RAZVOJ OBRAZOVNO RAČUNARSKOG SOFTVERA PRIMENOM MODELA

INTEGRISANIH IT
Milenković Saša 1, Prof. dr Živadin Micić 2
1
Srednja stručna vojna škola smer Tehnička služba, Kruševac
2
Tehnički fakultet Čačak, Univerzitet u Kragujevcu

1. UVOD I TERMINOLOŠKI ASPEKTI (I ASPEKT MODELA)

1.1 Model integrisanih IT
Razvoj IT sa aspekta vremena, prostora, standarda, tehnologija i namene, postaje značajan
izazov za stvaranje potpuno novog okruženja u obrazovnom procesu posmatranom kao implementacija
tradicionalnog i savremenog. Širok spektar komunikacijskih mogućnosti, pojava Interneta kao svetske
računarske mreže, ruši sve prostorne i vremenske prepreke i doprinosi kvalitetnijem protoku
informacija, a video tehnologije, interaktivni mediji, hipermediji i elektronski udžbenici, kao i sve veći
broj različitih obrazovnih softvera, obezbeđuju izuzetno povoljne uslove za sticanje znanja i
obrazovanja.organizacija i planiranje nastavnih procesa obuhvataju širok spektar integrisanosti IT
platformi koji se mogu različito implementirati izvođenjem sinhronih i asinhronih oblika učenja.
Adekvatna organizacija podrazumeva planiranje, pripremu, realizaciju i kontrolu samog uvođenja
raznih oblika IT u procesa nastave, pri čemu treba analizirati polaznike, planirati nastavne sadržaje,
njihovu distribuciju, proveru znanja uz organizovanje resursa i procenu troškova, [1].
Sam razvojni model integrisanih IT mora se posmatrati sa više aspekata: pedagogije, didaktike,
metodike, komunikacije, unapređenja resursa, procesa vrednovanja, tj. podrazumeva jedan
interdisciplinarni pristup. Iz ovog razloga, model integrisanih IT i model izvrsnosti baziraju se na 12
elemenata posmatranih kroz prizmu 12 standardizovanih segmenata IT sa svojim specifičnostima
(tabela 1).
Tabela 1: Razvojni model koncepta integrisanih IT i razvoja ORS-a kroz 12 segmenata IT

2. OBLAST DELOVANJA I CILJEVI PROCESA STRUČNE NASTAVE (VIII ASPEKT)

Primenom koncepta integrisanih IT modeliran je i razvijen obrazovno računarski softver za
potrebe obuke učenika mašinske specijalnosti u Srednjoj stručnoj vojnoj školi smer Tehnička služba (u
daljem tekstu SSVŠ smer TSl) u Kruševcu.
SSVŠ smer TSl predstavlja jedinstvenu školsku ustanovu osposobljenu za školovanje učenika
u održavanju velikog broja skupih i specifičnih tehničkih sistema koja se nalaze na upotrebi u vojsci.
Za ostvarivanje ovog cilja postoji veliki broj kabineta sa bogatom nastavnom materijalnom bazom i
fundamentalni oblik nastave je praktičan rad na tim sredstvima. Školovanje kadra se vrši kroz stručno
specijalističko osposobljavanje koje za cilj ima [2]:
 • usvajanje opštih, stručnih i specijalističkih znanja potrebnih za osposobljavanje za
tehničko održavanje sredstava i sistema,
• sticanje neophodnih stručnih znanja o konstrukciji i rukovanju sredstvima i sistemima, u
funkciji njihovog održavanja,
• sticanje znanja, veština, navika i sposobnosti iz područja radioničkih radova neophodnih
za održavanje sredstava i sistema,
• sticanje sposobnosti, uz korišćenje stručne literature, brzog upoznavanja i ovladavanja
održavanjem novouvedenih sredstava i sistema,
• osposobljavanje učenika za pravilnu upotrebu opšteg i specijalnog alata, pribora i uređaja
za održavanje sredstava, u radioničkim uslovima,
• osposobljavanje učenika za primenu savremenih metoda rada na pojedinačnom i grupnom
radnom mestu i mera zaštite na radu i očuvanja životne sredine,
• kontinuirano praćenje i kontrola učenika u cilju preduzimanja pravovremenih mera i akcija
za poboljšanje uspeha i kvaliteta usvojenog znanja.
Za ostvarivanje krajnjeg cilja sa što više uspeha javlja se potreba za korišćenjem savremenih
sistema za upravljanje znanjem. Osnovni cilj koji se kroz jedan model upravljanja znanjem želi postići
je pronalaženje sistema za efikasno upravljanje izvorima znanja i informacija. To obuhvata planiranje i
oblikovanje nastavnih sadržaja, njihovo opisivanje i indeksiranje, kao i analizu stavova nastavnika i
korisnika modela. Kao cilj se postavlja razvoj teorijskog i praktičnog modela za organizaciju i prikaz
znanja u informacijskom obrazovanju.

