Radionica japanskog jezika

etvrti as

Radionica japanskog jezika

etvrti as

Podseanje na prethodni as
Sadanje vreme (masu/masen)
Reca (wo/o)
Rei: / (nan/nani)
Posao i hobi
Prolo vreme (mashita/masen deshita)

Radionica japanskog jezika

etvrti as

Teme ovog asa

Brojevi
Rece kara , made , ni , to
Koliko kota? ikura
Pokazne zamenice (kosoado rei)
Jue, danas, sutra
Iskazivanje zahvalnosti

Brojanje

1 ichi
2 - ni
3 san
4 - shi (yon)
5 go
6 roku
7 shichi (nana)
8 hachi
9 kyuu
10 ju

100 hyaku
1000 sen
10 000 man

 20 ni juu (dva +
deset)
30 san juu (tri +
deset)
70 nana juu
200 ni hyaku
(dva + sto)
300 san byaku
(tri + sto)*
600 roppyaku
800 happyaku

2000 ni sen (dva +

hiljadu)
3000 san zen
10 000 ichi man*
20 000 ni man
Japanska valuta jen se
na japanskom izgovara
en i dodaje se posle
broja, tj. cene
1000 en 1000 jena
Sufiks za sate je ji i
dodaje se isto kao i
en

 Kono hon wa ni hyaku en desu.

Ova knjiga je 200 jena.
San ji desu.
3 je sata / Sada je 3.

Rece kara , made , ni

, to
Reca kara oznaava odakle je neto
krenulo, poetnu taku (prostor, vreme)
Reca made oznaava dokle neto ide
Reca ni oznaava taku (prostor, vreme)
u kojoj se neto deava ili zavrava
Ie kara gakkou ni ikimasu.
Idem od kue do kole / Idem iz kue u
kolu.

 Hachi ji kara san ji made gakkou ni imasu.

Od 8 sati do 3 sata sam u koli.
San ji ni ie ni ikimasu.*
U 3 kreem kui.
Niwa ni inu ga imasu.
U bati se nalazi pas.
imenica uz koju stoji reca ni moe se
prevesti naim dativom
Inu ni esa wo yarimasu.*
Psu dajem hranu.

 Veznik to stoji uz imenice, a prevodi se

kao i
Vano: veznikom to se ne mogu
povezivati reenice kao srpskim i ili
engleskim and
Tanaka-san to Ana-san wa gakusei desu.
Tanaka i Ana su uenici.
Itaria to Serubia ni ikimasu.
Idem u Italiju i Srbiju.

Koliko kota?
Kada elimo da pitamo koliko neto
kota, koristimo upitnu recu ikura

A: Kono hon wa ikura desu ka?

B: Roppyaku gojuu en desu.

A: Koliko kota ova knjiga?

B: (Kota) 650 jena.

 A: Pan wa ikura desu ka?

B: Hyaku en desu.
A: Poto je hleb?
B: 100 jena.
Ikura se koristi za tano ili priblino
odreenu cenu, i kao odgovor se oekuje
barem okvirna cena
Ukoliko sagovornik ne zna odgovor, moe
rei: Ne znam, ali je skupo/jeftino.

 Primeri:

A:(Nishu kara) Beogurado made ikura desu ka?

B:San-zen-en desu.
A:(Od Nia) do Beograda koliko kota?
B:3000 jena.

A: Tokyo made ikura desu ka?

B: Nana-hyaku-en desu.
A: Koliko kota do Tokia?
B: 700 jena.

Pokazne zamenice kono

sono ano
Kono sono ano su pokazne zamenice ovaj, taj, onaj, i obino stoje uz imenicu
Upitna zamenica je dono koji

A: Dono hon desu ka?

B: Kono hon desu.

A: Koju knjigu (da uzmem) / Koja knjiga?

B: Ovu knjigu / Ova je.

Pokazne zamenice kore sore

are
Kore sore are ovo, to, ono - su pokazne
zamenice koje stoje samostalno
Upitna zamenica je dore

A: Kore wo onegaishimasu.
B: Hai, douzo.

A: Molim Vas, ovo ovde.

B: Izvolite.

Jue, danas, sutra

Jue kinou , danas kyou
, sutra ashita
Kinou wa onigiri wo tabemashita.
Jue sam jeo onigiri.
Kinou kuni ni kaerimashita.
Jue sam se vratio u svoju zemlju.

 Kyou Ana-san to watashi wa ryokou ni

ikimasu.
Danas Ana i ja idemo na put.
Kyou wa Tanaka no tanjoubi desu.
Danas je Tanakin rodjendan.
Ashita hon wo yomimasu.
Sutra u proitati knjigu.
Ashita wa getsuyoubi desu.
Sutra je ponedeljak.

Iskazivanje zahvalnosti
Zahvalnost se moe iskazati na vie
naina, u zavisnosti od prilike

Kod kue:
A: Ocha wo douzo.
B: Doumo.

A: Izvoli aj.
B: Hvala.

U koli/na poslu:
A: Kore wa ii desu.
B: Doumo arigatou.

A: Ovo je dobro (uraeno).

B: Hvala Vam.

Na ulici:
A: Sumimasen, nan ji desu ka?
B: Roku ji desu.
A: Arigatou gozaimasu.
B: Dou itashimashite.

A: Izvinite, koliko je sati?

B: 6 sati.
A: Hvala Vam.
B: Molim. / Nema na emu.

Hvala na panji!