Sreten PETROVI

TIBETANSKA MEDICINA
Eho iezle civilizacije
II izdanje
Beograd 2002.

Copyright:
Sreten Petrovi
srp@eunet.yu

Zato sam napisao ovu knjigu?

Odveli su me u naselje Sarvi Prija Marg, na
periferiju Nju Delhija, tibetanskoj lekarki Dolkar Kangkar
koja je trebalo da me oslobodi neobinih zdravstvenih
tekoa nepoznatih lekarima savremene medicine.
Nije me pitala ta me boli, samo me je desnom
rukom uhvatila za levu ruku iznad korena ake, a tri prsta
postavila je na krvni sud, tamo gde i zapadni lekari
proveravaju pacijentov puls. Poela je da mie usnama,
bezglasno i ritmino, a celu proceduru ponovila je i na
drugoj ruci.
- Vi se plaite kupatila, - progovorila je!
ene koje su me dovele, glasno su se nasmejale,
na Tibetankinom licu pojavio se blagi, a na mom kiseli
osmeh, ali tvrdnja koju je ona glasno izgovorila, u deliu
sekunde odagnala je sve moje sumnje da su me doveli
vraari. Tvrdnja je bila tana, a nastala je ovako.
Posle jednogodinjeg boravka u Indiji zaboleli su
me zglobovi na rukama, zatim je poelo koenje miia.
Kad god bih na dotrajalom teleksu pripremao izvetaje za
redakciju, suze su mi tekle niz lice. Lekari iju sam pomo
zatraio nisu mogli da mi pomognu i morao sam da se
vratim u Beograd. Posle tri sedmice, koliko su me ispitivali
u najboljoj beogradskojj bolnici, oprezno, da me ne
uvrede, lekari su me pitali:
Jsam li ja doista od neega bolestan?
U meuvremenu, bolovi u zglobovima i miiima su
se smanjivali, a kad su potpuno prestali, odluio sam da
pokuam ponovo i krenuo sam nazad.
Na domaku Delhija, dok su piloti pripremali avion za
sletanje, iznenada me je zabolela leva ruka. U pvi mah

sam pomislio da je bol odraz podsvesnog protivljenja

povratku u Indiju, ali kad sam u kabini ugledao pramenove
magle, bilo mi je jasno da je avion uao u niske
monsunske oblake i da mene ruka boli od vlage.
U Delhiju - istorija se ponovila. Bolovi su se
pojaavali iz dana u dan, miii su bivali sve ukoeniji i
evo sada sedim pred tibetanskom lekarkom, kau vrlo
poznatom i cenjenom, koja mi, umesto dijagnoze,
saoptava da se plaim kupatila.
- Tano je, - priznao sam. - Ali zato?
- Kad se okupate, imate utisak da vam vetar duva
kroz zglobove.
Ni ta reenica nije sadrala ni jedan element koji bi
se mogao nazvati dijagnozom u onom smislu u kojem sam
navikao, ali je, takoe, bila neverovatno precizan opis
stanja u koje sam dolazio kad god bih se okupao.
- I to je tano, - opet sam priznao. - Ali zato?
- Kakvu vodu pijete? - pitala je.
Zbog opasnosti od ameba pio sam prokuvanu
vodu, proceenu kroz naroiti kamen. Ispostavilo je da je
takva voda bez mineralnih soli neophodnih kostima.
Regeneracija zglobova nije poptuna...
- Na povrini zgloba levog ramena imate rupu.
Hrskavica upada u tu rupu1 zatee tetive, tetive zateu
miie2.
1

Rentgenski snimak napravljen kasnije u bolnici savremene

medicine pokazao je da je tibetanska lekarka bila u pravu. (Prim. autora)
2

etiri puta dnevno tokom sledea tri meseca tucao sam tibetanske
lekove-kuglice, pretvarao ih u prah, pio ih sa "to toplijom vodom" i "na to
prazniji stomak", najmanje pola sata pre doruka, ruka i veere i kasno
uvee. To je zakon za uzimanje tibetanskih lekova. (Prim. autora).

Lekarka je zatim proitala i puls moje supruge.

Rekla je:
- Vama nedostaje deo eluca. teta je to su vam
to isekli3. Mogli smo da vas izleimo!
Naviknut da razmiljam u okvirima sopstvenog
vremena i prostora, sedeo sam zbunjen pred pripadnicom
druge civilizacije i traio oiglednu greku u svom
poimanju sveta. Gruba i brza analiza istorije nauke
neumoljivo je otkrivala da postavljanje dijagnoze itanjem
pulsa prevazilazi nivo razvoja savremene, zapadne
medicine. Otkuda onda to znanje tibetanskoj lekarki?
Poeo sam da joj postavljam pitanja, ali me je ona
prekinula i predloila da razgovaram sa njenom majkom,
dr Lobsang Dolmom, najpopularnijim lekarom Tibetanske
medicine.
Potraio sam odgovore u intervjuima sa dr
Dolmom, ali se broj pitanja samo poveavao. Razgovarali
smo vie puta, kad bi ona sa severa Indije, iz Daramsale
gde ivi veina tibetanskih izbeglica, dola u Nju Delhi.
Njeni odgovori bili su toliko van sveta u kojem sam
iveo da se vie od jedne decenije nisam usudio da
objavim te intervjue, jer nije mogla, niti je umela da mi
pomogne da naem vanu kariku - odgovor na neizbeno
pitanje:
Otkud pripadnicima jednog od najzaostalijih naroda
na svetu nauka koja se granii sa naunom fantastikom i
prevazilazi najvia znanja savremene civilizacije, otkud im
za zapadnu medicinu potpuno nepoznato znanje o
3

I to je bilo tano. Tri godine pre pregleda kod Tibetanke ona je bila
podvrgnuta hirurkom zahvatu poznatom u mediciini kao Bilrot II. Hirurzi su joj
isekli vei deo eluca, jer su samo na taj nain mogli da zaustave krvarenje iz
perforiranog ira. ivot joj je visio o koncu i lekari su je spasli u poslednjem
trenutku. (Prim. autora)

uspostavljanju dijagnoze itanjem 20 osnovnih vrsta

pulseva, otkud im formula kojom visoko otrovni teni
element ivu, poput alhemiara, pretvaraju u lekoviti
sastojak?
Svojevremeno sam, kao urednik za nauku, putovao
po svetu i intervjuisao najvee naune autoritete.
Poznavao sam njihove metode rada i naine miljenja, pa
sam, zbog toga, pokuavao da racionalno, uverljivo i
zapadnoj logici prihvatljivo objanjenje naem u svetskoj
literaturi.
Tragajui za karikom koja nadostaje, proitao sam
mnogo knjiga i naiao na dela etvorice autora koji kau
da je katastrofa kosmikih razmera pogodila nau planetu,
a dvojica od njih smatraju da je u kataklizmama nestala i
neka visoko razvijena civilizacija, razvijenija od nae,
savremene civilizacije. Takvim hipotezama autori Imanuel
Velikovski, Endrju Tomas, Aleksandar Gorbovski i Dilip
Kindilal4 otvorili su mogunost da je i Tibetanska
medicina naslee civilizacije iezle u planetarnoj nesrei.
Daleko sam od kategorike tvrdnje da Tibetanska
medicina jeste naslee neke hipotetike, nestale
civilizacije. Meutim samo postojanje takve mogunosti
ohrabrilo me je da u ovoj knjizi prvi put objavim ne samo
zaista nesvakidanje, okantne intervjue sa dr Lobsang
Dolmom, nego i veinu podataka koje sam tokom boravka
u Indiji prikupio o Tibetanskoj medicini.
No, pre nego to sam rukopis ponudio izdavaima i
itaocima, izloio sam ga sudu novinara Milana Miia,
danas odgovornom uredniku "Politike", koji je dva puta bio
dopisnik iz June Azije, i jedan je od boljih svetskih
4

Podaci o delima ovih autora sadrani su u glavi Eho ieze

civilizacije. (Prim. autora)

poznavalaca tog dela sveta. On i njegova supruga imali su

i lino iskustvo sa tada mladom lekarkom tibetanske
medicine dr Dolkar Kangkar. Mii je u Jugoslaviji bio
najpogodnija linost za pisanje uvodne rei i on ju je
napisao.
Rukopis je izloen i nepristrasnom sudu troje lekara
savremene, zapadne medicine koji nisu imali nikakvo
prethodno znanje o Tibetanskoj medicini. Zamolio sam ih
da, dok itaju tekst, zabelee svoje spontane reakcije, bile
one pozitivne ili negativne. Troje lekara savremene
medicine pripadaju trima generacijama - dr Nemanja
Vlatkovi, penzionisani dijabetolog, najstarijoj, dr Lidija
Burg, gastroenterolog, srednoj i dr Irena Kulji najmlaoj
generaciji tek diplomiranih lekara.
Dr Nemanja Vlatkovi je komentarisao pojedine
informacije i konstatacije i njegovi komentari razbacani su
kao fusnote po celoj knjizi. Zapaanja i miljenja Dr Lidije
Burg i dr Irene Kulji su kompaktna i data su na kraju
knjige kao pogovor.
Sr. Petrovi

Znanje s krova sveta

Kako reagovati u suoavanju sa nepoznatim, teko
verovatnim i fascinantnim? Pogotovo ako to dolazi iz
druge kulture, sa drugaijim poimanjem sveta, razliitom
"mentalnom matricom", sa drugih meridijana geografije i
istorije. Dve su najee reakcije u ovakvim situacijama.
Jedna je beskompromisno nerazumevanje i odbacivanje:
poto ve na poetku nema pristanka da se trai, nita u
tom novom ne moe ni da se nae. Druga je bezuslovno,
pa u mnogim sluajevima i nekritiko prihvatanje, koje ne
podrazumeva uvek i razumevanje. Nema sumnje da ima
mnogo primera ovakvog ponaanja u susretanjima sa
proizvodima duhovne kulture Istoka; Istoka u njegovom
civilizacijskom, a ne geografskom smislu. Istoka
shvaenog u smislu duhovne forme, "naklonosti due" ili
orijentacije psihe, kao puta koji se davno, negde u magli
istorije, razdvojio od puta naeg civilizacijskog kruga i u
traganju za istinama o sutini sveta, smislu i svrsi ivota,
davao sopstvene odgovore.
Jedno suoavanje sa Istokom predstavlja i ova
knjiga koja nam otvara vrata za ulazak u odaje za koje
oekujemo da su najslinije nama ve poznatim, jer, ako
se sa istonjacima ve razlikujemo po stanju duha, budui
da pripadamo istoj vrsti homo sapiensa, ne bi trebalo da
se sporimo oko pitanja tela. Re je o medicinskim
znanjima i praksi jednog nesvakidanjeg naroda, koji je u
ovom veku postao rtva jedne od oluja istorije, naroda ija
je sudbina poznata, ali o kome se ustvari malo zna. To je
narod sa "krova sveta", sa Tibeta, narod ija je dua,
zajedno sa spiritualnim voom, preseljena i opstaje na
Indijskom potkontinentu, narod koji bezmalo ve pola veka

odrava svoju samosvojnost, u nadi, koja ga valjda i

odrava, da e se jednog dana vratiti svojoj postojbini.
Autorov prvi susret sa Tibetanskom medicinom bio
je, kao to se vidi sa stranica koje je ispisao, sluajan, ali
on je za taj susret bio dobro pripremljen. Kao profesionalni
novinar, u tom momentu dopisnik iz June Azije, sa
bazom u Nju Delhiju, autor je ve imao izotrena ula za
nepoznato, putujui ranije po svetu kao urednik za nauku i
intervjuiui mnoge autoritete u toj oblasti, ne libei se da
poesto zaroni i u oblast ezoterinog, na ivici racionalnog
(pa ponekad i iza nje), uverljivog i zapadnom rezonu
prihvatljivog. Prvi susret sa tibetanskom doktorkom Dolkar
Kangkar, koja je nesumnjivo glavna inspiracija za ovu
knjigu, bio je dakle samo poetak jednog poznanstva koje
e autoru pruiti poetna znanja za istraivanje koje e,
koliko znam, potrajati vie od jedne decenije, i za rezultat
imati tivo koje je ogledalo ne samo tibetanskih
medicinskih znanja, ve i duhovnosti tog neobinog
naroda.
Tibetanska medicina je drevna, fascinantno
kompleksna nauka postavljanja dijagnoze i izleenja.
Nevericu zapadnog oveka izaziva ve njena poetna
tehnika, vetina, umee ili sposobnost njenih lekara: da
stanje ovekovog fizikog organizma, pa i njegovog duha,
dijagnosticiraju itanjem pulsa, odnosno ak 20 osnovnih
vrsta pulseva; da bolesnika potom lee biljem, ali i
bajanjem, "mokama" pa ak i astrologijom. I to sa
rezultatima koji koliko zapanjuju i fasciniraju, toliko i
zbunjuju.
Njeno osnovno polazite jeste da je ovekov
organizam zapravo mikro odraz Kosmosa, pa da zbog
toga mora da funkcionie u skladu sa kosmikim
prilikama.
9

Knjiga o Tibetanskoj medicini je po mnogo emu i

knjiga o jednoj civilizaciji, i to ne toliko onoj koju oliavaju
savremeni Tibetanci, koliko moda o onoj koja je u
njihovoj genetskoj ifri, moda kao trag neke druge,
mogue i strane, davno prohujale civilizacije. Jer izloivi
sve aspekte tibetanske medicine, od toga kako se ona ui,
kako ona poima i deli ovekov organizam, kako otkriva i
kako i ime lei bolesti, kako obavlja raanje i kako prati i
objanjava umiranje, autor se ne libi da postavi pitanje
otkud pripadnicima jednog danas, na prvi pogled
najzaostalijeg naroda na svetu, "nauka koja prevazilazi
znanja savremene civilizacije" i otkud mu formule kojom,
primerice, jedan veoma "toksini teni element kao to je
iva, gotovo alhemiarski, pretvara u lekoviti sastojak"?
Autor nee ponuditi neporecivi sopstveni zakljuak o tome
- on je zadrao izvesnu distancu prema uverenju koje se
neizbeno namee iz onoga to je istraio i izloio: da je
Tibetanska medicina naslee neke nepoznate, nestale
civilizacije - ve e, na kraju knjige, navoenjem nekoliko
provokativnih teorija i hipoteza u opticaju, prepustiti
itaocu da napravi sopstveni izbor: da ostane skeptik ili
postane vernik.
Pisati dalje o sadraju knjige ne bi bilo uputno, jer bi
itaocu uskratilo dra otkrivanja. Dovoljno je rei da je ona
metodoloki jasna i u izlaganju materije koja je van naeg
uobiajenog pojmovnika jeziki maksimalno razumljiva.
"Tibetanska medicina" je ustvari knjiga za duhovno
radoznale: ona predstavlja jedan nepoznati svet i time
obogauje naa znanja i izotrava percepcije o poznatom.
Milan Mii

UVOD

10

1.1 sporadine informacije

Prvi kratki prikaz Tibetanske medicine van Tibeta,
pojavio se 1835. godine, a na engleskom ga je napisao
maarski naunik oma de Kerei (Csoma de Korosi),
tvorac izraza Tibetologija.
Dve i po decenije kasnije, 1860. godine, po
nareenju ruskog cara Aleksandra prvog, ruski orijentalistmongolist, Golstunski poeo je sa tibetanskog da prevodi
na ruski etiri (glavna) dela Tibetanske medicine. Za
prevod su odvojena specijalna sredstva iz vojnog budeta,
ali prevod ipak nikada nije zavren.
Sledea knjiga o Tibetanskoj medicini izala je
posle pauze od etiri decenije. U Berlinu je 1900. godine
B. Laufer objavio delo Beitrege zur Kenntnis der
tibetischen Medizine. Emigracija oko 100.000 Tibetanaca
u Indiju 1959. godine, meu kojima su bili i lekari,
poveala je koliinu infomacija o Tibetanskoj medicini koja
ulazi u savremeni, globalni sistem informisanja, ali je dotok
nestalan i nesistematian.

1.2 NAUKA KOJA STAGNIRA

Kad govore o sistemu leenja koji primenjuju,
tibetanski lekari govore o Tibetanskoj prirodnoj medicini ili
kao o Tibetanskoj biljnoj medicini.
Tibetanska medicina se teko moe svrstati u
grupu tradicionalnih medicina.
Znanje ugraeno u leenje Tibetanskom medicinom
najee nije u skladu sa opteprihvaenom istorijom
mukotrpnog razvoja nama poznate ovekove civilizacije.
Dosad otkriveni koreni medicine ije bi naslee mogla da
bude Tibetanske medicine zadiru u IV milenijum pre nae
ere, u vreme kad ovek, prema opteprihvaenoj istoriji,

11

nikako nije mogao da ima takva i toliko precizna

medicinska znanja. Na osnovu danas poznatih istorijskih i
naunih injenica, nikako se, recimo, ne moe objasniti
kako Tibetanska medicina odavno, ve vekovima zna da
se posle zaea u materici prvo formiraju srce i aorta, kad
je to savremena medicina spoznala takorei tek nedavno,
uz pomo mikroskopa. Poreklo takvog znanja nije
poznato, a sauvano je kroz istoriju, uprkos injenici da se
Tibetanska medicina do VII veka prenosila iskljuivo
usmeno.
Njena tajna uenja koja se i danas prenose samo
usmeno i samo rigorozno biranim lekarima humanistima,
njen nauni koncept koji porodicu tretira kao jedan
organizam, njena podela ovekovih organa na grupe koje
se lee istim lekovima i na isti nain, ine Tibetansku
prirodnu medicinu jedinstvenom pojavom u savremenom
svetu5. Dometi Tibetanske medicine u dijagnostici
neizmerno prevazilaze dijagnostiku svih drugih medicina,
ukljuiv i savremenu, zapadnu medicinu6 nazvanu tako da
bi se podvukla njena vezanost za zapadnu civilizaciju.
Istovremeno, Tibetanska medicina je jedina nauka
u svetu koja dramatino stagnira, krajem X veka nae ere
izgubila je hirurgiju. Tibetanska medicina se mora nauiti
napamet, to je svojevrsni apsurd kojeg se, ipak,
pridravaju svi tibetanski lekari. Oni moraju sami da nau
5

U savremenoj medicini postoje grupisanje kao to su alergije:

bronhijalna astma, kona urtikarija ili koprivnjaa ili Kvinkelovi edemi koji
mogu da se jave na bilo kom mestu ili na bilo kom organu. Ovo su pojavnni
oblici jedne te iste bolesti koja ima isti uzrok i uglavnom se lei na isti nain.
(Prim. dr Nemanje Vlatkovia)
6

Dijagnostika zapadne medicine se oslanja na sigurne simptome, na

tehnika sredstva i na laboratorijske nalaze. Prema shvatanjima zapadnih
lekara, dijagnostika tibetanske medicine je nepouzdana. (Prim. dr Nemanje
Vlatkovia)

12

sirovinu, sami da je obrade i sami da spravljaju sve

lekove. Jedan od zakona Tibetanske medicine kae da
lekar mora da zna ime lei obolelog7.
ovek obrazovan na temeljima zapadne kulture, pri
prvom susretu sa Tibetanskom medicinom, ostaje
zbunjen, a ponekad i bukvalno zanemi.
Merilima i normama zapadne civilizacije Tibetanska
medicina se ne moe vrednovati, a jedva da se moe
opisati, zato to ne postoje adekvatni termini i pojmovi.
Zbog toga je na neuspeh ili najmanje na nerazumevanje i
sleganje ramenima osuen svaki pokuaj da se itaocu
obrazovanom u zapadnim sistemima kolstva, Tibetanska
medicina objasni na njegov nain, da mu se pria ispria
shvatljivim reima i spoznajama.
Pored toga, znatan broj medicinskih tekstova jo
nije preveden sa tibetanskog jezika, a prevedeni jo nisu
objanjeni zapadnom medicinskom terminologijom.
Tibetanski lekari i sami kau da su pretrpeli neuspeh brojni
pokuaji da se Tibetanska medicina priblii zapadnoj
civilizaciji. Mnoge tibetanske teorije i koncepti jo nisu
jasni, a neki ak nisu ni zapisani, nego ih tibetanski lekari
usmeno prenose uenicima. Jedna teorija posebno
zbunjuje, jer kae da ivimo u vreme dekadencije. Zatim,
nisu otklonjene mogunosti od greaka u prevodu ili u
7

I lekar zapadne medicine mora da zna sastav, odnosnno mora da

zna ime lei pacijenta. Framaceut koji izdaje lek je samo jo jedna kontrola,
a lekovi se proizvode industrijski. U ovoj oblasti zapadna medicina je u
prednosti zato to je posao koji u tibetanskoj medicini obavlja jedan ovek,
podeljen na tri izvrioca lekara, industriju I farmaceuta. Meutim, I danas u
zapadnoj medicini postoje lekovi koji se ne proizvode industrijski, pa joj se
doista ozbilno moe zameriti to vie nema takozvanih magistralnih lekova,
odnosno onih koje apotekar spravlja na osnovu lekarevog recepta. Magistralni
lekovi, recimo, mogu ispustiti neku od supstanci koju sadri industrijski lek,
koji pacijent ne sme da uzima zbogt neke druge bolesti. (Prim. dr Nemanje
Vlatkovia)

13

interpretaciji. Istovremeno, Tibetanskoj medicini preti

opasnost da "umre prirodnom smru", da jednostavno
nestane. S take gledita zapadno obrazovanog
intelektualca, pogotovu intelektualca vrste materijalistike
orijentacije, teorija Tibetanske medicine je mitoloka,
religiozna i pseudo-nauna, ali u praksi je jednostavna i po
uspelim izleenjima spada u najkorisnije nauke koje
oveanstvo danas poseduje.
Jedini nain da se informacija o Tibetanskoj
medicini, iako nepotpuna, to tanije prenese irokom
krugu ljudi jeste kroz priu o sopstvenom iskustvu. Zbog
toga, ovde, kao pokuaj da zainteresovanima pruim
izvorne informacije o Tibetanskoj medicini, prenosim
delove razgovora u vie navrata voenih sa
najpopularnijim lekarom Tibetanske medicine, dr Lobsang
Dolmom.

2.0 INTERVJU
2.1 POVEZANOST RELIGIJE I MEDICINE
- Prema tvrdnjama pojedinih tibetanskih istoriara,
preporoditelja, najstariji spomenici u kojima se pominje
tibetanski sistem medicine datiraju iz IV milenijuma pre
nae ere. Koliko je zaista stara Tibetanska medicina i koji
su njeni koreni?
+ Taj bi datum mogao da bude taan, ali potpunija
istraivanja tek treba obaviti. Bojim se da e taj posao biti
teko obavljen, jer su mnogi izvori izgubljeni.
- Odakle potie Tibetanska medicina? Koji su njeni
koreni?
+ Sudei prema sauvanim i retkim pisanim
izvorima, ali pre svega prema legendama, Tibetanska

14

medicina je nastala u Tibetu i nije niotkuda doneta8 kako

to pokuavaju da dokau neki strani istoriari!
- Koji istoriari? Zato ne pokuate da opovrgnete
te njihove tvrdnje?
+ Strani istoriari. Nemam razloga da ih
opovrgavam. Bitno je da je Tibetanska medicina jedna od
najefikasinijih, ako ne i najefikasnija medicina na svetu.
U to ste se i lino uverili.
Ja sam lekar. Moja je misija da pomaem
bolesnima9 a na drugima je da eprkaju po istoriji. Ono to
ja znam o istoriji Tibetanske medicine jeste da su njeni
koreni u Tibetu. Meutim, izvesno je i da su tibetanski
lekari u davnoj istoriji ili u druge zemlje da prouavaju
druge sisteme medicine. Sve najbolje iz drugih medicina
oni su ukljuili u Tibetansku medicinu.
- Indijski naunik i lekar Dr Bagvan Da (Bagwan
Dash), veliki poznavalac staroindijske medicine Ajurveda,
u svojim delima pie da je Tibetanska medicina kopija
prastare Ajurvede koja je degradirana u samoj Indiji, prvo
zbog najezde Mogula, a potom i zbog dolaska Evropljana.
+ U celini, to nije tano, u detaljima moda. Ako se
pojedini naini leenja podudaraju, to moe da znai da su
nai lekari zaista preuzeli taj metod iz Ajurvede. Meutim,
to isto tako moe da znai i da su indijski lekari preuzeli
nae metode. Uostalom, uporedite dijagnostiku
8

Nedavna istraivanja su otkrila da je sasvim napredan sistem

Tibetanske medicine i astrologije nazvan ang-ung postojao u Tibetu jo u
vreme kada je u njemu bon bio dominantna socijalna filozofija i religija, a ne
budizam. Meutim, zato to je budizam postao dravna religija, izgleda da su,
naslee bona i njegova bogata medicina i astrologija pali u zasenak. (Prim.
autora)
9

U tekstovima o Tibetanskoj medicini naao sam podatak da

tibetanski lekari dnevno pregledaju od 100 do 200 pacijenata. (Prim. autora)

15

Tibetanske medicine, indijske medicine i kineske

medicine, pa ete videti koliko je naa dijagnostika
efikasnija. I sami ste se uverili koliko je uspena
tibetanska dijagnostika, mada ste bili vrlo nepoverljivi kad
ste doli prvi put.

2.2 NAJBITNIJE NASLEE U ISTORIJI SVETA

- Uverio sam se da Tibetanska medicina ima
fantastinu dijagnostiku, itao sam da je vrlo uspena u
leenju hroninih bolesti, ali na drugoj strani - vi ne znate
da operiete. Vaa medicina je krajem prvog milenijuma
nae ere "izgubila" hirurgiju. Drugim reima, Tibetanska
medicina je jedina medicina na svetu koja stagnira. Zato?
+ Tano je da smo izgubili hirurgiju. Teko je danas
utvrditi kako se to tano dogodilo. Tano je da je pri
leenju traumatskih sluajeva hirurgija neizbena10.
Meutim, na drugoj strani, nedostatak hirurgije moe da
bude i prednost. Jedan od osnovnih principa Tibetanske
medicine jeste da sauva sve organe ovekovog tela. Kad
jednom neto odreete oveku, onda taj deo njegovog tela
vie ne moete da leite, jednostavno zato to ga vie
nema.
Iz sopstvene prakse mogu da kaem da je ak
dobro to smo izgubili hirurgiju. Zato to smo izgubili
hirurgiju generacije naih lekara bile su prinuene da
usavravaju klasini nain leenja, a ne radikalni.
Moda je upravo taj gubitak hirurgije doprineo da
Tibetanska medicina bude efikasnija od mnogih drugih.
- Ima naunika, istina vrlo ih je malo, koji kau da je
Tibetanska medicina najbogatije i najbitnije naslee u
10

Ovde uopte nije raieno pitanje kako Tibetanska medicina

reava pitanje hernija ili uroenih sranih i drugih uroenih mana. (Prim. dr
Nemanje Vlatkovia).

16

istoriji sveta. Istovremeno, Tibetanska medicina je jedina

stara medicina na svetu koja se uila u visokokolskoj
instituciji. Kaem, uila, jer sam u meseniku "Tibetan
rivju" (Tibetan review) proitao da je fakultet za Tibetansku
prirodnu medicinu u Lasi zatvoren. Tek dolaskom vas i jo
nekoliko tibetanskih lekara u Indiju, vaa medicina postaje
poznata van okvira vae nekadanje domovine. Meutim,
injenica je da ste svi vi ovde u izbeglitvu i da su
mogunosti za irenje Tibetanske medicine gotovo
nikakve. ta mislite kakva je budunost Tibetanske
medicine?
+ Izgleda da je tuna. Moj prvenstveni zadatak
jeste da leim bolesne i ja to inim. Imam samo nekoliko
studenata i uim ih svemu to znam. Oni ne samo da ne
plaaju za predavanja, nego ni za smetaj. Znam da to
nije dovoljno, ali to je jedino to mogu da uinim i da
spreim da Tibetanska medicina naglo nestane. Nadam
se da e je moji studenti dalje iriti.
- Malobrojni ste u ovom ljudskom moru. Ima vas
samo oko stotinu hiljada, naspram stotine miliona Indijaca.
Tibetancima u Indiji preti asimilacija u nekoliko generacija.
ta e tada biti sa Tibetanskom medicinom?
+ Ne verujem da emo biti asimilirani. Osim toga,
interesovanje za Tibetansku medicinu u svetu naglo raste.
Pored indijskih naunika, prouavaju je i ruski i
zapadnoevropski naunici. Mislim da, ipak, dolazi era
Tibetanske medicine...

2.3 MEDICINSKO ZNANJE KAO POEZIJA

- Hoete li da kaete da bi Tibetanska medicina
mogla da potisne ili ak da zameni savremenu zapadnu
medicinu?

