliina
Prva godina
Druga godina
40%
K
soli 90
370
grama/stablo
40% soli za 300 27
110
stabala kg/ha

Trea godina
500
150

Naroito u periodu uzgoja potrebne su optimalne koliine kalijuma u zemljitu.

Rezidba ljive
ljiva donosi rod na jednogodinjim rodnim granicama, pa ih zbog toga uz istovremeno
pravilnu ishranu zametnutih plodova, treba redovno obnavljati. Zavisno od uslova gajenja i
sortnih osobina, ljiva raa na razliitim rodnim granama (meovite, kratke krute i majske
kitice).
Na osnovu rodnih graica na kojima preteno donose rod, sve sorte ljive su podeljene u
tri grupe.
U prvu grupu spadaju sorte koje uglavnom donose rod na jakim dugim meovitim rodnim
granama. Ove grane pored cvetnih imaju i drvne pupoljke iz kojih se obrazuju kratke rodne
grane za narednu godinu. Sorte ove grupe rano stupaju u plodonoenje, redovno i obilno
raaju. U ovu grupu spadaju sve japanske i amerike sorte ljiva. Da bi se
obezbedio kvalitetan i obilan rod ove sorte treba intenzivno orezivati svake g odine, r adi to
j aeg s tvaranja m eovitih rodnih granica za rod u narednoj godini. Starije iznureno
drvo treba oistiti od prekobrojnih i konkurentnih lastara, kao i sve sitne i nerodne granice
koje se nalaze unutar krune i vre zasenjivanje.
Drugu grupu ine sorte koje preteno donose rod na kratkim jednogodinjim lastarima
koji se nalaze na dvogodinjim (Poegaa, Imperijal, Aenka, Ana pet i dr.) ili starijim
granama (Stenli). Ovde spadaju sve evropske ljive i naa Poegaa. Sorte iz ove grupe
kasnije stupaju u rod i sklone su alternativnom raanju, pa je zbog toga potrebno ee
podmlaivanje i zamena rodnih granica. Za ove sorte nije neophodna tako jaka rezidba kao

za sorte prve grupe. Poegaa i druge sorte daju bolji kvalitet na kratkim rodnim granama
koje su izbile na dvogodinjem drvetu. Ako su rodne grane starije i na starijim skeletnim
granama, one alternativno raaju i plodovi su sitni i manje kvalitetni. Zbog toga, ako se
blagovremenom rezidbom ne vri obnova rodnih granica, ljiva poinje da raa svake druge
godine. Prilikom rezidbe treba ostaviti dovoljan broj jednogodinjih lastara kako bi se na
njima sledee godine obrazovale kratke rodne granice. Normalan prirast za sorte ove grupe
je porast letorast od 30 40cm.
Kod ovih sorti ljive grane obino rastu uspravno i gusto, usled ega dolazi do
sasuivanja granica unutar krune i ogoljavanja niih delova skeletnih grana (zato raaju na
vrhovima s keletnih grana u sled ega esto d olazi i do lomljenja). Rezidbom treba krunu
stalno proreivati, a vrhove skeletnih grana oslobaati prekobrojnih i konkurentnih lastara.
Vodopije treba redovno uklanjati u osnovi sem kada treba da popune upranjeno mesto ili
slomljenu granu.
Intenzitet rezidbe treba usaglasiti i sa namenom proizvedenih plodova. Stone sorte treba
jae orezivati i prorediti plodove kako bi imali bolje uslove ishrane i bili krupniji i boljeg
kvaliteta. Sorte iji su plodovi namenjeni za industrijsku proizvodnju ne moraju se tako
intenzivno orezivati.
Sorta Stenlej
starijem drvetu.
tj. prevoenju na
Tako se postie
grana.

preteno donosi plod na kratkim rodnim granicama koje se nalaze na

Posebnu panju treba posvetiti stalnom skraivanju skeletnih grana,
nii letorast i stalnom ienju vrhova od suvinih i konkurentnih lastara.
bolje obrastanje kratkim rodnim granicama u niim delovima skeletnih

