SADR@AJ

Ponovimo {ta smo nau~ili........................................................................................ 2

Tempo i na~in obele`avawa.......................................................................................4
Dinamika i oznake za dinamiku..................................................................................5
Tro~etvrtinski takt.................................................................................................... 6
Polovina sa ta~kom.................................................................................................... 8
Zeleni se, jagodo.........................................................................................................9
^etvrtina sa ta~kom.................................................................................................. 10
Ritmi~ke i melodijske ve`be...................................................................................11
Repeticija - znaci za ponavqawe..............................................................................12
Prima i sekunda volta..............................................................................................13
Ton LA....................................................................................................................... 14
Pevamo u okviru DO - LA.........................................................................................15
Proveravam svoje znawe........................................................................................... 16
Notni luk...................................................................................................................18
Korona....................................................................................................................... 19
Ton SI....................................................................................................................... 20
Ton DO2...................................................................................................................... 21
Ritmi~ke i melodijske ve`be...................................................................................22
^etvoro~etvrtinski takt...........................................................................................24
Pevamo i sviramo..................................................................................................... 26
Duo.............................................................................................................................27
Cela nota i pauza......................................................................................................28
Pravo prijateqstvo................................................................................................... 29
C - dur lestvica........................................................................................................ 30
Tonovi C - dur lestvice........................................................................................... 31
Stupaw, stepen, polustepen........................................................................................32
Polustepen.................................................................................................................33
Intervali.................................................................................................................. 34
Proveravam svoje znawe........................................................................................... 36
Izgubqeno pile......................................................................................................... 38
Prvi sneg................................................................................................................... 39
Sre}na Nova godina.................................................................................................. 40
Ptice se vra}aju........................................................................................................ 41
Gde je onaj cvetak `uti..............................................................................................42
Jesenska pesma.......................................................................................................... 43
Vetar..........................................................................................................................44
Jesen.......................................................................................................................... 45
Veverica.................................................................................................................... 46
Deca su ukras sveta.................................................................................................. 47
Magarac i kukavica................................................................................................... 48
Na livadi...................................................................................................................49
U livadi.................................................................................................................... 50
Ima jedna Marija.......................................................................................................51
Poranila devoj~ica...................................................................................................52
Moj stari u~iteq.......................................................................................................53
Kwiga......................................................................................................................... 54
Bli`i se, bli`i leto............................................................................................... 55
Svetosavska himna....................................................................................................56
Bo`e pravde.............................................................................................................. 57
Komponovawe melodije na dati tekst...................................................................... 58
Slu{awe muzike........................................................................................................ 59
Kompozitori..............................................................................................................60
Muzi~ki re~nik.........................................................................................................64

10

11

12

13

14

15

16

17

18

19

20

21

22

23

24

25

26

27

28

29

30

31

32

33

34

35

36

37

38

39

40

41

42

43

44

45

46

47

48

49

50

51

52

53

54

55

56

57

58

59

KOMPOZITORI

ANTONIO VIVALDI (1678-1741) je italijanski kompozitor

i violinski virtuoz. Napisao je mnogo opera i velik broj
koncerata za violinu. Muzi~ko delo #Godi{wa doba" su ~etiri
koncerta za violinu. Svaki koncert do~arava opis prirode
jednog godi{weg doba.

Najpoznatije delo italijanskog kompozitora

Vivaldija su ~etiri koncerta za violinu, koje je
nazvao #Godi{wa doba". Muzikom je opisao prole}e, leto, jesen i zimu. Koriste}i zvuk orkestra,
Vivaldi je do~arao neke doga|aje iz prirode,
karakteristi~ne za pojedina doba godine. Na primer, koncert #Leto" po~iwe muzi~kom temom koja
podse}a na grmqavinu i nevreme, koji su ~esta pojava u toku vrelih letwih dana.
Koncert #Zima" (koji slu{amo sa kompakt-diska) po~iwe muzikom koja do~arava zimsku, ledenu ki{u. Wene ledene kapi su muzi~ki prikazane
kratkim i odse~nim svirawem nota ({to se u muzici naziva stakato). Kao i za druge stavove, i za
#Zimu" je kompozitor imao opis ili program koji je trebalo prikazati muzikom.

