Na razmei knjievno

istorijskih epoha koje de se kasnije nazvati romantizmom i realizmom, u

vremenainjanja onog to de se kasnije zvati klasinom ruskom knjievnodu
pojavio se pisac
koga su
omah prozvali genijem a koga de kasnije krstiti i roonaelnikom ruske
knjievnosti, ruskog realizmai ruskog romana, pisac na koga je malo njih uplivisalo a
po ijim su uticajem mnogi stvarali, NikolajVasiljevi Gogolj. Autor, autentian u
sva
kom i ambivalentan u mnogom pogledu (od karakternih
osobina, p

zbirci, Ve
eri na salau kraj Dikanjke, ono to se omah uoi je koridenje folklora2.
MihailBahtin u
o uoptenih, neiferenciranih, iilinih, papirnatih likova prve zbirke, slikanih
uogaaju (mi zapravo i ne znamo kako oni izgleaju, ved ta rae), jasno se
izvajaju likovi Mirgoroai Arabeski kojima Gogolj zapoinje gomilu novih likova
ruske knjievnosti, gomilu obaenih,obinih, nesrednih, malih, nevanih,
ponienih i uvreenih, .
Odbeg
li nos majora Kovaljova obija sopstveni ientitet i uzvikuje: Ja sam svoj ovek.
I to je ono toobeleava novog paraoksalnog junaka kojeg Gogolj uvoi u
literaturu
on ne moe poput nosa akae: Ja sam svoj ovek! Gogoljev junak nastaje iz
uesno intenzivnog osedaja petrograske
realnosti, iz Gogoljevog pronicljivog oka i inventivnog duha koji prodiru poput
rendgen aparata do
sri, biraju etalj i, prikazujudi ga, oaravaju sutinu stvari. Moglo bi se redi a
Gogoljeva razvojnalinija u graenju junaka ie o prve, preko kasnijih zbirki, o
Mrtvih ua u kojima de, iako statini,biti oslikani likovi i spoljanjom i
unutranjom karakterizacijom. Starovremske spahije, Kako su sezavaili..., Nevski
prospekt, Nos, Portret, injel, K

Gogolj u Kabanici opisuje ivot jenog siromanog inovnika obaenog i

zaboravljenog o itavogsvijeta. Stvara neku vrstu antijunaka u kojeg se nebi
nitko ugleao. U itaoca istovremeno izazivasaaljenje prema, ponienom i
uvrijeenom, Akakiju i ujeno pripovijea kroz groteskni h
umor.
Takav humor postie isticanjem negativnosti, karikiranjem, ismijavanjem
i izobliavanjem Akakija,kabanice i okoline. Osim humora, karakteristino je za
Gogolja njegova jenostavnost upripovijeanju. Sa malo rijei uspijeva preoiti
itaocu i stanje unutar likova i stanje u okoliu. Gogolju Kabanici aje kritiku
rutvu i sui protiv neovjenog onosa i ponaanja ljui. No ipak na
krajupriznaje a nije sve tako crno, jer postoji savijest koja spaava ovjeka
1835.g. trea zbirka ''
Arabeske
'' ''
Nevski prospekt
'', ''
Portret
'', ''
Dnevnik jednog ludaka
' ' , u z pripovetke ''
Nos
'' (1836.) i ''
injel
'' (1842.) ciklus pod nazivom ''
Petrogradske pripovetke
''.Predstavljaju jo jedan korak ka realistikom stilu. I u njima ima fantastike, ali je
ona podreenasvtaranju opteg grotesknog utiska. Do izraaja dolazi realistika
opisnost karaktera, koji su socijalnomotivisani i reprezentativni za savremeno rusko
drutvo.B j e l i n s k i o m a j o r u K o v a l j o v u i z ' '
Nosa
'' kae da ''on nije samo major Kovaljov, ve
m a j o r i Kovaljovi'', a o karijeristi Pirogovu iz ''
Nevskog prospekta
'' da je on ''tip od tipova'' koji predstavlja ''celukastu, celi narod, celu naciju''. To vai i za karakter
Akakija Akakijevia iz ''
injela
'', koji je postavljen usatiriki oblikovanu birokratsku sredinu glavnog grada, prema kojoj se
autor oito odnosi ironiki, a kojuu zavrnoj situaciji obavija groteskni duh.''
injel
'' Gogoljeva stilski najcelovitija realistika pripovetka, kojoj je on uticao na
celokupnirazvoj ruske realistike knjievnosti.F a n t a s t i k a b a t i n j e n a o d r o m a n t i z m a , i
pretvorena u grotesku, fantastika koju italac ne shvatafantastino i koja
predstavlja jedan od elemenata kritike realnog sveta jedan od bitnih
e l e m e n a t a Gogoljeve naracije.

