Univerzitet u Novom Sadu

Tehniki fakultet
Mihajlo Pupin Zrenjanin

SEMINARSKI RAD
Predmet : Transportne Maine
Projektni Rad

Profesor :
dr. Prvulovi Slavica

Student:
br. indeksa :

1.0. Proraun mosne dizalice

1.1. Proraun pogonskih mehanizama mosne dvogredne dizalice
Karakteristike i opis dizalice:
Mosna dizalica je opte namene, koristi se za rad u mainskoj hali i ima sledee
karakteristike:
Nosivost
Brzina dizanja

Brzina kretanja kolica (vitla)

Brzina kretanja dizalice (mosta)
Visina dizanja

[]
V = 10 [ ]
V = 33[ ]
V = 65 [ ]
H = 1 [ m]
L = 2 [ m]
m Q = 18 t

Raspon mosta
Pogonska grupa 3
Iz Tabele 2.7. usvaja se pogonska klasa dizalice III ije je uestanost B (N = 2105).

Slika 1. Dvogredna mosna dizalica

1.1.1. Mehanizam dizalice

1. Polazni podaci

[]

[ ]

nosivost

mQ = 20 t = 20000 kg

teina tereta

Q = mQ q = 20 9.81 = 196,2

[ ]

197 KN

[ ] = 0.166 [ ]
H = 16 [m]

brzina dizanja

Vd = 10

visina dizanja
pogonska rupa 2m

Pogonska rupa mehanizma za dizanje moe da se odredi na dva naina prema nameni
dizalice koristei tabelu za grupisanje pogonskih mehanizama, ili da se rauna ako za to postoje
podaci.
Ako se primeni prvi nain onda je prema tabeli T.2.11 pozicija 4 dizalica za radionice,
mehanizam dizanja ima rupu 2m.
Ako se ipak uradi proraun koristei date (pretpostavljene ili izmerene) radne cikluse
dizalice i mehanizma za dizanje onda je postupak prorauna sledei.
Da se odredi pogonska grupa mehanizama potrebno je kako je napred reeno da znamo
dva faktora: stanje optereenosti i klasu radnog vremena.
Stanje optereenosti za koje u ovom sluaju nemamo dovoljno podataka, usvajamo da je
srednje (dva) sa korficijentom optereenje K = 0.25. Klasa radnog vremena mehanizama dobija
se iz ukupnog veka trajanja koji za radni cuklus od 180 (s) iznosi:
T

N Tc 2 10 5 180

10000 h
3600
3600

Trajanje rada mehanizma za dizanje iznosi:

T1 T 1 10000 0,444 4400 h klasa V2
gde je:
1 =

= 0.444

1. ema mehanizama za dizanje

Klasino reenje mehanizama za dizanje prikazano je na sl.2 , ije su komponente:
1)
2)
3)
4)
5)
6)
7)
8)

Kliznokolutni electromotor tipa ZSD Sever Subotica;

Elastina spojnica sa koionim doboem JUS M.C1.515;
Dvopapuna konica sa hidraulinim podizaem (S MUN Ni);
Horizontalni reduktor sa ozubljenjima izlaznim vratilom ( S MIN Ni);
Dobo sa zupastom spojnicom ( S MIN-a);
Unakrsno poueno ue sa prostom usukanim strukovima JUS C.X1.074;
Donja koturaa (DIN);
Izravnjavajui kotur.

Poto je dizalica opte namene usvaja se jednokraka kuka u sklopu koturae, kao
najjednostavniji i najuniverzalniji element za hvatanje tereta. Donja koturaa se koristi kao dvojna,

4
to omoguava vei broj krakova ueta i ugradnju izravnjavajueg kotura. Ovim se dobija manja
sila u uetu, to povlai manji prenik ueta u dobou, odnosno manji prenosni odnos reduktora, a
time jednostabniji i kompaktniji mehanizam za dizanje. Oba kraja ueta kod mehanizma sa
dvojnom koturaom moraju se namotavati na dobo, to svakako iziskuje veu duinu omotaa
doboa.

