SEMINARSKI RAD

Predmet: Maloletnika delikvencija

Tema: Izvrenje mera bezbednosti u postupku
prema maloletnicima

PROFESOR
Dr Tatjana Skakavac

STUDENT
Mladenovi Ana 092/12

UVOD
Maloletni ljudi, iako esto ne broje mnogo rodjendana, nazalost obeleavaju krivina dela I
prekrsaje sve ee. Ti mladi ljudi, cesto usled socijalnih nepravdi , loih uslova odrastanja I
nedovoljno posveene paznje gube osecaj za moralnost I tesko prepoznaju I razlikuju dobro od
loeg.
Delinkvencija i kriminalno ponaanje mladih, naroito u periodu odrastanja i prelaza iz
perioda detinjstva u odraslo doba, danas se smatra velikim problemom savremenog drutva i sve
sloenijim pitanjem ije reavanje se smatra prioritetnim u nacionalnim zakonodavstvima i
drutvima gotovo svih drava sveta. Za mnoge mlade ljude danas, tradicionalni obrasci
ponaanja i sistemi vrednosti u ponaanju, odnosu prema lanovima porodice, koli, poslu i
obavezama, nisu prihvatljivi i opravdani. Drutveni odnosi koji su u skladu sa procesom
socijalizacije, vaspitanja i obrazovanja dece i maloletnika pod uticajem aktuelnih trendova u
svetu sve vie se unazauju i rue a modeli ugroavanja normalnih procesa vaspitanja i
socijalizacije maloletnika kao i usmeravanja istih ka destruktivnom ponaanju postaju sve
raznovrsniji i manje predvidljivi.
Velika kriza u drutvu uslovljena restrukturiranjem trita rada, nezaposlenou, poveanjem
perioda finansijske zavisnosti mladih od odraslih tj. porodice kao i sve vie ogranienim
mogunostima maloletnika da postanu nezavisni od odraslih u velikoj meri utiu na odnose koje
maloletnici grade sa lanovima porodice i prijateljima ali i na obrazovne mogunosti i
mogunosti zaposlenja, a kao posledicu toga i provoenja slobodnog vremena i aktivnostima,
kao i nainom ivota. To ne samo da je problem razvijenih zemalja koje se esto suoavaju sa
ovim situacijama, ve je to i veliki problem i u zemljama u razvoju, u kojima pritisci na mlade
ljude da odrastu i ubrzaju prelaz iz detinjstva u period nezavisnosti od roditelja i porodice,
postaje sve vei. Brzi rast populacije, siromatva, nezaposlenosti i naravno nedovoljne
zaposlenosti meu mladima, prenaseljenosti u siromanim gradskim sredinama, raspad porodice,
i neefikasni obrazovni sistemi, samo su neki od pritisaka i problema kojima mladi ljudi moraju
da se bave u dananje vreme.
U Republici Srbiji svi ovi problemi itekako su izraeni a negativne posledice istih dodatno su
pojaane optom drutveno-ekonomskom problematikom, sankcijama, ratovima i periodom
tranzicije usled ega se maloletnici nalaze u veoma nezavidnom poloaju. Vrlo esto, umesto
ostanka na putu socijalizacije i pozitivnih vrednosti, prednost se daje ilegalnim mogunostima i
neretko vrenju krivina dela, upotrebi droge, alkohola i primeni nasilja nad svojim vrnjacima.
Predmet ovo rada jeste nain Izvrenja mera bezbednosti prema malolenicima. : U radu se
razmatraju pitanja od znaaja za propisivanje i primenu mera bezbednosti , naroito
obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi i mere
bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi

