Podela kataloga

1. Formalni katalog
- sistematizuju grau prema formalnim principima, prema opisu elemenata; samo opis ne zalaze u sadraj
elemenata.
Deli se na:
1) Autorski (Sveobuhvatni i najpotpuniji katalog obuhvata celokupni fond biblioteke.)
Podela:
- Opti popisuje celokupan fond biblioteke; najei sluaj u manjim bibliotekama.
- Poseban izrauje se za posebnu vrstu grae (monografske publikacije, serijske publikacije, neknjinu
grau...). U bibliotekama koje imaju veliki fond (NBS).
- Glavni obuhvata najvei deo bibliotekog fonda, to se veoma retko deava a se biblioteka opredeli za
ovakav princip kataloga.
2) Topografski (mesni ili invetarski)
je znaajan zato to prati smetaj bibliotekog fonda; organizovan prema redosledu signatura.
Pomou njega se odreuje mesto na kom se nalazi odreena knjiga u katalogu (lisnom).
On je interni katalog (slubeni) koriste ga samo zaposleni da bi odredili mesto neke publikacije prema
inventarnom broju.
Znaajan je zbog revizije da se proveri da li je taj inventar ispravan, da li se knjiga nalazi na pravom mestu.
2. Stvarni katalog prikazuju biblioteki fond prema sadrinni elementa (zalaze u sadraj elemenata)
Deli se na:
1) Struni
Sistematizuju grau prema struci prema strunoj pripadnosti u okviru utvrenih naunih i strunih disciplina.
On koristi jedan odreeni klasifikacioni sistem u zavisnosti za koji se opredeli biblioteka i pomou njega
sistematizuju grau prema sadraju.
On otkriva sadrinu bibliotekih fondova i informie o celokupnoj raspoloivoj literaturi iz odreenih oblasti
ljudskog znanja koje biblioteka poseduje.
Koristi se klasifikacioni sistem za klasifikaciju elemenata kod nas UDK.
UDK sistem univerzalne decimalne klasifikacije hijerarhijski sistem u kojem su pojmovi sreeni prema
strunoj pripadnosti sistem koji celokupno ljudsko znanje deli u 10 grupa.
2) Predmetni
Selektivni katalozi, ne obuhvataju ceo fond nego prema nekim odreenim principima vre selekciju grae koju e
identifikovati u svom sadraju.
Popisuje fond prema pojmovima.
Obavetava korisnike koju literaturu o odreenim predmetima poseduje biblioteka bez obzira na njenu strunu
pripadnost.
On to ini azbunim redosledom predmeta klasifikacija se vri pomou azbunog redosleda predmeta.

Unakrsni (reniki?) katalog

Kombinovanjem elemenata stvara se nova struktura kombinuju se ALFABETSKI i PREDMETNI katalog.

Na ideju da kombinuje autorsku odrednicu, naslov i predmetnu rubriku, prvi je doao ARLS DUIT 1850.
godine; a tu njegovu ideju teorijski je razradio poznati teoretiar katalogizacije ARLS KARTER.
I primena ovog kataloga je bila jedino u SAD, VB, Skandinaviji.

Centralni katalog

Poto je centralni obuhvata grau vie biblioteka npr. sa odreenog podruja.

Popisuje fond vie biblioteka.
Moe da se formira za neki odr. period, neku oblast izuavanja, ili odr. teritoriju ili mogu da se kombinuju svi ovi
principi.
Jako je znaajan u meubibliotekoj pozajmici; i moe da bude regionalan i nacionalan...
Njegovo ureenje poverava se iskljuivo jednoj biblioteci a svaka koja je uesnica ima svoju oznaku odnosno
sigmu.
Oblici kataloga
- u obliku knjige, sveske, bloka
- na katalokim listiima
- ma magnetnom zapisu, mikrozapisu
- elektronski katalozi
Prvi katalozi pisani rukom
Prvi tampani katalozi pojavljuju se krajem 16. veka to su katalozi koji mogu da se koriste izvan biblioteke
Njihova prednost kada se popie fond biblioteke dobije se tampana publikacija koja se umnoi u neki broj
primeraka, biblioteka moe da ih podeli razliitim institucijama ili drugim bibliotekama i onda te druge biblioteke
imaju katalog u tampanom obliku.
Znaajan za meubiblioteke pozajmice i razmene.
Elektronski katalozi savremeni katalozi koji imaju najvee mogunosti pretraivanja, baza se lako aurira (lako
se dodaju novi podaci) podaci se brzo i jednostavno sortiraju prema utvrenim pravilima; dobija se najvei broj
informacija kombinovanjem razliitih elemenata.
Lako se povezuje sa katalozima drugih biblioteka.
Uzajamni katalog povezivanje sa katalozima drugih biblioteka
Nastao kao rezultat koordinirane i jedinstvene bibliografsko-kataloke obrade grae; njega formira vie biblioteka
koje su uesnici tog jedinstvenog sistema.
Posle toga pria o KATALOKIM JEDINICAMA TO UMA U PREZENTACIJI
NAPOMENULA JE DA E NA ISPITU BITI KAO TEMA JEDNA OD ODREDNICA.