Pokojnikova i,ena

- - : : :'-zIazila,ai sada izlazinagrob, da gaie.-:.

- . ' : r-:, :=',La i pamti ga samo po grobu. Dugaia.i - :: r I . ,::- mu drven krst. Do krsta testijica voJ. -

i,'

r--: *. - : - siljka, a po dr5ci testije i bokovima crr: :,:

r.. : -..,. r --h od toliko sveia koje mu je palila. i-'
- i: - --- : : , ro svake subote i uodi praznika, ispoc= *. .,
:"- : : , : r..Cn joj dete poraslo i ojadalo, s detetc:: :
.

-r ." :

.*=:ala. Tadabinagrobuuvekbila tdzst-:--,

* ..,'roj bi bilo ponuda: pite, jabuke, groz::
r - :='.'e (sve ono 5to je on rado jeo). Boic. :

-.".-. :d tro5ne, crne zemlje groba u koju i -.

-' : - - -:ije da zabode prst, sve bojeii se kao i; - ,
"r : "."- r. iovedje telo, jer toliko je u tome gr:: -

--

-:..

riegova porodica, jedno preko

drug..,

-.,: - - r r , ;-etku, povrh sviju, on, muZ njen.

-"i:'- r -:,':re sveietiho gorele. Lelujalibiimse'- Jna, poSto delo groba klekne, nagnl-;
r, r--' :
: * :.* t : - :.ko da joj glava, delo, dodiruje krst. C::.,
, : ;. r -.; ":r,-,rrrkrajevima sa strane, sakrilabijoj'it-

! : -. -: r'r- - bi se rukav od ko5ulje sa crnim oja::-:

,i; :: r - :,:. rumena koZa od ruke. Plade. Puna

se ramena tresu. Lice

joj sakriveno u Samiji i ugrejano, oku-

pano krupnim, sodnim suzama, jasno neZno odudaralo bi od

crnine Samijine. Odi joj vlaLne, tamne. Istina s malo bora, ali
narodito tada, kada joj odi pocrvene i podnaduju se od plada,
i ne vide se.
Pa taj njen plad bio je tako dubok, uzdrL,avan, pun
grcanja...
eim ude na groblje, sindiia, koga je dotle za ruku vodila,
odmah ostavlja da zanjom ide, a ona kao da potrdi grobu... I
iduii skida tepsiju s glave da bi je 5to pre metla na grob, posle jo5
bri,e odveLe Samiju, zabacikrajeve, te joj sine podbradak,lice...
I, disto sa strahom, uplaieno, po5to poljubi krst, joi uZurbanije
pali mu sveie, pa kao da bi se 5to pre svega toga otresla - ne
klekne, vei pada na grob i zajeca:
- Lele, Mito!
Sindii joj, koji, ostavljen, trdi zanjom,ne moZe da je stigne,
i kad vidi kako ona pada, nestaje je kod groba, pojuri k njoj:
- Nemoj, nano... - Pa od straha 5to se ona ne obzire na nj,
pada i on do nje na grob i podne, gurajuii se u njen skut, da
plaie, jeca.
Ona ga i ne gleda, kuka, naride. Kao uvek, spominje njega,
pokojnika, muZa; reda njegove Zelje. Pa kada podne ono: na koga
ih je ostavio... 5to ne side da ih vidi i ne pogleda... a narodito da
vidi dete, sina... vei koliki mu J,) i kakav je porastao...
Ne zna se ko vi5e plade. Da li ona ili dete. I tek kada dete
onako ispod njena skuta, jo5 viSe upla5eno Sto se ona nikako
njemu ne okreie, podne na sav glas da rida, i kad bi od njegovih
krupnih suza vei podela zemlja da se vlaZi i lepi po njegovim
obraSdiiima, tek onda bi se ona osveSiivala, trzala, dizala ga
gotovo onesveslo od plada, disteii mu zemlju s obra5diia.
- Sta pa ti? - kroz plad podela bi kao da ga kori. - Ne gledaj
ti nanu, dedo... Zar zato Sto vidiS da nana plade, pa i ti da plade5.

Ne gledaj ti nanu. Drugo je nana... Nemoj. LoSo c. :

- podela bi da ga utiSava, prigrljava, me6e sebi u sk::
tada siniic joj, u njenom krilu, osloboden od stra::.
bi se ra2alio i produZavao da i dalje jeca, plade.
Posle se diZe. I po5to od plada raz:uzureno joj - : : odelo pritegne, ponovo se zabradi Samijom, ali sa-. : "'
da joi se vide od uplakana lica samo odi i jabudic-- ' , onoga ito mu je iznela na grob razda po kom5ijskn a:
ma, a najvi5e prosjacima, i kad naposletku jo5 onak- . , "
sa siniicem zapali i kandilo pored sve6e, uredi, oc::: "" trave i uo'rsti grob - tek onda bi se vraiali, ostar--'. - .
grob onako nem, dugadak.
I51i bi natrag kuii. Ona nosi tepsiju na glavi. fednc:: --" :
vodi dete, koje, isplakano i umireno, sada veselo por:: .
nje, a ona job sva vrela. Uplakano joj lice zatarllo se. : *-,."
a i cela toi snaga kao nabrekla. Haljine joj tesne. A os=:, joj se prsa 5ire, otimaju se iz tesnog kolideta, izlaze , :
vide se.,. Zalo od stida saginje glavu, namide jo5 r-ii: , -,r,
da joj se jedva vide odi i usta, koja jo5 ne mogu da se " -. , !
plada, vec j oj dr5iu. A sa groblja u varo5 vodi joi i dr *;prav, po kome vrvi svet. I zbogtoga joS upla5enija,_s.,'; - . ,'
brzo ide. Ali vec ispred Itine kasapnice menja hod. Cr-:' : ,
dete za ruku, joS vi5e poginje glal.u i jedva deka da 5to :: , kasapnice dode, nazove Boga i prode je.ler pred ton:. ,- "
kasapnicom uvek ima po nekoliko njih mu5kih, gde b.,:
sede na iepencima, pu5e, gledajuii ili svet Sto drumc: ;"
zi, ili one obe5ene dereke mesa i krvave direke od k".,:'
iskiiene bajatim crevima i dZigericama, Sto kupuju f -:-"'
krajnja sirotinja. I dim ona tu naide, jade povude k sebr :..,
viSe se skupi, smerno, uplabeno. Ljudima oko kasapnic. " *
Boga prema kasapnici. Ali ako se tu desi i gazda Ita. :,-.'
spazi on odmah silazi s iepenka, obuva izuvene cipel. -: : - '
,

,.

,"

'

se, zaustavlja sindiia joj izove ga k sebi, da ga daruje. Ona dete

pusti i po$to odmakne, jednako okrenuta varoSi, stane, deka.
Dete ode do Ite, poljubi ga u ruku, a ovajvadi kesu, jedva nade
marja5 i daje mu. Pa, ma da ga niko od ostalih ne pita, on im

kazuje dije je:

Mitino. Mita

Sto lane umre.

A ono mu je domaiica - i

pokazuje na nju, pa se opet okreie detetu: - Milane, sinko, dodi

sutra, ali rano, sabajle, te dida malo mesca da ti dd, da odnesei
doma, a sad'ajd idi - otpu5ta ga gledajuii u nju kako ona stoji i
deka na dete. - Ajd idi - veli glasno, da ga dak i ona duje. - Idi,
da te nana, eno, ne deka.
A ona zaista ga jedva deka: sve se boji neiega, a narotito
one Sirine i prostranosti druma, sveta,ljudi Sto po njemu idu. I
dim oseti kako joj se sindii vra(a,hvata je za ruku, ona odmah
produZava put.

U tom vei podne prvi mrak. Njive podinju da se gube; varo5ke ulice da bivaju te5nje i tamnije. Ona ubrza. Preko skrhanog
mosta OdZinke ulazi u varoS. Zurise. Ali sada malo slobodnije
ide po poznatim ulicama. Prolazi pored kapija, kapidZika, sniskih kuiica, dugadkih ierana... tek pokoja velika kuda, turska, s
kapcima i reietkama na prozorima... Susreie sluge i decu koja
nose meso, pirinad i drugo Sto po njima Silju iz dar5ije svojim
kudama muZevi, domaiini... Ali kada dode do dar5ije i kad hoie
da je prede i ude u svoju ulicu, opet mora da zastane. Narodito
ako je subota, ne moZe se od sveta - pazarlija - seljaka, koji
se vraiaju svojim selima. Neki pijani, na konjima, ispredili se
i zaustavljaju svet, ispijajuii okanice, onako s konjima ispred
mejana. I posle sve to, tiskajuii se, odmide s vrevom, Zagorom
i pra5inom. Ona, dok to, kao neka navala, ne prode, deka, pa
zatim brzo prede, gotovo pretrdi dariiju i ude u svoju ulicu. I
dim ude u svoju ulicu, sindii je odmah ostavlja i pojuri ispred
nje kuii.

