Uputstvo za LaTeX

Za kucanje dokaza koristiemo okruenje dokaz koje sam tek sad

napravila. Treba da u preambuli prekopirate i ovaj deo:
\usepackage[T1]{fontenc}
\newenvironment{dokaz}{\vspace{8mm}\textsc{\textbf{Dokaz.}}\rm}{$\square$\vspace{8mm}\par}

I na odgovarajuem mestu u tekstu kucate

\begin{dokaz}
.
\end{dokaz}
Ovo se odnosi na dokaze sa tekstom, a ako se nekome ne uklopi u tekst ovo
novo okuenje neka ostavi kako je bilo do sada. Izvinite na kanjenju, nadam
se da nije problem da sada preparavite ovo.
Pourite sa kucanjem, pitajte me ta treba menjati u prvom delu, profesor je
imao puno zamerki i traite jo materijala za kucanje da bi zavrili sa ovim.
Hvala na saradnji. Nadam se da emo uskoro zavriti i da e profesor biti
zadovoljan.

Ovog uputstva moraju da se pridravaju svi studenti koji ele da uestvuju na ovom
projektu. Svaki dokument u LaTeX-u mora ovako da izgleda:

\documentclass[a4paper]{article}
\usepackage[serbian]{babel}
\usepackage{graphicx}
\usepackage{amssymb}
\usepackage{amsmath}
\usepackage{gclc}

\begin{document}

Ovde ete kucati preostali sadraj dokumenta.

\end {document}

Poto imamo sledeu komandu \usepackage[serbian]{babel} srpska slova emo

kucati na sledei nain:

- "c
- \'c
- "s
- "d
- "z

Kada u reenici imate neku skraenicu iza koje ide taka, u izvornom dokumentu
ete iza take staviti znak ~ da vam LaTeX ne bi napravio razmak kao da je kraj
reenice. Na primer: tj.~, F.~ Boljaj i slino.

Redni broj zadatka mora da bude boldiran. Dokaz takoe mora da bude boldiran i
iza obavezno ide taka. Slino vai i ako imate teoremu, definiciju...

Zbog eventualnog kasnijeg prebacivanja na irilicu, radiete sledeu stvar. Kad god
imate rei kao to su: podjednako, konjugovano i sl. kucajte sledee:
pod\relax{j}ednako, kon\relax{j}ugovano i sl.
To radimo jer e nam kod prebacivanja u irilicu taj tekst prevesti kao: poednako,
konjugovano... Upotrebom komande \relax{} LaTeX e prevesti kako treba. Naravno,
isto vai i za npr. XX vek. I to kucate kao \relax{XX}.

Kada imate nabrajanje radite sledeu stvar.

\begin{enumerate}
\item prva stavka

1. prva stavka

\item druga stavka

2. stavka

\item [-] a moe i crtica

- a moe i crtica

......
\end{enumerate}

Opisnu listu dobijamo na sledei nain:

\begin{description}
\item{a)} prva stavka
\item{b)} druga stavka
\item{c)} trea stavka
..
\end {description}

Kada koristite ovakvo nabrajanje NEMOJTE da piete (a), nego piite a), jer smo se
tako dogovorili. Onda, u nabrajanju stavljajte irilina slova a), b) v) g) (iako ete ih
pisati na latinici), jer kad je Lopandi mogao da koristi takve oznake ladno emo i
mi koristiti takve oznake.
VANO: Evo reenja za uvlaenje koje se javlja kod enumeracije:
Reenje je korienje okoline minipage. Naime sve to se nalazi u toj okolini LaTeX
tretira kao mini stranu u lokalu a kao jedno slovo u globalu.
Uvek je neophodno navesti irinu mini strane, kao i poravnanje u odnosu na
prethodni tekst. U ovom sluaju neka to bude rina celog teksta(textwidth) i top za
poravnanje.
Dakle:
\begin{description}
\item[a)] \begin{minipage}[t]{\textwidth}
tekst1
\end{minipage}

\item[b)] \begin{minipage}[t]{\textwidth}
tekst2
\end{minipage}
\end{description}

Ako imamo neko nabrajanje i hoemo da zavrimo sa ... kucamo \ldots.