3. ORS KAO SISTEM ZA UPRAVLJANJE ZNANJEM (XI ASPEKT MODELA)

Sam proces upravljanja znanjem možemo definisati kao skup resursa i aktivnosti za
prikupljanja i/ili kreiranja znanja, skladištenja, distribucije i primene znanja radi povećanja ukupne
produktivnosti, uz prethodno definisanje jasnih ciljeva koje se u procesu upravljanja znanjem trebaju
ostvariti. U jednoj organizaciji koja uči taj je proces stalan i cikličan (slika 1).

Definiši ciljeve Prepoznaj

za znanje potrebno znanje

Proizvedi znanje Primeni znanje

Arhiviraj
Prenesi znanje
znanje

Slika 1: Model upravljanja znanjem

Sistem za upravljanje znanjem mora biti podržan tehnologijom koja osigurava fleksibilnost,
adaptivnost, raspoloživost i pouzdanost. Primena obrazovnih računarskih softvera i autorskih sistema
može u velikoj meri obezbediti realizaciju postavljenih ciljeva stručne nastave.
Osnovni izvor informacija za održavanje i dijagnostiku tehničkih sistema su tehnička pravila i
uputstva za određeni sistem. Pored ovog eksplicitnog znanja, bitna su i implicitna znanja nastavnika
sadržana u njegovom iskustvu i znanju, kao i organizacijsko znanje škole sadržano u procedurama,
rutinama i načinima realizacije stručne nastave. Jedan od problema koji se postavlja pred školsku
organizaciju je da se, odlaskom ljudi, gubi znanje koji su oni posedovali. Da bi se rešio taj problem
potrebno je maksimalno insistirati na kodiranju znanja tj. na prevođenju znanja u oblike koji su
dostupni i pristupačni i osobama koje dolaze u školu. Ovde se javlja problem da se složena implicitna
znanja eksperata ne mogu kodirati. Lako se mogu kodirati informacije o načinima, postupcima,
tehničkim uslovima, opisivanje postupka izvođenja radova i upotreba alata, ali sam način izvođenja
radova, stručnost pojedinih lica, njihova praksa i rutina pri obavljanju određenih poslovima, ne mogu
se kodirati. Ovo je znanje koje se teško stiče, a odlaskom takvih osoba iz školske organizacije,
neminovno se gubi.
Kroz arhiviranje znanja potrebno je nedigitalne oblike informacija pretvoriti u digitalne. Te
informacije se u fazi prenošenja znanja prenose sa nastavnika na učenika posredstvom kanala različitih
modaliteta (vizuelni, auditivni...). Pri tom prenosu, pod delovanjem smetnji, informacije se deformišu,
tako da se problem usavršavanja tehnologije nastave dobrim delom svodi na pronalaženju takvih načina
komuniciranja koje mogu otkloniti smetnje. Pokazalo se da je učenicima potrebno u toku nastavnog
procesa obezbediti multimedijalne informacije u cilju većeg zadržavanja usvojenih činjenica, a za
potrebe kasnije generalizacije.
Sam sadržaj stručne nastave zahvalan je za primenu multimedije. Najveći deo tematskih celina
i nastavnih jedinica može se prikazati posredstvom slika, teksta, adekvatnih video sekvenci kao i
primenom simulacija. Za pojedine oblasti ovo je i način sa kojim se ostvaruje maksimalan efekat.

4. NAČIN ORGANIZACIJE NASTAVNOG PROCESA (II ASPEKT MODELA)

Osnovni problemi koji se javljaju pri organizaciji nastavnog procesa stručne nastave i sadržaja
su: organizovanje i međusobno povezivanje informacija, snalaženje (navigacija) u velikom broju
informacija, stvaranje odgovarajućih putokaza kroz prikazano znanje, vraćanje na početno (prethodno
stanje...). U obrazovno računarskom softveru za potrebe stručne nastave organizacija informacija je
data u obliku stabla, dok se kod E-publikacija taj problem najčešće rešava pomoću linkova (hipertekst i
hipermedija). Time se postiže izražavanje nelinearne strukture ideja, što je svojstveno ljudskom umu.
4.1 Organizacija podataka o tehničkom sistemu
Tehnički sistemi koja učenici izučavaju su složeni i sastoje se od velikog broja agregata i
sklopova, pa se i sama nastava izvodi kroz više različitih stručnih predmeta. Osnovna literatura učenika
u nastavnom procesu predstavljaju tehnička pravila i uputstva u kojima su sistemi objašnjeni uz pomoć
slika i teksta. Osnovni problemi sa kojima se učenici susreću pri korišćenju pravila i uputstava su: nivo
detaljnosti, otežanost pristupa informacijama, kvalitet nastavnog materijala, očiglednost traženih
informacija.
Primer jednog tehničkog sistema možemo videti na slici 2.