Ona, u svojoj ulici sada kao sasvim oslobodena, gleda ka-,i:

joj sintic veselo trdi kapiji, na kojoj ih vec kao uvek deka nle:-a
majka, koja svakad subotom i uoti sr-aiiog praznlka dolazl c,;
kod nje prenoii.
- Dodoste li? - pitala bi je mati di2uci se s praga od ka:- *':
i briZljivo krijuci bo5du, u kojoj bi obicno uvila braina i dru:
Sto joj ie donela.
- Eto, dodosmo - odgovarala bi materi ona i odmah se "iginje, pruZa joj kljud od katanca, poito ona od tepsije na s".:.-,-.
ne mo2e da otvara kapiju.

Maika bi otvorila i, jednako kriju.^i t-rnu boidu, prva bi u-i-i Zurno otiila u kuiu. I kao uvek, odma-a bi tamo po kuii pcr"-eu
neSto da rasprema, radi, pali vatru. i to uiu.irbano, kao od nek-;'s
straha, i nar.la5 luparuii, udarajuci. *la se cuiu odjeci, uda:-r
kao da bi time htela da smanji onai ner::. pust izgled male, cs::
i visokim zidovima ogradene kuce.
A ona bi za majkom, sindiiem p{-rslecnia umorno ulaz: a
ostardala bi majku da u kujni posi;'." rasprema i dogora:a
se sa sinciiem: 5ta (e zaveteru. a oia ::- isto onako umom:"
sustalo otiiia u sobu. I po5to ski-:re o* "ebe odelo, tazuzul:r *
oseti se fu, u sobi, zatvotena, slob"-c:i- seda u sobi, gotovo ,i':
izvaljuje, kao odmarajuii se od er:--'::-a-a na grobu i str::;
Sto je pretrpela iduii sama puteni"
Utom bi podele i komsike d4 :L-- l-: 'r,e" One su samo ta*:.ikada nije sama, vei kad joj man c;"i." iolazile k njoj' lna;*
ne. Ne ito je nisu volele, vei nis; :-:'::e' nije bio 1sd. $*::1r
je. lv{u3ke glave nema u kuci, a oie :ii{o sama' udovica ic*;
mlada i lepa. I zato nije bilo u rei,- J; --,ri fto dolazi, Posecrlc
je. Bojale su se da joj zbogtoga- :-: :'::S Poseta, meSavnt
ne bi kakav rdav glas iziSao, tulo 'e il: ,rio'
Ali i sada, kad bi one doile, ona ::,. -r'prila iz sobe; ostar-lra;
majku da se tamo s njima razgor;:: lu:"rlJa se vei, i teSko o;
.

da se s njima sastaje. Zna da one, Lale(i je i snebivajuii

pred
njom, ne mogu da budu onako slobodne u razgovoru kao s
drugim Lenamakoje imaju muZeve, domaiine. Nego pazile bi,
kao uvek pred njom, $ta ie da kaZu, strahujuii da je ili iime ne
uvrede, ili ne podsete na ne5to Sto nije zanju.I uvekbi gledale
da Sto pre odu od nje i ostave je samu, bojedi se da joj od njina
prisustva i razgovora ne bude te5ko. I zato ona sada nije pred
njih ni izlazlIa. U kujni s majkom one su razgovarale i posle
oti.Sle. Uto i noi beSe pala. Mati joj ude i mada je znala da ona
nele, opet reda radi, upita je:
- Dazapalimo sveiu?
- Neka - odbi je ona. I majka joj se povrati u kujnu, opet je
ostavi samu. A ona je bai to i volela. Istina da joj je bilo te5ko,
ali opet lak5e i blai.e joj je bilo tako u tami.
I tako u sobi lei.eti nepomiino, raskomoiena, diSuii te5ko
i umorno, sluSajuii vrevu iLagor iz komSijskih dvori5ta i materino sitno, staradko poslovanje u kujni, dekala bi dok bude
gotova vedera i dok je majka, po5to sve unese kod nje u sobu i
postavi sofru, ne pozove:
- Ajde da vederamo!
I tada, po5to bi joj majka unela vederu, ona bi se tek samo
podigla, i onda bi vederali. Ona bi ili jela vrlo malo ili nikako.
Ali bi morala da sedi za sofrom i deka dok majka joj i sindii
ne vederaju, pa posle majka joj - kao svagda kad bi tako doSla
kod nje da prenodi, uvek oseiajudi se pred njom kao kriva za tu
njenu te5koiu, jad, ne smejuii s njom da se razgovara - podela
bi sa sindiiem joj da se zabavlja, igra, dok ne bi tako zadremala
i zaspala. I tek posle njih ona bi legla. Ne da spava, vei da, kao
i pre, i dalje tako produZi daleLi.
Da tako leZi, da joS vi5e umorna od noine tiSine, s potajnim,
ali vei otupelim strahom, sluSa kako noi prolazi, kako joj mati
sve lak5e i osetljivije spava, i disto kao da deka da joj se mati
se

probudr ;::T- r: ra podne, i kao uvek ,-',dmah, kao be2eci od nje,

vrati se :-:::;i kuii, ocu, braii joi. I t pet je ostavi samu. Posle
opet, kar ; - - ja, ona sedi sama u -.:.i i nikudane tzlazi. eak
-.;rno
kad sindiia poi-': :a itogod u iar5iju, samo
ni na ka:." '
na kap: : !:.- :a njim da promoh g-.-.--';. ali dim vidi da ko ulicom iti=, ::-:--iava joj se, odmah s. sakrije, i onda izakaplje
Vrlo retko, ponekad,
sindii vratiti iz
deka ka; -. :'
'e
" .--:l praznikom
'"'=
"a:.t'e.
ako b: '--' ioiao taj Ita. On, jedno
kakvin:
Sto joi '; -- -, t:.:i svat, smatrao se ': ; :'-:zevljeve, pokojnikove
rodbir=. - :r :ti njena rodbina n:'= .:r'ela da joj dolazi, bojeii
se da lj::-' r; - ::e uvredi pokojnli. = - - :i mu tim svojim dolaskom .-:-= i,: !e u njegovu kucu'. : - -.ziii, ,,uznemiravali gt''
Pa i o: --. .-j. god bi do5ao, Ita:: <1 ona nije ni nudila, ni
-,':: :t uvek ispred kuie, na
sAm ne --- '--o unutra, u sobu.
stoliiic-. -0.':.'- , 'alaze(inavla5, zz t -': - :i ne bizatvarao kapiju,
ostavi'": :. : :r-orenu, da gamc:: i-, i{iideti. Ne Stojehteo,
vei sve :: - : .. bojeii se za nju. a "- I '.,ie i od njene braie, koji
su, rrtr:.;l" - ,--:si.l dolazili, niti ie. s:: :::atere, pomagali, ipak
nanju l.-.:: - :"2ili. I te5ko njoj ai- : ::.:1i da onanije kao Sto
treba: ]:::-: i ;::etom kod kuce. ',':: :: ''il,azi, vida se... |er nl
oni sa::- :--' * ':i dolazili, a karn- -, :l-*::.

II
A c::' -x-:--*:. jedino se po to' j',', ," ::aii i znala. Niko ni;
nije r;:: ---'::,-:t1 imenom vec ".);i:-*: -" Ribnidki". Bili su to
napras::- --- *- ;l'eni kao uboii;. - . ::'r su bili u selu, i r-e:
tamo l,:i -::::: :na bavili su se k:-' '::,:.::rjem, prevodenlen
Sverca ::-.,.: ;.:,rce. Posle oca sili::-- :-:::11 da se iz sela prese-.

u varo5 (kao da im je selo bilo malo, tesno) i ovamo, u varoii,

opet produZili su taj posao. Noini posao: da desto putuju sluZeii
trgovcima kao vode im i da i dalje, i sad u varo5i, joi vi5e i opasnije po Zivot, prenose 5verc. Retko su kod kuie bili, narodito
noiu, vei uvek tako u,,nekirn" poslovima. A te njihove poslove
svi su znali, ali niko nije smeo da im kaZe, tako su se oni bili
rrekako od svih kao izdvojili, odmakli, postali silni. eak i kad
nisu u poslu, na putu, vei kod kuie, oni ne kao ostala braia: da
sednu zajedno,bilo za sofrom, bilo onako na dogovor, razgovor,
vei svaki na svoju stranu. Svaki je rudao za sebe, zapovedao da
mu se jelo dA kad se njemu jede; svaki se od njih oseiao silan,
jak. Pa i kad duZe ostanu kod kuie odmah mazalta posvadaju
se, pa dak nekad i potuku. A ovamo prema tudincu, treiem,
bili su kao jedna du5a. TeSko onome ko se usudi da ma koga
od njih dirne, uvredi. Svi, kao jedan, tada bi dotriali, napali na
onoga. Takvi su oni, Anidina bra(a, bili. Pa zbog njih ni kuia
im, mada je bila velika, lepa, nije mogla da bude kao Sto treba:
lepo name5tena, dista, uredena da svaka stvar stoji na svome
mestu. Zbognjih nije se moglo. Kad kome Sto zatreba: kakva
krpa, peSkir, sud, on 5to mu prvo do ruku dode uzme, ne pita
da li je to zato,ve(uzimai kad svr5i posao, on ga posle baca i
to ma gde. I zato kuia im je izgledala kao gola, prazna. Nigde
niSta. Tek u kakav kut ponjava, asura. Polica nikad uredena.
Oko ognji5ta stolidice za sedenje, neke izvaljene, neke badene
dak ispod na(ava. U tremu, pred kuiom, istovaren samar, do
njega a5a, uzenglja; onamo opet uzda badena dak kod bunara.
Izakuie baSta velika. Pa ni ona od njihova gatenja, dovodenja
tovara, konja, Sto su noiu dovodili i odvodili, nije mogla da se
odrZi uredena, zasadena.
Oca, koji se po$to je ostavio selo bio povukao sasvim, nisu
ni za 5ta pitali. Ostavljali ga samog. Samo su majci najvi5e do-

