Miroslav Pavlović-Matematika 2B

Matematika 2B
(Sirova graa)
Miroslav Pavlovi)
e-mail : pavlovic@matf.bg.ac.rs
1 MATRICE I DETERMINANTE
Matrice i determinante
Matrica se prepoznaje kao pravougaona xema, npr.
1 3
A = 4 6 ,
8 1

3
B = 6 ,
1

C = 3 5 3 .
(1.1)
Matrica A ima tri vrste (tj. reda):

1 3 , 4 6 , 8 1 ,
i dve kolone:

1
4 ,
8

3
6 .
1
Takva matrica se naziva matricom tipa 3 2. Uopxte, ako matrica ima m vrsta
i n kolona jeste matrica tipa (ili: formata) m n. Za oznaqavae ,,nepoznate
matrice\ koriste se slova sa dvojnim indeksima; npr. matrica tipa 4 3 pixe
se kao
a11
a21
X=
a31
a41
a12
a22
a32
a42
a13
a23
.
a33
a43
Krae: X = [aij ]4,3

i,j=1 (4 vrste, 3 kolone).
Matematiqka definicija matrice glasi:
Definicija 1.1. Matrica tipa m n je funkcija qiji je domen jednak Dekartovom proizvodu Jm Jn, gde je Jk = {1, 2, . . . , k}.
1.1 Operacije sa matricama
Definixu se tri operacije: sabirae matrica, mnoee matrica i mnoee

matrice skalarom (brojem).
Sabirae. Definixe se sabirae samo matrica istog tipa.
Dve matrice istog tipa sabiraju se tako xto se saberu odgovarajui elementi.
Tako, npr. meu prethodno napisanim, videti (1.1), matricama A, B, C ne
postoje dve koje se mogu sabrati.
Zadatak. Malo smeha: odaberite 250 parova matrica tipa 2 3 pa ih saberite.

Nula-matrica. To je matrica kojoj su svi elementi jednaki nuli. Oznaqiemo
je sa 0.
Suprotna matrica. Ako je
onda se matrica X def

= [aij ] naziva
suprotnom matricom matrice X. Vai formula (X) = X.
X = [aij ],
Stav 1.2. Neka je M skup svih matrica tipa m n.

m,n
1. Operacija sabiraa je zatvorena, xto znaqi da zbir dva qlana skupa Mm,n
pripada tom skupu.
2. Vai zakon asocijativnosti. (Napixite ga.)

3. Vai zakon komutativnosti. (Napixite ga.)
4. X + 0 = 0 + X = X, gde X Mm,n, a 0 je tipa m n.
5. Ako X Mm,n, onda X Mm,n i vai formula X+(X) = 0 = (X)+X.
Dokaz. Izvedite ga sami.
Oduzimae. Definixite ga.

Mnoee matrice skalarom. Ako je A = [a ] i R, onda je A = [a
ij
ij ],
po definiciji. Drugim reqima, matrica se mnoi skalarom tako xto se svaki

element matrice pomnoi tim skalarom.
Stav 1.3. Vae sledee formule (gde su X i Y matrice istog tipa, a i su

skalari):
1.
2.
3.
4.
5.
(X + Y ) = X + Y,
( + )X = X + X,
(X) = ()X,
0 X = 0,
1 X = X.
Dokaz. Dokaz je jednostavan. Na primer, ako su X = [xij ] i Y

m n (1 i m, 1 j n),
onda je
= [yij ] matrice tipa
(X + Y ) = [xij + yij ]
= [(xij + yij )]
= [xij + yij ]
= [xij ] + [yij ]
= [xij ] + [yij ]
= X + Y.
Koristili smo samo definiciju skalarnog mnoea i zakon distributivnosti

realnih brojeva.
Mnoee matrica. Proizvod XY matrice X tipa m n i matrice Y tipa
definixe se samo u sluqaju da je n = p. Rezultat je matrica tipa m q.

Neka je V matrica-vrsta, tj. matrica tipa 1 n a K matrica-kolona, tj. matrica
tipa n 1,

pq

V = v1 v2 . . . vn ,
k1
k2

K = .. ,
.
kn
onda je, po definiciji,

V K = v1 k1 + v2 k2 + . . . vn kn =
n
X
vj kj .
j=1
Dakle, rezultat je broj, koji moemo tretirati kao matricu tipa 11. Na primer,
ako su B i C matrice s poqetka ovog poglav a (videti (1.1)), onda je
CB = 3 3 + (5) 6 + (3) 1 = 24.
Ako je X matrica tipa m n a K kolona ,,visine\ n, onda je proizvod XK kolona

visine m:
V1 K
V2 K
XK = .. ,
.
Vm K
gde su V1 (prva), V2 (druga), . . . , Vm (posleda) vrste matrice X.
Zadatak. Izraqunajte XY ako je

3
Y = 4 .
2

1 2 4
X=
,
7 0 1
Da li je definisan proizvod Y X?
Konaqno, ako je X matrica tipa m n i Y matrica tipa n q, onda je
V1 K1 V1 K2 . . . V1 Kq
V2 K1 V2 K2 . . . V2 Kq
..
... ,
.
Vm K1 Vm K2 . . . Vm Kq
gde su V1, itd., vrste matrice X, a K1, itd., kolone matrice Y. (Napixite to u
sluqaju m = 2, n = 3, q = 2.)
Na primer, ako su B i C matrice date u (1.1), onda je
33
36
31
9
18
1
BC = 5 3 5 6 5 1 = 15 30 5 .
3 3 3 6 3 1
9 18 3
Uporedite rezultat sa proizvodom CB.

n,p
Proizvod matrica
X = [xij ]m,n
1,1 i Y = [Yjk ]1,1 moe definisati i ovako: XY je
m,p
matrica U = [uik ]1,1 , gde je
uik =
k
X
xij yjk ,
(1.2)
(i, k) Jm Jp .
j=1
Jediniqna matrica. To je matrica tipa n n kojoj su na glavnoj dijagonali
jedinice a na stalim mestima nule; tj.
I = [aij ]n,n
1,1 , aij = 1
i 6= j.
za i = j i aij
=0
za
Stav 1.4. Sledea trvea su ispravna (pod uslovom da su izrazi koji se u ima
pojav uju definisani):
1.
2.
3.
4.
Ako je I jediniqna matrica, onda je IX = X i Y I = Y.

Mnoee matrica nije komutativno .
Vai zakon asocijativnosti.
Vae zakoni distributivnosti, tj.
X(Y + Z) = XY + XZ,
(X + Y )Z = XZ + Y Z.
Dokaz. Dokazaemo samo tvree 3. Neka je X = [xij ]m,n

1,1 , Y
Neka je A = [aik ] = XY i B = [bj`] = Y Z , E = (XY )Z i

aik =
n
X
xij yjl
p
X
bj` =
j=1
= [yjk ]n,p
1,1
F = X(Y Z).
i Z = [zk`]p,q
1,1 .
Tada je
yjk zk` .
k=1
Dakle,
eil =
p
X
aik zkl =
p
n X
X
xij yjk zk`
j=1 k=1
n,p
k=1
xij yjk zk` .
j=1,k=1
Isti taj rezultat dobija se raqunaem elemenata matrice F.
Zadatak. Ispixite navedeni dokaz u sluqaju kada je m = 2, n = 2, p = 2, q = 3.

Zadatak. Naite dve matrice, A i B, tipa 2 2 tako da bude AB 6= BA.
Zadatak. Dokazati formule (A + I)2 = A2 + 2A + I i A2 I = (A I)(A + I),
gde je I jediniqna matrica, a A matrica istog tipa.
Pitae. Pod kojim uslovima vae formule

(A + B)2 = A2 + 2AB + B 2 ,
A2 B 2 = (A B)(A + B)?
1.2 Inverzna i transponovana matrica
Transponovana matrica matrice A jeste matrica AT koja se od A dobija zamenom
uloga vrsta i kolona. Preciznije, prva vrsta matrica AT jednaka je prvoj koloni
matrice A, druga drugoj, itd. Dakle, ako A je tipa m n, onda je AT tipa n m.
Vae sledee formule:
1. (A + B)T = AT + B T ,
2. (AT )T = A,
3. (AB)T = B T AT , itd.
Inverznom matricom (ako postoji) kvadratne matrice A (tj. matrice tipa
n n) naziva se matrica B koja zadovo ava uslov
AB = BA = I,
(1.3)
)
def
A2 = AA
1.2 Inverzna i transponovana matrica
gde je I jedinqna matrica. Nema svaka matrica inverznu; npr. neka je

0 0
A=
1 1
i neka je B proizvo na matrica drugog reda (tj. tipa 2 2),

x y
B=
.
u v
Tada je

0 0
AB =
1 1

x y
0
0
1 0
=
6=
.
u v
x+u y+v
0 1
Prema tome, AB 6= I , xto znaqi da A nije invertibilna (nema inverznu).

Matrica koja ima inverznu naziva se jox regularnom, a ona koja je nema {
singularnom.
Oznaka. Inverzna matrica regularne matrice oznaqava se sa A1.
Stav 1.5. (a) Ako su matrice X i Y regularne, onda je takva i matrica XY i
vai formula
(XY )1 = Y 1 X 1 .
(b) Ako je X regularna, onda je takva i X 1 i vai formula (X 1)1 = X.

Dokaz. Neka je A = XY i B = Y 1X 1. Tada je
AB = (XY )(Y 1 X 1 ) = XY Y 1 X 1 = X(Y Y 1 )X 1
= XIX 1 = XX 1 = I.
U dokazu je bitno intervenisao zakon asocijativnosti. Na isti naqin se dokazuje

da je BA = I, xto znaqi da je A regularna i da je A1 = Y 1X 1. Dokaz tvrea
(b) prepuxtamo qitaocu.
Digresija: grupe. Neka je R skup svih regularnih kvadratnih matrica reda

n
Prema prethodno navedenim stavovima i uzgrednim primedbama, taj skup

ima ova svojstva:
1. Ako X Rn i Y Rn, onda XY Rn.
2. Vai zakon asocijativnosti.
3. Postoji E Rn takvo da je XE = EX = X.
n 2.
Obratite pau na poredak.
4. Za svako X Rn, onda postoji Y Rn takvo da je XY = Y X = E.

Ako ,,zaboravimo\ da je Rn skup matrica ve da je to proizvo an skup S u kome
je definisana operacija (X, Y ) 7 XY, X, Y S koja ima svojstvo 1, onda skup S
zajedno s tom operacijom zovemo grupoid a operaciju nazivamo zatvorenom. Ako
su zadovo eni uslovi 1 i 2, onda je S semigrupa. Ako su ispueni uslovi 1, 2
i 3, onda se S zove semigrupa sa jedinicom. Element E se zove jedinica i on je
jedinstven, xto treba dokazati. Ako su ispueni svi uslovi od 1 do 4, onda se S
zove grupa. Element Y nazivamo inverznim elementom od X; svako X ima jedan
jedini ,,inverz\ (xto se dokazuje) i oznaqava se sa X 1. Ako u grupi vai zakon
komutativnosti, onda se ona naziva komutativnom ili Abelovom grupom.
1.3 Determinante drugog reda

Neka je data matrica A reda 2,

a b
A=
.
c d
Determinanta matrice A jeste broj

a b def

= ad bc.
det A =
c d
Determinante drugog reda prirodno se pojav uju kod linearnih sistema sistema
od dve jednaqine sa dve nepoznate. Neka je dat jedan takav sistem:
(
a1 x + b 1 y = c 1
a2 x + b 2 y = c 2
(1.4)
Ako prvu jednaqinu pomnoimo sa b2 a drugu sa b1 i oduzmemo ih, dobiemo jednaqinu

(a1 b2 a2 b1 )x = c1 b2 c2 b1 ,
(1.5)
tj.
x = x ,
(1.6)
gde je

a1 b 1
c 1 b1
, x =

=
(1.7)
c 2 b2 .
a2 b 2
Dakle, ako je 6= 0, onda je x = x . Na isti naqin dobijamo y = y , gde je

a1 c 1
.
y =
a2 c 2
1.3 Determinante drugog reda
Stav 1.6 (Kramerova teorema). Da bi sistem (1.4) imao jedinstveno rexee,

neophodno je i dovo no da bude
formulama
Ako je
6= 0.
x=
x
,
y=
6= 0,
onda se rexee nalazi po
y
.
Ovaj stav emo dokazati kasnije u opxtijoj formi. Ovde emo samo notirati
da on ne sledi ,,automatski\ iz prethodne diskusije.
Zadatak. Sastavite sistem od dve jednaqine sa dve nepoznate pa ga rexite

primenom Kramerove teoreme.
Zadatak. Primenom Kramerove teoreme rexite sistem (po (x, y))

(
x cos y sin = a
x sin + y cos = b,
(1.8)
gde su a, b i ,,fiksirani\ realni brojevi.
Svojstva determinanata
Qitalac treba samostalno da dokae sledei stav.
Stav 1.7. Determinanta ima ova svojstva:
(a) Ako je jedna kolona jednaka nuli, onda je determinanta jednaka nuli.
(b) Ako dve kolone zamene mesta, onda determinanta mea znak.
(v) Determinanta se mnoi brojem tako xto se jedna kolona pomnoi tim
(g)
(d)
brojem.
Ako su dve kolone proporcionalne ili, posebno, jednake, onda je determinanta jednaka nuli.
Determinanta ne mea vrednost ako se jedna kolona pepixe a druga izmeni
tako xto joj se doda ona prepisana prethodno pomnoena bilo kojim brojem.
Prethodna tvrea ostaju taqna ako se req ,,kolona\ zameni reqju ,,vrsta".
Determinanta jediniqne matrice jednaka je broju 1.
()
(e)
Primetimo samo da (g) znaqi: ako R,

a b
A=
,
c d
onda je det B = det A.

a b + a
B=
,
c d + c
10
Inverzna matrica matrice drugog reda

Stav 1.8. Da bi matrica

A=
a b
c d
imala inverznu, neophodno je i dovo no da je det A 6= 0. A ako je det A 6= 0, onda je

1
Zadatak. Neka je

1
d b
.
=
det A c a
(1.9)

cos sin
A=
.
sin cos
Tada je
1

cos sin
=
.
sin cos
Zadatak. Nai matricu X iz jednaqine

AX = 2X + B,
gde je

1 1
A=
,
3 4

4 0
B=
.
2 3
Nai X ako je XA = 2X + B.
1.4 Determinante vixeg reda
Neka je n 2 i Pn skup svih permutacija skupa Jn = {1, 2, . . . , n}. Permutacija

skupa je uzajamno jednoznaqno preslikavae tog skupa na samog sebe. U sluqaju
konaqnog skupa, kao xto je Jn, dovo no je da preslikavae bude injektivno pa
da bude permutacija. Zajedno sa operacijom komponovaa, skup Pn qini grupu
(videti str. 7). Inverzni element elementa (funkcije) Pn jednak je inverznoj
funkciji 1.
Inverzija Inverzijom permutacije nazivamo svaki par ( , ) takav da je

)
ali i > j . Npr. permutacija 2 4 3 1 skupa J4 ima 4 inverzije: (2,1), (4,3),

(4,1), (3,1). Broj inverzija permutacije oznaqiemo sa Inv().
i<j
Tvree 1.9. Vai formula Inv() = Inv(
).
Dokaz. Ako je (i, j ) inverzija permutacije , onda je (j, i) inverzija permutacije
tako da svakoj inverziji od odgovara jedna inverzija od 1; i obrnuto.

Time je tvree dokazano.
1 ,
)
)
To nema veze sa inverznom permutacijom.

i = (i)
11
Definicija 1.10. Neka je A = [a ] matrica tipa n n. Broj

ij
det A =
Inv()
(1)
n
Y
aii
(1.10)
k)
i=1
Pn
zove se determinanta matrice A.

Zapazimo da je det A suma od n! sabiraka a svaki od ih ima n qinilaca.
Poredak sabiraka je nebitan i moe se odabrati koji god, npr. leksikografski.
Sledei stav uspostav a ravnopravnost vrsta i kolona.
Stav 1.11. Determinanta transponovane matrice jednaka je determinanti

same matrice.
Dokaz. Neka je A = [aij ] i B = AT . Tada je bij = aji, xto znaqi da treba dokazati
da je
Inv()
(1)
n
Y
ai i =
i=1
Pn
Inv()
(1)
n
Y
aii .
i=1
Pn
Neka je = 1. Prvo meamo poredak u proizvodu pa dobijamo

n
Y
ai i =
i=1
n
Y
aii .
i=1
Zatim prepisujemo sumu u obliku (uz tvree 1.9)

X
Pn
(1)
Inv()
n
Y
i=1
ai i =
Inv()
(1)
Pn
n
Y
aii ,
i=1
xto je jednako det A, a to je i trebalo dokazati.
Zadatak. Sprovedite navedeni dokaz u sluqaju n = 3 pixui sumu i proizvode

u razvijenom obliku.
Determinanta kao funkcija vektora-kolona Determinantu moemo predstaviti u obliku
det(K1 , K2 , . . . , Kn ) = det A,
gde su K1, K2, . . . , Kn kolone matrice A tipa n n.
Stav 1.12. Ako fiksiramo n 1 kolona, onda je funkcija det linearna kao funkcija preostale kolone.
k)
Broj (1)Inv() zove se signatura permutacije .
12
To znaqi, npr. da je
det(1 K10 + 2 K100 , K2 , . . .) = 1 det(K10 , K2 , . . .) + 2 det(K100 , K2 , . . .).
(1.11)
Stav 1.13. Determinante bilo kog reda imaju sva svojstva pobrojana u stavu 1.7.
Dokaz. (a) Ako izaberemo bilo koju kolonu, onda u sumi (1.10) svaki proizvod
sadri taqno jedan element te kolone.

(b) Zamena mesta susednih elemenata permutacije zove se transpozicija. Da bi
dve (susedne ili nesusedne) kolone zamenile mesta treba izvrxiti neparan broj
transpozicija. Tako se pitae svodi na zamenu mesta susednih kolona. Razmotrimo sluqaj prve i druge. Dakle, treba uporediti determinante

a12 a11 a13 . . .

a22 a21 a23

2 = a
.
a
a
.
.
.

31 32 33

..
...

.

a11 a12 a13 . . .

a21 a22 a23

1 = a
,
a
a
.
.
.

31 32 33

..
...

.
Neka je = (2, 1, 3, . . .). Ako uvedemo oznake a011 = a21, a012 = a011, itd., dobiemo
2 =
Inv()
(1)
n
Y
i=1
a0ii =
a0ii .
i=1
Pn
Budui da je
n
Y
n
Y
aii
i=1
i Inv() = Inv(), zak uqak je tu. (Uradite ovo u sluqaju n = 4.)

(v) Ovo svojstvo moete dokazati sami.
(g) S obzirom na (v), moemo pretpostaviti da su dve kolone jednake. Kad im
zamenimo mesta, determinanta mea znak, te je = ; dakle = 0.
(d) Na primer, prvu kolonu pomnoimo brojem pa je dodamo drugoj. Tada je,
prema stavu 1.12,
det(K1 , K1 + K2 , K3 , . . .) = det(K1 , K1 , K3 , . . .) + det(K1 , K2 , K3 , . . .)
= 0 + det(K1 , K2 , K3 , . . .).
(Ovde smo primenili svojstvo (g).) Svojstva () i (e) moete verifikovati sami.
13
Laplasovo pravilo
Neka je data matrica = det[aij ] tipa n n. Za svako (i, j) oznaqimo sa Mij

determinantu koja se dobija brisaem vrste i kolone koje se seku na tom mestu:
to su kolona broj i i vrsta broj j. Ta se determninanta zove minor elementa aij
(ili mesta (i, j)). Broj Kij = (1)i+j Mij zove se kofaktor elementa aij .
Stav 1.14 (Laplasovo pravilo). Za svako j {1, . . . , n} vai formula
n
X
aij Kij ,
(1.12)
aij Kij .
(1.13)
aik Kij = 0,
(1.14)
akj Kij = 0.
(1.15)
i=1
a za svako i | formula
=
n
X
j=1
Ako je j 6= k, onda je
n
X
i, sliqno, ako je i 6= k, onda je
i=1
n
X
j=1
Pre dokaza, konstatujmo da formula (1.12) predstav a ,,razvijae\ determinante po ,,j -toj\ koloni. Na primer, ako je n = 3 i j = 1, onda dobijamo

a22 a23
a12 a13
a12 a13

.
= a11
a21
+ a31
a32 a33
a32 a33
a22 a23
(1.16)
Dokaz. Qlanovi a11, a21,. . . , an1 pojav uju se svaki po (n 1)! puta u sumi kojom se
definixe determinanta. Kad se ta suma razloi na n suma, gde prva sadri a11,
druga a21, itd., i uzmu u obzir inverzije, dolazi se do formule (1.12). Uradite
to u sluqaju n = 4 ispisujui proizvode u razvijenom obliku, tj.
4
Y
i=1
aii = a11 a22 a33 a44 ,
i svih permutacija .
Formula (1.13) dobija se iz (1.12) transponovaem (stav 1.11).
Suma u formuli (1.14) dobijena je iz sume u (1.12) tako xto je j -ta kolona
zameena k-tom kolonom, npr. prva drugom. Pri tome je druga kolona ostala na
svom mestu a kofaktori su nepromeeni jer u ima uqestvuju elementi van prve
kolone. To znaqi da suma u (1.14) predstav a determinantu koja ima dve jednake
kolone i zato je jednaka nuli.
Formula (1.15) dobija se iz (1.14) transponovaem.
14
Formula (1.16) je pogodna za raqunae determinante treeg reda, ali kod determinanti reda 4, 5,. . . moe dovesti do dugaqkog raquna. U tom sluqaju najbo e
je primeivati mnoee vrste brojem i dodavae ostalim vrstama tako da se u
jednoj koloni pojave 3, 4,. . . nule.
Zadatak. Izraqunajte determinantu petog reda:

2 5
0 1 3

1
0
3
7
2

3 1 0
5 5 .