Slika 2. Prikaz tehničkog sistema automobila GOLF-spojnica

Polazeći od poznate fraze da „jedna slika govori više od hiljadu reči“, osnovna ideja je da se
organizacija podataka u nastavnom materijalu izvrši tako da je određeni tehnički sistem dat u obliku
slike na kojoj su od strane nastavnika označeni sastavni delovi tog sistema.
Izborom određenog sklopa preko adekvatne pozicije, prikazuje se njegova slika sa svojim
sastavnim delovima čime se ostvaruje uvid u „dubinu“ sistema (tj. pristupa se podsklopovima) do
željenog nivoa. Ovim se sistem prikazuje u obliku stabla (slika 3) i omogućava se sistemski pristup u
izučavanju određenog sistema.
Za svaku od pozicija na slici potrebno je, pored opisa, obezbediti i informacije vezane za
postupak rasklapanja i sklapanja, tehničkog održavanja kao i tehnološkog procesa otklanjanja
neispravnosti. U cilju zadovoljavanja jednog od osnovnih didaktičkih principa sve ove informacija
moraju učenicima biti očigledne. Ako se izuzme neposredna stvarnost kao primarni izvor znanja,
očiglednost se može efikasno ostvariti primenom multimedije.
 Slika 3.organizacija tehničkog sistema u obliku stabla na primeru automobila
Zbog potrebe za multidisciplinarnim pristupom u obuci učenika (kroz više stručnih predmeta),
pri definisanju „stabla“ tehničkog sistema učešće moraju imati svi nastavnici, tako da „glavne grane“
tog „stabla“ mogu biti iz potpuno različitih oblasti: na primer, ako je u pitanju motorno vozilo, jedna
grana bi mogla biti motor sa unutrašnjim sagorevanjem, druga – električni uređaji i instalacija na
vozilima...
4.2 Održavanje i remont tehničkih sistema
Upoznavanje sa konstrukcijom i tehnologijom rasklapanja i sklapanja predstavlja samo temelj
za ostvarivanje osnovnih zadataka a to je tehničko održavanje i remont sistema. Osnovni „dokument“
za definisanje postupka tehničkog održavanja je tabela tehničkog pregleda (primer-tabela 2). Najveći
deo radnji koje su prikazane u tabeli ima tačno propisanu tehnologiju izvođenja radova koja
podrazumeva određeni tehnološki proces, upotrebu opšteg i specijalnog alata i pribora, potrošnog
materijala, itd.
Tehničko održavanje predstavlja oblik preventivnog održavanja sa ciljem da se nizom akcija i
radnji obezbedi tehnička i funkcionalna ispravnost sistema, tj. rad sistema u granicama propisanih
parametara. Međutim, bez obzira na sve preduzete mere preventivnog održavanja dolazi do slučajnih
otkaza pojedinih sklopova koje dovode do prestanka ili narušavanja pravilnog rada sistema. Veoma je
bitno izvršiti kvalitetnu defektaciju sistema i na osnovu manifestacije kvara doći do uzroka otkaza, da
bi se zatim pristupilo njegovom otklanjanju. Tehničkim uputstvima za određen sistem, slično kao i za
tehničko održavanje, dat je i pregled karakterističnih neispravnosti sa načinom otklanjanja, a primer se
može videti u tabeli 3.
Definisana organizacija nastavnog sadržaja predstavlja osnov za kasniju organizaciju podataka
u bazama podataka, kroz određene tabele i veze između njih.
Tabela 2: Prikaz tehnologije tehničkog pregleda – primer 1
Posle svakih
2.500 10.000 POSTUPAK I OBIM RADOVA
km km
702.-Uređaj za napajanje gorivom. Kontrolisati stanje svih spojeva
X X
cevi i creva za dovod goriva.
Skinuti rezervoar za gorivo i oprati njegovu unutrašnjost čistim
X
benzinom.
X Proveriti ispravnost pumpe za gorivo prema tački 143.
X X Izvršiti pregled i čišćenje prečistača vazduha prema tački 155.
X Zameniti uložak prečistača vazduha prema tački 156.
X X Očistiti karburator prema tački 188.
X X Podesiti po potrebi prazan hod motora prema tački 187.
X X 703.-Uređaj za paljenje. Proveriti ispravnost provodnika priključaka.
 Podesiti zazor između kontakta prekidača paljenja na propisane
X
vrednosti-tačka 233
X X Očistiti svećice, podesiti zazor između elektroda prema tački 235.
X Zameniti svećice novim prema uputstvima proizvođača tačka 235
704.-Transmisija. Proveriti slobodan hod pedale kvačila i po potrebi
X X
izvršiti njegovo podešavanje prema tačkama 254. i 255.
Tabela 3: Pregled neispravnosti sa načinom otklanjanja – primer 2

