Radionica japanskog jezika

Trei as

Radionica japanskog jezika

Trei as

Podseanje na prethodni as
Hiragana i katakana

Red rei u reenici - subjekat,

objekat, predikat
Rece
(wa) (no) (ka)
Line zamenice

Radionica japanskog jezika

Trei as

Teme ovog asa

Sadanje vreme (potvrdni i odrini
oblik)
Reca (wo/o)
Rei: / (nan/nani)
Posao i hobi
Prolo vreme (potvrdni i odrini oblik)

Sadanje vreme potvrdni i

odrini oblik
Potvrdni oblik sadanjeg vremena glagola zavrava
se na
masu -
Odrini oblik sadanjeg vremena glagola zavrava se
na
masen -

ikimasu / ikimasen
- idem / ne idem
yomimasu / yomimasen - itam / ne itam
imasu / imasen - ima / nema
*desu / de wa arimasen - jeste / nije

Glagoli imaju isti oblik za sva lica i jedninu i mnoinu

Sadanjim vremenom se iskazuju i radnje u
budunosti

Sadanje vreme potvrdni i

odrini oblik
-masu/-masen je oblik formalnog obraanja
U neutralnom obliku glagoli se zavravaju sa
u ili ru.
Primeri:
(n) iku - (f) ikimasu - idem
(n) yomu - (f) yomimasu - itam
(n) iru - (f) imasu - ima/postoji (ljudi i ivotinje)
(n) aru - (f) arimasu - ima/postoji
(predmeti)

Primeri:
(Watashi wa) ikimasu.
Kare wa yomimasu.
Neko wa imasu. Ki wa arimasu.
Watashitachi wa ikimasen.
Kare wa yomimasen.
Kare wa Marko desu.
Kare wa Marko de wa arimasen.
Neko wa imasen.

Jo glagola:
Tabemasu jedem
Nomimasu pijem
Benkyou shimasu
uim

Rei:
Mizu voda
Sake sake
Pan hleb
Gohan pirina
Nihongo japanski
jezik
Serubiago srpski
jezik

Reca wo
Reca wo oznaava
objekat
(Watashi wa
yomimasu.)
Watashi wa hon wo
yomimasu.
Ja itam knjigu.

Tanaka wa tegami wo
kakimasu.
Tanaka pie pismo.

Nihongo wo benkyo
shimasu.
Uim japanski jezik.

Reca wo
Vebanje:
1.Jedem picu/burek/sui/wagashi(japanski
slatki).
2.itam knjigu/pismo/mangu.
3.On ne jede sui.
4.Mi ne jedemo picu.
5.Da li jede sui?
6.Da li ita mangu?
7.Da li pije sake?

Nan / nani
Nan ili nani je upitna reca koja se u
najveem broju sluajeva prevodi kao
ta, koji, kakvo
A: Kono hon wa nan desu ka?
B: Kyoukasho desu.

A: Kakva je ovo knjiga?

B: To je udbenik.

 A: Chesu wa nan
desu ka?
B: Gemu desu.

A: Nani wo shimasu
ka?
B: Yomimasu.

A: ta je ah?
B: (ah je) igra.

A: ta radi?
B: itam.

A: Nan desu ka?

B: A, nani mo
arimasen.
A: ta je bilo?
B: A, nije nita*.

Doko i dochira
Upitni prilog doko znai gde
Upitna zamenica dochira znai koji (od
ova dva)

A: Ana no hon wa

A: Doko ni ikimasu ka?

B: Ie ni ikimasu.
kkkkdochira desu
A: Gde ide?
B: Idem kui.

ka?
B: Kochira desu.
A: Koja je Anina
knjiga?

 A: Doko kara kimashita ka?/Okuni wa

dochira desu ka?
B: Serubia kara kimashita / Serubia desu.
A: Odakle ste?/Iz koje ste zemlje?
B: Dolazim iz Srbije / Iz Srbije.
Odgovori na pitanja sa doko i dochira
mogu sadrati sledee varijante:
doko - koko soko asoko ovde, onde,
tamo
dochira - kochira sochira achira ovaj
(ovde), taj (tu), onaj
- (od dva)

Posao i hobi
A: Oshigoto wa nan desu ka?
B: Kyoushi desu / Isha desu / Untenshu desu /
Taishi desu / Purogurama desu.
A: ime se bavite?
B: Ja sam uitelj / lekar / ofer /ambasador /
programer.
A:
B: / / /
/

 A: Goshumi wa nan desu ka?

B: Sakka desu / Shodou desu / Chesu
desu / Suiei desu / Piano desu.
A: Koji je va hobi?
B: Fudbal / kaligrafija / ah / plivanje /
klavir.
A:
B: / / /
/

Formalni oblici - Neutralni oblici

Okuni kuni
Goshumi shumi
Oshigoto shigoto
Oisha-san isha
Sensei kyoushi
Bengoshi-san bengoshi
Gakusei-san - gakusei

Prolo vreme potvrdni i odrini

oblik
Potvrdni oblik prolog vremena zavrava se na
mashita -
Odrini oblik prolog vremena zavrava se na
masen deshita -
ikimashita / ikimasen deshita - iao sam / nisam
iao
yomimashita / yomimasen deshita - itao sam /
nisam itao
imashita / imasen deshita - imalo je / nije imalo
deshita / de wa arimasen deshita - bilo je / nije
bilo

 A: Hon wo yomimashita ka?

B: Hai, yomimashita.
A: Jesi li proitao knjigu?
B: Jesam.
A: Tabemashita ka?
B: Iie, tabemasen deshita.
A: Jesi li jeo?
B: Nisam.

Hvala na panji