Mere bezbednosti
Mere bezbednosti su moralno neutralne mere , po karakteru iskljuivo zatitne I
preventivne. Temelje se na opasnosti uinioca ili njegovom opasnom stanju I kao
takve treba da doprinesu zatiti drutva suzbijanjem te opasnosti. Ostvaruju se kao
tretman, pomo, leenje ili kao neutralizacija delikventnog ponaanja. Dele se na :
1. Mere bezbednosti koje su usmerene na primenu tretmana u smislu leenja ,
pomoi I slino. Kurtivne mere
2. Mere bezbednosti sa karakterom mera osiguranja
3. Mere bezbednosti koje se sastoje u oduzimanju odredjenih prava, ovlaenja
ili opasnih stvari1

Uiniocu krivinog dela mogu se izrei ove mere bezbednosti:

1) obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u zdravstvenoj ustanovi;
2) obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi;
3) obavezno leenje narkomana;
4) obavezno leenje alkoholiara;
5) zabrana vrenja poziva, delatnosti i dunosti; (osim kod maloletnih
lica gde je ova mera neprimenjiva)
6) zabrana upravljanja motornim vozilom;
7) oduzimanje predmeta;
8) proterivanje stranca iz zemlje;
9) javno objavljivanje presude;
10) zabrana pribliavanja i komunikacije sa oteenim ;
11) zabrana prisustvovanja odreenim sportskim priredbama
Svrha mera bezbednosti jeste da se otklone stanja ili uslovi koji mogu voditi
ponovnom vrenju krivinih dela. Pod pojmom stanja podrazumevaju se psihika
stanja uinioca. Za izricanje mere bezbednosti trai se postojanje uzrone veze
izmeu njegovog psihikog stanja i uinjenog krivinog dela, kao i da takva stanja
mogu voditi ponovnom vrenju krivinog dela. Pojam uslovi se uobiajeno tumai
kao povezanost linosti uinioca i njegove sredine i prilika.3 Moe se rei da kod
pojma stanja dominiraju subjektivni, a kod pojma uslovi objektivni elementi. Za
primenu mera bezbednosti trai se postojanje stanja ili uslova na osnovu kojih se sa
visokim stepenom verovatnoe moe zakljuiti da e uinilac ponovo vriti krivina
dela, kao i da se merom bezbednosti mogu otkloniti ta stanja ili uslovi 2