17

+ Ne. To nikako. Naa i zapadna medicina razvijale

su se na razliitim polaznim osnovama. Mislim, zapravo,
duboko sam ubeena da Tibetanska i zapadna medicina
mogu da se dopunjuju. U nekim oblastima Tibetanska
medicina je efikasnija... u svakom sluaju nanosi manje
bolova pacijentu.
- Kad sam od vae erke, takoe lekara, traio lek
za jednog pacijenta iz Evrope, ona nije znala da li vaa
medicina ima lek za tu bolest, pa je rekla da "mora da
pogleda u knjige". Zamolio sam je da mi ih pokae.
Video sam tanke, pravougaone table ispisane
znacima koji nisu nalik ni na jedno drugo pismo u svetu.
Koje je to pismo?
+ To je vrlo staro tibetansko pismo.
- Postoje li jo negde takve ploe?
+ Dok sam bila u Tibetu videla sam neke ... Sada
vie ne znam. ula sam da su mnoge unitene u vreme
kineske kulturne revolucije. Tada su sistematski razarani
manastiri u kojima su uvane... Ubijane su lame koje su ih
uvale... Ne znam ta je sa knjigama.11
- Kako su zapisivana ta medicinska znanja?
Prostim, narodnim ili komplikovanim, nazovimo ga
naunim jezikom?
+ Preteno u vidu poezije i ...
- Zato u vidu poezije?

11

Austrijski pisac Hajnrih Harer u knjizi "Sedam godina na Tibetu"

pie da su "u procesiji, monasi u pratnji metana nosili oko sela sto osam
tomova tibetanske svete knjige". Dogaaj koji Harer opisuje zbio se oko 1945.
godine. etiri decenije kasnije, 1985. godine, dr Jee Donden, lini lekar dalaj
lame kae sledee: "Stari tekstovi postoje. Veina se uva u Daramsali
(Indija), a nekoliko ih postoji u Mongoliji". (Prim. autora)

18

+ Tako se lake pamti. Vidite, tibetanski lekar mora

da naui napamet to vie naina za leenje raznih
bolesti...
- Zato napamet? Zar ne moe da naui sutinu?
+ Mora napamet. Takvi su zakoni Tibetanske
medicine. Ako je zaboravio neki stih lekar mora da
pogleda u knjigu. Veina tibetanskih medicinskih tekstova
napisana je u stihu ili u vidu razgovora majke i sina. Govor
majke sinu je neka vrsta otkrivanja tajni.

2.4 NEMA LEKARA BEZ TAJNIH ZNANJA

- Postoje li i tajna uenja u Tibetanskoj medicini.
+ Naravno. To su usmene tantre.
- Zato usmene? Zato se ne smeju zapisivati?
+ Jednostavno je tako. Ne smeju se zapisivati. U
rukama loih ljudi mogle bi da budu vrlo opasne. Usmene
tantre uitelj prenosi ueniku tek kad se potpuno uveri da
e ih on pravilno upotrebaljvati u svom buduem radu
- Da li je znanje usmenih tantri neophodndo da bi
tiibetanski lekar bio dobar lekar?
+ Bez njih niko ne moe biti lekar Tibetanske
medicine. One su najbitniji deo znanja tibetanskog lekara.
- Kome ih prenosite?
+ Uenicima.
- Biste li ih preneli nekome ko nije Tibetanac?
+ Svakako. Kad se uverim da e ih koristiti kako
treba.
- Zapadnjaci su naueni da ue sutinu. Retko ue
napamet. Da li bi i stranac, va uenik, morao da ui sve
lekcije napamet?

19

+ Morao bi da naui napamet svaki red i da shvati

znaenje svakog reda.
to vai za tibetanske lekare, vai i za strane.
Pored toga, strani lekar bi morao da naui i na nain
spravljanja lekova. Mi smo i lekari i farmaceuti. Lekar mora
da zna ta sadri lek koji on daje pacijentu i odogovran je
za ono to mu daje da uzima kao lek. Lekar, naglaavam,
mora da zna sastav leka.

2.5 RIGOROZNI SISTEM STUDIJA

- Koliko dugo jedan student mora da ui da bi se
kvalifikovao da bude tibetanski lekar?
+ Zavisi ta je studnet do tada uio. Uenje traje od
pet do sedam godina. Posle toga je neophodna
dvogodinja praksa u odreivanju dijagnoze, uz strogu
kontrolu uitelja.
- Zar u toku studija studenti nemaju praksu sa
pacijentima?
+ Pacijentu je potrebno leenje, a ne da se neko na
njemu veba. U toku uenja postoji praksa u razlikovanju i
branju biljaka potrebnih za lekove.
- Molim vas da razjasnite uenje i praksu. ta
obuhvataju pet do sedam godina studija Tibetanske
medicine?
+ Uenje, odnosno memorisanje medicinskih
tekstova i usmenih tantri, a praksa je izlazak u prirodu, na
planine, prepoznavanje i branje biljaka i, zatim, uenje
kako se spravljaju lekovi.
- Kako je vaa erka postala lekar?
+ Ona je prvo uila u tibetanskom medicinskom
institutu.
- Koliko dugo?
20

+ Sedam godina.
- Da li je pre toga zavrila neku drugu kolu?
+ Kakvo pitanje. Pa naravno. Zavrila je klasino
desetogodinje kolovanje...
- Zatim sedam godina u medicinskom institutu i dve
godine prakse?
+ Tako je u proseku u tibetanskom sistemu
kolvanja, ali moe da traje i due i krae, zavisi od brzine
kojom uenik ui.
- Ako sam vas dobro razumeo, studije Tibetanske
medicine, ukljuiv i praktino uenje itanja pulsa,
odnosno dijagnostike itanjem pulsa, traju devet godina.
+ Devet godina u proseku. Zavisi od umea
uenika.

2.6 ETIKA LEKARA TIBETANSKE MEDICINE

- Znai potrebno je devet godina da bi neko postao
lekar Tibetanske medicine?
+ Ne. Potrebno je deset godidna.
- Maloas ste rekli devet.
+ Jesam. Potrebno je devet godina uenja i prakse,
a desetu godinu uenik ostaje sam.
- ta to znai. ta tada radi?
+ Ostavljen je da radi sam, ali jo nije lekar.
Postae lekar tek kad u praksi potvrdi da ume da lei
ljude.
- Znai da tibetanski lekar od Tibetanske medicine
moe da ivi tek posle sedam godina uenja, dvogodinje
prakse uz nadzor lekara i jednogodinje, samostalne
prakse?
+ Zato na tome insistirate?
21

- elim da uporedim duinu uenja i zarade

tibetanaskih i zapadnih lekara... Student Tibetanske
medicine moi e da naplauje svoje znanje tek posle
devet godina uenja i jednogodinje prakse?
+ Nee moi!
- Kad e moi?
+ Nikada! Etika tibetanskih lekara ne dozvoljava
bilo kakvu naknadu za pregled, za uspostavljanje
dijagnoze.
- Od ega onda ivite?
+ Od naknade za lekove i od poklona.
- Pokloni su neobavezni. Lekovi bi onda morali biti
veoma skupi.
+ Zavisi od pacijenata. Za neke jesu, ali su za
druge uvek besplatni.
- Za koga su besplatni?
+ Za one koji nemaju da plate.
- Kako utvrujete ko moe da plati i kako
odreujete cenu?
+ Kad lekar vidi pacijenta i kad mu proita puls, on
zna kakav mu je ivot. Zna da li ugodno ivi. Na osnovu
toga e orediti cenu ili e lek dati besplatno.
- Da li se strani lekari i strani studenti interesuju za
Tibetansku medicinu?
+ Dou, gledaju mesec, dva i odu.

2.7 SREAN NAROD U IZBEGLITVU

- Generalno govorei, injenica je da zapadna
nauka potcenjuje Tibetansku medicinu. ta vi na to
kaete?

22

+ To je bio va zapadni problem, ali je, naalost,

postao i na problem.
Zapadni uticaj je veoma jak i meu Tibetancima, pa
su i mnogi od njh poverovali da je zapadna medicina bolja.
Otkako sam ovde u Indiji, odnos se radikalno menja. Naa
medicina je vrlo bogata i va je problem kada ete to
shvatiti i iskoristiti na pravi nain.
- Koji bi to nain trebalo da bude pravi?
+ Trebalo bi da poenete da koristite Tibetansku
medicinu tamo gde je uspenija od vae i da je koristite za
pomo ljudima, a ne za bogaenje pojedinaca ili grupa.
Smisao medicine jeste da pomae ljudima da srenije
ive.
Vidite, nas u izbeglitvu mnogi saaljevaju, jer
smatraju da smo nesrean narod. Mi to i jesmo, jer su
Kinezi uli u nau zemlju tvrdei da Tibet pripajaju matici,
a mi nismo Kinezi...
No, i pored toga, mi smo i srean narod. Evo zato.
Mi smo bili narod potpuno izolovan od sveta. Na sistem
medicine bio je potpuno nepoznat svetu. Tek posle dve
decenije provedene u izbeglitvu shvatili smo da mi zaista
imamo ta da ponudimo svetu - to je naa Tibetanska
medicina. Da nismo izbegli iz zemlje, verovatno da to
nikada ne bismo shvatili.
Pogledajte samo koliko Indijaca i koliko stranaca
trai pomo od nas.
Mi nismo svemogui, ali smo otkrili da moemo
mnogo da pomognemo i zbog toga smo ipak srean
narod.

23

2.8 APSOLUTNO SIGURNA DIJAGNOZA

- Nisam lekar, ali u zbog sopstvenog iskustva sa
Tibetanskom medicinom dozvoliti sebi jednu konstataciju:
mislim da Tibetanska medicina ima najbolji sistem
dijagnostike na svetu. Najbri je, ne nanosi nikakav bol, ne
vrea dostojanstvo pacijenta, moe da otkrije bolest i pre
nego to je pacijent oseti, a u bolesniku, poput oka,
stvara poverenje prema lekaru, to za izleenje ima i
psiholoki znaaj.
Koliko je ova moja konstatacija tana?
+ Sve to ste nabrojali je tano, ali ste zaboravili da
kaete i da je tibetanska dijagnostika sigurna.
- To nisam znao. Koliko je sigurna?
+ Apsolutno je sigurna ili je uopte nema.
- Znai, postoji mogunost da tibetanski lekar ne
utvrdi od ega boluje neki pacijent?
+ Postoji, teoretski. Sistem je takav da iskusan
lekar ima sasvim dovoljno elemenata da utvrdi vrstu
bolesti. Ako nije siguran u dijagnozu, mladi lekar mora da
trai pomo starijeg.
- To je uobiajeni postupak i u zapadnoj medicini i
ne vidim neku razliku.
+ A zato bi moralo i da je bude?

2.9 "FINA SVEST" POSTOJI I PRE ZAEA

- U jednom objanjenju tibetanskog termina rLunga,
za koje autor tvrdi da je vae, stoji da "rLung ivi due od
oveka". Jesu li to vae rei i ako jesu ta one znae?
+ Onome ko je to napisao nije bilo jasno ono to
sam rekla ili, jednostavno, nije mogao da veruje onome

24

to je uo. Kad mi umremo, kad telo umre, neto to bi se

moglo opisati kao "fina svest" nikad ne umire.
- Kakvo je poreklo te "fine svesti"? Kad ona
nastaje? Pri zaeu?
+ "Fina svest" je samo jedna vrsta rLunga. Ona
postoji i pre zaea.
Posle zaea ona postaje deo srca i srce samo. S
tim rLungom, sjedinjuju se se i etiri ostala i ine "potpunu
finu svest"... "Fina svest" postoji, bili mi ivi ili mrtvi.
- Ima li u Tibetanskoj medicini ta potpuna "fina
svest" neko posebno ime?
Tibetanski izraz kojim se oznaava "fina svest"
moe se bukvalno prevesti kao "veno ivo" ili "veni
ivot-svest". ini mi se da u hrianskoj terminologiji
postoji izraz "dua nikad ne umire". On ne odgovara
sasvim tibetanskom terminu, suvie je jednoznaan i
pojednostavljen, ali on je najblii onome to pripadnik
zapadne hrianske civilizacije moe da shvati.
Jo jednom ponavljam, treba pravilno da razumete
kad vam kaem da "fina svest" ivi ak i kad mi umremo.
Veno. Ne znam kako vi to zovete u zapadnoj medicini i
da li uopte imate ime za to, ali mi to nazivamo rLung i kad
lekar Tibetanske medicine kae rLung, drugi lekar
Tibetanske medicine e odmah razumeti o emu se radi.
Ako nema rLunga, to je, uslovno reeno, kao da ste
oveku oduzeli jedan organ.
- Koji rLung kontrolie zaee?
+ Pitanje je, moda, logino prema vaoj zapadnoj
logici i medicini, ali u Tibetanskoj medicini ono je
neodrivo. "Fina svest" postoji pre zaea, pre kontakta
embriona sa majkom. Posle kontakta, koji se odvija u

25

materici, osnovni rLung, da tako kaem, razvija se

postepeno. rLung se razvija u nervima i krvnim sudovima.
Svake sedmice razvijaju se novi rLungovi u krvnim
sudovima. Jedino tako moe da se formira embrion, da
nastane beba.
Ako poroaj nastupi pre roka, onda je proces
razvoja rLunga u bebi prekinut i energija u njenom telu nije
kompletirana. Ima sluajeva da je proces razvoja rLunga
zavren i kod prerano roenih beba. Ali, ako taj proces
nije zavren, onda e to dete imati govorne probleme, bie
nervozno, a u pojedinim sluajevima moe imati i
drhtavicu.

2.10

"FINA SVEST" JE ENERGIJA

- Ako je u majinom telu poremeen odnos raznih

vrsta rLunga, ako je poremeena prirodna ravnotea, da li
e to uticati na dete?
+ Neravnotea majinog rLunga nema uticaja na
bebin rLung. Beba ima svoj sistem rLunga. Meutim, ako
majka ima ranu ili ir na zidu materice, to moe negativno
uticati na razvoj detetovog rLunga.
- Ako jedan rLung funkcionie pogreno, da li to
utie na ostale?
+ Ne.
- Znai li to da sve vrste rLunga deluju nezavisno,
da nisu povezane?
+ Nikako. Postoje meusobne veze.
- Odakle rLung crpi energiju?
+ Niotkuda. rLung ima sopstvenu energiju ili,
preciznije reeno vaom zapadnom terminologijom,
njegova priroda je energija, on je sam energija. On ne
zavisi od drugih energija.
26

- Da li se rLung moe pojaati? Moete li Vi da

poveate svoj rLung?
+ Da i da.
- Kako?
+ Postoje tri naina:
1. ishrana
2. lekovi
3. ponaanje
Hranu treba jesti kuvanu. Uslov za jaanje rLunga
je ne jesti sirovu i hladnu hranu. To je veoma vano.
Plivanje je dobro za poveanje rLunga.
Vebe disanja u planini pojaavaju rLung.
U prostoriji u kojoj nema dovoljno kiseonika, pre
svega slabi rLung, oi se zamaraju, a ovek se osea
tromim.

2.11

REINKARNACIJA saenje "FINE

SVESTI"

- Da li "fina svest" ima neku individualnu osobinu i

pre zaea?
+ Ne. Usaivanje "fine svesti" u matericu moe se
uporediti sa saenjem semena itarica na njivi. Seme
proklija i razvija se u biljku, zavisno od tla u koje je
posaeno i od gajenja, obrade. "Fina svest" se razvija na
isti nain i pretvara se u svest.
- Moe li se, radi lakeg razumevanja, prevod "fina
svest" preinaiti u "seme svesti"?
+ Moglo bi, ako vam je tako lake da shvatite
smisao. "Fina svest" i jeste neka vrsta semena, ali u
Tibetanskoj medicini taj naziv ima dublji smisao.

27

Mi svi nastajemo iz "fine svesti", svi se pretvaramo

u humane forme, ali nemamo iste oblike ili ista lica. To je
zbog karme, zbog naih postupaka u prolosti. Ako u
ovom ivotu inimo dobra dela, onda e nae seme, kad
bude zasaeno u drugom ivotu, kad se bude
reinkarniralo, dobro rasti i dobro se razvijati.
- Tibetanski lekari tvrde da mogu razlikovati
najmanje 20 vrsta pulseva.
Ako je to tako, moete li razlikovati i rLung?
+ Svakako.
- Ako prema Tibetanskoj medicini ovek nastaje iz
ili od "fine svesti", kakvu ulogu onda imaju roditelji ili
preciznije, spermatozoid i ensko jajace?
+ Koliko ja znam, zapadna medicina spajanje dve
stvari - spermatozoida i jajaceta - naziva zaeem.
Meutim, prema Tibetanskoj medicini zaee je spajanje
tri stvari - spermatozoida, jajaceta i "fine svesti". Ovaj
trei element od oevog semena formira mozak i sve
kosti. Od majinog jajaceta stvara krv, mesnate delove i
kou.
Drugim reima, u trenutku kontakta mukarca, ene
i deteta zainju se i potom se razvijaju svi unutranji
organi budueg humanoida - fizikog bia.

2.12

KRALJ, KRALJICA, MINISTRI I

OSTALI

- Sve elije svih organa se tokom ivota obnavljaju.

Krv u tom procesu igra vanu ulogu. Rekli ste da "fina
svest" od majinog jajaceta stvara krv. Dobro, ali ona se
mora obnavljati. Kako to tumai Tibetanska medicina?

28

+ Naravno da se krv mora obnavljati. Jetra i

slezena imaju tu ulogu, ali jetra je, prema Tibetanskoj
medicini, vaniji organ.
U pojedinim, starim tibetanskim tekstovima moe
se nai simbolian opis ljudskog tela u kome stoji da je
srce kralj, da je jetra kraljica, da su plua ministri i da su
ostali organi, bubrezi, tanko i debelo crevo i drugi organi
samo zaposleno osoblje.

2.13

INDUSTRIJSKA PROIZVODNJA
LEKOVA

- Ako su tibetanski lekari toliko uvereni u vrednosti i

prednosti dijagnostike Tibetanske medicine, zato onda ne
izvre pritisak na zapadnu medicinu da je prihvati?
+ Opet vi o Tibetanskoj medicini razmiljate na va
nain. Ne ide to tako...
Mi se razlikujem od vas zapadnjaka. Mi
razmiljamo na drugi nain. Mi od vas uzimamo ono to
ocenimo da je vredno. Vi treba da ocenite ta od nas
moete uzeti. Zapad je poeo da se interesuje za budizam
kao filozofiju.
Kau da je ve pedesetak miliona zapadnjaka
prihvatilo budizam kao svoju filozofiju. Medicina ima
mnogo praktiniji znaaj. Mi ne elimo nita da vam
nameemo, pa ni medicinu. Ako vas interesuje, moete je
prouavati, ali je, bar u poetku, ne moete i ne smete
menjati. Bojim se da biste svojim tumaenjima mogli da
upropastite njenu sutinu.
- Svaki tibetanski lekar mora sam da priprema
lekove. Zar se taj posao ne bi mogao odvojiti od
dijagnostike?

29

+ Svaki tibetanski lekar mora da zna da spravlja

lekove od biljaka, ali ne znaju svi tibetanski lekari da
spravljaju sve tibetanske lekove. Ne znaju svi tibetanski
lekari da spravljaju one lekove u iji sastav ulaze minerali i
metali koji prethodno moraju da budu preieni. Za
spravljanje tih vrsta lekova potrebno je dodatno uenje i
posebna praksa.
- Da li bi bilo mogue tibetanske lekove spravljati na
industrijski nain?
+ Teoretski je mogue ve sada. Bilo bi nuno
napraviti neke nove ureaje, usvojiti za Zapad novu
tehnologiju. Onda bi bilo mogue.

2.14

ZATO TRUDNA ENA NE MOE

DA ZATRUDNI?

- U Indiji se mogu uti kontradiktorne prie o

tibetanskim metodama kontracepcije.
Prema jednoj, ena nedeljama treba da uzima
lekove spravljene od trava i da pritom misli na mukarce ili
na sam seks i onda je godinu dana zatiena od zaea.
Prema drugoj, ena takoe uzima lekove, ali ne
sme da misli na seks.
Prema, treoj, Tibetanci uopte ne koriste
kontraceptivne pilule i zato imaju mnogo dece. ta je
istina?
+ Tano je da ima Tibetanki koje smatraju da
spreavanje zaea nije prirodno. One kau, a i mukarci
tako misle, da se uzimanjem pilula spreava pojava novog
ljudskog bia. Po njima, to je greh i zbog toga ne uzimaju
nikakva kontraceptivna sredstva. Meutim, tano je da
vei broj Tibetanki koristi sredstva za spreavanje zaea.

30

to se principa tie, onu supstancu koju proizvodi

organizam trudne ene da bi spreio novo zaee, ja
pripremam - u vidu pilula - kombinijui 11 vrsta trava.
Moje pilule su se pokazale kao vrlo efikasne. ene
o tome priaju jedna drugoj i svakodnevno se poveava
broj onih koje ih koriste. Uzimaju ih Tibetanke, Indijke, a u
poslednje vreme i dosta ena sa Zapada kojima ih aljem
potom. Ima ena koje koriste moje pilule ve jednu
deceniju.
Pilule ne izazivaju nikakve nuz pojave jer su
sainjene od istih prirodnih sastojaka i deluju na prirodan
nain. ena te moje pilule mora da uzima sedam dana bez
prekida. U sledeih godinu dana zatiena je od trudnoe.
- Postoje li neki dodatni uslovi koje ena mora da
potuje da bi pilule bile efikasne?
+ Da. Ako ena striktno potuje uputstva, onda su
pilule vrlo efikasne.
Ako ena ne moe striktno da potuje uputstva,
onda moe da zane posle 4 do 5 meseci. Uputstva su
jednostavna, ali neke ene nisu u stanju da ih se
pridravaju. ena poinje da uzima pilule etvrtog dana od
poetka menstrualnog ciklusa i uzima ih, redovno, svakog
jutra tokom sedam dana.
Tokom tih sedam dana i jo tokom sledeih dana
ena ne sme da ima seksualne odnose.
- Postoji li jo koji uslov?
+ ena za tih 19 dana ne sme da razmilja o seksu.
Mi, tibetanski lekari smatramo da razmiljanje o seksu
odnosi energiju potrebnu za aktiviranje sastojaka pilula.
Osim toga, razmiljanje o seksu izaziva luenje pojedinih
leda u oveku, a njihovo delovanje moe poremetiti
efikasnost kontraceptivnih pilula.
31

- Da li je potrebna neka posebna ishrana za vreme

uzimanja pilula?
+ Ishrana je normalna. Meutim, dok uzima ove
biljne kontraceptivne pilule, ena ne sme da uzima
nikakve, apsolutno nikakve druge pilule.

2.15

NEOSNOVANE PRIE O
GENIJALNOSTI

- Vaa pria o pilulama za kontracepciju deluje

uverljivo. Zbog toga bih ponovio jedno pitanje. Zato ne
pokuate da proirite Tibetansku medicinu po svetu?
+ I ja mislim da bi je trebalo iriti, ali to se mene
tie, to nije moj zadatak. Moja zadatak je da leim
bolesene.
- U jednom indijskom listu proitao sam miljenje
da ste vi najgenijalnija ena ovog veka. ta vi na
to kaete?12
+ Prie o genijalnosti su preterane. Leim i postupam
prema pacijentima i ljudima na nain kojem su me
uili moji uitelji. Oni su mi prenosili znanje koje su
dobili od svojih uitelja. Ta uenja potiu iz duboke
12

Indijski list "Patriot" je 31. oktobra 1986. predstavio dr Dolmu kao

genija i napisao da je ona u Indiji "postala slavna leei ljude onda kad im
savremena medicina vie nije mogla da pomogne". Pozivajui se na izjave
njenih pacijenata list je napisao da je dr Dolma "izleila razne vrste raka,
naroito raka krvi, raka dojki i raka materice u prvoj i drugoj frazi bolesti i oko
60 odsto u treoj fazi bolesti".
"Patriot" je napisao i da je dr Dolma usavrila udesnu pilulu
nazvanu na tibetanskom "imdom" da bi zatitila decu od velikih boginja,
ospica i drugih zaraznih bolesti i da ju je ispitala na lanovima svoje porodice.
List je dalje tvrdio da dr Dolma takoe uspeno lei neplodnost, eernu
bolest, epilepsiju, astmu, artritis, reumatizam i srane bolesti, uz napomenu
da leenje od dijabetesa traje do est meseci i da se epilepsija moe izleiti
pod uslovom da pacijent uzima njene lekove pre isteka 12 godina od prve
pojave bolesti. (Prim. autora).

32

istorije. Mislim da su ta uenja genijalna. Takvo

miljenje o meni proirili su siromani indijski
pacijenti. To sigurno znam. Imala sam izvrsne
uitelje. Bili su izvrsni poznavaoci usmenih tantri. Te
tantre nisu poznate mnogim tibetanskim lekarima.
Ljudi misle da sam ja genijalna. Ako je neko
genijalan, onda su genijalana ta usmena uenja, te
usmene tantre.
- Zar vi niste niim doprineli takvom miljenju?
+ Ima i jedna obina, ljudska sitnica koja je
doprinela toj prii o mojoj genijalnosti. Uili su me da
sasluam bolesnika, da ujem i njegov najsitniji problem,
da mu budem majka, sestra ili prijatelj... da niim ne
pokaem da sam drukija od njega. Sad zamislite
bolesnog oveka kome je, njemu ravan, pomogao. To je
tajna mog doprinosa mojoj navodnoj genijalnosti.

2.16

ZLATOM PROTIV RAKA

- Jednoj pacijentkinji iz Jugoslavije niste mogli da

pomognete. Bila je bolesna od raka, a indijski novinari
tvrde da vi leite rak. U ovom sluaju re je bila o raku
koe, o melanomu. Postoji i vae pismo u kome kaete da
tom pacijentu ne moete da pomognete. Zato?
- Tano je. Rekla sam mojim asistentima da napiu
takvo pismo... Pre svega, mnogi tekstovi o meni sadre
nepotpune, neprecizne ili neobjanjene tvrdnje. Verovato
ste naili na jedan takav tekst iji autor nije sasvim
razumeo ono o emu pie. to se bolesti raka tie,
Tibetanska medicina razlikuje etiri stadijuma, etiri faze
te bolesti.
Neke vrste kancera mogu se leiti u prvoj i drugoj
fazi, druge vrste ne mogu. U treoj i etvrtoj fazi bolest se

33

ne moe eliminisati... moe se samo produiti ivot

bolesniku, ali se on ne moe spasti.
- Za koliko se ivot moe produiti?
+ Ne previe. Svaki je bolesnik sluaj za sebe. Taj
period je obino vrlo kratak, a u izuzetnim sluajevima
moe da traje i do deset, dvanaest godina. U treu i
etvrtu fazu spadaju uglavnom sluajevi leeni vrlo
drastinim metodama drugih medicinskih sistema. Re je
o obolelima koji su bili podvrgnuti operaciji i/ili hemijskoj
terapiji.
Njihovo izleenje je mogue od 60 do 70 odsto
sluajeva. Tibetanski lekari, oni koji znaju, za takve
sluajeve koriste meavinu preienih (preraenih)
plemenitih metala, dragog kamenja i lia, cvetova i
korenja biljaka. U sluajevima u kojima postoji upala ili
otok, primenjujemo moku.

2.17

IMA LI SPASA ZA OBOLELOG?

- Na osnovu ega moete utvrditi postoji li

mogunost da bolesniku produite ivot?
+ Na osnovu dijagnoze po tibetanskoim sistemu.
Tano se moe utvrditi ima li pacijentu spasa ili ne...
- itanjem raznih vrste pulseva?
+ Tano tako. Tibetanski lekar je u stanju da
razlikuje pulseve najvanijih organa u telu i pulseve
najvanijih krvnih sudova. Postoje i pulsevi koji su
kombinacija nekoliko ovih pulseva. Jedan od njih tano
govori moe li se pacijentu uopte pomoi ili ne.
- Proitao sam da ste tokom boravka u Australiji
tamonje lekare potpuno zbunili svojom priom o
"tajanstvenom pulsu smrti". Da li je re o tom pulsu?

34

+ To nije puls smrti. Tako ste ga nazvali vi

zapadnjaci. To je puls ivota.