UZROK NAČIN OTKLANJANJA

715.-Zagrejan motor ne može da se stavi u pogon

1. Pregrejan motor izaziva veliko isparavanje 1. Pri puštanju motora u rad pritisnuti
goriva u lončetu karburatora: nastale pare otežavaju pedalu gasa do kraja.
prolaz goriva kroz cevi.
2. Neispravan karburator:
a) nepravilno podešen prazan hod; a) podesiti prazan hod karburatora
b) zaglavljen ventil za dovod goriva u lonče prema t.178.
karburatora. b) očistiti ventil i otkloniti
zaglavljivanje.
716.-Motor ne razvija punu snagu
1. Svećice neispravne ili zaprljane 1. Očistiti i po potrebi zameniti
svećice
2. Uređaj za paljenje neispravan ili nepravilno 2. Otkloniti neispravnost i podesiti
regulisan uređaj za
paljenje.
3. Neispravan ventilski mehanizam 3. Uraditi sledeće:
a) zazor ventila nepropisno regulisan; a) podesiti zazor ventila prema
b) pečurke i sedište ventila oštećeni; tački 97;
c) opruge ventila neispravne; b) zameniti ventile i obraditi
d) bregasto vratilo istrošeno. njihova sedišta;
c) zameniti opruge ventila;
d) zameniti bregasto vratilo.

5. RAZVOJNI KONCEPT OBRAZOVNOG SOFTVERA (IV ASPEKT MODELA)

5.1 Ciljevi projektovanja obrazovnog softvera
Na bazi definisane organizacije nastavnog sadržaja i opisanog problema, a u cilju postizanja
što boljih rezultata u stručnoj nastavi, upotreba jednog obrazovnog softvera javlja se kao logičan korak,
čijim bi projektovanjem trebalo da se omogući sledeće:
• samostalan unos nastavnog sadržaja od strane nastavnika. Na taj način nastavniku se ne
nameće nastava u smislu da je „neko drugi“ definisao informacije koje se prezentuju
učenicima,
• mogućnost promene svih unešenih podataka,
• jednostavno korišćenje softvera i od strane nastavnika i od strane učenika uz pomoć
„korisniku okrenutog“ grafičkog okruženja i ugrađenog HELP-a,
• visok stepen očiglednosti u nastavi,
• samostalan rad učenika na usvajanju nastavnog sadržaja bez kontrole nastavnika,
• verifikacija usvojenog znanja učenika kroz tipizirane testove.
Kada je reč o sadržaju koji unosi nastavnik, treba omogućiti sledeće:
• unos različitih tehničkih sistema u zavisnosti od stručnog predmeta,
• unos slika,
• označavanje pozicija na slikama bez ograničenja što se tiče broja pozicija,
• „zalaženje u dubinu“ sistema bez ograničenja, tj. ako sistem posmatramo kao stablo (slika
3), broj „grana” tog stabla ne sme biti ograničen,
• unos multimedijalnih podataka koje pokrivaju oblast opisa, rasklapanja i sklapanja,
• definisanje radnji i tehničkih uslova koji se moraju ispuniti u sklopu tehničkog pregleda
sistema,
 • definisanje manifestacija otkaza sa mogućim uzrocima,
• unos tehnologije radova tehničkog pregleda i postupaka otklanjanja otkaza u
multimedijalnom obliku,
• unos podataka sa kriterijumima za testiranje učenika.
Obrazovni softver koji bi pokrivao oblast stručne nastave mora se projektovati tako da
zadovoljava potrebe svih učesnika u nastavnom procesu. Nastavnicima se mora omogućiti da bez
obzira na stepen poznavanja računarske opreme koriste softver i unesu nastavni sadržaj za svoj
predmet. Učenicima se mora obezbediti jednostavnost u korišćenju softvera i pristupa neophodnom
gradivu, kao i visok stepen očiglednosti nastavnog materijal koji se na ovaj način prezentuje.
5.2 Faze projektovanja obrazovnog softvera
Projektovanje obrazovnog softvera predstavlja složen proces prilikom čije izrade treba
obuhvatiti više etapa [3].
• Izbor sadržaja koji će se realizovati na računaru. Najveći deo nastavnog sadržaja stručne
nastave moguće je očigledno prikazati pomoću šema, crteža, fotografija, video i tonskog
materijala. To ne samo da je poželjan, već i u određenim slučajevima i jedini način da
slušaoci usvoje sve neophodne činjenice.
• Prikupljanje potrebne literature i materijala u pisanom i elektronskom obliku.
• Obrada materijala i dizajniranje. Etapa obrade i dizajniranja materijala sastoji se od
obrade teksta, grafike, video materijala i zvuka. Ukratko, u ovoj fazi projektovanja,
određeni nastavni materijal „pretvaramo“ u skup multimedijalnih elemenata kroz postupak
digitalizacije. Pod digitalizacijom se podrazumeva postupak snimanja, skladištenja i
obrade određenog sadržaja korišćenjem digitalne kamere, skenera i računara.
• Proces programiranja. Programiranje, tj. izrada aplikacije koja će pokriti sve oblasti
proučavanja stručne nastave predstavlja složen i vremenski najduži deo razvoja softvera, u
kome se pored programskog jezika koriste i drugi resursi.
• Provera obrazovno računarskog softvera. Provera obuhvata testiranje i ispravku, ukoliko
su otkriveni neki nedostaci prilikom testiranja.
• Izrada programske dokumentacije. Podrazumeva se izrada kataloga programa čija je
svrha da pomogne korisniku da instalira softver i uspešno ga koristi.
• Evolucija programa: Dalji razvoj, inoviranje i održavanje softvera na osnovu ocena
korisnika (slušalaca i nastavnika).