2
6 4 1
2

0 3 1 2
3
Trougaone i dijagonalne matrice. Glavna dijagonala matrice je niz (i, i), i =
1, . . . n. Ako su svi elementi ,,ispod\ (ili ,,iznad\) glavne dijagonale jednaki nuli,
onda se matrica naziva trougaonom. Ako su svi elementi van glavne dijagonale
jednaki nuli, onda se matrica naziva dijagonalnom.
Stav 1.15. Determinanta trougaone matrica (i, specijalno, dijagonalne) jednaka je proizvodu elemenata na glavnoj dijagonali
Dokaz. Neka je, npr.
a11 a12 a13

0 a22 a23
0 a33
A=
0
0
0
0
0
0
0
a14
a24
a34
a44
0
a15
a25
a35
.
a45
a55
Razvijaem determinante po prvoj koloni dobijamo

a22 a23 a24

0 a33 a34
det A = a11
0 a44
0
0
0
0

a25
a35
.
a45
a55
Ponav aem istog rasuivaa dobijamo

a33 a34 a35

det A = a11 a22 0 a44 a45 ,
0
0 a55
itd. Tako bismo radili i u sluqaju determinante proizvo nog reda.
15
Determinanta proizvoda dve matrice
Stav 1.16. Ako su A i B ,,kvadratne\ matrice istog reda, onda je det(AB) =

det A det B.
Ovaj emo stav izvesti iz sledeeg, koji je vaan sam po sebi.
Stav 1.17. Neka je A matrica tipa m m, B { matrica tipa n n,
matrica tipa n m i 0 { nula-matrica tipa m n. Tada je

A 0
det
= det A det B.
C B
Dokaz (indukcijom po m). Neka je A
= [aij ]m
i,j=1 .
rezultat dobija razvijaem determinante
Ako je m = 1, onda se traeni

a11 0

1 =
C B
po prvoj vrsti. Neka je m 2. Tada, opet, razvijamo po prvoj vrsti i dobijamo

A 0
m = det
C B
= a11 K11 + a12 K12 + . . . + a1m K1m ,

A 0
gde su K11, . . . kofaktori elemenata a11, . . . u matrici C B . Nijedan
kofaktora ne ,,sadri\ elemente matrice B a svaki od ih ima formu

A1 0
def
a = det
,
C1 B
od tih
gde je A1 matrica tipa m1. Indukcijska pretpostavka kae da je a = det(A1) det B

i, dakle,
0
0
m = a11 K11
det B + . . . + a1m K1m
det B,
gde je K110 , . . . kofaktor elementa a11, . . . u matrici A. Budui da je, shodno Laplasovom pravilu,
0
0
det A = a11 K11
+ . . . + a1n K1m
,
to je m = det A det B. Kraj.

Dokaz stava 1.16. Bie jasnije ako razmotrimo konkretan sluqaj, npr.
Neka je

a11

a21

a
= 31
1
0

0
a12
a22
a32
0
1
0
a13 0
0
0
a23 0
0
0
a33 0
0
0
.
0 b11 b12 b13
0 b21 b22 b23
1 b31 b32 b33
n = 3.
16
Shodno stavu 1.17 vai jednakost D = det A det B. S druge strane, ako qetvrtoj
koloni dodamo prvu pomnoenu sa b11 pa, zatim, drugu pomnoenu sa b21 i, na
kraju, treu pomnoenu sa b31, dobiemo

a11

a21

a
D = 31
1
0

0
a12
a22
a32
0
1
0

a13 c11 0
0
a23 c21 0
0
a33 c31 0
0
,
0
0 b12 b13
0
0 b22 b23
1 0 b32 b33
gde je
ci1 = ai1 b11 + ai2 b21 + ai3 b31 .
Nastav ajui tako, dobiemo

a11

a21

a
D = 31
1
0

0
a12
a22
a32
0
1
0

a13 c11 c12 c13
a23 c21 c22 c23

a33 c31 c32 c33
A AB
= det
.
0
0
0
0
I 0
0
0
0
0
1 0
0
0
Zameujui mesta prve i qetvrte vrste, druge i pete, tree i xeste, dobijamo

I 0
D = (1) det
A AB
3
= (1)3 det(I) det(AB)

= det(AB).
gde smo primenili stav 1.17. Kraj.
1.5 Raqunae inverzne matrice

Pomou rezultata iz prethodna dva ode ka dokazaemo ovaj stav:
Stav 1.18. Da bi matrica bila regularna, neophodno je i dovo no da je ena
determinanta razliqita od nule. Ako je A regularna matrica tipa n n, onda

je
A1 =
)
1
adj(A),
det A
Broj (1)3 potiqe otuda xto smo tri puta meali mesta vrstama.
17
gde je
K11 K21 K31 . . .

K12 K22 K32 . . .
adj(A) = K
.
13 K23 K33 . . .
...
...
Matrica adj(A) naziva se adjungovanom matricom matrice A. Obratite pau

da su kofaktori transponovani.
Dokaz. Pretpostavimo da postoji matrica B takva daje AB = I. Tada je po stavu
1.16, 1 = det I = det(AB) = det A det B. Odatle sledi da je det A 6= 0.
U obrnutom smeru, neka je n = 3, det A 6= 0. Tada je
d11 d12 d13

A adj(A) = d21 d22 d23 ,
d31 d32 d13
gde je
d11 = a11 K11 + a12 K12 + a13 K13
d12 = a11 K21 + a12 K22 + a13 K23 ,
itd. Na osnovu Laplasovog pravila (stav 1.14), vai sledee: d11 = det A, d12 = 0,
d13 = 0, d21 = 0, d22 = det A, itd., iz qega sledi da je
A adj(A) = (det A)I.
Na isti naqin se dokazuje da je adj(A) A = det A. Time je dokaz zavrxen.
Zadatak. Formirajte jednu singularnu matricu. Zatim joj promenite jedan

qlan tako da se dobije regularna matrica; naite inverznu.
Matrice i linearni operatori
Neka je
Rn skup matrica kolona duine n.

(x1 , x2 , . . . , xn ) radi uxtede prostora.
Definicija 2.1. Preslikavae f : R
7 Rm nazivamo
x, y Rn .
n
y) = f (x) + f (y)
za sve , R i
Te kolone pixemo u obliku
x =
linearnim ako je f (x +
Postoji tesna veza izmeu linearnih preslikavaa i matrica.
Stav 2.2. Neka je A matrica tipa m n. Tada je preslikavae f (x)

linearno.
= Ax
2 MATRICE I LINEARNI OPERATORI
18
Ovaj stav dokazaete Vi. Primetimo samo da je preslikavae ,,dobro\ definisano, jer je

a11 a12 . . . a1n
a21 a22 . . . a2n
A = ..
,
.
.
.
.
am1 am2 . . . amn
iz qega sledi da je proizvod Ax definisan.
Stav 2.3. Ako je f : R
x1
x2

x = .. ,
.
xn
linearno preslikavae, onda postoji jedna jedina

matrica A tipa m n takva da je f (x) = Ax za svako x Rn.
Dokaz. Definiximo kolone e1, e2, . . . , en Rn na sledei naqin:
n
7 Rn

1
0

e1 = .. ,
.
0

0
1

e2 = .. , . . . ,
.
0

0
0

en = ..
.
1
. Svako x Rn moe se napisati u obliku x = x1e1 + x2e2 + . . . + xnen. Budui da

je f linearno, to je
f (x) = x1 f (e1 ) + x2 f (e2 ) + . . . + xn f (en ).
Vektor-kolone f (ej ) (1 j
obliku
Sledi:
n)
pripadaju prostoru Rm pa se mogu napisati u
a1j
a2j
f (ej ) = .. .
.
amj
a12
. . . a1n
a11 x1 + . . . + a1n xn
a11 a12
.
.
..
f (x) =
= ..
am1 x1 + . . . + amn xn
am1 am2

x1
. . . a1n
x2
..
.
. . . amn
xn
= Ax,
gde je
a11
A = ...
.
am1 am2 . . . amn
Ako je B = [bij ] neka matrica takva da je f (x) = Bx, onda je Bx = Ax za svako

x Rn i, posebno, za x {e1 , . . . , en }. Stoga je A = B jer tako kae sledee
tvree, koje ete dokazati Vi.
19
Tvree 2.4. Proizvod Ae jednak je j -toj koloni matrice A.

Definicija 2.5. Matricu linearnog preslikavaa f oznaqavaemo sa [f ].
j
Matrica kompozicije
Stav 2.6. Neka su f : R
[g f ] = [g][f ].
7 Rm
i g : Rm
7 Rk
linearna preslikavaa, onda je
Dokaz. Iz jednakosti (gf )(x) = [gf ](x) i (gf )(x) = g(f (x)) = g([f ]x) = [g]([f ]x)
sledi, preko zakona asocijativnosti, da je [g f ](x) = ([g][f ])x. Sada tvree 2.4
daje traeni zak uqak.
Qitaocu prepuxtamo da dokae sledee formule: [f + g] = [f ] + [g], [f ] = [f ],

itd. Proizvod f definixe se kao: (f )(x) = f (x).
Belexka 2.7. Jednakost A(Bx) = (AB)x dokazuje se nexto jednostavnije nego
A(BC) = (AB)C, gde je C proizvo na matrica.
Matrica inverznog preslikavaa
Pretpostavimo da je f : Rn 7 Rn linearno preslikavae. Postav a se pitae

kakva je veza invertibilnosti tog preslikavaa sa invertibilnoxu egove matrice. Odgovor je prost:
Stav 2.8. Da bi preslikavae f bilo invertibilno, neophodno je i dovo no da

matrica [f ] bude invertibilna (tj. regularna). U sluqaju invertibilnosti
vai formula
[f 1 ] = [f ]1 .
()
Dokaz. Neka je f invertibilno. Tada postoji linearno preslikavae g : Rn 7 Rn
takvo da je f g = Id = g f, gde je Id identiteta, tj. preslikavae definisano

kao Id(x) = x. Prema stavu 2.6, vai formula [f ][g] = [Id] = 1 = [g][f ], xto znaqi
da je matrica [f ] invertibilna i da vai formula ().
Pretpostavimo, obrnuto, da je matrica [f ] invertibilna i definiximo preslikavae g ovako: g(x) = [f ]1x. Tada je g(f (x)) = [f ]1([f ]x) = x i f (g(x)) =
[f ]([f ]1 x) = x, qime je dokaz zavrxen.
Sistemi linearnih jednaqina
Linearna jednaqina sa nepoznatim x1, x2, . . . , xn ima formu

a1 x1 + a2 x2 + . . . + an xn = b,
(3.1)
3 SISTEMI LINEARNIH JEDNAQINA
20
gde su a1, . . . , an brojevi, koji se zovu koeficijenti, b je broj (slobodni qlan) a

x1 , . . . , xn { nepoznate, tj. prazna mesta koja se mogu popuniti (zameniti) brojevima, svaka po jednim. Ako (x1, . . . , xn) zamenimo brojevima (1, . . . , n), dobiemo
broj d na levoj strani. Ako je d = b, onda emo rei da je n-torka (1, . . . , n)
rexee jednaqine. Takoe, kae se da n-torka zadovo ava jednaqinu.
Jednaqinu (3.1) moemo zapisati u obliku f (x) = b, gde je f : Rn 7 R linearna
funkcija.
Sistem linearnih jednaqina sa n nepoznatih x1, . . . , xn jeste konaqan skup linearnih jednaqina. Rexee sistema je svaka n-torka koja zadovo ava svaku jednaqinu sistema. Ako sistem nema rexea, kae se da je nesaglasan, a ako ima { da
je saglasan. Ako saglasni sistem ima jedno jedino rexee, kae se da je odreen,
ako ima vixe od jednog { da je neodreen. Ispostav a se da neodreeni sistem ima
beskonaqno mnogo rexea.
Jednaqina ax = b
Jednaqina ax = b, gde su a i b zadate konstante (koje mi ne vidimo) a x { nepoznata,

dovo na je da sagledamo kakva mogu biti rexea sistema. Naime, pojav uju se
tri sluqaja:
1. Ako je a 6= 0, onda jednaqina ima jedinstveno (=jedno i samo jedno= jedno
jedino) rexee: x = b/a.
2. Ako je a = 0 i b 6= 0, onda jednaqina nema rexea.
3. Ako je a = b = 0, onda je svaki broj R rexee, xto znaqi da u ovom
sluqaju jednaqina ima beskonaqno mnogo rexea.
Jednaqina ax + by = c
Ova jednaqina ima dve nepoznate, x i y, dva koeficijenta, a i b, i slobodni qlan
c. Ako je a = b = c = 0, onda je svaki par (, ) rexee, jer je 0 + 0 = 0. Ako
je a = b = 0 i c 6= 0, onda nema rexea. Ako je a 6= 0 ili b 6= 0, onda opet
ima bezbroj rexea; geometrijski gledano, u ovom sluqaju jednaqina predstav a
pravu liniju u koordinatnom sistemu xOy a, budui da prava ima bezbroj taqaka,
vidi se da jednaqina ima bezbroj rexea. Prema tome, jednaqina ima ili bezbroj
rexea ili nema ni jedno; dakle, ne pojav uje se sluqaj da je rexee jedinstveno:
to svojstvo ima svaki sistem kod koga je broj nepoznatih vei od broja jednaqina.
3.1 Gausova metoda
21
Sistem od dve jednaqine sa tri nepoznate

Razmotrimo sistem sa tri nepoznate x1, x2, x3 :
a11 x1 + a12 x2 + a13 x3 = b1

a21 x1 + a22 x2 + a23 x3 = b2 .
(3.2)
Pod uslovom da je jedan od brojeva a1j i jedan od brojeva a2j (j = 1, 2, 3) razliqit od nule, ove jednaqine predstav aju dve ravni u koordinatnom sistemu
Ox1 x2 x3 . Dve ravni se ne mogu sei u jednoj taqki: ili se ne seku (xto polvlaqi
da su paralelne ), ili se seku po pravi, ili se poklapaju. To znaqi da u navedenom sluqaju sistem ne moe imati jedinstveno rexee; takav zak uqak se moe
izvesti i u ostalim sluqajevima.
)
3.1 Gausova metoda

Upotrebu Gausove metode pokazaemo, prvo, na primeru sistema od tri jednaqine
sa tri nepoznate:
a11 x1 + a12 x2 + a13 x3 = b1
a21 x1 + a22 x2 + a23 x3 = b2
a31 x1 + a32 x2 + a33 x3 = b3 .
(3.3)
Definicija 3.1. Sistemi jednaqina su ekvivalentni ako imaju isti skup rex-
ea.
Proverite da li je trojka (1, 2, 1) jeste rexee sistema

2x1 x2 +x3 = 3
2x1 + 3x2 2x3 =6
x1 + x2 +x3 =2
(3.4)
Sledei stav pokazuje da neke jednostavne transformacije prevode sistem u

emu ekvivalentan.
Stav 3.2. Ako izvrximo jednu od sledeih transformacija, dobiemo ekvivalentan sistem:
Mnoee jedne jednaqine brojem razliqitim od nule.

Mnoee jedne jednaqine brojem i dodavae nekoj drugoj (pri qemu se ona
koja se mnoi zadrava).
Paralelnost uk uquje i sluqaj poklapaa.
22
Izostav ae jedne od dveju identiqnih jednaqina.
Izostav ae jednaqine u kojoj su svi koeficijenti i slobodni qlan jednaki

nuli.
Promena redosleda jednaqina.
Promena redosleda nepoznatih.
Dokaz. Pokuxajte sami.
Definicija. Nabrojane transformacije se nazivaju elementarnim.
Pretpostavimo da je bar jedan od devet koeficijenata aij u sistemu (3.3) razliqit od nule jer je, u protivnom, sistem lako analizirati: sistem je ili nesaglasan ili neodreen. Neka je a11 6= 0. Mnoeem prve jednaqine sa a21/a11 i
dodavaem drugoj i, zatim, mnoeem sa a31/a11 i dodavaem treoj dobijamo
novi, ekvivalentan, sistem:
a11 x1 + a12 x2 + a13 x3 = b1
a022 x2 + a023 x3 = b02
a032 x2 + a033 x3 = b03 .
(3.5)
Tako smo dobili ,,podsistem\ od dve jednaqine sa dve nepoznate, x2 i x3. Ako
su svi koeficijenti tog podsistema jednaki nuli, onda se postupak obustav a jer
se moe zak uqiti da je sistem ili nesaglasan ili neodreen. Pretpostavimo
da je bar jedan od qetiti koeficijenta podsistema, npr. a022, razliqit od nule.
Tada prvi korak postupka primeujemo na podsistem i dobijamo ekvivalentan,
trougaoni, sistem
a11 x1 + a12 x2 + a13 x3 = b1
a022 x2 + a023 x3 = b02
a0033 x3 = b003 .
(3.6)
Postojae i jedinstvenost rexea zavise od poslede jednaqine: rexee je jedinstveno ako i samo ako je a0033 6= 0. U tom sluqaju prvo nalazimo x3, pa rexee
stav amo u drugu jednaqinu, xto nam daje x2. Na kraju, x1 i x2 stav amo u prvu
jednaqinu i dobijamo x1 (sve to u sistemu (3.6)).
Determinanta i matrica sistema. Matricom sistema (3.3) nazivamo matricu
satav enu od egovih koeficijenata:
a11 a12 a13

a21 a22 a23
a31 a32 a33
Determinata te matrice zove se determinanta sistema.
3.1 Gausova metoda
23
S obzirom na svojstva determinanata, determinanta sistema (3.3) jednaka je determinanti sistema (3.6), a ova je jednaka a11a022a0033. Imajuu u vidu svu prethodnu
diskusiju, zak uqujemo da vai sledei stav:
Stav 3.3 (Kramerova teorema). Sistem (3.3) ima jedinstveno rexee ako i samo
ako je egova determinanta razliqita od nule.
Na primer, determinanta sistema (3.4) iznosi 5 pa, stoga, sistem ima jedinsteno rexee. Da li je to (1, 2, 1)?
Sistem nazivamo homogenim ako su svi slobodni qlanovi jednaki nuli. Takav
sistem uvek ima rexee (0, 0, 0), koje se naziva trivijalnim. Ostala rexea, ako
postoje, nazivaju se netrivijalnim. Kao neposrednu posledicu Kramerove teoreme
imamo sledei stav.
Stav 3.4 (Kramerova teorema o homogenim sistemima). Da bi sistem (3.3) imao
netrivijalnih rexea, neophodno je i dovo no da je egova determinanta jednaka
nuli.
Zadatak. Odredite broj a tako da sistem

ax1 x2 +x3 =0
2x1 + 3x2 2x3 =0
x1 + x2 +x3 =0
ima netrivijalnih rexea pa ga rexite Gausovom metodom. (Prvo stavite treu

jednaqinu na prvo mesto.)
Belexka 3.5. Sve xto smo zak uqili o sistemu (3.3) vai za proizvo ne sisteme
od n jednaqina sa n nepoznatih.
Broj nepoznatih vei od broja jednaqina
Dovo no je razmotriti sistem od 3 jednaqine sa 4 nepoznate da bi se shvatilo

xta se dogaa u opxtem sluqaju. Dakle, neka je dat sistem
a11 x1 + a12 x2 + a13 x3 + a14 x4 = b1
a21 x1 + a22 x2 + a23 x3 + a24 x4 = b2
a31 x1 + a32 x2 + a33 x3 + a34 x4 = b3 .
(3.7)
Isk uqujui sluqaj kad su svi koeficijenti jednaki nuli, biramo jedan razliqit od nule, npr. a11. Tada postupamo isto kao kod sistema (3.3) i dobijamo
ekvivalentan sistem
a11 x1 + a12 x2 + a13 x3 + a14 x4 = b1
a022 x2 + a023 x3 + a024 x4 = b02
a032 x2 + a033 x3 + a034 x4 = b03 .
(3.8)
24
Ako su svi koeficijenti dobijenog podsistema jednaki nuli, onda je podsistem,

pa i sistem, ili nesaglasan ili neodreen. Neka je jedan, npr. a022 razliqit od
nule. Tada primeujemo Gausov korak na podsistem i dobijamo sistem
a11 x1 + a12 x2 + a13 x3 + a14 x4 = b1
a022 x2 + a023 x3 + a24 x4 = b02
a0033 x3 + a0034 x4 = b003 .
(3.9)
Ovde je postupak okonqan. Jednaqina a0033x3 + a0034x4 = b003 (sa nepoznatim x3 i x4)
ili nema rexea ili ih ima beskonaqno mnogo, xto vai i za sistem (3.9), pa
i za sistem (3.7), koji je ekvivalentan sistemu (3.9). Tako bi se diskutovao i
proizvo ni sistem koji ima vixe nepoznatih nego jednaqina. Prema tome:
Stav 3.6. Ako sistem ima vixe nepoznatih nego jednaqina, onda je on ili nesaglasan ili neodreen.
Kad ovaj stav primenimo na homogene sisteme, dolazimo do sledeeg:
Stav 3.7. Ako je broj nepoznatih u homogenom sistemu vei od broja jednaqina,
onda je sistem neodreen (tj. ima beskonaqno mnogo rexea).
Vixe jednaqina nego nepoznatih
Pretpostavimo da je dat sistem od qetiri jednaqine sa tri nepoznate:

a11 x1 + a12 x2 + a13 x3
a21 x1 + a22 x2 + a23 x3
a31 x1 + a32 x2 + a33 x3
a41 x1 + a42 x2 + a43 x3
= b1
= b2
= b3
= b4 .
(3.10)
Postupamo siqno i ako nismo naixli na jednaqinu sa koeficijentima jednakim nuli, dobiemo ekvivalentni sistem
a11 x1 + a12 x2 + a13 x3
a022 x2 + a023 x3
a0033 x3
a0043 x4
= b1
= b02
= b003
= b004 .
(3.11)
Nastavak je jasan.
Gausov postupak u matriqnom obliku
Umesto sa jednaqinama moemo raditi sa vrstama proxirene matrice sistema {

matrice siatema kojoj je prik uqena kolona slobodnih qlanova. Uradite sledei
3.2 Matriqna metoda i Kramerovo pravilo
25
primer Gausovom metodom sa pisaem nepoznatih.

x1 + 2x2 +5x3 =9
x1 x2 +3x3 = 2
3x1 6x2 x3 = 25
(3.12)
U matriqnom obliku to ide ovako: Proxirena matrica jednaka je
1 2 5 -9
1 -1 3 2
3 -6 -1 25
Mnoeem prve vrste sa -1 i dodavaem drugoj, zatim, mnoeem sa -3 i dodavaem treoj, dobijamo matricu
1 2 5 -9
0 -3 -2 11 .
0 -12 -16 52
Mnoeem druge vrste ove matrice -4 i dodavaem treoj dobijamo
1 2 5 -9
0 -3 -2 11 .
0 0 -8 8
Tako dobijamo sistem
x + 2y+5y =9
3y2z = 11
8z = 8
Odavde nalazimo z = 1, 3y + 2 = 11, pa y = 3, x 2 15 = 9, pa z = 8.

