UNIVERZITET U NOVOM SADU

FILOZOFSKI FAKULTET
ODSEK ZA FILOZOFIJU

Seminarski rad iz predmeta: Savremena filozofija 2

Tema:
Ideja slobode u Sartrovom delu Egzistencijalizam je humanizam

Studentkinja:
Jelena Stankovi

Mentor:
Nikola Tatalovi

Novi Sad
2015.
Sadraj:

Uvod........................................................................................................................... 4
Sloboda...................................................................................................................... 6
Esencija i egzistencija................................................................................................. 7
Zakljuak.................................................................................................................. 10

Apstrakt: Autorka e u radu pokuati da predstavi saet prikaz pojma slobode koja je prisutna bilo
implicitno, bilo eksplicitno u itavom opusu Sartrovih dela, s fokusom na delo Egzistencijalizam je
humanizam, koje se smatra jednim od najznaajnijih Sartrovih dela, kada je re o filozofskim tekstovima.

Ono to je znaajno u ovom delu, svakako jeste obrt ka ontolokoj ravni koju Sartr dovodi u korelaciju sa
humanizmom i egzistencijalizmom kao i predrasudama o njima koje su itetako bile prisutne.
Kljune rei: Savremena filozofija, egzistencijalizam, Sartr, humanizam, sloboda, bog

Uvod

ovjek je osuen da bude slobodan; jer jednom kad je baen u svijet, odgovoran je za sve to
uradi. - Jean Paul Sartre

Istorija pojma slobode, sutinski je prolazila kroz raznolike tokove tokom

istorijske evolucije. Dok se u antikoj Grkoj, slobodnim smatrao graanin polisa 1,
srednjevekovna filozofija koncept slobode premeta u sferu unutranjosti oveka kao
slobode volje. Dok, primera radi, Kant razlikuje dva oblika slobode, Hegel slobodu
postavlja kao razvijanje svesti o slobodi u povesti. No, ukoliko odemo par koraka
unapred kroz istoriju, videemo da je neophodan apsolutno drugaiji i noviji pristup ovoj
problematici, naroito ukoliko u obzir uzmemo istorijske dogaaje i duh epohe koji su u
mnogome determinisali kako filozofiju egzistencijalizma, tako i savremenu filozofiju
uopte.
Moemo rei da su osnovna tri problema Sartrovih drama: problem slobode,
problem izbora i kako egzistirati i odnositi se prema drugim individuama. Sloboda kod
Sartra nema apriornih vrednosti niti ciljeva, ona je sloboda ni za ta, ne postoji
unaapred postavljena svrha. Sloboda, tek u odnoenju prema drugima zadobija svoju
svrhovitost. Sartrova kritika sekularizma, znaajno je determinisala njegovo odnoenje
prema pojmu slobode, jer ukoliko prihvatimo ideju smrti boga, ne postoje parametri niti
autoritet koji e prosuivati ispravnost naih postupaka. U tom smislu, ovek nije ono
to misli da jeste, ili to eli da bude, ovek je ono to ini, njegova dela ga pozicioniraju
u vrednosnom sistemu. Slavko Seleni, veoma dobro zapaa ulogu drugih u Sartrovim
delima kada kae da su drugi po Sartrovom uverenju neophodni za ovekovu
sopstvenu egzistenciju i za znanje koje ovek moe da ima o sebi, jer on ne moe da
misli ili hoe neto, a da se njegova sloboda ne konfrontira sa slobodama drugih, koji su
ili za njegovu sopstvenu slobodu ili protiv nje. Sartr razlikuje tri vrste bia: bitak po sebi
1 Vano je napomenuti da se u antikoj Grkoj pod pojmom slobodnog graanina polisa nisu
ubrajali ene, deca, robovi i doljaci. Etimoloko poreklo termina eleutheros oznaava stanje
u kome ljudi ive u zajednici, te otuda i izvedenica eleutheria, koja oznaava slobodu a
referie na pripadnost jednoj zajednici, narodu.