sadivali. Majku i nju, Anicu, oni nisu ni razlikovali. Smatrali

njih traLlli,
mati' koja,
Narodito
krive.
bile
za sye su im one odgovarale,
nikako ne smejuii diim se odupre, vei uvek iuteii, gledala je
da ih svacim zadovolji, samo da bi ih se sto pre kao otresla, te
da odu, ne r-icu po kuii, a ovamo je jednako zaniimauzdisala
strepeci da im se Stogod ne desi, jer su oni svakog dana imali
po kul"-u sr-adu, zadevicu'.. I tako s braiom njenom, svi oni,
iela nirhor-a kuca, kao izdvajala se u mahali, Strdala'
A opet su se oni, braia ioi4,pazlh'Narodito su gledali 9u iT
u kuci ilo ne oskudeva. I njih, ,,Lerre", majku, sestru, odevali
su. Osobito nju, sestru, Anicu' Krojili su joj lepo, dak nekad
i skupo o,1elo. Samo su jednako motrili na njih dve' Ne- radi
drugfg .ega, \-ec jedino izboiaznida one, iduii po komsiluku'

su ih kao jednake, nazivaju(iih,,Zene".I sve su od

-.Slui".,

sJ ,.a ostalim komsijskim, varo5kim Zenama, ne pokaZu

siuceino kao proste, kao seljanke, nize od ostalih... i time da i

,u-. ,t;il] ne ponize' I zaista, mati je imala Zivu muku s tim' ne
mogucr ur ek da se kao sto treba obude, vei zaboravljajuii se. I
zat; ih om nisu ni pu5tali da se druZe sa ostalim, komSijskim
Zenarna. 'la im odlaze.
- Iai Sta cete tamo? - obrecali bi se oni uvek na njih' - Ne
umete ieri ijudski ni da se obudete, a kamoli"'
Narocito su njoj, Anici, zabranjivali. Nikad ona, kao ostale
njene in:earice, nije smela da izide na kapijrr; jo5 manje da ode

se

sedenje sa ostalim svojim drugama iz-mahale'

A Sta'bi t.ibrlo da se upozna i s kojim muSkarcem!...Istina da
na

kar.l-lgru,

je mnoeo njrh s braiom joj dolazilo, ali sve je to dolazilo kao

traia:o]' '; inrak, naoruZano i spremno zanoC Ali njoj oni nisu
bili nis:a. nisu bili kao ostali varosani, mirni, obidni. |edino taj
Ita nije bir-r kao oni. A zatovaljdasto se on time, Svercem, nije
.1 [3rio. r'ec je samo dolazio da preko braie joj kupuje Sver-covanu st:'-.ku za svoju kasapnicu; on kao da je bio za nju-nesto'
ali o toine ona nije smelida misli, niti je opet zato imala kad.

je kuia biia na njoj. Majka joj je radila samo one poslove

-Sva
koji su se ovde, u varo3i, kao i tamo, u selu, isto tako iadili, a
sve ostalo 5to je trebalo drukdije da se radi ostavljala je Anici.
I Anica je sve radila. I to jos kako! Mada se nije toliko druZira
i, 5to kaiu, ,,me5ala", ipak je ona i di5ienje kuie, i name5tanje

soba, police, i zaprLivanje jela, sve radila, name5tala kao neka

iz varo5ke, najstarije, bogate kuie. Sve je ona to umela. I da
joj nisu bila takva bra(a, od kojih ni5ta nije mogio da ostane
kao Sto treba, kako bi tek onda Anica umela da ipremi, udesi
kuiu! Ali Sto se od njih nije moglo, ona nije to woje znanje,
umenjetako jako isticala, bojeii se da se ona time ne izdvoji,
kao -rdskodi od braie, i time ne zameri im se.
- Ivaijda od te pla5nje, stida, ona je to svoje umenje od njih
kao krila, zadrL,avalaza sebe, kao duvaju (i ga, znajuii da treba
da_g1tek onda pokaZe,razvije,kada i ona bude kao druge; a to
je bilo: kad se uda, podne da vodi svoju kuiu, ,,domaiiiluk.....
- kad, kao i sve ostale, podne i ona da ide u crlcrru, u posete,
prima goste, s muZem ide na sabore, slave, sedenja... da bude
ono 5to od svake njene drugarice biva, i $to treba da bude. Ali,
Sto je najiudnije, kad god je mislila o tome: sve to uvek kao da se
skupljalo, wzlo oko toga Ite. Zatobiona tada odmah, crveneii,
brzo prestajala da misli o tome. I ne oseiajuii se nesreinom,
kao da to nije njena stvar, joS manje da to od nje zavisi, vei da
to samo po sebi mora doii, mirno, sva predana poslu, dekala
je, upravo ne dekala, nego je svakog dana radila ono Sto je bilo
njen9, tj. Sto je trebalo zataj danda se uradi kuii. A za to, drugo,
ostalo, uverena je bila, ima kad: do6i ie.
I to je do5lo. Ni ona sama nije znala kako. Zna samo kako
je jednog praznika s braiom joj i ostalim gostima bio i jedan
prosed ali o5tra lica dovek i obuden najukusnije od svih. posle
dva dana doSli su beztogadoveka drugi neki, i u sobi s braiom
joj dugo u noi pili. Majka joj izlazeciod njih iz sobe zaplakala

njoj tada braia zabranila da se, iako se i dosad retko vidala, otada riie nikako ne vida, ne pokazuje na ulici. Dakle'
bila je ,,piiena-. dana. I od tada je za Anicu nastalo spremanje,
Sivenje. tkanie cilimova i ostale priije..' Od tada je Ita prestao
da od brace ioi kupuje Svercovanu stoku, niti je dolazio viSe.'.
Posle za nieqa ni5ta nije dula do samo to da je tom doveku za
koga su ie ,iatri Ita pobratim; i kad je to doznala, disto joj-je odlaiirulo,Iiao ,la se oslobodila nekog straha, bojazni... eak joj
i bilo milo ito se tako s njim lepo svr5ilo, i Sto ie joj on odsad
'brat.
a ne drugo... A zatogadoveka, muZa, dula je da je
biti kao
iz gornie rnahale, dakle iz najboljeg dela varoii, da ima kuiu,
dale terzrta- ali da ne radi u duianu, vei u kuii. I dula je da je,
dok ie L,r.-r nCad, putovao, i5ao na pedalbu, posle se vratio, dva
puta2erra ui kazu da su mu obe Zene umrle, izalo,kad je hteo
i sada :2r put da se Zeni, nisu mu otuda, iz komsiluka, dali
der-oik;" t * *t nudili ili udovicu ili koju slu5kinju bogata5ku"'
A ope: t-rl. liao u inat njima, digao se, siSao ovamo k njima, u
donie =ahaie, i zaprosio nju... A drugo? Ni3ta nije znala do
se, a

53mg 5.,-adbe. r-endanja.

su se. Svadba je bila skromna, prema muZu, udovcu,

kao -.r-a.,<e :dor-adka svadba. Ali opet je bila bolja. Istina ne prava
svadha- r?ilka, Sto traje detiri dana, ali ipak ne opet i onakva kao
kad u,lor ac uzima udovicu, pa kad se pre sluZbe, na jutrenju,