Slika 2.ema mehanizma za dizanje sa odgovarajuim dijegramima brzine vreme (v d t)

i obrta momenta vreme (M t)

2. Tok Prorauna i izbor komponente mehanizma za dizanje

2.1. Donja koturaa

[]

Za nosivost mQ = 20 t i 3 pogonsku grupu iz odgovarajuih tabela u dodatku usvaja se

standardna donja koturaa sa dva kotura:
KOTURAA br. 12 DIN

2.1.1.Opsti podaci

5
m4
Vdob m 4
2
prenosni odnos koturae ik
Vd
2 2

broj krakova ueta

koeficijent iskorienja k

ik

1 0

1 0,98 2

0,99 gde je:

ik (1 0 ) 2 (1 0,98)
0 0,98 stepen korisnosti jednog kotura.

2.1.2.Proraun i izbor elinog ueta

Fumax

Q
177

44,7 kN 44700 N
m k 4 0,99

sila kidanja
S k FU MAX 4,5 44,7 201,15 kN

gde je:

k 4,5

stepen sigurnosti ueta prema FEM-u za 2m pogonsku grupu

- Stvarni stemen sigurnosti ueta:

Vu

Fr1
Fumax

224
5,0 k u 4,5
44,7

2.1.3.Izravnavajui kotur
Prenik izravnavajueg kotura (4.3.1):

Dik H 1 H 2 d u 14 1 20 280 mm

Gde je:

H 1 14 koeficijent (T.4.3)
H 2 1 koeficijent.

2.1.4.Glavne mere gonje koturae

Glevne mere donje koturae br. 12 po DIN-u je DK 500 mm , ime je zadovoljena relacija
(4.3.

2.1.5.Provera noseih elemenata donje koturae

Provera elemenata donje koturae (kuke, traverze, noseeg lima i osnovine) sprovodi se

6
prema izrazima datim u poglavlju 4.4.
Provera vrata kuke:
Napon zatezanja u najmanjem preseku stabla I K (4.4.4.)
4 Q 4 177
kN
N
e 2

6,3
63
2
2
d 4 62
cm
mm
gde je:
N
ve 235
granica razvlaenja za material 1205 (T.4.5)
2
mm
Vdoz N p Vv 1,12 1.4 1,57 1,6 dozvoljeni stepen sigurnosti (4.4.6)
Stepen sigurnosti:
V

ve 235

5,2 Vdoz
e
45

Stepen sigurnosti:

vs 165

1,65 Vdoz
s 100
Gde je:
V

N
- granica razvlaenja na smicanje.
2
mm
S povrina poprenog preseka
k koeficijent krivine tapa.
Priblino iste vrednosti napona e i c u ivinim takama preseka A-B mogu se dobiti iz
N
N
i c 50
dijagrama sa sl. 3 ( o 125
)
2
mm
mm 2

s 0,7 ve 0,7 235 165

2.2. Proraun doboa

Konstrukcija doboa je zavarena, sa cilindrinim omotaem, na kome su narezani ljebovi
(levi i desni) radi pravilnijeg namotavanja ueta na dobo i smanjivanja kontaktnog pritiska
izmeu doboa i ica elinog ueta.
Krajevi ueta su vezani za omota doboa pomou ploica i vijaka. Za jedan kraj ueta
predviene su tri veze. Za ostvarivanje veze na omotau se moraju predvideti do 2 ljeba i
najmanje jo 2 za osiguranje veze.
Obrtni moment sa izlaznog vratila reduktora se prenosi na dobo pomou posebno
izvedene zupaste veze (zupaste spojnice).
Omota doboa i diskovi su od 0361, a osovine od 1530.

Slika 3. Dobo i ema optereenja

2.2.1.Mere omotaa doboa

-

Nazivni prenik doboa Dd H 1 H 2 d u 18 1 20 360 mm

Gde je:
H 1 18 koeficijent (T.4.3)
H 2 1 koeficijent.