Pria ''
Koija
'' seoska tema, ali rusko selo opisi ruske provincije i ivota vlastele proeti
suizrazito satirikim elementima. Na ovu novelu se nadovezuje i najznaajnije Gogoljevo delo
''
Mrtve due
'', zamiljeno kao poemau 3 dela, koja je trebalo da obuhvati celovitost ruskog ivota
Gogoljevog vremena. Ipak, prva knjiga jec e l o v i t o u m e t n i k o d e l o u k o j e m j e
G o g o l j d a o c e l o v i t u v i z i j u R u s i j e , i n i s a m n e z n a j u i , o p t u i o savremeno rusko
drutvo i slojeve na kojima je ono do tad poivalo.Gogolj ni ovde nije razvio komplikovanu
i zanimljivu fabulu (fabularnu osnovu mu je dao Pukin, k a o i z a ' '
Revizora
''). Sam tip ''putovanja'' kao fabularne potke vezuje se za ''
DonKihota
'', samo to su pojedine situacije i epizode u njemu sluile pre svega oblikovanju
osnovnog karaktera romana, dok kodGogolja one slue portretisanju prividno
sporednih karaktera, a u stvari glavnog junaka romana ruskogdrutva.P u t u j u i s a
iikovim, Gogolj je uspeo da stvori niz karaktera koji zapravo govore i o
r u s k i m drutvenim odnosima. Takva fabula je veoma prikladna za realistiku drutvenu analizu
i Gogolj izriesud o ruskim drutvenim prilikama koji je pozdravila ruska napredna kritika (a
sam se Gogolj prepao do temere da se odrekao svog dela).Kontrastiranjem i gradacijom
razliitih portreta ruske provincijske vlastele, Gogolj je ismejao i igosao parazitski
drutveni sloj na kojem je poivao ruski drutveni poredak, ali i drutveni parazitizam
i jalovost uopte, to je i izraeno u pripovedaevom lirskom
u z v i k u o ' ' d r o n j k u n a o v e a n s t v u ' ' , Pljukinu.Likovi vlastele oblikovani su
groteskno, karakterisani su metaforiki, detaljnim opisom sredine u k o j o j i v e , i
svojim govorom (koji je redovno individualizovan prema karakteru lika), a
u n e k i m sluajevima i socijalno-patoloki motivisani. Svi ti likovi su statiki
nanizani na ''putovanje'' naokoa m o r f n o g i i k o v a , k o j i i p a k u p o s l e d n j e m d e l u
r o m a n a i z r a s t a u p o t p u n o o b l i k o v a n i k a r a k t e r, k o j i dopunjuje celovitost ''
Mrtvih dua
'' i optu viziju Rusije.U okvirnim poglavljima, Gogolj je razvio i tematiku
provincijskog grada sa takoe parazitskim i glupim provincijskim inovnitvom. Seljatvo
se nalazi samo na periferiji strukture romana, ali je i temao v o g d r u t v e n o g s l o j a
prisutna u likovima Petruke i Selifana, a razreena je u lirskom zanosu
z a slobodnim ivotom u motivu odbeglog kmeta Avakuma Firova.Gogolj generalizuje
pojedine pojave, u lirskim digresijama govori o tome da pojave koje opisujenisu
usamljene u Rusiji, da su reprezentativne za celu zemlju i njeno drutvo. Humor,
ironija i optubak o j a s e v e z u j e z a g n e v n u s a t i r u t o
j e p r i p o v e d a e v o d n o s p r e m a n j e g o v o j z e m l j i , i z r a e n i u celokupnom
stilu romana : nekada ironino patetian, nekada
h i p e r b o l i a n u s a t i r i n e s v r h e , n e g d e groteskan po svom duhu.Oseajui
dalekosenost svoje optube, pisac nastoji da je prevlada velikim lirskim digresijama
ukojima se ali na sudbinu pisca-realiste u savremenom drutvu, ili opravdava svoj
pristup drutvenim pojavama saeto u reenici koja se smatra pokretaem ruske