svojstven objektima, bitak za sebe svojstven oveku koji, za razliku od objekta,

poseduje svest i, konano, bitak za druge. ovek otkriva da ne moe da bude nita dok
ga drugi ne otkriju kao ovakvog ili onakvog. Druga sloboda ceni moju slobodu prema
svome nahoenju, zbog ega je negacija moje slobode. im neko spusti pogled na
mene pretvara me u objekat. ak i kada doe do sporazuma izmeu dve slobode, on
moe biti samo privremen, jer prisustvo treeg dovodi do njenog ruenja. Ovaj
ograniavajui faktor pojavljuje se na jo jednom planu. Ostajui naravno pri tome da ne
postoji univerzalna ljudska priroda a priori, Sartr dozvoljava da postoji univerzalnost
ljudskog stanja, pod kojim podrazumeva fundamentalna ogranienja ovekove situacije
u univerzumu.2
ovek preko svojih inova postaje ono to jeste, jedan od primera, moemo
pronai i u Sartrovoj drami Iza zatvorenih vrata, gde jedan od protagonista drame,
Garsen govori: Ja nisam sanjao o heroizmu. Ja sam ga izabrao. ovek je ono to eli
da je.3Za razliku od Kantove deontoloke etike, kod Sartra nije vano zbog ega neko
neto ini, nisu vani unutranji motivi ve dela, kako Sartr naglaava kroz dijalog
izmeu Ines i Garsena kada ona kae: Samo dela dokazuju ta neko eli..4

Sloboda
ovek je osuen da bude slobodan - Jean Paul Sartre

2 Slobodan Seleni, Dramski pravci XX veka, Umetnika akademija u Beogradu,

Beograd, god. 1972., str.6.
3 an Pol Sartr, Iza zatvorenih vrata, prevela: Dragana Cvetkovi, god. 1944. str.
17.
4 Ibid., str. 25.

Zbog raznih predrasuda sa kojima se susreo egzistencijalizam kao filozofski

pravac, Sartr pokuava da ga odbrani i odgovori na upuene kritike te navodi da: pod
egzistencijalizmom razumijemo nauku koja, ini ljudski ivot moguim i, osim toga,
objavljuje

da

svaka

istina

svaka

akcija

ukljuuju

sredinu

ljudsku

subjektivnost.5Sartrova intervencija i odbrana egzistencijalizma najbolje se oslikava u

delu

Egzistencijalizam

je

humanizam.

On

egzistencijalizam

objanjava

kao

humanistiku filozofiju.
Prema Sartru egzistencija prethodi esenciji, ili drugim reima, ovek najpre
egzistira a tek naknadno definie sebe i sopstveno postojanje : Budui da Bog vie ne
postoji, Sartr nas upozorava da mi moramo do kraja da primimo na sebe posledice
njegovog odsustva. Sekularistika etika XIX veka izabrala je, po Sartrovom uverenju
najlaki ali i najfrivolniji nain da popuni prazninu nastalu iznenadnim oduzimanjem
religioznog apsoluta po kome se procenjivalo ovekovo postupanje. Ona je jednostavno
neke vrline proglasila a priori vaeim ne reavajui tako problem, ve, po Sartrovom
uverenju, odlaui njegovo reavanje. Uprkos odsustva Boga, uprkos odsustva
religiozne fantazije, ovek mora nai naina da ivi. Egzistencijalizam je filozofija koja
eli da uini ivot moguim. 6 Prema Sartru, nepostojanje boga, sutinski jeste i
filozofski i praktiki problem.
Sartr, ne samo da je jedan od predstavnika egzistencijalizma, ve on, kako i sam
naglaava zastupa ateistiki egzistencijalizam. Iako su mu katolici uputili ozbiljne kritike,
Sartr im svakako nije ostao duan te razjanjava kontrovezru vezanu za ateistiko
stanovite navodei da: ono nikako ne pokuava da ovjeka baci u oaj. No, ako se,
poput krana, svaki stav nevjerovanja naziva oajem, ono polazi od izvornog oaja.
Egzistencijalizam nije toliko neki ateizam u tom smislu da bi se iscrpio u dokazivanju da
bog ne egzistira. Prije on izjavljuje: ak kad bi bog egzistirao, to ne bi nita promijenilo;
to je nae gledite. Ne da bismo vjerovali da bog egzistira, nego mislimo da problem
5 Ibid., str. 6.
6 Slobodan Seleni, Dramski pravci XX veka, Umetnika akademija u Beogradu,
Beograd, god. 1972., 44.