Dakle, rexee je (x, y, z) = (1, 3, 8). Proverite!
3.2 Matriqna metoda i Kramerovo pravilo

Sistem (3.3) moemo napisati u matriqnom obliku
Ax = B,
gde je A matrica sistema,

b1
B = b2 ,
b3

x1
x = x2 .
x3
26
Ako je matrica A regularna, onda mnoeem sleva sa A1 dobijamo rexee

x = A1 B.
Budui da je
A1
K11 K21 K31

1
K12 K22 K32 ,
=
det A
K13 K23 K33
gde je Kij kofaktor elementa aij , dobiemo
K11 b1 + K12 b2 + K13 b3
1
1 1
1
K21 b1 + K22 b2 + K23 b3 =

2 ,
A B=
K31 b1 + K32 b2 + K33 b3

3
gde je = det A,

b1 a12 a13

1 = b2 a22 a23 ,
b3 b23 b33
2 = . . . ,
3 = . . .
Dakle, 1 se dobija kad se prva kolona u determinanti sistema zameni kolonom

slobodnih qlanova, 2 { kad se to uqini sa drugom kolonom, itd.
Iz prethodnog dolazimo do Kramerovog pravila (videti stav 1.6):
Stav 3.8 (Kramerovo pravilo). Ako je determinanta sistema, , (3.3) razliqita od nule, onda se rexee nalazi po formulama:
xj =
(j = 1, 2, 3).
(3.13)
Determinanta naziva se i glavnom a ostale { pomonim. Moe se dokazati

da je sistem nesaglasan ako je glavna determinanta jednaka nuli i bar jedna od
pomonih razliqita od nule. Meutim, ako su sve determinante jednake nuli, to
ne znaqi da je sistem neodreen: moe biti neodreen ali moe biti i nesaglasan.
To se moe videti na primeru sistema:
x1 + x2 +x3 =0
x1 + x2 +x3 =0
x1 + x2 +x3 =a
Ako je a = 1, sistem je nesaglasan, a ako je a = 0, neodreen.
3.3 Rang matrice i Kroneker-Kapelijev stav
27
3.3 Rang matrice i Kroneker-Kapelijev stav
Neka je A matrica tipa m n. Minor reda s matrice A je determinanta koja se

nalazi u preseku s vrsta i s kolona. Jasno je mora biti s m i s n. Ako su svi
minori reda + 1 ( + 1 s) jednaki nuli i bar jedan od minora reda razliqit
od nule, onda se kae da je rang matrice A jednak . Krae, mada mae precizno:
rang matrice jednak je najvixem redu minora razliqitih od nule.
Najjednostavnije je odrediti rang trougaone ili ,,trapezaste\ matrice. Na
primer, rang matrice
4 0 3 1
A = 0 5 5 0
0 0 7 8
(3.14)
jednak je 3 (tj. maksimalan) jer je minor

4 0 3

0 5 5 = 4 5 7 6= 0.

0 0 7
Stav 3.9. Svaka matrica se moe transformisati u trapezastu pomou elementarnih transformacijama (videti stav 3.2):
1. Mnoee jedne vrste brojem razliqitim od nule.

2. Mnoee jedne vrste brojem i dodavae nekoj drugoj vrsti (pri qemu se ona
koja se mnoi prepisuje).
3. Izostav ae jedne od identiqnih vrsta.
4. Izostav ae vrste kojoj su svi qlanovi jednaki nuli.
5. Promena redosleda vrsta.
6. Promena redosleda kolona.
Svaka od navedenih transformacija ima svoju inverznu koja transformisanu
matricu vraa u prvobitno stae. Svaka transformacija, osim tree i qetvrte,
moe da se primeni na determinante i one koje su razliqite od nule prevodi u
razliqite od nule. Korixeem tog svojstva moe se dokazati sledee:
Stav 3.10. Elementarne transformacije ne meaju rang matrice.

Stav 3.11 (Kroneker-Kapelijeva teorema). (a) Sistem je saglasan ako i samo ako
je rang matrice sistema jednak rangu proxirene matrice.

(b) Ako su rangovi jednaki, tada je sistem odreen ako i samo ako je broj nepoznatih jednak rangu.
(v) Ako su rangovi jednaki a broj nepoznatih vei od ih, onda je sistem
neodreen a broj ,,slobodnih\ promen ivih jednak je razlici tih brojeva.
28
4 ANALITIQKA GEOMETRIJA U RAVNI

Analitiqka geometrija u ravni
Pretostavimo da je odabran Dekartov koordinatni sistem Oxy u ravni. Jednaqina

nekog skupa, S, taqaka u ravni (,,geometrijskog mesta\ taqaka) je takva jednaqina
koju zadovo avaju koordinate taqaka iz S , i samo one.
4.1 Jednaqina prave i krunice
Neka je p prava u ravni i neka taqka M0(x0, y0) pripada pravi. Ako je prava
,,vertikalna\, tj. paralelna sa y-osom, onda ena jednaqina glasi x = x0, jer koordinate svake taqke M (x, y) p zadovo avaju tu jednaqinu a koordinate nijedne
taqke van prave p ne zadovo avaju.
Pretpostavimo da prava nije vertikalna. Neka M (x, y) p, M 6= M0. Tada je
x 6= x0 . Uvedimo oznake x = x x0 i y = y y0 . (Nacrtajte sliku!) Talesova
teorema pokazuje nam da koliqnik y/x ne zavisi od izbora taqke M p, tj.
da je y/x = k, gde je k neki realan broj. S druge strane, ako M 6= p, tada je
y/x 6= k. To znaqi da M p ako i samo ako je y/x = k, a ovo znaqi da
jednaqina prave glasi
y = kx,
(4.1)
tj.
y y0 = k(x x0 )
(4.2)
(,,jednaqina prave kroz taqku\). Broj k se zove nagib prave. Dakle, ako poznajemo
nagib i jednu taqku na pravi, onda poznajemo i enu jednaqinu. Jednaqinu (4.2)
moemo napisati kao
y = kx + n
(4.3)
(eksplicitni oblik). Ovde je n ,,odseqak\ na y-osi: peciznije, rastojae od koordinatnog poqetka do preseka prave sa y-osom uzeto sa ,,odgovarajuim\ znakom.
Postav a se i obrnuto pitae: ako je data neka jednaqina, koji geometrijsku
figuru ona predstav a? Moe se dokazati da jednaqina (4.3) predstav a pravu
sa nagibom k i odseqkom n na y-osi.
Jednaqina prave kroz dve taqke. Nije nuno pamtiti razne oblike jednaqine
prave: dovo no je znati nagib i jednu taqku (videti (4.1)). Neka su, recimo date
dve razliqite taqke M1(x1, y1) i M2(x2, y2); oznaqimo sa p jedinstvenu pravu koja
ih sadri. Ako je x1 = x2, onda je p vertikalna pa ena jednaqina glasi x = x1.
Ako nije vertikalna, tada je
k=
(nacrtajte sliku) pa jednaqina glasi

y y1 =
y2 y1
x2 x1
y2 y1
(x x1 ),
x2 x1
(4.4)
4.1 Jednaqina prave i krunice
29
ili u simetriqnom (kanonskom) obliku,

y y1
x x1
=
.
x2 x 1
y2 y1
(4.5)
Ovde dopuxtamo da je x2 = x1 a napisanu relaciju tretiramo kao proporciju.
Opxti oblik jednaqine prave. Svaka prava se moe predstaviti u obliku

Ax + By + C = 0,
A 6= 0
ili B 6= 0,
(4.6)
koji se zove opxti oblik. I, obrnuto, ovakva jednaqina predstav a pravu. Ako je
C 6= 0, onda jednaqinu (4.6), de eem sa C, moemo napisati u obliku
x y
+ = 1,
a b
(4.7)
koji se nziva segmentnim, jer je a odseqak koji prava gradi na x-osi, i sliqno za
b.
Jednaqina krunice. Krunica, K , je skup taqaka u ravni takvih da postoji
taqka C(x0, y0) (centar) i broj R > 0 (polupreqnik) sa svojstvom

K = {M : d(M, M0 ) = R},
gde je d(M, C) euklidsko rastojae od M (x, y) do C. Primenom Pitagorine teoreme

nalazimo da je
p
d(M, C) =
(x x0 )2 + (y y0 )2 .
Iz toga zak uqujemo da jednaqina krunice glasi

(x x0 )2 + (y y0 )2 = R2 .
(4.8)
I, obrnuto, jednaqina (4.8) predstav a krunicu sa centrom C(x0, y0) i polupreqnikom R.

Jednaqina krunice moe biti zadata i u obliku
x2 + y 2 ax by c = 0,
gde je
c+
a2 b 2
+
> 0.
4
4
(4.9)
Ovaj uslov garantuje da jednaqina zaista predstav a krunicu, a ne jednu taqku

ili prazan skup.
Zadatak. Odredite centar i polupreqnik krunice (4.9).
30
4.2 Elipsa, hiperbola i parabola
Krive drugog reda (elipsa, parabola, hiperbola) mogu se definisati na razne

naqine. Evo jednog:
Elipsa. Elipsa je geometrijsko mesto taqaka, E, u ravni koje ima to svojstvo da
je zbir rastojaa od taqke M

Dakle,
do dve date taqke, F1 i F2, nezavisan od M.

)
(4.10)
gde je a pozitivan realan broj. Ako postavimo koordinatni sistem tako da F1 i
F2 budu na x-osi a koordinatni poqetak na sredini dui F1 F2 , onda postoji c > 0
tako da F1 ima koordinate (c, 0), a F2 { koordinate (c, 0). Tada jednaqina elipse
glasi
p
p
(x + c)2 + y 2 + (x c)2 + y 2 = 2a.
(4.11)
Da bi ovako definisana elipsa stvarno bila linija, a ne jednoqlan ili prazan
skup, neophodno je i dovo no da bude a > c. Tada je jednaqina (4.11) ekvivalentna
ovoj:
p
p
(x + c)2 + y 2 = 2a (x c)2 + y 2 .
(4.12)
Budui da su leva i desna strana pozitivne, ovu novu jednaqinu smemo kvadrirati,
pa e nova ekvivalentna jednaqina glasiti
p
a2 xc = a (x c)2 + y 2 .
(4.13)
Jox jedno kvadrirae i sreivae daje
d(M, F1 ) + d(M, F2 ) = 2a,
x2
y2
+
= 1.
a2 a2 c2
Uvoeem oznake
b=
a2 c2 ,
dobijamo jednaqinu elipse u ,,kanonskom\ obliku:

x2 y 2
+ 2 = 1.
a2
b
(4.14)
(4.15)
Taqke (a, 0), (a, 0), (0, b), (0, b) nazivaju se temenima elipse.
Ako jednaqinu (4.13) napixemo u obliku
p
(x c)2 + y 2
c
=
a2
a
x
c
(4.16)
i sa p oznaqimo pravu x = a2/c, onda vidimo da M pripada elipsi ako i samo

ako je d(M, F2)/d(M, p) = c/a. To znaqi da elipsu moemo definisati a kao skup
)
Taqke F1 i F2 se zovu ie ili fokusi elipse.
4.2 Elipsa, hiperbola i parabola
31
taqaka u ravni takvih da je koliqnik rastojaa od date taqke i rastojaa od

date prave konstantan i mai od jedan. Taj koliqnik se zove ekscentricitet
elipse i obiqno se oznaqava sa e.
)
Hiperbola. Hiperbola je skup taqaka u ravni takav da je apsolutna vrednost

razlike rastojaa od dve date taqke konstantan. Neka su te dve taqke F1(a, 0) i
F2 (a, 0). Ovog puta je a < c. Postupajui kao u sluqaju elipse, dobijamo jednaqinu
x2 y 2
2 = 1,
a2
b
(4.17)
gde je b = c2 a2. Hiperbola se, sliqno kao elipsa, moe definisati kao skup
taqaka koje imaju svojstvo da im je koliqnik rastojaa od date taqke i date prave
konstantan i vei od jedan.
Parabola. Parabola je skup taqaka koje imaju svojstvo da im je rastojae od
date taqke jednako rastojau od date prave. Ako uvedemo koordinatni sistem tako
da je ta taqka F (0, c) a prava x = c, onda e jednaqina parabole glasiti
y 2 = 4cx.
(4.18)
Taqka F se zove ia ili fokus a prava { vodi a ili direktrisa.
Krive drugog reda
Pod pojmom ,,kriva drugog reda\ podrazumeva se skup taqaka u ravni Oxy qije
koordinate zadovo avaju jednaqinu
a11 x2 + 2a12 xy + a22 y 2 + 2b1 x + 2b2 y + c = 0,
(4.19)
gde je bar jedan od koeficijenata a11, a12, a22 razliqit od nule. Ovakva jednaqina,
pored elipse (i, posebno, krunice), hiperbole i parabole, moe predstav ati:
prazan skup (x2 +y2 = 1), jednu taqku (x2 +y2 = 0), jednu pravu (x2 = 0), dve prave
koje se seku (xy = 0) i dve ,,stvarno\ paralelne prave (x2 x = 0). Ispostav a
se da jednaqina (4.19) ne moe predstav ati nixta drugo. Ako je a12 = 0, to je
skoro oqigledno: imamo jednaqinu
a11 x2 + 2b1 x + a22 y 2 + 2b2 y + c = 0,
(4.20)
gde je a11 6= 0 ili a22 6= 0. Neka su, recimo, oba razliqiti od nule. Tada kompletiraem do kvadrata, dobijamo
)

b2 2
b2
b2
b 1 2
+ a22 y +
1 2 +c=
a11 x +
a11
a22
a11 a22
)
)
Ta se prava zove vodi a ili direktrisa elipse.

Pod ovim podrazumevamo da se ne seku
32
a11 x21 + a22 y12 A

= 0.
Stav ajui
x1 = x +
dolazimo do jednaqine
b1
,
a11
y1 = y +
b2
,
a22
A=
b21
b2
+ 2 c,
a11 a22
(4.21)
Ova jednaqina predstav a krivu u koordinatnom sistemu O1x1y1, koji je dobijen
translacijom sistema Oxy, xto ne mea karakter krive. Jednaqina (4.21) moe
predstav ati elipsu, hiperbolu, taqku, dve prave koje se seku ili prazan skup, i
nixta drugo. Ako je a22 6= 0 i a12 = a11 = 0, onda niqe jednaqina
a11 x21 + a22 y12 = A.

b2
b2 2
+ 2b2 x + c 2 = 0,
a22 y +
a22
a22
(4.22)
koja se uvoeem odgovarajuih smena svodi na jednaqinu oblika

y12 + 2b1 x + b0 = 0.
(4.23)
Ova jednaqina moe predstav ati parabolu, prazan skup (b1 = 0, b0 > 0), jednu
pravu (b1 = 0, b0 = 0) ili dve stvarno paralelne prave (b1 = 0, b0 < 0), i nixta
drugo. Dakle, ostaje nam da razmotrimo sluqaj kada je a12 6= 0. Rotiraemo koordinatni sistem Oxy tako da dobijemo sistem Ouv u kome jednaqina nee sadrati
qlan uz uv. Rotacija se uvodi na sledei naqin:
)

x
cos sin u
=
,
y
sin cos
v
(4.24)
gde je ugao rotacije. (Proverite u sluqaju = /4.) Kada u jednaqini (4.19) x,

odnosno y, zamenimo sa u cos v sin , odnosno u sin + v cos , i obavimo pregled
nove jednaqine, videemo da je koeficijent uz uv jednak
2a11 sin cos + 2a22 sin cos + 2a12 (cos2 sin2 )
= (a11 + a22 ) sin 2 + 2a12 cos 2.
Odavde dolazimo do jednaqine

cot 2 =
)
A s om i nove koordinate.
a11 a22
.
2a12
(4.25)
33
Primer. Razmotrimo krivu

(4.26)
Iz formule rotacija dobijamo cot 2 = 0, pa moemo uzeti = /4. Stoga je
2x2 + 2xy + 2y 2 = 1.
2
(u v),
x=
2
y=
2
(u + v).
2
Zamenom u jednaqini (4.25) dobijamo 3u2 + v2 = 1, tj.

u2 v 2
+ 2 = 1,
a2
b
gde je a = 1/ 3, b = 1.
Dakle, data kriva je elipsa qija je maa poluosa a = 1/ 3 a vea b = 1. Kada se

vratimo na koordinatni sistem Oxy, videemo da se maa poluosa nalazi na pravi
y = x a vea na pravi y = x. Odredite ie i temena ove elipse. Nacrtajte je.
Belexka 4.1. Ako nas ne zanimaju metriqka svojstva krive (duina dui, veliqina ugla, itd.) ve samo vrsta krive, onda nam je posao olakxan. Razmotrimo
ponovo krivu (4.26). Imamo
2x2 + 2xy + 2y 2 1 = 2(x2 + xy) + 2y 2 1

= 2 (x + y/2)2 y 2 /4 +2y 2 1
= 2(x + y/2)2 + 3y 2 /2 1 = 0.
Uvoeem smene u = x + y/2, v = y, dobijamo

2u2 + 3v 2 /2 1 = 0.
Na taj naqin, mi smo linearnim invertibilnim operatorom L(x, y) = (x + y/2, y)

preslikali datu krivu u elipsu. Moe se dokazati da takav operator ne mea
karakter krive, xo znaqi da je data kriva elipsa; ona nije krunica jer je koeficijent uz xy razliqit od nule.
Geometrijski vektori
Oznaqimo sa E3 trodimenzioni euklidski prostor, kao skup taqaka, bez koordinatnog sistema. U emu vae kojekakve zakonitosti izraene pomou aksioma i
iz ih izvedenih teorema. U te zakonitosti neemo deta no zalaziti, nego emo
ih, kad god nam ustrebaju, tretirati oqiglednim { ako su oqigledne. Jedna od
priliqno nepreciznih definicija vektora glasi: vektor je orijentisana du

.
Dakle, ako su A i B dve razliqite taqke u E3, onda su tu dva vektora: AB i

)
Druga, preciznija: vektor je ureena dvojka taqaka iz E3 .
5 GEOMETRIJSKI VEKTORI
34
Da e se definixe jednakost: Vektori su jednaki ako imaju istu duinu,

isti pravac i isti smer. \Isti pravac\ znaqi da su prave odreene vektorima
paralelne. Da bi se govorilo o smeru, neophodno je da vektori imaju isti pravac.
Ako su dati vektori u i v istog pravca, onda emo odabrati, recimo,
pravu pu na
kojoj lei vektor u. Postoje taqke

A, B pu takve da je u = AB . Da e, postoji
taqka C pu takva da je v = AC . (Nacrtajte!) Ako se taqka A nalazi izmeu B

i C, onda vektori u i v imaju suprotan smer; u protivnom,
oni su istog smera.
Tipiqan primer dva vektora suprotnog smera jesu

AB i BA . Inaqe, taqka A je,
po definiciji, poqetak a taqka B kraj vektora AB .

Budui da ovako definisana jednakost nije jednakost u uobiqajenom smislu ,
prinueni smo da kad god definixemo neku operaciju, , recimo sabirae, nad
dva vektora, dokazujemo sledeu implikaciju:
u = u1 & v = v1 = u v = u1 v1 .
(5.1)
BA .
Kolinearni vektori. Za vektore u , . . . , u kaemo da su kolinearni ako ima1
ju isti pravac, tj. ako postoji prava kojoj su svi paralelni.
Sabirae. Neka su dati vektori u = AB i v. Odaberimo taqku C E takvu
da je v = BC . Tada je, po definiciji,
u + v = AC .
(Nacrtajte sliku i uverite se da je ispuen uslov (5.1).) Dakle,
AB + BC = AC .
Iz ovoga sledi
(5.2)
AB + BA = AA;
ali xta je AA kad smo vektorima proglasili orijentisane dui. Tu se uvodi

nula-vektor , 0, koji ima svojstva:
u+0=0+u=u
AA = 0.
(5.3)
Nula-vektor je, po definiciji, kolinearan sa svakim vektorom.