realistike knjievnosti : ''A ko je, nego pisac, duan da kae svetu istinu?''.Kompoziciju
romana zatvaraju lirske digresije koje se odnose na snagu i veliinu
Rusije (''trojka'').Tim digresijama pisac pokuava da uspostavi ravnoteu izmeu
negacije i afirmacije, optube i pohvale s v o j o j z e m l j i , i p o k u a v a d a u v e d e
i t a o c a u I I d e o k o j i b i , p o a u t o r o v o j z a m i s l i , t r e b a l o d a p o k a e ''bogatstvo
ruskog oveka'' i iskae apologiju Rusije. Pokuaj se zavrio spaljivanjem rukopisa
i pievomt r a g e d i j o m . G o g o l j j e p r e a o n a p o d r u j e p u b l i c i s t i k e , i u l a n c i m a
j e z a g o v a r a o p r e p o r o d R u s i j e n a verskim naelima, a branio kmetovlasniki
poredak. Tako je doao i do osude svog dela. Novu knjigu, ''
Izabrana mesta iz prepiske sa prijateljem
'' (1846.), ruska javnost je primila sa negodovanjem (- pismo Bjelinskog).Ve po izlasku
''
Mrtvih dua
'', Bjelinski je primetio da je to ''jedno od onih kapitalnih dela koja
inee p o h e u k n j i e v n o s t i m a ' ' . e r n i e v s k i j e s a s v i m o p r a v d a n o
pripisivao Gogolju 3 temeljne zasluge :stvaranje ruske proze kojoj je
osigurao prevlast nad poezijom, utemeljenje ''kritikog
s m e r a ' ' i osamostaljivanje ruske knjievnosti od stranih uticaja.
V.Nabokov ''
Mrtve due
'' (''Eseji iz ruske knjievnosti'',
1981.) : N a b o k o v o s u u j e r u s k e k r i t i a r e k o j i s u u ' '
Mrtvim duama
' ' v i d e l i o s u d u d r u t v e n e ''

'', koja potie od robovlasnike birokratije provincijalne Rusije.Meutim, Gogoljevi junaci su

samo sluajno ruski posednici i inovnici. Nema autentino
ruske pozadine, i stvarnost je ovde doivela potpunu promenu i rekonstrukciju (-ekspir).Gogolj
nije dovoljno poznavao rusku provinciju : proveo je 8 sati u nekoj krmi u Podolsku,
jednunedelju u Kursku, ostalo video kroz prozor koije kojom je putovao, a dodao je
i seanja iz mladosti uUkrajini (koja je izvan iikovog puta).- ''

'' ima neeg slatkog i okruglog, privlanog.iikov ogroman sferini

(kada jede smokvu sa dna olje da bi izleio grlo ili igra nasred sobe u nonoj koulji,
dok sve stvari po sobi poskakuju, i sluajno udari po nosu kolegu iza sebe ) vizije koje
prevazilaze nie vrste poloi, vidljive u dosadnoj provinciji.Ali, svaki ''

k
'', pa i ogromni iikov, ima rupu kroz koju se vidi crv.iikov fundamentalno nestvaran, kao i
svet oko njega.Budalasta akcija kupovine mrtvih dua sa moralne take iikov nije kriv, ali
veo tajanstvenosti nato skree panju.iikov je stvorenje posebnog, gogoljevskog sloja, u
posebnom, gogoljevskom vrzinom kolu.Mrtve due u tom kontekstu nisu samo imena na papiru
to su
(animule?)
Koroboki, Manjilova...iikov sam izaslanik avola, i to loe plaen. ''