Koncert se sastoji od tri dela (stava) koji se

smewuju u razli~itom tempu (brzini izvo|ewa) i
karakteru. Brzi po~etni stav koncerta prikazuje
ledenu ki{u i vejavicu sa naletima hladnog zimskog vetra, kao i drhtawe i cvokotawe u hladnom,
zimskom danu. Mirni drugi stav prikazuje odmor
u toploj sobi, dok napoqu romiwa ledena ki{a.
Za tre}i stav kompozitor ima slede}i opis:
#Kre}emo se te{ko po ledenom putu, u strahu
da se ne okliznemo i padnemo. U trenu se okliznemo, tresnemo o led, a zatim brzo ustajemo i
`urimo preko zale|enog puta, dok led puca pod
na{im nogama. Hladan vetar nam se uvla~i u kosti dok hitamo u okriqe toplog i sigurnog doma.
I pored svega, zima ima svoje ~ari."

LUDVIG VAN BETOVEN (1770-1827) je jedan od najve}ih i

najpoznatijih kompozitora. @iveo je i radio u Nema~koj i Austriji.
Posledwih nekoliko godina `ivota bio je potpuno gluv, ali ga to nije
omelo da komponuje. Najpoznatije dela su mu: simfonije, sonate za
klavir, violinu, violon~elo, guda~ke kvartete, koncerte za klavir,
uvertire, opera #Fidelio" i velik broj kamernih dela.

#Mese~eva sonata" je jedno od najpoznatijih

Betovenovih klavirskih dela. Iako nastala pre
vi{e od dvesta godina, wena mirna, ali veoma izra`ajna muzi~ka tema i danas lako nalazi put do
srca slu{alaca.
Sonata je muzi~ko delo koje u svom sastavu
ima tri ili ~etiri stava, posebne kompozicije
koje se sviraju jedna za drugom bez pauza. Sonata po~iwe brzim stavom. #Mese~eva sonata"
je izuzetak po tome {to se wen prvi i najpoznatiji stav svira sporo. Sam Betoven je svoje delo
opisao kao #malu fantaziju".
Postoji anegdota koja govori o nastanku
#Mese~eve sonate". Ona ka`e da je mladi Be-

60

toven jedne ve~eri zastao pred ku}om iz koje

su dopirali zvuci jedne od wegovih klavirskih
dela. Dok je oslu{kivao, devojka koja je svirala
izrazila je `equ da ~uje pravog muzi~ara kako
izvodi wenu omiqenu kompoziciju. Betoven je
u{ao u ku}u i primetio da je devojka koja je vredno ve`bala bila slepa. Ponudio se da joj svira
i nije prestao sve dok jedina sve}a u sobi nije
dogorela. Na no}nom nebu mesec je sijao tako
jako, da je ~itava soba bila ispuwena wegovom
mle~nom svetlo{}u. Dirnut zahvalno{}u mlade
devojke i lepotom ovog prizora, Betoven je komponovao #Mese~evu sonatu".

KAMIJ SEN-SANS (1835-1921) je poznati francuski kompozitor koji je svoje prve koncerte
imao pre devete godine. U petoj godini svog `ivota svirao je klavir i pisao kra}e kompozicije. Tokom `ivota komponovao je vokalnu i instrumentalnu muziku. Najzna~ajnija mu je opera
#Samson i Dalila". Napisao je nekoliko simfonijskih poema i orkestarskih dela. #Karneval
`ivotiwa" je veoma ceweno i popularno muzi~ko delo u kojem se prikazuju razne `ivotiwe.
#Karneval `ivotiwa" Kamij Sen-Sans
je komponovao inspirisan prirodom, tokom
boravka u jednom austrijskom selu. Sastav
orkestra za koji je napisana ova kompozicija je veoma neobi~an. Pored dva klavira, dve
violine, vi-olon~ela i kontrabasa, u orkestru
se pojavquju i retko kori{}eni instrumenti:
ksilofon i glasharmonika. Glasharmonika se
danas retko svira. Ovaj neobi~an instrument
sastoji se od niza staklenih prstenova. Svira
se tako {to se prstenovi pomeraju, dodiruju jedni druge i proizvode zvuk. Danas se u
orkestru zamewuje instrumentom koji se zove
gloken{pil, vrstom velikih zvon~i}a. Za razliku od ksilofona koji li~i na zvon~i}e, ali
sa drvenim plo~icama, gloken{pil ima plo~ice od metala.
Iako je danas #Karneval `ivotiwa" veoma
popularno i ceweno muzi~ko delo, Kamij SenSans nije bio siguran u wegov kvalitet. Bojao
se da ga slu{aoci ne}e ozbiqno prihvatiti, pa

je #Karneval `ivotiwa" veoma retko izvo|en.