U savremenoj matematici izraz ,,x = y\ znaqi da x i y oznaqavaju jedan isti objekat. U naxem
sluqaju taj se zahtev ne poxtuje. Da bi se zahtev ispoxtovao, pribegava se ovakvoj definiciji:
Vektor je skup orijentisanih dui koje imaju istu duinu, isti pravac i isti smer. Kako Vam
se to dopada?
)
Priroda tog objekta nije bitna; na primer, moemo ga definisati kao par (A, A), gde je A
bilo koja taqka iz E3 .
)
35
Kad na ovaj naqin sabiramo vektore, kaemo da ih sabiramo nadovezivaem.
Katkad je korisno ,,sabirae po dijagonali\. To znaqi sledee.
Transliramo
vek
tore tako da im se poklope poqeci i tako doemo do vektora AB i AC . Odaberemo

taqku D tako da qetvorougao ABDC bude paralelogram. Tada je
AB + AC = AD .
(Nacrtajte sliku i dokaite ovu formulu.)
Oduzimae. Razlika w = u v definixe se kao vektor koji zadovo ava uslov

u = w+v. Takav vektor postoji:
U posebnom sluqaju
ako je u = AB i v = CD, onda je uv = AB + DC.
AB AC = AB + CA
= CA +AB
= CB .
(Nacrtajte trougao ABC i ilustrujte ovu jednakost.)
Suprotni vektori. Neka je dat vektor u. Tada postoji v koji ima istu duinu,
isti pravac, ali suprotan smer. Pixe se v = u. Jasno je da je tada (v) = u,

pa se zato moe govoriti da jev suprotan
vektoru u, ili da su u i v (meusobno)
suprotni. Tipiqan primer: AB = BA. Uverite se da je a b = a + (b).
Mnoee vektora skalarom. Neka je u 6= 0. Ako je pozitivan broj, onda je,
po dogovoru, u vektor sa ovim svojstvima: 1) vektori u i u istog su pravca i

smera, 2) |u| = |u|, gde sa |v| oznaqavamo duinu vektora v.
Ako je < 0, onda je u vektor sa ovim svojstvima: 1) vektori u i u istog su
pravca a suprotnog smera, 2) |u| = || |u|. I, na kraju, 0 v def
= 0 za svaki vektor
v, a v = 0 za svaki skalar .
)
Stav 5.1. Vektori u i v su kolinearni ako i samo ako je u = v za neko R
ili v = u za neko R.
Skalarni proizvod vektora
Ugao izmeu vektora. Ugao izmeu vektora u 6= 0 i v 6= 0, oznaqimo ga sa =
jednak je uglu koji grade ima jednaki vektori sa zajedniqkim poqetkom.

Iz toga sledi da je 0 , kao i da je ^(v, u) = ^(u, v). Ugao izmeu vektora
^(u, v),
Duina nula-vektora je nula, po dogovoru. Pravac, pa time ni smer, nula-vektora nije

pametno definisati.
)
36
i BC nije jednak uglu kod temena B u trouglu ABC (qemu je onda jednak?).
Ugao jednak je nuli ako i samo ako su vektori u i v istog smera, a jednak je
ako i samo ako su u i v suprotnog smera.
Skalarni proizvod vektora u i v definisan je formulom
AB
(5.4)
uv = |u| |v| cos .
Ako je bar jedan od vektora u, v jednak 0, onda je, po definiciji uv= 0.

Sve u svemu
Stav 5.2.
uv
je broj koji ima sledea svojstva:
1. |uv| |u| |v|.

2. uu = |u|2.
3. uv = vu.
4. Vektori u 6= 0 i v 6= 0 meusobno su ortogonalni (pixe se uv) ako i samo
ako je uv = 0.
5. Ako je R, onda je (u)v = (uv).

Stav 5.3 (Zakon distributivnosti). Vai formula
(5.5)
a(u + v) = au + av.
Dokaz.
Neka je a = OA 6= 0. Odaberimo taqke B i C tako da bude u = OB i v =
Oznaqimo sa Ox osu odreenu vektorom ak , sa taqkom O kao koordinatnim

poqetkom. Svakoj taqki ose pridruujemo
realan broj tako da taqki O odgovara
broj 0 a taqki A duina vektora OA . Oznaqimo sa B 0 odnosno C 0 ortogonalnu

projekciju taqke B odnosno C na osu Ox. Trougao OB 0C je pravougli, iz qega
sledi da je au = |a|b0, gde je b0 koordinata taqke B 0 na osi. Na sliqan naqin moe
se videti da je a(u + v) = |a|c0 i av = c0 b0, gde je c0 koordinata taqke C . Stoga je
)
BC .
au + av = |a|b0 + |a|(c0 b0 )
= |a|c0
= a(u + v).
Tu je kraj dokaza.
Osa odreena
vektorom OA jeste prava, s, orijentisana kao OA, koja je nosaq vektora OA,
xto znaqi da OA lei na s.

k)
5.1 Koordinatni sistem u prostoru
37
Koplanarni vektori. Za vektore u , . . . , u , meu kojima nema nula-vektota,

1
kae se da su koplanarni ako postoji ravan kojoj su svi paralelni. Oni su

nekoplanarni ako nisu koplanarni.
Koordinatni sistem u prostoru qine jedna taqka, oznaqimo je sa O, koja se zove
koordinatni poqetak i niz od tri nekoplanarna vektora e1, e2, e3; ih moemo
zvati koordinatni vektori. Svaki od ih odreuje po jednu osu, Ox1, Ox2, Ox3 {
to su koordinatne ose. Postoje i tri koordinatne ravni odreene sa po dve ose:
Ox1 x2 , Ox2 x3 , Ox1 x3 .
Neka jeu bilo koji vektor razliqit od 0. Odaberimo taqku M E3 tako da
bude u = OM . Prava p koja sadri taqku
M i paralelna je osi Ox3 ,,probada\
0
ravan Ox1x2 u jednoj taqki, M . Vektor OM 0 moe da se predstavi u obliku
)
OM 0 = 1 e1 + 2 e2 ,
pritom na jedan jedini naqin (slika!). Budui da je vektor

M 0 M kolinearan (tj.
paralelan) sa e3, postoji jedan jedini broj 3 takav da je M 0M = 3e3. Iz svega
toga sledi da je
OM = OM 0 + M 0 M
= 1 e1 + 2 e2 + 3 e3 ,
a i to da su brojevi j odreeni taqkom M na jedinstven naqin. Ti brojevi se

nazivaju koordinatama
taqke M (apscisa, ordinata, aplikata), a i koordinatama
vektora u = OM .
Na opisani naqin svakoj taqki M E3 (ili vektoru u) pridruuje se jedna
jedina trojka R3. Obrnuto, svakoj trojci R3 pridruujemo
vektor u =
1 e1 + 2 e2 + 3 e3 , i taqku M E3 odreenu tako da je u = OM . (Nula-vektoru i

taqki O pridruuje se trojka (0, 0, 0).)
Tako se uspostav a uzajamno jednoznaqna veza izmeu tri prostora: E3, R3 i
V3 , gde ovo poslede predstav a skup svih geometrijskih vektora. Kad hoemo
da naznaqimo da su (x1, x2, x3) koordinate taqke M , pixemo M (x1, x2, x3), a odgovarajui vektor zapisujemo kao u = (x1, x2, x3). Da bi ovo poslede imalo smisla,
trebalo bi se uveriti da su koordinate vektora u jednake (x1, x2, x3) a koordinate vektora u + v jednake zbiru odgovarajuih koordinata vektora u i v. To
nije mnogo texko, ali dosadno, pa emo ga izostaviti.
Ako su date taqke A i B vano je znati koordinate vektora AB i sredixta

dui AB.
)
Moe i ,,komplanarni\
38
Tvree 5.4. Za taqke A(x , x , x ) i B(y , y , y ) vai formula

1
AB = (y1 x1 , y2 x2 , y3 x3 ).
Koordinate aredixta dui AB jednake su aritmetiqkoj sredini odgovarajuih

koordinata taqaka A i B.
Zadatak. Odredite koordinate vektora AB i sredixta dui AB ako su date
taqke A(1, 2, 2) i B(1, 4, 3). Ako je data jox i taqka C(0, 1, 0), odredite koordinate teixta trougla ABC. Odredite koordinate taqke D ako je qetvorougao
ACBD paralelogram.
Dekartov pravougli koordinatni sistem

Koordinatni sistem se naziva pravouglim ako su koordinatni vektori meusobno ortogonalni, a Dekartovim ako je duina svakog jednaka jedinici. Od sada
emo razmatrati samo Dekartov pravougli koordinatni sistem, pri qemu emo
koordinate qesto oznaqavati slovima bez indeksa nam je tako lakxe . Koordinatni vektori bie oznaqeni sa i, j i k. Prva korist od takvog sistema vidi se u
sledeem:
)
Stav 5.5. Ako je u = (a, b, c) i v = (x, y, z), onda je
(5.6)
uv = ax + by + cz.
Dokaz. S obzirom da je u = ai + bj + ck i, sliqno, v = . . . , to je, shodno zakonu
distributivnosti,
uv = (ai + bj + ck)(xi + yj + zk)

= axii + ayij + . . . + bxji + cyji + . . . + czkk
= ax|i|2 + ay 0 + . . .
= ax + by + cz.
Ovde smo se bitno pozvali na svojstva koordinatnih vektora: |i| = |j| = |k| = 1 i
ij = ik = jk = 0 (videti stav 5.2).
Belexka 5.6. Formula za skalarni proizvod u proizvo nom sistemu glasila bi:
(x1 , x2 , x3 )(y1 , y2 , y3 ) =
3
X
m,n=1
gde je gmn = emen.

)
Meni jeste. A Vama?
gmn xm yn ,
39
Duina vektora i ostalo. Iz stava 5.5 lako izvodimo sledee:

p
Posledica 5.7. Duina vektora u = (a, b, c) jednaka je a + b + c . Rastojae,
2
d(M, C),
izmeu taqaka M (x, y, z) i C(a, b, c) raquna se po formuli

d(M, C) =
p
(x a)2 + (y b)2 + (z c)2 .
Dokaz. Prvo tvree sledi iz stava 5.5 i formule |u|2 = uu. Drugo tvree sledi
iz prvog i formula
CM = (x a, y b, z c),
d(M, C) = | CM |.
To je to.
Vektorski proizvod.
Ako su data dva vektora u i v, onda definixemo novi vektor w na sledei naqin:
Ako su u i v kolinearni, onda je w = 0.
Neka su u i v nekolinearni, onda oni mogu da se predstave u vidu u =
M N i v = M P . Duina vektora w jednaka je povrxini paralelograma

koji grade vektori u i v (tj. dvostrukoj povrxini trougla M N P ). Vektor
w je normalan na ravan odreenu vektorima u i v. Smer se bira tako da
trojka (u, v, w) ima istu orijentaciju kao (i, j, k). Ovo poslede se najqexe
objaxava pravilom ,,desnog zavrta\, a matematiqki znaqi da je

a b c

det[u, v, w] = x y z > 0,
A B C
(5.7)
gde je u = (a, b, c), v = (x, y, z) i w = (A, B, C).

Na taj naqin vektor w je odreen jednoznaqno. On se zove vektorski proizvod
vektora u i v; pixe se w = u v.
Va a odmah uoqiti da je
v u = (u v),
(5.8)
xto sledi iz, pored ostalog, relacije det[v, u, w] = det[u, v, w].
Stav 5.8. Ako je u = (a, b, z) i v = (x, y, z), onda je u v = (A, B, C), gde je

b c
,
A =
y z

c a
,
B =
z x

a b

C =
x y
(5.9)
40
Korisno je i lako zapamtiti da se u v moe prikazati pomou formalne

determinante

i j k

u v = a b c
x y z
(5.10)
Dokaz stava. Oznaqimo sa N vektor Ai + Bj + Ck. Ako je jedan od vektora jednak
onda je, jasno, N = 0. Ako nijedan nije nula-vektor a jesu kolinearni, tada
postoji R takvo da je (x, y, z) = (a, b, c), iz qega sledi, kroz osnovna svojstva
determinanti drugog reda, da je A = B = C = 0. Neka su u i v nekolinearni.
Tada je

0,
a b c

Nu = a b c = 0,
x y z
i, sliqno, Nv = 0. Dakle, N je ortogonalan na ravan odreenu vektorima u i v.

Uslov (5.7) je zadovo en: kad razvijemo determinantu po treoj vrsti, dolazimo
do toga da je ona jednaka A2 + B 2 + C 2.
Na kraju, treba dokazati da je |N| jednaka povrxini, P, paralelograma. Polazimo od obrasca
P = |u| |v| sin ,
gde je = ^(u, v). Od ovoga dobijamo
P = |u| |v| 1 cos2

s
uv 2
= |u| |v| 1
|u| |v|
p
= |u|2 |v|2 (uv)2 .
Kad se |N|, |u|, |v| i uv izraze u koordinatama, dobijaju se izrazi od kojih se

dobija P = A2 + B 2 + C 2, xto i treba dokazati. Time smo dokazali da vektori
u v i N imaju istu duinu, isti pravac i smer, xto znaqi da je N = u v.
Stav 5.9. Vektorski proizvod ima ova svojstva:

u (v1 + v2 ) = u v1 + u v1 ,
(u) v = (u v).
Mexoviti proizvod.
Mexoviti proizvod vektora u, v i w definixe se kao

[u, v, w] = (u v)w.
(5.11)
41
Ako vektore predstavimo u obliku u = AB, v = AC, w = AD, i ako su oni nekoplanarni, onda je nad nima ,,razapet\ paralelepiped qija je osnova paralelogram
0 = ABDC , razapet nad vektorima u i v. Neka je ugao izmeu vektora w i
vektora u v. Visina paralelepipeda jednaka je |w| | cos |. Iz toga i relacije
[u, v, w] = |u v| |w| cos
sledi da je zapremina paralelepipeda data formulom

V = |[u, v, w]|.
(5.12)
Mexoviti proizvod se raquna po formuli

a b c

[u, v, w] = x y z ,
r s t
(5.13)
gde je u = (a, b, c), v = (x, y, z), w = (r, s, t).
Stav 5.10. Tri vektora su koplanarni ako i samo ako je ihov mexoviti proizvod jednak nuli.
6 Analitiqka geometrija u prostoru

Jednaqina sfere. Sfera je skup taqaka koje su podjednako uda ene od date
taqke. Ako tu uda enost oznaqimo sa R (R > 0) a taqku, centar, sa C(a, b, c), onda
je sfera, S(C, R), jednaka skupu {M E3 : d(M, C) = R}. Iz toga i formule za
rastojae od taqke M do taqke C sledi da jednaqina sfere glasi
(x a)2 + (y b)2 + (z c)2 = R2 .
(6.1)
Belexka 6.1. Postav a se ovo pitae. Ako je data jednaqina (6.1), da li ona
predstav a sferu? Odgovor je pozitivan; zaxto?
6.1 Jednaqina ravni.
Neka je ravan, n 6= 0 bilo koji vektor normalan na iM0(x0, y0, z0) taqka u
ravni. Taqka
M (x, y, z) pripada ravni ako i samo ako je M0 M n, tj. ako i samo
ako je M0M n = 0. Ako je n = (A, B, C), onda je to ekvivalentno ovome:

A(x x0 ) + B(y y0 ) + C(z z0 ) = 0.
(6.2)
Ovo je tzv. jednaqina ravni kroz datu taqku. Ona se moe napisati u obliku
Ax + By + Cz + D = 0,
(6.3)
koji se zove opxti oblik.
6 ANALITIQKA GEOMETRIJA U PROSTORU
42
Belexka 6.2. Videti notu 6.1.
Ako je D 6= 0, onda de eem jednaqine (6.3) dolazimo do jednaqine

x y z
+ + = 1.
a b c
(6.4)
Ovo se zove jednaqina ravni u segmentnom obliku. Brojevi a, b, c predstav aju

taqke u kojima ravan seqe koordinatne ose. Ovde dopuxtamo da je neki od ih
jednak , u kom sluqaju je odgovarajui sabirak u (6.4) jednak nuli a ravan je
paralelna sa odgovarajuom osom.
Uzajamni poloaj ravni. Neka su date ravni

:
A1 x + B1 y + C1 z + D1 = 0,
(6.5)
A2 x + B2 y + C2 z + D2 = 0.
(6.6)
Stav 6.3. (a) Ravni i su stvarno paralelne ako i samo ako je

B1
D1
D1
A1
=
=
6=
.
A2
B2
D2
D2
(b) Ravni se poklapaju ako i samo ako je

B1
D1
D1
A1
=
=
=
.
A2
B2
D2
D2
Neka je data jox jedna ravan:

:
A3 x + B3 y + C3 z + D3 = 0.
(6.7)
Primenom Kramerove teoreme dobijamo (razjasniti):
Stav 6.4. Ravni , i seku se u jednoj taqki ako i samo ako je

A1 B1 C1

A2 B2 C2 =

6 0.
A3 B3 C3
6.2 Jednaqina prave
Neka je p prava u prostoru E3. Odaberimo

dve razliqite taqke, M0(x0, y0, z0) i Q,
na pravi, koje odreuju

vektor vp = P Q . Taqka M (x, y, z) pripada pravi ako i
samo ako su vektori P M i vp istog pravca, tj. kolinearni. To znaqi da M p
6.2 Jednaqina prave
43
ako ia samo ako postoji t R takvo da je P M = tvp. Ako je vp = (a, b, c), onda ovo
poslede moemo napisati u vidu sistema
x x0 = at
y y0 = bt
z z0 = ct,
tj. u vidu proporcije
x x0
y y0
z z0
=
=
.
a
b
c
(6.8)
Ova jednaqina ima ime: kanonska jednaqina prave.

Belexka 6.5. Videti belexku 6.1.
Zadatak. Napisati jednaqinu prave koja prolazi kroz taqke A(1, 1, 2)
i B(1, 3, 4).
Uzajamni poloaj pravih. U savremenoj geometriji prave p i q se smatraju
paralelnim ako je p = q ili ako lee u istoj ravni i nemaju zajedniqkih taqaka.
Mi emo u ovom drugom sluqaju govoriti o stvarno paralelnim pravama. Sliqno
emo postupiti kad je req o pravi i ravni.
Neka su p i q prave sa jednaqinama
p:
y y1
z z1
x x1
=
=
,
a1
b1
c1
(6.9)
q:
x x2
y y2
z z2
=
=
.
a2
b2
c2
(6.10)
Stav 6.6. (a) Prave p i q su stvarno paralelne ako i samo ako je

a1
b1
c1
=
=
a2
b2
c2
(6.11)
i trojka (x1, y1, z1) ne zadovo ava jednaqinu (6.10).

(b) Prave p i q se poklapaju ako i samo ako je ispuen uslov (6.11) a trojka
(x1 , y1 , z1 ) zadovo ava jednaqinu (6.10).
(v) Prave p i q lee u jednoj ravni ako i samo ako su vektori vp, vq i M1M2
koplanarni, gde je Mj = Mj (xj , yj , zj ) (j = 1, 2). (Videti stav 5.10.)
Prava i ravan. Neka su date ravan i prava p :

:
p:
Ax + By + Cz + D = 0,
(6.12)
x x0
y y0
z z0
=
=
.
a
b
c
(6.13)
6 ANALITIQKA GEOMETRIJA U PROSTORU
44
Uzajamni poloaj prave i ravni
Stav 6.7. (a) Prava p je stvarno paralelna sa ravni ako i samo ako je aA + bB +
i Ax0 + By0 + Cz0 + D 6= 0.
(b) Prava p lei u ravni ako i samo ako je aA + bB + cC = 0 i Ax0 + By0 +
cC = 0
Cz0 + D = 0.
(v) Prava je normalna na ravan ako i samo ako je

B
C
A
=
= .
a
b
c
Rastojae od taqke do ravni. Neka je data ravan

:
Ax + By + Cz + D = 0
i taqka M0(x0, y0, z0). Vektor N = (A, B, C) je, kao xto znamo normalan na .
Vektor n = N/|N| = (a, b, c) je, takoe, normalan na ali mu je duina jednaka 1.
Tako jednaqinu ravni moemo napisati u obliku
ax + by + cz + d = 0,
gde je
A
B
, b=
, itd.
A2 + B 2 + C 2
A2 + B 2 + C 2
Neka je q prava koja sadri taqku M0 i normalna je na . Ona seqe
taqki S a rastojae d(M0, ) jednako je d(M0, S).
Da bismo naxli taqku S, pixemo jednaqinu prave q :
x x0
y y0
z z0
=
=
= t,
a
b
c
a=
tj.
x = x0 + at,
y = y0 + bt,
Zamenom u jednaqini ravni dobijamo

tj.
ravan u nekoj
z = z0 + ct.
a(x0 + at) + b(x0 + bt) + c(z0 + ct) + d = 0,

ax0 + by0 + cz0 + d + t = 0,
gde smo iskoristili jednakost a2 +b2 +c2 = 1. Dakle, t = (ax0 +by0 +cz0 +d) =: L,
a odavde nalazimo x, y i z :
x = x0 aL,
y = y0 bL,
z = z0 cL,
a to su koordinate taqke S . Sada primeujemo formulu za rastojae meu taqkama

i dobijamo
d(M0 , ) = d(M, S) =
a2 L2 + b2 L2 + c2 L2 = |L|.
Vraajui se na prvobitne oznake, dolazimo do obrasca

d(M0 , ) =
|Ax0 + By0 + Cz0 + D|
.
A2 + B 2 + C 2
(6.14)
45
Rastojae od taqke od prave. Neka su date prava p jednaqinom (6.8) i taqka

M1 (x1 , y1 , z1 ).
Vektor pravca prave p oznaqimo sa vp. Tada

je nad vektorima vp i
M0 M1 razapet paralelogram sa povrxinom P = |vp M0 M1 |. Rastojae d(M0 , p)

jednako je visini tog paralelograma sa osnovom vp a ona je jednaka P/|vp|; dakle,
|vp M0 M1 |
.
d(M1 , p) =
|vp |
(6.15)
Rastojae meu mimoilaznim pravim. Ako su prave p i q date jednaqinama

(6.9) i (6.10), onda se najkrae rastojae meu ima raquna po formuli
|[vp , vp , M1 M2 ]|
d(p, q) =
.
|vp vp |
(6.16)
Vektorski prostori
Vektorski prostor je skup, X, na kome su definisane operacije sabiraa i mnoea skalarom koje imaju sledea svojstva:
1. Par (X, +) je Abelova grupa.
2. (x + y) = x + y, za sve R i x, y X.
3. ( + )x = x + x za sve , R i x X.
4. (x) = ()x za sve , R i x X.
5. 1x = x.
Svet vektorskih prostora je veoma xarolik.
Primeri.
Skup geometrijskih vektora V3.