1 Milenko Radoman, Penologija i kazneno izvrno pravo, Beograd, 2013. Str 318

I mere bezbednosti u krajnjoj liniji kao i kazna imaju isti cilj, a to je obavljanje
zatitne funkcije krivinog prava. Meutim, njihova priroda i svrha znaajno se
razlikuju u odnosu na kaznu. Mada je postalo uobiajeno da se govori o dualitetu
krivinih sankcija ili o sistemu dvostrukog koloseka, ne bi bilo opravdano izjednaiti
mere bezbednosti po znaaju sa kaznom. Mere bezbednosti su u odnosu na kaznu, i
onda kada im se prizna status posebnog, drugog koloseka, ipak sporedni kolosek.
Stav o dualitetu krivinih sankcija se moe pravdati razliitom prirodom kazne i
mera bezbednosti. Taj zakljuak i ocena se odnose na krivino pravo gledajui u
celini. Meutim, u jednom segmentu, mere bezbednosti su u krivinom pravu
glavni kolosek. Re je o reagovanju na ponaanja (koja su u krivinom
zakonodavstvu predviena kao krivina dela) od strane onih koji s obzirom na svoje
duevno stanje nisu sposobni za uraunljivost, pa samim tim ni za krivicu. Nije
sporno da je legitimna odbrana drutva i od ponaanja koja ne sadre u sebi krivicu
kao konstitutivni element krivinog dela. Meutim, ne bi trebalo da bude sporno ni
to da su uinioci takvih dela dvostruko marginalizovani: i kao uinioci dela u zakonu
predvienog kao krivinog dela i kao duevno bolesna lica. Zato je ovde moda jo
od veeg znaaja da se pronae ravnotea izmeu interesa drutva i interesa
pojedinaca koji su posebno ranjivi i koji, po pravilu, nisu ni u stanju da sami zatite
svoja osnovna prava koja im kao ljudima pripadaju.
Osim u odnosu na neuraunljiva lica kod kojih su mere psihijatrijskog leenja glavni i
najvaniji odgovor drutva na njihovu opasnost od ponovnog vrenja krivi-nog dela,
te mere imaju veliki znaaj i kod bitno smanjeno uraunljivih lica. Iako je u odnosu
na njih glavna reakcija drutva na uinjeno krivino delo kazna (ili sankcija koja je
zamenjuje kao to je uslovna osuda), ona nije uvek dovoljna i u odreenim
sluajevima postoji opravdanje da se uz kaznu reaguje i merom bezbednosti ija je
sadrina psihijatrijsko leenje takvog uinioca krivinog dela, a u cilju smanjivanja
rizika i verovatnoe od ponovnog vrenja krivinog dela.
Izbor, vrsta i trajanje mere bezbednosti odreuje se, pre svega, na osnovu procene
opasnosti uinioca. Iako krivino delo nema onaj znaaj koji ima kod primene kazne,
teina i priroda uinjenog krivinog dela znaajan su indikator za utvrivanje te
opasnosti, a u novije vreme se sve vie prihvata shvatanje da se i kod mera
bezbednosti mora voditi rauna i o principu srazmernosti.
Prema maloletniku ometenom u psihofizikom razvoju ili sa psihikim poremeajima
sud moe, umesto mere upuivanja u vaspitnu ustanovu ili vaspitno-popravni dom,
izrei meru upuivanja u posebnu ustanovu za leenje i osposobljavanje. Ova mera
izrei e se umesto mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u
zdravstvenoj ustanovi (lan 81. Krivinog zakonika), ako se u posebnoj ustanovi za
leenje i osposobljavanje moe obezbediti uvanje i leenje maloletnika i time
postii svrha te mere bezbednosti. Ako je vaspitna mera izreena na osnovu stava
2 Zoran Stojanovi, MERE BEZBEDNOSTI PSIHIJATRIJSKOG LEENJA, asopis Crimen
2/2014 , Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Str. 146

1. ovog lana, maloletnik u posebnoj ustanovi za leenje i osposobljavanje moe da

ostane najvie tri godine, s tim da sud razmatra svakih est meseci da li postoje
osnovi za obustavu izvrenja mere ili za njenu zamenu drugom merom. U posebnoj
ustanovi za leenje i osposobljavanje, ako je ova mera izreena umesto mere
bezbednosti, maloletnik ostaje dok je potrebno, a kada navri dvadeset jednu
godinu izvrenje mere se nastavlja u ustanovi u kojoj se izvrava mera bezbednosti
obaveznog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi.
Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj
ustanovi, kad se ne stiu uslovi iz lana 23. stav 2. Zakona o maloletnim uiniocima,
izvrava se u posebnom odeljenju zdravstvene ustanove odreenom za maloletnike.
Izvrenje mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u
zdravstvenoj ustanovi, obaveznog leenja alkoholiara i obaveznog leenja
narkomana prilagoava se uzrastu i linosti maloletnika.