2.18

NELOGINO PO ZAPADNOM
SISTEMU

- Ako pacijent ne moe da doe kod lekara na

pregled, onda vai lekari, tako bar pie u jednom tekstu o
Tibetanskoj medicini, mogu da uspostave dijagnozu na
osnovu pulsa njegovog najblieg srodnika - sina, erke,
majke, brata ili oca. Da li je to tano?
+ Jeste. To je tano.
- Verujem vam. Meutim, meni je osim verovanja
potrebno i logiko objanjenje koje u moi da shvatim i
da prihvatim kao razlono na osnovu kriterijuma civilizacije
u kojoj sam odrastao i uio. Molim vas, probajte da mi
objasnite kako je to mogue!
+ Svete knjige objanjavaju taj princip. On se u
praksi pokazao i kao mogu i kao vrlo koristan. Proveren
je bezbroj puta.
- U redu, ali kako?
+ Oni su bliski ne samo po roenju, oni su bliski po
prirodi, oni su prijatelji, oni su jedan organizam13.
- Jedan organizam?
+ Da. To je objanjenje.
- Ne sporim da lanovi ue porodice utiu jedni na
druge. Ne sporim da tako kau i svete knjige, ali mi
13

U savremenoj medicini dugo je postojala institucija porodinog

lekara, upravo zato to lanovi jedne porodice nasleuju iste osobine.
Porodini lekar je poznavao i sredinu u kojoj porodica ivi. Na taj
nain lekar je znao mogue slabe take svakog lana porodice i u sluaju
bolesti koga od njih, odmah bi svoja dijagnostika ispitivanja usmerio ka
pravom ciju. (Prim. dr Nemanje Vlatkovia).

35

objanjenje ne deluje uverljivo. Nije li, moda, re o

usmenim tantrama, o nekoj vrsti tajnog uenja?
+ Izgleda da se ne razumemo. Taj nain odreivnja
dijagnoze funkcionie vekovima. Ne znam zato je
potrebno objanjavati neto to funkcionie - samo zato
da bi se objasnilo. To je va zapadni nain miljenja.
Tano je da bolesnik utie na sebi najblie i da oni
nesvesno oseajui njegovu bolest.
- Ako mi dozvolite, postavio bih pitanje na drugi
nain. Ako je jedan lan porodice bolestan, znai li to da
su bolesni i svi ostali lanovi porodice?
+ Da, ali ne sasvim.
- Kako sad "ne sasvim"?
+ Ako je majka bolesna, onda erka ili sin mogu da
dou kod lekara i da lekar ispita njen ili njegov puls da bi
utvrdio od ega je majka bolesna. Ako je otac bolestan,
onda sinovljev puls treba da bude ispitan. Umesto
bolesnog sina, lekaru moe da doe otac, a umesto erke,
majka. Ako nema takvih srodnika, onda na pregled odlazi
najbolji prijatelj14.
- I lekar uvek moe da utvrdi dijagnozu?
+ Ne uvek. To je najtei nain odreivanja
dijagnoze u Tibetanskoj medicini.
- Ako lekar nije siguran u tako postavljenu
dijagnozu, ta onda ini?
+ Ako lekar nije apsolutno siguran u dijagnozu,
onda je obavezan da ode do nepokretnog pacijenta i da
ga pregleda.
14

Prihvatljiva je pretpostavka da se zbog genetskih veza pregledom

jednog lana porodice moe ne odrediti, nego naslutiti bolest drugog, ali da se
to isto moe uiniti pregledom prijatelja nema logike medicinske osnove.
(Prim. dr Nemanje Vlatkovia).

36

- Po tibetanskim planinama takav put moe da traje

i danima, jer se do pacijenta moe stii samo peice!
+ Mora da ide!

2.19

MOKA U PONEDELJAK I SREDU

- Moete li da objasnite ta je to moka i zato

tibetanski lekari izbegavaju da je primenjuju?
+ Ko izbegava? Ja sam je primenila u proli
ponedeljak i sredu.
- Zato ba u ponedeljak i u sredu? Zato samo u
ta dva dana?
+ Zato to ju je bilo mogue primenitu ba u ta dva
dana?
- Zbunjujete me. Na osnovu ega ste utvrdili da se
moe primeniti ba u ta dva dana?
+ Na osnovu astrologije.
- Vi ste, znai, prema astrolokim znacima odredili
da ju je bilo mogue upotrebiti u ta dva dana. U redu, ali
zato?
+ Pa rekla sam vam, prema astrologiji. Poznavanje
astrologije je sastavni deo Tibetanske medicine.
- I astroloke tantre se takoe ue napamet?
+ Svakako, kao i sve drugo u Tibetanskioj medicini.
- Dobro. Molim vas opiite i pokuajte da objasnite
tu vrstu leenja.
+ Moka je paljenje leka na odreenoj taki.
Sagorevanje leka regulie kretanje energije. Moka je
efikasnija od uboda iglom (akupunktura) i od masae.
Primenjuje se u teim oblicima bolesti.

37

2.20

SKLONI BOGAENJU NE MOGU

BITI LEKARI!

- Da li biste pokuali da uporedite savremenu

zapadnu medicinu i Tibetansku medicinu? Koje su njihove
glavne razlike?
+ Ima previe razlika. Potrebno je mnogo vremena
da se sve navedu i mnogo znanja da bi se razumele, a vi,
kako vidim, niste lekar.
- Nisam. Moete li, iz svog ugla, da ocenite koja je
medicina bolja?
+ Nije potrebno govoriti da je jedan sistem leenja
bolji od drugog.
Nije uputno rei da je Tibetanska medicina najbolja,
samo zato to se vekovima primenjuje bez ikakvih
primesa sa strane, dok su drugi sistemi meavine kao to
je to danas i sistem Ajurveda.
- Na kraju krajeva, moda biste neto hteli da
kaete, a ja vas o tome nisam pitao!
+ Dosad me niko nije toliko pitao o mom miljenju.
Svi su eleli da uju samo ta Tibetanska medicina moe,
a ta ne moe da lei...
Hou da kaem da moje shvatanje Tibetanske
medicine podrazumeva i dva posebna elementa od kojih
zavisi uspeh leenja. Prvo, lekar mora da bude potpuno
motivisan, bez obzira kojem sloju pripada pacijent. Drugo,
lekar mora da voli medicinu. Samo uz te dve osobine bie
uspean lekar...
Vama to moe izgledati udno, ali ja sam uverena
da e lek slabije delovati ako je lekarev osnovni cilj da
zaradi novac.

38

- Jesu li to postavke Tibetanske medicine ili vae

line?
+ To su postavke Tibetanske medicine, pa time i
moje. Kad biramo uenike za budue lekare, pre svega
ispitujemo njegovu linost. Ako primetimo bilo kakvu
sklonost ka bogaenju, neemo ga primiti.
- Da li bi i neki stranac mogao da studira
Tibetansku medicinu?
+ Naravno. I stranac je dobrodoao, ali i on mora
da ispuni uslove kao i svaki Tibetanac. Zatim, mi
razgovaramo uz pomo prevodioca, razgovaramo uz
pomo engleskog, treeg jezika koji je stran i meni i vama.
To je vrlo teko. Svaki ozbiljnije zainteresovani stranac bi
prvo morao da naui tibetanski jezik...

2.21

DR DOLM ZAPADNIM LEKARIMA...

... o leenju primarne pulmonarne hipertenzije:

Zapadni lekari su dr Lobsang Dolmu pitali moe li
da izlei plunu bolest poznatu pod nazivom primarna
pulmonarna hipertenzija za koju zapadna medicina nema
reenje. Odgovor glasi ovako:
"Primarna pulmonarna hipertenzija moe da bude
izleena lekom spravljenim od 11 sastojaka. Znam da vam
je teko da u to poverujete, ali kad smo takve sluajeve
poeli da leimo u Indiji, ni indijski lekari nisu verovali dok
lino nisu pregledali svoje nekadanje pacijente koje smo
mi izleili. Vest se brzo proirila. Mi sada, svakodnevno,
imamo po nekoliko takvih pacijenata..."
... o leenju dijabetesa:
"Postoje dve vrste dijabetesa. Jedan je pankreasni
dijabetes, a drugi je bubreni dijabetes. Izleenje je
mogue, ako lekar pri pregledu pacijenta otkrije jedan od

39

ova dva uzroka dijabetesa. Za potpuno izleenje pacijent

treba etiri do pet meseci neprekidno i svakodnevno da
uzima lekove."
... o leenju leukemije:
"Leukemija poinje kao neravnotea u kotanoj sri
i u krvi. Ako se bolest ne lei na vreme, ona postaje
leukemija, rak. Postoje brojni razlozi zbog kojih se to
dogaa. Ukratko, to se dogaa zbog neodgovarajue
ishrane, zbog izvesnih vrsta ponaanja i zbog kontakta sa
previe hladnom vodom...
...A kupunktura i masaa same ne mogu da izlee
leukemiju. Potrebni su lekovi. Akupunktura samo olakava
stanje, pomae energiji da cirkulie, ali ne moe da lei
leukemiju. Obolelom treba dati lek. Formula po kojoj se taj
lek pravi navodi 25 sastojaka. Lek je meavina
preienog dragog kamenja i bijnih sastojaka."

3.0 STUDIJE
3.1 UENJE JEZIKA
Pre nego to pone da ui Tibetansku medicinu
svaki stranac bi, poput svakog Tibetanca, morao da naui
tibetanski jezik, a posebno bi morao da naui veoma teku
i komplikovanu tibetansku kaligrafiju, bitnu za pravilno
prenoenje medicinskog znanja. Eventualna kaligrafska
greka mogla bi da napravi veliku pometnju i da nanese
zlo pacijentu.
Drugo najvanije jeziko pitanje za prouavanje
Tibetanske medicine jeste poznavanje tibetanskih jezikih
sinonima i posebno onih sinonima koji se upotrebljavaju u
samoj medicinskoj nauci. Svaki tibetanski lek i njegovi
sastojci imaju po pet, est, sedam pa ak i vie naziva, a

40

re je samo o jednom jedinom leku ili o jednom jedinom

njegovom sastojku.
Posle sinonima, student mora dobro da proui i
gramatiku tibetanskog jezika to je takoe vrlo bitno. Posle
gramatike na red dolazi poetika tibetanskog jezika, jer se
Tibetanska medicina ui napamet i bukvalno kroz stihove.
Student mora da savlada umetnost pisanja stihova. Posle
(nekoliko godina) studiranja jezika i poetike student mora
biti u stanju da pie pesme ili kako to dr Lobsang Dolma
kae, da sastavlja poeziju i u stihovima mora da napie
esej koji daje svom mentoru da ga on pregleda, proui i
oceni. Pisanje stihova na tibetanskom jeziku nije nimalo
jednostavan poduhvat. Mnogi znaci savremenog
tibetsnakog jezika preuzeti su u sedmom veku i kasnije iz
jednog starog indijskog pisma i komplikovani su za
prepoznavanje i ispisivanje. Meutim, najtei deo
tibetanske pismenosti je meusobno povezivanje tih
znakova i njihovo rasporeivanje u slogove.
Kad mentor proceni da je student savladao ove
discipline 80 do 90 posto, bie mu omogueno dalje
uenje, odnosno dalje studije Tibetanske medicine.

3.2 TANTRE SE UE NAPAMET

Kad poe u medicinsku kolu student mora tano
da zna svoj cilj. On mora da ui napamet medicinske
stihove koji kondenzuju znanje etiri tantre.
Uitelj e proveravati uenikovo znanje tako to e
ga uporeivati sa sadrajem zapisanih medicinskih knjiga.
Istovremeno, predava e dati uputstva studentima o
raznim medicinskim sastojcima biljaka i lino e ih odvesti
u polje ili na planinu, u one oblasti u kojima rastu lekovite
biljke. Pri tom, naravno, mora da vodi rauna i o pravoj
sezoni.
41

Lekar ili predava e studentima pokazati kako da

prepoznaju pravu biljku i kako da upaju ili kidaju i
skupljaju prave/potrebne delove biljke. Predava e im
objasniti koji deo sadri lekovite sastojke koji e, potom,
biti upotrebljeni za spravljanje lekova. To mogu da budu
cvetovi, listovi ili korenje. Da bi proverio ta su studenti
nauili lekar ili predava e sakupiti vie biljaka koje lie
jedna na drugu, koje miriu slino i koje imaju slian ili isti
ukus. Studenti meu tim biljkama moraju da otkriju pravu
biljku.

3.3 KONTROLNI ISPIT POSLE PRVE GODINE

U toku studija Tibetanske medicine studenti moraju
da poloe niz ispita.
Prvi tei i sveobuhvatniji ispit polae se - usmeno i
pismeno - posle prve godine studija. Jedno od obaveznih
pitanja jeste i detaljan opis sedam osnovnih sastojaka tela,
opis njihovih funkcija i meusobnpg odnosa. To je
najee pismeni ispit.
Na usmenom ispitu profesor e zatraiti od
studenta da odrecituje najmanje jedno poglavlje iz jedne
od etiri tantre. Razume se da student ne zna koje e od
brojnih poglavlja morati da izgovori naizust. Pri tom,
student ne sme da napravi ni jednu greku, ak ni ono to
se obino zove lapsus lingve.
Ako poloi te ispite, student moe da pone da
studira drugu godinu Tibetanske medicine. Svake godine
studije obuhvataju drugu oblast.

42

3.4 SEDMOGODINJE STUDIJE

Tokom prve tri godine studija jedna manja grupa
studenata striktno je vezana za jednog predavaa15.U
takvoj organizaciji profesor ima vremena da radi sa svakim
studentom. U te tri godine studenti se trude da preuzmu
to vie profesorovog znanja.
Student tokom sedmogodinjih studija - pre svega i
vie od svega - ui napamet sve to postoji napisano ili
upameno o Tibetanskoj medicini.
Student ui da ita puls, da analizira urin, da
razlikuje lekovite biljke, njihove delove i ui da spravlja
lekove, jer taj posao u Tibetanskoj medicini obavljaju
lekari. Farmaceutika kao posebna grana ne postoji.

3.5 TROGODINJE PROUAVANJE

PULSEVA
Posle sedmogodinjih, takozvanih bazinih studija i
svih poloenih ispita student jo nije postao lekar
Tibetanske medicine. U sledee tri godine treba da usavri
itanje pulsa, a to je najvanija i najtea disciplina u
Tibetanskoj medicini. Ukoliko student pokae izvanredne
rezultate, ovaj deo studija moe da bude skraen, ali ne
moe da bude krai od dve godine.
Pri itanju pulsa student prvo mora da ustanovi
prirodni ili stalni pacijentov puls. Onda treba da naui da
razlikuje i ostale. Od trenutka kad je student u stanju da
razlikuje muki, enski i neutralni puls16 profesor poinje
15

Profesori Tibetanske medicine vode svoje grupe studenata kao

to kod nas profesori vode svoje klase glume ili reije. (Prim. autora).
16

Savremena medicina smatra da svako ljudsko bie poseduje i

muke i enske hormone u odreenim razmerama i koliinama, to bi moglo
da odgovara ovoj podeli na muki i enski puls. Neutralni puls bi mogao biti
hormonalna ravnotea, to u krajnjem sluaju, kao i u Tibetanskoj medicini,

43

postepeno da ga uvodi u nauku razlikovanja pulseva koji

odraavaju tri tipa energije (ili fluida ili procesa), odnosno
tri osnovna tipa poremeaja. U Tibetanskoj medicini oni
nose sledea imena:
1. rLung
2. mKrispa
3. Badkan
Tokom tri poslednje godine uenja studentov
prvenstveni zadatak jeste da usavri dijagnosticiranje
itanjem pulsa i naroito da savlada takozvane
komplikovane sluajeve u kojima se "odjeci" pulseva
meaju. Trogodinji, odnosno dvogodinji praktian rad uz
starijeg lekara Tibetanske medicine treba da dovede
studenta do nivoa u kojem e savreno precizno
razlikovati sve osnovne vrste pulseva. Bez podrobnog i
preciznog znanja najmanje 20 vrsta pulseva Tibetanska
medicina je nezamisliva. Profesor e od studenta traiti da
pregleda pacijenta i da zapie dijagnozu njegove bolesti.
Profesor e onda pregledati pacijenta, govorie studentu
ta radi i ta otkirva, a istovremeno e itati studentov
zapis i ocenie njegova dostignua.

3.6 SPECIJALIZACIJA
Specijalizacija lekara za odreene vrste bolesti ne
postoji u Tibetanskoj medicini. Meutim, u poslednje tri
godine student e izvesno vreme posvetiti u uenju
specijalnih metoda leenja i terapija kao to su moka,
putanje krvi, akupunktura, akuerstvo i masaa.
Student jo mora da proe i kroz praktinu obuku u
leenju ludila i paranoje. Profesor je duan da svakog
svog studenta naui umeu razgovora sa ljudima koji nisu
znai neku vrstu hermafroditizma. (Prim. dr Nemanje Vlatkovia).

44

zdrave pameti, imajui, pri tom, na umu da se sa

pacijentima obolelim od razliitih vrsta ludila razgovara na
razliite naine.

3.7 ISPIT PRETERANOG OPTEREENJA

Posle zavretka desetogodinjih ili, eventualno,
devetogodinjih studija i poloenih svih ispita, student
mora da poloi zavrni ispit, koji se u Tibetanskoj medicini
naziva ispit preteranog optereenja.
Tokom vie uzastopnih dana, student svakog dana
ita puls oko stotinu pacijenata i zapisuje dijagnoze koje
zatim provereavaju ispitivai, lekari Tibetanske medicine.
Cilj ovako koncipiranog ispita jeste da utvrdi i ojaa
osetljivost i izdrljivost budueg lekara. Ako student u
ovom ispitu preteranog optereenja pokae izdrljivost i
ako korektno proita puls u 80 odsto sluajeva, smatra se
da je spreman da samostalno obavlja "svetu lekarsku
dunost". Ako je procenat tanih dijagnoza manji od 80
odsto, ispitivai e od studenta zatraiti da pod nadzorom
iskusnog lekara praktikuje itanje pulsa jo jednu godinu,
pa se tako studije Tibetanska medicina produavaju na 11
godina.
Kad (i ako) uspeno zavri i eventualnu dopunsku,
jedanaestu godinu, student je zvanino postao lekar
Tibetanska medicina.

3.8 MEDICINSKE KOLE

Prva medicinska kola na Tibetu podignuta je 1850.
godine na jednoj steni iznad Lase, tibetanskog glavnog
grada, a druga je otvorena kasnije u samom gradu.
Uenici su birani meu mladim i inteligentnim
monasima, a predavai meu najiskusnijim lekarima i
najuenijim lamama. Predavai su morali strogo da se

45

pridravaju kolskih programa koji su bili izjednaeni sa

religijskim kanonima, a u medicinska znanja vievekovne
starosti niko nije smeo da unosi bilo kakve promene.
Uenje u ovim kolama trajalo je od 10 d0 15 godina, to
je zavisilo od sposobnosti uenika da brzo pamte
medicine tekstove.
U skladu sa kosmikom koncepcijom Tibetanske
medicine, u kolama je uena i nauka o kretanju i uticaju
nebeskim tela na organizme ivih bia na Zemlji, pre
svega na oveka. Sadraj ove nauke, izraen razumljivom
zapadnom terminologijom, ravnopravno su inili
astronomski i astroloki elementi.
Uenici su povremeno odlazili u prirodu da bi, pod
nadozorom predavaa, sakupljali lekovito bilje, koje se
potom suilo, mlelo u prah. Samleveno i razvrstano
lekovito bilje uvano je u konim vreicama u hramu Tra
Jerpe, da bi, prema potrebi, bilo upotrebljeno za
spravljanje lekova.
Dve medicinske kole nisu stvarale dovoljan broj
lekara za oko dva i po miliona stanovnika ogromne drave
Tibet koja je zauzimala povrinu jednaku teritoriji panije,
Francuske i Nemake zajedno. Da bi se poveao njihov
broj, 1916. godine u manastiru Menci kang osnovan je i
prvi tibetanski Astro-medicinski centar u kojem su studije
medicine trajale samo pet godina.
Posle kineske aneksije Tibeta 1950. godine, a
naroito posle uguivanja tibetanske separatistike
pobune 1959. godine, vei broj predavaa prebegao je u
Indiju sa oko stotinu hiljada izbeglica. Smanjivao se i broj
uenika, pa je poslednja kola Tibetanske medicine
zatvorena u Lasi 1985. godine. Istovremeno, lekari
okupljeni u Daramsali, u severoistonoj indijskoj dravi

46

Himaal Prade, otvorili su novu kolu Tibetanske

medicine, ali i ona ima sve manje predavaa.

4.0 OSNOVNA PODELA

4.1 TRI IVOTNE ENERGIJE ILI FLUIDA ILI
PROCESA
Prema tibetanskoj medicinskoj teoriji ljudsko bie
ine bioloke i psiholoke jedinice17.
Bioloke jedinice
Psiholoke
jedinice:
- tri energije/fluida/procesa - oseaji/ula i
- sedam sistema,
- mentalni sistem.
Za funkcionisanje ovekovog organizma od
navedenih jedinica, najbitnija je aktivnost tri osnovne
ivotne energije koje se zovu:
1. rLung
2. mKrispa
3. Badkan
U pojedinim tekstovima o Tibetanskoj medicini
napisanim na zapadnoevropskim jezicima, rLung je
preveden kao vetar, mKrispa kao u, a Badkan kao limfa,
to tibetanski lekari energino odbacuju i opisuju kao
pogrean i nekorektan pokuaj da se - prilagodjavanjem
tibetanske terminologije terminima poznatim u zapadnoj
lingvistici - Tibetanska medicina prikae kao rudimentarni,
zastareli oblik starogrke medicine ugraene u temelje
savremene zapadne medicine18.
17

Postoji vie teorija o podeli Tibetanske medicine, ovde je data ona

koja se najee susree u literaturi. (Prim. autora).
18

Prema Hipokratovoj medicinskoj koli, elementarna telesna

tenost sastojala se od krvi, ute ui, crne ui i flegme ili mukusa.(Webster's

47

U nastojanju da Tibetansku medicinu priblie

zapadnom itaocu, pojedini autori i prevodioci sa
tibetanskog tumae ova tri pojma kao tri razliite vrste
enregije, drugi o njima govore kao o fluidima, a trei kao o
procesima. Svaki od ova tri prevoda odraava samo deo
istine i zbog toga, ipak, nije sasvim taan. Adekvatan
prevod za nazive tri energije/fluida/procesa nije mogu, jer
ni u jednom drugom jeziku ne postoje odgovarajui izrazi.
Indijski naunik dr Bagvan Da je u sanksritu naao izraze
u izvesnoj meri sline, ali ni oni se ne mogu precizno
prevesti na savremene jezike, jer takoe oznaavaju
pojmove koji danas nisu poznati u drugim jezicima. Ruski
naunici ne prevode ova tri termina, ali ih piu neto
drukije, kao rlung, mkhris i bad-kan, a definiu ih kao "tri
fizioloka procesa"19.
Sve bolesti u Tibetanskoj medicini razvrstavaju se u
tri istoimene grupe, zavisno od poremeaja funkcionisanja
jedne od ove tri energije.
Drugim reima, rLung, mKrispa i Badkan su glavni
procesi u organizmu.
Oni su u stalnom stanju dinamike ravnotee. Svaki
poremeaj tog stanja delikatne ravnotee - izazvan
neodgovarajuom ishranom, nainom ivota ili potpunim
neskladom sa klimatskim uslovima - donosi bolest.
New World, Stedman's concise MEDICAL DICTIONARY, New York, 1987.) .
19

U tekstu objavljenom u asopisu "Tibetane medicine", broj 4. iz

1981.godine, ruski istraivai piu: "Na osnovu strukturalnog prouavanja
prevedenih podataka o ovim fiziolokim funkcijama i metodama analize od
pojedinanog prema optem, moemo ih identifikovati kao nervni sistem,
sistem za izluivanje i proces metabolizma u organizmu". Meutim, u
nastavku istog teksta, stoji da prava priroda ova tri procesa ne moe da bude
shvaena "sve dok ne bude objanjen i hvaen pato-fizioloki koncept Indotibetanske medicine". (Prim. autora).

48

Prema energiji zbog ijeg poremeaja nastaju,

bolestiu u Tibetanskoj medicini dele se i na hladne - ima ih
42 osnovne, na tople20 - ima ih 110 osnovnih i na 32
osnovne mentalne bolesti.

4.2 Stubovi organizma i vitalni organi

- Tibetanska medicina poznaje "sedam stubova"
organizma. To su:
1. razmena materije,
2. krv,
3. miino tkivo,
4. masti,
5. kosti,
6. kotana sr i
7. regenerativni fluidi i elije
- Tibetanska medicina poznaje 84.000 parazita i
mikroorganizama.
"Hladni" paraziti ili mikroorganizmi ne izazivaju
nikakve upale i groznice.
- Prema tibetanskoj medicini pet vitalnih organa
ovekog tela su:
1. srce,
2. jetra,
3. plua,
4. slezena i
5. bubrezi
- a est negativnih, mekih ili upljih organa su:
1. eludac,
20

Termini hladne i tople bolesti odgovaraju kineskim terminima jing i

jang. (Prim. autora).

49

2. debelo crevo,
3. tanko crevo,
4. uni mehur,
5. mokrani mehur i
6. semenovodi ili ovarijum kod ena

4.3 SVETO TROJSTVO TIBETANSKE

MEDICINE
Od "stanja trojstva rLunga, mKrispa i Badkan zavisi
zdravstveno stanje ovekovog organizma". Ovde nije re
samo o njihovim kvalitetima, ve i o tetnim posledicama
koje mogu da izazovu.
Prastara "Tajna usmena uenja o osam grana
nauke o Tibetanskoj prirodnoj medicini" govore da je
ravnotea trojstva uslov za razvoj tela i da neravnotea
tog trojstva izaziva propadanje tela.
Kad lekar Tibetanske medicine pregleda pacijenta i
kae da je oboleo od bolesti tipa rLung, on prvenstveno
ima na umu jedan ili vie sledeih funkcionalnih ili
organskih poremeaja...
... nervnog sistema
... srca
... debelog creva
... cirkulatornih sistema
... ili psiholoke poremeaje.
Kada lekar kae da je pacijent oboleo od bolesti
tipa mKrispa, on prvenstveno ima na umu funkcionalne ili
organske poremeaje:
- ui
- jetre

50

- tankog creva
- creva uopte
- plua.
Kada lekar Tibetanske medicine dijagnosticira
obolenje kao bolest tipa Badkan on prvenstveno ima na
umu o funkcionalne ili organske poremeaje:
- eluca
- slezene
- bubrega
Dunost lekara Tibetanske medicine jeste da
pacijentu objasni razlike izmeu tri principa, ako on to ne
uini, onda je dunost pacijenta da zatrai objanjenje.

4.4 RLUNG
Osnovna, najvanija energija je rLung. On postaje
sastavni deo ovekovog organizma jo u majinoj
materici. U zaeu, formiranju i rastu ovekovog embriona
sudeluje pet vrsta rLunga i ukoliko se tada ili kasnije, u
ivotu, "poremeti njihov odnos ili oni deluju na negativan
nain, nastaju poremeaji ravnotee i druge dve energije,
to dalje izaziva bolest, odnosno to jeste sutina
bolesti..."
Gruba, fizika uloga rLunga je da kontrolie, ali i da
slui kao osnova za aktivnost miia neposredno
povezanih sa kostima i za aktivnost nerava i krvnih
sudova.
Finija uloga rLunga jeste takoe da kontrolie, ali i
da slui kao osnov za mentalno, svesno i neraskidivo
povezivanje mozga sa telom. Kao takav rLung je i "misao,
ali ne i sam mozak". Ljudski mozak, prema tibetanskoj
medicinskoj teoriji, poseduje rLung lake, promenljive
prirode, a hoe li ovekova svest potpuno jasno biti
51

svesna subjekata i objekata zavisi od energije rLunga.

Prema tibetanskoj medicinskoj teoriji rLung je jo i "nosa
fine svesti, seme podsvesti, a slui i kao medijum svesti,
omoguavajui joj da prelazi sa jednog objekta na drugi,
kao to konj slui jahau da otputuje iz jednog u drugo
mesto"21.
4.4.1 rLung Srogcin - lociran u kruni glave i srcu

Od pet osnovnih rLungova po znaaju se izdvaja

rLung Srogcin koji se, opet uslovno, moe prevesti kao
vitalni tok energije koja (p)odrava ivot. Centri rLunga
Srogcina locirani su u kruni glave i u srcu. U glavi postoje
tri staze kojima se ovaj rLung kree. rLung Srogcin zatim
prolazi kroz vrat, do udubljenja u grudima, preciznije, iz
unutranjosti grla ova energija silazi u grudi. Prema
Tibetanskoj medicini rLung Srogcin proiava ovekov
mozak i organe pet ula, a srcu daje onu vrstu vitalne
energije koja omoguava oveku da "izvri bilo koji posao
sa ponosom i bez ikakvog straha".
rLung Srogcin omoguava i gutanje, pljuvanje,
kijanje i pokrete jezika kad ovek pije. Dok ovek jede on
istovrmeno mora i da die. Ova energija sinhronizuje te
dve radnje. Ona takoe regulie i proiavanje nosa.
rLung Srogcin se dalje deli u pet podvrsta Srogcina.
Svaka podvrsta "slui kao osnova" za jedno od pet ula:
- vid,
- sluh,
- miris,
- ukus i
- dodir.
21

Ova definicija je takoe i opis reinkarnacije u Tibetanskoj medicini.