nije problem njegove egzistencije; potrebno je da ovjek opet sam sebe nae i da se
uvjeri da ga nita ne moe od njega samoga spasti; bio to i neki valjani dokaz boje
egzistencije. U tom smislu, egzistencijalizam je optimizam, nauka akcije, i samo iz zle
namjere mogu nas krani nazivati oajnicima, pomijeavi svoj vlastiti oaj s naim. 7
Pristup pojmu slobode znaajno se razlikuje u XX veku, naroito ukoliko uzmemo
u obzir i istorijska deavanja kada su se dogodili prelomni dogaaji za ljudsko
oveanstvo generalno. Teko bi se mogla osporiti tvrdnja da istorijski dogaaji kao i
epoha u kojoj odreeni filozofi ive i stvaraju ne utie znaajno i na njihove stavove kao
i filozofske sisteme, to svakako zapaamo i kod Sartra. Tokom XX veka, oveanstvo
je prolo kroz dva svetska rata, pa su se nametnula odreena egzistencijalna pitanja,
poput slobode, ropstva i smisla ivota. Pojmovi koji se neretko koriste u konverzaciji kao
samorazumljivi, sada postaju jednim od centralnih pitanja ozbiljnih filozofskih diskusija.
Ovde vidimo jedan duboki jaz izmeu slobode i mogunosti oveka da se ostvari u
ovakvom svetu, koji je kako Sartr smatra dehumanizovan, to potkrepljujemo moda
najpoznatijim i najcitiranijim Sartrovim citatom koji navodi u delu Bez izlaza a glasi:
Pakao, to su drugi.8I upravo ovde se i nazire sutina egzistencijalizma, njen zadatak je
da probudi i pokrene oveka da delanjem ispuni svoju svhovitost i preuzme odgovornost
za slobodu.

Esencija i egzistencija
Svagda za kukavicu postoji mogunost da vie ne bude kukavica, a za heroja da
prestane biti heroj. - Jean Paul Sartre
7 an Pol Sartr, Egzistencijalizam je humanizam, Veselin Malea, Sarajevo, god.
1964., str. 43-44.
8 Sartr pod terminom drugi smatra druge subjekte ili da preciziramo sva bia koja
nisu "ja"