\ en;.-:

venca";" : onda tiho, gotovo beLe(i, od stida da ih ne ,,gleda

je
s\t-. i.:l kuci sa ono malo zvanicakoje su najnuZnije' Bila
joj*
boha- -i orde kod Anice bilo je i svirada. I taj dovek, mui
nije h:e'.-, da se kao ostali udovci venda u stajadem odelu, vec
je na;:ro novo. Imala je i devera i sveie, poklona'.' Bila je i
igr^" .-. i -,iareno oro" ... Samo 5to nije bilo vedere, pa kao ito
je ob,li;r da se posle cele noii sedi, pije, a sutra ispraia staro'iko. li;n.". vei je samo bio ruiak, a na njemu njena i niegova
porocica" I stariji sedeli su za sofrom, mladi igrali u dvoiitu

sa ostalim svetom. Na

kapiji, Sirom otvorenoj, zbili se bili

prolaznici i gledali; sviradi podvojeni, jedni unutra kod sofre,
a drugi u dvori5tu, svirali su, a sprodu njih, uza zid, sedele su
im Ciganke s decom, uLivajuci u svirci muL,eva i dekajuii da,
kad se njima, muZevima Sto iznese za jelo, i one pridu i jedu
zajedno... Aidika, zasukana, s golim laktovima, gurala se, gotovila tamo u kujni; iza okolnih zidovavirile su Zene, devojke
i gledale ovamo... Kolo je igralo, gomila dece gurala se, vijala.
I Anica je bila u kolu, na najlepSem mestu, i s deverom igrala.
Oseiala je kako svi u nju gledaju; narodito s doksata gazdafovine kuie, koja se viSe njihove kuce izdizala na dva sprata;
otuda su je gledale prve, bogate devojke, i,ene...I primetila je:
kako one gledajuii nju u isto vreme kao s nekim podsmehom
trai,e imladoZenju da gledaju... Ali i on je sad bio kao Sto treba.
SluZio je tamo u sobi goste i uvek se sklanjao, bio u strani. pa i
bra(ajoj bila su prema njoj sad drukdija, i, kao sad ne5to vi5u
od sebe, oni su je pratili, ugadali joj ... A svirka je bila meka,
dan topao. Prvi put ona oseti - oseti da je lepa, mlada... I, sva
sreina, pode da drhti, oseiajuii kako ono Sto je dekal a nallazr,
ostvaruje se, lepo, dobro...
Utom podelo vede.
Onako isto u igri, neosetno, tamno, meko, dan se izmicao, a
noi je dolazila. Svet se pomalo razlazio.I kad se sve razi5lo, ona
je u5la u kuiu. Medutim, svirka iz sobe, gde su sedeli bra (a joj,Ita,
bila je jada. A tamo joj i muZ bio oti5ao i, na njeno iznenadenje,
ne kao mladoZenja, da ih dvori, stoji u strani, vei kao gost seo
med njih, dak u delo. Posle, kao da im tesno bilo u sobi, te izisli
u ba5tu i tamo zaseli. A u ku6i ostale samo Zene: aSdika, neke
muZevljeve sestre i jedna stara tetka mu, koja je sad zamenjivala
svekrvu. I Anica je, posle presl'udena, izi5la u ba5tu, da ih dvori...
Bili su ispod vinove loze, do sobe. Braia joj,lta i svi vei su bili
polupijani. Zavalilise. Po stolu ispolivano vino, izglodane kosti,

rasturen duvan. Sveia na sredi stola osvetljavala ih je' I s' ' :''
to Anici udini neugodno, najvise sto joj svi oni, sto joj njr:::; :
veselje ne dode ottuko domaiinsko, s nekim redom, poi:-"'"'
njem: stariji, mladi' Naprimer dabtatajoi prema.njenom xr-- izgledaj,,tkao prema svome zetu, ili obratno mti'ioiPrema.::'i:
je'i::'':
da'j. t ao Prema Surama. Ne. Vei svi oni izgledali su
Ali '< r:r
,urrni, kao neka noina braia. To joj je bilo neugodno'
je prvi put se-{"--ll
viSe uzdrhtala kad je videla muLa. Tek sad ga
n*
videla. U no6i, spram sve6e, bio je joS o5trija, ko5datija L::
:
$irokim, upalim ramenima' Samo su mu odi bile crne' \Ta: -rL'
l'jade
Zile'
se
jak i valjda od skorog brijanja videle su mu
"
orllru
ukodenim
njegovim
po
t.
videlo
*n
To
namr5ten, ljut.
:
uzdignutim, raiirenim nozdrvama. Njoj srce stade' Pon--'.rii'r"*
i
idu'
,. uurydu on ljuti na braiu joj, Itu i ostale, 5to vei ne
t 'c
njih dvoje same. Pri toj pomisli on joj dode jo5 vi5e ljut'tr
:'ruo
usled
su
koji
Ite,
onu o rtiuhr't pode jadeprivijati oko braie,
;;:n''
sveZine letnje vederi i blede, iza mrkih oblaka, mesedine
izgiedali: govorili mnogo' drhtavo, das veselo, das zbunie:' '
tJm;o; najstariji br atzipeva.Bio je prebacio ruku, zagrlii ::rr':r*
joj, svog rbtu i gorrotio mu, pevajuii i nude6i ga da pije:
' ' - lqitvtito...-zna5, brate... prua radost, pa sam ti"' ,'Ol \!:ur''l""
Tu
mole selo ravnd' - zaperatako prostrano da se Anici u:irt
:iilrf
!c
s*
on sad prvi put zato tako prostrano, radosno, peva 5to
devoii;
kao
je
dosad'
ona
kurtalisali, .tduh 1., zato 5to im
"'o'' "
:iirltlrrr
ravnL;
bilo
sve
nije
im
te
putu,
na
stajala
predila,
kuie,
dak do Kosova!

Ni sama ne znaiu(izaSto, gotovo pobeZe od njih' os-*t;r r

brzo se vrati u kuiu. Tamo je opet svuda bio jak miris :';
'prolivena piia. U51a je u sobu. Bilo joj je hladno' Samo or I rur
rirrrtiit'
slepooenla (e znoitle, a na usnicama izbila rosa od nje:;
daha. Iednako joj je bilo tesno, neugodno, te5ko' O-**ul*i
: n:'sjjjlrh
kao da je sa sviiu strana ne5to opkoljava, steSnjava' A
'*truilr

'mr

tamo, u ba5ti, narodito o muZu, nije smela nikako da misli. A

medutim, otuda je dolazio sve veii i,agor,pesma i noi... Utom
je u5ao kod nje ,,braca" joj, Ita, pevuieii pesmu koju su svi
napolju pevali.
- A 5to ti, snaho, beZi5? - podeo je Ita da se Sali s njom, dineii
se pijan; - 5to si nevesela? Ej, hej! ba5 ste vi sreini ... Gledam njega
pa... -"I onda seo do nje, ali nije gledao u nju, vei se bio zagledao
napolje. einio se kao da slu5a pesmu i svirku koja je otuda bivala
sve jaia. Odjednom se trgao, pogledao je onako skamenjenu
od straha, i sa izrazom zajedanja, u kome je bilo i nekog gorkog
saudeSia, podeo da je dira, pecka, pokazujuii namuLa joj:
- Skoro ie doii...
- Ko? - trgla se ona.
- Ta on! Pobratim! Taj sreinik. Sredan li je on!
Ona od straha jedva dode do glasa:
- Kako, brate, a zar ti...
I kao davljenik, hvataju(isezatu red,,brate", trudila se da u
tu red metne, dX Sto vi5e sestrinske, samo sestrinske ljubavi.
To je Ita osetio, i to ga je kao osvestilo.
- Da, da, i jat. - I digao se. - Sreian sam! Sto da ne? Hoiei
da ti pevam? ZnaS da iu noias, dok vi ... ja iu svu noi - ah,
noias!
A opet to ,,noias" bilo je... Ona se seti Sta on misli pod tim
,,noias'1 Krv joj jurnu. Htede da ustane, vide, ali nije mogla.
|edva se digla i odmakla od Ite.
* Snajka - pode on, kaju6i se i ne gledajuii u nju. - Kuda?
Zar se boji$?...
- Ne, brate... - tresla se ona i mucala; - ali, da idem. eekaju
me... traZe...
Ita odjednom stao pred nju. Vilice ukodio, stisnuo, kao da ne
dA da mu zubi cvokoiu. I svom ukodenom licu silom je davao
smejanje. A osmeh mu bio kratak,leden.

pode on, a glas mu jedva izlazio... - Neiuvederas

da se vradam i vidim s tobom. Ko zna 5ta posle... samo Bog

Snaho...

sreiu neka vam di... veliku, golemu.'. Narodito tebi. A njemu,

vei - i opet je pokazivao napolje, na muZa joj: - On je sada
ionako sreian.
PruZio joj je ruku, ali nije mogao da krodi. Ona, jedva dinedi
se neve5ta svemu, opet bojaZljivo, sestrinski, zapita ga:
- Zafito,brate? Da nisi ljut? - I iineii se da strahuje da nije
dime ugo5ien, udvoren i time nalju6en, kao moleii 8a za opro5taj, izvinjenje, pride mu da ga poljubi u ruku.
Ita, i sim videii taj njen bol - muku da se otrgne, odrZi, da
mu se pokaZe samo kao sestra, snajka, a ne drugo - i gledaju6i
kako se mudi od bola, samo se izvio i, darovav je, iza5ao!
Ona ga je nesvesno odgledala. eula je, kako ga zaustavljaju,
a on tt.Z.. Glas mu suv. eu kako muZu joj u $ali dobaci: ,,Ti
zaustada5, a ovamo jedva deka5 da ostane5 sAm'... Zatimuze
sviraie. Ukodeno prebaci koliju, nabi fes, da bi izgledao sto viSe
pijan, naredi sviradima da mu sviraju i pevaju. Zatim pravo,
,rkod.tto, ode sa sviradima koji su mu pevali:
P o duhnui e s ab azor

ski v etrov i...