''

jedan od mnogih avoljskihatributa. iikov je personifikacija poloi.1.- Poetak kad

dva ruska muika (tipian gogoljevski pleonazam) raspravljaju o toku brike isto
spekulativan razgovor, vrsta bili-ili-ne biti razmiljanja, u primitivnom obliku. Muike ne
interesujekojim tano putem ide brika, oni su opinjeni misaonim problemm utvrivanja
zamiljene
nepostojanostit o k a , u o d n o s u n a z a m i l j e n o r a s t o j a n j e . O v o p o d i g n u t o n
a n i v o s u b l i m n e a p s t r a k c i j e n j i h o v i m nepoznavanjem tanog rastojanja od N. do
Moskve i Kazana znaajna stvaralaka osobina Rusa da radeu prazno (- tako se raaju
filozofija i poezija). Tema toka asocira na zaokrugljenost Gogoljevog sveta, poloi.
Ona se svaki put javi neoekivano.2.- drugi potez : navoenje mladia opisanog sa
irelevantnim bogatstvom pojedinosti. On ulazi u delo kao da e tu i ostati, ali ga vetar
oine, i on se zauvek izgubi.3.- trei potez : bezlini eta u sledeem pasusu
(pozdravlja pridolice u gostionici, toliko brzim p o k r e t i m a d a m u s e l i c e i n e
vidi. On srie : Pa-vle-I-va-no-vi-i-i-kov identifikacija
b a t o g stepenita).Periferni likovi koji oivljavaju tkivo pozadine. Oni nastaju kod
Gogolja iz pojedinih metafora, iz l i r s k i h i z l i v a , p o r e e n j a s t i l s k e f i g u r e i s t i u
i v a b i a . P r : d a n j e b i o s i v k a s t ' ' p o p u t m u n d i r a u garnizonskog vojnika, tog,
uostalom, mirnog roda vojske, ali ne ba sasvim treznog u nedeljne dane'' logiki
jaz. Poreenje gospode u crnim frakovima sa muvama parodija na duga poreenja
(a i tu se pojavljuje, periferna, kljuarica koja pravi rafinadu od eera na koju pada eskadron
muva).Sloeni manevar reenice : Sobakovieva glava kao tikva od nje balalajka na kojoj
svira mladi seljak. Takve slike ive same za sebe : opis noi u kojoj se neki kapetan
u gostionici divi svojimlepim izmama (- Nabokov : rapsodija izama).Groteskna imena
seljaka kod kojih je iikov nekad bio (a to pria dami na balu) udna
imena pogodna za deformisanje. Groteskna imena karata za igranje (sa dodacima latinskog
i grkog smeno) razotkrivaju mentalitet.Gogolj nije pretea naturalne kole.

Similar to Gogolj

Gogolj - Nos

N. V. Gogolj - Vij

Dostojevski i Gogolj- Ka Teoriji Parodije Plus BLOK.compressed

Predgovor Ljudskoj komediji

Gogolj

Trei program Radio Beograda br. 127-128, III-IV/2005.

Trei Program Radio Beograda 96-99, 1993.

Smrt u Veneciji

Aleksandar Blok - Snezna Maska

Malarme,Verlen (Poezija Simbolista)

arl Bodler

volt vitmen - vlati trave

Aleksandar Blok - Razne pesme

Tanja Popovic

Aleksandar Blok RUSIJA

Vinaver, Gromobran svemira.pdf

Artur Rembo ( Poezija)