6. RAZVOJ INTERFEJSA U ORS-U (X ASPEKT MODELA)

Grafički korisnički interfejs 1 obezbeđuje standardne softverske rutine za rad sa programima i
opcijama pomoću ikona, menija, okvira za dijalog na ekranu (pritiskom tastera miša ili tastature) i
izveštavanje o akcijama korisnika.
Osnovna funkcija korisničkog interfejsa je olakšavanje dijaloga, komunikacije čoveka i
računara. Za razliku od pisane reči, interfejs nije namenjen neprekidnom, kontinualnom čitanju, već
predstavlja „okvir“ podložan neprestanim složenim kretanjima. Osnovni problem nastaje pri
oblikovanju i tehničkoj realizaciji korisničkih interfejsa: komunikacija između računara i korisnika
mora se učiniti jednostavnijom i efikasnijom, usmerenom obavljanju željenog zadatka, a da
istovremeno korisnik ne bude opterećen samim interfejsom tj. kako se on koristi, koje mogućnosti
ima... [3].
Dizajniranje korisničkog interfejsa treba da predstavlja posebnu etapu razvoja softver. Uspešno
dizajniran korisnički interfejs predstavlja komponentu softvera koja će unaprediti komunikaciju i
usvajanje ciljeva. Uspešan dizajn korisničkog interfejsa podrazumeva [4]:
• multidisciplinaran razvojni tim,
• dizajnere koji uspešno mogu posredovati između marketinga, menadžmenta i razvoja i
izboriti se da se usvoje dobre ideje po pitanju dizajna,
• dizajnere koji mogu voditi računa o dizajnu do kraja razvoja softvera.
Dizajniranjem korisničkog interfejsa dolazimo do problema kognitivne opterećenosti učenika.

1
Korisnički interfejs programa je onaj deo programa koji korisnik vidi i sa njim neposredno radi.
 6.1 Kognitivna opterećenost učenika
Najvažniji oblik upotrebe multimedije u obrazovanju je takozvano istraživačko učenje u kome
učenici slobodno razgledaju tematske povezane nastavne materijale u bazi podataka, uče sopstvenom
brzinom, vođeni ličnim interesima i motivacijom. Problem snalaženja u znanju je evidentan i ta
sloboda ima svoju cenu. U istraživačkom učenju učenik doživljava odgovarajući mentalni teret tj.
kognitivno opterećenje koje je uslovljeno potrebom za savlađivanjem i organizovanjem informacija u
toku učenja, pogotovo u početnom stadijumu učenja. Ovo opterećenje se najčešće javlja u toku traženja
putanja kroz informacije tj. njihovog proučavanja, obrade i transformisanja.
U fazi dizajniranja kognitivnu opterećenost je donekle moguće smanjiti na sledeće načine:
• smanjivanjem mogućnosti izbora koji su vidljivi učeniku, tj. smanjivanjem (skrivanjem)
ređe korišćenih opcija u formi menija (čime se smanjuje broj postojećih opcija na
optimalan i prihvatljiv nivo);
• dizajniranjem mogućnosti koje su analogne obeležavanju i označavanju u knjigama
prilikom njihovog korišćenja u procesu učenja i njihovo ugrađivanje u elektronske
sisteme;
• smanjivanjem broja multimedijskih veza koje se pružaju iz bilo koje kartice ili „čvora“ sa
podacima;
• povećanjem vizuelnih oznaka na karticama radi lakše orijentacije u okviru strukture baze
podataka;
• obezbeđivanjem „sigurnosnih mreža“ koje omogućavaju reorijentaciju kada dođe do
greške (učenik uvek mora da zna svoju trenutnu poziciju);
• menjanjem izgleda baza podataka tj. njihovog sadržaja.