U tom napolju vei je bio jak mrak, drveie podelo da Suiti

kao masa, u ot kako je bila pala na sanduk, tako i ostala, dok
",
nisu sveiu uneli i jedva je probudili, trgli od zanosa.

III
Kako su posle raspremili i namestili postelju u sobi, kako
je aSdika uvela mlad oi'eniu,k njoj - ni5ta ne zna' |edva se seia:

kad joj je pukla i poslednja kopda na jeleku, ogolila joj se prsa,

snaga, ona osetila dodir muZevljeva ko5data telauza svole, da
je, po5to je uzalud poku$ala da se izvUe iz njegovanaruija pala
i, zagnjuriv5i lice u svoje kose, trpeii, proplakala.
Dalje? NiSta ne zna do kad se u zoru probudila i skodila.
Do nje je bio on, muZ joj, a usta mu poluotvorena, ali usled
palih, zamr5enih brkova, zubi mu se nisu videli. Zgrien,

upalih ramena, sa suvim, jakim rukama, kosmatim grridirrru,

prosedom-kosom, spavag je do nje. Ona se tresla. Izgledao joj
je tako, tako... Pa jo$ mrka zora koja je bivala sve jisnija, pa
onaj miris novoga nameStaja po sobi, zadahzavrnute iampe, a
ona polunaga, s modricama, izlomljenim telom, a i on do nje,
zguren, ko5dat, uz nju, dodiruje je... oseia mu dah... Skodila
je. Klecajuii navukla je mintan, bo5du i, spotiduii se u kujni
o razbacane sudove koje sinoi pijana a$dika nije mogla da
ukloni, izi5la. euh je kako aidika, probudena njenom ttfom i
spoticanjem, progunda za njom:

- Ti li si?

- Ia, ja. Ni$ta, teto! - umirila je ona a5diku i izi5la.

I kad se osetila sama u dvori5tu, sama u nemoj noii, ona je
beleci disto potrdala kapiji, ali setivii se da nema tuda, ne sme
nikuda, klonula je.
- Nane, nane, mori!! - zaplakala se.
- Nane, nane... - grcala je tako stojeii ukoieno i cepteii od
straha, da je bilo mui ili ko iz kuie ne vidi, ne duje gde plaie.
I zato je od straha dlanovima brisala suze, stiskala ih ni odi,
kao da ne dA suzama viSe da izlaze.
Utom je podelo da biva vidnije. Sa sviju strana podelo da se
rasklapa i razgranjuje. Oko Anice, iz baitA, podele tice, bube
da se diZu, Suite, midu. Kroz sveZ, o5tar vazduh, podeo Lagor,
kretanje... dan se beleo. Utom s kraja mahale, iz neke mehine
doprli zvuci svirke i pesme. Ona se jo5 vi5e ohladila, premrzla

od straha. Znalaje - sigurna je bila da je to tamo Ita. I kao da

je tamo kod njega, disto ga pode gledati kako izlazi iz kafane.
Ide; noge ga ne drZe. Sviradi vei ne mogu da mu sviraju. On
ide, ne spotura se, samo se ukodeno zanosi, nabija jade fes - ili
ga baci. Zapoveda Ciganinu da mu ga donese. Ciganin donese,
a on r-adi banku i njome kiti Ciganina.

Sr-irai... Ne zna5 ti, ali ipak sviraj... De onu...

,,Poduhnuie".
I kao da du kako neispavani, promukli glasovi Cigana za'
per.aie uz kre5tavu svirku.
A on se, Ita, zavaljuje. Kolija mu dotide zemlju.
- Da. da, ru... tu sviraj... ,,Razvi5e ruZu vetrovi" ... jest... da...
i ona se nocas razvlla, no6as...
A Anica oseia da se to na nju odnosi, 5ta on time misli, kako
pod onim ,,noias radilra'i misli na njenog mtri,a, na njenu prvu
noi. I ona, o\-amo u ba6ti, od straha, podela da skuplja na sebi
odelo, kao krije prsa, sebe, da se ne vidi ni5ta od nje, a jo5 manje
da je istina to da se ona noias ,Jazvlla, razvila"...
A-li od s\-ega u stvari nije bilo niSta. Pesma i svirka Sto su
se dule u kraj mahale brzo su umuknule. A ko zna ko je tamo
u mehani bio... Ni5ta nije bilo od svega. Samo je dan sve jade
osvaiao, beleo se. Po ulici podele da Skripe kapije, a iz dar5ije se
dulo on aranje duiana, skidanje iepenaka. A to je nju osvestilo'
Istina teSko, ubijeno, no ipak pribrano, i sa ugu5enim pladem,
bolom rratila se, naSla metlu, pa kao da nije niSta bilo, vei kao
svaka mlada domaiica podela da disti dvoriSte, trudeii se da se
umiri, da ne grca, da se pribere. U tom uveliko svanulo i ona je
prvi put dobro videla rrazgledalasve, narodito sad svoju novu
kuiu. Kuia je bila mala, sniska. Oko kuie bila je prostrana
ba5ta. Baita je bila lepo uredena sa distim, zasadenim alejama'
Do kapije bio je ambar, ko5, a otuda, od kapije do kuie, vodila
je kaldrmisana putanja, koja se belela, i onaj deo kuie koji je

bio do baSte, s lica, i u kome je bila soba u kojoj su spavali.

Taj prednji deo kuie bio je okreden, a ostalo ne. No ipak sve,
cela kuia, ba5ta, kaldrma, izgledalo je istina malo, ali disto,
uredeno, kao novo. Samo okolni zidovi bili su veliki, kao stari.
A i do kapije, vi5e bunara, bio je veliki, stari orah. I on, onako
razgranat, pola suv, ozgo Sireii grane izgledao je kao da celu
kuiu, ba5tu, sve pod sobom pokriva, drZi.
To je sve bilo, drugo niSta. Docnije je Anica i muZa poznala. Kao Sto ga je prvi put videla: ko5iat, ali vei oronuo. Samo
jedino oni njegovi crni brkovi Sto su mu bili puni i odudarali
od njegova suva, oitra lika. Ali zato ipak bio je dist, uredan,
tadan, a nekako dudnovat. Izgledao je kao dovek koji je mnogo
Liveo, uLivao, pa zasi(en a i razotaran povukao se. Izgledao je
i bio uvek miran, tih. A ovamo udas, ma zaita, planuo bi i bio
gotov na sve. I kao da nije nikoga tvai,avao, cenio, a najmanje
nju, svoju Zenu, Anicu. Kao da mu ona nije bila Zena, velika,
dorasla, vei kao da je dete, ni5ta ne zna, niti opet ima kakvog
izgledada ie moii Stogod znati, biti od nje Stogod, tako je s njom
postupao... Za sveje morala njega da pita. eak i u gotovljenju
jela, i tu se on razumevao, i nrje joj davao da gotovi onako kako
ona zna. U kuii, od name5taja, posuda, police nije smela da
dira, name5ta drukdije, moralo je da ostane onako kako je ona
zatekla, kako je bilo i pre name5teno dok nije ona doila.
- Ni5ta nemoj da mi diraS! A Sto ne zna5, pitaj. Sama ni5ta
ne sme5 - bila mu je to prva red njoj.
Ispodetka njoj je to bilo teSko. Mislila je da zbog toga ne
sme da dira Sto je to tako namestila neka od njegovih prvih
i.ena,pa sad iz ljubavi prema njoj, kao uspomenu, ne dd da se
to dira, kvari; ali je posle doznala da je takav bio i prema preda5njim tenama.I kad vidi 5ta je, kako je sve to: muZ, kuia...
ona se umirila, navikla. Istina s mukom, te5ko, ali ipak navikla
se. Kad vei nije bilo sve onako kako je zami5ljala, nadala se,

: . "i- i: - .. :o. gledala je da bar ona, kuia, muz' s--'.

bude kau i:- ::.:. --r raroiito da odevanjem (a imala je ir:.
skupa r:..-. ,,: : :::"-ih prvih Zena) , drLanjem, nameitan'=::.
di5ien'.: :'--i r,';:ostidna odbogatijih Zena, kojih je tc'-i :
bilo u ::-i:-' - .' ::::':l',rku. Tome je nalazila kao neku ute:: :
pa kao

, :.jr'a. cistila, nameStala, trudila se da u:'::zaista. : -.' =

mu2- l-": : -,i---:r-;e ugadala mu, ne iz ljubavi, vei rii. ...:

.::.:-. :i :::-: ra ita da je grdi, govori joj, pribliZuje ' I '.

i tin; r-: r,.,-:::: la ono. Toliko je bila vredna, gotovo -::S\-a ;::::: : - :', :.:o. spremanje, da je i njemu, muZu, \-ea :od

--i:
\l\c - - ::- -

:-:

- - : :: - r.:iSl?vljao bi je, neugodno se trzao glec.'--ie \-"' .: ---: :. duboko u noi radi i samo o tome :::.t!