Obavezno psihijatrijsko leenje i uvanje u zdravstvenoj

ustanovi (lan 81. KZ)
Mera bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj
ustanovi moe se primeniti u odnosu na dve kategorije lica: prema uiniocu koji je
krivino delo uinio u stanju bitno smanjene uraunljivosti, i prema uiniocu koji je u
stanju neuraunljivosti uinio protivpravno delo predvieno u zakonu kao krivino
delo.
Uslov za primenu ove mere bezbednosti jeste da je protivpravno delo koje odgovara
zakonskom opisu nekog krivinog dela uinjeno u stanju neuraunljivosti ili bitno
smanjene uraunljivosti. Iako KZ u tom pogledu nije eksplicitan, imajui u vidu
prirodu i svrhu ove mere, ne bi dola u obzir svaka neuraunljivost, odnosno bitno
smanjena uraunljivost. Privremena duevna poremeenost koja je u konkretnom
sluaju dovela do neuraunljivosti ili bitno smanjene uraunljivosti, sama po sebi ne
moe biti osnov za primenu ove mere bezbednosti. Potrebno je da se radi o nekoj
trajnijoj formi duevne poremeenosti. To su, svakako duevne bolesti. Kada je u
pitanju zaostali duevni razvoj tu ne postoji mogunost leenja (to ipak ne
iskljuuje mogunost izricanja ove mere), a s druge strane relativno retko se zaostali
duevni razvoj javlja kao uzrok vrenja kanjivih dela. Ipak, naroito ako je u pitanju
bitno smanjena uraunljivost, ta mogunost nije iskljuena. Ni injenica da leenje
nije mogue ne iskljuuje mogunost izricanja ove mere bezbednosti. Taj stav,
inae, treba generalno podrati, tj. ima i retkih sluajeva u kojima uinioca kod kojeg
postoji opasnost od vrenja teih krivinih dela treba uvati iako postoji procena da
se ne moe leiti. Zahtev da je re o trajnijoj du- evnoj poremeenosti mogao bi biti
ispunjen i kod druge tee duevne poreme- enosti, kao to je psihopatija, na
primer. Ali, ovaj bioloki osnov koji je uveo KZ Srbije skoro da se u praksi ne koristi,
a izaziva i neke dileme u pogledu toga ta sve on obuhvata. Zato, od etiri bioloka

osnova o kojima govori KZ kao uzrocima neuraunljivosti i bitno smanjene

uraunljivosti (lan 23. stav 2) u obzir dolazi, pre svega, duevna bolest. 3
Protivpravno delo koje odgovara zakonskom opisu nekog krivinog dela kao osnov
za primenu ove mere bezbednosti prema neuraunljivom uiniocu otvara slo- eno
pitanje pravne kvalifikacije uinjenog dela. Teina dela, pa ak i njegovo postojanje,
zavisi od umiljaja i nehata. Kako se kod neuraunljivog uinioca moe utvrivati
umiljaj ili nehat, pogotovo ako se poe od ranijeg shvatanja u naoj teoriji i praksi
(koje je i dalje, ini se, vladajue) da su umiljaj i nehat samo oblici krivice, tj. da
njih nema i u biu krivinog dela? Shvatanje o dvostrukoj funkciji umiljaja i nehata
donekle teorijski olakava reavanje ovog sloenog pitanja jer dozvoljava da se
umiljaj i nehat shvate i kao bitna obeleja bia krivinog dela 4
Za primenu ove mere bezbednosti, osim uinjenog dela, moraju biti ispunjena dva
uslova: 1) da postoji ozbiljna opasnost da e uinilac uiniti tee krivino delo, 2) da
je za otklanjanje te opasnosti potrebno njegovo leenje i uvanje u zdravstvenoj
ustanovi (lan 81. stav 1). Utvrivanje da postoji ozbiljna opasnost da e uinilac
uiniti tee krivin delo,11 zasniva se na prognozi budueg ponaanja uinioca u
smislu postojanja visokog stepena verovatnoe da e izvriti neko tee krivino delo
usled psihikih stanja koje je prouzrokovalo neuraunljivost, odnosno bitno
smanjenu uraunljivost. Za takvu prognozu nije dovoljna samo ocena psihikog
stanja, odnosno duevnog poremeaja uinioca, kao i prirode uinjenog krivinog
dela, naina i okolnosti pod kojima je ono uinjeno, ve je potrebna i svestrana
ocena ivotne situacije u kojoj se on nalazi. Ovo je naroito bitno kod maloletnih
uinioca.
Ovo je jedina mera bezbednosti u KZ Srbije ije je trajanje neodreeno i
neogranieno. To znai da niti sud odreuje njeno trajanje prilikom izricanja, niti pak
zakon vremenski ograniava najdue mogue trajanje te mere tako da lice koje je
upueno u zdravstvenu ustanovu moe u njoj da ostane doivotno. O njenoj
obustavi odluuje sud na predlog Specijalne zatvorske bolnice ili druge
zdravstvene ustanove u kojoj se ona izvrava. Sud moe odluiti da ovu meru
zameni merom obaveznog psihijatrijskog leenja na slobodi (lan 199. ZIKS). Sud e
odluku o obustavi doneti onda kada na osnovu miljenja lekara utvrdi da je prestala
potreba za leenjem i uvanjem u zdravstvenoj ustanovi, poto je uzeo izjavu
javnog tuioca (lan 531. stav 2. ZKP). Kao i ZIKS i ZKP predvia mogunost da sud
u tom sluaju moe da odredi obavezno psihijatrijsko leenje na slobodi