Mihail Bahtin - Problemi Poetike Dostojevskog

Artur Rembo - Sabrana Poetska Dela

Puskin-Kapetanova kci

Opta

arl Bodler - Cvee zla.pdf

pesme

Vladimir Majakovski Oblak u pantalonama

Ingrid afranek - Dva Stendalova romana

gogolj

Novalis - Himne Noci

Rajner Marija Rilke - Izbor iz poezije.pdf

Ruso

Bertolt Breht - Majka hrabrost i njena deca.pdf

More From This User

rnkbg_jezik_kultura.pdf

Recnik_srpskih_narodnih_verovanja_o_biljkama.doc

143823086-Ranko-Bugarski-Jezici.pdf

211072139-Ranko-Bugarski-Lingvistika-u-Primeni.pdf

202365003-Ranko-Bugarski-Ka-jedinstvu-lingvistike.pdf

Laza Kostic Maksim Crnojevic

Petkovic Postsimbolisticka Poetika Ivana v. Lalica

NEKOLIKO REFLEKSIJA O UMETNOSTI

Bespue, Veljko Milievi

Yoga Za Savremeno Doba/ razgovori mukunde goswamija i george harrisona

Cemu Jos Filozofija

Benjamin-Eseji 1

Bela Hamvas Velika Riznica Predaka

Miroslav Krleza Na Rubu Pameti

Kiklop Ranko Marinkovic

Crnjanski Dnevnik o Carnojevicu

hronologija

KUNDERA. NEPODNOLJIVA LAKOA POSTOJANJA

Petrovic Avangardni Roman Bez Romana

recnik egipatske civilizacije

Pesme Milutin Bojic

Pesme_DIS

PESME Branko Miljkovic

Martin Luter-O Slobodi Hricana

Jovan Delic - Hazarska Prizma

Download and print this document

Read and print without ads

Download to keep your version

Edit, email or read offline

Choose a format:
.DOC

.PDF

DOWNLOAD
Recommended

Gogolj - Nos
Sofija orevi
Gogolj - Nos

N. V. Gogolj - Vij

Dostojevski i Gogolj- Ka Teoriji Parodije Plus BLOK.compressed

zourana
dostojevsi i gogolj blok

Predgovor Ljudskoj komediji

Jovana Toskovic
Balzakov predgovor Ljudskoj komediji
Previous|NextPage 1 of 8
Download and print this document

Read and print without ads

Download to keep your version

Edit, email or read offline

Choose a format:
.DOC

.PDF

DOWNLOAD
Read Unlimited Books f
u b o ko s a o s e a n j e s a ' ' m a l i m o v e ko m ' ' , a n t i j u n a ko m kakav je
A.A.Bamakin, koji je toliko neznatan i bespomoan da se njegova
predodreenost na bednoivotarenje ini savreno priordnom. Smeh i
suze, komino i tuno, prema Gogoljevoj oceni, odreuju autorov odnos
prema njegovim junacima : nemilosrdno razobliujui njihove nedostojne,
rune postupke,on istovremeno tuguje nad nepostojanjem svega ljudskog u
njima
Nos
'' (1836., u Savremeniku) preraivao je sve do 1842., to zbog cenzure, to zbog
menjanjar e a l i s t i k e p o s t a v k e u g r o t e s k n o - f a n t a s t i n u ( u p r v o j v e r z i j i m a j o r u
s e n e s t a n a k n o s a s a m o p r i s n i o ) . Gogoljeva fantastika nije izvan sfere
realnosti : fantastini doivljaj je tek poetni impuls, apsurdna, nestvarna injenica na
osnovu koje se razvija potpuno stvaran, logian sadraj, isprian jezikom realnosti.Gogolj slika
banalnost tako da sve one sitnice, koje inae izmiu pogledu, prosto svima udare u oi. Da bito
postigao, pribegava groteski, usredsreujui svoju panju na sitnice, na odreene
pojedinosti
takos t v a r a t i p i a n l i k m a j o r a K o v a l j o v a , o t e l o t v o r e n j e n e g a t i v n i h c r t a s a v r e
m e n e b i r o k r a t i j e . G o g o l j e v a umentika mata je okrenuta ivotu, vidi svu izvrnutu,
zbrkanu sliku sveta. Bjelinski : majori Kovaljevi.''

Portret
'' (1835)
birka Mirgorod (1835)Vij
Pria