7. REZULTATI RAZVOJA ORS-A (XII ASPEKT MODELA)

7.1 Primer razvijenog ORS-a za oblast stručne nastave
Nakon definisanja potrebe za razvojem ORS-a, organizacije nastavnog sadržaja i faza
projektovanja, razvijen je obrazovni softver za potrebe obuke učenika u održavanju tehničkih sistema.
Projektovani cilj je da se u kabinetima specijalnosti nalaze računari i učenici bi mogli samostalno doći
do nastavnog sadržaja koji ih interesuje i odmah na sredstvima u kabinetu primeniti usvojeno znanje.
Namena aplikacije je kako usvajanje novog znanja, tako i uvežbavanje i utvrđivanje onog nastavnog
sadržaja koji je realizovan na redovnoj nastavi.
ORS se sastoji iz tri dela: prvi deo omogućava unos podataka od strane nastavnika, drugi deo
omogućava korišćenje podataka od strane neposrednih korisnika tj. učenika, a treći deo softvera je
kontrola i praćenje usvojenog znanja. Kao sastavni deo softvera je i Help aplikacija koji sadrži način
upotrebe softvera.

Slika 4. Obrazovni softver – korisnički interfejs

 Najveći deo prostora korisničkog interfejsa ORS-a (slika 4) čini vizuelizacija tehničkog
sistema (agregata sistema). Pozicije na slici predstavljaju komandnu dugmad kojima se može doći do
određenog sklopa unutar sistema. Komandna dugmad na dnu ekrana obezbeđuju pristup segmentima
stručne nastave datih u multimedijalnom obliku (slika 5). Sastavni deo softvera je i provera znanja kroz
tri vrste testa:
• test višestrukog izbora-izbor tačnog odgovora iz skupa ponuđenih,
• multimedijalni test višestrukog izbora (slika 6)-na osnovu video snimka dela sistema
potrebno je izabrati tačan naziv iz skupa ponuđenih i
• test rekognicije (prepoznavanja)-učenik ima zadatak da u sklopu izučavanog sistema
pronađe zadati deo na taj način što će pronaći odgovarajuću sliku i kliknuti pokazivačem
miša na deo. Određenim algoritmom vrši se provera da li je dat tačan odgovor.

Slika 5. Multimedijalni prikaz postupka rasklapanja i sklapanja

Slika 6. Primer multimedijalnog testa višestrukog izbora

7.2 Očekivani rezultati
Praktičnom primenom navedenih rešenja u oblasti stručne nastave mogu se očekivati sledeći
rezultati:
• bolja organizacija, sistematizacija i kvalitetna dokumentacija velike količine informacija
sadržanih u tehničkim uputstvima i pravilima i to za nivo srednjoškolskog obrazovanja;
• softverska konkretizacija i vizuelizacija većeg broja radnji iz oblasti održavanja tehničkih
sistema;
• kroz primenu korisničke aplikacije u nastavnom procesu očekuje se veći stepen usvojenog
znanja u odnosu na klasičnu nastavu;
• veće interesovanje učenika za nastavne predmete čiji je sadržaj prikazan u obliku
nastavnog softvera;
• objektivnost u verifikaciji usvojenog znanja kroz tipizirane testove.
 8. PRAVCI DALJEG RAZVOJA (VII ASPEKT MODELA)
8.1 Ekspertni sistem za dijagnostiku tehničkih sistema
Kada govorimo o softveru za potrebe stručno–specijalističke nastave, pravac daljeg razvoja bi
bio izrada ekspertnog sistema za podršku odlučivanja u oblasti dijagnostike neispravnosti tehničkih
sistema. Jedno od postojećih rešenja za dijagnostiku stanja tehničkih sistema je ekspertni sistem
DEFEKTATOR, [5], razvijen uz pomoć alata KAPPA. Namenjen je da pomogne korisnicima pri
brzom i kvalitetnom identifikovanju i definisanju neispravnosti na tehničkim sistemima u cilju
donošenja adekvatne odluke o načinu otklanjanja neispravnosti. U razvijeni sistem ugrađena su znanja
koja se odnose na neispravnosti na odabranim vrstama sredstava pojedinih grupa, kao i na pojedinim
sklopovima unutar izabranog sredstva. Kao osnovni izvor znanja za razvoj ovog ES korišćene su tabele
neispravnosti sa postupkom otklanjanja (primer, tabela 3). Hijerarhija okvira prikazana je na slici 7.
Grafički interfejs urađen je korišćenjem alata za dizajn koji je sastavni deo sistema KAPPA.
Korisniku se omogućava kretanje napred-nazad kroz stablo podele tehničkih sistema. Kada je
izabrao željeno sredstvo korisnik dobija spisak svih simptoma, koji se mogu javiti, a koje
DEFEKTATOR poznaje. Izborom jedne od stavke korisnik dobija odgovor, tj. jedan ili više mogućih
uzroka neispravnosti.