Ali, wegov strah bio je neopravdan. Publika,
posebno deca, veoma rado slu{aju ovo delo
~iji stavovi opisuju razne `ivotiwe: ponosnog
lava, kraqa `ivotiwa, nesta{ne pili}e, hitre
divqe `ivotiwe, tromu korwa~u, slona ~ija
surla proizvodi zaglu{uju}u buku, skakutavog
kengura. Me|u `ivotiwe, duhoviti kompozitor
je svrstao i pijaniste, kojima je dao zadatak da
marqivo ve`baju dosadne lestvice na klaviru.
Najpopularniji stav #Karnevala `ivotiwa" je
onaj koji muzikom opisuje lepotu i gracioznost
labuda.
Prilikom slu{awa ovog zanimqivog dela
treba obratiti pa`wu na to kako je veliki kompozitor muzikom do~arao karakter `ivotiwa,
wihove pokrete (na primer, skokove kengura),
ili kako je raznim instrumentima opona{ao
ogla{avawe kukavice u {umi, pili}a na farmi
ili slona u savani.

MODEST MUSORGSKI (1839-1881) je poznati ruski kompozitor.

Poznat je po operama #Boris Godunov" i #Hovan{~ina". Komponovao
je #Slike sa izlo`be" za klavir, simfonijsku poemu #No} na golom
brdu" i mnoga druga dela.
Delo #Slike sa izlo`be" ~ini deset kompozicija pisanih za klavir. Musorgski je bio
inspirisan slikama i crte`ima svog prijateqa
kome je posvetio kompoziciju. Posmatraju}i
neobi~ne i ma{tovite slike na kojima su bili
prikazani detaqi iz ruskih bajki (patuqak, zamak na brdu, ogromna kola sa dva to~ka, koje su
vukli volovi ili ~udna koliba ve{tice BabaJage), kompozitor je stvorio uzbudqivo muzi~ko
delo.
#Baba Jaga" je ruska bajka o devoj~ici Vasilisi koju je zla ma}eha poslala u mra~nu {umu, u kolibu zle ve{tice. Deo kompozicije inspirisan ovom bajkom zove se #Koliba na koko{jim
nogama", zbog toga {to je koliba zle ve{tice

imala vrlo ~udan i

zastra{uju}i izgled: umesto na stubovima, stajala
je na koko{jim nogama,
umesto prozora imala je
koko{je o~i, a umesto vrata - kqun. Zahvaquju}
i svojoj dobroti i snala`qivosti, Vasilisa je
uspela da pobegne iz zamke koju joj je ve{tica
pripremila i da se vrati svom dragom ocu.
^itajte ovu lepu bajku dok slu{ate #Slike
sa izlo`be". Procenite da li je Musorgski svojom muzikom uspeo da do~ara kolibu Baba-Jage.
Pustite ma{ti na voqu, zamislite kolibu i naslikajte je onako kako je vidite.

61

KOMPOZITORI
PETAR IQI^ ^AJKOVSKI (1840-1893) je ruski kompozitor. Prepoznatqiv je po
orkestarskim, operskim i baletskim delima. Napisao je nekoliko simfonija,
klavirskih koncerata i violinski koncert. Poznate su mu opere #Evgenij
Owegin" i #Pikova dama". Balet #Krcko Ora{~i}" komponovao je po sadr`aju
istoimene bajke nema~kog pisca Ernesta Hofmana. Najpoznatije delo mu je balet
#Labudovo jezero" koji ima bajkovit sadr`aj.
Balet je slo`eno muzi~ko-scensko delo, jer
pored muzike sadr`i igru i glumu. #Labudovo
jezero" je danas jedan od najpopularnijih baleta, ali na svom prvom izvo|ewu nije pro{ao
slavno. Zamislite razo~arawe velikog kompozitora koji je proveo dane i no}i stvaraju}i
divnu muziku samo zato {to na premijeri (prvom izvo|ewu) nije sve i{lo po planu: igra~i
i orkestar nisu bili dorasli izvo|ewu ovog
baleta. Tek mnogo kasnije #Labudovo jezero" je
dostiglo zaslu`ena priznawa.
Balet se sastoji iz vi{e delova ili ~inova, koji nas vode kroz pri~u uz pomo} muzike
i igre.
Prvi ~in prikazuje prelepi park ispred
kraqevske palate. Princ Zigfrid, naslednik
prestola, slavi ro|endan i organizuje bal na