Usvaja se standardni prenik Dd 450mm ; to odgovara preniku standardnog doboa iz

tabele u dodatak (T.III 1), za nosivost mQ 13t i 2m pogonsku grupu.
- Dimenzije ljebova (sl. 4)

Slika 4. Dimenzije ljebova

-

Duina omotaa:
Sa slike 4 jasno se uoava duina omotaa doboa
Ldob 2b 2 Lnar Lq mm

2.2.2.Izbor leajeva
-

Broj obrtaja doboa:

i V
2 10
nd k d
14,147 min 1 0,236 s 1
Dd 0,45

2.2.3.Provera leajeva, osovina i omotaa doboa

Provera leajeva, osovina i omotaa doboa moe da se sprovede na osnovu poznatih
metoda i prorauna, koji su prouavani u okviru mainskih elemenata i konstrukcija.
Konstruktivne mere doboa mogu da se usvoje iz odgovarajuih tabela III 1 i III 2 u
dodatku.
Ukupna masa doboa je Gd 520 kg

2.3. Proraun snage dizanja i izbor elektromotora

2.3.1. Merodavna snaga i ostali parametri za izbor motora

-

Snaga ustaljenog kretanja (4.6.4.):

Pst

Q Vd 177 10 3 0,1666

29,06 kN
10 3
10 3 0,90

Gde je: k d i 0,99 0,98 0,93 0,90 ukupni stepen korisnisti mehanizma.
Relativno trajanje iskljuenja-stvarna intermitenca:
d %

ti
2 (24 16)
100
100 44,444%
To
180

Broj radnih ciklusa na as:

C

3600 3600
cikl

20
T0
180
h

Broj ukljuenja motora na as:

uklj
h

Z Z n Z k C 4 2 4 20 120 160

2.3.2.Izbor motora
Iz odgovarajueg kataloga (T.IV 1) za vrstu pogona S4, standardnu intermitencu ED 40% i
uklj
usvaja se kliznokolutni estipolni dizalini motor tipa:
h

broj ukljuenja Y 150

ZPD 250 Mk 6 Sever Subotica (B3)

Karakteristike motora su:
Pn = 33 [kW] normalna snaga,
n1 = 974 [min-1] broj obrtaja,
It = 1.52 [kgm2] moment inercije motora,
m = Mm / Mn = 5.7 prevrtni factor preoptereenja motora,
G = 520 [kg] masa elektromotora
d = 70 [mm] prenik rukavca vratila (prikljuna mera)
Ugaona brzina mogonskog vratila:
n2 974
1

102 s 1
30
30
P
33
33
3 Pn
9550 n 10 3
9550
323,5 Nm
Nominalni moment motora: M n 10
2
n1
102
975

2.4. Izbor elastine spojnice sa koionim doboem

10

Elastina spojnica je mnogo vie optereena u prelaznim reimima rada (period ubrzanja i
koenja) u odnosu na ustavljeno kretanje. Meutim, ti prelazni reimi relativno kratno traju,
tako da je spojnica due vremena optereena momentum ustavljenog kretanja.
Najvea vrednost momenta pri ustaljenom kretanju iznosi:
M n 10 3

Q Dd
P
29,06
9550 st 9550
285 Nm
2 ik ir
n1
974

Poto se deo elastine spojnice koristi kao koioni dobos dvopapune konice na strani
reduktora, onda se iz tabele 4.10 za nominalnu snagu motora Pn = 33 [kW] pri ED 40 % i broju
obrtaja n1 = 974 [min-1] usvaja prenik koionog doboa Dk = 315 [mm].
Na osnovu izloenog usvaja se:
elastina spojinica 315 .1.516,
iji je nominalni moment M1 = 630 Nm pri nmax = 1820 min-1,
nominalni prenik spojnice Ds = 315 mm,
moment inercije spojnice Is = 0.65 kgm2,
irina koionog doboa I5 = 120 mm,
prikljucna mera na strain motora (d1 = 38 80 mm), usvaja se vrednost 70 mm, kao i prenik
rukavca vratila motora,
masa elastine spojnice Gs = 64 kg.

