Uvodno predavanje

VT Novi Sad

Elektrine Maine i Pogoni 1

ENERGIJA, SNAGA, ELEKTRINE KOMPONENTE

1. ENERGIJA

Definicija: Energija je sposobnost vrenja rada.

Elektrina energija
-

Elektrostatika potencijalna energija

naelektrisanja u elektrinom polju.

Energija magnetnog polja magnetno polje

je relativistiki deo elektrinog polja, A.
Ajntajn

1.1. Oblici energije

Postoje razne sistematizacije oblika energije.
Jedna od podela prepoznaje sledee oblike:
Mehanika energija:
-

kinetika energija koju telo poseduje usled

svog kretanja, linearnog ili rotacionog. To je
rad potreban da se telo ubrza od mirovanja
do neke nove brzine.
potencijalna potie od relativnog poloaja
objekta u polju sile. Taj oblik ima potencijal
da promeni stanje drugih objekata u okolini.
Mogu se definisati gravitaciona, elastina,
elektrina (Kulonova) i magnetna polja sile,
time i te etiri potencijalne energije.
mehaniki talas (zvuk).

Unutranja energija (interna energija) je zbir

svih kinetikih i potencijalnih energija estica
koje ine neki fiziki sistem. Vrste:
-

toplotna kinetika energija molekula

(translacija, rotacija, vibracija molekula; spin i
translacija elektrona; spin jezgra). Molekul
vode na temperaturi od 20C ima efektivnu
brzinu oscilovanja od 637 m/s.

latentna vezana za agregatno stanje

materijala.

hemijska atomske veze unutar molekula.

nuklearna jake veze unutar jezgra atoma.

Energija mase

E m c2

Elektromagnetna energija je energija zraenja.

-

Radio i TV talasi

Mikrotalasi talasne duine 1 mm do 1 m,

odnosno frekvencija 0,3 GHz do 300 GHz.

Infracrveni talasi

Svetlost talasna duina 380 do 760 nm

Ultraljubiasto zraenje

X zraci

Okt 2012

Gama zraci

1.2. Pretvaranje Energije

Tokom poslednjih nekoliko vekova, naunici i
inenjeri su stvorili razne naprave i sisteme za :
-

pretvaranje energije iz jednog oblika u drugi.

proizvodnju nekih vrsta/oblika energije koji

su oveanstvu korisne i lako upotrebljive.

transport energije do korisnika.

1.3. Snaga
Definicija:
Snaga je mera predate energije
(izvrenog rada) u jedinici vremena.
Za kratke intervale vremena razmatra se trenutna
snaga, a za due intervale razmatra se prosena
snaga.

Elektrine komponente
Postoje tri tipa komponenti u elektrinim
sistemima: izvori, konvertori i potroai.

2. IZVORI
Elektrini izvori su sprave koje generiu ili
skladite razliku potencijala izmeu bar dva
regiona (pola).
Ako se potroa prikljui izmeu ta dva pola,
formira se elektrino kolo i tako se predaje
elektrina snaga.
Izvor pravi elektrinu energiju tako to je
pretvara (konvertuje) iz drugih oblika energije
baterije iz hemijske, foto elije iz svetlosne, a
generatori iz kinetike.

05 060 1.1

Uvodno predavanje

VT Novi Sad

Zavisno od vrste izvora, postoje razliiti oblici

elektrinih sistema: jednosmerni, naizmenini i
viefazni (polifazni) naizmenini.
2.1. Sistem Jednosmernih Napona i Struja
Sistem jednosmernih napona i struja (Direct
current, DC), je najjednostavniji sistem napona i
struja. Razlika potencijala (tj. napon) ima fiksiranu
orijentaciju izmeu dva pola. Amplituda napona
moe biti konstantna u vremenu (Slika 1.1) ili se
moe menjati tokom vremena.

Elektrine Maine i Pogoni 1

i

- trenutna vrednost struje (A)

Im

- maksimalna struje tj. amplituda (A)

- fazni pomak struje (rad)

Brzina oscilovanja je definisana

frekvencijom odnosno frekvencijom

ugaonom

(3)

Frekvencija predstavlja broj oscilacija u sekundi, a

jedinica je Herc (Hz).

Struja uvek tee u istom smeru u kolu. Amplituda

struje moe biti konstantna u vremenu;
promenljiva preko promene otpornika ili
promenljiva preko promene napona.

u
i
/

Napon

vreme

Slika 1.2 - AC napon i struja osciluju u vremenu.