3 Zoran Stojanovi, MERE BEZBEDNOSTI PSIHIJATRIJSKOG LEENJA, asopis Crimen

2/2014 , Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu, Str. 150
4 . Z. Stojanovi, Krivino pravo Opti deo, 21. izd. Beograd, 2014, str. 108.

2.3. Mere bezbednosti psihijatrijskog leenja

maloletnim licima (l. 23, 39. i 146. ZMUKD)

prema

Zakon o maloletnim uiniocima krivinih dela i krivinopravnoj zatiti maloletnih

lica (ZMUKD) predvia mogunost primene mera bezbednosti obaveznog
psihijatrijskog leenja i prema maloletnim licima. Meutim, sporno je da li centralni
uslov za primenu ovih mera bezbednosti prema punoletnim uiniocima, a to je
neuraunljivost, odnosno bitno smanjena uraunljivost uopte mogu da postoje kod
maloletnih uinioca. Ako se poe od (ispravnog) stava da se i za postojanje krivinog dela maloletnika zahteva postojanje krivice, te da krivica i ovde kao
konstitutivni element sadri uraunljivost,18 onda se moe tvrditi da se i prema
maloletnicima dve mere obaveznog psihijatrijskog leenja (stacionarna i na slobodi)
primenjuju prema neuraunljivim i bitno smanjeno uraunljivim uiniocima krivinih
dela. Ovo pitanje nije jasno i na nedvosmisleni nain regulisano u ZMUKD. Naime, u
odnosu na izricanje maloletniku mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog leenja
i uvanja u zdravstvenoj ustanovi prednost ima vaspitna mera upuivanja u
posebnu ustanovu za leenje i osposobljavanje (lan 23. ZMUKD) ako se u toj
posebnoj ustanovi moe postii svrha te mere bezbednosti. Tek ako to nije sluaj,
moe se izrei mera bezbednosti. U pogledu izricanja obaveznog psihijatrijskog
leenja na slobodi, ovaj uslov se ne postavlja. U odnosu na obe mere bezbednosti
shodno se primenjuju odredbe KZ u pogledu uslova za njihovo izricanje. Zato
donekle ostaje i otvoreno pitanje da li i u sluaju maloletnog uinioca mora da se
radi o neuraunljivom ili bitno smanjeno uraunljivom uiniocu (ti se pojmovi u
ZMUKD ne koriste, pa nisu postavljeni ni kao uslov kod primene vaspitne mere
upuivanja u posebnu ustanovu za leenje i osposobljavanje. ZMUKD je, prema
tome, ostao nedoreen u pogledu vanog pitanja da li postoji kategorija
neuraunljivih i bitno smanjeno uraunljivih maloletnih uinilaca krivinih dela. To je
pitanje trebalo eksplicitno regulisati, tim pre to je naa ranije doktrina negativno na
njega odgovarala. Prihvatljivo reenje jeste da shodna primena odredaba KZ, a
naroito shodna primena odredaba o uslovima za primenu mera bezbednosti
obaveznog psihijatrijskog leenja, ne iskljuuje primenu instituta neuraunljivosti i u
odnosu na maloletne uinioce. Ta shodna primena ukazuje samo na neto uu
primenu odredaba o neuraunljivosti, odnosno bitno smanjenoj uraunljivosti. Tako,
na primer, nedovoljna duevna razvijenost koja postoji kod maloletnika nikako se ne
bi mogla izjednaiti za zaostalim duevnim razvojem kao biolokim osnovom za
neuraunljivost. Prema tome, ukoliko je maloletni uinilac krivino delo uinio u
stanju neuraunljivosti ili bitno smanjene uraunljivosti, sud e pre svega ispitati
mogunost primene vaspitne mere upuivanja u posebnu ustanovu za leenje i
osposobljavanje. Ukoliko se njome ne bi mogla postii svrha mere bezbednosti
obaveznog psihijatrijskog leenja i uvanja u zdravstvenoj ustanovi, sud e izrei tu
meru bezbednosti ukoliko su ostvareni uslovi iz lana 81. KZ. ZMUKD sadri i
posebnu odredbu o izvravanju ove mere bezbednosti (lan 146). Ona e se
izvravati u posebnom odeljenju za maloletnike zdravstvene ustanove u kojoj se ova