2.5. Proraun dvopapune konice i izbor hidraulinog podizaa

2.5.1.Mere dvopapune konice
-

prenik i irina koionog doboa:

obuhvatni ugao obloga papua:

irina obloga:

povrina obloga:
Dk 31,5 70
Ap

11 212 cm 2
360
360

koeficijent trenja obloga za presovani azbest sa provuenim mesinganim icama:

dimenzije poluga:

Dk Ds 315 mm

Bk I 5 120 mm

70

B I 5 5 10 120 10 110 mm

k 0,35

11

Slika 5. Dvopapuna konica sa hidraulinim podizaem

b Dk
2

315
160 mm
2

a 2,5b 2,5 160 400

d 55 mm

c 4 5 4 5 55 240 mm

2.5.2.Proraun sile koenja i izbor ELHY podizaa

-

raunski moment koenja sa stepenom sigurnosti konice Vk 2,5

M k Vk M st 2 2,5 285 0,9 2 577 Nm

Raunska sila koenja:

mk
577
FK

505 N
k ik Dk k 0,35 10,91 0,315 0,95

2.5.3. Provera konice 315-E 5050 C50

12

Ova konica je zacrtana kao standardna u T. VI.1, a njene osnovne karakteristike date su u
T. VI.4.
-

Stvarna normalna sila na koionom dobou:

FN Fk ik k 485 10,91 0,95 5027 N

Stvarni koioni moment:

M k FN k k Dk 5027 0,35 0,315 554 N

Stvarni moment sigurnosti:

MK
554

2,4
2
M st
285 0,9 2
to je u granicama dozvoljenog ( vdoz 2 3 )
v

Kritina brzina na obradu koionog doboa:

Dk n1
0,315 974
m
k
1,1 17,67
60
60
s
k

1
,
1

1
,
2
gde je
vk

2.6. Prenosnik snage-reduktor

2.6.1.Izbor reduktora
-

Prenosni odnos reduktora:

ir

n2
974

68,841
nd 14,147

2.6.2.Provera odstupanja brzine

-

Stvarni broj obrtaja doboa:

nd

n1 974

13,342 min 1
ist
73

Stvarna brzina disanja:

V
-

Dd nd 0,45 13,342 9,43

ik

Odstupanje brzine:

m
m
min 0,157 s

13

V Vd 100% 9,43 9 100% 5,7%

Vd

10

2.7. Provera motora i konice u prelaznim reimima rada

2.7.1.Provera motora u period ubrzanja pri dizanju maksimalnog tereta
-

m
Vreme ubrazanja za usvojeno ubrzanje au 0,1 2
s

tu

Vd 0,15

1,5 s
au
0,1

M u M st J r

1 mq g Ddob
16000 9,81 0,45
102

Jr 1
2,548
269 153 422 Nm
tu
2 ik ir
tu
2 2 73
1,7

2.7.2.Provera konice u period koenja pri sputanju maksimalnog tereta

-

Vreme koenja za konicu sa M k 554 Nm

tk

J r 1
2,534 102

0,83 s
M k M st 554 242

4.1.2. Mehanizam za kretanje kolica

1. Polazni podaci
-

Nosivost
Brzina kretanja vitla
Pogonska grupa

mQ = 18t Q = 177 kN
Vv = 33 mmin = 0.55 ms
2m

Dijagram srednjeg radnog ciklusa dat je na sl. 6.

Ukupna masa kolica priblino je odreena iz izraza:
mV 0,3 0,4 16 10% 5,2 t

2. ema mehanizma za kretanje kolica

Sastavne komponente mehanizma, prikazanog na slici 6 su sledece:
1. Koioni kliznokultni motor sa ugraenom elektromagnetnom konicom tipa KSK Sever
Subotica,
2. Elastina spojnica bez koionog doboa M. 1. 515,

14
3. Vertikalni reduktor (S MIN a),
4. Transmisionog vratilo,
5. Zupasta spojnice komada 3 (S MIN a),
6. Pogonski tokovi M. 1. 110,
Slobodni tokovi M. 1. 111.