Ukoliko se osvrnemo na sve predstavnike egzistencijalistike filozofije, moemo

rei da jedino Sartrova zaista s punim pravom nosi ovaj naziv. Sartrov opus dela ne
moemo svesti iskljuivo na drame, kritike ili eseje budui da se u njegovim delima ipak
istie tradicionalna ontoloka nit koja obnavlja pitanje esencije i egzistencije, premda u
jednom, razumljivo savremenom i inovativnom obliku.
Sartr, ne samo da je jedan od predstavnika egzistencijalizma, ve on, kako i sam
naglaava zastupa ateistiki egzistencijalizam. Ateistiki predznak, svakako nije nita
inovativno ukoliko se osvrnemo na marksistike teorije ili NIeansku ideju o smrti boga,
meutim, Sartr nastavlja:On izjavljuje da, ako bog ne postoji, ima bar jedno bie u
kojeg. egzistencija prethodi esenciji, jedno bie koje egzistira prije nego to se moe
definirati bilo kakvim pojmom i da to bie jest ovjek ili, kako Heidegger kae, ljudska
zbilja. Sto ovdje znai da egzistencija prethodi esenciji? To znaci da ovjek najprije
egzistira, da sebe susree, iskrsava u svijetu i da zatim sebe definira. 9
Sartrova intencija je da odgovori na negativne epitete i predrasude koje su se pripisivale
egzistencijalizmu. Naravno, moemo ga povrno tumaiti i u prvi plan istai pesimizam
kao jedno od lica kojima su se predstavnici ovog pravca bavili. Meutim daleko je
znaajnije uvideti da egzistencijalizam zapravo postavlja pred oveanstvo znatno vei
cilj. Nieovom idejom o smrti boga i pojmu natoveka videli smo da ne postoji apsolut,
transcendens kojem bismo polagali raune za svoje postupke, to znai da ukoliko
sudbina nije unapred zapisana i mi ne delamo po nekom skrivenom viem planu, niti su
stranice naeg ivota unapred ispisane, mi imamo apsolutnu slobodu za delanje a
samim tim i problem u kakvom ranije nismo bili, budui da neposredno snosimo
posledice za svoje odluke ili Sartrovim reima: ovjek je slobodan, ovjek je sloboda.
Ako, s druge strane, bog ne egzistira, ne suoujemo se s vrijednostima ili zapovijedima
koje bi opravdavale nae ponaanje. Tako u sjajnom predjelu vrijednosti nemamo ni iza
sebe ni pred sobom opravdanja ili isprike. Mi smo sami, bez isprike. To je ono to bih
elio da izreknem govorei da je ovjek osuen da bude slobodan. Osuen, jer nije sam
9 Ibid. str. 11.

sebe stvorio, a ipak, inae, slobodan, jer je, jednom baen u svijet, odgovoran za sve
to ini.10
Svaka odluka sad postaje bitna, mi nismo vie puki posmatrai naeg ivota, ne postoji
sudbina ili usud na koji moemo prebaciti odgovornost za stvari koje nam se deavaju u
ivotu. Svaka naa odluka postaje relevantna iz razloga to je sami donosimo, bez
obzira da li je ispravna ili pogrena. Iz tog razloga i Sartr kae da jeegzistencijalizam
optimizam*11 Izbor i odgovornost su zapravo samo razliite strane istog novia. Oni
uvek idu zajedno, pa stoga Sartr i kae da je izbor mogu u jednom smislu, ali ono to
nije mogue, to je: ne izabirati. Ja mogu svagda izabirati, ali moram znati, ako ne
izaberem, takoe izabiram.12 Interesantno je to individualizam i sloboda izbora
savremenog oveka nisu odveli oveanstvo u pozitivnom smeru. Taj poziv na
oslobaanje od autoriteta i poziv na linu odgovornost oveantstvo je prilino povrno
shvatilo to je i prouzrokovalo u neku ruku negativne posledice sa kojima se ovek
dananjice suoava.
Takoe, kada govorimo o humanizmu i tu nailazimo na mnotvo predrasuda koje Sartr
pokuava da rasvetli, budui da ga ne moemo podvesti pod tradicionalnu suenu ideju
humanizma, pa napominje da postoje: dva vrlo razliita smisla. Pod humanizmom se
moe razumjeti neka teorija koja ovjeka uzima kao cilj i kao najviu vrijednost

13

.. Ali

postoji jedan drugi smisao humanizma, koji u osnovi znai ovo: ovjek je stalno izvan
sebe samog; projektirajui se i gubei se izvan sebe, ini on da ovjek egzistira, i, s
druge strane, slijedei transcendentne ciljeve, moe on da egzistira; ovjek kao taj
prijelaz i zna predmete samo po tom prijelazu. 14

10Ibid. str. 17.

11 str. 43.
12 str. 33.