kome mora da objavi ime svoje verenice, budu}e

kraqice. Tu`an zbog toga {to ne mo`e da se
o`eni iz qubavi, usred no}i be`i u {umu. Ugleda jato labudova i krene za wima.
Drugi ~in prikazuje igru labudova pored
jezera. Iznena|en, princ shvati da najlep{i
labud no}u postaje princeza Odeta, koju je zli
~arobwak za~arao: preko dana je labud, a no}u
dobija svoj pravi izgled. Jezero je nastalo od
suza princezinih roditeqa koji su oplakivali
zlu sudbinu svoje lepe k}eri. Princ se zaqubi
u Odetu i re{i da se bori sa zlim ~arobwakom, kako bi princeza bila slobodna.
Muzika koju slu{ate predstavqa igru labudova iz drugog ~ina baleta. Ona opisuje ra|awe
qubavi izme|u princa i za~arane princeze.

BED@IH SMETANA (1824-1884) je predstavnik moderne ~e{ke muzike.

Komponovao je prema temama iz legendi, istorije i nacionalnog folklora.
Najpoznatija wegova dela su #Prodana nevesta" i ciklus simfonijskih poema
#Moja domovina". Najpopularniji i naj~e{}e izvo|eni deo ciklusa je poema
#Vltava".
Smetana je ~e{ki kompozitor, a simfonijska poema #Vltava" je wegovo najpoznatije delo.
Simfonijska poema je neka vrsta muzi~ke
pri~e u kojoj se muzika koristi da do~ara prizore iz stvarnog `ivota. Sam kompozitor je
pored nota za orkestar dodao program dela,
opise prizora koje treba do~arati muzikom, pa
se zato ka`e da je ovo primer #programske muzike". Ako pa`qivo slu{ate, ~u}ete `ubor dva
brza, planinska potoka koji se hitro slivaju
niz stene, da bi se spojili i stvorili re~icu
koja se zove Vltava. Ova reka proti~e brzo
kroz {umu, gde se ~uje veseli zvuk roga kojim
lovci dozivaju `ivotiwe, a zatim sve spori-

62

je, kroz malu dolinu, pored sela gde se ~uje

pesma sa seoskog veseqa. Muzikom je opisano proticawe reke kroz mra~nu {umu, no}u,
pored starih, napu{tenih zamkova, gde se weni
nemirni talasi razbijaju o stenovite obale.
Za kompozitora najva`niji deo je bio prolazak reke pored utvr|enog Vi{ehrada, koji je
imao va`nu ulogu u istoriji wegove domovine.
Na tom mestu se ~uje glavna muzi~ka tema ovog
dela. U zavr{nom delu kompozicije, koji se u
muzici zove finale, ~uje se sna`an zvuk celog
orkestra koji mirno sprovodi reku do wenog
u{}a, u veliku reku Labu.

ISAK ALBENIZ (1860-1909) je {panski kompozitor. Iako je napisao nekoliko opera,

poznatiji je po klavirskim kompozicijama i svitama #Iberija" i #Katalonija". Wegova
dela sadr`e elemente {panske narodne muzike. Od kompozicija za gitaru najpoznatija je
#Asturias".

XORX GER[VIN (1898-1937) je ameri~ki kompozitor. Proslavio se kompozicijama #Rapsodija u plavom", #Amerikanac u Parizu" i operom #Porgi i
Bes". Poznat je po stvarwu simfonijskog xeza.
Veliki ameri~ki kompozitor Xorx Ger{vin
je u svojoj operi #Porgi i Bes" prvi put za peva~e
imao crnce. Oni su bili potomci ameri~kih
robova koji su veoma te{ko `iveli, po{to su
silom odvedeni iz svoje domovine u Africi,
da bi radili na poqima pamuka i kukuruza kod
svojih vlasnika. Opera opisuje `ivot crnaca
koji su bogati folklor (obi~aje, umotvorine,
plesove i muziku) afri~kog kontinenta preneli i vredno negovali u novoj domovini, kako
bi svoj `ivot u~inili lep{im i lak{e pod-

neli te`ak rad. Najpoznatija muzi~ka tema iz opere je

pesma #Letwe doba", koja se,
kao i druge pesme i horovi
iz opere, toliko ~esto izvodi
da je prihva}ena kao narodna pesma ameri~kih
crnaca. #Letwe doba" koristi bluz, miran i
~esto tu`an na~in pevawa ameri~kih crnaca,
da poka`e atmosferu u jednom selu na obalama
reke Misisipi u vrelom letwem danu.