Vreme

Slika 1.1 - DC sistem, konstantnog napona,

promenljivog napona i impulsnog napona
(odozgo nadolae.
2.2. Sistemi Naizmeninih Struja
U sistemima naizmenine struje (alternating
current, AC), napon se stalno menja kao
periodina funkcija vremena.
Uobiajeno je da su naizmenini naponi prostoperiodini (sinusni ili kosinusni), zato to prostoperiodine
oscilacije
daju
najbolji
stepen
iskorienja.
U naizmeninom jednofaznom sistemu, napon i
struja su:

u U m sin t
i I m sin t

(1)
(2)

Jednaine 1 i 2 precizno opisuju trenutna stanja u

kolu a napon, struja i snaga se stalno menjaju.
Kako su napon i struja simetrini tokom dve poluperiode, njihove srednje vrednosti tokom periode
su nula. Snaga (proizvod napona i struje) se
takoe stalno menja ali srednja vrednost nije nula.
Stoga razmatranje trenutnih vrednosti ima ogranienu primenu - od mnogo veeg interesa je
ponaanje tokom duih perioda vremena.
Zbog ovoga se uobiajeno razmatraju efektivne
vrednosti (srednja kvadratna vrednost; rms) koje
opisuju srednju vrednost snage prenesene u AC
sistemu. Trenutna vrednost snage (razvijene kao
toplota) na otporniku je:

u 2 U m2 sin 2 t U m2 1 cos 2t

R
R
R
2
(4)

Srednja snaga tokom svake poluperiode je

polovina vrne snage:

gde su
u

- trenutna vrednost napona (V)

Um - maksimalni napon tj. amplituda (V)

(5)

te se srednja snaga definie kao:

- ugaona frekvencija (rad/s)

- vreme (s)

(6)

05 060 1.2

1 U m2
2 R

U ef2
R

t. j..

U2
R

Okt 2012

Uvodno predavanje

VT Novi Sad

Stoga su, za prostoperiodine talasne oblike

napona i struje, efektivne vrednosti povezane sa
maksimalnim kao:

Um
2

Im
2

Elektrine Maine i Pogoni 1

(3). Usvaja se da je napon sinusan, te je vektor
napona u realnoj osi, a fazni pomak se preslikava
u ugao izmeu fazora napona i fazora struje, slika
1.5.
Faktor snage, koji zavisi od prirode
elektrinog potroaa, definie se kao kosinus tog
ugla.

(7)

Im

Naizmenini sistem napona napajanja opisuje se

efektivnim naponom i frekvencijom. U veini
zemalja Evrope je to 230 V, 50 Hz, u Severnoj
Americi 110 V, 60 Hz, a u putnikim avionima 115
V, 400 Hz.
p

Re

Slika 1.5 Fazori naizmeninog napona i struje.

u

P
Vreme

2.3. Viefazni Naizmenini Sistemi

Viefazni sistem napajanja se dobija spajanjem
nekoliko jednofaznih sistema, po strogo
odreenim kriterijumuma:

Slika 1.3 Trenutne vrednosti napona i snage,

kao i srednja snaga na otporniku.
Kod rezistivno-induktivnih potroaa (kalemovi,
motori) napon i struja nisu u fazi, pa postoje
periodi vraanja aktivne snage u izvor/mreu,
slika 1.4. Ova pojava, pri istim amplitudama
napona i struje, sniava srednju aktivnu snagu P.
Nivo jalove razmene snage karakterie se
reaktivnom snagom Q. Detalji su dati u odeljku
4.4.
p
u
+
-

P
Vreme

Slika 1.4 Trenutne vrednosti napona i snage,

kao i srednja snaga na kalemu.
Prostoperiodini naponi i struje mogu se
predstaviti kompleksnim vektorima fazorima.
Usvaja se da rotiraju u matematiki pozitivnom
smeru, ugaonom brzinom koja je definisana u jed.
Okt 2012

identina frekvencija,

identine amplitude napona,

simetrija u faznim pomacima.

U trofaznom sistemu naizmenini naponi tri faze

kasne jedna za drugom za 120, Slika 1.6.
U svim simetrinim izvorima, konvertorima i
potro-aima
(generatori,
dalekovodi,
transformatori, motori) mogu se koristiti samo tri
provodnika zbir tri simetrine struje je uvek nula
pa neutralni vod nije neophodan. Dakle, tri voda
mogu da prenesu 3 puta vie snage nego 2 voda
(faza i neutrala), te je trofazni sistem optimalan.
etiri provodnika (3 faze i neutralni) koriste se
samo za niski napon i kod nesimetrinih
potroaa.
Druga prednost trofaznog sistema je to se mogu
dobiti dva nivoa napona za potroae fazni i
meufazni (linijski) iji je odnos efektivnih
vrednosti :
Ul

3U

(8)
Standardni naponski nivoi trofaznih napajanja
defi-niu se linijskim naponom, te je uobiajeno
distri-butivno napajanje definisano da je 50 Hz,
400 V.
u

05 060 1.3

Uvodno predavanje

VT Novi Sad

Elektrine Maine i Pogoni 1

Konstrukciono, transformator ima magnetno kolo i
na njemu bar dva namotaja primarni i sekundarni. Transformatori mogu biti monofazni, slika 1.7,
ili trofazni, gde jezgro ima 3 stuba a i primar i
sekun-dar imaju po 3 namotaja.