:\+.

misi- I ": - i',,::r : :lu je bilo, jer kao da je oseiao da se ona :.: :
sili::, -,- : . - :: jio da bi se time zanela, kao otresla, odr'- " .
^i

t-:, - . *: :izanleprvenoii,plakanjeunoii-nikai l'" {;- - -: - : -: -.:laka... Nije o tome mislila. A da ne bi n,=--,

o : - :-: : i- - ): ----,iiko i unosila u posao... Pokatkad, ali vet::,
reii-. :, *::' : :- ia kod nje ono kao dolazi,javlja se, pocei. :

cia : ::i"r ::.-i. obrazi, usta svrbe... Ona bi tada, krir-e;- ..

s1,-.-::*:i,. ,:::re. sva zajaputena, odajno Saputala:
- . - :-.:: -.sta10!

IV

: " '., :..:-:.i dana umre joj muZ. To je jo5 vi5e upl.i*:
C: ,::;, :-- . znala za sebe. Ispodetka nije ga toliko, od s::.
2i--:- "* ': - ': oseiala da ga iskreno ne Lali, smatrajuc: .; :.

to kao kriva, kao kaZnjavajuii sebe zato, onaievi5e, upravo od

tada samo plakala. Na pogrebu, sedmodnevnici, detrdesetnici

i pogodi5njici jedva su je povra6ali od plaia i zanosa u koji je

padala.

Ono njeno ,,lele, Mito!" ko zna za|to ie bilo. Da li je taj plad

bio za njega ili za nju, samu sebe.
I kad se posle otresla straha od njegove smrti, malo pribrala, sva se odala tome pladu i odilaZenju mu na grob i u tome,
za sve Sto je bilo, za sve Sto je pretrpela, kao da ie naIazLla za
sebe odu5ke. |edva je dekala da dode subota, kakav praznik i
da mu izide nagrob, iznese za du5u, i sita, do mile volje, da se
naplade.

Cele je nedelje bila mirna. Onako sama, s detetom, celog

dana, po5to joj niko nije dolazio, kao zatvorena sedela bi, disteii
ba5tu, ku6u.

Narodito kuiu, koju je sada jo5 paLliivlie distila, ni5ta niie

kvarila od preda5njeg reda, bojedi se i strepeii da se ne oseti i
ne vidi da je to zato 5to sada njega, muLa,nema, pa ona radi Sta
hoie. Slobodna je... I tako mirno, te5ko, dak i sa zadovoljstvom
cele bi nedelje radila, sedela kod kude. Ali jo5 uodi subote ona
oseti strah, nemir, a i Zudnju. |edva deka. Gotovo ne znani kako
umesi, spremi za grob. Dok joj je dete bilo malo, te je majka
iSla s njom na grob, ona ju je od nestrpljenja uvek tekala na
kapiji, a posle, kad je s detetom iSla, samo 5to dete obude, ona
r. biro spremi, poveZe, odmah izlaziiz kuie i polazi na grob'
Od straha n" tiani kako prede darSiju, ulice i ude na groblje'
Samo zna da kad ude na groblje i oseti iza sebe zid, kapiju
grobljansku, disto joj lak5e, a jo5 vi5e joj odlakne kad padne
na grob izajeca:
- Lele, Mito!...
I zanesena, u tom odilaZenju, pladu, dak je nije Zalostilo Sto
su je gotovo svi bili ostavili - narodito njeni, pa kom5ike joj,

i.

:-:.o\ra, prijatelji mu. i:c se oni, iim je on umro.

,. -:a. koji je prede, dok'e bio Ziv pokojnik, destc
- :-:-r\-o nikako ne dode. sem Sto ponekad setl si
.:.-rstinju malo mesa ia .e omrsi. Pa i to, bojeci
, ..,': drugi iz komdiiuka n: :omisli da on radi nie.
: - .sov momak kad dci=se govori: kako je Ita.
: .-.o lo ,,za dete; boji se ja ono ne vidi po ulici.
I

-1. rt.dulo. Istina, brlo'i' 'e ie5ko tako usamlie:. - :u, od straha ito je sa:r-:.. Ili zimi kad nestane
nc'
d:-.'.
- : --lne - ne sebe, vec i.:. ca ugreje. I drvece sto
l^..
lc- :r,- r :... r :rula grana, lozinka. :.e sme da uzme; sr-e oo
st:,:.. , :: i :e primeti, vidi, i pc;::e 3a se govori kako ona
ul:-:
- : : - - *... A ona ve( za seb= : -<:rekako, vei dete mora
-": : -'ednako dtLiuzase..
r: : , .::ra cele nedelje seci:. ::;qleda kuiu, disti, odrzz'.' : : - - :: ::duukomjepokcr:xosiario, dadeteneguie,
*: : -' =., :isto, obudeno, da se :-= bi primetilo kako je bez
,-:: - - - - -:rm izlazimu, na grli. l.ace,.. Narodito taj plai
: : , -azio, kao davao jo' :;i: naslade i unosio u niu
a: ::

- -"|: \ar-ikla,ibilojoiie;:::o, Po njenommirnom.

::-.- - : - --';ima sustalim oc :-:-a. u crnini, zakopdana
c- =r : -:-- :Irrefflo,mirno. s i::c:.1:1 ukrilu,poceloj nioi
is:,,. - - ,:-..::roj, duboko mirli'. -zgledalo je da vi5e niSta
c:*; - : -:-. :aktolikojebilanl :::.. caie izgledalokao daje
z-;"'

l-. .::- - : :1 , ! 'lbna i da oseia, rn.,:. :.',tovo kao mrtva. Kao da

*-- nuZevljevom smr. - ^ r::a sr-r5ila svoje. Ni5ta da
ie . : . :
r-.:: - - * --,:-r-i. A najmanje da s. :rc;daie. Mada jojje mati,
z:'.r -: : - .-;--. moii svakad or-as,: -<::iom, krijuii od snahe i
b:.:. -. : :otpomaZe, donos:'i, b:aina i drugo - podesto
o r r,: - :: -:aii napominjala.
-r, --- -- = rvek znala kad :;'r: mati o tome govoriti.

Obidno posle vedere, kad dete zaspi. Njih dve ostanu same,
i kad Anica podne da razbira zabra(t, i ostalo Sto se desilo
po darliji, mahalama i kad joj mati, odgovarajuii, odjednom,
napredac, kao da se tek tada,tzgred setila, prekine i podne po
koga da hvali:

- More, Anice dujem, eto, Nedeljko 'arno se opravio. Prolazim

i gledam, a duiande mu puno. Zembilipuni, raf pun.
' Anica bi se trgla, ali odmah bi se odobrovoljila i disto saZaljevajuii majku Sto je tako naivna, pa, ne uznemiravajuii se,
,

odgovarala bi:
- Neka, nane... - I da bi mater uverila kako je to nije :uznemirilo, uvredilo, raspoloZena, produZila bi da je za ne5to drugo

pita.
I majka bi je ostavljala. Posle mesecima joj ne bi vi5e o preudaji spominjala. Ne bi ona ni dala da joj se Anica preudaje i
tako udini greh, obesveti pokojnika, da se ne mora, da ima od
dega da Zivi. Od kuie i ona dva vinograda ne bi ni dovek mogao
daLivi, a kamoli Lena. A ona, majka joj, vei vi5e ne moZe da
joj kao dosad kri5om, krijuii od snaha i sinova, donosi. Pa i to
5to donese jedva da ima za nju, a kamoli ioi i za dete... A da se
Anica zaduLi, da proda vinograd, kuiu pokojnikol'u, to bolje
Anicu da vidi mrtr,'u negbli to. Pa i ovo, kad bi joj o preudaji
spomenula, samo je ona znala koliko se mudi, bori, dok joj to
kaZe. Smatrala je to kao greh. I to ne prema Anici, vei prema
pokojnom zetu.Ine samo ona, majka joj, vei svi drugi, rodbina,
komSiluk, kao da su smatrali zagreh ako sa Anicom ne govore
samo o njemu, pokojniku. Nabrajaju joj pojedine zgode, redi
njegove. Pamtio se do sitnica njegov Zivot i pred Anicom se
samo o njemu govorilo. A ona, Anica, dete, dana5njica - sve to
kao da nije postojalo, a jo5 manje bilo vredno paLnie, govora.
Glavno je bio on, pokojnik. I to ne 5to su ga baS voleli, istinski
i,alili,ve( oseiajuii da ie biti kao krivi ako jednako ne govore,

ne spominju ga, i da ie time potvrditi kako je on za,;-,

umro, nestalo ga. A to nije. Greh je pomisliti. I o; : -,,"
zaista to nije istina, vei da je on joS tu, da nije

pro:.

narotito zanju, Anicu, Zenu mu, da ona ne bi poi:: : - .

slobodna, da smriu njegovom njega zaista nema, :- njegova, svi su se oni trudili i svaku sitnicu upotreb.', -"
a

.
"

da se on spominje, ne zaboravi.
Tako, ako bi joj koja kom5ika ne5to Sto umesi, z. .
neia, ona bi. dajuci joj, govorila, snebivajuii se:
- Eto, donesohl Znam, pokojni Mita, domaiin i,.
to voleo, pa donesoh, da i ti okusi5!
Ili ako bi koia doila da Stogod, kakvu stvar, ur:-.'
od nje na pos1u9u. ona to ne bi kao od nje ftaLila,-.::
- Anice, da li imai to? Dokbe5e pokojnik, to ie :.