(Prim. autora).

52

Ako se poremeti funkcionisanje jednog od ovih pet

podvrsta Srogcina, onda nastaje menatlni poremeaj,
nervoza, zabrinutost i tuga bez ikakvog vidljivog i pravog
razloga.
4.4.2 rLung Gengdu - lociran u grudima

rLung Gengdu moe da bude preveden kao vitalni

tok energije koja se penje ili kao energija u (preteranom)
porastu, a njen centar je lociran u grudima. Staze ili kanali
kojima ova energija cirkulie su u grudima, nosu, jeziku i u
unutranjosti desnog dela donje vilice. Dok krui
navedenim delovima tela on kontrolie aktivnost ostale
etiri rLung energije.
rLung Gengdu regulie mo govora, vakanje,
pljuvani sok, pljuvanje i gutanje. U delovima tela u kojima
krui rLung Gengdu obavlja mnoge funkcije. Jedna od njih
je sposobnost emitovanja dugih ili kratkih tonova, visokih
ili niskih po intenzitetu.
rLung Gengdu je "odgovoran" i za razliite boje
ovekovog tela, a posebno za povremene promene boje
oiju.
On inicira i kontrolie napore ovekovog tela.
Jaanje ovekovog tela zavisi od funkcionisanja ove
energije. rLung Gengdu kontrolie i isti pamenje. Ako
ova vitalna energija funkcionie pravilno, ovek je
sposoban da pamti stvari i dogaaje vrlo detaljno i
precizno. ovek u ijem telu ova energija funkcionie
korektno u stanju je da se seti stvari koje je inio i u
detinjstvu.
Ako ova vrsta rLunga ne funkcionie na pravi nain,
onda izaziva probleme u grlu, izaziva zaguenja i blokade
u krvnim sudovima gornjeg dela tela, to se laiki esto
pogreno tumai kao bolest grla. Ako se bolest ne otkrije i

53

ne lei pravovremeno i pravilno, onda se pacijent, u

kasnijoj fazi, mora hraniti kroz ugraenu cev, to stvara niz
tekoa.
Takve vrste bolesti moraju biti na vreme otkrivene i
pravilno svrsatne u rLung bolesti izazvane poveanjem
Gengdu rLunga ije je ishodite u grudima.
4.4.3 rLung Kjabe - lociran u srcu

rLung Kjabe znai i energija koja se iri, a moe

jo da se prevede i kao "Sva energija koja se iri" ili krae,
kao "Difuzna vitalna energija". rLung Kjabe je u sutini
vitalna energija koja, pored ostalog, kontrolie i rad srca.
Centar rLunga Kjabea najee je i lociran u srcu, ali se
premeta i izmeu grudi i krune glave. rLung Kjabe se iri
iz mozga, preceznije od temena glave, do vrhova prstiju
na nogama, a naroito odlazi u zglobove, pomae akcije
miia u udovima i njihov rast, a takoe i funkcije opaanja
i identifikovanja predmeta.
Drugim reima, ova energija proima celo ovekovo
telo, odnosno "ima osobinu da potpuno ovlada celim
ovekovim telom", kontrolie dizanje nogu, kretanje,
saginjanje, kretanje oiju i otvaranje usta, a naroito brze
pokrete ova dva organa.
Poremeaj rLunga Kjabea moe izazvati slabljenje
vida, gubljenje pamenja itd...
U vezi sa rLung Kjabe energijom treba prouiti pet
najvanijih krvnih sudova srca, od brojnih u srcu i oko
njega. To je, pre svih, centralni sud kojeg okruuju etiri
manja: jedan je levo, drugi desno, trei je ispred i etvrti je
iza. Centralni krvni sud je stanite (fine) svesti i koja je god
mentalna aktivnost u pitanju, uvek je re o tom glavnom,
centralnom krvnom sudu. Postoji staza/put koji se moe
videti kad se srce otvori. To je taj centralni krvni sud.

54

U vreme zaea i u vreme kad embrion pone da

raste, ovo je prvi krvni sud, prvi deo ovekovog tela koji se
formira. Ovaj centralni krvni sud, odnosno centralni kanal
energije takoe se zove i ulaz (fine) svesti.
Kad je ovaj ulaz blokiran, onda ovek ima rune
snove ili je nesrean.
Usmerenost ovog krvnog suda ulevo ili udesno, u
odnosu na telo, zavisi od pola osobe. Upravo zbog
usmerenja ovog krvnog suda lekar Tibetanske medicine
e puls ene ispitivati na desnoj, a puls mukarca na levoj
ruci.
Smer ovog krvnog suda odreuje da je mukarac
hrabriji od ene i da se ena bre uplai.
4.4.4 rLung Meniam - lociran u elucu

rLung Meniam se moe prevesti kao pratea vatra,

ili kao vatra koja prati vitalnu energiju. Re je o vrsti
rLunga koji deluje na metabolizam i njeno
stanite/ishodite nalazi se u elucu i u sistemu za
varenje. On cirkulie u svim negativnim (upljim) delovima
tela kao to su krvni sudovi, creva i eludac, ali ukljuiv i
nerve. rLung Meniam pomae celokupnom sistemu za
varenje izvlaei iz hrane sve korisne hranljive supstance,
bilo vrste, bilo tene, dajui tako snagu i energiju celom
telu. Drugim reima, sposobnost eluca da vari vrstu ili
tenu hranu zavisi od ove energije. Kad je hrana
omekana i pretvorena u kau, ova energija omoguava
odvajanje hranljivih sastojaka od nekorisnih i njihovo
transportovanje krvlju u sve organe tela. Ako hrana nije
dobro svarena, onda hranljivi sastojci ne mogu biti
izdvojeni, onda krv nee doneti hranljive materije u jetru,
onda e jetra oslabiti...

55

Upravo zbog toga je ova energija vana i mora da

funkcionie da bi, kako stoji u tibetanskom tekstu, "sazrela
krv neophodna telu".
Meniam rLung jo i isti sistem za varenje. Ako ova
vrsta rLunga ne funkcionie kako treba, onda nastaju
bolesti jetre, gastro tekoe, munina, gaenje, zatvor...
4.4.5 rLung Tursel - lociran u karlici

Tursel rLung se moe jedino prevesti kao silazna ili

kao opadajua energija, lociran je u regionu karlice, a
cirkulie kroz creva, kroz debelo crevo, kroz anus i kroz
genitalne organe...
rLung Tursel kontrolie tok i izbacivanje urina,
spermu, ovulaciju, izbacivanje fekalija, menstruaciju i
poroaj, a kod ena jo i isti uterus od menstrualne krvi i
izbacuje menstrualnu krv van tela.
Ako ova energija ne fukncionie kako treba ena e
imati neregularne menstrualne cikluse, odnosno
menstruacija nee poinjati u odreeno vreme, krv moe
biti zgusnitija i vra nego to je normalno. Ako ova
energija ne funkcionie kako treba onda porodilja za
vreme poroaja nee imati potrebnu snagu da "izbaci"
plod iz materice.

4.5 MKRISPA
mKhrispa ili vitalna energija kontrolie emocije
ljutnje ili agresije.
Kada postoji agresija, kada je neko ljut, onda je to
emotivno stanje deluje na ovekovo srce i na njegovu
jetru. Zbog promena izazvanih ljutnjom, pored
hormonalnih promena, poveava se i koliina krvi koja iz
jetre dolazi u srce. Tada se poveava i mKhrispa. Sve

56

bolesti vezane za u, prema Tibetanskoj medicini,

nedvosmileno su nastale kao posledica ljutnje.
Postoji pet vrsta mKrispa lociranih na pet razliitih
lokacija u telu.
4.5.1 mKrispa Dubjed - lociran izmeu eluca i creva

Prvi tip mKrispa. Prvenstveno oznaava energiju

koja se po zapadnoj terminologiji moe nazvati energijom
ui. Dubjed mKrispa kontrolie varenje, odnosno
izdvajanje osnovnih hranljivih sastojaka iz hrane.
Ishodite Dubjed mKrispa se nalazi u predelu
izmeu eluca i creva.
Pored toga, Dubjed sudeluje u odravanju
temperature tela i obezbeuje pravilno i uravnoteno
delovanje ostale etiri mKrispa energije.
4.5.2 mKrispa sGrubjed - lociran u grudima u regionu srca

Drugi tip mKrispa. Opisno se moe prevesti kao

izvrna energija.
Sredite ove energije nalazi se u grudima, u
regionu srca. Ona delimino sudeluje u usmeravanju
ovekovih dobrih i loih nastupa i, kao takva, odgovorna je
za inicijalne misli o ponosu, ambicijama, eljama itd...
Simptomi koji pokazuju da se radi o poremeajima
ove vrste energije jesu mutna seanja, nejasna svest i
elja za dugim spavanjem.
4.5.3 mKrispa mTongbjed - lociran u oima

Trei tip mKrispa. Moe se prevesti kao "vizuelna

una" energija.
Nalazi se u oima i regulie ne samo vid nego i
jasno razaznavanje vienog.
Simptomi poremeaja ove vrste energije jesu da
ovek belu boju vidi kao utu.
57

4.5.4 mKrispa mDangsgjar - lociran u jetri

etvrti tip ove vrste energije. U prevodu - energija

koja menja boje.
Stanite joj je u jetri. Regulie hemoglobin u krvi i
tkivo miia.
Simptomi poremeaja ove energije svrab i poutela
koa.
4.5.5 mKrispa mDogsal - lociran u koi

Peti tip ove vrste energije. Nalazi se u koi i

regulie funkciju koe.
Znaci poremeaja ove energije su:
- koa postaje gruba i tamno plava.
- dlake u kosi ili u obrvama bele ili otpadaju.
- nokti tamne i postaju mrki.
- telo postaje slabo.

4.6 BADKAN
Badkan je najee posledica stanja tuposti ili
gluposti. Pojedina stanja mozga podravaju i podstiu
Badkan. Centar Badkana nalazi se u gornjem delu tela.
Postojanje Badkana se oituje gubljenjem toplote u telu,
posebno u elucu to onemoguava varenje hrane.
Ova ivotna energija takoe se deli na pet
podtipova.
4.6.1 Badkan rTenbjed - lociran u prsnom kou

Uslovno se moe prevesti kao energija koja

podrava. Lociran je u grudnom kou i u trbuhu. Njegova
osnovna funkcija jeste da regulie tenosti u telu i da
podrava ostale etiri BadKan energije.
Poremeaji ove energije prepoznatljivi su po
simptomima:
58

- gubitak apetita ili slab apetit

- esto povraanje kisele sluzi.
- iganje u gornjem delu trupa.
- oseanje toplote u grudnoj kosti.
4.6.2 Badkan Mjadbjed - lociran iza rebara, a iznad eluca

Naziv drugog tipa ove vrste energije moe se

prevesti kao "pomeana energija". Locirana je iza rebara,
a iznad eluca. Glavna joj je uloga da pretvara vrstu
hranu u poluteno stanje i da je pravilno mea kako bi
pravilno bila varena. Simptomi poremeaja ove energije
jesu:
- loe varenje,
- napetost trbuha praena estim podrigivanjem i/ili
- povraanjem bilo koje hrane ubrzo po uzimanju.
4.6.3 Badkan Mjonbjed - lociran u jeziku

Uslovni prevod - energija iskustva. Nalazi se u

jeziku. Regulie est ukusa:
- slatko,
- kiselo,
- slano,
- gorko,
- oporo i
- ljuto.
Poremeaji ove energije manifestuju se kao:
- nesposobnost razlikovanja ukusa,
- nedostatak ei,
- oseaj hladnoe u jeziku,
- hrapavost glasa,
- podizanje gornje usne uvis i
59

- oputanje donje usne.

4.6.4 Badkan Cimbjed - lociran u glavi

ivotna energija zadovoljstva. Nalazi se u glavi.

Regulie zadovoljavanje pet ula.
Simptomi poremeaja ove energije:
- iskrivljenje vida,
- uestala kijavica,
- uestali grip i
- oseanje teine u jednom delu glave.
4.6.5 Badkan Bjorbjed - lociran u zglobovima

Vezivni ivotni fluid ili vezivna energija, locirana je u

zglobovima i regulie usklaenost pokreta.
Simptomi poremeaja:
- oteano ispravljanje i savijanje udova,
- zadebljanje zglobova,
- gubljenje oseaja kontrole i bolovi u ramenima i
- otoci zglobova.

4.7 UZRAST I TRI ENERGIJE

Sve tri energije menjaju se sa uzrastom oveka.
Menja se njihov intenzitet i njihova dominacija.
U detinjstvu dominantan je Badkan, u mladosti
dominira Mkrispa, a u preostalom delu ivota dominira
rLung.

4.8 PUTEVI ENERGIJA

Prema starim tibetanskim anatomskim tekstovima u
ovekovom telu postoje tri glavna/velika puta energija.
Crni put je onaj kroz koji tee krv. rLung puteve ine
centralni i periferni nervni sistem. Beli put je limfni sistem.

60

Meutim, u uvodnoj tantri, koja ima deo o anatomiji

i fiziologiji, o ta tri puta energija govori se i kao o tri
tantrika puta. To pominjanje esto izaziva konfuziju i ne
dozvoljava svakom (tibetanskom) lekaru da objasni razliku
izmeu medicinskih i tantrikih puteva. U starim
tibetanskim medicinskim tekstovima te podele nema, a
pojavljuje se u medicinskim radovima tibetanskih lekara
tek poev od XVII. veka.
Meutim, tibetanski lekar rDze Kapa prirodu
tantrikih puteva objanjava kao razliitu od prirode
medicinskih puteva. On kae da su "u svakom oveku
tantriki putevi latentni, a aktivni su samo medicinski, kao
njihova spoljna manifestacija". On dalje objanjava da
tantriki kanali nisu fizioloki u materijalistikom smislu
rei, zato to ne funkcioniu u organizmima obinih ljudi.
Te tantrike puteve "mogu da otvore samo oni koji znaju
kako ti tokovi funkcioniu". Ova poslednja primedba
verovatno odnosi se kako na lekare Tibetanske medicine,
tako i na jogine.

4.9 PODELA ORGANA OVEKOVOG TELA

Prema uvodnoj tantri, anatomija i fiziologija
Tibetanske medicine poznaju 11 velikih organa ili sistema i
znanje o cirkulatornom i limfnom sistemu.
Tibetanska medicina 11 glavnih organa i sistema
deli na:
1. pozitivne (kompaktne i/ili vrste)
2. negativne (meke i/ili uplje)
Svaki pozitivni organ u funkcionalnom je odnosu sa
negativnim organom.
Na primer, jetra je pozitivan organ, a odgovorna je
za proizvodnju krvi.

61

Organi, sa svoje strane, formiraju i podravaju

funkcionisanje "sedam sastojaka ili sistema".

4.10

TRI NIVOA TELA

Tibetanska medicina posmatra ovekov organizam

kroz tri nivoa koji su definisani kao:
1. grubo telo
2. fino telo
3. vrlo fino telo
Svaki od tri nivoa tela sastoje se od fizikog i
mentalnog tela.
1.
GRUBO FIZIKO TELO sastoji se od:
- tri (ve pomenute) energije:
rLung,
mKhrispa i
Badkan,
- sedam sastojaka ili sistema:
limfa22
krv,
miino tkivo,
masno tkivo, kotano tkivo,
kotana sr i
regenerativno tkivo (sperma
mukaraca
ili ovum ena)
- tri procesa izluivanja:
22

U pojedinim tekstovima ovde stoji izraz "hranljiva sr". (Prim.

autora).

62

fekalije,
urin i
znoj
GRUBO MENTALNO TELO sastoji se od:
- pet ula:
vid,
sluh,
miris,
ukus i
dodir
-i mentalne svesti
2.
FINO FIZIKO TELO sastoji se od:
- tri tantrika puta:
desni put,
centralni put i
levi put
- endokrinih luenja:
ekstrakt limfe u telu
krvnog ekstrakta
FINO MENTALNO TELO sastoji se od:
- tri instinkta vezana za:
mrnju,
elju i
neznanje
- podinstinkta i
- emocija
3.
63

VRLO FINO FIZIKO TELO ine:

- neunitive kapi energije koja dri isto svetlo i
- um koji se iz jednog ivota nastavlja u drugom.
VRLO FINO MENTALNO TELO ini:
- um od istog svetla

4.11

ETIRI MEDICINSKE TANTRE

Prema budistiki nastrojenim tibetanskim

istoriarima, Jutok Jonten Gonpo Sarma je u XVIII veku
kalsifikovao uenja Tibetanske medicine u "etiri
medicinske tantre". Prema mlaim istraivaima koji sebe
nazivaju preporoditelji, takva podela postoji od iskona, a
Sarma ju je samo ponovo afirmisao.
Svaka od etiri tantre podeljena je na poglavlja.
4.11.1 Prva ili osnovna medicinska tantra

1.
Prva tantra je grafiki prikazana kao drvo sa
korenom, stablom i granama. U ovu emu ukljuene su
sve bolesti i njihove karakteristike.
Iz stabla rastu tri grane. Svaka grana ima lie.
Listovi oznaavaju uzroke bolesti. Postoje dve vrste
listova, odnosno dve vrste uzroka bolesti:
a. daleki uzroci.
b. neposredni uzroci.
a.
Daleki uzroci su oni uzoroci koji se stiu roenjem i
najvea su prepreka razumevanju prirode svakog
pojedinog oveka. Prema Tibetanskoj medicini daleki
uzroci su razlozi "zbog kojih ovek ne razlikuje ta je ta" i
zbog kojih nastaju tri tipa stanja ovekovog duha:
- patnja
64

- agresivnost
- glupost
b.
Neposredni uzroci bolesti su oni koji dolaze iz
okoline koja okruuje oveka.
Prema prvoj tantri koju simboolino predstavlja
koren drveta, leenje se deli na est ila.
4.11.2 Druga medicinska tantra ili tantra koja objanjava

Druga medicinska tantra sastoji se iz 32 dela. Ona,

pored ostalog, sadri opis i objanjenje zaea u materici
majke, objanjava kako se neka bolest manifestuje, kako
se odraava na bolesnika i kako se pojaava.
Druga medicinaka tantra opisuje i uslove i razloge
zbog kojih nastaju pojedine bolesti. Ova tantra sadri
podatak da po spajanju muke i enske polne elije u
materici prvo "nastaju aorta i srce u koje se, pri zaeu,
usauje duh ovekov".
Pojedina poglavlja Druge tantre govore o leenjima
mokom, akupunkturom, putanjem krvi itd.
4.11.3 Trea ili usmena medicinska tantra

Trea medicinska tantra je sainjena od niza tajnih

delova koje stariji lekar prenosi mlaem lekaru iskljuivo
usmeno. U tekstovima o Tibetanskoj medicini objavljenoj u
istonjakoj tampi, indijskoj na primer, ponekad se moe
naii na napomenu da je re o podacima iz trea, tajne
tantre. Takve tvrdnje su vrlo nepouzdane, a tibetanski
lekari ih, bez ikakve rezerve, odbacuju kao neistinite.
4.11.4 etvrta ili preostala medicinska tantra

etvrta tantra sadri sva preostala medicinska

uenja koja nisu ula u prethodne tri tantre. I ova tantra
delom je sainjena od tajnih, a delom od poznatih uenja.
65

Preteno je posveena pojedinim vrstama pulsa i moki polaganju ili paljenju lekovitog bilja na aicu takama.
Tajna uenja tree i tree tantre se ne prenose
svim lekarima. Prema oceni znalaca ovih tajnih uenja
"veina studenata i poklonika Tibetanske medicine nema
prave kvalifikacije da primi tajne usmene tantra". Oni koji
su samo radoznali, nee uti nita od ovih tantri, a mladi
lekar kome stariji lekar treba i moe da prenese usmena i
tajna uenja, mora da bude "perfektna vaza za tajna
medicinska znanja".

5.0 RAANJE NA TIBETANSKI NAIN

5.1 TRI, A NE DVA ELEMENTA ZA ZAEE
Da bi se ljudsko bie zaelo u majinoj materici
potrebno je da se steknu tri elementa - enino jajace,
mukareva sperma i (fina) svest bia.
1.
enino jajace, ovulum, treba da bude sposobno za
oplodnju, a to se proverava se na sledei nain. Ako se
menstrualn krv ene ne lepi na tkaninu, a tkanina
natopljena ovom krvlju moe lako da se opere, onda je
ovulum ist. Boja menstrualne krvi treba da bude svetlocrvena. Ako menstrualna krv nije zdrava, ona dobija
ukastu ili braonkastu boju.
Trei pokazatelj je intenzitet boje krvi. Menstrualna
krv ne sme imati nikakve mrlje i sva mora biti iste, jasno
crvene boje.
2.
Mukareva sperma treba da bude bele boje, teka
i da se rastee izmeu prstiju. Takva sperma je zdrava,
jaka i spremna za oploenje. Tibetanska medicina spermu
sa takvim osobinama tretira kao ivo bie.
66

3.
Sjedinjavanje sperme i ovuluma u eninoj materici
nije dovoljno da bi se zaelo novo ljudsko bie. Prema
Tibetanskoj medicini potreban je i trei elemenat - "svest u
meustanju Bardo". Termin Bardo u tibetanskom jeziku
oznaava period "izmeu smrti i sledeeg ivota",
preciznije "izmeu smrti i sledeeg zasaivanja (fine)
svesti".
Ni samo postojanje ova tri elementa na istom
mestu, u materici, nije dovoljno da bi se zaelo novo
ljudsko bie. Potrebno je i da osobine - pozitivne ili
negativne - sperme, jajaceta i (fine) svesti u meustanju
budu podudarne, odnosno da odgovaraju jedna drugoj i da
se dopunjuju.
Ukoliko su tri neophodna elementa okupljena na
istom mestu, a njihove osobine nisu podudarne, novo
ljudsko bie se nee zaeti, osim u nekim sluajevima.
Ukoliko (fina) svest u meustanju, iako nema osobine
podudarne sa osobinama sperme i jajaceta, ipak ue u
spoj sa njima i zane novo bie, zaee e se, moda,
odrati izvesno vreme ali e se, u svakom sluaju, zavriti
spontanim pobaajem.

5.2 BLAENSTVO PARA POSLE ZAEA

Zadovoljstvo posle okonanog seksualnog odnosa ako se zaee zbilo - mnogo je vee od uobiajenog. Oba
partnera e se oseati vrlo sreno, a zatim i vrlo
zadovoljno, naroito ena. Ona e leati umorna,
malaksala, i oputena, ali e biti gotovo u stanju
blaenstva. Oboje e oseati da su sudelovali u neem
vanom, ali nee znati da se zaelo novo ljudsko bie.
U telu budueg ljudskog bia kosti, ceo kostur,
kima i polni organi imae oeve, a miii, krv i koa
67

majine osobine23. Od fine svesti u meustanju Bardo,

kako belei Tibetanska medicina, novo bie dobija samu
svest i pet ula: vida, mirisa, zvuka, ukusa i dodira.
U trenutku zaea svest iz meustanja aktivira
"suptilne energije" koje e ostati uz ili sa buduim
ovekom tokom itavog njegovog ivota.

5.3 Trideset osam nedelja trudnoe

1.
Prva vitalna energija koja deluje na spoj jajaceta,
sperme i svesti jeste osnovni rLung koji iz svakog od tri
elementa izvlai, aktivira i mea po pet njihovih sutinskih
karakteristika i pretapa ih u jednu celinu24.P osle
zavrenog meanja i pretapanja stvara se prvi oblik
embriona. To je telace okruglog oblika koje podsea na
jogurt, a stomak majke je neto vei nego obino.
2.
U drugoj nedelji na ovalno telace poinje da deluje
podvrsta rLunga, nazvana Kundu Dudpa, to bi se moglo
prevesti kao Sva kreativna ivotna energija. Pod
delovanjem ove energije ovalno i dosad teno telace
poprima vri oblik i lini na komadi mladog sira.
3.
U treoj nedelji rLung Dzodka (Spremite vitalne
energije) poinje da deluje na embrion i on postaje jo
23

I savremena medicina zna da je spermatozoid nosilac hromozoma

koji odreuju pol budueg deteta. Drugim reima, i tibetanska i savremena
medicina pokazuju da nisu u pravu oni muevi koji optuuju svoje supruge to
raaju samo ensku decu, jer su, u stvari, oni "krivci". (Prim. dr Nemanje
Vlatkovia).
24

U opisima zaea tibetanski tekstovi ovde naglaavaju da je

rLung nematerijalan, da ne moe da se vidi, ali da ima funkciju i da deluje.
(Prim. autora).

68

vri i podsea na komadi starog sira koji jeste vri od

mladog sira, ali je krhak i mekan.
4.
U etvrtoj nedelji pojaava se delovanje istog
rLunga i embrion postaje jo kompaktniji i od okruglog
prelazi u izdueno telo koje zauzima uspravan poloaj.
Blago se menja oblik materice koja postaje neto
ispupenija u centru, a spljotena sa strane.
5.
I dalje deluje isti rLung Dzodka. Fetus postaje
vri, gotovo kao meko drvo i nije napet kao ranije. U
petoj nedelji seksualni organi jo nisu formirani, ali
embrion ve ima snagu ili energiju da ih formira. U ovoj
nedelji poinju da se formiraju prvi kanali, prve vene i prvi
disajni putevi.

5.4 OSNOVA ZA FORMIRANJE SVESTI

6.
Poev od ove nedelje, delovae razliite vrste
rLunga i svake sledee nedelje formirae se novi organi,
ali pre svih formirae se - pupak.
Istovremeno se obrazuju i tri glavna kanala koji e
povezivati pupak sa ostalim delom embriona. Kanali u
Tibetanskoj medicini nose imena: kanal ivota, kanal
vazduha i kanal snage.
ta protie kroz kanal ivota?
Tibetanska medicina ui da kroz kanal ivota
prolazi "osnova za formiranje svesti".
7.
Tokom sedme nedelje centralni kanal embriona
raste uvis. Iznad pupka formira se ono to e biti srce, a

69

na nivou srca, u visini osmog prljena (po tibetanskoj

podeli), formira se centar kanala koji se u Tibetanskoj
medicini zove toak Darme. Centrani kanal nastavlja da
raste uvis i formira grlo, odnosno ono to e biti grlo. U
njemu se takoe formira centar kanala koji se u
Tibetanskoj medicini zove toak zadovoljstva. Centralni
kanal nastavlja da raste dok ne doe do nivoa na kojem
e biti vrh glave, gde formira novi centar kanala koji se
naziva toak velikog blaenstva. Po formiranju toka
pojavljuju se i prve, primetne naznake buduih organa pet
ula. U toku sedme nedelje nema velike razlike u izgledu
tela i glave.
8.
Na prelazu iz sedme u osmu nedelju, i u osmoj
nedelji, svi organi na licu i sama glava bolje se ocrtavaju.
Glava se jasnije razlikuje od tela.
9-10.
Tokom devete i desete nedelje ve se mogu
razlikovati gornji i donji deo tela, poinju da se ocrtavaju
ramena, da se formiraju bedra i kosti u njima, ali udovi se
jo nisu pojavili. Na kraju ovog perioda embrion lii na
ribu.
11.
Tokom ove nedelje otvaraju se i poinju jasno da se
ocrtavaju otvori na telu.
12.
Poinje formiranje pet organa. Prvo se uobliava
srce, zatim plua, jetra, slezena, pa oba bubrega.
13.
Poinje formiranje est takozvanih upljih organa
po sledeem redosledu:

70

eludac, tanko crevo, debelo crevo, una kesa,

materica kod buduih devojica i semonovodi kod buduih
deaka i na kraju mokrani mehur.
14.
Prvo izrastaju noge, pa zatim ruke. Prsti se jo ne
razaznaju. Embrion ima formu ljudskog tela, ali jo nije
definitivno uoblien.
15.
Udovi dobijaju definitivnu formu. Pojavljuju se prsti
na rukama i na nogama.

5.5 EMBRION POINJE DA OSEA TELO

17.
Formiraju se svi krvni sudovi i nervi koji povezuju
organe u telu, a takoe i oni koji se mogu videti na
povrini. Svi krvni sudovi i nervi rastu i granaju se po
itavom fetusu. Sve do ovog trenutka fetus nema svest o
sopstvenom telu. Kad u ovoj nedelju na fetus poinje da
deluje nova vrsta rLunga nazvana Tegong, on e poeti
da osea sopstveno telo.
Pod uticajem Tegonga stvara se veza izmeu
eluca i jetre. Kroz tu vezu jetra e uzimati osnovne
hranljive sastojke iz eluca. Zatim se formiraju slezena i
svi sudovi za preiavanje krvi. U ovoj fazi lice fetusa lii
na kornjaino.