Uc

Ua

Re

Rad se zasniva na principima elektromagnetne

indukcije. Ulazna naizmenina struja prouzrokuje
vremenski oscilujui magnetni fluks u jezgru, koji
indukuje napon (ems) u oba namotaja. Amplituda
fluksa je srazmerna ulaznom naponu, a izbor
broja zavojaka primarnog i sekundarnog namotaja
odreuje odnos transformacije, koji je priblino:

U2 N2

U 1 N1

Ub
Uc-a
Re
Ub-c
Ua-b
Slika 1.6. Trofazni sistem napajanja vremenski
dijagrami i fazorski dijagrami, fazni i linijski.
etvorofazni ili petofazni sistemi imaju jo vie
kombinacija i tako daju vie nivoa napona, ali bi
njihovom primenom dolo do visokog porasta
cene instalacija . motora, generatora, dalekovoda
itd.

(9)

Stepen iskorienja transformatora je vrlo visok i

dostie preko 98%. Transformatori velike snage se
koriste za efikasan prenos elektrine energije na
velike udaljenosti. U elektranama podiu napon
na vrlo visok nivo (110, 220 ili 400 kV); zbog
smanjene struje provodnici dalekovoda su manjeg
preseka, pa su i stubovi manji, to pojeftinjuje
instalaciju. Na strani potronje transformatori
smanjuju napon prvo na distributivni nivo (10, 20
ili 35 kV) a zatim na nivo niskonaponske (NN)
potronje od 400 V.
Unutar nekih potroaa, transformatori male
snage dalje sniavaju napon sa 230 V na male
napone od 3, 6, 9, 12 ili 24 V.

3. KONVERTORI

primarni namotaj
B

Elektrini konvertori menjaju oblik elektrinog

napajanja u smislu promene naponskog nivoa,
frekvencije i/ili broja faza. Postoje dva tipa
trans-formatori
i
pretvarai
energetske
elektronike.

i1

sekundarni

i2
u1

u2

Slika 1.7. Monofazni transformator.

3.1. Transformatori
Transformatori menjaju nivo naizmeninog
napona, bez promene frekvencije. Nema ni
promene broja faza, iako neki transformatori
mogu imati neutralni vod samo na ulazu ili samo
na izlazu. Porast naponskog nivoa dovodi do
smanjenja nivoa struje, i obrnuto. Snaga ostaje
nepromenjena, osim gubitaka u transformatoru.
05 060 1.4

3.2. Pretvarai Energetske Elektronike

Pretvarai energetske elektronike (PEE) mogu
menjati amplitudu napona, frekvenciju i broj faza.
Neki imaju magnentno jezgro, ali se konverzija
zasniva na poluprovodnikim komponentama koje
rade kao prekidai.

Okt 2012

Uvodno predavanje

VT Novi Sad

Zavisno od frekvencija ulaznog i izlaznog napona,

postoje 4 vrste PEE:
1. Ispravljai pretvaraju naizmenini napon u
jednosmerni. U osnovnim konfiguracijama
ovo se postie blokiranjem ili preokretanjem
napona tokom negativne poluperiode ulaznog
napona. Izlazni DC napon sadri periodine
pulsacije i treba se filtrirati pre krajnjeg
potroaa.
2. operi vre DC-DC konverziju i menjaju
naponski nivo. Obino sniavaju napon na
kontrolisan nain, ali postoje i podizai
napona. Izlaz je pulsirajui DC napon i takoe
se mora filtrirati.
3. Invertori pretvaraju DC napon u AC napon,
monofazni ili trofazni. Izlaz nije prostoperioda
ve niz trapeznih pulseva i opet se moe
popraviti filtriranjem.
4. Naizmenini konvertori pretvaraju ulazni AC
napon u izlazni AC napon, pre emu se menja
napon i/ili frekvencija.