I on nam nije branio. uzimali smo.

A i Anica ie s\-e :o znala. oseiala. I uvek se trudila .: ' 1 -.'l

pomisao da on, pokoinrli. nije tu, u kuii, Liv,vec C. . * *
,
daleko, daleko od nre Greh je bio to misliti. Bilo u :.,
':
je
sr,'uda, svuda ie bic c:.: s-,'e
bilo njegovo. Uvek ga i : - .
bio je pred niom is:: :ra-o koidat, suv, naroiito c-,, - ".
puni, crni brkor:. ..:''* ::* ioi zaLivota onako od-:.",. :
njegova bleda. su-,'. --:, - :::ca ga u stvari nije bilo. :-.:,
tolikobiloproi.,: - -:.::',';:nrti,ipakonjemora- -; - " .bude Ziv. Naroc-: - :: ., - ---:r:. rr. Jer on je bio taj kt-'. , : , tzeo je iuveo i !-,-- - ,-, -:-:re uveounekired...:.: - - *r
Dao joj - ne i:ne.1'-- :.:i. -,r:e. iade, dao jojneku C r.r: -: a ne kao pr, oc.'. --.-. ::-":r.a.Sto nije smela n- * , : -.
pogleda, jer akc ; -:-.:: r.- ,ra Sta moZe taj pcm-.
Sigurno rdavo.-b:.:.': - .-- ..:i ie on nju uzeo, u".':- kuiu, postala nie:--. :: ::::'e mogla slobodnc j. . , -,
svakoga, mogla ca :-,r ';. :.-'- r:la svoja. I onaj ko:. : : - :
dala, ako bi 5to rC"'. : , L : :.nislio, to se nje ne b: :,: .
"

se odnosilo na nju, vei na nj, na muZa, domaiina, kao da je

njega rdavo pogledao. On je bio tu, jer ona je bila njegova. Pa
i kad je umro, opet je ona i dalje bila njegova.
I zato svi, cela rodbina, a narodito Zene, kao u naknadu za
to,iz zahvalnosti, uplaSeno, strahujuii da se ne pokaZu nebla-

bi

godarne, s nekim strahopo5tovanjem trudile su se da jednako

odri,e njegovu uspomenu, ni5ta ne propuste.
'Bilo
je glavno da se njemu, pokojniku, ugodi, da se zadovolji...
A ovo-drugo, svakidainje, ono je uzimato tek onda poito se sve
ispuni Sto treba njemu, pokojniku. Glavno je bilo ovo, pokojnik,
ispravnost, prema njemu. A ona, dete, pa jo5 preudaja?... Eh,
Anica bi najradije volela da se vi5e ne preudaje, ve6 da i dalje
ostane ovako. Pokojnik, usamljena, jad, plad, - toliko se bila
navikla na to, da joj je to vei bilo kao omilelo. A znala je da
6e opet biti bola i muke, kad podne da se od tog naviklog jada
i plada rastavlja, kad ulazi u Zivot. I u poietku nije nikako na
preudaju pristajala. Jedno to, a drugo jo5 i pomisao da njeno
telo jo5 nije disto od prvog mui-a, pokojnika, a kamoli da sada
jo5 dode i telo drugoga. Ali docnije, a najglavnije Sto je znala,
uverena bila da ie taj koji & je uzeti sigurno biti gori, sirotniji,
stariji, a i to da opet, jo5 jednom, mora biti, da se mora preudati,
tj. da ,,njeni" - majka, bra(a - neie je tako ostaviti, vei kad
oni nadu da je do5lo vreme, preuda6e je - zato je ona ostavila
da o tome oni misle, brinu se, a ona je i dalje revnosno, te5ko,
produZavala da nadgleda kuiu, sedi sama, ide s detetom na
grob pokojniku i tamo plade, plade do mile vole. Isplade se za
sve Sto joj se nakupi, 5to je zaboli, Sto oseti: zarazo(aranje, bol
prve noii, mladosti, ljubavi; a o preudaji bila je ravnodu5na. I
dak se ismevala, govoreii:
- Ao, ko ie mene da uzme?!
A opet oseiala je kako se ta njena preudaja pribliZava, vei
se o njoj slobodno govori, ju"lj"j" se neki. Pa se vei uveliko

podelo da p:. .' .:. za nekog Nedeljka. Znalaje i koji je taj.

Odskora je ;. -: lakalnicu. Prvo je bio sluga, pa poSto se
oZenio slu5k . ,:. :-.-oga gazde i ovaj mu kao miraz dao neito
novaca, on pi:.; :. .ebe otvorio duian. Zenamuzalimumrla
poSto mu je ...: -: troje dece... Znalaje da ju je traLio, a da
joj se braia L=--' : - - re daju mu je zato Sto ima toliku decu...
Znalaje gde :: - : I'ran: u dar5iji, odmah do njene mahale.
eak ga je jedr. : - -,::la kad je i5la na groblje iprelazllapreko
dar5ije. Iznosic : .- :,:ana neke zembilje i redao ih po cepenku.
I kao da je zr'", -: -: tna tada proii, bio se lepo, disto, dak i
kico5ki obuka - r;..:. - i:o su mu preko praga, iz duiana, virila
njegova prljar. t: -: : .:omadirna hleba. eula je da on tu decu
sAm pere, obla: - - :*:ro s njima spava u tom svom ducandetu... Znalaj. i' . -:et ie - ne da dinila se, vei uistini bila
ravnodu5na i : ,,-, -- . i2'se, narodito majci. Majku bi uvek
joS s kapije po:.- r , . -.-ad bi joj dolazila i imala Sto da javi o
preudaji, ili za", . r tr :,. ,,tg prosioca. U takim prilikama uvek
bi joj majka ui.:-. ::: -. jo5 brte za sobom zatvarala kaprju i
dolazila Anici. L- : . ,.".:,. kao strepeii, bojeii se nekoga. (Sigurno pokojnlk. :- - -: njegovoi kuii i njegovoj Zenigovori
za drugog muz.
No svakad br ' - -*-,-:: :u njenu bojazan, strepnju, mudenje da
joj javi za prosic: - :,:nl'?la. eim je vidi da tako ude, ona bi
se povukla u sci * ..-::- : -..:o dA majci vremena da se ona smiri,
pribere, i posle ,,.: : . , rajka do5la kod nje u sobu, sama bi
Anica, saialjer-a'-:. :: : i.-. ravnodusno je pitala...
Ali jednoga j... 1: .r, r r,' ioj se, tek 5to je bila ujutru otiSla od
nje, opet preko ,- --.- 1 : :::, r-rati. Kapiju zaboruida za sobom
za|'rori. A kao i. . :. -- , :.-.da i na pokojnika i strah od njega.
Izgledalaje radc .: : . - --. Tako jebrzo u5la. Anica nije bila u
sobi, vei je iza 1u:. ,,::.
-=iro radila. Majka je dozva. Pa ne moguii da je sadeka - : , r - :-:e i sreto5e se na pragu od sobe.

Anice, kaZi dragidka, ierko!... - predusrete je.