Slika 6. Srednji radni ciklus mehanizma za kretanje kolica

Slika 7. Mehanizam za kretanje kolica (vitla)

3. Tok prorauna i izbor komponenti mehanizama za kretanje kolica

15

3.1. Proraun i izbor toka

-

Ekvivalentni (maksimalni) pritisak po toku:

Fekv FP max

mv g
N

18 5,2 58 kN
4

Gde je:
N = 4 ukupan broj tokova kolica
mQ 18 t Q 177 kN
Nosivost:
Ukupna masa kolica:

mV 0,3 0,4 16 10% 5,2 t

Prema tabeli 4.12 za uslovnu nosivost toka sa ravnom glavom Fur = 69 kN Fekv usvojen
je toak prenika Dt = 250 mm i poluprenik zaobljenja r = 4 mm. Materijal toka 0545
kaljen sa tvrdoom nagaznog sloja od HB 4300 N/mm2 HC450N/mm2.
Provera toka

Dt

Fekv
45

16,73 cm 165 mm 250 mm

Pdur k1 k 2 k3 b 2r 0,75 11 0,97 4,5 2 0,4

gde su:
Pdur = 0.75 kNcm2 i k1 = 1 iz tabele 4.13 za usvojeni material toka,
k2 = 0.97 iz tabele 4.14 za broj obrtaja prethodno usvojenog toka,
n1 = Vv Dt = 32 0.25 = 40.743 min-1,
k3 = 1.0 iz tabele 4.15 za 2m za pogonsku grupu.
Na osnovu prethodne relacije usvojeni su:
- Pogonski tokovi 250- .1.110,
- Slobodni tokovi 250- .1.111.
Masa sklopa jednog toka Gt = 69 kg.
Prikljuna mera: prenik rukavca vratila toka d2 = 50 mm.

16

3.2. Odreivanje otpora i potrebne snage za kretanje kolica

radi izbora motora
-

Otpori ustaljenog kretanja:

f
d
f
0,05
6

Fst Fw m g 2

k m g 2
16 5,2 10 3 9,81 2
0,003 2 1963 N
Dt
25
25

Dt

Dt

gde su:
f = 0.05 cm - otpor kotrljanja tokova po ini,
= 0.003 - otpor trenja u kotrljanim leitima,
= 2.0 - otpor trenja oboda tokova u sluaju zakanjenja,
d = 6 cm - prenik rukavca vratila na mestu leaja (tabela VII.1)
-

Snaga ustaljenog kretanja:

Fst Vv 1963 0,483

1,054 kW
10 3
10 3 0,9
gde je:
= 0.9 stepen korisnosti prenosa.
Pst

3.3. Izbor elastine spojnice bez koionog doboa

Elastina spojnica kratkotrajno je optereena momentum uputanja
momentum ustaljenog kretanja:

, a trajnije

= 11Nm

Uzimajuci u obzir faktore odgovornosti i reima rada za spojnicu usvaja se:

ELASTINA SPOJNICA 100- .1.515
Karakteristike spojnice su:
- Normalni moment Mt = 85 Nm; nmax = 5720 min-1,
- Moment inercije Is = 0.004 kgm2,
- Prikljuna mera-prenik glaviine na strani motora d1 = 16 32 mm, usvaja se
vrednost 28 mm, kao i prenik rukavca vratila motora,
- Masa elastine spojnice

17

3.4. Izbor vertikalnog reduktora:

-

Potreban prenosno odnos reduktora:

ir =
Za 2m pogonski grupu, broj obrtaja nt = 935 min-1, raunski odnos it = 22.948 i nominalne snage
motora Pn = 2.2 kW usvaja se:
DVOSTEPENI VERTIKALNI REDUKTOR V2.32.00VII S MIN Ni
Karakteristike reduktora:
- Nominalna snaga Pn = 6.3 kW za n1 = 950 min-1 i 2m pogonsku grupu,
- Stvarni prenosni odnos ist = ir = 22.9,
- Maksimalni prenik reduktora ulaznog vratila za vezu sa zupastim spojnicama iznosi
D = 56 mm,
- Masa reduktora Gr = 110 kg.
S obzirom na to da ne postoji razlika izmeu potrebnog i stvarnog prenosnog odnosa nee
nastupiti razlika u brizini kretanja kolica pa je nepotrebno odreivati odstupanje brzine (W%