5.6 UTICAJ MAJINE ISHRANE NA LEPOTU

BEBE
18.
Moe se rei da je u ovoj nedelji ivot ve formiran.
Na fetus poinje da deluje novi rLung koji se zove Drima
medpa, to se moe prevesti kao elina vitalna energija

71

ivotne snage. To je vrsta rLunga koju Tibetanska

medicina opisuje i kao, "apsolutno istu energiju u kojoj
nema nikakvih primesa i zagaenja."
Ako majka u ovoj nedelji vodi rauna o svojoj
ishrani, moe da utie na lepotu svog budueg deteta.
Ona treba da izbegava ili bar da smanji, uzimanje ljute
hrane i hrane od koje joj se temepratura blago podie za
vreme varenja. Takoe treba da izbegava jako hladnu
hranu, sladoled, na primer. Takoe ne treba da uzima
vetaki obojenu hranu.
Hrana koju budua majka uzima ulazi u sastav
miia i masti koji se formiraju ba u ovoj nedelji trudnoe.
Mnoge bebe kad se rode imaju kou koja se peruta
ili pomalo lii na krljut. Takav izgled bebine koe je
posledica nepravilne ishrane budue majke u 18. nedelji
trudnoe.
19.
U ovoj nedelji na fetus poinje da deluje novi rLung,
nematerijalni intu frabaj (Krajnje suptilna vitalna
energija). Stvaraju se tetive i kompleksne nervne veze.
Glavna uloga ovog rLunga je u tome da osposobi pojedine
organe za samostalno funkcionisanje, kao to je recimo
pokretanje jezika, stvaranje pljuvake i slino.
20.
Na fetus poinje da deluje rLung intu tenpaj ili
Krajnje stabilna energija. Kao posledica delovanja ovog
rLunga, celo telo postaje vre, a naroito kosti koje su
do tada bile savitljive. Jasnije poinju da se uobliavaju
duge kosti kao to su one u rukama, zatim pljosnate kosti
kao to su rebra, pa okrugle kosti kao to su zglobovi i na
kraju kosti lobanje, aica u kolenima i sline kosti.
21.
72

Poinje delovanje Jangdag par skjed rLunga ili

Perfektno generisne vitalne energije. Veina elemenata
tela je ve formirana, ali koa jo nije kompletna. Postoji
donji sloj, a u ovoj nedelji stvara se i gornji, povrinski sloj
koe.
22.
Nesavladiva vitalna energija ili na tibetanskom
Kundu al baj rLung, deluje na fetus u ovoj nedelji. Pod
uticajem ove energije otvaraju se i definitivno se formiraju
razne vrste kanala u telu. Krv poinje da cirkulie, voda
poinje da cirkulie, a ako je fetus enskog pola pojavljuje
se menstrualna krv. Definitivno se formiraju organi ula,
kao to su, recimo, oi. U oima se ve vide one
jabuice, zenica i boja oiju.
23.
Poinje da funkcionie Potpuno sveobuhvatna
vitalna energija (Yongsu dagpar zinpaj rLung). Rastu
dlaice po telu i kosa na glavi. Nokti koji su dotad bili meki
i savitljivi, sada postaju vri. U to vreme majka moe da
oseti kiselinu u stomaku i toplotu oko srca, ali to nisu
bolesti, ve posledice rasta fetusa u ovoj fazi. Ako lekar
pogrei i dijagnostikuje bolest i ako trudnici da neki lek, to
e, zavisno od snage leka, usporiti ili zaustaviti rast bebine
kose.

5.7 PRVI STRAH U MATERICI

24.
U ovoj nedelji poinje da deluje Stalno pokretna
vitalna energija (rLung Kundu fiba). U ovom periodu beba
poinje da osea sve svoje organe, ukljuiv i unutranje.
Ako, recimo, majka jako skoi beba e u svom srcu osetiti
strah. Ako majka legne na stomak i jako ga pritisne, onda
e beba osetiti bol u nekom od svojih unutranjih organa.
73

Poev od ove nedelje majka treba da potuje odreena

pravila da ne bi nanela bol bebi i otetila njen organizam.
U ovoj nedelji majka ne treba da pije vino, pivo i estoka
pia, a ukoliko to ipak ini otetie bebinu jetru i oslabie
bebin vid. Ona takoe ne treba da jede jela pripremljena
na ivotinjskoj masti, svinjetinu i hranu napravljenu od
iznutrica kao to su patete i salame.
25.
Poinje da deluje rLung udnog imena Grong-kjer
zinpaj, to na tibetanskom znai Vitalna energija u okviru
gradskih granica.
Zahvaljujui ovom rLungu beba e (posle poroaja)
moi da die kroz nos.
Majka treba da vodi rauna kako lee i kako lei.
Nikako ne sme da legne na stomak jer moe da spljoti
bebin nos i da zatvori njena usta.
Leanje na stomaku i pritisci druge vrste na stomak
mogu otetiti bebine ruke i noge ili zatvoriti bebina usta i
nos.

5.8 VIENJE SVIH BIVIH IVOTA

26.
U analizi ove nedelje trudnoe, Tibetanska
medicina se bitno razlikuje od saznanja savremene,
zapadne medicine. Tibetanska medicina kae da u 26.
nedelji na bebu deluje rLung Kjeba Ngonmar Grubpaj, to
u prevodu znai Seanje na prethodne ivotne energije.
Dete, tvrdi Tibetanska medicina, u ovoj nedelji sasvim
jasno vidi sve svoje bive ivote. Dete moe jasno da vidi i

74

da li je prosvetljeno ili obino bie i u kojim se okolnostima

i uslovima ranije raalo25.

5.9 ZabranjenA visokokalorina hrana

27-30.
Svi organi ula, koja inae ve funkconiu, u ove
etiri nedelje razvijaju se i dalje i sazrevaju, a boja koe
sve vie lii na onu koju e dete imati kad se rodi.
Tokom ove etiri nedelje poinju da deluju - i deluju
istovremeno i usklaeno - tri vrste rLunga: Manion rLung
(Manion <neprevodivo> vitalna energija, rLung metok
frengba (Vitalna energija cvetnog venca) i rLung iag gigo
(Vitalna energija gvozdenih vrata). Ova tri rLunga naroito
podstiu dalji razvoj pet glavnih krvnih sudova u srcu,
jednog centralnog i etiri koji okruuju centralni. Kao
rezultat delovanja jednog od ova tri rLunga, dete stie
sposobnost da malo pokrene svoje telo i da isprui ruku ili
nogu.
Dete je i dalje preko svog pupka uzima hranljive
sastojke iz placente, ali ve pokree i otvara usta i guta
neiste sastojke iz sredine koja ga okruuje. U periodu
ove etiri nedelje naroito je bitno da majka nipoto ne
napree svoje telo i da redovno, uvek u isto vreme, ide na
spavanje. Takoe mora da izbegava da uzima
visokokalorinu hranu.
Ukoliko trudnica ne vodi rauna o ovim elementima,
dete se moe roditi prerano.

25

I u savremenoj medicini postoje teorije koje kau da posle roenja

izumire odreeni deo modanog tkiva. Pojedini histolozi su ak dokazivali da
su kod beba otkrili izumrle neurone, modane elije. (Prim. dr Nemanje
Vlatkovia).

75

5.1 0

PRVO OSEANJE SOPSTVENE

LINOSTI

31-35.
U toku ovih pet nedelja dete dorasta do svoje
veliine koju e imati pri roenju. Do ovog perioda stanja
tela majke i deteta su se podudarala, ali na dalje e se
razlikovati. Dete, figurativno reeno, preuzima stvar u
svoje ruke. Moe se desiti da majka bude bolesna, a da
dete nema nikakvih problema i obrnuto. Majka e
postepeno postajati svesna da su poele da nastaju
razlike izmeu nje i deteta. Dete e imati slino oseanje.
U 35. nedelji menja se izgled detetovog lica. Ono je
ranije bilo nalik na kornjau, a sada pomalo podsea na
prasence.

5.11

DETE ELI DA SE RODI

36-37.
Tokom ove sedmice dete poinje da osea neistu
okolinu u majinoj materici. U detetovom mozgu poinje
uobliavanje pet percepcija koje mu stvaraju elju da
napusti sredinu u kojoj je. Dete eli da pree u drugu
sredinu zbog toga to shvata da je sredina u kojoj je
neista, da nije prijatnog mirisa, da je u njoj tamno i da je
zatvoreno. Zbog svega nabrojanog dete je, iz dana u dan,
sve nesretnije i eli da izie, da se rodi. Svoja oseanja i
elju da napusti matericu, dete izraava sve eim
pokretima ruku, nogu i celog tela. U tom periodu majka
redovno treba da odlazi lekaru.
Dete u materici moe da stoji na tri naina - sa
glavom dole, gore i sa telom u horizontalnom poloaju.
Ako je detetova glava dole, to je pravilan poloaj, a ako

76

nije, doktor i babica treba svakodnevnim, blagim pritiscima

i pokretima da okrenu dete u pravilan poloaj za raanje.
Horizontalni poloaj je opasan po majku, ali je
opasniji po dete.
Okretanje deteta u pravilan poloaj za raanje
moe da traje u toku ove dve nedelje.
38.
U 38, poslednjoj nedelji trudnoe deluje rLung
togsme rKjen ili Praiskonska povremena energija i njena je
uloga da zadri dete u poziciji za raanje, odnosno sa
glavom dole.

5.12

PORAANJE U KLEEEM STAVU

Kad doe vreme za poroaj majka e ostetiti tri

vrste bolova. U poetku, ona e oseati bol samo u
prednjem delu stomaka. Onda e poeti da je bole i lea.
Trea vrsta bolova javlja se kad istekne plodova voda uoi
samog poroaja. Bolovi se pojaavaju u ritmu kojim se
ire vrata materice. Prvi bolovi se javljaju kad se vrata
materice tek otvore i kad kosti oko njih ponu da se ire.
Drugi tip bolova javlja se kad se nastavi irenje kostiju.
Trei i najtei tip bolova javlja se kad se vrata i kosti toliko
raire da dete moe da izie iz materice, da se rodi.
Raanje na tibetanski nain razlikuje se od
zapadnog naina raanja.
Tibetanka se poraa kleei na kolenima. Zemljina
tea pomae izlasku bebe, a majka se neto manje
napinje. Nekoliko minuta posle pojavljivanja detetove
glave, matericu e napustiti i celo detinje telo.
im dete izie iz materice zajedno sa krvlju,
sukrvicom i sa raznim vrstama neistih tenosti, lekar
treba da mu oisti nos u kojem ima menstrualne krvi. Ako

77

nos ne bude oien odmah po roenju, dete e kasnije u

ivotu zbog toga imati probleme.

5.13

NE OKREITE NOVOROENE
NAOPAKE

Kad se dete rodi, pupana vrpca je u razliitim

poloajima. Ona je najee oputena, ali ponekad je
umotana oko detetovog vrata.
Tibetanska medicina ovaj poslednji sluaj vrlo
ozbiljno tumai kao znak da je tek roeno dete "donelo
dobre karakteristike" iz prethodnih ivota ili da, ak,
pripada prosvetljenim biima. Ako je pupana vrpca
dugaka to je, opet, znak da e novoroene biti miran i
po prirodi dobar ovek.
Prekratka pupana vrpca najavljuje da je na svet
doao ponosan ovek, ali koji je istovremeno, i velika
prznica.
Kad se seenjem pupane vrpce dete i majka
razdvoje, lekar treba da izvue onaj deo pupane vrpce
koji je ostao u telu majke i da zajedno sa njom izvue i
placentu, a deo koji je ostao uz dete treba da zavee.
Prvi vor lekar e zavezati u smeru suprotnom
kretanju kazaljki na satu i to blie pupku. Drugi vor, blizu
prvog, lekar e zavezati u smeru kretanja kazaljki na satu.
Na dva do tri centimetra dalje lekar e zavezati i trei vor
i odmah do njega e ponovo presei pupanu vrpcu.
Posle zavezivanja pupka, Tibetanke okrenu dete na
stomak, dre ga na rukama i nose ga po prostoriji dok ne

78

prestane da plae ili dok se malo ne smiri26. Pri tom, noge

su na malo viem nivou, a glava na niem.
Posle toga lekar isti nos i usta novoroeneta od
svih zaostalih tvari koje je ono ponelo iz materice.

5.14

Briga za porodilju

Kad zbrine novoroene, lekar e pregledati majku

i ako nema nikakvih problema naloie da je pokriju
tankim pokrivaem i da joj daju da pojede unapred
pripremljenu supu od kostiju i malo toplog butera. Ona
treba da ostane tako pokrivena jedan minut. Posle toga
lekar daje porodilji lek koji e joj pomoi da lake izbaci
placentu. Zahvaljujui dejstvu leka placenta e izii
napolje tri minuta posle davanja leka.
Neke porodilje imaju veliku placentu koja ne izlazi i
pored davanja odgovarajueg leka. U tom sluaju lekar e
deo pupane vrpce koji viri iz enine rodnice dvaputa
obavitii oko dva prsta svoje desne ruke i, pomaui se
levom rukom, polako e izvui placentu.
Majku treba paljivo i detaljno oprati, a zatim njeno
telo, naroito u visini pasa i kukova, treba namazati
buterom i masirati. Porodilji ovom masaom treba pomoi
da se oporavi, jer su sve njene kosti u tom pojasu prole
kroz maksimalno naprezanje. Lekari zapadne medicine
posle poroaja, naroito posle napornog poroaja, imaju
obiaj da uivaju vaginu porodilje. Tibetanska medicina
puta da se vagina prirodno skupi, ali taj proces se
pomae masaom i pravilnom ishranom27.
26

Tibetanska medicina ne preporuuje da lekar ili babica uhvate

novoroene za noge i da ga, drei ga glave okrenute na dole, blago lupe po
stranjici da bi "uhvatilo dah". Tibetanska medicina ui da je novoroene jo
slabo i da poloaj naopake moe da povredi njegove jako osetljive
unutranje organe. (Prim. autora).

79

Najmanje mesec dana posle poroaja porodilja ne

treba da ima seksualne odnose. Ako to pravilo ne bude
potovano, ena kasnije moe imati spontane pobaaje, a
sigurno e je boleti lea i imae probleme sa
menstrualnim ciklusom.
Pri pojedinim poroajaima dogaa se da zajedno
sa bebom ili zajedno sa placentom napolje izie i
materica. U takvim sluajevima Tibetanska medicina
upuuje lekara da opere ruke sredstvom koje spreava
infekciju, zatim da vodom zagrejanom do temperature
ovekovog tela, opere i matericu i da je blagim potezima
vrati na mesto. Izlazak materice moe da izazove
komplikacije i da bi se to izbeglo, porodilji se zabranjuje da
ustaje ili da sedi celu nedelju dana. Ona mora da lei sa
nogama malo podignutim iznad nivoa glave. Kad bude
mogla da hoda, porodilja mora da hoda malim koracima,
ali ne sme da se penje uz stepenice,

5.15

PRVI LEK ZA NOVOROENE

Pre bilo kakvog davanja hrane novoroenetu,

Tibetanska medicina predvia proces i primenu leka koji
buduem oveku treba da pojaa inteligenciju i da
obezbedi da ona bude stabilna. Lekar pripremi meavinu
tri leka i pretvori je u prah. Malo tog praha lekar stavi na
novoroenetov jezik, a deo praha, pomea sa buterom.
Novodobijenu smeu lekar uzme na vrh prsta i dotakne
detetov pupak, njegovo grlo i vrh njegove glave, a zatim
blago masira te delove.
Posle toga, jedna od prisutnih ena daje detetu tri
kapi rastopljenog butera. Ta ena, po tibetanskoj tradiciji,
27

Ovde je izgleda re o zabuni. Ne uiva se vagina, nego meica

koju zapadni lekari seku da bi olakali poroaj i da bi spreili nepravilno
cepanje meice. (Prim. dr Nemanje Vlatkovia)

80

ne po Tibetanskoj medicini, treba da ispunjava tri uslova:

mora da ima decu, njena majka mora da bude iva i njen
otac mora da bude iv. Onda dete okupaju vodom koja
nije pretopla, ali ni suvie hladna i u koju je ranije stavljen
afran.
Potom se dete uvije i ostavi da spava na leima, a
ne na stomaku, niti na stranu.

5.16

SNAGA MAJINOG MLEKA

Pre poetka hranjenja deteta mlekom iz dojki treba

preduzeti nekoliko koraka kojima e biti iskljuen svaki
eventualni problem. Kad se porodilja dovoljno odmori,
onda paljivo treba masirati obe dojke.
Blagim prtiscima iz dojki treba izbaciti prve mlazeve
mleka koji su ukaste boje i koji nikako nisu dobra hrana
za novoroene. ukasto mleko, preciznije je rei
ukasta tenost, negativno deluje na detetove organe za
varenje, pre svega na eludac.
Zadravanje ukaste tenosti u dojkama nije
dobro za majku. Ona moe otetiti mlene elije koje
stvaraju mleko. Tibetanska medicina ovde podvlai da su
mnogi sluajevi raka dojki nastali upravo zato to ukasta
tenost nije pravilno i na vreme odstranjena. Blagim
masiranjem od korena prema vrhu dojke mleko treba
izbacivati sve dok se, umesto ukaste, ne pojavi bela
tenost.
Kad uta tenost bude potpuno eliminisana, majka
prvim mlazom dobrog, belog mleka treba da pokvasi i
opere oba detetova oka. Majino mleko je najzdravija
hrana za sve bebine organe, a u ovom sluaju,
neposrednim kontaktom sa oima ono pomae jaanju i
stabilizaciji detinjeg vida.

81

Tibetanska medicina preporuuje da majka svojim

mlekom pere bebine oi svaki put pre nego to ga njime
nahrani.

5.17

TIBETANSKO OBJANJENJE SMRTI

BEBA

Tibetanska medicina smatra da postoji vie razloga

zbog kojih bebe umiru u materici, na poroaju i nekoliko
nedelja ili meseci posle roenja.
Dete umire u materici iz dva razloga. Prvi razlog je
njegova lina karma koja ga ograniava da ivi, jer je ve
odivelo sve ivote koji su mu bili namenjeni, odnosno
zato to je ve prolo kroz sve ivote kroz koje je trebalo
da proe. Nekoliko preostalih nedelja ili meseci to dete je,
prema Tibetanskoj medicini, odivelo u majinoj materici.
Ono to se u zapadnoj medicini naziva spontanim
pobaajem, Tibetanska medicina naziva "odivljeni
ostatak ivota". Drugi razlog smrti beba u materici nije
prirodnog porekla ve je neto to se dogodilo trudnici, na
primer, ako ona padne ili doivi nesreu ili pojede neto
to nije trebalo. Ti neprirodni uzroci izazovu izbacivanje
ploda iz materice to automatski znai i smrt bebe.
Bebe umiru na poroaju ili nekoliko minuta kasnije
zbog loe karme, zbog loih dela novoroenog bia u
prethodnim ivotima. Poloaj takvog deteta u materici je
horizontalan, a kad se okrene i pone da izlazi, umesto
glave prvo se pojavljuju ruke, to je veliki problem kad
lekar nije prisutan kao to je to sluaj u veini tibetanskih
domainstava u kojima poroaje obavljaju babice. Ako je
tibetanski lekar prisutan, on zna kako da izvue dete, ali
ono e umreti samo nekoliko trenutaka kasnije.

82

Tibetanska medicina insistira na objanjenju da

bebe koje su u prolim ivotima inile zla dela u materici
zauzimaju horizontalan poloaj.
Bebe koje posle nekoliko nedelja ili meseci
iznenada ponu da plau bez vidljivih razloga i ubrzo
umru, umiru zato to im je "istekao zbirni ivotni vek",
odosno to nije ni bilo predvieno da ive due.
Tibetanska medicina ne objanjava ko nije
predvideo da beba ivi due, ali insistira na tvrdnji da ne
postoji lek ili lekar koji bi mogao da produi ivot takvom
detetu.

5.18

PRVI MESECI IVOTA

Tri dana posle roenja roditelji daju detetu

privremeno ime koje e nositi sledeih godinu dana, sve
dok ne bude odvedeno lami koji e mu dati novo ime koje
e nositi celog ivota.
Tokom prve nedelje ivota dete se obavezno kupa
jednom dnevno. Dok kupa novoroene majka treba da ga
dri rukom podmetnutom ispod grudi. Prvo se sapunom
peru bebine noge i telo i onda se sve to spere. Glava se
pere na kraju da bi se izbeglo ulaenje sapunice u
detetove oi i prejaki detetov pla koji jo moe da povredi
detetov pupak.
Tibetanska, kao i zapadna medicina smatra da je
za novoroene majino mleko najbolja hrana. Mesec
dana po roenju Tibetanci ispre malo pirina i jema,
mrve ih u prah, meaju sa kaiicom butera i tom smeom
hrane bebu.
Blago zagrejanim buterom majka svakodnevno
treba da namae detetov pupak i kou oko njega, detetove
ruke i noge i da ih ih onda masira. Masaa, pored ostalog,
pomae da dete ima prave udove.
83

Tokom prva tri meseca ivota dete treba ostaviti da

lei najvie vremena. Dete nikako ne treba drati uspravno
jer zbog toga nastaju problemi prvo sa novoroenetovom
jetrom, a zatim i sa u drugim unutranjim organima.
Detetova jetra se jo nije potpuno uvrstila na svom mestu
i kad se dete uspravi, jetra malo padne.
Posle tri meseca detetu se moe dati neto tvra
hrana od kaice, kao to je, recimo, dobro skuvana hrana
od itarica, ali ona ne moe da zameni dojenje koje nikako
ne treba prekidati. Za razliku od obroka koji se daju uvek u
isto vreme, majka treba da doji dete kad god ono zaeli.
Tibetanke uvek same doje svoju decu i ponosne su
na njihovo zdravlje.
Meu Tibetankama je normalna pojava da dete doji
do tri, pa i etiri godine.

6.0 DIJAGNOSTIKA
6.1 SAVRENI INSTRUMENT
Na primedbu da je dijagnostika Tibetanska
medicina nepouzdana zbog toga to ne koristi pomona
sredstva - nikakva dostignua savremene nauke tibetanski lekar e, uz blagi osmeh kojim sagovorniku
stavlja do znanja da razume njegovu nedoumicu, tvrditi da
on za uspostavljanje dijagnoze koristi najsavreniji
instrument koji je ikada stvoren - oveka.
ta to u praksi znai?
Tibetanski lekar e pregledati pacijentov urin ako
treba, pregledae i njegovu kou ako treba, ali u svakom
sluaju primenie metodu itanja pacijentovih pulseva.
Dogodilo se da sam, doavi nenajavljen, zatekao
praznu ekaonicu pred ordinacijom dr Dolkar Khangkar,
to se nikad pre toga nije dogodilo.
84

- Danas ne leim pacijente, - rekla je. - Leim sebe.

Objasnila je da je blago prehlaena i da zbog toga
nije sposobna da pravilno ita pulseve pacijenata. Za
dijagnozu itanjem pulseva, za poduhvat koji izaziva
nevericu i zapadnih lekara i zapadnih laika, potreban je
savreno zdrav lekarev organizam.
Tek ako je organizam lekara Tibetanske medicine
zdrav, on moe da bude najsavreniji dijagnostiki
instrument.
Lekar moe, ali ne mora da primeni sva etiri
sledea metoda da bi utvrdio dijagnozu:
1. itanje pulsa
2. pregled urina i stolice
3. pregled fizikog izgleda, koe pacijenta
4. ispitivanje pacijenta
Svi pregledi kojima sam prisustvovao poinjali su i
zavrili su se itanjom pacijentovog pulsa. I u literaturi se
moe nai podatak da su itanje pulsa i eventualno
ispitivanje pacijenta dovoljni za uspostavljanje dijagnoze.

6.2 DIJAGNOSTIKA DECE

Ispitivanje deteta da bi se utvrdila dijagnoza izvodi
se na tri naina.
Detetu se prvo ispituje zadnja strana uiju.
Drugi nain, ispitivanje pulsa, naroito se
primenjuje kad dete plae zbog bolova.
Kako deca, kad su jo mala, nisu u stanju da
govore, onda se umesto ispitivanja deteta, ispituje mleko
majke koja ga doji. Mleko se stavi u obinu vodu i
posmatra.

85

6.2.1 Krvni sudovi na uima - izvori informacija

Ispitivanje uiju izvodi se tako to se dete, okrenuto

licem prema svetlu, postavi izmeu lekara i izvor svetlosti.
U tom poloaju lekar e videti razliite krvne sudove ne
detetovim uima, ali mnogi od njih su isuvie tanki da bi se
mogli posmatrati. Lekar usredsreuje svoju panju na tri
najvea krvna suda od kojih se ravaju kolaterali i kapilari.
Posmatrajui boje est krvnih sudova na detetovim
uima, iskusan lekar Tibetanske medicine moe da oceni
kakvo je zdravstveno stanje pet glavnih unutranjih organa
i est, takozvanih upljih organa. Krvni sudovi na desnom
uvetu odraavaju stanje organa u desnom delu tela, a na
levom u levom delu tela.
Lekar prvo pregleda desno uvo deteta. Gornji krvni
sud je indikator stanja plua i debelog creva. Srednji krvni
sud pokazuje stanje jetre i une kese. Poslednjai donji
krvni sud odraava stanje desnog bubrega i mokranog
mehura.
Onda lekar pregleda levo uvo deteta. Gornji krvni
sud je odraz stanja srca i tankog creva. Srednji krvni sud
je slika stanja slezene i eluca. Poslednji, donji krvni sud
je slika stanja levog bubrega i materice ako je dete
ensko, odnosno levog bubrega i smenovoda, ako je dete
muko.
6.2.2 Pregled est krvnih sudova na uima

Lekar poregleda krv u krvnim sudovima i ako je ona

mrka ili tamna, to je indicija da dete ima groznicu. Na
osnovu krvnog suda u kojoj je video takvu krv lekar e
znati "gde je vrue u detetovom telu". Najee je re o
srcu i jetri.

86

Ako u krvnom sudu u kojem se odraava una

kesa krv nije crvena, ve je ute boje, bilo koje nijanse,
onda je problem, normalno, u unoj kesi.
Kad dete ima temperaturu zbog problema sa
unom kesom, onda e se temperatura prvo pojaviti na
elu, a zatim e obuhvatiti celo telo.
Pregledom krvnih sudova na uima takoe se moe
utvrditi da li bolest pripada toploj ili hladnoj vrsti bolesti.
Problemi u krvi i u ui spadaju u takozvane tople bolesti.
Ako je krv u bilo kojoj od posmatranih krvnih
sudova bledo uta onda je izvesno da se radi o hladnom
tipu bolesti. Kada ta boja ima dosta belina ili kad uta boja
nije pravilno rasporeena, Tibetanski lekar e zakljuiti da
je re o hladnoj vrsti bolesti. Kada u krvi u nekom od
krvnih sudova, osim crvenkaste boje krvi, preovlauje
bledo uta boja, to je siguran pokazatalj da je bolest
hladnog tipa.
Kada je boja krvi u krvnom sudu vrlo svetla, gotovo
bela, bez utih elemenata, onda je to indicija da postoji
problem tree vrste bolesti Badkana. Posledica ove bolesti
jeste da e dete povratiti sve ili gotovo sve to pojede, a
eludac e mu biti nadut.
Kad dete ima male boginje, krvni sudovi e biti
crveni i samo uvo e biti crvenkasto, a i bela ona jabuica
e, u veoj ili manjoj meri, biti proarana crvenim krvnim
sudovima. Ako se bolest otkrije u ovoj fazi, onda se dete
moe oporaviti za vrlo kratko vreme, moda ak i bez
lekova, ali uz pravilnu ishranu. Ako se bolest otkrije u
kasnijoj fazi onda je leenje lekovima obavezno.
Kada je krv u svih est krvnih sudova tamne boje,
to je znak da je dete pod negativnim spoljnjim uticajima.
Ovde nije re o klasinoj vrsti bolesti, ve doista samo o

87

vrsti spoljnjeg tetnog uticaja koji jako utie na dete i zbog

kojeg ono ima probleme.
Kad su ui deteta providne i kad se ne moe
identifikovati ni jedan krvni sud, to je znak da je dete u
ivotnoj opasnosti. Prema Tibetanskoj medicini u takvim
sluajevima leka nema, jer ta pojava i nije bolest, ve su
"oslabili detetovi krvni sudovi dugovenosti". Kao jedino
sredstvo za eventualno produavanje detetovog ivota,
Tibetanska medicina preporuuje produavanje ivota
nekih drugih bia, kojima je sudbina bila namenila smrt,
kao to su, recimo, ive, vee ili manje, ribe koje se mogu
kupti na pijaci i vratiti u reku ili u more.
6.2.3 Prevod bebinog plaa

Drugi nain da se utvrdi od ega je dete bolesno,

jeste sluanje i analiza naina na koji ono plae. Za ovaj
nain otkrivanja bolesti nije potrebno medicinsko znanje i
sami roditelji mogu da "pregledaju" bebu.
Oni prvo, kroz praksu, treba da naue kad beba
plae normalno, odnosno kad plae samo zbog toga to je
gladna, edna ili mokra.
Kad dete ima problema sa jetrom onda ono ne
plae na uobiajeni nain ve pravi vee razmake izmeu
dva jecaja, nego obino. Kratko vreme dete uopte nee
plakati. U takvim sluajevima roditelji treba da pregledaju i
boju detetovih oiju, jer su oi povezane sa jetrom. Boja
oiju u sluaju bolesti jetre neznatno e se izmeniti.
Kad beba ima probleme zbog neke od takozvanih
hladnih bolesti, onda e njen pla, ili njeno jecanje, biti
primetno razliito od normalnog plaa zdrave bebe. Dete
e plakati u kraim periodima vremena nego u sluaju kad
ima probleme sa jetrom, a njegov pla e biti puniji, dublji.

