,,ALFA UNIVERZITET,,

FAKULTET ZA TRGOVINU I BANKARSTVO

SEMINARSKI RAD IZ FINANSIJSKOG IZVETAVANJA

Naziv rada:

BILANS STANJA

Student:

Mentor:

Amra Petlaa 30/12

Prof. dr Slavko Vuka

SADRZAJ:
UVOD3
BILANS STANJA (pojam, vrste I uloga)..4
SASTAVLJANJE BILANSA STANJA5
VRSTE BILANSA...5
UTICAJ POSLOVNIH PROMENA NA BILANS STANJA...6
SUKCESIVNI BILANSI..7
POJAM I FUNKCIJA KONTA..7
VRSTE KONTA..8
PRAVILA ZA KNJIZENJE NA AKTIVNIM I PASIVNIM KONTIMA..9
POSLOVNE KNJIGE DVOJNOG KNIGOVODSTVA.10
ZAKLJUCAK.12
LITERATURA13

UVOD:
Finansijski polozaj preduzeca obrazuju njegova aktiva i pasiva. On se izrazava kroz
finansijsku strukturu, likvidnost i solventnost. Informacije o finansijskoj strukturi su od
interesa pri donosenju odluka o daljem zaduzenju preduzeca, o raspodeli dobitka i za
procenu sigurnosti ulozenog kapitala. Informacije za procenu finansijskog polozaja su
sadrzane u bilansu stanja. Informacije o promeni finansijskog polozaja obezbenuju se
izradom izvestaja o tokovima kapitala, odnosno promenama neto obrtnog fonda.
Informacije o prinosnom polozaju nalaze se u bilansu uspeha, ali se znacajni pokazatelji
uspesnosti utvrdjuju kombinovanjem informacija sadrzanih u bilansu uspeha i bilansu
stanja. Ovi bilansi vezuju se za kraj poslovne godine i zato predstavljaju godisnji
obracun. U nasoj zemlji preduzeca koja vode poslovne knjige sastavljaju i polugodisnji
obracun. Struktura bilansa stanja i uspeha nije u potpunosti prilagodjena potrebama
analize i kontrole finansijskog polozaja preduzeca. Da bi informacije date u finansijskim
izvestajima bile od koristi korisnicima moraju da poseduju cetiri osnovne kvalitativne
karakteristike, a to su: razumljivost, relevantnost, pouzdanost i uporedivost.

BILANS STANJA
pojam, vrste i uloga
(eng. balance sheet, nem. bilanz,)
Ekonomska situacija preduzeca se ogleda u velicini i strukturi njegovih sredstava i izvora
sredstava. Da bi se sagledala ekonomska situacija preduzeca, potrebno je da se ona i
formalno prikaze. U tu svrhu koristi se bilans stanja, koji sustinski i nije ninta drugo nego
formalni prikaz date ekonomske situacije u preduzecu.

Naziv Bilans stanja potice od latinske reci bilancio- vaga sa dva tasa.
Naime, bilans stanja je pregled stanja vrednosti aktive i pasive u odredjenom trenutku.
Bilans stanja se sastavlja na osnovu stvarnog stanja aktive i pasive, utvrdjenog inventarom!
Znaci, bilans stanja je tabelarni prikaz sredstava i izvora sredstava odredjenog preduzeca na
odredjeni dan. Bilans je dvostruki prikaz jedne iste stvari. Na njegovoj levoj strani, u aktivi,
iskazana su sredstva prema svom sastavu, prema konkretnim oblicima, razvrstanim prema
svojoj funkciji u preduzecu na osnovna i obrtna sredstva. Na njegovoj desnoj strani, pasivi,
obuhvacena su ista ta sredstva prema nacinu pribavljanja, odnosno prema izvorima. Usled
toga, leva strana (aktiva) i desna strane bilansa (pasiva) moraju uvek biti u ravnotezi !
Najcesce se bilans definise kao dvostrani tabelarni pregled kojim se grupisano i sumarno,
u vrednosnom izrazu prikazuju sva imovina preduzeca i izvori finansiranja te imovine
(izvori sredstava) u jednom odredjenom trenutku. Iako u praksi bilans ne mora da ima
formu dvostranog tabelarnog pregleda, prethodna definicija je za didakticke i skolske svrhe
veoma zahvalna. Bilans se sastavlja na osnovu inventara. Inventar je detaljan popis
sredstava i izvora sredstava preduzeca. Inventar je sastavni deo knjigovodstvene evidencije.
Nastaje kao rezultat popisivanja (inventarisanja) svih sredstava i izvora sredstava preduzeca u
odredjenom trenutku. Pocetni bilans se sastavlja na osnovu pocetnog inventara. Inventar
predstavlja popis u vidu spiska svih imovinskih delova, i sadrzi sve podatke vezane za tu
imovinu (sredstva): kolicinu, cene i vrednost. Za svaki oblik imovine u aktivi, kao i za svaki
deo pasive, sastavlja se poseban popis (inventar). Tako se sastavlja poseban inventar za
osnovna sredstva, poseban inventar za zalihe materijala, gotove proizvode, novcana sredstva i
sl. Dakle, i inventar i bilans prikazuju sredstva i izvore sredstava preduzeca na odredjeni dan,
s tim sto inventar prikazuje sredstva i obaveze pojedinacno po kolicini i vrednosti, dok bilans