Zakljuak
Ukoliko napravimo kratak istorijski osvt, ne moemo da ne zapazimo uticaj koji
su na Sartrova dela imali egzistencijalizam, marksizam kao i fenomenoloki
predstavnici. Moda ne uvek eksplicitno, meutim, svakako da se u veini njegovih
knjievnih dela, drama kao i filozofskih tekstova uvek provlai jedna ontoloka ravan
koja je nama naroito zanimljiva i relevantna. Pitanja slobode, boga, egzistencije i
esencije ponovo doivaljavaju preporod u Sartrovoj filozofiji, premda na jedan prilino
aktuelan i savremen nain. Sartr je i sam menjao svoj smer i tematiku pisanja,
razvijajui se uporedo sa samim promenama u drutvu i novonastalim drutvenim
promenama. Ovaj smer najpre se temeljio na kontemplaciji ljudskih delatnosti i njihovih
praksi, dok kasnije kree u drugaijem pravcu i fokus stavlja na samu refleksiju vezanu
za momente delanja

13 Radi lakeg shvatanja konteksta, autorka e navesti ostatak izvornog teksta:

Humanizam u tom smislu opstoji u Cocteaua, na primjer, kad u njegovoj prii Oko
svijeta za 80 sati neko lice izjavljuje, jer u avionu nadlijee planine: ovjek je divan.
To znai da u ja, lino, koji nisam konstruirao avione, iskoristiti ove izvanredne
izume, i da u se moi lino, kao ovjek, smatrati odgovoran i poaen zbog ina
koji pripadaju nekim ljudima. To bi pretpostavljalo da bismo mogli pridati veliku
vrijednost ovjeku nakon najviih ina stanovitih ljudi. Taj humanizam je apsurdan,
jer bi jedino pas ili konj mogli donijeti cjelovit sud o ovjeku i izjaviti da je ovjek
divan, za to oni nisu raspoloeni, bar koliko ja znam. No, ne moe se dopustiti da bi
neki ovjek mogao donijeti sud o ovjeku. Egzistencijalizam ga razrjeava svakog
suda ove vrste: egzistencijalist nee nikada uzeti ovjeka kao cilj, jer ga svagda
valja initi. I mi nismo duni vjerovati da opstoji neko ovjeanstvo kojem bismo
mogli ukazivati kult na nain Augustea Comtea. Kult ovjeanstva zavrava u
Comteovom, u sebi zatvorenom humanizmu, i, valja rei, u faizmu. To je
humanizam koji neemo.Vidi u: an Pol Sartr, Egzistencijalizam je humanizam,
Veselin Malea, Sarajevo, god. 1964., str. 41.-42.
14 Ibid.

ovek je po prirodi slobodno bie, koje ima mogunost da odluuje i pravi izbore,
njegova egzistencija je realna, ali se njegova esencija stvara, ona nije unapred
determinisana. ovek je u konstantnom stanju potencije, njegova sudbina nije unapred
predodreena. On ima mogunost da se kao ljudsko, delatno bie iznova stvara i
otkriva kroz angaovanje, kroz sam in on postaje esencijalni ovek i time ispunjava
svoju svrhu. Svakako, ovek je uvek u stanju tenje, on nikada ne moe u potpunosti
ostvariti svoju esenciju, on mora da dela da bi dostigao slobodu. ovek je zbir svojih
dela, ne svojih elja i onoga to eli da postane. Naa sloboda, ograniena je slobodom
drugih i tu relevantnost drugoga po nau sopstvenu egzistenciju nikako ne smemo
izgubiti iz vida. Sartr, iz tog razloga stavlja pred oveka zahtev za angaovanjem, ne
samo u knjievnosti, ve i u ivotu generalno, delanjem ispunjavamo svoju svrhu, a da
bismo ispunili svoju slobodu, nuno je da je da budemo u korelaciji sa drugima.

Literatura:

Mirko Zurovac, Sartrov misaoni horizont, u Novi eseji, Rad, Beograd, 1979.
Slobodan Seleni, Dramski pravci XX veka, Umetnika akademija u Beogradu, Beograd, god.
1972.
an Pol Sartr, Egzistencijalizam je humanizam, Veselin Malea, Sarajevo, god. 1964.
an Pol Sartr, Iza zatvorenih vrata, Prevela: Dragana Cvetkovi, god. 1944.