Prostor Rn.
Skup svih matrica datog tipa.
Skup svih realnih funkcija zadatih na nekom skupu S. Ovde se sabirae
definixe ovako:
a mnoee skalarom
(f + g)(t) = f (t) + g(t),
t S,
(f )(t) = f (t).
Skup C[0, 1] svih realnih funkcija neprekidnih na [0, 1].

Skup C n[0, 1] svih realnih funkcija klase C n na [0, 1].
7 VEKTORSKI PROSTORI
46
Linearna kombinacija vektora. Ako su v , . . . , v vektori a , . . . , ska1
lari, onda se vektor
n
X
j vj
j=1
zove linearna kombinacija vektora v1, . . .
Linearna zavisnost. Kaemo da su vektori v , . . . , v linearno zavisni ako se

1
jedan od ih moe predstaviti kao linearna kombinacija ostalih. U protivnom,

kae se da su oni linearno nezavisni. Ako se meu vektorima nalazi nula-vektor,
onda su oni linearno zavisni jer je 0 = 0v1 + 0v2 + . . . Drugim reqima, niz linearno nezavisnih vektora ne moe sadrati nula-vektor. Podniz niza linearno
nezavisnih vektora je linearno nezavisan.
Stav 7.1. Niz v , . . . , v je linearno nezavisan ako i samo ako jednaqina (sa nepoz1
natim 1, . . . , n)
n
X
j vj = 0
j=1
ima samo trivijalno rexee: j = 0 za svako j. Drugim reqima niz je linearno

nezavisan ako i samo ako vai implikacija
n
X
j vj = 0 = 1 = 2 = . . . = n = 0.
j=1
Dokaz. Pretpostavimo da su vektori linearno nezavisni a da jednaqina ima ne-
trivijalnih rexea; neka je, recimo, jedno od ih 1. Tada je

v1 =
2
v2 . . . ,
1
xto znaqi da v1 linearno zavisi od ostalih, a to je kontradikcija.

Pretpostavimo sada da jednaqina ima samo trivijalna rexea. Tada vektori
ne mogu biti linearno zavisni jer bi u protivnom, jedan od ih, recimo v1, linearno zavio od ostalih, tj. postojali bi skalari 2, . . . takvi da je
v1 = 2 v2 + . . . ,
iz qega bi sledilo
v1 2 v2 . . . = 0,
tj. jednaqina bi imala netrivijalno rexee (1, 2, . . .).
47
Baza prostora Niz vektora e , . . . , e nazivamo bazom prostora X ako se svaki

1
vektor iz X moe na jedinstven naqin predstaviti kao linearna kombinacija tog

niza.
Stav 7.2. Baza je linearno nezavisna.
Dokaz. Recimo, nije. Tada postoji netrivijalan niz skalara j takav da je

1 e1 + . . . + n en = 0.
Dakle, nula-vektor se moe predstaviti na taj naqin i na trivijalan:

0 = 0e1 + . . . + 0en .
To je kontradikcija sa pretpostavkom.
Stav 7.3. Ako su e , . . . , e i f , . . . , f baze prostora, tada je m = n.

1
Dokaz. Uverimo se u to na sluqaju n = 2, m = 3. Svaki element x X moe se
predstaviti na jedinstven naqin u obliku
x = x1 e1 + x2 e2 ,
(A)
a, takoe, na jedinstven naqin u obliku

x = y1 f1 + y2 f2 + y3 f3 .
Taako se svako fj , j = 1, 2, 3, moe napisati u obliku

fj = aj1 e1 + aj2 e2 ,
j = 1, 2, 3.
Sledi:
x = y1 (a11 e1 + a12 e2 ) + y2 (a21 e1 + a22 e2 ) + y3 (a31 e1 + a32 e2 )
= (a11 y1 + a21 y2 + a31 y3 )e1 + (a12 y1 + a22 y2 + a32 y3 )e1 .
Iz toga i (A) sledi

a11 y1 + a21 y2 + a31 y3 = x1
a12 y1 + a22 y2 + a32 y3 = x2 .
Stav ajui x1 = x2 = 0, dobijamo homogeni sistem sa dve jednaqine i tri nepoznate, a on ima beskonaqno mnogo rexea, xto znaqi da se nula-vektor moe na
bezbroj naqina predstaviti kao linearna kombinacija vektora fj . Stoga niz fj ,
j = 1, 2, 3, nije baza. Ta kontradikcija dokazuje stav.
8 METRIQKI PROSTORI
48
Dimenzija. Ako prostor ima bazu e , . . . , e , on se naziva n-dimenzionim. Pros1
tor je konaqnodimenzioni ako je n-dimenzioni za neko n.

Na primer, najprostiju bazu prostora Rn qine vektori e1 = (1, 0, . . . , 0), e2 =
(0, 1, 0, . . . , 0), . . . en = (0, . . . , 0, 1).
Zadatak.
vektora u prostoru Rn qine bazu ako i samo ako je ihova determinanta razliqita od nule.
n
Zadatak. Neka je X
= C(, ).
Funkcije (vektori) f1(t) = et, f2(t) = e2t,
su linearno nezavisne.
Rexee. Neka je (1) C1et + C2e2t + C3e3t = 0 za svako t. Treba dokazati da je
C1 = C2 = C3 = 0. Difereciraem jednakosti (1) dva puta i stav ajui t = 0,
dobijamo homogeni sistem
3t
f3 (t) = e
C1 + C2 +C3 =0
C1 + 2C2 +3C3 =0
C1 + 4C2 +9C3 =0
Determinanta tog sistema razliqita je od nule, pa sistem, shodno Kramerovoj

teoremi ima samo trivijalno rexee.
Linearni operatori. Neka su X i Z vektorski prostori. Preslikavae L :
X 7 Z
naziva se linearnim operatorom ako je zadovo en uslov

L(x + y) = L(x) + L(y),
za sve , R i x, y X.
(7.1)
Linearni operator se naziva izomorfizmom ako je surjektivan i injektivan. Inverz izomorfizma je opet izomorfizam. Prostori se nazivaju izomorfnim ako
postoji izomorfizam sa jednog na drugi.
Stav 7.4. Ako je e , . . . , e baza prostora X, onda je preslikavae

1
L(x1 , . . . , xn ) = x1 e1 + . . . xn en
izomorfizam Rn na X.
Stav 7.5. Neka je L : X
L(e1 ), . . . , L(en ) baza u Z.
7 Z
izomorfizam. Ako je
e1 , . . . , e n
baza u
X,
onda je
Metriqki prostori
Metrikom na nekom skupu X naziva se realna funkcija d definisana na Dekartovom proizvodu X X koja ima sledea svojstva:
49
1 d(x, y) 0;
2 d(x, y) = 0 x = y;
3 d(y, x) = d(x, y);
4 d(x, y) d(x, z) + d(z, y).
Najprostiji i najvaniji primer: X = R, d(x, y) = |x y|. Dokaite da je d

metrika.
Primer. Neka je X = R2. Definiximo d na ovaj naqin:
d(x, y) =
p
(x1 y1 )2 + (x2 y2 )2 .
Ta metrika se naziva euklidskom. Iz analitiqke geometrije znamo da je d(x, y)

rastojae od taqke x = (x1, x2) do y = (y1, y2). Pokuxajte da, nezavisno od toga,
dokaete da d zadovo ava uslove 1{4.
Primer. Neka je X = R2 i
d1 (x, y) = |x1 y1 | + |x2 y2 |.
(8.1)
I ovo je metrika; dokaite.
Primer. Neka je X = R2 i
d (x, y) = max{|x1 y1 |, |x2 y2 |}.
(8.2)
Primer. Neka je X = C[0, 1] i
d (f, g) = max |f (t) g(t)|.
(8.3)
0t1
Primer. Neka je X = C[0, 1] i

Z
|f (t) g(t)| dt.
d1 (f, g) =
0
(8.4)
Kugle. Neka je a taqka u metriqkom prostoru X sa metrikom d. Otvorenom kuglom sa centrom a i polupreqnikom R > 0 naziva se kugla
Skup
K(a, R) = {x X : d(x, a) < R}.
(8.5)
K[a, R] = {x X : d(x, a) R}
(8.6)
nazivamo zatvorenom kuglom, a

S(a, R) = {x X : d(x, a) = R}
sferom.
(8.7)
8 METRIQKI PROSTORI
50
Zadatak. Nacrtati S(0, 1) u sluqaju da je X

definisanih prethodno.
= R2
a d jedna od tri metrike
8.1 Graniqna vrednost niza

Neka je (an) niz u metriqkom prostoru (X, d). Kazaemo da je on konvergentan ako
postoji c X takav da za svako > 0 postoji indeks n0 sa svojstvom da za svako
n > n0 vai implikacija:
n > n0 = d(an , c) < .
(8.8)
Ako je je taj uslov ispuen, onda se c zove graniqna vrednost niza i pixe se
lim an = c,
a moe se rei i ovako: an tei c kad n tei .
Stav 8.1. Neka je (a ) niz u metriqkom prostoru (X, d). Tada je on konvergentan
n
ako i samo ako postoji c X takav da je
lim d(an , c) = 0.
Zadatak. Ako an c i d(an, bn) 0, onda bn c.
Stav 8.2. Konvergentan niz ima samo jednu graniqnu vrednost.

Dokaz. Ako d(an, c1) 0 i d(an, c2) 0, onda
d(c1 , c2 ) d(c1 , an ) + d(an , c2 )
= d(an , c1 ) + d(an , c2 )
0.
Sledi da d(c1, c2) 0 n , a budui da je d(c1, c2) konstanta 0, mora biti

d(c1 , c2 ) = 0, tj. c1 = c2 (svojstvo 2 u definiciji metrike).
Skup se naziva ograniqenim ako je sadran u nekoj kugli. Niz je ograniqen
ako je skup egovih qlanova ograniqen.
Stav 8.3. Ako je niz konvergentan, onda je ograniqen.
8.1 Graniqna vrednost niza
51
Konvergencija niza u R .
Stav 8.4. Niz u R konvergira ako i samo ako konvergiraju svi koordinatni
m
nizovi.
Ovde kao metriku moemo uzeti euklidsku

d(x, y) =
n
X
(xj yj )2
1/2
(8.9)
j=1
ali i d1 i d, koje smo definisali u sluqaju n = 2 (videti (8.1) i (8.2)), a koje se

definixu analogno u sluqaju n 3.
Dokaz stava. Bie dovo no jasno ako razmotrimo sluqaj m = 2. Preimo na geometrijske oznake. Dakle neka je Mn = (xn, yn) niz taqaka u ravni. Neka Mn C,
gde je C = (a, b), xto znaqi da

d(Mn , C) = (xn a) + (yn b)
1/2
0 (n ).
Budui da je |xn a| d(Mn, C) 0, to |xn a| 0, tj. xn a; sliqno za yn.

Obrnuto, ako xn a i yn b, onda je
lim d(Mn , C) = lim
(xn a)2 + (yn b)2
1/2
= 0,
a to je i trebalo dokazati.
Belexka 8.5. Dokazali smo malo vixe: u sluqaju konvergencije vai formula
lim(xn , yn ) = (lim xn , lim yn ).
Belexka 8.6. Ovo jedan od primera heuristiqkog principa, po kome funkcija
sa vrednostima u Rn ima neko svojstvo ako i samo ako ga ima svaka koordinatna
funkcija. To nije matematiqko tvree ve treba da slui kao uputstvo xta
raditi.
Kompletni prostori Niz (a ) u metriqkom prostoru (X, d) naziva se Koxijen
vim ako za svako > 0 postoji indeks n0 takav da svako n N i svako p N vai
impikacija:
n > n0 & p > 0 = d(xn+p , xn ) < .
(8.10)
Svako konvergentan niz je Koxijev. U sluqaju kad je X = R, d(x, y) = |x y| vai
i obrnuto. Meutim, ima prostora, kao xto je Q sa istom metrikom, u kojima ima
nekonvergentnih Koxijevih nizova.
Kae se da je metriqki prostor kompletan ako svaki Koxijev niz u emu
konvergira.
8 METRIQKI PROSTORI
52
Stav 8.7. Prostor R je kompletan.

m
Dokaz (m = 2). Iz pretpostavke

1/2
d(Mn+p , Mn ) = (xn+p xn )2 + (yn+p yn )2
<
sledi |xn+p xn| < i |yn+p yn| < , a odavde i iz pretpostavke da je niz (Mn)
Koxijev { da su i realni nizovi (xn) i (yn) Koxijevi. Stoga su oni konvergentni.
Ako xn a i yn a, onda je d(Mn, C) 0, gde je C = C(a, b).
Belexka 8.8. Prostor C[0, 1] sa metrikom d jeste kompletan, ali sa metrikom d1
nije (videti (8.3) i (8.4)).
8.2 Vrste skupova u metriqkom prostoru

Neka je (X, d) metiqki prostor.
Zatvoreni skupovi. Skup F
nazivamo zatvorenim (u prostoru X ) ako

graniqna vrednost svakog konvergentnog niza iz F pripada F. Dakle, karakteristiqno svojstvo zatvorenog skupa je da vai implikacija
X
an F & lim an = c = c F.
Primer. Neka je X
(8.11)
i F = {1/n : n N}. Ovaj skup nije zatvoren u

metriqkom prostoru R; naime, niz an = 1/n ,,pripada\ (tj. egovi qlanovi pripadaju) skupu F, niz konvergira nuli, ali nula nije u skupu F.
= R
Primer. Segment [a, b] i ,,poluotvoreni\ interval [a, ) zatvoreni su podskupovi od R.
Zadatak. Dokaite da je pravougaonik [a, b] [c, d] zatvoren u R2.

Zadatak. Dokaite da je zatvorena kugla zatvoren skup.
Otvoreni skupovi. Neka je E X i neka a E. Taqku a nazivamo unutrax-
om taqkom skupa E ako postoji > 0 takvo da je K(a, ) sadrana u E. Kad smo
ve tu, pomenimo da se kugla K(a, ) zove -okolina taqke a. Okolina od a je svaki
skup koji sadri bar jednu -okolinu od a.

Kazaemo da je skup E otvoren ako je svaka egova taqka unutraxa. Dakle,
karakteristiqno svojstvo otvorenog skupa jeste da se oko svake egove taqke moe
,,opisati\ kugla sadrana u emu.
8.2 Vrste skupova u metriqkom prostoru
53
Belexka 8.9. Jedan isti skup moemo posmatrati kao deo vixe metriqkih pros-
tora. Neka su, recimo, (X, dX ) i (W, dW ) dva metriqka prostora takva da je X W
i dX (x, y) = dW (x, y) za sve x, y X. (Tipiqan primer: X = R, W = R2.) Ako je
F X i F zatvoren u X, onda je F zatvoren u W. Sa otvorenim skupovima nije
tako. Npr. interval (du) (0, 1) je otvoren kao podskup od R ali nije otvoren kao
podskup od R2 i, xtavixe, nema nijednu unutraxu taqku.
Stav 8.10. Da bi skup bio zatvoren, neophodno je i dovo no da je egov kom-
plement otvoren. Da bi bio otvoren, neophodno je i dovo no da je komplement

zatvoren.
Dokaz. Drugo tvree sledi iz prvog. U dokazu prvog imamo dve implikacije:
(1) Ako je skup F X zatvoren, onda je F c otvoren.

(2) Ako je F c otvoren, onda je F zatvoren.
Dokaimo (1). Pretpostavimo da F c nije otvoren. To znaqi da postoji taqka
c F c koja nije unutraxa. A ovo poslede znaqi da ne postoji kugla K(c, )
sadrana u F c. Dakle, ako uzmemo nula-niz n, tada nije K(c, n) F c, pa postoji
taqka an K(c, n) takva da an 3 F c, tj. an F. Meutim, to xto an pripada
K(c, n ) znaqi da je d(c, an ) < n , iz qega sledi da an c (n ). Dakle niz
(an ) ima svojstva: an F, an c i c 6 F, xto je suprotno pretpostavci da je F
zatvoren (videti implikaciju (8.11)).
(2) Hoemo da dokaemo da je F zatvoren imajui informaciju da je F c otvoren.
Neka an c i an F za svako n. Moe li c biti van F, tj. pripadati F c? Ne
moe jer bi, u protivnom, postojala kugla K(c, ) F c (po definiciji otvorenog
skupa), a onda bi postojalo n0 takvo da je an K(c, ) za n > n0. Odatle sledi da
an F c , tj. an 6 F za n > n0 , xto je kontradikcija sa pretpostavkom da an F za
svako n. Time je dokaz zavrxen.
Belexka 8.11. Da je sam prostor
i zatvoren i otvoren, sledi iz definicije

tih skupova. Jox jedan takav skup je . Da je zatvoren, pokazuje implikacija
(8.11) jer je ena premisa netaqna (ne moe biti xn ). Da je otvoren, pokazuje
implikacija
X
c = ( > 0) K(c, ) ,
u kojoj je premisa netaqna. (Setimo se da je implikacija p = q taqna ako je

(ali ne samo ako) p netaqno.) Ima prostora koji sadre druge skupove istovremeno
zatvorene i otvorene. Takvi se prostori nazivaju nepovezanim.
Belexka 8.12. Ako skup nije otvoren (ili zatvoren), ne znaqi da je zatvoren (ili
otvoren).
Zadatak. Dokaite da je otvorena kugla otvoren skup.
8 METRIQKI PROSTORI
54
Kompaktni skupovi. Skup K X je kompaktan ako se iz svakog niza (an)

takvog da an K za svako n moe izdvojiti konvrgentan podniz qija graniqna
vrednost pripada K.
Stav 8.13. Ako je skup kompaktan, onda je on i ograniqen i zatvoren.
Dokaz. Dokaimo da je ograniqen. fiksirajmo taqku
a X. Ako K ne bi bio
ograniqen, ne bi bio sadran ni u jednoj kugli K[a, n], n N. To znaqi da bi
postojao niz (an) takav da an 6 K[a, n], tj. d(an, a) > n. Ako je ak podniz niza
(an ), onda je d(a, ak ) > kn (n ). Iz toga sledi da je d(c, an ) d(an , a)
d(a, c) , pa podniz nije ograniqen pa time ni konvergentan.
Dokaimo zatvorenost. Neka je (an) konvergentan niz u K. Zbog kompaktosti
skupa K postoji konvergentan podniz niza i limes tog podniza pripada K. Ali
taj limes je jednak limesu niza (an) i zato pripada K.
n
Primer.
Oznaqimo sa `2 skup svih beskonaqnih nizova A = (an) takvih da je
P
n=1
a2n < .
Metrika se uvodi formulom

d(A, B) =
X
1/2
(an bn )2
.
(8.12)
n=0
Neka je ej = (0, 0, . . . , 0, 1, 0, . . .) (svi qlanovi su jednaki nuli osim onog na mestu

j , koji je jednak 1). Skup {ej : j N} je ograniqen i zatvoren ali nije kompaktan.
Kao xto vidimo, ima skupova koji su ograniqeni i zatvoreni ali nisu kompaktni. Meutim:
Stav 8.14. Podskup od Rm je kompaktan ako i samo ako je ograniqen i zatvoren.
Dokaz. Razmotriemo sluqaj m = 2. Neka je K R2 ograniqen i zatvoren. Tada
postoji pravougaonik = [a, b] [c, d] takav da je K . Neka je Mn = (xn, yn)
niz u K. Tada je a xn b, pa, shodno Vajerxtrasovoj teoremi za realne nizove,
postoji konvergentan podniz x0n = xk . Sada imamo novi niz Mn0 = (xk , yk ) =
(x0n , yn0 ), koji ne mora biti konvergentan. Meutim, iz niza (yn0 ) moemo izdvojiti
konvegentan podniz yn00 = yt0 , jer je c yn0 d. Time izdvajamo konvergentan podniz
Mn00 = Mt0 niza Mn i taj podniz konvergira. Budui da je K zatvoren, limes tog
niza pripada skupu K. Tako smo dokazali da iz zatvorenosti i ograniqenosti
sledi kompaktnost. Obrnuto vai u svakom prostoru (stav 8.13).
n
Hajne-Borelova teorema. Familijom skupova nazivamo skup qiji su qlanovi
skupovi. Ako je K X, onda otvorenim pokrivaqem nazivamo familiju otvorenih

skupova qija unija sadri K kao podskup.
Stav 8.15 (Hajne-Borelova teorema). Skup K X je kompaktan ako i samo ako
se iz svakog otvorenog pokrivaqa moe izdvojiti konaqan pokrivaq.
8.3 Graniqna vrednost i neprekidnost funkcije
55
8.3 Graniqna vrednost i neprekidnost funkcije
Taqkom ngomilavaa skupa S X nazivamo taqku a sa svojstvom da postoji niz

taqaka (xn) takvih da xn S, xn 6= a za svako n i limn xn = a. Taqka nagomilavaa skupa ne mora pripadati samom skupu; npr. taqka 1 je taqka nagomilavaa
intervala (0, 1),
Pretpostavimo da je data funkcija f : S 7 Z, gde je (Z, dZ ) metriqki prostor.
Neka je a taqka nagomilavaa skupa S. Kazaemo da f (x) tei ka L, L Z, ako za
svaki niz (xn) vai sledee:
(n)xn S \ {a} & xn a = f (xn ) L.
(8.13)
Kao i u sluqaju nizova, funkcija ne moe imati vixe od jedne graniqne vrednosti.
Uslov xn S \ {a}, tj. xn 6= a, pokazuje da postojae ili nepostojae vrednosti funkcije u taqki a, kao i sama vrednost, ako postoji, ne utiqu na postojae
graniqne vrednosti niti na samu vrednost. Npr. ako je data funkcija f : R2 7 R,
x21 x2
,
x21 +x22
x 6= 0,
c,
x=0
(
f (x) =
(8.14)
onda je limx0 f (x) = 0 bez obzira koliko je c. Zaxto je limes jednak 0? Neka je
xn = (yn , zn ) niz razliqit od nule a koji tei nuli. Tada je
|f (xn )| =
yn2 |zn |
yn2 |zn |
y 2 + zn2
yn2
|zn |
0 (n ).
Ovo smo izveli pod pretpostavkom yn 6= 0. Ako je, tu i tamo, yn = 0, onda je

f (yn , zn ) = 0, pa opet vai nejednakost |f (xn )| |zn | za svako n.
Tako se, uglavnom, dokazuje da je limxa f (x) = L, tj. limn(f (x) L) = 0, u
sluqaju realnih funkcija.
Sledei primer pokazuje kako se pokazuje da limes ne postoji. Neka je
f (x) =
x1 x2
,
+ x22
x21
x R2 \ {0}.
Neka je x0n
(8.15)
= (0, 1/n) i x00n = (1/n, 1/n). Tada je f (x0n ) = 0 i f (x00n ) = 1/2, te je

limn f (x0n ) = 0 a limn f (x00n ) = 1/2. Budui da funkcija ne moe imati vixe od
jedne graniqne vrednosti, ispada da ovaj limes ne postoji.
Zadatak. Postoji li
xy 2
?
(x,y)(0,0) x2 + y 4
lim
8 METRIQKI PROSTORI
56
Neprekidne funkcije. Da bismo govorili o neprekidnosti funkcije u nakoj
taqki c, nuno je pretpostaviti da je f definisana u toj taqki.