prikazuje sredstva i izvore sredstava samo vrednosno, i to grupisano (zbirno), dakle

pregledno. Moze se reci da je bilans rekapitulirani inventar.

SASTAVLJANJE BILANSA STANJA

Bilans se sastavlja tako sto se iz inventara preuzimu vrednosti svih grupa sredstava i unose na
levu stranu bilansa, koja se naziva aktiva i vrednosti inventara koje imaju karakter pasive,
koje se svrstavaju na desnu stranu bilansa, koja se naziva pasiva. Red unosenja pojedinih
pozicija u bilans je propisan tzv. bilansnom semom. Zakonski propisi obavezuju preduzeca da
popisivanje vrse najmanje jednom godisnje, po pravilu na kraju poslovne godine, za potrebe
sastavljanja bilansa stanja i bilansa uspeha.
Kada uporedimo inventar i bilans stanja, odmah mozemo zapaziti da je zbir isti, tj. da ukupna
vrednost sredstava i izvora i po inventaru i po bilansu je ista vrednost. Zbir je istovetan jer i
inventar i bilans daju pregled aktive i pasive istog preduzeca u isto vreme. Ipak, mozemo
uociti odredjene razlike :
- forma, u inventaru su sredstva i njihovi izvori prikazani rasclanjeno, po vrsti, ceni i
vrednosti, a u bilansu su dati zbirno, samo po vrednosti.
- nacin prikazivanja, u inventaru je pasiva data ispod aktive, a u bilansu je aktiva desno, a
pasiva levo.

VRSTE BILANSA
U teoriji i praksi se razlikuju nekoliko vrsta bilansa:
1. Bilansi prema vremenu sastavljanja
- pocetni bilans, sastavlja se na pocetku poslovanja, kada se naziva i osnivacki bilans, ili na
pocetku poslovne godine.
- krajnji bilans, se sastavlja na kraju poslovne godine, odnosno na zavrsetku obracunskog
perioda.
2. Bilansi prema nameni i cilju sastavljanja
- redovni bilans, se sastavlja u tacno odredjenim vremenskim intervalima, na pocetku ili na
kraju poslvnog perioda.
- bilans fuzije, se sastavlja prilikom spajanja dva ili vise preduzeca u jedno, ili prilikom
pripajanja jednog preduzeca drugom.
- sanacioni bilans, sastavlja se u slucajevima kada preduzece upada u poslovne teskoce i
ostvaruje slab finansijski rezultat, pa mu treba pomoci, odnosno sanirati njegovu situaciju.
- likvidacioni bilans, sastavlja se prilikom prestanka rada preduzeca.
- deobni bilans, sastavljaju ga preduzeca kada dodje do organizacionih promena odnosno do
stvaranja novih preduzeca koja se izdvajaju iz okvira jednog preduzeca u samostalna.
- konsolidovani bilans, sastavlja se za slozena preduzeca u kojem se eliminisu
medjusobni imovinsko-pravni odnosi svih preduzeca u okviru slozenog sistema.