JOHANES BRAMS (1833-1897) je nema~ki kompozitor. Zahvaquju}i turnejama

koje je imao sa jednim ma|arskim violinistom, dobro je upoznao ma|arsku
narodnu muziku, koju je kasnije primewivao u svojim delima. Napoznatija
wegova dela su: simfonije, klavirski koncerti, violinski koncert, ma|arske
igre...

EDVARD GRIG (1830-1907) je norve{ki kompozitor. Prijateqstvo sa piscem

Henrikom Ibzenom doprinelo je da Grig napi{e muziku za Ibzenovog #Per
Ginta", koje je jedno od najinteresantnijih orkestarskih dela. Poznati su
stavovi: #U pe}ini gorskog kraqa" #Anitrina igra", #Solveigina pesma" itd.
Grig je poznat i po delima za klavir: #Lirski komadi" i #Poetske slike" sa
specifi~nim skandinavskim tonom. Naj~e{}e izvo|ena dela su #Igra patuqaka" i #Prole}e".

STEVAN STOJANOVI] MOKRAWAC (1856-1914) je poznati srpski

kompozitor. Mnogo godina je bio dirigent Beogradskog peva~kog
dru{tva i dru{tva #Kornelije". Jedan je od osniva~a prve muzi~ke
{kole u Beogradu, koja danas nosi wegovo ime. Mokrawac je poznat
po horskim kompozicijama. Najzna~ajnije su wegove rukoveti. Ima ih
petnaest. U svakoj rukoveti se nalazi vi{e narodnih pesama koje su
muzi~ki povezane i obra|ene za hor.

NIKOLAJ RIMSKI-KORSAKOV (1844-1908) je ruski kompozitor koji

se najvi{e proslavio svojim operama-bajkama: #Bajka o caru Saltanu",
#Sadko" i #Sweguro~ka". Od ostalih dela, najpoznatija je simfonijska svita #[eherezada", komponovana po #Pri~ama iz 1001 no}i".
#Bumbarov let" je omiqena kompozicija po kojoj prepoznajemo ovog
kompozitora.

63

MUZI^KI RE^NIK
ABECEDA je na~in imenovawa tonova u lestvici.
Za nazive osnovnih tonova svake lestvice koriste
se latini~na slova slede}im redosledom: C, D, E,
F, G, A, H, C (~ita se: #ce, de, e, ef, ge, a, ha, ce").
AKCENAT (oznaka >) u muzici bele`i se iznad
ili ispod note koju treba svirati ili pevati
posebno nagla{eno (ja~e i izra`ajnije).
BALET je na~in igrawa pri kome se primewuju
posebni pokreti i dr`awe tela. Balet se u~i u
baletskim {kolama. Treba ga dugo i strpqivo
ve`bati. Baletska dela se izvode na pozori{nim
scenama uz pratwu orkestra. Balerine i baletani
postaju junaci neke pri~e kroz koju nas vode svojom
igrom.
VALCER je vrsta igre za koju se muzika pi{e u
tro~etvrtinskom taktu. Igra se u parovima, tako
{to se igra~i kre}u ukrug. Valcer se igra u
sve~anim prilikama.
VIOLINSKI ili G (#ge") kqu~ je znak koji nam
pokazuje kako da ~itamo note u notnom zapisu. Pi{e
se od druge linije linijskog sistema, pa noti na
tom mestu daja ime G (ili SOL). Ostale note iznad
i ispod G imenujemo abecedom ili solmizacijom.

DAH (oznaka ) je mesto u notnom zapisu gde treba

uzeti dah. Ovo je va`no za pravilno pevawe i
izgovarawe teksta.
DINAMIKA je ja~ina kojom se izvodi (svira ili
peva) muzi~ko delo. U muzici se za ozna~avawe
dinamike naj~e{}e koriste italijanske re~i.
KOMPOZITOR je autor ili stvaralac muzi~kog
dela. Muzi~ko delo se bele`i notacijom.
KOMPOZICIJA je naziv koji se koristi za muzi~ko
delo popularne muzike, za klasi~na muzi~ka dela namewena jednom izvo|a~u ili izvo|a~u sa
orkestrom, horom i sli~no. U klasi~noj muzici
je pravilnije koristiti ta~ne nazive muzi~kih
oblika umesto naziva kompozicija (na primer,
kompozicije za glas mogu biti solo pesma i opera,
za instrumente - sonata, etida, komad, za orkestar
- svita, simfonija, koncert i drugo).
KONCERT je muzi~ko delo pisano za solisti~ki
instrument uz pratwu orkestra. Re~ koncert sa koristi i da ozna~i javni nastup nekog muzi~kog umetnika.
MELODIJU ~ini niz nota i pauza razli~itih visina. U kombinaciji sa ritmom, melodija gradi
muzi~ku temu. Muzi~ka tema je najmawi deo nekog
muzi~kog dela po kome se prepoznaje.