Definicija 8.16 (Vajerxtrasova definicija). Kaemo da je funkcija f : S 7
Z neprekidna u taqki c S ako za svako > 0 postoji > 0 takvo da za svako
x Df vai implikacija
dX (x, c) < = dZ (f (x), f (c)) < ,
(8.16)
xto se moe zapisati kao
( > 0)( > 0)(x Df ) dX (x, c) < = dY (f (x), f (c)) < .
(8.17)
Stav 8.17 (Hajne). Funkcija f je neprekidna u taqki c Df ako i samo ako svaki
niz (xn) zadovo ava sledei uslov:
(n) xn Df & xn c = f (xn ) f (c).
(8.18)
Za razliku od uslova (8.13) ovde se ne trai da je xn 6= c.

Ako je c izolovana taqka skupa Df , tj. ako nije taqka nagomilavaa, onda
postoji -okolina od c koja ne sadri druge elemente iz Df (sem c). Za takvo
uslov dX (x, c) < povlaqi x = c, a odatle sledi f (x) = f (c), pa samim tim
dZ (f (x), f (c)) = 0 < . Prema tome, svaka funkcija je neprekidna u izolovanim
taqkama svog domena. Zato su zanim ive samo taqke nagomilavaa.
Stav 8.18. Neka je c D taqka nagomilavaa skupa D . Tada su sledei uslovi
ekvivalentni:
(a) Funkcija f je neprekidna u taqki c.

(b) limxc f (x) postoji i jednak je f (c).
Funkcije sa vrednostima u R Ako je f funkcija sa vrednostima u R a

m
definisana na nekom metriqkom prostoru X, onda se ona moe predstaviti u

obliku f (x) = (f1(x), . . . , fm(x)), gde su fj realne funkcije, koje emo zvati koordinatnim funkcijama.
Stav 8.19. Da bi funkcija sa vrednostima u R bila neprekidna, neophodno je

m
i dovo no da sve koordinate funkcije budu neprekidne.
Lokalna svostva neprekidnih realnih funkcija.

Stav 8.20. Ako je funkcija f : S 7 R neprekidna u taqki c S, onda postoji
okolina U te taqke takva da je f ograniqena na skupu U S.
Dokaz. Iz neprekidnosti sledi postojae kugle K(c, ) takva da je |f (x)f (c)| < 1
za svako x K(c, ) S . To znaqi da je f ograniqena na skupu K(c, ) S.
57
Stav 8.21. Ako je f : S 7 R neprekidna u c i f (c) > 0, onda je postoji okolina

U
od c takva da je f (x) > 0 za svako x U S.
Dokaz. Neka je = f (c). Iz neprekidnosti funkcije u taqki c sledi postojae
kugle K(c, ) takve da je f (c) < f (x) < f (c) + , za x K(c, ) S, a odavde
0 < f (x) za x K(x, ) S.
Vajerxtrasove teoreme. Verujem da Vam nije texko dokazati sledeu teoremu.

Stav 8.22. Ako je funkcija f : K 7 Z neprekidna, onda je skup f (K) kompaktan.
Znamo da je kompaktan skup ograniqen pa iz te teoreme dobijamo ovu:
Stav 8.23. Neka je K kompaktan podskup metriqkog prostora X i neka je f
K 7 Z
neprekidna funkcija. Tada je f ograniqena na skupu K.
Dokaz sledeeg je skoro identiqan onome iz Mat1B, gde je bilo K = [a, b].
Stav 8.24. Ako je f
neprekidna funkcija a skup K kompaktan, onda

funkcija f ima najveu i najmau vrednost na K; preciznije, postoje taqke c1
i c2 u K takve da je f (c1) f (x) f (c2) za svako x K.
: K 7 R
Kantorova teorema. Funkciju f : S 7 Z nazivamo ravnomerno neprekidnim

ako za svako > 0 postoji > 0 takvo da za sve x, y S vai implikacija
dX (x, y) < = dZ (f (x), f (y)) < .
(8.19)
Stav 8.25. Neka je f : K 7 Z neprekidna funkcija, gde je K kompaktan skup a
Z
metriqki prostor. Tada je funkcija ravnomerno neprekidna.
9 Diferencijabilnost
Parcijalni izvodi. Pretpostavimo da je f realna funkcija definisana u
unutraxoj M0(x0, y0) taqki skupa S R2. Neka je (x) = f (x, y0) i (y) = f (x0, y).
Funkcija (jedne promen ive) definisana je u okolini taqke x0 pa ima smisla
pitati se postoji li izvod 0(x0). Ako postoji, onda se on naziva parcijalnim
izvodom po x funkcije f u taqki M0 i oznaqava se kao
f
(M0 )
x
ili
fx (M0 ).
Na sliqan naqin se definixe:

f
(M0 ) = fy (M0 ) = 0 (y0 ).
y
9 DIFERENCIJABILNOST
58
Iz postojaa konaqnih parcijalnih izvoda u svakoj taqki neke oblasti ne sledi

qak ni neprekidnost funkcije u . Primer:
)
xy
, (x, y) = (0, 0)
+ y2
f (x, y) =
0,
(x, y) = (0, 0).
x2
(9.1)
Neka je M0 = M0(0, 0). Ovde je f (x, 0) = 0 i f (0, y) = 0, iz qega sledi fx(0, 0) =

fy (0, 0) = 0. S druge strane, ne postoji limM M f (M ), pa funkcija nije neprekidna u M0.
Parcijalni izvodi u taqkama razliqitim od (0, 0) postoje, xto se lako proverava (i izraqunava).
Belexka 9.1. Parcijalni izvodi zadovo avaju uobiqajena pravila za zbir, razliku, proizvod i koliqnik.
Diferencijabilnost. Kaemo da je funkcija f diferencijabilna u taqki
M0 (x0 , y0 ) ako postoje brojevi p i q i funkcija definisana u okolini U taqke
M0 takvi da su zadovo eni uslovi:
(1) f (M ) = f (M0) + p(x x0) + q(y y0) + (M )d(M, M0);
(2) Mlim
(M ) = (0) = 0.
M
0
Ideja je u tome da se funkcija f aproksimira afinom funkcijom

g(M ) = f (M0 ) + p(x x0 ) + q(y y0 ).
Ovde d(M, M0) oznaqava euklidsko rastojae, mada se moe uzeti i d1 ili d;
definicija e biti ekvivalentna ovoj naxoj. S obzirom da je (M )d(M, M0)
,,malo\ u poreeu sa x x0 ili y y0, moemo neformalno zapisati
f (M ) f (M0 ) + p(x x0 ) + q(y y0 ), kada je M M0 .
Stav 9.2. Ako je funkcija f diferencijabilna u M0, onda postoje parcijalni

izvodi fx(M0) i fy (M0) i vae jednakosti fx(M0) = p i fy (M0) = q, gde su p i q
brojevi iz definicije diferencijabilnosti.
Proof. Idemo na definiciju izvoda kao limesa:
f (x, y0 ) f (x0 , y0 )
xx0
x x0
p(x x0 ) + (x, y0 )|x x0 |
= lim
xx0
x x0
= p.
fx (M0 ) = lim
Sliqno za fy (M0).
)
Za razliku od funkcija jedne promen ive.
59
Iz (1) sledi limM M
f (M ) = f (M0 ),
xto znaqi da vai sledee:
Stav 9.3. Ako je funkcija diferencijabilna u taqki M , onda je neprekidna u

0
M0 .
Funkcije klase C . Funkciju f definisanu u oblasti R nazivamo fun1
kcijom klase C i pixemo f C () ako su parcijalni izvodi prvog reda definisani i neprekidni u . Stav 9.4 pokazuje da ako f C 1(), onda je f diferencijabilna u . Obrnuto ne vai.
Iz postojaa parcijalnih izvoda u nekoj oblasti ne sledi ni neprekidnost a
kamoli diferencijabilnost. Meutim:
1
Stav 9.4. Ako funkcija f ima parcijalne izvode u okolini taqke M i ako su
oni neprekidni u M0, onda je funkcija diferencijabilna u M0.
Dokaz. Poimo od relacije

f (x, y) f (x0 , y0 ) = f (x, y) f (x0 , y) + f (x0 , y) f (x0 , y0 ).
Pri fiksiranom y moemo primeniti Lagranevu teoremu na funkciju (x) =

dobijamo
f (x, y);
f (x, y) f (x0 , y) = fx (x,y , y)(x x0 )
i, sliqno,
f (x0 , y) f (x0 , y0 ) = fy (x0 , y )(y y0 ),
gde je x,y izmeu x0 i x a y izmeu y i y0. Prema tome,

f (x, y) f (x0 , y0 ) = fx (x,y , y)(x x0 ) + fy (x0 , y )(y y0 )
= fx (M0 )(x x0 ) + fy (M0 )(y y0 )
+ 1 (x, y)(x x0 ) + 2 (x, y)(y y0 ),
gde je
1 (x, y) = fx (x,y , y) fx (M0 ),

2 (x, y) = fy (x0 , y ) fy (M0 ).
Budui da (x,y , y) (x0, y0) i (x0, y ) (x0, y0) kad (x, y) (x0, y0) i da su
funkcije fx i fy funkcije neprekidne u taqki (x0, y0), vai sledee:
lim
(x,y)(x0 ,y0 )
j (x, y) = 0 (j = 1, 2).
Da bismo dokrajqili dokaz, definisaemo funkciju na sledei naqin:

(M ) =
1 (M )(x x0 ) + 2 (M )(y y0 )
d(M, M0 )
(9.2)
60
za M 6= M0 i (M0) = 0. Imamo
|1 (M )| |x x0 | + |2 (M )| |y y0 |
d(M, M0 )
|(M )|
|1 (M )|d(M, M0 ) + |2 (M )|d(M, M0 )
d(M, M0 )
= |1 (M )| + |2 (M )|.
|(M )|
Iz toga xto 1(M ) 0 i 2(M ) 0 kad M M0 sledi limM M

kraj.
(M ) = 0.
Tu je
Lanqano pravilo. Parcijalni izvodi funkcije vixe promen ivih definixu

se na sliqan naqin kao u sluqaju dve promen ive. Pretpostavimo da je data
funkcija f dveju promen ivih, x i y, a da, da e, obe zavise od jedne, dve ili
vixe promen ivih, npr. t, u, itd.: x = (t, u, . . .), y = (t, u, . . .). U rezultatu
dobijamo novu funkciju
g(t, u, v, . . .) = f ((t, u, . . .), (t, u, . . .)).
Postav a se pitae kao izraqunati parcijalne izvode funkcije g.

Stav 9.5 (Lanqano pravilo). Ako je funkcija f diferencijabilna u oblasti
R2
a funkcije i imaju parcijalne izvode u nekoj oblasti D takvoj da

((t, u, . . .), (t, u, . . .))
za sve (t, u, . . .) D, tada funkcija g ima parcijalne izvode u D i vae formule
(9.3)
g f f
=
+
t x t
y t
g f f
=
+
.
u x u y u
(9.4)
Dokaz. Dovo no je razmotriti sluqaj funkcije jedne promen ive. Iz pretpos-
tavke o diferencijabilnosti sledi
f ((t), (t)) f ((t0 ), (t0 )) = p((t) (t0 )) + q((t) (t0 ))

+ ((t), (t))d(Mt , M0 ),
gde je Mt = ((t), (t)), M0 = (x0, y0) = ((t0), (t0)), p = fx(M0) i q = fy (M0).
Posledica 9.6. Ako su funkcije f, i klase C , onda je i funkcija g klase

1
C .
9.1 Lagraneva teorema.
61
Obiqno se funkcija f zapisuje u obliku z = z(x, y), gde je z(x, y) neki izraz.
Posle zamene x = x(t, u) i y = y(t, u) dobija se zavisnost z od t i u. Tada se formule
(9.3) i (9.4) pixu u obliku, koji je lakxe zapamtiti,
z x z y
z
=
+
,
t
x t
y t
(9.5)
i sliqno (9.4): treba samo zameniti t sa u.

Primer. Ako je f funkcija klase C 1 u oblasti takva da je f /y = 0 u ,
onda je f (x, y) = h(x), gde je h funkcija jedne promen ive klase C 1.
Neka je f /x = f /y u oblasti . Tada emo uvesti smenu x = u + v i
y = u v. Iz (9.5) sledi
f
f x f y
f
f
=
+
=
+
,
u
x u y u
x y
f
f x f y
f
f
=
+
=
.
v
x v
y v
x y
S obzirom da je f /x = f /y, to je f /v = 0, iz qega sledi f (x, y) = h(u) =

h(x + y), gde je h funkcija jedne promen ive klase C 1 .
9.1 Lagraneva teorema.
Pretpostavimo da je realna funkcija f definisana u oblasti R2.

Stav 9.7 (Lagraneva teorema). Neka je f diferencijabilna u i neka su M (x, y)
i M0(x0, y0) taqke u takve da du M0M lei u . Tada postoji taqka N
M0 M takva da je
f (M ) f (M0 ) = fx (N )(x x0 ) + fy (N )(y y0 ).
Proof. Neka je x x0 = h i y y0 = k i
g(t) = f (x0 + th, y0 + tk),
(9.6)
0 t 1.
Primenom lanqanog pravila dobijamo

g 0 (t) = fx (x0 + th, y0 + tk)h + fy (x0 + th, y0 + tk)k.
Funkcija g je diferencijabilna na segmentu [0, 1] i zato postoji (0, 1) takvo

da je
tj.
g(1) g(0) = g 0 ()(1 0) = g 0 (),
f (x, y) f (x0 , y0 ) = fx (x0 + h, y0 + k)h + fy (x0 + h, y0 + k)k

= fx (N )(x x0 ) + fy (N )(y y0 ),
gde je N = (x0 + h, y0 + k) M0M. To zavrxava dokaz.
62
Diferencijal prvog reda. Ako je funkcija f diferencijabilna u oblasti ,

onda se izraz
(9.7)
naziva diferencijalom prvog reda funkcije f. Preciznije: diferencijal prvog
reda u taqki M0 je linearna funkcija dveju promen ivih (dx, dy)
df |M = fx (M0 )dx + fy (M0 )dy.
(9.8)
Stav 9.5 ne dokazuje da je funkcija g(t, u) = f ((t, u), (t, u)) diferencijabilna.
df = fx dx + fy dy
Stav 9.8. Ako je funkcija f diferencijabilna u oblasti a funkcije i
diferencijabilne u oblasti D, onda je (a) funkcija g diferencijabilna u D i (b)

vai formula
dg = fx dx + fy dy,
(9.9)
gde dx i dy treba interpretirati kao diferencijale funkcija x = (t, u), y =

(t, u), a fx i fy kao funkcije u kojima je izvrxena zamena x = (t, u), y = (t, u).
Svojstvo diferncijala opisano reqenicom (b) naziva se invarijantnoxu forme prvog diferencijala i u stvari je isto xto i lanqano pravilo.
Dokaz. Neka je M0 = (x0, y0), x0 = (N0), y0 = (N0), gde je N0 = (t0, u0). Iz
diferencijabilnosti funkcije f u M0 sledi
f (M ) = f (M0 ) + p((N ) (N0 )) + q((N ) (N0 )) + (M )d(M, M0 ),
gde je M = ((N ), (N )), N = ((t, u), (t, u)). A sada se pozivamo na diferencijabilnost funkcija i , tj. na relacije
(N ) (N0 ) = a1 (t t0 ) + b1 (u u0 ) + 1 (N )d(N, N0 ),
(N ) (N0 ) = a2 (t t0 ) + b2 (u u0 ) + 2 (N )d(N, N0 ),
koje zajedno sa onom prvom daju sledeu relaciju:

g(N ) = g(N0 ) + p(a1 (t t0 ) + b1 (u u0 )) + q(a2 (t t0 ) + b2 (u u0 ))
+ p1 (N )d(N, N0 ) + q2 d(N, N0 ) + (M )d(M, M0 ).
A iz formule
d(M, M0 ) =
((N ) (N0 ))2 + ((N ) (N0 ))2 ,
ponovo se pozivajui na diferencijabilnost funkcija i , dobijamo

p1 (N )d(N, N0 ) + q2 d(N, N0 ) + (M )d(M, M0 ) = (N )d(N, N0 ),
gde (N ) 0 kad N N0. Dakle

g(N ) = g(N0 ) + (pa1 + qa2 )(t t0 ) + (pb1 + qb2 )(u u0 )
+ (N )d(N, N0 ).
Time smo dokazali diferencijabilnost funkcije g i relaciju (9.9).
9.2 Izvod u pravcu i gradijent
63
9.2 Izvod u pravcu i gradijent
Neka je s osa (=orijentisana prava) u ravni i neka je s = (a, b) en jediniqni

vektor, tj. vektor duine 1 koji ima isti pravac i smer kao s. Neka je f funkcija
definisana u okolini taqke M0 = (x0, y0). Ako postoji konaqan limes
f (Mt ) f (M0 )
,
t0
t
lim
gde je Mt = (x0 + ta, y0 + tb),
(9.10)
onda se on naziva izvodom funkcije f (u taqki M0) u pravcu ose s i oznaqava se

sa
)
f
(M0 ) = fs (M0 ).
s
Treba uoqiti da sistem x = x0 + ta, y = y0 + tb predstav a parametrizovanu osu
i da ta parametrizacija zadaje orijentaciju prave s jednaku onoj koja je odreena
vektorom ose. Sistem se moe se zapisati u vidu jedne jednaqine

x x0
y y0
=
,
a
b
(9.11)
xto je kanonski oblik jednaqine prave u ravni. Dakle, osa s, gledana kao skup,
jednaka je skupu {Mt : < t < }.
Stav 9.9. Ako je funkcija f diferencijabilna u taqki M0, onda postoji izvod
u svakom pravcu i vai formula
f
(M0 ) = fx (M0 )a + fy (M0 )b.
s
(9.12)
Ovaj stav se lako izvodi iz lanqanog pravila. Vi ga dokaite oslaajui se

samo na definiciju diferencijabilnosti i definiciju izzvoda u pravcu.
Primer. Funkcija
2
xy , (x, y) 6= (0, 0)
f (x, y) = x2 + y 4
0,
(x, y) = (0, 0)
ima u taqki (0,0) izvod u svakom pravcu, ali nije diferencijabilna.
Gradijent. Vektor
grad f (M ) = (fx (M ), fy (M ))
zove se gradijent od f u taqki M, a oznaqava se, takoe, sa f. Pomou gradijenta

izvod u pravcu moemo napisati u vidu skalarnog proizvoda:
f
(M ) = f (M ) s.
s
)
Moda je bo e ,,u smeru\.
(9.13)
64
Iz svojstava skalarnog proizvoda sledi

f

(M ) |f (M )| |s| = |f (M )|,
s
xto znaqi da je brzina promene funkcije

apsolutnoj vrednosti, od |f (M )|.
(9.14)
u pravcu s jednaka ili maa, po
Stav 9.10. Izvod funkcije f u pravcu gradijenta jednaka je |f |.

)
Proof. Ako je f = 0, onda je izvod u svakom pravcu jednak nuli, prema formuli
(9.12). Neka je f 6= 0. Jediniqni vektor (ort) gradijenta jednak je

s=
f
.
|f |
Iz toga i formule (9.12) sledi

f
f
= f
s
|f |
2
|f |
=
|f |
= |f |.
Iz ovog stava i formule (9.14) sledi da funkcija najbre raste u pravcu

gradijenta.
9.3 Izvodi vixeg reda i Tejlorova formula
Pretpostavimo da funkcija f : R ima u svakoj taqki parcijalne izvode prvog

reda, fx i fy . To su dve nove funkcije pa moemo postaviti pitae da li one imaju
parcijalne izvode. Ako ih imaju, oznaqiemo ih sa
fxx = (fx )x ,
fxy = (fx )y ,
fyx = (fy )x ,
fyy = (fy )y ,
i nazvati parcijalnim izvodima drugog reda. Uz to, izvode fxy i fyx nazivamo
mexovitim izvodima. Kazaemo da je f klase C 2() ako su svi oni neprekidne
funkcije. Sledei stav pokazuje da se mexoviti izvodi C 2-funkcije ne razlikuju.
Stav 9.11. Ako su mexoviti izvodi neprekidni, onda su i identiqni.