UTICAJ POSLOVNIH PROMENA NA BILANS STANJA cetiri grupe poslovnih promena

U knjigovodstvu se obuhvataju svi poslovni dogadjaji koji su imali uticaja na imovinu i
obaveze preduzeca. Tako ce se npr. u knjigovodstvu obuhvatiti poslovni dogadjaji kao sto su
kupovina, prodaja, isplata, naplata i sl., dok se sa druge strane dogadjaji kao sto su npr.
odobravanje kreditnog zahteva preduzeca od strane banke, donosenje odluke o investiranju,
obracun predracunske vrednosti neke investicije i sl. u knjigovodstvu ne obuhvataju, odnosno
ne knjize, jer ovi dogadjaji za posledicu nisu imali promenu niti nad sredstvima preduzeca
niti nad obavezama preduzeca. Kupovinom npr. neke opreme na kredit za 1.000 000,00 din.,
dolazi do promene, odnosno povecanja osnovnih sredstva, a istovremeno i do povecanja
obaveza za isti iznos. Naknadnom isplatom ove obaveze, doci ce do promene u visini
obaveza preduzeca, odnosno obaveze preduzeca ce se smanjiti za 1.000 000,00 din., uz
istovremeno smanjenje novcanih sredstava za isti iznos. Kupovinom materijala za 5000,00
din. u gotovom doci ce do povecanja zaliha materijala za 5000.00 din., uz istovremeno
smanjenje novcanih sredstava za isti iznos. Svi prikazani dogadjaji doveli su: do povecanja
jednog oblika imovine (sredstva) uz istovremeno smanjenje drugog oblika imovine, ili do
povecanja jednog oblika sredstva uz istovremeno povecanje obaveza, ili do smanjenja jednog
oblika imovine (sredstva) uz istovremeno smanjenje obaveza za isti iznos. Buduci da se sva
sredstva i izvori sredstava obuhvataju u bilansu, proizilazi da ce sve pomenute promene
uticati na bilans. Dakle, sve poslovne promene koje se racunovodstveno beleze mogu se
grupisati u cetiri grupe :
1. grupa : POVECANJE JEDNE POZICIJE U AKTIVI UZ ISTOVREMENO
SMANJENJE DRUGE POZICIJE U AKTIVI, PRI cEMU SE ZBIR BILANSA
STANJA NE MENJA.
Promene koje pripadaju prvoj grupi promena su recimo : nabavljen je kancelarijski
materijal za gotovinu, sa tekuceg racuna preneta je gotovina u blagajnu, blagajna je isplatila
akontacije za sluzbeni put, kupcima je prodato robe itd.
2. grupa : POVEcANJE JEDNE POZICIJE U PASIVI UZ ISTOVREMENO
SMANJENJE DRUGE POZICIJE U PASIVI, PRI CEMU SE ZBIR BILANSA
STANJA NE MENJA.
Promene koje pripadaju drugoj grupi promena su recimo : obaveza prema
dobavljacima je isplacena iz kredita, dugorocnim kreditom izmirena je obaveza po
kratkorocnom kreditu itd.
3. grupa : POVECENJE JEDNE POZICIJE U AKTIVI UZ ISTOVREMENO
POVEANJE JEDNE POZICIJE U PASIVI, PRI CEMU SE ZBIR BILANSA
STANJA POVECAVA.
Promene koje pripadaju trecoj grupi promena su recimo : nabavljena je masina od
dobavljaca, na kredit je kupljeno robe, od osnivaca je besplatno dobijena zgrada, odobren
kratkorocni kredit prenet je na tekuci racun itd.

4. grupa : SMANJENJE JEDNE POZICIJE U AKTIVI UZ ISTOVREMENO

SMANJENJE JEDNE POZICIJE U PASIVI, PRI CEMU SE ZBIR BILANSA
STANJA SMANJUJE.
Promene koje pripadaju cetvrtoj grupi promena su recimo : sa tekuceg racuna
izmirena je obaveza prema dobavljacima, sa tekuceg racuna izmirena je obaveza prema
bankama, sa tekuceg racuna isplacene su zarade radnicima itd.

SUKCESIVNI BILANSI
Poslovne promene i njihov uticaj na bilans stanja mogu se pratiti metodom sukcesivnih
bilansa. Oni podrazumevaju sastavljanje novog bilansa nakon svake poslovne promene.
Ovim se omogucuje da se posle svakog poslovnog dogadjaja utvrdi stanje elemenata aktive i
pasive, kao i nastali rashodi i prihodi. Ova metoda nije celishodna i koristi se samo u svrhu
ucenja i razumevanja instrumenata knjigovodstva.