Anica se bolno, ravnodu5no nasmeja na majku, pogadajuii
unapred da ie biti opet kakav nov prosilac, ali sad valjda bolji.
Sigurno bogat, imuian.
- Dobro, dobro, nane: koji je? - I pogadajuii Sta ie biti,
spremi se da se vrati natrag i produZi svoj posao.
- Ita - rede joj majka brzo.
Anicu ne5to presede u polovini. PodiZe ruku ustima kao da
spredi krik, radost, Sta li?
- Ita, Ita, 6erko ... - poie majka da ponavlja i unosi se u nju
upla$'ena, kad vide kako se ona ukodila, po.tiktrrrlu
Anica se jedva trZe:
- Nane! - A uhvati se celom Sakom za (elo,jedva dri,eci
se da ne padne. - Ne ostavljaj me noias samu. Spavaj tu. - pa
disto izgura majku, zawrofi za njom sobu. I majka joj du kako
ona tamo u sobi negde pade.
Cele noii tako je ostala.
Majka joj, prepla5ena, uzalud je obigravala oko nje, zvala je,
molila, kumila. Ni5ta od nje nije dula do:
- Ostavi me. Ne diraj me, majko... - A glas jojje bio istina
na plad, ali suv, suv.
Ni5ta viSe nije se dulo od nje iz sobe. Majka joj je cele noii
obigravala, molila, plakala, naposletku, obrvana snom, pala
do praga sobnjeg i zaspala. Ujutru se Anica probudila i da
bi majku uiutkala da se ne prepada, ne vide, ne pita je 5to
ona takva izgleda ra5irenih, nabranih odiju, upalih nedara,
i dotad sveZe, jedre, sad izlomljene gotovo iskuvane snage,
odajno je uiutkala:
- Cuti, nane, molim te! - I onda, skupljajuii svu snagu,
odgovori na Itinu proSevinu:
- ZaIta - neiu! A Nedeljko, ako on hoie, mada ima toliko
dece, za njega hoiu.

pa prtHfimpei majku da je ne pita za$ta to dini, opet se

wati

opf scr&rwi

u sobu.
h[.i&a&i&L ali se na po puta \-radh Rukom se udarila po
trtu sd pdn nr samu sebe:
- I ilp, r rc fto ia iutim? Sto ja nju slusam?
I rnmilr sr & je pita za5to ,r...- Z"ito neie Itu, vei hoce
l;edtrr"uduwa siromaha, te opet ona, rneika, da i dalje strepi
za rr*lq. & m ryet kri5om, kraduci od snahe, donosi. A nece
za lrn'r
nece da pode za nj i postane bogata, da majku
opqrti brige, da vi5e ne strepi za nju, da kad tamo,
kod
ona sedne da jede kah-o lepo jelo, ne zasedaju
fo& od slutnje da ovamo, ona" Anica, kod muia,
lot
rxri$r ilmrFC ni hleba. Vratila se da je pita" pa i da je grdi, bije.
15 5a4
do kapije, nije smela da ude. Ne znajudi 5ta da
mdi elmdrftlci, svratila je komSikama i potela njih da moli,

ffi4

iem
hmrtt
ru
pd*lr

- fm&& , & one idu Anici i pitaju ie zzito neie za ltu.

- A&D M{', - govorila je kom5ikama, - ali zaito, neka bar
kat

rrfu

rnse?

AII *il&rr re samo komSikama, r'ec nikome nije htela da

lte- C*, oi bradi, koji su od besa hteli da je biju. A moZda
bi .le 6 h&da Anica nije izgledala tako izbolovana, izlomljena.

Samtaigprarala:
- Zr Nsddika hoiu. - I skupljala je, grdila svoje vrele oznoiene*rb
- Zr l$sddika hoiu - jednako je govorila, umirivala braiu.

brrt

mid &ea

zato neie zaltu da pode Sto Zeli da i dalje ostane

taho, htrmdr oni i dalje o njoj vode brigu, hrane je,izdri,avaju
i de ss rc oga oni bojali, kao da ih ute5i i skine im tu brigu

li

rntri ocr

im je revnosno odgovarala:
- Zr Nsddika hoiu...

I to sve zato samo da je ne pitaju zalto za Itu nede kad je on

bolji, momak, bogat... Da je ne pitaju, ne diraju. Da joj niko ne
dolazi, nikoga da ne vidi, gleda. I dete nije htela da vidi. Kao
da ga namrze.Maikaiemorala dete da skloni ispred nje, i tako
u kujni s njim da spava.
Pa i nju, majku, nije trpela. eak je podela da je grdi, natresa
joj se. Narodito kad mati joj, raspremajuii kujnu, zaboravi da
ostavi 5to na predaSnje staro mesto kao Sto je i pre, zavteme
pokojnikovo bilo. Tada bi majku ona najvi5e grdila. Ne ito je
io o.tu uiinila, vei 5to je Anica u tome oseiala kako majka joj
hoie time namerno da uwedi pokojnika. A oni su sad svi protiv
njega. eak ga kao i namrzli. I to sve zbog toga, Sto Anica neie
da pode za\tu. A sad je Anica naprotig kad su svi bili protiv
poliojnika, smatrala daie dtLna da ga brani od njih' ne samo
nlega od njih, vei i sebe od njih, Sto oni time, udadbom za Itu,
hoie da je od njega kao otrgnu, izvuku' I zato nrje htela nikoga
da vidi, niti da izide iz sobe. |ednako je leZala. Od te5kih misli
ponekad se zanese, pa iitav dan ne zna za sebe. A opet, kad se
osvesti i vidi vi5e sebe majku kako ona steZe delo, glalrr, lepi joj
oko slepoodnjadA crni luk s kafom, opet je tera od sebe:
- ldi, ostavi me.
Narodito noiu nije davala materi da je kod nje. Volela je da
je sama. Da tako cele noii: ili reSena da neie po(iza ltu, leZi
kao mrtva; ili kad ioi izide pred odi njegova pro5evina, on, Ita,
skade od bola:
- Ito, Ito moj ... - I kao da je mrtav, podne da kuka, oplaga.
kuje
'NiJe
da ga ne voli! Ah, samo jednom da ga oseti, pa da"' Ali
kako ie? Kako ie ona njega, Itu, da pogleda, da mu se nasmeje,
od radosti da se zaplade kad ga zagtli, kad bi se odmah, ama
odmah, ispredio on, pokojnik. A sada ona sama, Anica, nije
vi5e ono: predaSnja Anica, ve(tena,a on Ita, jo3 je Ita"' I kako

c: -:. r -,u ;.r l*.liTt-t" i"r:-. \ao njegova? MoZda bi u.r.r: - r:-r i
k-*:: : * ;r t,t i:rt.ii" rri;: {rd je grli, ljubi, vei je dru.: ri :,l
iu.u

k,:':--.,-,i,1..

|:'.xrti'tii:ltn :

- ::liena, milOVana.

-r, *r :j u ,ts, r iLi: :::12, obidan, kao taj Nedelrs: ,

i; .:. - "-; -: ..j- : -:-gO je mUZ.
-

1 ll-r

\-L:: :." t ir.lL, r; ;,j"ri :::-,-.,i bio: Ita. Ali uvektada kac, i:,::,i
u:::.: -, .lf.iL I Liim. ilili"]rn. teSkom snu o Iti, poja\io':- .- .:_

p-:. --Lti :;*

T: i:., -:-. Samomujadeodudarajuon::-':.._,":

a sada jo5 i mrn-a;r:, --: "
I :s:::: -,r,.-,: rlr{,:,::::. sr-e viSe podne da se diZe. Po:-.: :: si: - . -:-- **ir. ii.; * - :'*. Ona ni5ta ne sme. Sam,,-,. i-. ..
1l: :.i ,:-i'ill:1i] I .::-.:: . StO Se USUdila da miSli O i:-;,:'-.
Il;-:-l
- --: -...i. :-:
.r'ir'u
-:
- :.:r.--: :,Tri"r t,-:-- r:rik?. cepteii od straha Sto na d:,* i::.
ai::r *' .- : .,i". :-:::* niiemoZdaistina.
i " - ::rtu,,tl,:'l-"' - s:ino da od straha skodi i gotor.-a,:,'"1
s;:: - 1 :r- r,i,- -i :.j-. :ojuriprozorima,reSetkarna, :- ::.;
J.:,,' - *-, .L-:r,., r ;- i::ihteiadaihizvadiipobe::= , ,. , -

i;' :,: l -: ja. kosdata,

P --1- -:-lirl :",*ri,,r

.': :. .:--r

-:.,

I:r'r

ri- ii.i

: .::---:*tLi.Podeonodacvili,obigrara:r- --:
---

r* ::.n.

il:iJji,

gotovo luda od straha, salr,r

-:::-.

Z< t::r:"-r," i I :':" :---: :a nema gde, ne Sme nikuda. De:e c'":]:.
-rt- t*. -*uq r lt-: - . -::u. Preskode zid. Ali ne dolaze oni. :,-ec
:: , * . *: lrr - , :: niu puste i.ene da one kod nie idr.
- :-.:.: -: ;-r;,-: :"::. -\nice! - Prihvaiaju je s prozora zene

s: osvesti. I tek kad vidi sveiu, maiku,

uveri

ono nije istina, grune u plad.

- pitaju je i polivaju je vodom.
Ona ne moi,e da se oslobodi, dode do redi, vei samo jeca.
- Sta lei Da te koji nije uplaiio, 5ta li?
- Ni5ta! - muca ona.
- Kako niSta? Ne boj se. Ni$ta nema. - Pokazuju joj na
mirnu, tamnu noi, kuiu, doseiajuii se za njene noine snove
i prividenja.
I posle majka joj sa Zenama iz komsiluka, mada Anica nije
dopu5tala, silom, dogod se za Nedeljka nije udala, vendala,
oti5la odatle, iz pokojnikove kuie, svake noii su sedele oko nje,
duvale je i kao branile od nekoga.
Zene,

se da

Sta je, Anice?