88

Kad dete ima probleme koji potiu iz okoline u kojoj

je, nee plakati kao kad je gladno, edno ili mokro. Beba
e plakati na "nepravilan" nain. U tom sluaju ton nee
biti uvek isti, jecaj ili pla e jednom biti kratki, a drugi put
dugi.
6.2.4 Ispitivanje majinog mleka

Trei nain ispitivanja zdravlja bebe jeste ispitivanje

majinog mleka kojim hrani dete. Za pregled su potrebne
dve potpuno iste posude - iri sud i jedna aa. aa se
napuni vodom, ali ne do vrha i stavi na sto.
Lekar, zatim, iz desne majine dojke "izmuze"
manju koliinu mleka u posudu, a, onda, lagano uspe
malo mleka u centar ae sa vodom. Ako se mleko ne
mea sa vodom i ostaje iznad nje, onda je ono zdravo i
ako problemi postoje, onda nisu u majinom mleku, ve ih
treba traiti u bebi. Treba proveriti da li detetov stomak
pravilno vari hranu i nije li problem u varenju razlog zbog
kojeg dete plae. Ni u tom sluaju nema razloga za brigu i
bebu ne treba nositi lekaru.
U au treba usuti sveu vodu, zatim tri puta treba
trcnuti mleko iz leve dojke u centar ae. Ako se mleko
zadri iznad polovine ae, onda nema mnogo razloga za
zabrinutost, ali ako, u tom sluaju, dete ima probleme,
onda treba zatraiti pomo lekara koji e posle pregleda
deteta rei tano u emu je problem.
I trei put voda u ai treba da bude promenjena i
mleko iz obe dojke treba da bude usuto u au. Ako mleko
ostane iznad vode, sve je u redu, ali ako se mleko spusti
do polovine vode, onda bebu treba odneti doktoru.
Ako mleko pada na dno, to je indicija da beba ne
moe da preivi na majinom mleku. Ako mleko pada na
dno kroz sredinu vode i nalik je na vrst stub, to je znak da

89

je beba, najverovatnije, ve ozbiljno bolesna, ali da ipak

moe da bude izleena.
Ako mleko pada kroz vodu "u gomilicama" i ne
razliva se odmah, onda e dete imati problema sa
okolinom. Ako se voda i takvo mleko ostave da miruju pola
sata, boja meavine e se promeniti i treba je ispitati
gledajui je prema sunevom svetlu. Ako meavina dobije
braon boju to je indicija da dete ima probleme u krvi. Ako
meavina postane ukasta onda dete ima neki od
problema koji pripadaju drugoj kategoriji bolesti, nazvanoj
mKrispa. Ako se posle pola sata u meavini pojave
mehuri, beba e imati probleme sa nekom iz tree grupe
bolesti, nazvanoj Badkan. Ako meavina postane
plavkasta to je znak da e beba imati probleme sa nekom
iz prve grupe bolesti, odnosno sa bolestima rLung.

6.3 PREGLED URINA U DIJAGNOSTIKE

SVRHE
Osoba iji se urin ispituje ne sme da ima seksualne
odnose tokom noi, niti sme da pije alkohol, niti da jede
meso. Pacijent prvu polovinu urina baci, a drugu ulije u
potpuno istu i suvu posudu i donosi je lekaru. Ukoliko je
urin "pripremljen" prema uputstvima, posmatrajui ga i
analizirajui ga, iskusni tibetanski lekar je u stanju da
samo na osnovu njega odredi dijagnozu. Lekar pregleda
urin na devet naina.
1. miris
Ako urin bolesnog oveka nema mirisa, onda je re
o hladnoj bolesti, a ako je miris odvratan, onda je re o
toploj bolesti.
2. boja

90

Ako je urin bolesnog oveka ut ili crvenkast bolest je topla. Ako je boja urina bela ili plavkasta - bolest
je hladan.
3. mehurovi
Ako su mehurovi u urinu veliki i pojavljuju se
preteno na povrini, onda je bolest topla. Ako mehurovi
nestaju kad se urin promea, onda je to hladna bolest.
4. talog
Ako taloga ima ne povrini onda je bolest hladna, a
ako je ne dnu, onda je topla.
5. isparavanje
Lekar stavi nekoliko kapi pacijentove mokrae na
svoje prste i saeka da ispare. Ako su ostaci pod prstima
mekani, onda je bolest hladna, a ako su grubi, rapavi onda
je re o toploj bolesti
6. masnoa
Ako je urin na povrini mastan, onda je to topla
bolest, u suprotnom bolest je hladna.
7. zvuk
Ako se uje "zvuk vode koja pada" kad se urin
blago mea, onda pacijent boluje od tople bolesti, a ako je
zvuk slian zvuku koji se dobija kad se mea jogurt, onda
je bolest hladna.
8. promena boje
Urin se ostavi da stoji jedan sat. Ako urin postane
beo, onda je bolest hladna. Ako se boja promeni u braon
ili braonkastu, onda pacijent boluje od tople bolesti.
9. raznobojnost
Ako u urinu postoji vie boja koje se meaju, lekar
na osnovu njih moe da otkrije razne bolesti.

91

Urin tibetanskim lekarima naroito slui za dopunu

u sluajevima kad itanje pulsa najavljuje smrt pacijenta.
Pravila za "itanje" urina su sledea:
- Ako urin pravi penu onda je to znak bliske smrti
koja e nastupiti zbog rLung tipa bolesti.
- Ako je urin slian ustajaloj vodi u prolee, onda je
to znak bliske smrti od mKhrispa tipa bolesti.
- Ako je urin slian pokvarenom mleku, onda je urin
simptom predstojee smrti od bolesti tipa Badkan.
- Ako u urinu ima mrlja slinih mastilu, onda je to
predznak umiranja zbog trovanja. Urin slian mastilu
obino se javlja kod melanoma.
- Ako pacijentu bubrezi nisu bolesni, ve se urin
menja u unutranjosti mokranog mehura, to se naziva
"unutranje gomilanje olova", onda je to takoe predznak
smrti.
- Ako je para koja se die sa urina ljubiaste boje,
oboleli e umreti u roku od 15 dana.
- Ako u urinu ima crvenih mrlja, smrt e nastupiti za
9 dana28.

6.4 Stolica
Bolesnik sa prvim znacima zore treba da isprazni
creva.
- Ako se para ne die sa stolice oboleli e umreti u
roku od 9 dana.

28

Crvene mrlje mogu se pojaviti u urinu i zbog peska, kamenca,

usled zapalenja beike i mokranih puteva, ali je pacijent daleko od umiranja.
(Prim. dr Nemanje Vlatkovia).

92

6.5 BOJA LICA

- Ako se boja lica menja, bolesnik e umreti i ne
moe se spasiti meditacijama.
Na kraju dugog spiska znakova smrti stoji zapisano:
"Razmatranje znakova smrti za dobrobit ljudi zapisao je
sTagring."

6.6 ASTROLOKI ELEMENTI

Prema Tibetanskoj medicini kretanje planeta utie
na tokove energija u ovekovom organizmu. Te tokove
energije Tibetanska medicina naziva Lana (Lanna). U telu
mukaraca energije teku sa leva na desno, a obratno u
telu ena.
Tibetanski lekari smatraju da su astroloka
proraunavanja na osnovu tibetanskog medicinskog
kalendara neophodna, naroito u teim sluajevima
bolesti.

7.0 ITANJE PULSA

7.1 SINTEZA ZNANJA, UMETNOSTI I
VETINE
Prema definiciji Tibetanske medicine, itanje pulsa
je sinteza znanja, umetnosti i vetine i zahteva iscrpno
uenje, veliko strpljenje i iskustvo koje se stie
dugotrajnom pripremnom praksom29.
U praksi, itanje pulsa je sposobnost i uvebanost
lekara da oseti impulse transportovane do arterija,
naroito do radijalnih arterija na rukama i da protumai
29

Hajnrih Harer u svom delu "Sedam godina na Tibetu" napisanom

1953. godine, potvruje efikasnost tibetanske dijagnostike uz pomo pulsa.
On pie da se Tibetanci "posebno ponose to na osnovu opipavanja pulsa
mogu da ustanove svaku bolest". (Prim. autora).

93

njihovo poreklo i patologiju, odnosno od kog organa potiu

i koja je vrsta bolesti uticala da se promene. U Tibetanskoj
medicini radijalne arterije slue kao neka vrsta prenosilaca
poruka - od pacijentovih organa do lekara. vrsti i meki
organi emituju impulse koje krv i tok energije rLung
prenose do svih arterija, ali su udari pulseva najjasnije na
radijalnim arterijama..
Evo kako izgleda opis itanja pulsa u jednom od
tibetanskih medicinskih tekstova:
"Kao to talasi okeana utiu na njegove struje, tako
i rLung energija, koja plovi zajedno sa krvlju, utie na tok
krvi zavisno od ravnotee ili neravnotee tri energije koje
ine telo...
...Puls koji je osnova ivota, odnosno puls koji
oznaava ivotni vek nekog oveka, moe se itati na
njegovoj ulnarnoj, podlaktinoj arteriji. Puls smrti treba
itati na potkoleninoj arteriji. Kada se aktivira ciklus smrti,
naglaava tibetanska medicinska teorija, onda razlaganje
ili dezintegracija energija organizma poinje od najniih
delova tela"

7.2 PRAVILA ZA ISPITIVANJE PULSEVA PRVI DEO

Lekar, pre svega, mora da zna da tokom prolea
dominira Badkan, tokom leta rLung, a tokom jeseni
mKrispa, dok se u zimu tri energije mogu manifestovati
istovremeno.
1.
Pripremajui se za pregled pulseva, pacijent
najmanje dan uoi pregleda treba da izbegava meso, pivo,
estoka pia i sukobe. Sve navedene stvari poveavaju
toplotu tela i menjaju osnovni, prirodni pacijentov puls.

94

Pacijent, takoe, ne treba da jede sirovu hranu,

zatim hranu za koju zna da mu ne prija i onu poznatu u
Tibetanskoj medicini pod nazivom hladna hrana, kao to
su na primer kozje meso, piletina, buter i vee koliine
vode i/ili sokova.
Pre pregleda pacijent ne treba da spava na suncu,
ne treba da se prejede, niti da bude gladan vie sati,
zatim, ne treba da bude zabrinut, da vodi preduge
razgovore ili da ima seksualni odnos. Pre nego to doe
lekaru pacijent treba i da se ispava. Pacijentima je,
ponekad, teko da ispune sve ove zahteve, ali to je vei
broj uslova koje su potovali, to e ispitivanje pulsa biti
lake i tanije.
2.
Pulseve treba ispitivati kad je Sunce ve izgrejalo,
ali dok vazduh i zemlja nisu previe zagrejani. Ako je dan
vetrovit ne treba ispitivati pulseve pacijenata koji imaju
tekoe u disanju, jer e vetar poremetiti njegov osnovni,
prirodni puls.
Ako pacijentova bolest ne zahteva hitnu
intervenciju, treba izbegavati ispitivanje pulseva na suncu,
u podne, zatim kad je previe hladno, u pono ili kad se na
nebu pojavio mesec. Svi navedeni elementi mogu, na
jedan ili drugi nain, znatno da utiu na ovekove pulseve.
Na primer, jaka zima uticae na pacijentov puls i ta
promena moe se, pogreno, protumaiti i kao bolest
tree grupe, kao bolest tipa Badkan. U vreme toplih dana
ispitani pulsevi mogu da lie na pulseve oveka iji je krvni
pritisak povien.

95

Uslovi ili pravila navedena pod 1. i pod 2. apsolutno

su obavezni za teko bolesne ljude, a za manje bolesne
su poeljni, ali ne i apsolutno obavezni.
3.
Za pravilan pregled vano je da pacijentova ruka
bude u pravilnom poloaju pri pregledu - savijena u laktu
sa malo podignutom akom i dlanom okrenutim na gore.
Pacijent ne treba da lei, a ni lekar, niti pacijent ne treba
da stoje.
4.
Lekar e prvo ispitati pulseve na pacijentovoj levoj
ruci i to tako to e na santimetar do dva od korena palca
postaviti tri prsta svoje desne ruke. Prsti su blago
razmaknuti, a vrhovi prstiju treba da budu u jednoj liniji i da
lee na arteriji. Pritisak prstiju na pacijentovu ruku je
razliit. Kaiprst treba blago da dodiruje kou, srednji prst
treba jae pritisnuti, ali ne prejako, tek toliko da lekar njime
oseti miino tkivo, a trei prst, domali treba pritisnuti
skroz do kosti.
Ista pravila i ista procedura vai i za desnu
pacijentovu ruku koju lekar pregleda svojom levom rukom.
5.
Da bi pravilno ispitao pacijentove pulseve lekar
treba da ima iste i normalno tople ruke, bez bradavica.
Lekarsku profesiju ne moe da obavlja lekar oboleo od
astme ili lekar kome drhte ruke. Lekar oboleo od bilo koje
bolesti tipa rLung, mora da se izlei, pre nego to ponovo
pone da pregleda pacijente.
Tibetanski lekar treba i moe da ustanovi dijagnozu
posle ispitivanja oko sto udaraca pacijentovih pulseva.

96

U raznim tekstovima poetak i nain ispitivanja

pulsa razliito su opisani. "Ako pacijent", stoji u jednom
tekstu, "na poziv lekara da prui ruku, isprui levu ruku,
onda je to dobar znak". Drugi tekst kae da prvo treba
ispitati mukarevu levu ruku, a desnu ako je pacijent
ena. Veina tibetanskih lekara ne pridrava se ovog
pravila.
Svaki od lekareva tri prsta (postavljena na
pacijentovu ruku) ima sposobnost da "registruje dva
razliita tipa pulsa". Zamiljena linija koja polazi od vrha
prsta i ide preko jagodice, deli prst na dva jednaka
uzduna dela koji su lekarevi glavni i jedini senzori. Evo
kako to u praksi izgleda30.
Tri prsta leve lekareve ruke:
- Prvi deo kaiprsta, onaj blii palcu, leve lekareve
ruke ita puls plua, a drugi deo debelog creva.
- Prvi deo srednjeg prsta ita puls jetre, a drugi deo
puls une kese.
- Prvi deo domalog prsta ita puls desnog bubrega,
a drugi deo puls mokranog mehura
Tri prsta desne lekareve ruke:
- Prvi deo kaiprsta, onaj blii palcu, desne
lekareve ruke ita puls srca, a drugi deo puls
tankog creva.
30

U prevedenoj tibetanskoj literaturi ne postoji objanjenje zato je

podela ovakva kakva je opisana, niti postoji podatak od kada se ovaj metod
upotrebljava. itaoca, moda, treba podsetiti na stav dr Lobsang Dolme
izreen u intervju da ne shvata "zato je potrebno neto objanjavati samo
zato da bi se objasnilo, ako to neto ve vekovima funkcionie". (Prim.
autora).

97

Prvi deo srednjeg prsta ita puls slezene, a donji

deo pokazuje lekaru da li je eludac bolestan ili
nije.
Prvi deo domalog prsta ita puls levog bubrega, a
donji deo puls materice ako je pacijent ena,
odnosno puls semenovoda ako je pacijent
mukarac.

7.3 PULS U TIBETANSKOJ I KINESKOJ

MEDICINI
leva aka:
tibetanska
domalimokrani mehur
domalidesni bubreg
srednji
una kesa
srednji
jetra
kaiprst
debelo crevo
kaiprst
plua

kineska
upravlja srca
trostruki zagreva
slezena
eludac
plua
debelo

crevo
desna aka:
tibetanska
kineska
kaiprst
srce
srce
kaiprst
tanko crevo
takno crevo
srednji
slezena
jetra
srednji
eludac
una kesa
domalilevi bubreg
bubrezi
domalimaterica/semenovod
mokrani mehur

98

7.4 PRAVILA ZA ISPITIVANJE PULSEVA DRUGI DEO

6.
Ljudsko bie sa raa sa ve uroenim osnovnim
emocijama. To su strast, agresivnost i elja. Te tri emocije
kreiraju jedan puls koji se ne menja tokom celog ivota i
zbog toga se naziva:
- prirodni ili konstitucioni puls.
Postoje jo tri vrste osnovnih pulseva. To su:
- muki,
- enski i
- neutralni puls.
Prirodni puls je standardni puls koji poznaje i
zapadna medicina.
Prilikom svakog pregleda lekar prvo mora da izvri
preliminarni pregled - da obradi "medicinsku istoriju"
pacijenta i da ispita puls njegove konstitucije, odnosno
grae organizma.
Ispitivanjem osnovnog, konstitucionog pulsa lekar
utvruje kojim je bolestima pacijent sklon. Drugim reima,
lekar otkriva slabe i najslabije take u ovekovom
organizmu - one delove tela koji najpre mogu da obole,
ako ve nisu bolesni.
a. Ako je konstitucioni puls defektan, onda je
pregledana osoba bolesna.
Karakteristike poremeenog konstitucionog pulsa
su:
- fin, tanak, razreen, redak, slab
- masivan, teak ili mutan, mukao, pun, debeo,
gust, vrst

99

- brz ili spor

- dubok ili povrinski
- valjajui, talasajui, promenljiv plivajui
Svi navedeni termini su atributi za sve pulseve i ue
se za vreme studija tibetanske medicine.
b. Ako je neka osoba zdrava, onda kvalitet njenog
konstitucionog pulsa nije:
- masivan
- lagan
- promenljiv
- plivajui
- potonuo
- dubok
- otar
- tvrd
- zategnut
Ostala tri osnovna pulsa imaju sledee
karakteristike;
- otkucaji mukog pulsa su grubi i duboki, na njega
utie energija tipa rLung i zato je on slian rLung pulsu;
- priroda enskog pulsa je mKhrispa i on udara
brzo, nean je, gotovo suptilan;
- priroda neutralnog pulsa je Badkan i on udara
polako i meko.
Ako oba roditelja imaju muki puls njihova deca
bie preteno sinovi, ako imaju enski puls imae
preteno keri, a ako jedan roditelj ima muki, a drugi
enski puls, imae dece oba pola.

100

Nije pravilo da mukarac ima muki, a ena enski

puls. Muki puls podjednako je rasporeen i na mukarce i
ene, a takoe i enski puls.
Ako mukarac ima enski puls to moe da znai da
e on dugo iveti. Ako mukarac ima muki puls to moe
da znai da njegova ena moe da rodi mnogo dece.
Ko god ima neutralni puls ivee dugo, imae
zdravo telo i nee bolovati. Ljudi koji su na viem poloaju
od njega cenie ga, a oni na niim e biti ljubomorni.
Strievi i tetke obino ne vole osobe sa neutralnim
pulsom. Ako oba roditelja imaju neutralni puls, onda e oni
imati jednog sina i vie nee imati dece. Sin roen u braku
takvih roditelja nee moi da ima dece i on e biti poslednji
u lozi.
7.
Tibetanski lekar strogo mora da vodi rauna o
godinjem dobu kad tumai pulseve pacijenta. Onako
kako se menja vreme, tako se menja i organizam oveka,
a onda se menjaju i njegovi pulsevi.
Pri itanju pulsa tibetanski lekari primenjuju sveti
tibetanski kalendar31 koji ne postoji vie nigde u svetu,
osim to ima izvesnu slinosti sa starim svetim
kalendarom srednjeamerikog naroda Maja u kojem
godina ima samo 290 dana. Tibetanski (medicinski)
kalendar se sastoji od etiri godinja doba od kojih svako
traje po 72 dana to ini ukupno 288 dana, odnosno dva
dana manje od godine u svetom kalendaru naroda Maja.
Svako godinje doba tibetanskog medicinskog kalendara prolee, leto, jesen i zima - sastoji se od tri meseca, ali
meseci traju samo 24 dana. Izmeu etiri godinja doba u
31

U svakodnevnom ivotu Tibetanci koriste jednu vrstu lunarnog

kalendara. (Prim. autora)

101

tibetanski medicinski kalendar ubacuju se etiri prelazna

perioda od po 18 dana svaki. Ovako formulisana godina
Tibetanske medicine ima samo 360 dana, iako solarna
godina traje 365, odnosno 366 dana. Nema objanjenja
kako se tibetanski medicinski kalendar podeava da bi bio
u skladu sa prirodnim tokom vremena u Sunevom
sistemu.
Prolee:
Prolene vremenske prilike najvie utiu na jetru i
njen puls se u prolee menja. Udari pulsa jetre su meki,
traju due, sa duim intervalima. Prolee u ovom
kalendaru ima jednu astronomsku odrednicu koja se mora
strogo potovati. Sredina prolea mora uvek da pada
tano na dan ravnodnevice, a po Gregorijanskom
kalendaru to je, obino, 21.
mart i prolee tek poinje.
Period od 18 dana koji sledi, utie na funkcionisanje
slezene. Puls slezene u ovo vreme inie kratki i otri
udari.
Leto:
Leto najvie utie na rad srca, iji je puls pojaan i
laki za detektovanje. I sredina leta u uvek mora da pada
tano na dan solsiticija (najkraa no, najdui dan), a po
Gregorijanskom kalendaru to je, obino, 21. juni i leto tek
poinje.
I drugi period od 18 dana utie na rad slezene iji
puls ine kratki i otri udari.
Jesen:
Jesen najvie utie na funkcionisanje plua. Puls
plua postaje jai tokom ovog godinjeg doba. I jesen u
ovom kalendaru odreena je prema astronomskim

102

kriterijumima. Sredina jeseni mora da pada tano na dan

ravnodnevice, a po Gregorijanskom kalendaru to je,
obino, 21. septembar kada jesen tek poinje.
I trei period od 18 dana utie na funkcionisanje
slezene, iji e puls udaratu kratko i otro.
Zima:
Zima najvie utie na funkcionisanje bubrega. Puls
oba bubrega se skrauje i meki je. I zima u ovom
kalendaru odreena je prema astronomskim kriterijumima.
Sredina zime uvek mora da pada tano na dan solsiticija
(najkrai dan, najdua no), a po Gregorijanskom
kalendaru to je, obino, 21. decembar i zima tek poinje.
Prema Tibetanskoj medicini, i etvrti period od 18
dana koji sledi, utie na funkcionisanje slezene. Puls
slezene u ovo vreme inie kratki i otri udari.
8.
Komplikovani proces itanja pulsa u Tibetanskoj
medicini poinje ispitivanjem opteg stanja organizma,
odnosno ispitivanjem da li je ovek koji sedi pred
doktorom zdrav ili boluje od neega, a to se ini itanjem
prirodnog, konstitucionog pulsa - odnosno njegove
uestalosti, kvaliteta i jaine. Ako prirodni puls udari pet
puta (kod dece sedam puta) u toku jednog normalnog
lekarevog disajnog ciklusa32 - udisaj, kraa pauza, izdisaj onda bi taj ovek trebalo da bude zdrav, uz napomenu da
se radi samo o optoj slici stanja njegovog organizma, bez
detalja o pojedinim organima. Ovo prvo ispitivanje pulsa
dovodi lekara do neke vrste raskrsnice na kojoj treda da
odlui kojim e od brojnih puteva krenuti.
32

Puls zdrave osobe u stanju mirovanja udari oko 75 puta u jednom

minutu, a deteta oko 110 puta. (Prim. autora).

103

Ako se prirodni puls moe osetiti, ali se ne moe

potpuno ispitati lekar e zakljuiti da je pacijent bolestan i
nastavie ispitivanje drugih pulseva. Ukoliko se osnovni
puls moe ispitivati lekar e proveriti da li je on:
- masivan
- lagan
- promenljiv
- plivajui
- potonuo
- dubok
- otar
- tvrd
- zategnut
Ukoliko osnovni puls ima jednu od ovih osobina,
negde u organizmu postoji "kvar" koji treba pronai i
popraviti. Najvea i obino prva indicija lekaru da je neka
osoba bolesna, jeste znatno manji ili znatno vei broj
otkucaja prirodnog, konstitucionog pulsa od uobiajenih
pet u jednom lekarevom disajnom ciklusu.
Ako u toku jednog lekarevog disajnog ciklusa
pacijentov osnovni puls udari sedam, osam ili devet puta
onda je to znak da je ta osoba bolesna od neke vrste
toplih bolesti.
Ako puls udari sedam puta re je o lakoj prehladi
ili je pregledana osoba pojela neku hranu koja joj ne
odgovara. Lekar e ovakvom pacijentu pruiti pomo tako
to e mu rei da treba da se odmori i ta treba da jede,
ali mu nee dati nikakav lek.
Ako puls udari osam puta, sigurno je re o
poveanoj temperaturi i pacijentu svakako treba dati lek,
ali on nije u opasnosti.
104

Ako puls udari devet puta u jednom ciklusu postoji

mogunost da pacijent ima izliv krvi u mozak ili je neki
njegov ekstremitet paralizovan i treba ga hitno leiti.
Ako pacijentov puls udari etiri, tri ili dva puta u toku
jednog lekarovog disajnog ciklusa, to je znak da ta osoba
ima neku bolest koja se, prema klasifikaciji Tibetanske
medicine, svrstava u hladne bolesti.
etiri udarca u jednom ciklusu potvruju da pacijent
jeste bolestan, ali da bolest nije ozbiljna. Moda je
pregledana osoba stajala na hladnom vetru ili je pojela
mnogo sirove hrane koja "poizvodi" hladnou u telu i on
zbog toga ima tekoa u varenju.
Ni tri udarca nisu toliko loa. Oni pokazuju da je
pacijent bolestan, ali da lekovima moe da bude izleen.
Ako pacijentov puls udari samo dva puta u toku
jednog lekarevog disajnog ciklusa, onda je to najava
najtee vrste bolesti, svrstane u hladne bolesti prema
klasifikaciji Tibetanske medicine.
9.
Ispitivanje bolesnika, traganje za boleu itanjem
pacijentovog pulsa ovde ulazi u najkomplikovaniju i
najteu fazu. Lekar, istovremeno, mora da vodi rauna o
osnovnim pulsevima, o svim njihovim varijantama i o svim
njihovim moguim "kvarovima", ali i o ostalim brojnim
pulsevima.
Pored prirodnog, mukog, enskog i neutralnog
pulsa, tibetanski lekari poznaju u osnovne pulseve
ubrajaju i est toplih, est hladnih pulseva i etiri pulsa
bolesti, to ukupno ini 20 glavnih pulseva.
Ako je ispitivanje 20 osnovnih ili glavnih pulseva
pokazalo da je pacijent bolestan, lekar, pregledom,

105

opisanim delimino u poglavlju pet prelazi na lociranje

bolesti.
10.
Tibetanska medicina poznaje ukupno 424 osnovnih
33
bolesti kategorisanih prema poremeaju ravnotee tri
vrste energije - rLunga, mKrispa i Badkana. Otuda je
sledea faza utvrivanje koja od ove tri energije "nije u
prirodnoj ravnotei" sa ostalim dvema. Pojednostavljeno
reeno, lekar sada utvruje tip bolesti, odnosno "kvar" u
jednoj od tri energije. Naravno, mogua je istovremena
"neravnotea" dve, pa i sve tri energije.
I svaka od tri energije ima svoju vrstu pulsa.
Ako je rLung poremeen, lekar e, pod prstima,
osetiti da puls te energije udara tupo, muklo. Bolest
izazvana poremeajima energije mKrispa odraava se "u
nenom, ali stegnutom i uvrnutom" pulsu. Bolest, izazvanu
poremeajima Badkan energije, lekar e, posle jakog
pritiska na areteriju, osetiti kao "potonuo i ravan puls bez
snage".
Tibetanski lekari razlikuju i kombinacije pulseva
koje nastaju onda kad su poremeene dve ili tri
pacijentove energije. Tumaenje kombinovanih pulseva
moe se primeniti i pri drugim vrstama pregleda, ali
obavezno se primenjuje pri pregledu krvi i trudnica. Na taj
nain se moe proveriti ima li pacijent visok, nizak ili
normalan pritisak, da li je njegova krv loa, da li je ista itd.
Kod trudnica istovremeno se posmatraju i analiziraju
pulsevi bubrega i krvi.
Ispitivaje spoljnjih i naroito unutranjih povreda je
vrlo vana grana dijagnostike Tibetanske medicine i ono je
33

U nekim tibetanskim tekstovima stoji "ukupno 404 osnovnih

bolesti". (Prim. autora).