)
tj. u pravcu ose odreene gradijentom
9.3 Izvodi vixeg reda i Tejlorova formula
65
Drugi diferencijal. Drugi diferencijal C -funkcije f u taqki M jeste

2
kvadratna forma (tj. homogeni polinom drugog stepena .)
d2 f |M0 = fxx (M0 )dx2 + 2fxy (M0 )dx dy + fyy (M0 )dy 2 .
(9.15)
Svakoj taqki u oblasti odgovara po jedna kvadratna forma pa d2f moemo interpretirati kao preslikavae oblasti u skup svih kvadratnih formi.
Tejlorova formula.
Stav 9.12 (Tejlorova teorema). Neka je f klase C (), M i M taqke u takve
2
da je du M0M sadrana u . Tada postoji taqka N M0M takva da je

1
f (M ) = f (M0 ) + df |M0 + d2 f |N .
2
(9.16)
Formulu (9.16) treba interpretirati ovako: Ako je M = (x, y) i M0 = (x0, y0),

onda je dx = x x0 i dy = y y0. Dakle, u razvijenom obliku formula (9.16) glasi:
f (M ) = f (M0 ) + fx (M0 )(x x0 ) + fy (M0 )(y y0 )2

1
fxx (N )(x x0 )2 + 2fxy (N )(x x0 )(y y0 ) + fyy (N )(y y0 )2 .
+
2
Dokaz stava. Kao u sluqaju Lagraneve teoreme razmatramo funkciju

1 t 1,
g(t) = f (x0 + th, y0 + tk),
gde je h = xx0 i k = y y0. Primenom Tejlorove formule na funkciju g dobijamo

1
g(1) = g(0) + g 0 (0) + g 00 (),
2
gde je neki broj iz intervala (0, 1). Raqunamo g0(0) i g00(0) :

g 0 (t) = fx (Mt )h + fy (Mt )k,
gde je Mt = (x0 + th, y0 + tk),
odakle sledi, ponovnom primenom lanqanog parvila na funkcije fx i fy ,

g 00 (t) = fxx (Mt )h + fxy (M0 )k
fyx (Mt )h + fyy (M0 )k k

= fxx (Mt )h2 + 2fxy (Mt )hk + fy (Mt )k 2 .
Odavde sledi da vai (9.16) sa N = M .

Homogeni polinom drugog stepena je takav polinom kojem su svi qlanovi drugog stepena.
Ovde su promen ive dx i dy.
)
66
Posledica 9.13 (Tejlorova teorema sa ostatkom u Peanovom obliku). Neka je
funkcija f klase C 2() i M0 . Tada vai formula
1
f (M ) = f (M0 ) + df |M0 + d2 f |M0 + o(d(M, M0 )2 ),
2
M M0 .
(9.17)
Dokaz. Prepiximo formulu (9.16) u obliku

1
f (M ) = f (M0 ) + df |M0 + d2 f |M0
2

1 2
+ d f |N d2 f |M0
2
U razvijenom obliku imamo

d2 f |N d2 f |M0 = (fxx (N ) fxx (M0 ))(x x0 )2
1
+ (fxy (N ) fxy (M0 ))(x x0 )(y y0 )
2
+ (fyy (N ) fyy (M0 ))(y y0 )2 .
Odavde sledi
2

d f |N d2 f |M0 = fxx (N ) fxx (M0 )d(M, M0 )2

+ fxy (N ) fxy (M0 )d(M, M0 )2

+ fyy (N ) fyy (M0 )d(M, M0 )2
= o(d(M, M0 )2 ).
Malo ,,o\ se pojav uje jer

fxx (N ) fxx (M0 ) + fxy (N ) fxy (M0 ) + fyy (N ) fyy (M0 )
tei nuli kad M tei M0, a to je zato xto su parcijalni izvodi neprekidni i
xto N tei M0 kad M tei M0.
9.4 Teorema o implicitnoj funkciji
Fiziqke ili neke druge veliqine mogu biti povezane jednaqinom oblika
F (x, y) = 0
(9.18)
pri qemu se jednaqina ne moe rexiti efektivno. Npr.

(9.19)
Ako jednaqinu ne moem rexiti efektivno, moemo postaviti pitae da li rexee uopxte postoji.
exy x y 1 = 0.
67
Stav 9.14 (Teorema o implicitnoj funkciji). Pretpostavimo da je F funkcija

klase C 1 u oblasti R2. Neka je M0(x0, y0) taqka u takva da je F (M0) = 0.
Ako je Fy (M0) 6= 0, onda postoji jedna jedina funkcija y = (x) definisana u
okolini I taqke x0 takva da je
(1)
(2)
(3)
(4)
(x, (x))
za svako x I;
F (x, (x)) = 0
za svako x I;
(x0 ) = y0 ;
C 1 (I).
Izvod funkcije raquna se po formuli

0 (x) =
Fx (x, (x))
,
Fy (x, (x))
ili, u skraenom obliku,

y0 =
Fx
.
Fy
(9.20)
(9.21)
Formulu nije nuno pamtiti { ona se moe dobiti ddiferenciraem jednaqine

F (x, y) = 0 po x uzimajui u obzir da y zavisi od x. Npr. diferencirajui
jednaqinu (9.19), dobijamo
(exy x y 1)0x = (exy )(xy)0x 1 y 0
= exy (y + xy 0 ) 1 y 0
= exy y 1 + (exy x 1)y 0
= 0,
odakle sledi
y0 =
1 exy y
.
exy x 1
(9.22)
Dokaz stava. Budui da je Fy (M0) 6= 0, moemo pretpostaviti da je Fy (M0) > 0.

Zbog neprekidnosti funkcije Fy postoji okolina U taqke M0 takva da je fy (M ) > 0
za svako M U. Moemo uzeti da je U kvadrat sa centrom u M0,
U = [x0 , x0 + ] [y0 , y0 + ].
Funkcija f (y) = F (x0, y) raste na intervalu [y0 , y0 + ] (jer je f 0(y) > 0) pa,
zbog toga i zbog jednakosti f (y0) = 0, imamo f (y0 ) < 0 i f (y0 + ) > 0, tj.
F (x0 , y0 ) < 0
F (x0 , y0 + ) > 0.
68
Sada se pozivamo na neprekidnost funkcije F i zak uqujemo da postoji okolina

U1 = [x0 , x0 + ] taqke x0 takva da je
F (x, y0 ) < 0 i F (x, y0 + ) > 0 za x U1 .
Neka je x neka taqka iz U1. Funkcija g(y) = F (x, y) (striktno i neprekidno) raste
za y0 y y0 + pa zbog toga i zbog nejednakosti g(y0 ) < 0 i g(y0 + ) >
0, moemo primeniti Bolcano-Koxijevu teoremu i zak uqiti da postoji jedno
jedino y (y0 , y0 + ) takvo da je g(y) = 0. Definixemo (x) tako da bude
jednako tome y. Tako dobijamo
F (x, (x)) = g(y) = 0 za svako x (x0 , x0 + ).
Time smo dokazali postojae funkcije koja zadovo ava uslove (1), (2) i (3)
naxeg stava.
Ostaje nam da dokaemo da je klase C 1. Prvo emo dokazati da je neprekidna. Neka je xn niz iz [x0 , x0 + ] takav da xn x0. Treba dokazati da
(xn ) (x0 ). Ako (xn ) ne tei (x0 ), onda postoji podniz (x0n ) tei nekom
L 6= (x0 ). Meutim, niz x0n , kao podniz niza xn , koji tei x0 , i sam tei x0 . Zbog
neprekidnosti funkcije F, vai sledee:
0 = F (x0n , (x0n )) F (x0 , L) = 0.
Kako jednaqina F (x, y) = 0 ima samo jedno rexee po y, mora biti L = (x0). Ta
kontradikcija dokazuje da je funkcija neprekidna u M0.
Dokaimo sada da je diferencijabilna. Polazimo od diferencijabilnosti
funkcije F u taqki M0, koja kae da je
F (x, y) F (x0 , y0 ) = p(x x0 ) + q(y y0 ) + (M )(x x0 ) + (M )(y y0 ),
gde funkcije i ispuavaju uslove
lim (M ) = (M0 ) = 0,
M M0
i sliqno za . Kad zamenimo y sa (x) dobijamo

0 = ((x, (x) + p)(x x0 ) + ((x, (x)) + q)((x) (x0 )).
Odavde sledi
a odavde
p + (x, (x))
(x) (x0 )
=
,
x x0
q + (x, (x))
lim
tj.
xx0
(x) (x0 )
p
= ,
x x0
q
fx (x0 , y0 )
.
fy (x0 , y0 )
(x, (x)), x I,
0 (x0 ) =
Kad se ta formula primeni na taqku

dobija se formula (9.20).
Do sada nismo koristili pretpostavku da je funkcija Fx neprekodna. Ako to
pretpostavimo, onda iz formule (9.20) sledi da je klase C 1.
69
Jednaqina F (x, y, z) = 0 Ako pretpostavimo da je funkcija F klase C u okoli1
ni taqke M0 = (x0, y0, z0) R i da su zadovo eni uslovi F (M0) = 0 i Fz(M0) 6= 0,

onda emo na isti naqin kao u dokazu stava 9.18 dokazali da postoji neprekidna
funkcija z = (x, y) definisana u okolini taqke (x0, y0) koja zadovo ava datu
jednaqinu i uslov (x0, y0) = z0. Zatim bismo koristili pretpostavku o diferencijabilnosti funkcije F i dokazali da ima parcijalne izvode i da vae
formule
Fy
Fx
(9.23)
x = , y = .
Fz
Fz
Da e koristimo retpostavku da su funkcije Fx, Fy , Fz i neprekidne i zak uqujemo da su funkcije x i y neprekidne, xto znaqi da je klase C 1.
To rezonovee moe se primeniti i na jednaqinu
3
(9.24)
F (x1 , . . . , xn , z) = 0.
Tako dobijamo sledei stav o implicitnoj funkciji, u nexto slobodnijoj formulaciji:
Stav 9.15. Neka je F funkcija klase C u okolini taqke

1
M0 = (x01 , x02 , . . . , x0n , z0 ) Rn+1 .
Neka je
F (M0 ) = 0.
z = (x1 , x2 , . . . , xn )
(x01 , x02 , . . . , x0n ) takvo
Ako je Fz(M0) 6= 0, onda postoji jedno jedino C 1-rexee

jednaqine (9.24) definisano u nekoj okolini taqke x0 =
da je (x0) = z0.
Zadatak. Neka je X metriqki prostor,
x0 X i y0 R. Neka je (realna)
funkcija F neprekidna u okolini taqke (x0, y0). Da e, neka je izvod Fy postoji
i neka je neprekidan u okolini taqke (x0, y0). Tada postoji neprekidna funkcija
y = (x) definisana u okolini taqke x0 koja zadovo ava jednaqinu F (x, y) = 0 i
uslov (x0) = y0.
Geometrijska interpretacija. Jednaqina F (x, y) = 0 predstav a neki skup u

ravni R2. Iz iskustva znamo da je obiqno taj skup neka linija. Liniju nazivamo
glatkom ako se u okolini svake svoje taqke M0(x0, y0) moe predstaviti u eksplicitnom obliku, y = (x) ili x = (y), gde su funkcije odnosno klase C 1 u
okolini taqke x0 odnosno y0. Iz teoreme o implicitnim funkcijama sledi:
Stav 9.16. Neka je F funkcija klase C u nekoj oblasti u
1
F (M ) 6= 0
R2 .
u , onda jednaqina F (x, y) = 0 predstav a glatku liniju.
Ako je
To se moe uopxtiti na vixe promen ivih. Na primer, da bi jednaqina

F (x, y, z) = 0 predstav ala glatku povrx u R3 , dovo no je da F bude klase C 1 ()
i F 6= 0 u .
70
9.5 Sistemi jednaqina
Pretpostavimo da je dat sistem od dve jednaqine sa tri nepoznate:

F (x, y, z) = 0,
G(x, y, z) = 0.
(9.25)
Stav 9.17 (Teorema o sistemu implicitnih funkcija). Neka su funkcije F i G

klase C 1 u okolini taqke M0 = (x0, y0, z0) R3. Neka je dereminanta

Fx Fy

J(x, y, z) =
Gx Gy
razliqita od nule u taqki M0. Tada postoje jedinstvena C 1-rexea y = (x) i

z = (x) sistema (9.25) definisana u okolini taqke x0 i takva da je (x0 ) = y0 ,
(y0 ) = z0 .
Dokaz. Iz prepostavke
J(x, y, z) 6= 0 sledi da je bar jedan qlan te determinate

razliqit od nule; neka je to, recimo, Fz. Po stavu 9.24, to znaqi da se jednaqina
F (x, y, z) = 0 ,,moe\ rexiti po z; oznaqimo rexee sa z = h(x, y). Zamenom u
jednaqini G(x, y, z) = 0 dolazimo do jednaqine
g(x, y) := G(x, y, h(x, y)) = 0.
Izraqunajmo gy primenom lanqanog pravila:

gy = Gx + Gy + Gz hy
Fy
= Gy + Gz
Fz
Gy Fz Gz Fy
=
Fz
J(x, y, z)
=
Fz
6= 0.
Primeujui stav 9.18, nalazimo da jednaqina g(x, y) = 0 ima rexee y = (x) sa

traenim osobinama. Iz toga dobijamo rexee z = h(x, (x)).
Poveae broja slobodnih nepoznatih, tj. onih po kojima se sistem ne rexava,
ne utiqe na dokaz. Formulixite analogon stava 9.17 u sluqaju sistema
F (u, v, x, y) = 0,
G(u, v, x, y) = 0.
Ako se povea broj jednaqina i broj nepoznatih, imaemo sistem sledeeg oblika:
F1 (x1 , x2 , . . . , xm ; z1 , z2 , . . . , zn ) = 0
F2 (x1 , x2 , . . . , xm ; z1 , z2 , . . . , zn ) = 0
...
Fn (x1 , x2 , . . . , xm ; z1 , z2 , . . . , zn ) = 0,
(9.26)
9.6 Teorema o inverznoj funkciji
71
gde je su Fi (i = 1, . . . , n) funkcije klase C 1, definisane u okolini taqke (x0, z0)

Rm Rn . Formulixite uslove pod kojima se taj sistem moe rexiti po z1 , . . . , zn .
Raqunae izvoda. Postoje formule za raqunae izvoda ali se one ne moraju
pamtiti. Bo e je diferencirati jednaqine sistema pa iz dobijenog linearnog
sistema nai izvode. Npr. u sluqaju sistema (9.17) to izgleda ovako:
Fx dx + Fy dy + Fz dz = 0
Gx dx + Gy dy + Gz dz = 0.
Rexavaem ovog sistema po dy i dz, primenom Kramerovog pravila, dobijamo

Fx Fz

Gx Gz
dx,
dy =
J(x, y, z)

Fy Fx

Gy Gx
dz =
dx,
J(x, y, z)
(9.27)
a odavde dobijamo izvode dy/dx i dz/dx.
9.6 Teorema o inverznoj funkciji
Pretpostavimo da je dato preslikavae F : 7 R2, gde je oblast u R2. Problem

postojaa inverznog preslikavaa F 1 : F () 7 u opxtem sluqaju veoma je
teak. Umesto toga, mi emo predstaviti teoremu o postojau ,,lokalne\ inverzne
funkcije.
Stav 9.18 (Teorema o inverznoj funkciji). Neka je preslikavae F = (f, g) klase
C1
u okolini taqke M0 = (x0, v0) i neka je N0 = F (M0) = (u0, v0). Ako je

fx fy
=

6 0
JF (M0 ) :=
gx gy
u taqki M0,
(9.28)
tada postoje otvorene okoline U , taqke M0, i V, taqke N0, takve da je preslikavae F : U 7 V bijektivno i klase C 1 a F 1 : V 7 U je, takoe, klase
C 1.
Dokaz. Treba razmotriti sistem jednaqina

f (x, y) = u,
tj.
gde je
Budui da je
h(x, y, u, v) = 0,
k(x, y, u, v) = f (x, y) u,

hx hy fx fy

=
6 0
kx ky gx gy =
g(x, y) = v,
(9.29)
k(x, y, u, v) = 0,
(9.30)
k(x, y, u, v) = g(x, y) v.
(9.31)
u taqki (M0, N0),
(9.32)
72
moemo se pozvati na teoremu o implicitnom sistemu i zak uqiti da postoji

otvoreni krug V sa centrom u N0 i na emu definisane jedinstvene funkcije
x = (u, v), y = (u, v) klase C 1 takve da je
f ((u, v), (u, v)) = u, g((u, v), (u, v)) = v
(9.33)
za svako (u, v) V , i ((N0), (N0)) = M0. Dakle, preslikavae G = (, ) zadovo ava uslov F (G(M )) = M za svako M K i jedino je takvo, xto znaqi da je
funkcija F invertibilna i da je G = F 1.
Neka je U = g(V ). Pokaimo da je taj skup otvoren. Pretpostavimo da nije.
Tada postoji bar jedna taqka P U koja nije unutraxa taqka od U. To znaqi
da nijedan krug K(P, 1/n) nije sadran u U (n N). Drugim reqima, postoji
niz Pn koji tei P a da Pn 6 U. Meutim, funkcija F je definisana u okolini,
recimo U1, taqke P, tako da Pn U1 poqev od nekog n. Stoga je F (Pn) definisano i
zbog neprekidnosti funkcije F vai jednakost limn F (Pn) = F (P ), pri qemu Q :=
F (P ) V jer P U. Zbog neprekidnosti funkcije G postoji kugla K = K(Q, r)
sadrana u V takva da F (Pn) K poqev od nekog n (jer F (Pn) Q). Budui da je
g(K) U , sledi da Pn = G(F (Pn )) U, xto je u suprotnosti sa ranije pomenutim
zak uqkom da Pn 6 U za svako n. To je sve.
9.7 Ekstremne vrednosti
Neka je data funkcija f : 7 R, gde je bilo kakav neprazan podskup od R2.

Kazaemo da f ima lokalni maksimum u taqki M0 ako postoji okolina U od
M0 takva da je
f (M ) f (M0 ) za svako M U .
(9.34)
Ako je, pored toga f (M ) < f (M0) za M 6= M0, onda govorimo o strogom lokalnom
maksimumu. Lokalni minimum se definixe na sliqan naqin. Ako je funkcija f
diferencijabilna u unutraxoj taqki skupa i ako je f (S) = 0, onda taqku
S nazivamo stacionarnom taqkom funkcije. Primetimo da su u stacionarnoj
taqki izvodi u svim pravcima jednaki nuli.
Stav 9.19 (Fermaova teorema). Ako funkcija f u u untraxoj taqki M0
ima lokalni ekstremum (tj. lokalni maksimum ili minimum) i ako je diferencijabilna u M0, onda je M0(x0, y0) stacionarna taqka.
Dokaz. Dovo no je primeniti Fermaovu teoremu na funkcije jedne promen ive:
(x) = f (x, y0 ),
(y) = (x0 , y),
i pozvati se na definiciju parcijalnih izvoda.

Meutim, ako je S stacionarna taqka, ne znaqi da je f (S) lokalni ekstremum.
Na primer, funkcija f (x, y) = xy ima jednu jedinu stacionarnu taqku (0, 0) ali
9.7 Ekstremne vrednosti
73
u oj nema ekstremuma; evo zaxto: Neka je K bilo koji kvadrat sa centrom u
Budui da je f (x, x) = x2 > 0 = f (0, 0) za svako (x, x) K, funkcija nema
maksimum u (0, 0). A budui da je f (x, x) = x2 < f (0, 0) za svako (x, x) K,
ona nema ni minimum.
(0, 0).
Dovo ni uslovi za ekstemum Najpre emo razmotriti funkcije klase C
dveju promen ivih. Neka je f definisana u okolini taqke S . Glavnu ulogu igra
determinanata

f
f
Hf (x, y) = xx xy .
fxy fyy
Stav 9.20. Neka je S stacionarna taqka funkcije f.