3.5. Izbor zupaste spojnice

Ova spojnica u toku rada izloena promenljivom momentu uvijanja.
- Trajanje optereenja zupaste spojnice i vratila (moment ustaljenog kretanja):
Mzs =
-

Kratkotrajno preopterecenje zupaste spojnice:

Usvaja se zupasta spojnica 266 001 S MIN.

0).

18

Slika 8. Kolica dvogrede mosne dizalice (mosta)

1.1.3. Mehanizam za kretanje dizalice (mosta)

1. Polazni podaci
-

Nosivost
Raspon dizalice (mosta)
Pogonska grupa (T.4.11)
Masa vitla
Pretpostavljena masa mosta

mQ = 18t tj. Q = 177 kN

L = 25 m
2m
mv 5.2 t
(Gv = 51kN)
mm = 23.8 t
(Gm = 51kN)

19

2. ema mehanizma za kretanje

Za kretanje dizalice usvaja se centralni pogon sa sprohodnim vratilima, koji je prikazan na
sl. 9. Sastavne komponente ovog mehanizma su:
1. Dizalini klizno-kolutni motor tipa ZPD Sever Subotica,
2. Elastina spojnica sa koionim doboem JUS M.C1.516,
3. Dvopapuna konica sa ELHY podizaem,
4. Horizontalni regulator sa vratilom koje ima dva izlaza (S MIN),
5. Zupaste spojnice uz reduktor i tokove 4 kom. (S MIN),
6. Krute spojnice JUS H.C.510,
7. Transmisiona vratila sa leajevima,
8. Kretni tokovi JUS M.D1.111.

Slika 9.Mehanizam za kretanje dizalice sa centralnim pogonom

3.10. Proraun varijantnog reenja mehanizma za kretanje mosta sa

odvojenim pogonima
Pogonski mehanizam za kretanje dizalice moe se veoma uspeno izvesti pomou dva
nezavisna pogona postavljena uz pogonske tokove na krajevima mosta. Ovaj mehanizam uz
jedan pogonsku toak, kako je prikazano na sl. 10. se sastoji iz:
1. Elektromotora tipa ZPD
2. Elastine spojnice JUS M. C1.516.
3. Dvopapune konice sa ELHY podizaem
4. Horizontalnog reduktora
5. Zupaste spojnice
6. Kretnog toka

20

Slika 10. Odvojeni pogon mehanizama za kretanje dizalice

Ovakva koncepcija, iji je rad sinhronizovan elektrinim putem, dosta se primenjuje kao
pogon kod dvogrednih i jednogrednih mosnih dizalica. Prednost ovog reenja je u odsustvu
dugakih trensmisionih vratila sa leitima. Danas je praktina eksploatacija potvrdila veliku
pouzdanost u radu ovih mehanizama. Redosled prorauna ove koncepcije je isti, kao I kod
mehanizama sa centralnim pogonom.

21

II.

Proraun trakastog transportera

Za proraun trakastog transportera potrebni su sledei polazni podaci:

Kapacitet transportera Q t / h,
Gustina (zapreminske mase) transportovanog materijala t / m3,
Najvee dimenzije komadnog (krupnoa zrna) a max, dmax, mm,
Karakteristike linije transportera (rastojanje izmeu centra doboa, duine horizontalnih I
vertikalnih delova trake, uslovi nagiba)

1. Klasirani ljunak gustine = 1,8 t / m3, krupnoa zrna do dmax = 50 mm, transportuje se
trakastim transporterom iji ugao nagiba iznosi = 18 . Visina podizanja materijala iznosi
H = 10 m. Kapacitet transportera iznosi Q = 160 t / h, a duina horizontalne deonice
iznosi Lh2 = 20 m. Brzina trake iznosi = 1,2 m/s. Istovar se obavlja preko krajnjeg
doboa. Pri istovaru nema istovarnih kolica.