Slika 7. Hijerarhija okvira u sistemu DEFEKTATOR

Osnovni nedostatak navedenog ES je da ne sadrži ilustrovani opis postupka otklanjanja
neispravnosti i spisak rezervnih delova i potrebnog alata. Kada govorimo o ilustrovanom postupku
misli se na prikaz tehnologije otklanjanja neispravnosti u multimedijalnom obliku. Upravo u ovom
pravcu, a koristeći mogućnosti prikazanog ORS-a, treba da ide pravac daljeg razvoja softvera.

9. SISTEMI UČENJA NA DALJINU (V ASPEKT MODELA)

Drugi pravac u kome bi mogla ići primena IT i obrazovnih softvera u stručnoj nastavi je razvoj
sistema učenja na daljinu. Uspešno korišćenje učenja na daljinu zahteva on-line ekvivalent
infrastrukture koja se koristi za upravljanje i administraciju klasičnog obučavanja. Takva infrastruktura
zahteva sledeće komponente:
• proces registracije: mora se kreirati jedinstveni identifikacioni broj za svakog korisnika.
Ovo omogućava da sve aktivnosti unutar sistema budu zabeležene i praćene,
• mehanizam kontrole bezbednosti: korisnici treba da imaju pristup funkcijama i resursima
koji odgovaraju njihovim ulogama u procesu obuke, a uz obezbeđenje kontrole aktivnosti
(obično razlikujemo tri tipa korisnika sa različitim nivoima pristupa: administrator,
nastavnik i učenik),
• proces upisivanja: učenik i odeljenje koje se inicira upisivanjem moraju da budu u
mogućnosti da pristupe kursu,
• okruženje koje podržava obuku: učenici treba da imaju mogućnost da međusobno
komuniciraju, učestvuju u nastavi i postavljaju pitanja svojim nastavnicima,
• testiranje i ocenjivanje: merenje uspešnosti u obučavanju,
• nastavni program i bazu podataka za upravljanje kursom,
• praćenje procesa obuke, bazu podataka za upravljanje i administriranje sa mogućnošću
pravljenja raznovrsnih izveštaja, što znači beleženje svih učeničkih aktivnosti vezanih za
obuku koje će se potom koristiti za razne izveštaje.
 Ključna prednost on-line distribucije leži u sposobnosti upravljanja u realnom vremenu
ukupnim procesom obučavanja. Na taj način, nastavnici mogu da prate napredovanje učenika tokom
kursa jer se sve nalazi u bazi podataka. Za razvoj sistema UND postoji veliki broj (Web) autorskih
sistema koji raspolažu sa prethodno navedenim komponentama, a jedan od tih alata za kreiranje
kurseva je i Moodle (www.moodle.org)

10. OSTALI RESURSI I ALATI KAO PREDUSLOV RAZVOJA I PRIMENA (III, VI I IX

ASPEKT)
10.1 Preduslovi za razvoj i primenu ORS-a
Za razvoj opisanog obrazovnog softvera neophodno je obezbediti određene preduslove i
angažovati određene resurse (ljudske, softverske, hardverske, mrežno-komunikacione).
Postoji veliki broj alata koji na određeni način mogu da učestvuju u modeliranju programskog
sadržaja stručne nastave. Kao rezultat se dobijaju različiti modeli: od nastavnog materijala
organizovanog u obliku E-publikacija, obrazovnog računarskog softvera, do sistema učenje na daljinu.
Jedna od mogućih klasifikacija alata za razvoj obrazovnih softvera bila bi sledeća:
• autorski (Web) sistemi
• programski jezici
• vizualni jezici (Visual Basic, Delphi, Visual C++...)
• skript jezici (JavaScript, VBScript, HTML, PHP,...)
• alati za modeliranje
• BPWin (Bussines Process Windows)
• ERWin (Entity Relationship)
• UML (Unified Modeling Language)
• alati za izradu E-publikacija
• Adobe Acrobat
• HyperMaker HTML
Hardverske resurse možemo posmatrati sa dva aspekta:
• neophodna oprema za pripremu nastavnog sadržaja u obliku koji je pogodan za korišćenje
u obrazovnom softveru (oprema za digitalizaciju nastavnog sadržaja) i
• oprema koja je potrebna za implementaciju obrazovnog softvera u nastavnom procesu
(ovde je interesantna mogućnost primena ORS-a u mrežnom okruženju).
• Pored hardverske, aplikacijske i komunikacijske platforme koje čine osnovu svake
informacione arhitekture, značajnu komponentu razvoja obrazovnog softvera čini i
kadrovska platforma, odnosno ljudski resursi i to:
• „ekspert“ za stručnu nastavu-nastavnik sa dugogodišnjim iskustvom,
• aplikacijski programer i programer baza podataka-kreiraju programe koji će biti korišćeni
od strane krajnjih korisnika (gde spadaju i lica za rad sa tekst procesorima, alatima za
obradu grafike i video montažu, a sve u cilju digitalizacije nastavnog sadržaja),
• snimatelj (fotograf)-za izradu kvalitetnih i profesionalnih video zapisa i fotografija koje
pokrivaju oblast nastavnog sadržaja (po unapred pripremljenom scenariju),
• dizajner-za dizajniranje korisničkog interfejsa u obliku koji će ostvariti najveći efekat
(poželjno je i učešće pedagoga i psihologa).
O značaju pravilnog izbora kadra govori i činjenica da je standardom za procesno
modeliranje nastavnih procesa ISO 19796-1, za svaki proces između ostalog definisan i neophodni
kadar (Project manager, specialists, learners, Media Designers, IT manager...).