mera bezbednosti izvrava (Specijalne zatvorske bolnice, ili druge zdravstvene

ustanove). Izvrenje te mere e se prilagoditi uzrastu i linosti maloletnika. 5

Zakljucak
Maloletnici danas, kao posebna (specifina) kategorija graana, podleu specifinom
i po mnogo emu posebnom tretmanu dravnih organa ime njihov status ima
poseban poloaj u odnosu na odrasle uinioce krivinih dela. Posmatrano i u
krivinopravnom smislu za maloletnike vae neka posebna pravila krivinog
postupka. Razumevanje maloletnikog kriminaliteta kao i itave problematike ne
moe se vriti u potpunosti bez razmatranja istorijskog razvoja krivinopravnog
statusa i sistema sankcionisanja maloletnika koji je njime uslovljen. To je model kako
ui u samu sutinu problema.Posmatrano u odnosu na odrasle uinioce krivinih
dela, maloletnici shodno stepenu intelektualne i emocionalne zrelosti, ali i razvijene
svesti o svojim postupcima kao i odgovornosti za iste u velikoj meri se razlikuju od
odraslih uinilaca krivinih dela, to ini da i krivinopravni status maloletnika mora
biti razliit u odnosu na odrasle uinioce. Usled nedovoljne razvijenosti linosti
maloletnici su istovremeno u velikoj meri podloni uticajima koje njihov razvoj i
ponaanje mogu usmeriti ka nedrutvenom (asocijalnom) i protivdrutvenom
(antisocijalnom) ponaanju.
Kada govorimo o merama bezbednosti u postupku prema maloletnicima, vidimo da
oblast nije dovoljno razradjena ni u zakonskom niti u psiholokom,psihijatijskom ili
pedagokom smislu. Ovo je bitno radi utvrdjivanja srazmernosti kao I radi
postizanja to boljeg efekta izleenja ili resocijalizacije maloletnika.

LIteratura

1. Zoran Stojanovi, MERE BEZBEDNOSTI PSIHIJATRIJSKOG LEENJA, asopis

Crimen 2/2014 , Pravni fakultet, Univerzitet u Beogradu
2. . Z. Stojanovi, Krivino pravo Opti deo, 21. izd. Beograd, 2014.
3. Milenko Radoman, Penologija i kazneno izvrno pravo, Beograd, 2013.
4. D. Draki, O krivinoj odgovornosti maloletnika, Novi Sad, 2010,
5 D. Draki, O krivinoj odgovornosti maloletnika, Novi Sad, 2010, str. 77-97

5. Zakon o maloletnim izvriocima krivinih dela I krivino-pravnoj zatiti maloletnih lica

RS
6. Krivini Zakonik RS