106

opisano u ovom desetom poglavlju. Ako je ovek

povreen spolja ili ima unutranje povrede, onda e
njegovi osnovni pulsevi postati "naduti/otekli, jaki i kucae
vrlo brzo". itanjem pulsa lekar moe da utvrdi da li je
neko uboden ili udaren tvrdim predmetom i da li u
njegovom telu postoji zrno. Ako u telu oveka postoji zrno
njegov puls e izgledati kao da "u jednom udarcu postoje
dva". Ako lekar otkrije da zrno postoji u telu on e
upotrebiti svih est prstiju obe ruke da bi precizno utvrdio
u kome se organu zrno nalazi.
Uz pomo tri prsta tibetanski lekari su u stanju da
odrede stepen povrede glave oveka stradalog u
saobraajnoj ili drugoj nesrei. Ako su povreeni samo
koa i potkono tkivo, lekar e na svom kaiprstu osetiti
pojaani pacijentov puls. Kada su pvreene kosti lobanje
srednji prst e registrovati "iskrivljeni" puls. Ako je i mozak
povreen onda e lekar na domalom prstu osetiti vrlo brzi
puls.
11.
Ako je ispitivanje 20 osnovnih ili glavnih pulseva
pokazalo da je pacijent bolestan, i ako je utvrdio vrstu
bolesti, lekar prelazi i na lociranje bolesti pregledom kojim
ispituje funkcionisanje raznih delova tela.
- Kaiprstom lekar pregleda funkcionisanje srca,
grudi, centre za oseaje u glavi, pet organa ula i sve
druge delove tela od srca do vrha glave.
- Srednjim prstima lekar pregleda funkcionisanje
onog dela tela koje poinje od donjeg dela srca do gornjeg
dela bubrega, ukljuujui kou i sve organe u tom delu.
- Domalim prstima lekar ispituje bubrege, sve
organe koji lee u ravni bubrega i sve delove tela ispod te
ravni, ukljuiv deo lea, noge i none prste.

107

12.
Dvanaesto i veoma dugo poglavlje o pulsevima,
pored ostalog, sadri opis sedam zadivljuih pulseva ija
primena izaziva duboku nevericu ljudi obrazovanih u
zapadnom sistemu kolstva. Po terminologiji razumljivoj
oveku sa zapada, ti pulsevi bi se mogli nazvati pulsevima
odnosa meu ljudima i to su:
a. Puls porodice
b. Puls gosta
c. Prijateljski puls
d. Neprijateljski puls
e. Puls tetnog uticaja
f. Puls uzajamnog uticaja
g. Puls trudnoe
Poglavlje sadri detaljna uputstva za postavljanje
dijagnoze pacijentu koji je ostao kod kua, a umesto njega
na pregled je doao njegov najblii roak ili najbolji
prijatelj.
S pozicija savremene medicinske nauke potpuno je
apsurdna i sama pomisao da se dijagnoza bolesti jedne
osobe moe utvrditi pregledom druge, pa makar se radilo
o najbliem krvnom srodniku - o majci, ocu, keri, sinu,
brai ili sestrama. Meutim, tibetanski lekari to ine, a
ukoliko iz bilo kog razloga to nisu u stanju da uine,
obavezno moraju da odu do pacijenta da bi ga pregledali.
Da bi dijagnoza uopte bile mogua, prvi je uslov
da lekaru doe potpuno zdrav srodnik. Evo primera kako
lekar utvruje od ega je obolela majka, umesto koje je na
pregled dola potpuno zdrava erka. Lekar e, pre svega,
ispitati puls erkinih bubrega.

108

- Ako je puls (jednog ili oba bubrega) usporen i

ravan, to je znak da je majina jetra bolesna.
- Ako je puls pun i jak to je znak da majka ima
temperaturu i bolest rLung tipa.
- Ako se puls jedva pipa, a istovremeno kao da je
zategnut, onda je uzrok majine bolesti u okolini koja je
okruuje.
- Ako je ovaj puls jak, a doktor osea toplotu
erkine ruke, onda majka ima infekciju nekog unutranjeg
organa.
Ukoliko je erka bolesna, onda lekar moe da ispita
puls majinog srca, pod uslovom da je ona zdrava.
- Ako erka ima groznicu i puls majinog srca bie
jak, ak estok i pun.
- Puls majinog srca e biti slab, spor i potonuo,
ako je erka obolela od neke hladne bolesti, odnosno od
rLung i Badkan tipa bolesti.
- Ako erkina bolest pripada samo grupi rLung
bolesti, onda e puls majinog srca udarati muklo.
Odnos pulseva sina i oca isti je kao i odnos pulseva
majke i erke.
13.
Trinaesto i poslednje poglavlje sadri opise pulseva
smrti.
- Kada lekar utvrdi da svaki puls koji je pregledao
udara, odnosno lepra kao zastava na vetru, onda moe
da bude siguran da e taj pacijent umreti od bolesti rLung
tipa.
- Kad pulsevi udaraju ubrzano "poput male ptice
krilima kad pokuava da se spase od sokola", oboleli e

109

umreti od bolesti tipa mKrispa. Bolest istog tipa nee

preiveti osoba iji pulsevi drhte.
- Ako pulsevi udaraju neujednaeno i neuredno,
poput malo vode prosute na tlo, taj pacijent e umreti od
bolesti tipa Badkan.

7.5 PULS TETNOG UTICAJA

Puls koji Tibetanska medicina naziva puls tetnog
uticaja obavezno se javlja kod fiziki zdrave osobe ije se
ponaanje "iz dana u dan neobino menja". Osnovna
karakteristika tog pulsa su njegove iznenadne i este
promene, bez obzira na sredinu i okolnosti pod kojima
posmatrana osoba ivi.
U pulseve tetnog uticaja spada, recimo, puls jetre
koji se naglo zaustavlja, stisnut je, a zatim se relaksira,
oputa. Takav puls tetnog uticaja "odgovoran" je za
neuspeh u nainu ivota i karijeri pacijenta.

7.6 PULS TRUDNOE

Puls trudnoe tibetanski lekari ispituju da bi utvrdili:
1. trudnou
2. pol neroenog deteta
3. kakav e biti poroaj
4. kakav e biti novoroeni ovek
1.
Utvrivanje da li je ena trudna obavlja se itanjem
bubrenog pulsa.
ena je trudna ako je puls oba bubrega "isturen i
zavijen, rotirajui".
2.

110

Ako je puls desnog bubrega trudnice jai od pulsa

levog bubrega, rodie sina. I suprotno, ako je jai puls
levog bubrega, onda e roditi ker.
3.
Ako se utvrdi da e beba biti sin, onda se ispituje
puls odnosa majka-sin. Ako pulsevi majke i sina udaraju
na regularan, prirodan nain - kao na primer u prolee kad
su oba ova pulsa jasno izraena i precizna - onda e
poroaj biti lak, uz minimalne bolove. Ako je puls bubrega
naglaen, poroaj nee biti lak. Ako je puls bubrega
naglaen i jo uz to je prolee, onda e poroaj biti
maksimalno teak i moe se zavriti deformisanjem
delova tela novoroeneta ili ak njegovom smru.
4.
Ako, naroito u prolee, prijateljski puls (puls plua
trudnice) ima normalne karakteristike, budui ovek e biti
napredan, modernih shvatanja i uspean u poslu kojim se
bude bavio.
Ako puls sina tokom bilo kojeg godinjeg doba, ima
sopstvene karakteristike, odnosno, ako odudara, ako se
razlikuje od majinog, onda e budui ovek u svemu
uglavnom biti prosean.

7.7 PRIJATELJSKI PULS I USPEH

Ovaj puls se ispituje kod glave porodice. Ako je
puls njegove jetre jak, porodica e imati mnogo prijatelja,
poduhvati njenih lanova bie uspeni i ivee u izobilju.
Uloga pulsa srca, slezene ili bubrega u tumaenju
ovog pulsa ima znaajno mesto. Ako glava porodice ima
slab jedan od ova tri pulsa onda porodica nee imati
prijatelja, ivee vrlo skromno i esto e doivljavati
neuspehe.

111

Ako je puls plua glave porodice jak, onda e

porodica stei umereno bogatstvo i isto takav broj
prijatelja.
Za preciznije prognoziranje blie budunosti
porodice treba izvesti sloene analize i uporeivanja
pulseva majka-sin i prijatelj-neprijatelj.

7.8 NEPRIJATELJSKI PULS

Ako je Tibetanska prirodna medicina u pravu onda
su mnogi sukobi mogli biti izbegnuti. Meu najvanije
pulseve Tibetanska medicina ubraja i takozvani
neprijateljski puls. Na osnovu tog pulsa, tvrdi Tibetanska
medicina, mogue je predvideti ne samo ishod dvoboja,
nego i budui rezultat dvojice sporstkih takmiara, kao to
su, recimo, bokseri.
Tibetanska medicina ovako definie korienje
neprijateljskog pulsa u prognostike svrhe :
"Srvha ispitivanja ovog pulsa jeste da se nekoj
osobi saopte posledice koje e je snai, ako napadne
neprijatelja. Ako osoba koja napada ima jak puls plua,
ona e pobediti neprijatelja. Osoba koja napada doivee
poraz, ako joj je jak puls slezene. Ako je naglaen puls
srca ili bubrega ili jetre, onda se mogu oekivati i pobeda i
poraz."
Pored navedenih, pri prognozama uzimaju se u
obzir i sezonski puls i majin puls. Ako su ta dva pulsa
jaka kod onoga ko treba da bude napadnut, onda ga
protivnik/neprijatelj ne moe pobediti.

7.9 DALAJ LAMIN LEKAR

U poglavlju "itanje pulsa koji se odnosi na
kosmiku energiju i sezonu" u lanku "Puls dijagnostika u
Tibetanskoj medicini", objavljenom 1980. godine u prvom

112

broju asopisa "Tibetan Medicine", autor dr Jee Donden

(Yeshe Dhonden), lini lekar dalaj lame, pored ostalog,
pie da pri ispitivanju pulsa lekar mora da vodi rauna o tri
stvari:
1. o godinjem dobu
2. o kosmikoj energiji
4. o vrstim organima i mekim organima

7.10

ULOGA RLUNGA U DIJAGNOSTICI

Poznavanje funkcije i prirode rLunga je temeljno

znanje bez koga se ne moe zamisliti nadgradnja,
poznavanje bilo kog drugog dela Tibetanske medicine, ali
naroito ne dijagnostika. Zbog toga o rLungu i postoji
najvie tekstova pevedenih sa tibetanskog, ali oni, zbog
nepreciznosti autora ili moda prevodilaca na engleski,
esto unose zabunu. U jednom tekstu, na primer, stoji da
vitalne puteve kroz koje rLung krui ovekovim telom ine
centralni i periferni nervni sistem. Meutim, u drugom
tekstu se kae da centralni nervni sistem podrava
funkcionisanje puteva koji povezuju rLung sa svim velikim
organima i delovima tela.
Opis funkcionisanje rLunga i dijagnostike sadri
precizne podatke o organima i uputstva lekaru uz
upozorenje na ta naroito treba da obrati panju. Evo
citata jednog dela uvodnog teksta o znaaju i praktinoj
primeni rLunga koji se, kao i sve drugo u Tibetanskoj
medicini, ui napamet:
"Kada neki unutranji organ kao to su, recimo,
creva, ne funkcionie kako treba, nervi koji povezuju taj
organ sa kimenom modinom prenose signal podraaja
do 17. kimenog prljena.

113

Kimena modina, sa svoje, strane alje signal do

povrine tela. Kako je koa po prirodi rLung organ, ona na
svojoj povrini, registruje stanje unutranjeg organa,
naroito u sluaju ako se radi o organu istog tipa, odnosno
o rLung organu.
Koa oveka, naroito onaj njen deo koji pokriva
deo tela u kome je debelo crevo, a i oko 17. prljena,
postaje suva i hrapava i malo gubi od svoje prirodne boje."
Prema Tibetanskoj medicini "svaka od 20 taaka
kimenog stuba povezana je sa nekim organom".
Ispitivanjem koe abdominalnog regiona i na delovima
kimenog stuba tibetanski lekari mogu da otkriju koji je
organ oboleo i da utvrde kojoj, od tri osnovne vrste
poremeaja - rLung, mKrispa i Badkan - pripada neka
bolest.
Stimulisanjem pojedinih delova na povrini tela
mogue je (posredno) stimulisati kimenu modinu i
nerve. Tibetanska medicina smatra da takva stimulacija
uspostavlja senzorne i motorne aktivnosti u unutranjim
organima, utie na krvne sudove i kapilare i menja luenje
hormona.
Stimulisanjem neke take na povrini koe,
povezane sa obolelim organom, loe funkcionisanje tog
organa se moe ispraviti ili bar poboljati.
Navedeni nain ispitivanje simptoma i meusobne
zavisnosti delova koe i unutranjih organa, nisu obavezni
deo pregleda. Tu vrstu pregleda lekar Tibetanske
medicine moe, ali ne mora primeni da bi utvrdio od ega
pacijentg boluje i kako i ime ga treba leiti.
Obavezni metod u dijagnostifikovanju bolesti jeste
itanje bolesnikovih pulseva.

114

8.0 LEKOVI
8.1 UVODNA NAPOMENA
Za razliku zapadne medicine koja za istu bolest
daje iste lekove tokom cele godine, Tibetanska medicina
za istu bolest ima razliite lekove - zavisno od godinjeg
doba. Otuda je tibetanska farmaceutika vrlo sloena
nauka.
Pored klasinih farmaceutskih sastojaka, tibetanski
lekari za spravljanje lekova koriste i pojedine vrlo otrovne
materije kao to su:
- Strychnos nuxvomica,
- Aconitum balfourii,
- Aconitum spicatum,
- iva i
- olovo.
Na kraju ovog poglavlja dato je ukupno deset
recepata. Prva dva su jednostavna i mogu posluiti kao
uputstvo za spravljanje najjednostavnije vrste tibetanskih
lekova. Preostalih osam pripadaju sloenom delu
tibetanskog medicinskog sistema i ovde su dati iskljuivo
kao ilustracije, a nikako kao definitivno uputstvo prema
kome se mogu praviti lekovi. Recepti sadre samo sastav,
ali ne i razmeru, odnosno koliinu svakog sastojka, to je
neophodno za njihovo sudelovanje u leku.

8.2 VRSTE LEKOVA

Tibetanska medicina poznaje oko hiljadu osnovnih
vrsta lekova koje tibetanski lekari spravljaju od:
1. plemenitih metala i metala,
2. dragog kamenja,

115

3. minerala,
4. drveta,
5. kore drveta,
6. korenja,
7. listova,
8. cvetova,
9. plodova,
10. biljnih sokova,
11. delova tela pojedinih ivotinja.
Sve ove vrste lekova meusobno su vrlo razliite
kako po ukusu, tako po snazi, lekovitosti i po drugim
osobinama.
8.2.1 Pretvaranje otrovne ive u lekoviti sastojak

Lekovi u iji sastav ulaze metali, plemeniti metali i

dragocenosti jesu visoko specijalizovani lekovi, primenjuju
se za leenje tekih oboljenja, a pripremaju ih samo lekari
koji znaju uenja usmenih tantri.
Pobrojane sirovine dele se u dve grupe, u prvu
spadaju one koje se mogu topiti (zlato, srebro i drugi
metali), a u drugu one koje se ne mogu topiti (drago i
poludrago kamenje, biseri, korali i sline materije).
Za spravljanje lekova od materija koje se mogu
topiti tibetanski lekari, poznavaoci ovog proseca,
upotrebljavaju specijalnu posudu ije su "tri specifine
karakteristike" sastavni deo usmeno prenoenog znanja.
Evo dostupnih izvoda o nainu na koji tibetanski
lekari otrovnu ivu pretvaraju u lekovitu supstancu.
1.
U posudu koja ima "tri specifine karakteristike"
stave se iste koliine ive, crnog bibera, "neke vrste bele
116

zemlje", a etvrti sastojak "mora da bude neto vrlo toplo".

Ovaj deo procesa preiavanja ive traje etiri dana, a
sadraj lonca mea se u stalnim vremenskim razmacima.
Sastojci dodati ivi imaju osobinu da "izvlae otrov
iz ive". U poetku iva ima svoju prirodnu svetlo belu
boje, a na kraju etvorodnevnog procesa, na kraju prve
faze, pribliava se tamno plavoj, jer su "tri dodata sastojka
izvukla iz nje najvei deo otrova".
2.
U drugoj fazi tamno plava iva stavi se u vodu kojoj
su ve "dodata tri nova sastojka". Kad voda provri, prospe
se.
3.
U treoj fazi prerade ili preiavanja, iva se mea
sa dvostruko veom koliinom susamovog ulja ili ulja od
slaice. Tako dobijena smea "dugo se kuva i stalno
mea, jer ako se ne mea, iva e se zalepiti za posudu".
Kad kuvanje bude zavreno, ulje se prospe.
4.
Za etvrtu fazu potrebno je pripremiti onoliku
koliinu sumpora koliko ima ive. Sumpor, prethodno,
treba preistiti i osloboditi ga sopstvenog otrova.
Preieni sumpor treba ravnomerno rasporediti po dnu
posude u koju se, zatim, uliva jo vrela iva. Kako iva
ostaje iznad sumpora, dva elementa se meaju kamenom
da bi se dobila jednolina smea. Smea se ponovo
stavlja na vatru i kuva. Kad sumpor izgubi boju i miris, to je
znak da je i preostali otrov izvuen iz ive.
U posudi je ostala materija koju tibetanski lekari
nazivaju Ngulu-co-tal, to u slobodnijem prevodu znai
"kuvana iva u prahu".

117

Tako pripremljena "kuvana iva u prahu" koristi se

kao sastojak za spravljanje vie vrsta lekova34.
8.2.2 Pretvaranje dragog kamenja u lekoviti sastojak

Pretvaranje materija koje se ne mogu topiti - tirkiz,

lapis lazuli, koral itd - u lekoviti sastojak takoe spada u
znanja koja se prenose usmeno. Sledei opis, kao i
prethodni, sainjen je od dostupnih i ipak prevedenih
delova usmenih tantri.
Kamen, recimo tirkiz, stavi se ceo (drugo drago
kamenje se razbija u to sitnije komadie) u posudu sa
vodom u koju su ve stavljeni lekovi napravljeni od drveta.
Posle jednoasovnog kuvanja preostala voda se prospe.
U posudu se ponovo sipa voda u koju se, pored kamena
koji se obrauje, stavlja i lek napravljen od jedne vrste
cveta. Voda se prokuva drugi put i prospe. Onda se ono
to je od kamena osalo tri puta ispere hladnom vodom i
ostavi da se osui na zemlji van dostupa ivotinja.
Pripremanje ili preiavanje raznih vrsta dragog ili
poludragog kamenja je, uglavnom, slino. Ovako
pripremljeni lekoviti sastojci kombinuju se, odnosno
meaju se sa 25 drugih vrsta lekovitih sastojaka.
Dr Dolma tvrdi da preieni tirkiz "ima magini
efekat" i da za dve nedelje moe potpuno da izlei
hepatitis. Ona kae da je preieni "beli biser dobar za
mozak, za oteenja mozga, za slabosti mozga zbog kojih

34

Osim u farmaceutici, iva se u starim sanskritskim tekstovima

javlja i kao pogonsko sredstvo za "najmanje sedam vrsta vimana", letelica
koje se pominju u starim zapisima prastanovnika Indijskog potkontinenta. iva
se u letelici drala u kontejneru od posebnog materijala, a energija iz nje
oslobaala se kontrolisanim zagrevanjem. U jednom od tekstova koje je sa
sanskrita preveo dr Kindilal, stoji da je "velika vimana imala etiri kontejnera
sa ivom koja je sluila za pogon". (Prim. autora)

118

nastaje paraliza, za epilepsiju, za tumore na mozgu i za

stabilizaciju kotane sri".
8.2.3 Priprema zlata za farmaceutsku primenu

Tibetanska medicina tretira zlato kao jednu od

osnovnih farmaceutskih supstanci koja se koristi u
pilulama za produavnaje ivotnog veka i za leenje
trovanja35. Tibetanska medicina raspoznaje tri vrste zlata
koje mogu biti koriene za lekove. Prva vrsta ima boju
koja je meavina braon i crvenkasto ute. Druga vrsta je
zlato iste ute boje, a trea vrsta je bele boje.
Ako se upotrebi nepreieno, zlato je otrov.
Tibetanski lekari, poznavaoci usmenih tantri, na sledei
nain pretvaraju zlato u lekoviti sastojak.
1. Zlato se uvije u vrlo fin i tanak papir.
2. Tako uvijeno zlato se sa svih strana obloi
istom glinom.
3. Onda se sve to zajedno stavi u vatru koja mora
biti od drvenog umura.
4. Vatra se duvanjem pojaava i odrava.
5. Kad glina postane crvena - to je znak da je zlato
preieno i spremno da bude upotrebljeno kao sastojak
leka.
6. Glina se vadi iz vatre i ostavlja da se ohladi.
7. Kad se glina ohladi stavlja se na ravnu povrinu i
odvaja od zlata.

35

Zlato se i u savremenoj medicini koristi kao lek u injekcijama za

leenje nekih vrsta hroninog reumatizma. Razlika je, oigledno, u nainu
kako jedna i druga medicina pripremaju zlato za upotrebu. (Prim. dr Nemanje
Vlatkovia)

119

8. Preieno zlato je jo uto, a kad se dodirne,

ono se raspada i pretvara u prah koji se moe upotrebiti
kao sastojak leka.
8.2.4 Pripremanje pilula

Pilule su najei oblik lekova Tibetanske medicine,

prave se od svih 11 elemenata pobrojanih na poetku ove
glave. Procedura za njihovo spravljanje je sloena, a
pojedini lekovi mogu imati i vie od 30 sastojaka.
Tibetanski lekari za proizvodnju pilula ne koriste
nikakve maine i svaki sastojak moraju da obrade, da
pripreme runo. Ukoliko neki sastojak nije pripremljen
kako treba, onda e on, u smei sa ostalima, zadrati
prvobitne, prirodne osobine i lek nee biti efikasan. Kad
napravi meavinu neophodnu za neki lek, lekar je ostavlja
najmanje jedan dan da se sui, a onda od nje pravi manje
ili vee kuglice. Ako su pilule za tople bolesti (poremeaji
mKrispa energije i krvi) onda se sue u senci, a ako su za
hladne bolesti (poremeaji Badkan i rLung energije) sue
se na suncu, jer "na taj nain da prikupljaju dodatnu
energiju koju prenose pacijentu".
Kad se pilule osue do odreenog stepena,
stavljaju se u vrlo uzan i vrlo dugaak dak ije krajeve
dva oveka naizmenino podiu i sputaju.
Pilule se kotrljaju s jednog na drugi kraj. Procedura
traje ceo dan, a cilj je da se iz leka izbace svi preostali
molekuli vazduha. Ukoliko bi vazduh ostao u pilulama on
bi omoguio prodor i razmnoavanje bakterija.
Pilule pripremljene na ovaj, tibetanski nain vrlo su
tvrde, otporne su na zagaenja bilo koje vrste, imaju
(gotovo) neogranien vek trajanja, a mogu se upotrebiti
tek ako se dobro istucaju.

120

8.2.5 Pripremanje ostalih lekova

Svi lekovi koji se prave kuvanjem tri ili vie

sastojaka imaju zajedniko ime tang. Sastojci mogu biti:
drvo, kora drveta, korenje, listovi, cvetovi, plodovi i biljni
sokovi. Svaki sastojak tanga mora biti uzet ili ubran u
odreeno vreme godine, a samo pripremanje je vrlo
jednostavno - sastojci se pomeaju i skuvaju. Naravno,
lekar mora da zna koje sastojke da upotrebi i u kojim
koliinama.
Sledea grupa lekova spravlja se od istih sastojaka
kao i prethodna, uz izvesne dodatke, a sastojci se ne
kuvaju, nego melju ili tucaju i pretvaraju u prah. Dodaci
mogu biti razliiti, ali nisu brojni.
Poslednju grupu tibetanskih lekova ine sirupi u iji
sastav, pored 11 osnovnih elemenata, ulaze za oporavak
bolesnika neophodne hranljive tvari kao to su kosti,
kotana sr, masti i slino. Hranljive tvari se prvo skuvaju,
a onda se pomeaju sa lekovitim sastojcima.
8.2.6 Lek za gubitak teine

U veu posudu za kuvanje uliti etvrt litra vode i

staviti je na vatru.
Kad vode provri i kad jedna treina vode ispari,
staviti jednu ajnu kaiicu meda i meati. Voda i med
treba da postanu bela smea sa belom penom na povrini.
Ukoliko je med planinski, utoliko bolje. Planinski med je
nastao od biljaka koje nisu (ili su najmanje) industrijski
zagaene.
Nastalu smeu popiti im se malo ohladi, odnosno
to je mogue topliju.
Smeu popiti odjednom i najmanje pola sata pre
doruka, odnosno pre bilo kakvog uzimanja hrane zbog
toga to su nervi i krvni sudovi "otvoreni i med slobodno
121

cirkulie". Smea blokira akumulaciju masti u telu, a sadri

i najvie prirodnih (biljnih) supstanci neophodnih za
pravilan rast, razvoj i funkcionisanje ovekovog
organizma, pogotovu mladog.
Ukoliko se uzima sa drugom hranom, efekat je
sporiji i minimalan, jer organi za varenje treba da prerade i
tu hranu. Delovi meda ostaju nepreraeni i kao takvi budu
izbaeni iz tela. Organizam tako moe ostati i bez bitnih
sastojaka koje med sadi.
8.2.7 Lek za jaanje

Svako jutro skuvati malo mleka, ubaciti malo meda,

izmeati i popiti.
Ukoliko je med planinski, utoliko bolje.
Tibetanska medicina preporuuje da se i meavina
meda i mleka uzima najmanje pola sata pre doruka.
8.2.8 Lek za mentalne bolesti

Sastav:
Aquilaria agollocha, Myristica fragrans, Bambusa
textilia, Sauurea lappa, Terminalia chebula, Melia
composita, Commiphora camphora, Mesua ferrea.
Upotrebljava se za:
- eliminisanje energije rLung, nagomilane u predelu
srca
- zaustavljanje irenja rLunga to se ogleda u
sledeim simptomima:
- nemir
- letargija
- tupost
- nesposobnost za koncentraciju
- bolove u dojkama
122

- bolove izazvane promenama u funkciji jetre

Doziranje:
2-3 grama, ujutro ili uvee sa toplom vodom.
8.2.9 Lek za poremeenu energiju rLung

Sastav:
Aquilaria agollocha, Eugenia caryophyllata,
aesnomeles lagenaria, Myrisitica fragrans, Carthamus
tinctorius, Melia composita, Inula racemosa, Babmbusa
textilis, jelenji rogovi, Shorea robusta, Sauurea lappa,
Strychnos noxvomica, Terminalia chebula, Fragaria
nilgeernsis, Mesua ferrea, Embilica officinalis, Pterocarpus
santalinus, zeje srce, slonov uni kamenac, biser ili
koljkin oklop.
Upotrebljava se za:
- stabilizaciju rLung energije i krvi
- neuroloke poremeaje, naroito za Parkinsonovu
bolest, cerebralnu ishemiju, deliminu paralizu, ukoenost
udova i facijalna iskrivljenja naroito u predelu usana i
oiju,
- poveani pritisak
- groznicu ili upalu izazvanu poveanjem rLung
energije
Doziranje:
2-3 grama dnevno, ujutru ili uvee, sa toplom
vodom.
8.2.10 Lek za parazite i mikroorganizme

Sastav:
Aconitum spacitum, Terminalia chebula, Sauurea
lappa, Acorus calamus, mous, Embelia ribes
Upotrebljava se za:
123

- unitavanje crevnih parazita i mikroorganizama

koji napadaju
glavu, zube, analni region i kou.
- sve tople i hladne bolesti koje izazivaju paraziti i
mikroorganizmi.
- naroito za iznenadne bolove izazvane upalnom
infekcijom.
Doziranje:
2-3 grama, jednom dveno sa toplom vodom.
8.2.11 Lek ze hronine plune bolesti

Sastav:
Vitis vinifera, Tinopsora cordifolia, Geranium sp,
Terminalia chebula, Dendrobium moniliforme, Gentiana
tibetica, Fritillaria delavayi.
Upotrebljava se za:
- hronine plune bolesti
Doziranje:
2-3 grama, jednom dnevno sa toplom vodom
8.2.12 Peti lek sa gvoem

Sastav:
Gvozdeni prah, Terminalia chebula, Terminalia
belerica, Emblica officinalis, Rubus idaeopsis.
Upotrebljava se:
- kao antipiretik,
- za poboljavanje vida,
- za kontrolu stalnog luenja suznih lezdi,
- za upale onih kapaka
Doziranje:
3-5 grama, jednom dnevno
124

8.2.13 Osamnaesti lek sa rododendronom

Sastav:
Rhododendron aff. cephalenthum, Amomim
subulatum, Terminalia chebula, Santalum album,
Terminalia belerica, Pterocarpus santalinus, Emblica
officinalis, Symplocos crataegoides, Bambusa textilis,
Rubia cordifolia, Carthamus tinctorius, cinober, Myristica
fragrans, Gentiana tibetica, Eugenia caryophillata,
Cinnamomum zeylanicum, Elettaria cardamomum,
Aquilaria agollocha.
Upotrebljava se za:
- irenje krvnih sudova
- nervne poremeaje
- paralizu ekstremiteta
- Parkinsonovu bolest
- iskrivljenje oiju i usta
Doziranje:
2-3 grama, tri puta dnevno sa toplom vodom
8.2.14 Dvadesetpeti lek sa preienom ivom

Sastav:
Preiena i otrova osloboena iva, Carthamus
tinctorius, Bambusa textilia, Elettaria cardamomum,
Amomum subulatum, Myristiva fragrans, Eugenia
caryophyllata, Commiphora mukul, Acorus calamus,
mous, Oxytropis chiliophylla, preieni sumpor,
Commiphora camphora, Caia tora, Canabis sativum,
Verbascum thapsus, Mucuna prurita, Caesalpinia
bonducella, Eugenia jambolana, Gnaplium affine, Ferula
jaeschkeana, kamena so, Sauurea lappa, bitumen.
U kombinaciji sa drugim lekovima upotebljava se
za:
125

- epilepsiju
- lepru,
- tumore,
- edeme,
- limfne poremeaje,
- upalu grla i epiglottiditis,
- otekla stopala,
- reumatizam i
- bubrene bolesti - naroito
Doziranje:
1 gram dnevno sa toplom vodom.
8.2.15 Jedan tipian tibetanski recept

Sastav:
Punica granatum, Cinnamomum zeylanicum,
Eugenia caryophyllata, Commiphora mukul,
Herpetospermum caudgerum, Terminalia chebula, Rosa
sericea.
Upotrebljava se za:
- Badkan kjabo,
- Badkan mugpo,
- Badkris,
- kombinaciju rLunga, mKrispa i Badkana ili za bilo
koju kombinaciju
dva od tri navedena i
- naroito je efikasan protiv bolesti tipa Badkan
serpo.
Doziranje:
2-3 grama, jednom dnevno sa toplom vodom

126

9.0 MENTALNE BOLESTI

9.1 PODELA MENTALNIH BOLESTI
Prema literaturi i izjavama lekara, leenje mentalnih
oboljenja je jedna od najuspenijih grana Tibetanske
medicine koja mentalne bolesti deli na:
- tople mentalne bolesti (poremeaji mKrispa
energije),
- hladne mentalne bolesti (poremeaji rLung
energije) i
- seksualne mentalne bolesti.
Tople i hladne vrste mentalnih poremeaja do tada
zdravih osoba nastaju zbog:
- prevelike koncentracije misli,
- zagrevanja tela tekim vebama, pa onda naglo
hlaenje,
- prevelikog gubitka krvi,
- preteranog plaa,
- nepotrebne zabrinutosti,
- este brige i
- slino.
Trea vrsta mentalnih bolesti u Tibetanskoj medicini
je seksualna mentalna bolest koja se, zbog svoje
specifinosti, posebno tretira.