Vodite rauna o grekama u tekstu koji kucate. Ako vidite greku, ispravite je. Ako
niste sigurni, pitajte. Nemojte da ispravljate sledee stvari kao to su: raspolovnica
ugla, dirka kruga, uporednost... , jer kad je Lopandi mogao da koristi takve nazive
ladno emo i mi koristiti takve nazive. To obogauje na jezik, zar ne?.

Sav matematiki tekst kucajte u matematikom modu, tj. izmeu $ $. To se odnosi i

na oznake za uglove, stranice, poluprenike i slicno. Dakle kada nabrajate temena
trougla kucate $A$, $B$, $C$.

Kada unosite matematiki tekst izmeu dva dolara to u izvornom dokumentu

kucajte ovako:
$$
Formula
$$

Uglove emo unositi ovako: \measuredangle

Ne koristite \hspace{} ni u kom sluaju zbog uniformnosti dokumenta.

Ako elite da preete u novi pasus ostavite prazan red. LaTeX e sam obezbediti
uvlaenje pasusa.
Izbegavajte komandu \\ osim ako nije neophodna.

U izvornom kodu kucajte to je mogue preglednije. Ispred svakog zadatka unesite

ime i prezime, kao i neki kontakt.

Obratite panju na jasnocu i veliinu slike. Podebljajte samo ono to je od sutinske

vanosti za zadatak. Sve oznake na slici moraju da budu jasno vidljive (nikako nije
dozvoljeno da neka linija prelazi preko oznake take). Sve slike je potrebno staviti u
jedan folder i odatle ih uitati. Folder nazovite slike, i iz njega uitavajte slike.

Ovako se ubacuje slika:

\begin{center}
\input{slike/1.25.pic} %po potrebi \newline
Slika 25
\end{center}

Ime slike ono koje piete ispod slike, mora da bude u sledeem obliku:

Slika 17, gde je 17 broj zadataka.

Ako imate vie slika u jednom zadatku koje nisu u istom redu, onda ih oznaavajte
ovako:
Slika 17 a
Slika 17 b
Slike imenujte po rednom broju zadatka, po sledeem uputsvu:
Ko radi strane 1-32 neka slike nazove
1.redni_broj_zadatka.gcl
Npr. 1.1.gcl

Za strane 33-60 slike imenovati ovako:

2.redni_broj_slike.gcl
Npr. 2.25.gcl
Folder sa slikama iz koga uitavate slike se zove slike.

Neka preporuena visina za jednostavne slike bude 45. Ako su slike

sloenije, treba da budu vee 65 npr.

Kako se crtaju lukovi nad uglovima?

Ako imate trougao ABC oznaite uglove kod kojih eite da iscrtate lukove na
sledei nain:
angle alpha B A C
angle beta C B A
angle gama B C A
Sada je potrebno odrediti take od kojih elimo da nam se iscrta luk. To emo raditi
uz pomo funkcije towards
Ona funkcionie na sledei nain:
towards <p_id> <p_id1> <p_id2> <n1> The object with the specied
identier <p_id> becomes point, placed on the line determined by the
two given points. The distance from <p_id1> to the new point <p_id>
is a fraction <n1> of the distance from <p_id1> to <p_id2>. Thus, if
0 < <n1> < 1, then the point <p_id> will be between points <p_id1>
and <p_id1>; if <n1> > 1, the point <p_id2> will be between points
<p_id1> and <p_id>; if <n1> < 0, the point <p_id1> will be between
points <p_id2> and <p_id>. Example:
towards O A B 0.9
makes object O to become point such that AO=0.9 AB and O is between

A and B.
Tako podelite dui AB, BC, CA u razmeri u kojoj elite (tj. Koliko elite da vam lukovi
budu veliki)
Na primer:
towards T1 A B 0.3
towards T2 B C 0.4
towards T3 C A 0.2
Sad koristite funkciju drawarc <p_id1> <p_id2> <n>
Npr. Drawarc A T1 alpha
Ova funkcija crta luk u matematiki pozitivnom smeru, ali mogue je za ugao staviti
i alpha, ako vam to vie odgovara.

Oznake na slikama:
sve take moraju da budu oznaene sa cmark_XX gde je XX rb, lb, rt i tako dalje...
Za debljinu linije koristite normal osim ako neto treba da se istakne. Sve take
moraju da budu normal.
Ovaj fajl e biti menjan kad god se za to ukaze potreba.
Sva pitanja slati na mejl mutavdzicrada@gmail.com
ili blizanac_88@hotmail.com