(a) Ako je Hf (S)
> 0
fxx (S) < 0,
onda funkcija
ima u taqki
strogi
lokalni maksimum.
(b) Ako je Hf (S) > 0 i fxx(S) > 0, onda funkcija f ima u taqki S strogi
lokalni minimum.
(v) Ako je Hf (S) < 0, onda funkcija f u taqki S nema ekstremnu vrednost.
Dokaz. (a) Primeujemo Tejlorovu formulu sa ostatkom u Peanovom obliku. Ima-
jui u vidu da je fx = f
= 0,
dobijamo
1
f (M ) = f (S) + (ah2 + 2bhk + ck 2 ) + o(h2 + k 2 ),
2
(h, k) (0, 0),
(9.35)
gde je (h, k) = M S = (x x0, y y0),

a = fxx (S),
Razmotrimo funkciju
b = fxy (S),
c = fyy (S).
(9.36)
s(h, k) = ah2 + 2bhk + ck 2 .
Iz jednakosti
b 2 b2
h + k 2 k 2 + ck 2
a
a

b 2 ac b2 2
=a h+ k +
k ,
a
a
s(h, k) = a

nejednakosti s(h, k) < 0 za h2 +k2 = 1 i neprekidnosti funkcije s sledi da postoji

kostanta m > 0 takva da je s(h, k) m za h2 + k2 = 1 . Ako je h2 + k2 > 0, onda
emo uvesti oznake
)
h1 = h/ h2 + k 2 ,
k1 = k/ h2 + k 2
Ovde uqestvuju kompaktnost krunice h2 + k2

maksimuma.
)
= 1
i Vajerxtrasova teorema o dostizau
74
pa emo iz nejednakosti s(h1, k1) m dobiti
(9.37)
Time smo pripremili teren za primenu formule (9.35). S obzirom da ,,o\ oznaqava
2
2
funkciju koja tei
nuli kad (h, k) (0, 0), postoji > 0 takvo da je |o(h + k )|
2
2
2
2
(m/2)(h + k ) za h + k < . Iz toga i formule (9.35) dobijamo
ah2 + 2bhk + ck 2 m(h2 + k 2 ).
f (M ) f (S)
m 2
(h + k 2 )
4
pod uslovom da je
h2 + k 2 < ,
(9.38)
qime je dokazano (a). Dokaz tvrea (b) i (v) izostav amo.
Funkcije triju promen ivih. Neka je f : 7 R funkcija triju promen i-
vih x, y, z. Pojam stacionarne taqke i Fermaova teorema (stav 9.19) prenose se na

takvu funkciju na oqigledan naqin. Da bismo formulisali dovo ne uslove za
postojae ekstremuma, razmotriemo pojam kvadratne forme (odnosno homogenog
polinoma drugog stepena). Kvadratna forma triju promen ivih 1, 2, 3 je izraz
=
3
X
aij i j ,
i,j=1
pri qemu se uzima da je aij = aji. U razvijenom obliku imamo

= a11 12 + a22 22 + a33 32 + 2a12 1 2 + 2a13 1 3 + 2a23 2 3 .
(9.39)
Jedan od primera je drugi diferencijal funkcije f ; tu je

a11 = fxx , a22 = fxy , a22 = fzz , a12 = fxy , a13 = fxz , a23 = fxz ,
1 = dx,
2 = dy,
3 = dz.
(9.40)
(9.41)
Formu nazivamo pozitivno odreenom ako je > 0 kad god je (1, 2, 3) 6=

(0, 0, 0) a negativno odreenom ako je < 0 za (1 , 2 , 3 ) 6= (0, 0, 0). Forma je
neodreena ako uzima i pozitivne i negativne vrednosti. Pri svemu tome pretpostav amo da je bar jedan od koeficijenata aij razliqit od nule. Forma je
pozitivno [negativno] poluodreena ako je 0 [ 0] ali = 0 za neko
(1 , 2 , 3 ) 6= (0, 0, 0).
Stav 9.21. Neka je S stacionarna taqka funkcije f.

(a) Ako je
pozitivno odreena forma, onda f u taqki S ima strogi

lokalni minimum.
(b) Ako je d2f |S negativno odreena forma, onda f u taqki S ima strogi
maksimum minimum.
(v) Ako je d2f |S neodreena forma, onda f u taqki S nema ekstremnu vrednost.
d2 f |S
9.8 Uslovni ekstemumi
75
U ostalim sluqajevima nemamo unapred priprem en odgovor pa moramo posegnuti za drugim sredstvima.
Matrica (simetriqna)
a11 a12 a13

M = a12 a22 a23
a13 a23 a33
(9.42)
naziva se matricom forme . Minori

1 = a11 ,

a11 a12
,
2 =
a12 a22
3 = det M
(9.43)
zovu se glavni minori matrice M.

Stav 9.22 (Teorema Silvestera). Da bi forma bila pozitivno definitna, dovo no je i neophodno da su svi glavni minori vei od nule.
Forma je negativno definitna ako i samo ako je pozitivno. Tako dobijamo sledee:
Stav 9.23. Da bi forma bila negativno definitna, neophodno je i dovo no da

je 1 < 0, 2 > 0 i 3 < 0.
Da bi se odredila ova li ona definitnost forme, nije nuno primeivati

Silvesterovu teoremu. Naime, u linearnoj algebri dokazuje se da se, pomou
invertibilnih linearnih preslikavaa, forma moe svesti na normalni oblik:
n = b1 12 + b2 22 + b3 32 .
9.8 Uslovni ekstemumi
(9.44)
Qesto se jav a problem odreivaa ekstremne vrednosti funkcije f (x, y) pod

uslovom da su promen ive x, y povezane nekom relacijom oblika (x, y) = 0.
Uslovna ekstremna vrednost, sa uslovom (x, y) = 0, jeste ekstremna vrednost
suea te funkcije na skupu {(x, y) : (x, y) = 0}, koji je poqesto kriva linija. Ako se jednaqina (x, y) = 0 moe napisati u eksplicitnom obliku, npr.
y = y(x), x (a, b), onda se rexavae problema svodi na ispitivae funkcije
(jedne promen ive)
g(x) = f (x, y(x)), x (a, b),
(9.45)
a to smo ve elaborirali. Veza izmeu x i y moe biti zadata u parametarskom
obliku
x = x(t), y = y(t), t (, ),
(9.46)
76
u koje bismo sluqaju razmatrali funkciju
h(t) = f (x(t), y(t)),
(9.47)
t (, ).
Meutim jednaqinu (x, y) = 0 najqexe nije mogue rexiti ni po x ni po y

niti je predstaviti parametarski. Na sreu, postoji druga metoda, zvana metoda
Lagranevih mnoite a.
Stav 9.24. Ako su funkcije f i klase C u oblasti R , pri qemu je (S) 6=

1
i ako je S(x0, y0) ((S) = 0) taqka ektremuma funkcije f pod uslovom = 0,

onda postoji broj R takav da je S (obiqna) stacionarna taqka funkcije
0,
F = f + .
Pre pristupaa dokazu primetimo da se ,,uslovne\ stacionarne taqke nalaze

rexavaem sistema
fx (x, y) + x (x, y) = 0
fy (x, y) + y (x, y) = 0
(x, y) = 0.
(9.48)
Broj se naziva Lagranevim mnoite em a funkcija L = f + { Lagranevom funkcijom. Funkciju L moe se tretirati kao funkcija triju promen ivih (x, y, ), mada je bo e tretirati L kao familiju funkcija dveju promen ivih (x, y).
Dokaz. Shodno pretpostavci, bar je jedan od brojeva x(S), x(S) razliqit od
nule; neka je to y . Pozivajui se na teoremu o implicitnim funkcijama, postoji
rexee y = y(x) jednaqine (x, y) = 0 koje je definisano i klase C 1 u okolini U
taqke x0 i, povrh toga, y(x0) = y0. razmotrimo funkciju
g(x) = f (x, y(x)),
x U.
(9.49)
Ta funkcija ima ekstremnu vrednost u taqki x0 i zato je g0(x0) = 0. Znamo da je

g 0 (x0 ) = fx (S) + fy (S)y 0 (x0 )
i
y 0 (x0 ) =
odakle dobijamo
(9.51)
x (S)
= 0.
y (S)
(9.52)
fy (S)
.
y (S)
(9.53)
fx (S) + fy (S)
Stavimo
x (S)
,
y (S)
(9.50)
77
Jasno je da je Lx(S) = fx(S) + x(S) = 0. S druge strane,
Ly (S) = fy (S) + y (S)
fy (S)
y (S)
= fy (S) +
y (S)
=0
To je sve.
Dovo ni uslovi. Pretpostavimo, dodatno, da su funkcije f i klase C u

2
oblasti . Neka je S(x0, y0) uslovna stacionarna taqka. Tada oj odgovara jedan
Lagranev mnoite i odgovarajua Lagraneva funkcija L. Ako je (M ) = 0,
onda je
1
f (M ) f (S) = L(M ) L(S) = d2 L|S + o(d(M, S)2 ),
2
Tu je
M S.
(9.54)
Meutim, ovde ne moemo stati jer analiza forme d2L|S moe nam dati samo
odgovor na pitae ekstemnih vrednosti funkcije L kao funkcije dveju promen ivih. Da bismo analizirali karakter uslovne stacionarne taqke, moramo uzeti
u obzir da je y funkcija od x, ili x od y, u okolini taqke S. Zato uk uqujemo
jednakost
x (S) dx + y (S) dy = 0,
(9.55)
koja se dobija diferenciraem jednakosti (x, y) = 0. Tada izraavamo dx preko
dy ili obrnuto, pa to stav amo u (9.54); u rezultatu dobijamo kvadratnu formu
jedne promen ive tipa Adx2 (ili Ady2) i na osnovu vrednosti A, ako je A 6= 0,
zak uqujemo o qemu se radi.
Ne mea se nixta naroqito u sluqaju funkcija vixe promen ivih. Recimo,
ako ispitujemo lokalne ekstemume funkcije f (x, y, z) uz uslov (x, y, z) = 0, onda
zahtevamo da funkcije f i budu klase C 1 u oblasti R3 i da je, pored toga,
6= 0 u .
10
d2 L|S = Lxx (S)dx2 + 2Lxy (S)dx dy + Lyy (S)dy 2 .
Diferencijabilnost funkcija iz Rn u Rm
Neka je f funkcija (preslikavae) sa vrednostima u Rm a definisana u okolini

U taqke c Rn . Rei emo da je f diferencijabilna u taqki c ako postoji linearni
operator : Rn 7 Rm i funkcija : U 7 Rm takvi da je
f (x) = f (c) + (x c) + (x)|x c|,
x U,
(10.1)
10 DIFERENCIJABILNOST FUNKCIJA IZ RN U RM
78
i
lim (x) = (c) = 0.
xc
Ovde je x = (x1, . . . , xn), c = (c1, . . . , cn) i

|x c| =
(10.2)
p
(x1 c1 )2 + . . . (xn cn )2 .
Definicija se moe preformulisati ovako: Postoji linearni operator

takav da je
f (x) f (c) (x c)
lim
= 0.
(10.3)
xc
|x c|
Operator naziva se izvodom funkcije f u taqki c i oznaqava se sa f 0(c). Tom
operatoru odgovara matrica, zvana Jakobijeva, koju moemo oznaqiti, recimo, sa
JMf (c) ali se, najqexe, identifikuje sa samim operatorom i oznaqava se sa f 0 (c).
Stav 10.1 (Izvod sloene funkcije). Neka su date funkcije f : U 7 V i
gde je U okolina taqke c i V okolina taqke b = f (c). Ako je f

diferencijabilna u taqki c i g diferencijabilna u taqki b, onda je kompozicija
g f diferencijabilna u c i vai formula
g : V 7 Rk ,
(g f )(c) = g 0 (b)f 0 (c) = g 0 (f (c))f 0 (c).
Dokaz. Iz diferencijabilnosti funkcije g u taqki b = f (c) sledi
(10.4)
gde (y) (b) = 0. (10.5)

A iz diferencijabilnosti funkcije f u taqki c sledi
f (x) = f (c) + f 0 (c)(x c) + (x)|x c|.
(10.6)
Stavimo y = f (x) u (10.5):
g(y) = g(f (c)) + g 0 (f (c))(y f (c)) + (y)|y f (c)|,

g(f (x)) = g(f (c)) + g 0 (f (c)) f 0 (c)(x c) + (x)|x c|

+ (f (x)) |f 0 (c)(x c) + (x)|x c| .
Odavde sledi
g(f (x)) g(f (c)) g 0 (f (c))f 0 (c)(x c)
xc
|x c|
= lim g 0 (f (c))(x)
xc

(f (x))f 0 (c)(x c) + (x)|x c|
+ lim
xc
|x c|
= 0 + 0 = 0.
lim
Belexka 10.2. Ako g0(b) i f 0(c), u formuli (10.4), tretiramo kao linearne opera-
tore, onda je g0(b)f 0(c) kompozicija, tj. g0(b)f 0(c) = g0(b) f 0(c), a ako ih tretiramo
kao matrice, onda je g0(b)f 0(c) proizvod matrica.
79
Zadatak. U posledem koraku dokaza (kod odreivaa limesa) ima nekih nerazjaxenih mesta. Pronaite ih i objasnite.
Struktura Jakobijeve matrice. Ako je f realna funkcija, onda je

(10.7)

f 0 (x) = 1 f (x) 2 f (x) . . . n f (x) ,
gde je
k f (x) =
f
,
xk
x = (x1 , x2 , . . . , xn ).
Dakle, u ovom sluqaju je f 0(x) matrica-vrsta, tj. matrica tipa

f = (f1 , f2 , . . . , fn ), onda je
1 f1 (x)
f (x)
f 0 (x) = 1 2
2 f1 (x) . . . n f1 (x)
1 n.
(10.8)
Ako je
2 f2 (x) . . . n f2 (x)
.
...
(10.9)
1 fm (x) 2 fm (x) . . . n fm (x)
Prema ovome, prvu vrstu Jakobijeve matrice qini gradijent prve koordinatne
funkcije, drugu gradijent druge, itd. tako da Jakobijevu matricu moemo zapisati i ovako:
f1 (x)
f2 (x)
f 0 (x) =
.
.
.
.
fm (x)
(10.10)
S druge strane, diferencijabilna vektorka funkcija (sa vrednostima u Rm) ima

parcijalne izvode, koji se definixu na isti naqin kao u sluqaju skalarnih
funkcija; npr.
f (x1 + h, x2 , . . . , xn ) f (x)
.
h0
h
1 f (x) = lim
Oqito je
k f1
k f2
k f = .. ,
.
k fm
(10.11)
pa stoga matricu f 0(x) moemo zapisati u obliku

f 0 (x) = 1 f (x) 2 f (x) . . . n f (x) .
(10.12)
Ako je f linearno preslikavae zadato u vidu f (x) = Ax, gde je A matrica

tipa m n, onda je f 0(x) = A i navedene formule se svode na one koje smo imali
u priqi o matricama.
10 DIFERENCIJABILNOST FUNKCIJA IZ RN U RM
80
Katkad se f 0(x) zapisuje u obliku

f 0 (x) =
(10.13)
D(f1 , f2 , . . . , fm )
.
D(x1 , x2 , . . . , xn )
To je zgodno bar kao (mnemotehniqko) sredstvo da se zapamti da je Jakobijeva

matrica kompozicije jednaka proizvodu Jakobijevih matrica. Na primer, ako
x1 ,. . . , xn zavise od t1 ,. . . , tk , onda je
D(f1 , f2 , . . . , fm )
D(f1 , f2 , . . . , fm ) D(x1 , x2 , . . . , xm )
=
.
D(t1 , t2 , . . . , tk )
D(x1 , x2 , . . . , xn ) D(t1 , t2 , . . . , tk )
(10.14)
Jakobijan. Ako je m = n, onda je f (x) kvadratna matrica i zato ima determi0
nantu, koja se oznaqava sa Jf (x) ili, po potrebi, sa

(f1 , f2 , . . . , fn )
.
(x1 , x2 , . . . , xn )
Znamo da je determinanta proizvoda jednaka proizvodu determinanti, iz qega

sledi:
Stav 10.3. Jakobijan kompozicije jednak je proizvodu Jakobijana faktora (koliko
god da ih je). A Jakobijava matrica inverznog preslikavaa jednaka je inverzu

Jakobijeve matrici samog preslikavaa.
Takoe:
Stav 10.4. Jakobijan inverznog preslikavaa (ako postoji) jednak je reciproqnoj

vrednosti Jakobijana samog preslikavaa. Preciznije:
Jf 1 (y) =
1
,
Jf (x)
gde je y = f (x), tj.
Sliqna formula vai i u sluqaju stava 10.3.
x = f 1 (y).
(10.15)

Miroslav Pavlović-Matematika 2B

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

You might also like

Miroslav Pavlović-Matematika 2B

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Miroslav Pavlović-Matematika 2B

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Matematika 2B

Matrica se prepoznaje kao pravougaona xema, npr.

Matrica A ima tri vrste (tj. reda):

Krae: X = [aij ]4,3

1.1 Operacije sa matricama

Definixu se tri operacije: sabirae matrica, mnoee matrica i mnoee

1.1 Operacije sa matricama

Sabirae. Definixe se sabirae samo matrica istog tipa.

Zadatak. Malo smeha: odaberite 250 parova matrica tipa 2 3 pa ih saberite.

Suprotna matrica. Ako je

onda se matrica X def

Stav 1.2. Neka je M skup svih matrica tipa m n.

2. Vai zakon asocijativnosti. (Napixite ga.)

Oduzimae. Definixite ga.

po definiciji. Drugim reqima, matrica se mnoi skalarom tako xto se svaki

Stav 1.3. Vae sledee formule (gde su X i Y matrice istog tipa, a i su

Dokaz. Dokaz je jednostavan. Na primer, ako su X = [xij ] i Y

= [yij ] matrice tipa

Koristili smo samo definiciju skalarnog mnoea i zakon distributivnosti

Mnoee matrica. Proizvod XY matrice X tipa m n i matrice Y tipa

definixe se samo u sluqaju da je n = p. Rezultat je matrica tipa m q.

onda je, po definiciji,

Ako je X matrica tipa m n a K kolona ,,visine\ n, onda je proizvod XK kolona

gde su V1 (prva), V2 (druga), . . . , Vm (posleda) vrste matrice X.

1.1 Operacije sa matricama

Zadatak. Izraqunajte XY ako je

Uporedite rezultat sa proizvodom CB.

Jediniqna matrica. To je matrica tipa n n kojoj su na glavnoj dijagonali

jedinice a na stalim mestima nule; tj.

Ako je I jediniqna matrica, onda je IX = X i Y I = Y.

Dokaz. Dokazaemo samo tvree 3. Neka je X = [xij ]m,n

Neka je A = [aik ] = XY i B = [bj`] = Y Z , E = (XY )Z i

xij yjk zk`

xij yjk zk` .

Isti taj rezultat dobija se raqunaem elemenata matrice F.

Zadatak. Ispixite navedeni dokaz u sluqaju kada je m = 2, n = 2, p = 2, q = 3.

gde je I jediniqna matrica, a A matrica istog tipa.

Pitae. Pod kojim uslovima vae formule

1.2 Inverzna i transponovana matrica

Transponovana matrica matrice A jeste matrica AT koja se od A dobija zamenom

1.2 Inverzna i transponovana matrica

gde je I jedinqna matrica. Nema svaka matrica inverznu; npr. neka je

i neka je B proizvo na matrica drugog reda (tj. tipa 2 2),

Prema tome, AB 6= I , xto znaqi da A nije invertibilna (nema inverznu).

(b) Ako je X regularna, onda je takva i X 1 i vai formula (X 1)1 = X.

U dokazu je bitno intervenisao zakon asocijativnosti. Na isti naqin se dokazuje

Digresija: grupe. Neka je R skup svih regularnih kvadratnih matrica reda

Prema prethodno navedenim stavovima i uzgrednim primedbama, taj skup

Obratite pau na poredak.

4. Za svako X Rn, onda postoji Y Rn takvo da je XY = Y X = E.

1.3 Determinante drugog reda

Determinanta matrice A jeste broj

Ako prvu jednaqinu pomnoimo sa b2 a drugu sa b1 i oduzmemo ih, dobiemo jednaqinu

1.3 Determinante drugog reda

Stav 1.6 (Kramerova teorema). Da bi sistem (1.4) imao jedinstveno rexee,

onda se rexee nalazi po

Zadatak. Sastavite sistem od dve jednaqine sa dve nepoznate pa ga rexite

Zadatak. Primenom Kramerove teoreme rexite sistem (po (x, y))

gde su a, b i ,,fiksirani\ realni brojevi.

Krae: X = [aij ]4,3

Definixu se tri operacije: sabirae matrica, mnoee matrica i mnoee

Sabirae. Definixe se sabirae samo matrica istog tipa.

2. Vai zakon asocijativnosti. (Napixite ga.)

Oduzimae. Definixite ga.

po definiciji. Drugim reqima, matrica se mnoi skalarom tako xto se svaki

Stav 1.3. Vae sledee formule (gde su X i Y matrice istog tipa, a i su

Koristili smo samo definiciju skalarnog mnoea i zakon distributivnosti

Mnoee matrica. Proizvod XY matrice X tipa m n i matrice Y tipa

gde su V1 (prva), V2 (druga), . . . , Vm (posleda) vrste matrice X.

Dokaz. Dokazaemo samo tvree 3. Neka je X = [xij ]m,n

Isti taj rezultat dobija se raqunaem elemenata matrice F.

Pitae. Pod kojim uslovima vae formule

(b) Ako je X regularna, onda je takva i X 1 i vai formula (X 1)1 = X.

Obratite pau na poredak.

Ako prvu jednaqinu pomnoimo sa b2 a drugu sa b1 i oduzmemo ih, dobiemo jednaqinu

Stav 1.6 (Kramerova teorema). Da bi sistem (1.4) imao jedinstveno rexee,

onda se rexee nalazi po

Qitalac treba samostalno da dokae sledei stav.

Zadatak. Nai matricu X iz jednaqine

Tvree 1.9. Vai formula Inv() = Inv(

Neka je = 1. Prvo meamo poredak u proizvodu pa dobijamo

Zatim prepisujemo sumu u obliku (uz tvree 1.9)

Zadatak. Sprovedite navedeni dokaz u sluqaju n = 3 pixui sumu i proizvode

Determinanta kao funkcija vektora-kolona Determinantu moemo predstaviti u obliku

sadri taqno jedan element te kolone.

Razvijaem determinante po prvoj koloni dobijamo

Ponav aem istog rasuivaa dobijamo

Ovaj emo stav izvesti iz sledeeg, koji je vaan sam po sebi.

rezultat dobija razvijaem determinante

Ako je m = 1, onda se traeni

gde je A1 matrica tipa m1. Indukcijska pretpostavka kae da je a = det(A1) det B

Nastav ajui tako, dobiemo

1.5 Raqunae inverzne matrice

Stav 1.18. Da bi matrica bila regularna, neophodno je i dovo no da je ena

Matrica adj(A) naziva se adjungovanom matricom matrice A. Obratite pau

Rn skup matrica kolona duine n.

Definicija 2.1. Preslikavae f : R

Postoji tesna veza izmeu linearnih preslikavaa i matrica.

Stav 2.2. Neka je A matrica tipa m n. Tada je preslikavae f (x)