22

A. irina trake transportera (B)

S obzirom da je irina trake, koja se odreuje sadrana u kapacitetu transportera, iz toga
t
h

sledi kapacitet: Q A v
Q Av

gde je:
A 0,11 B 2 povrina poprenog preseka materijala.

ako je traka u obliku leba: A 0,11 B 2

ako je traka ravna: A 0,05 B 2

Usvaja se A 0,11 B 2 povrina poprenog preseka materijala kada je traka u obliku leba .
m
- brzina trake,
s

v 1,2

t
- gustina transportovanog materijala.
3
m

1,8

Usavravanjem podataka dobija se:

Q A v 3600 0,11 B 2 0,11 B 2 , pa je:
B

3600 0,11 v

160
0,43 m
3600 0,11 1,2 1,8

Provera irina trake:

Posto se prenosi krupniji material mora se vriti provera irine trake.
B 4 5 d max
B 4 0,05
B 0,2 m - provera zadovoljava,
B 0,43 m B o,2 m

jer je:

Iz tabele (III 10), strana 227 (S.Toi) usvaja se standardna irina trake B 500 mm .

B. Odreivanje potrebne snage elektromotora

Snaga na pogonskom vratilu trakastog transportera odreuje se iz izraza:
P 0,00015 Q Lh 0,003 Q H 0,03 Lh B v k1 k 2 k 3

gde je:

23
t
kapacitet transportera,
h

Q 100

Lh duina horizontalne projekcije trake trakastog transportera, sa koje je oito:

Lh Lh1 Lh 2
H
H
10
tg

30,8 m , to je:
1, pa je: Lh1
tg
tg180
Lh1

Lh Lh1 Lh 2 30,8 20 50,8 m

B 500 mm - irina trake,

m
- brzina trake,
s
k1 1,1 za L 30 50 m - koeficijent zavistan od duine transportera Tablica III 27,

v 1,2

strana 232.
k 2 1 koeficijent istovara (kada nema istovarnih kolica na transporteru)
k 3 0 koeficijent kojim se uzima u obzir utroak energije pri istovaru preko krajnjeg
doboa.
Uvrtavanjem podataka dobija se:
P 0,00015 160 50,8 0,003 160 10 0,03 50,8 0,5 1,2 1 1 0
P 6,9 kW

Pri stepenu iskorienja elektromotora: EM 0,8 sledi:

PEM

EM

6,9
8,6 kW - snaga na vratilu elektromotora.
0,8

C . Izraunavanje vune sile u traci i broja umetaka trake:

Ukupna vuna sila na obodu pogonskog doboa iznosi:
Fb

P
v

gde je:
P 6,9 kW - snaga na vratilu pogonskog doboa,

m
- brzina trake.
s

v 1,2

Tada je:
Fb

6,9 10 3
5775 N
1,2

24
Ova sila uestvuje na odreivanju ukupne vune sile u traci (F t)

Fb e r
Ft r
e 1

gde je:
Fb ukupna sila na obodu pogonskog doboa,
e 2,71 osnova prorodnog logaritma,
0,35 koeficijent trenja izmeu trake I doboa Tabela (III 7),
r 180 - ugao obuhvata trake na dobou izraen u radijanima.
Broj umetaka trake:

Ft .k
B. m

gde je:
Ft ukupna vuna sila u traci.
k koeficijent sigurnosti (za B 500 mm , je n = (3 6) slojeva Tablica 44, str.

178 S.Dedijer)
B 0,6 irina trake,
N
m 500
- vrstoa materijala trake na kidanje po 1 cm - irine umetka.
2
cm

8662 1,1
3,8
0,5 500
z 3,8 , usvaja se broj umetaka trake: z 4
z

D. Odreivanje osnovnih dimenzija doboa

Prenik pogonskog doboa:
D pdo 120 150 z 125 4 500 mm

Prenik zameznog doboa:

DZdob 100 z 100 4 400 mm

Duina doboa: Ldob B 100 500 100 600 mm