POJAM I FUNKCIJA KONTA RACUNA

Evidentiranje poslovnih promena putem sukcesivnih bilansa znacilo bi sastavljati bilans
nakon svake poslovne promene, sto je izuzetno neekonomicno, jer je kod vecine preduzeca
broj poslovnih promena vrlo veliki. Uz to, trebalo bi ocekivati i da dodje do velikog broja
gresaka pri sastavljanju bilansa. Drugo, ovakva evidencija ne pruza neophodne podatke o
kretanju pojedinih pozicija bilansa, vec se u bilansu prikazuje samo novo stanje. Uz
pomenutu neracionalnost sastavljanja bilansa nakon svake poslovne promene, treba istaci da
preduzece nema potrebu uvida u finansijski polozaj i uspesnost poslovanja nakon svake
poslovne promene. Iz navedenih razloga, umesto sastavljanja bilansa nakon svake poslovne
promene, bilans se rasclanjava na taj nacin sto se za svaku bilansnu poziciju vodi posebna
evidencija, sto znaci da se promene obuhvataju samo na racunima na kojima se vode bilansne
pozicije na koje je promena imala uticaja. Prema tome, poslovne promene se obuhvataju na
knjigovodstvenim racunima kontima. Konta su osnovni elementi knjigovodstvene
evidencije. To su seme ili tabele na kojima se beleze poslovne promene. Konto ili
knjigovodstveni racun je, dakle, sredstvo za odvojeni obracun svake pojedinacne bilansne
pozicije. Za svaku poziciju bilansa se otvara poseban konto. Taj postupak se naziva
raclanjavanje bilansa na knjigovodstvene racune (konta). Knjigovodstveni racun se u nastavi
najcesce definise kao dvostrani pregled na kome se belezi pocetno stanje i sve promene koje
su izazvale povecanje ili smanjenje pojedinih delova aktive ili pasive, odnosno pojavu
rashoda i prihoda. Nedostatak ove, u didakticke svrhe korisne definicije, jeste taj sto
knjigovodstveni racun ne mora da ima oblik dvostranog pregleda, pogotovu kada se
knjigovodstvena evidencija vodi na racunaru, sto je danas najcesci slucaj Sve promene koje
uticu na velicinu salda, (tj stanja na racunima) a koje nastaju kao posledica poslovnih
operacija, mogu se razvrstati u dve grupe, i to:
- one koje taj saldo (stanje) povecavaju i
- one koje taj saldo (stanje) smanjuju.

VRSTE KONTA RACUNA

Osnovni elementi knjigovodstvenog konta u dvojnom knjigovodstvu jesu:
naziv konta (npr. kupci, zalihe materijala),
broj (ifra) konta,
datum nastanka promene,
dokument na temelju koga je nastala promena (temeljnica),
opis promene (npr. kupcu je isporucen materijal),
vrednosni iznos promene
kolona duguje i kolona potrauje.
Prema obuhvatnosti i raspredu elemenata razlikuju se sledeci oblici konta :
konto po pagini (jednostrani oblik konta),
konto po foliju (dvostrani oblik konta),
stepenasti konto (stafel, stupicasti konto)
konto u obliku slova T
Konto po pagini (jednostrani oblik konta) zbog svoje preglednosti najcesce se koristi u
praksi posebno u vodjenju knjigovodstva na racunaru. Za njega je karakteristicno da se opisni
elementi knjize na levom delu stranice, a vrednosni iznos promene u kolonama duguje i
potrazuje na desnom delu stranice.

Konto po foliju, (dvostrani oblik konta) vise se ne koristi u praksi. Na njemu su se odvojeno
knjizili datum, opis i iznos dugovnog od datuma, opisa i iznosa potraznog prometa. Time se
dobijala preglednost dugovnih i potraznih knjizenja.

Stepenasti oblik konta, (stafel, stubicasti konto) najstariji je oblik konta, a vuce koren iz
evidencije nekadasnjih duznicko poverilackih poslova, koji se smatraju prvim evidencijama

organizovanog knjigovodstva. Iz tog oblika konta razvio se danasnji oblik konta za knjizenje
stednih uloga.

Konto u obliku slova T je najjednostavniji oblik konta. To je, ustvari, skolski konto, jer se
koristi najcesce pri izvodjenju nastave i pri analizi knjigovodstvenih promena.

Kada se govori o saldu racuna, mora se navesti i podela racuna prema karakteru salda.
Prema toj podeli, svi racuni spadaju u jednu od sledecih kategorija:
- aktivni
- pasivni
Aktivni racuni su racuni pozicija aktive bilansa stanja dakle sve imovinske pozicije koje su
date u aktivi prikazuju se na AKTIVNIM KONTIMA , dok se sve pozicije pasive tj obaveze i
kapital i promene koje na njima nastaju knjize na PASIVNIM KONTIMA. Na aktivnim
kontima uvek je veca strana duguje od strane potrazuje pa kazemo da je saldo aktivnih konta
dugovan. Na pasivnim kontima uvek je veca strana potrazuje od strane duguje pa kazemo da
je saldo pasivnih konta potrazni.