11. UMESTO ZAKLJUČKA

Uopšteno gledajući, pojava funkcije upravljanja znanjem odraz je saznanja i svesti, [3], da:
• znanja, koja postoje u ljudima, generalno su veća nego što se koriste u samom sistemu;
• odlaskom pojedinca iz sistema gubi se znanje u velikoj meri zbog nedovoljne saradnje i
dokumentovanja;
• znanja (odlazećih pojedinaca) vrlo često propadaju zbog daljeg neodgovarajućeg tretmana
tako da postoji potreba da se individualna znanja učine dostupnim;
• organizacijska znanja i potencijali osnova su intelektualnog kapitala jedne ustanove;
• postoji potreba za projektovanjem sistema za upravljanje znanjem i informacijama (u cilju
olakšavanja pretraživanja i brzog pronalaženja potrebnih informacija).
 Oblast izučavanja stručne nastave puna je suprotnosti, kada je reč o primeni savremenih
informacionih tehnologija. Sa jedne strane sam sadržaj je zahvalan za primenu svih oblika multimedije,
a naročito simulacija. Potrebno je samo pronaći adekvatan i optimalan sistem za upravljanje tim
znanjem. No, s obzirom da su u stručnoj nastavi najzastupljenije metoda demonstracije i metoda
praktičnog rada, primena navedenog obrazovnog softvera mora se ograničiti samo kao dopuna u
klasičnoj nastavi. Kvalitet nastave je u nalaženju pravog balansa između žive komunikacije, licem u
lice, interakcije preko drugih medija i individualnog rada, tako da svako od ovih obrazovnih iskustava
bude sa maksimalnim efektom.
Edukaciona tehnologija prolazi kroz brojne probleme na ovom polju. Ustanove obrazovanja su
još uvek radije okrenute tradicionalnom načinu vođenja nastave nego uvođenju većih promena u
aktivnosti školskog kadra. Pored velikog ulaganja u razvoj, neophodno je dosta uticati i na svest
posredovanjem kod samih ljudi.

12. LITERATURA
1. B. Arsenić, Ž. Micić: E-UČENJE SA 12 ASPEKATA IT U INTEGRISANIM SISTEMIMA,
Pregledni rad, Zbornik radova (strana 380), Konferencija Tehničko Obrazovanje u Srbiji,
ISBN 86-776-024-5, Čačak, 13-16.04.2006. godine
2. S.Milenković: INFORMACIONE TEHNOLOGIJE U OBRAZOVANJU, Seminarski rad,
Tehnički fakultet Čačak (interna dokumentacija), maj 2006. godine
3. D. Radosav: OBRAZOVNI RAČUNARSKI SOFTVER I AUTORSKI SISTEMI, Udžbenik,
Univerzitet u Novom Sadu, Tehnički fakultet „Mihailo Pupin“, ISBN 86-7672-032-0,
Zrenjanin, 2005. godine
4. T. Marušić, D. Radosav: VREDNOVANJE KORISNIČKOG INTERFEJSA ZA
INTERAKTIVNO UČENJE, Pregledni rad, Zbornik radova (strana 357), Konferencija
Tehničko Obrazovanje u Srbiji, ISBN 86-776-024-5, Čačak, 13-16.04.2006. godine
5. M. Andrejić, A. Andrić, N. Stojanović: EKSPERTSKI SISTEM ZA PODRŠKU
OPERATIVNOG ODLUČIVANJA U OBLASTI DIJAGNOSTIKE NEISPRAVNOSTI TMS
U ZDRUŽENIM TAKTIČKIM JEDINICAMA, Vojnotehnički glasnik broj 4-5/2001, članak,
Beograd, 2001. godina