64

NOTA je osnovni znak za bele`ewe muzike u notnom

zapisu. Oblik note se razlikuje u zavisnosti od
wenog trajawa (cela nota, polovina, ~etvrtina
itd.). Nota ozna~ava mesto na kome se svira ili
peva.
ORFOV INSTRUMENTARIJUM je grupa instrumenata za svirawe melodije ili ritmi~ke pratwe.
Ovi instrumenti se koriste u {koli. Nema~ki
kompozitor Karl Orf je prou~avao interesantne
instrumente iz raznih zemaqa. Tako je do{ao na
ideju da sam napravi sli~ne instrumente, koje bi
deca mogla lako da sviraju. Ovi instrumenti su:
zvon~i}i, bubwevi, dobo{i, zve~ke, blok-flaute
i drugi.
RITAM je smewivawe jednakih ili razli~itih tonskih trajawa. Ritam je jedan od najva`nijih elemenata muzi~kog dela. Muzi~ka dela koja se zasnivaju
na igrama imaju karakteristi~an i prepoznatqiv
ritam (na primer, kolo, valcer, mar{).
SOLMIZACIJA je na~in imenovawa tonova u
lestvici prilikom pevawa ve`bi. Tonovi koji se
imenuju abecedom kao C, D, E, F, G, A, H, C mogu
da se pevaju kao DO, RE, MI, FA, SOL, LA, SI, DO.
FINALE u muzici prestavqa zavr{etak kompozicije. Poznata je izreka #konac delo krasi". Kraj
muzi~kog dela je va`an i komponuje se tako da
ostavi sna`an utisak na slu{aoce.
HIMNA je sve~ana muzi~ka kompozicija koja
se izvodi u posebnim prilikama. Otuda se na
po~etku notnog zapisa himne naj~e{}e javqa oznaka Maestoso (~ita se #maestozo"), {to zna~i
#sve~ano". Postoji vi{e vrsta himni, u zavisnosti
od wihove namene.
Dr`avna himna je kompozicije koja je zbog svoje
muzike i teksta progla{ena sve~anom pesmom neke
zemqe. Izvodi se u prilikama koje su va`ne za
predstavqawe zemqe. Dr`avna himna na{e zemqe
je #Bo`e pravde". Muziku je napisao Davorin
Jenko, na stihove Jovana \or|evi}a.
U na{im {kolama se u sve~anim prilikama izvodi #Svetosavska himna", posve}ena velikom
prosvetitequ Svetom Savi.
[kolska himna je sve~ana pesma {kole. [kolska
himna se izvodi na {kolskim proslavama.

PEVAM, SVIRAM, SLU[AM

MUZI^KA KULTURA ZA ^ETVRTI RAZRED OSNOVNE [KOLE

Drugo izdawe 2009. godina

Autorski tim NOVE [KOLE:

Milica ]uk
Zoran Jevti}
Slavko Ili}
Mila Lackovi}
Likovno-grafi~ka oprema:
Goran Vitanovi}
Recenzenti:
prof. mr Darko Tadi}, Vi{a {kola za propagandu i medije u Beogradu
Sla|ana [ega~evi}, diplomirani muzi~ki pedagog
#
Brankica Lazi}, u~iteqica, O[ #Pavle Savi} u Beogradu
Urednica:
Dragana ]uk
Izdava~:
NOVA [KOLA d.o.o. Beograd,
Gospodar Jovanova 22
Tel/faks: 011 2631 652, 011 3284 989
[tampano u NRK
Tira`:
10 000
Nova {kola 2009. Sva prava zadr`ana
ISBN 978-86-85307-64-5

Ministar prosvete Republike Srbije odobrio je izdavawe i upotrebu ovog uxbenika u ~etvrtom razredu osnovne
{kole re{ewem broj 650-02-00250/2008-06/18 od 19. 6. 2008. godine