PRAVILA ZA KNJIZENJE NA AKTIVNIM I PASIVNIM

KONTIMA
AKTIVNA KONTA
duguje: pocetno stanje i sva povecanja
potrazuje: sva smanjenja i saldo za izravnjanje
PASIVNA KONTA
duguje: sva amanjenja i saldo za izravnjanje
potrazuje: pocetno stanje i sva povecanja

Konta mogu biti i :

- SINTETICKA, zbirna, vode se u glavnoj knjizi
- ANALITICKA, pojedinacna, vede se u pomocnim knjigama

POSLOVNE KNJIGE DVOJNOG KNJIGOVODSTVA

U skladu sa Zakonom o racunovodstvu i reviziji, poslovne knjige koje imaju karakter javne
isprave su:
- dnevnik
- glavna knjiga
- pomocne knjige
DNEVNIK
Dnevnik je instrument knjigovodstva koji sluzi za hronolosku evidenciju nastalih
ekonomskih promena. Otvaranje dnevnika vrsi se na osnovu bilansa, a potom se na osnovu
dnevnika otvaraju racuni glavne knjige. U dnevniku se vrsi kontiranje ekonomskih promena.
Kontiranje ekonomskih promena znaci odrediti racun na kojima promenu treba zabeleziti i
strane racuna na kojima ce promena biti obuhvacena. U skladu sa ovim dnevnik ima sledeci
sadrzaj:

GLAVNA KNJIGA
Glavna knjiga je sistematska evidencija za razliku od dnevnika i ona pruza informacije o
tome koje su se ekonomske promene dogodile u vezi sa nekom racunovodstvenom
kategorijom i kakvo je trenutno stanje. Osnovna slabost glavne knjige (da kazemo
nedostatak) je to sto se ne moze zakljuziti koje su poslovne promene nastale u preduzecu niti
se moze videti celina knjigovodstvenog stava.

POMONE KNJIGE

10

Koje ce poslovne knjige biti formirane zavisi od broja pojedinacnih racuna. U vecini
preduzeca se vode pomocne knjige za kupce, dobavljace, materijal, robu, gotove proizvode,
nedovrsenu proizvodnju itd. Na pojedinacnim racunima ekonomske promene mogu biti
iskazane ne samo po vrednosti vec i po kolicini. Medjutim da bi se zadovoljile potrebe
korisnika za informacijama ponekad se vrsi visestepeno rasclanjivanje sintetickog racuna.
Svaki racun koji nastaje rasclanjivanjem nekog slozenog racuna oznacava se kao analiticki
racun. Dakle, izraz analiticki znaci samo da racun pripada nekom slozenom racunu, ali ne
ukazuje na stepen njegove slozenosti. Ekonomske promene se obuhvataju prvo na najnizem
stepenu rasclanjivanja a potom se prenose na sintetike racune.
U cilju utvrdjivanja saglasnosti u knjizenju izmedju glavne knjige i pomocnih knjiga za
svaku pomocnu knjigu sastavlja se prometni list. Prometni list je spisak svih analitickih
racuna koji pripadaju jednom sintetickom racunu sa pregledom prometa i salda.

11

ZAKLJUCAK:
Bilans stanja je forma sistematski uredjenog iskazivanja imovine kojom preduzece
operise i izvora kojima se ta imovina finansira. Imovina se prikazuje u aktivi, a izvori u
pasivi bilansa. Najjednostavnije receno: bilans stanja cini listu imovine sa kojom operise.
Ovo ukazuje da su bilansi staticki prikaz i istorijski prikazi imovine, obaveza i kapitala.
Staticki, zato sto su trenutni, a istorijski jer se odnose na proslost. Obzirom da se sav
interes svih interesenata realizuje u sadasnjosti i buducnosti a nikako i nikada u proslosti
(jer je ova definitivno neoperativna) moglo bi se pomisliti da je bilans stanja nerelevantan
za interesente. Obrnuto je, bilansi imaju visoku relevantnost upravo zato sto daju
informacije koje se koriste za buducnost.
To se postize time sto se finansijske informacije koje se odnose na proslost projektuju na
buducnost. Korisnik svaku informaciju koristi kontekstualno, sto znaci da ih dovodi u
vezu sa buducim tokom dogadjaja. On kombinuje saznanje o tome sta su kvaliteti
preduzeca, kako su u proslosti rezultirali u bilansima i kako ce izgledati u buducnosti.

12

LITERATURA:

1. J. Rodic, Teorija i analiza bilansa, Beograd, 1990.

2. Borivoje B. Prokopovic, Racunovodstvo, Proinkom, Beograd, 2002.
3. D.Stojanovic, Instrumentifinansijsko-racunovodstvenih izvestavanja,
Finansijsko racunovodstvo II, Beograd, 1998.
4. Radisa Radovanivic, Kata Skaric, Finansijsko racunovodstvo Beograd 1999.
5. Nikola Stevanovic, Sistemi obracuna troskova u funkciji upravljanja,
Ekonomski fakultet, Beograd, 1979.

13