Elektrine Maine i Pogoni 1

4.2. Kapacitivni Potroai
Kapacitivnost elektrine komponente je mera
sposobnosti da sauva elektrostatinu energiju u
svom elektrinom polju. Jedinica kapacitivnosti je
farad (F). Jednostavni kondenzatori se prave od
dve paralelne ploe na malom odstojanju. Kada
se ploe prikljue na izvor napona, pozitivna i
negativ-na naelektrisanja se skupljaju na ploama
a u zazoru se stvara elektrino polje. Tada je kondenzator napunjen elektrinim naelektrisanjem Q.
Energija u polju moe se osloboditi i vratiti, tj.
proticanjem struje u suprotnom smeru energija se
vraa izvoru ili predaje drugim potroaima.
Kapacitivnost komponente se definie kao:

I dt
U

(13)

Elektrini potroai su komponente koje elektrinu

energiju pretvaraju u druge korisne vidove
energije. Sa stanovita naizmenine NN mree,
postoje tri najee vrste potroaa:
4.1. Resistivni Potroai

Ovo se moe izraziti kao:

U I R

(10)

Otpor veine komponenti zavisi od nekoliko

faktora:
-

dimenzije (duina i popreni presek),

otpornost (rezistivnost), koja

atomske strukture materijala,

temperature.

zavisi

od

Gubitak elektrine snage zbog proticanja

elektrine struje (pretvaranje u neeljenu toplotnu
energiju) proporcionalna je otporu:
(11)

1
I dt
C

(14)
ili

U kolima jednosmerne struje, resistivnost (otpor)

je mera protivljenja proticanju struje. Pri napajanju
konstantnim naponom, elektrina struja se moe
menjati promenom otpora elektrinog kola. Po
Omovom zakonu, otpornost komponente je
konstanta proporcionalnosti napona i struje:

Okt 2012

(12)

Data koliina naelektrisanja Q dola je u

kondenzator proticanjem struje tokom nekog
perioda, te je:

4. POTROAI

P U I R I 2

Q
U

I C

dU
dt

(15)

Kada se prikljui na naizmenini napon, kondenzator e skladititi elektrinu energiju na oscilujui

nain. Polje prati prikljueni napon, te se menjaju i
jaina i polaritet elektrinog polja. Napon i struja
kondenzatora osciluju sa faznim kanjenjem
napona, odnosno faznim prednjaenjem struje od
90. Prividna impedansa komponente (ili kola) je:

XC

U
1

I
C

(16)

Srednja vrednost snage idealnog kondenzatora

tokom jedne periode sinusnog napona je nula, jer
se sva energija uzeta tokom jedne poluperiode
vraa izvoru ili kolu tokom druge poluperiode. Da
bi se opisala amplituda ove oscilujue energije
koristi se pojam reaktivne snage, koja se
obeleava sa Q a jedinica je Volt-Amper reaktivni
t.j. var. Po dogo-vorenom smeru reaktivne snage,
kondenzatori proizvode reaktivnu snagu.
05 060 1.5

Uvodno predavanje

VT Novi Sad

4.3. Induktivni Potroai

Induktivnost elektrine komponente je mera
sposobnosti da skladiti energiju u svom
magnetnom polju. Jedinica induktivnosti je Henri
(H). Via vrednost induktivnosti znai da se vie
energije javlja (t.j. magnetnog fluksa nastaje) u
polju za istu struju kroz namotaj:

I
I

Elektrine Maine i Pogoni 1

potroai. Kad se takav potroa napaja
naizmeninim naponom, veza izmeu amplituda
struje i napona je:
U I Z

gde je impedansa Z definisana kao:

Z R jX L
Amplituda impedanse je:

cos

4.4. Otporno-Induktivni Potroai

Sve vrste elektrinih motora imaju namotaje od
bakarne ice, koji imaju elektrini otpor, ali su
namotaji postavljeni na magnetno jezgro. Stoga
su svi elektromotori kombinacija potroakih
tipova i nazivaju se otporno-induktivni (R-L)

05 060 1.6

(25)

P UI cos

(26)

Q UI sin

(27)

(20)

Kao kod kondenzatora, tokom, induktivnost

razme-njuje energiju sa izvorom/kolom i srednja
aktivna snaga jedne periode sinusnog napona je
nula, dok je nivo razmene energije opisan
reaktivnom snagom. Kalemovi troe reaktivnu
snagu.

R
Z

Aktivna i reaktivna snaga potroaa:

U kolima naizmenine struje napon prednjai

struji za 90 i reaktansa je:

U
L
I

(24)

Faktor snage ovog potroaa je:

(19)

Induktivnosti su kalemovi, koji mogu biti u

vazduhu ili mogu biti namotani oko magnetnog
jezgra, koje e usmeravati magnetno polje unutar
generatora, motora, releja itd.

XL

(23)

XL
R

tan 1

Ako se induktivnost ne menja u vremenu, onda je:

di
dt

Z R 2 X L R 2 (L) 2

a fazni pomak kanjenja struje za naponom je:

d d ( L i )

dt
dt

(18)

U L

(22)

gde je sa j oznaen imaginarni broj.

(17)

Elektromotorna sila (napon) u namotaju indukuje

se promenom magnetnog fluksa kroz namotaj:

e U

(21)

Time

Im

Im

R Re

U Re

Slika 1.7 Karakteristike otporno-induktivnih

potroaa

Okt 2012