U treu grupu sorti spadaju Mirabela, Crvena ranka i svi tipovi Danarike. Ove sorte
donose rod na meovitim i kratkim rodnim granicama i na majskim uketima, rano stupaju u
plodonoenje i obilno raaju (zbog toga to donose rod na svim rodnim granicama). Kratke
rodne granice i majske kitice ive 2-6 godina, a najbolji kvalitet roda daju u drugoj i treoj
godini.
S obzirom da redovno i obilno raaju, treba ih tako orezivati da se sprei iznurivanje
stabla, a potrebno je povremeno podmlaivanje rodnog drveta radi obnove i zamene. Kod
ovih sorti rezidba se moe izvoditi svake godine, sem u sluaju kada su prethodne godine
prorodile i stabla poinju vegetativno da slabe (kada ih treba orezivati redovno svake godine),
kao i sorte iz prve i druge grupe ljiva.

Berba ljive
S obzirom na sortu i namenu, plodovi se beru u botanikoj i tehnolokoj zrelosti, koja se
odreuje na osnovu veliine, boje, ukusa, sadraja suve materije, eera, kiselina, pektina i
sile kojom se plod dri za peteljku. U botanikoj zrelosti beru se plodovi za konzum u
sveem stanju i za preradu u kompot i slatko. U ovoj fazi plodovi su pogodni za transport,
pokoica je karakteristine boje za sortu, prekrivena pepeljkom, a mezokarp poinje da
dobija karakteristian ukus i aromu. Za blia trita, plodovi se mogu brati zreliji, a za dalja
zeleniji. Za preradu u rakiju, dem, pekmez, marmeladu, sok i sline preraevine kao i
za suenje, plodovi se beru u tehnolokoj zrelosti, a to je kad u kruni ima 5 do 10% omekalih
plodova. Berba se obavlja runo i treenjem. Runo se beru plodovi namenjeni upotrebi
u sveem stanju , to je najkvalitetniji ali i najskuplji vid berbe. Treenjem se beru plodovi za
preradu i suenje. Treenje se obavlja mehaniki runo ili specijalnim mainama tresaima.
Ne preporuuje se mlaenje motkama (najprimitivniji vid berbe) jer se na ovaj nain
oteuju plodovi, pupoljci, grane i granice. Po berbi pristupa se klasiranju na osnovu
evropskog protokola o standardizaciji voa (ekstra klasa, I i II klasa).
Pod kvalitetom ekstra podrazumevaju se plodovi koji su po krupnoi, zrelosti i boji
ujednaeni, sortno isti, bez peteljke i runo obrani. U jednom pakovanju dozvoljava se do
5% plodova koji ne ispunjavaju uslove za ovu ali ispunjavaju za narednu, niu klasu.
Plodovi kvaliteta I moraju imati priblino iste osobine kao plodovi ekstra kvaliteta, s tim
to se dozvoljava da u pakovanju bude i do 10% mase plodova koji ne ispunjavaju uslove za
ovu klasu, ali odgovaraju II klasi.
Plodovi kvaliteta II moraju biti zdravi, isti i potpuno zreli, sa izvesnim nedostacima u
pogledu oblika ploda. U jedinici pakovanja moe biti do 20% prezrelih plodova, do 10%
mase plodova sa peteljkom, kao i najvie 5% crvljivih plodova.
Preostali plodovi se koriste za preradu, najee u rakiju. Svei plodovi ljive nisu
podesni za due uvanje. U zavisnosti od namene plodova i svih drugih faktora, radnik u toku
dana moe da nabere od 200 do 500kg.
Suenje je jedan od najboljih naina realizacije proizvodnje ljive. Naalost, proizvoai
na naem podruju nemaju navike da sue plodove ljive. U narednom periodu suenje treba

da se maksimalno razvije te je neophodan poseban rad sa proizvoaima da ovaj vid prerade

sprovedu kvalitetno i uspeno. U komercijalnoj proizvodnji za suenje se koriste savremene
suare razliitih tipova i kapaciteta. U seoskim domainstvima koriste se relativno primitivne,
ali efikasne suare koje kao izvor energije koriste drvo. Suenjem se sadraj vlage svodi na
nekih 18%. Za kilogram suvih ljiva potrebno je oko 3kg sveih plodova.