9.2 LEENJE MENTALNIH BOLESTI

Prema definiciji, mentalno obolela osoba je ona...
... koja ne moe da kontrolie svoje ponaanje,
... koja peterano reaguje,
... koja se sukobljava sa ljudima iz svoje okoline,

127

... koja lomi stvari i

... koja se ne ponaa kao drugi ljudi.
Ako je sluaj iznenadan, drastian i hitan,
Tibetanska medicina preporuuje da prvi tretman bude
grub, jer se mentalno poremeena osoba jedino
zaplaivanjem moe smiriti da ne nanese tetu drugima.
Mentalnog bolesnika treba potopiti u hladnu vodu ili ga
silom drati da lei na podu. U posebno tekim
sluajevima korisno je istui obolelog, ali ne treba ga tui
da bi mu se naneo fiziki bol, ve samo da bi se u njemu
izazvao oseaj straha.
Posle prvog smirivanja pacijenta poinje leenje
davanjem tibetanskog leka koji u sebi sadri 25 razliitih
sastojaka. Posle davanja leka, lekar primenjuje moku.

9.3 MOKA ZA TOPLE MENTALNE BOLESTI

Lekar prvo pripremi delove biljaka i eventualno
druge sastojke koje e upotrebiti za moku. Pomeane
sastojke podeli na tri dela, delove stavi na tri moka take
i zapali.
1.
Prva moka taka za leenje mentalnih bolesti je na
vrhu glave, a nalazi se uz pomo preseka dve linije. Jedna
linija se povue izmeu vrhova uiju, a druga od vrha nosa
do udubljenja u zadnjem delu glave. Za odreivanje te
take najbolje je upotrebiti kanap. Gde se dve linije, dva
kanapa ukrtaju tu je prva moka taka za leenje
mentalnih bolesti.
2.
Druga moka taka je na grudima. Kanap se
razapne izmeu dve bradavice, zatim se savije na dva
jednaka dela, pa postavi na jednu bradavicu i usmeri se

128

prema drugoj. Kraj prepolovljenog kanapa bie tano na

drugoj moka taki za leenje mentalnih bolesti.
3.
Trea moka taka nalazi se iznad pacijentovog
srca, na udaljenosti od "jednog pacijentovog palca".
Primena moke na tim trima takama uspeno lei
mentalne bolesti.
Koliina medicinske meavine koja se pali na jednoj
moka taki jednaka je vrhu pacijentovog malog prsta.
Sastojci za moku stavljaju se direktno na kou i kad se
zapale sagore odmah bez ikavih opekotina.
Moka se mora primeniti prema redosledu kojim su
take pobrojane. U suprotnom, leenje nee biti uspeno.
Sagorevanje moke na vrhu glave zaustavlja i spreava
dalje oticanje energije neophodne pacijentu, a
sagorevanje na ostalim takama regulie njen raspored u
organizmu.

9.4 MOKA ZA HLADNE MENTALNE BOLESTI

Simptomi hladnih mentalnih poremeaja:
- kad je osoba previe tiha,
- kad osoba ostaje u zatovrenim i tamnim
prostorijama,
- kad plae dugo i grevito,
- kad nou ne moe da spava,
- kad govori sama sa sobom i
- slino.
I u sluajevima hladnih mentalnih bolesti primenjuje
se moka. Lek se sastoji od 11 sastojaka, a pali se na
svakoj od tri sledee take, ali ne u isto vreme.

129

Istovremena primena moke na svim trima takama vrlo je

opasna po pacijenta.
1. Izmeu prvog i drugog kimenog prljena.
2. Izmeu petog i estog kimenog prljena.
3. Izmeu estog i sedmog kimenog prljena.
I u ovom sluaju redosled se mora potovati.
Moke se na drugoj taki pali nedelju dana posle
primene moke na prvoj taki. Paljenjem moke na ovoj
taki "daje pacijentu potrebnu toplotnu energiju". Kako je
peti kimeni prljen nervima povezan za srce, to srce
dobija neophodnu toplotnu energiju. Paljenje moke na
ovoj taki pomae i pri bolestima kotane sri, jer se uneta
energija prenosi se i na kosti i na kotanu sr i deluje
pozitivno na njih.
Pacijent se ostavi na miru etiri sedmice i onda se
moka pali i na treoj taki. Kroz ovu taku unosi se
energija koja "uravnoteava snagu misli".

9.5 SEKSUALNE MENTALNE BOLESTI

Deaci ili mladii esto priaju kako su devojice ili
devojke lude za njima, kako ih proganjaju. Ako takve prie
postanu opsesija onda je re o seksualnoj mentalnoj
bolesti koja nije opasna po okolinu, ali jeste po mladia ili
deaka i treba je leiti. Slian je sluaj i sa suprotnim
polom. Oba pola onda pristupaju samozadovoljavanju,
kae Tibetanska medicina, ne precizirajui smatra li takvu
aktivnost tetnom ili ne, pa dalje objanjava kako se lee
seksualne mentalne bolesti .
Glavni, a esto i jedini lek je pilula koja nosi naziv
"pilula sree", ali jednog je sastava za ene, a drugog za
mukarce. Pilula za ene pravi se kombinacijom biljnih i

130

vonih sokova. Glavni sastojak je biljni sok koji se dobija iz

zimzelenog drveta i to iz dela iznad samog korena.
Pilula za mukarce je komplikovanija, jer ima devet
sastojaka.
Ukoliko ovi lekovi ne pomognu i za izraenije
sluajeve seksualnih mentalnih poremeaja primenjuje se
moka. Dve take na kojoj kod ena treba paliti moku
nalaze se ispod pupka. Prva taka je etiri enina palca
ispod pupka, a druga je jedan palac ispod nje. To su
ujedno dve take enine seksualne snage. Tri take
mukareve seksualne snage takoe su ispod pupka, ali
na udaljenosti od est njegovih palaca. Tu je prva taka, a
druge dve su po dva palca levo i desno

10.0 TERAPIJA
U prolee treba uzimati itarice, toplu i svarljivu
hranu. Tokom leta hrana treba da bude bogata uljem,
topla, slana i kisela. Jesenjoj sezoni odgovara hladna,
slatka i uljem bogata hrana, a tokom zime treba da sadri
itarice, kisele i slatke sastojke i treba da bude bogata
uljem.
Poremeaji najee nastupaju ako hrana nema
osobine koje odgovaraju godinjem dobu. Ukoliko je
poremeaj ve nastupio, onda se upotrebljavaju lekovi koji
moraju da imaju i osobine koje odgovaraju godinjem
dobu.

10.1 UNUTRANJA I SPOLJNA TERAPIJA

Tibetanska medicina poznaje sledee osnovne
vrste tereapija:
1. davanje sredstva koja izazivaju povraanje,
2. ubacivanje kapi u nos,

131

3. masaa,
4. obloge,
5. putanje krvi,
7. mineralne kupke,
8. termalne kupke,
10. zlatne igle ili druge igle (akupunktura),
10. Moka36
11. biljni lekovi,
12. biljno-mineralni lekovi,
13. lekovi od biljaka, plemenitih metala i/ili dragog
kamenja
14. hirurgija - izgubljena krajem X veka
Svaka terapija Tibetanske medicine prvenstveno je
usmerena na uspotavljanje pravilne funkcije tri energije rLunga, mKrispa i Badkana.
Prema medicinskim tekstovima najbolji je onaj
nain leenja koji maksimalno svestrano posmatra i tretira
pacijenta. Lekaru se preporuuje da nae vremena i da sa
pacijentom detaljno razgovara o njegovoj bolesti, da
zajedno analiziraju bolesnikovo stanje i da se dogovore o
fazama leenja.
Zavisno od prirode poremeaja, odreuje se
unutranja ili spoljna terapija. Unutranja terapija to je
leenje tibetanskim lekovima koje pripremaju sami lekari.
To je osnovna terapija u Tibetanskoj medicini.
Spoljna terapija, nazvana je tako to spolja deluje i
na telo i na organe, iako su oni, moda, u telu pacijenta.
Spoljne terapije je u izvesnom smislu dopunska terapija,
36

Na telu postoji 78 taaka na kojima tibetanski lekari primenjuju masau, akupunkturu ili moku. (Prim. autora)

132

jer se koristi da bi se njome uklonili ostaci poremeaja i da

bi se spreio recidiv bolesti. U spoljne terapije spadaju:
1. Moka
2. Masaa
3. Hidroterapija
4. Obloge
5. Oleacija
Svaki od ovih oblika spoljne terapije moe biti
upotrebljen za razne vrste bolesti. Terapijama od 1 do 4
obavezno mora da prethodi oleacija, jer se na taj nain se
postiu maksimalni rezultati.

10.2 ODREIVANJE TERAPIJE

Prilikom odreivanja terapije obavezno se uzimaju
u obzir sledei elementi i to po redoseldu kako su
navedeni:
1. teina bolesti
2. godine bolesnika
3. godinje doba
7. mesto bolesti
5. spospobnost pacijenta da vari hranu
7. eventualne (ve postojee) komplikacije

10.3 DVA NIVOA LEENJA

Osnovno leenje u Tibetanskoj medicini ima dva
nivoa:
1. leenje ishranom i ponaanjem okoline
2. leenje uzimanjem lekova i druga terapija
Drugi nivo leenja dalje se deli na 11 vrsta oralnih
lekova koji su gradirani i koji se koriste na osnovu precizne
i definitivne klinike slike pacijenta.
133

Uporedo sa oralnom medikacijom (uzimanje

lekova) primenjuju se, prema potrebi, dopunske terapije,
kao to su:
1. oleacija
2. izazivanje povraanja
3. klistir
7. supozitoriji
5. nazalna inhalacija
7. pranje i kupanje

10.4 TREI NIVO LEENJA

Ako ni jedna od pobrojanih terapija ne ispravi
poremeaj ili kad je poremeaj teak i hronian, onda se
primenjuje trei nivo leenja poznat kao spoljna terapija.
On se, zavisno od patoloke slike, dalje deli na nisku i na
visoku.
Niska terapija ima tri dela:
- masaa
- hidroterapija
- oblozi
Visoka terapija ima dva dela:
- moka
- putanje krvi

10.5 PRIMER LEENJA GASTROINTESTINALNOG TRAKTA

Ako je pacijentu muka u stomaku i ako mu je
stomak nadut lekar e itanjem pulsa najverovatnije
ustanoviti da pacijent "pati od opteg rLung poremeaja sa
vrlo izraenim simptomima". Ovaj poremeaj je u stvari
prenaglaeno stresno stanje sa funkcionalnim problemima
134

simpatikog nervnog sistema to izaziva veliki broj

difuznih simptoma od kojih su najizraeniji muka u
stomaku i nadutost.
U ovakvim sluajevima lekar e se:
- prvo pobrinuti za fizike simptome bolesti
davanjem lekova (oralna medikacija).
- pobrinuti za ishranu i to je drugi korak leenja.
- zatraiti od okoline da uskladi ponaanje prema
potrebama pacijenta.
Kada spoljni simptomi budu smanjeni, kad dijetalna
ishrana i psihika terapija budu odreene i kad patoloke
aktivnosti budu lokalizovane na gastro-intestinalnu oblast,
primenjuje se blagi klistir, a ako bude potrebno primenjuje
se jai i sve jai, sve dok "patoloke aktivnosti rLunga" ne
budu uklonjene iz organizma.
Dalje se preporuuje mazanje uljima (oleativna
terapija) i masaa kako bi se poboljala cirkulacija krvi i
telu obezbedila energija. Mazanje uljima i masaa
posebno su efikasni u poboljavanju rada organa za
varenje.
Ako se na ovom stepenu leenja pacijent jo ali na
simptome kao to su;
bolovi u leima, ukoenost ili omamljenost,
drhtavica, lupanje i/ili treperenje srca, poslednja terapija se
ponavlja.
Kad bude uspostavljena totalna kontrola simptoma,
odnosno kad simptomi budu eliminisani, prelazi se na
osnovu vitalnih funkcija organizma koje su, moda,
poremeene, terapijom kao to je, recimo, klistir.
Za jaanje organizma i obnovu normalnih funkcija
sistema mogu se upotrebiti i (blaga) vina i ulje.

135

10.6 PRIMENA MOKE I/ILI AKUPUNKTURE

NA KIMENOM STUBU
Moka se koristi za leenje hladnih bolesti,
odnosno bolesti tipa Badkan i rLung, a akupunktura se
koriste za tople bolesti, odnosno za bolesti tipa mKrispa.
Leenje jednim ili drugim sredstvom primenjuju se na istim
takama. Na osnovu postavljene dijagnoze lekar e
odluiti da li da upotrebi moku ili akupunkturu, a
primenie ih, najpre, na kimenom stubu. Moka se
primenjuje uvek na ispupenju prljena, a nikad izmeu
dva ispupenja, jer postoji opasnost da se otete krvni
sudovi. Moka se primenjuje dok vatra ima crvenkastu
boju i dok pacijent ne pone da se izmie zato to je
poeo da osea toplotu.
Prema Tibetanskoj medicini prvi prljen kimenog
stuba je "stanite rLunga" i on se smatra nekom vrstom
centralne take ove vrste energije.
Ova taka se lako locira, nalazi se u udubljenju
odmah ispod zadnjeg dela glave, i koristi se za leenje u
raznim sluajevima ludila. Svaki sledei prljen je takoe
taka ze leenje neke vrste bolesti primenom moke ili
akupunkture. Ako je bolest tee prirode, onda se pored
same take na prljenu, moka ili akupunktura, primenjuju
i na dvema takama koje su u ravni glavne take, a od nje
su udaljene lekarev palac levo i desno. Leenje na tim
trima takama primenjuju se istovremeno, moku e lekar
primeniti ako je bolest klasifikovana kao hldna, a igle kao
topla.
Leenje na jednoj, centralnoj taki prvog prljena
lekar e primeniti ako pacijent ne moe da spava, ako je
utuen ili ako zbog nekog razloga drhti, a koju e vrstu

136

leenja primeniti, zavisie da li je bolest hladna (moku) ili

topla (akupunkturu).
Lekar e istovremeno primeniti moku na trima
takama prvog prljena ako je bolest hladna, odnosno ako
je izazvana poremeajima rLunga. Takav je, recimo, sluaj
pacijenta koji je ranije bio blago poremeenog uma, ali se
stanje pogoralo i on je postao potpuno lud. Isti nain
leenja bie primenjen za sve bolesti nastale kao
posledica poremeaja rLunga, kao to su: totalna gluvoa,
srani poremeaji koji se odraavaju kao jako lupanje
srca, za paralizu gornjeg dela tela, razne vrste ludila kao
to su one koje oduzimaju mo govora ili oboleli proizvodi
ludake zvukove.
2.
Drugi prljen37 koristi se za leenje bolesti nastalih
poremeajima rLunga i mKrispa. Moka se primenjuje na
jednoj, centralnoj taki drugog prljenja ako su pacijentove
oi poutele i ako je izgubio apetit.
Meutim, ako pacijentov stomak ne vari hranu zbog
unih poremeaja, ali bolesti hladnog tipa, onda se
moka, pored centralne, primenjuje i na levoj i na desnoj
taki.
3.
Trei prljen je centralna taka za leenje obolenja
nastalih kao posledica poremeaja Badkana i rLunga. Ako
se pacijent teko kree, ako njegov stomak vari hranu, ali
teko, onda se moka primenjuje na centralnoj taki
treeg prljena. Lekar e iskoristiti sve tri take (centralnu,
levu i desnu) da bi istovremeno primenio moku ako se
37

Tibetanska medicina ne deli kimene prljenove prema delovima

tela na vratne, torakalne i lumbalne, ve ih jednostavno broji poev od jedan.
(Prim. autora)

137

neka bolest tipa Badkan proiri na gornji deo tela i ako

njegov stomak ne vari hranu.
4-5.
Tibetanska medicina definie funkcionisanje plua
kao aktivnost "pet majki i pet sinova". Delovi plua koji su
iza uspravne ravni srca (leni deo) fukncioniu "kao pet
majki", a delovi isped ravni srca (grudni deo) "kao pet
sinova" i njihove centralne take nalaze se na etvrtom i
petom prljenu.
etvrti prljen je mesto na kojem se lee bolesti
plua izazvane poremeajima rLunga, odnosno
poremeajima funkcija "pet majki", odnosno bolesti u
delovima plua iza uspravne ravni srca. To su one bolesti
u kojima pacijent ponekad ima oseaj kao da su mu plua
prazna. Tada se koristi samo srednja, centralna taka.
Ako pacijent, uz to, ima bolove, lekar e istovremeno
primeniti moku na trima takama.
Peti prljen je mesto na kojem se lee bolesti plua
izazvane poremeajima Badkana, odnosno poremeajima
funkcija "pet sinova", odnosno delovima plua ispred
uspravne ravni srca. Jedna taka se koristi kad ima
previe luenje iz plua. Ako je to luenje plavkaste boje
onda se koriste sve tri take, naravno, istovremeno.
U jednom predavanju Dr Lobsang Dolma kae da
zapadni lekari obino odstranjuju delove plua pacijentima
obolelim od raka i, pozivajui se na uenja Tibetanske
medicine, objanjava zato neki od njih, po njenom
miljenju, preive, a drugi ne.
"Ukoliko je", kae dr Dolma, "odstranjen deo koji
obavlja funkciju 'pet majki', pacijent e preiveti jer je tkivo
tog dela plua vee i jae.

138

Ukoliko, pak, hirurg odstrani deo plua koji obavlja

funkciju "pet sinova", dakle deo plua ispred uspravne
ravni srca, pacijentov ivot je ugroen, jer su ti delovi
plua povezani sa brojnim, ivotno vanim krvnim
sudovima, zbog ega e, posle eventualnog trenutnog i
privremenog poboljanja, nastupiti komplikacije i pacijent
e umreti".
6.
esti prljen je centar ivotno vanih krvnih sudova.
Kao i prvi, i esti prljen se koristi za leenje ludila, ali i za
leenje osoba koje imaju potrebu da neprestano govore,
kao i onih koje govore normalno i odjednom izgube svest.
Za leenje se koriste sve tri take istovremeno.
7.
Za leenje se koristi centralna taka sedmog
prljena ako pacijent ima jako lupanje srca, onda kad je i
na pacijentovom grudima vidljivo koliko srce jako i brzo
udara. Tri take se istovremeno koriste kad pacijent osea
bolove u srcu.
8.
Za osmi prljen vezana je jetra. Kad je jetra oslabila
ili kad je obolela zbog poveanog Badkana, onda se
moka primenjuje na jednoj taki. Na trima takama
osmog prljena moka se primenjuje kad je pacijent, zbog
slabe jetre, ve znatno izgubio na teini i nema apetit.
9.
Deveti prljen je vezan za osmi, a moka se na
njemu primenjuje kad neka osoba podriguje i/ili povraa i
kad jede i kad ne jede. Tri take se koriste kad pacijenta
boli jetra bilo da se kree, stoji, sedi ili lei.
10.

139

Deseti prljen je centar za leenje unih

poremeaja, ali za bolesti toplog tipa (akupunktura), za
razliku od drugog prljenja koji je takoe centar za leenje
unih poremeaja, ali hladnog tipa (moka).
Ovaj prljen se koristi za eliminaciju kamena iz ui.
Za razliku od zapadnih lekara koji hirurkima zahvatom
vade kamen, lekar Tibetanske medicine e prvo odrediti
kojoj vrsti bolest pripada, a zatim e mokom ili
zagrejanim (zlatnim) iglama rastvoriti kamen, da bi ga,
potom, uz pomo drugih sredstava izbacio iz pacijentove
ui. Ako je kamen vrlo veliki, onda se koriste sve tri
take. Posle rastvaranja i izbacivanja kamena na ovaj
nain, u ponovo funkcionie normalno. Tri take se
koriste kad obolela osoba ima glavobolju zbog velikog
kamena u ui, kad izbacuje braonkastu u i kad su joj
oi ute.
11.
Jedanaesti prljen je centar za leenje slezene.
Centralna taka se koristi kad pacijent ima bolove u
slezeni i kad mu je stomak nadut. Tri take se koriste kad
je pacijent slab zbog oboljenja slezene, kad previe spava
i kad slezena proizvodi zvukove u nadutom stomaku.
12.
Dvanaesti prljen je centar za eludac. Kad je
eludac neke osobe izgubio toplotnu energiju i zbog toga
ne vari hranu kako treba, onda se za leenje koristi jedna,
centralna taka. Tri take se koriste za tee oblike istog
problema, odnosno ako se nesvarena hrana zadrava u
elucu, ako pacijent povraa i/ili ako ima proliv.
13.
Trinaesti priljen je centar semenovoda kod
mukaraca i materice kod ena.
140

Centralna taka se kod ena koristi kad je isticanje

enine menstrualne krvi zbog neega prekinuto ili kad
neprekidno tee i ne moe se zaustaviti, a takoe i kad u
materici neto raste, a nije plod.
Centralna taka ovog prljena se koristi za leenje
slabog kvaliteta muke sperme koja gubi snagu ili umire,
im mukarac ejakulira.
Tri take se koriste kad je mukareva sperma
"trula", odnosno kad je uta i ima ruan zadah. Takoe se
koristi i kad zajedno sa semenom izlaze krv i gnoj. Kod
ena tri take se koriste kad ona ima belo ili ukasto
pranje, a takoe kad se krv i gnoj pojavljuju zajedno.
14.
etrnaesti prljen je centar za probleme s
bubrezima.
Ako pacijent ima bolove u bubrezima i ako bubrezi
obole od hladne bolesti, odnosno ako je energija rLung u
njima poremeena, onda se za leenje koristi jedna taka.
Tri take 14. prljena nikako ne treba koristiti za
leenje bubrenih bolesti mukaraca, jer su one povezane
sa njegovim testisima. Kad bi se tri take ipak koristile,
mukarac posle izleenja bubrega ne bi mogao da dobija
erekciju i postao bi impotentan. Za leenje bubrenih
oboljenja kod ena ove tri take se mogu koristiti, a koriste
se kad ena lei na leima i zbog bolova ne sme da se
pokrene.
15.
Petnaesti prljen je centar za probleme uriniranja i
zaea.
Centralna taka ovog prljena se koristi kad
pacijent ne moe da kontrolie izbacivanje mokrae, kad

141

je neprekidno izbacuje ili kad ga "ari u kanalu" dok

urinira.
Sve tri take ovog prljena se koriste kad ena ne
moe da zane ili kad je mukareva sperma slaba.
16
esnaesti prljen je centar za donji deo stomaka.
Centralna taka, ispupenje ovog prljena se koristi
kad pacijent ima problema sa tankim crevom, odnosno
kad je rLung poremeen, a poremeaj se manifestuje kroz
povremenu nadutost stomaka i kroz razne zvukove u
stomaku.
Ako su zbog veeg poremeaja rLunga, gore
nabrojane pojave stalne, onda se koriste sve tri take 16.
prljena. Primena moke na ovim trima takama naroito
je korisna za leenje hemoroida.
17.
Sedamnaesti prljen se koristi za leenje
diizenterije i kad su "creva zavezana". Tri take se koriste
kad u tankom crevu ima tumora koji ga blokira.
18.
Osamnaesti prljen je mesto na kojem se odraava
mokrani mehur.
Centralna taka se koristi kad u mokranom
mehuru postoji kamen ili kad se javljaju problemi sa
prostatom.
Sve tri take se koriste kad problemi sa mokranim
mehurom i prostatom postanu hronini i kad u njima nema
toplote.
19.
Devetnaesti prljen je mesto na kojem se lee
bolesti semena.
142

Ako postoji bolest koja blokira izbacivanje semena,

onda se koristi centralna taka.
Kad problemi sa semenom postanu toliki da
pacijent ne moe da hoda, onda se koriste sve tri take
ovog prljena.
20.
Dvadeseti prljen je centar rLunga koji "isti
(stomak) na dole".
Poremeaji ovog rLunga stvaraju neprijatne
situacije. U takvim sluajevima gasovi izlaze iz oveka
nekontrolisano. Moka se primenjuje samo na centralnoj
taki ovog prljena. Centralna taka se koristi i kad su,
zbog istog poremeaja rLunga, noge "umrtvljene",
ukoene i kad su lea ukoena.
Ovo je maksimalno saeti i zapadnom sistemu
obrazovanja prilagoen opis leenja primenom moke i
akupunkture na kimenim prljenovima. Tu vrstu leenja
ne primenjuju svi, ve samo visoko specijalizovani lekari
Tibetanske medicine, to u ovom sluaju znai poznavaoci
usmenih tantri, usmenih uenja. Greke mogu da budu
opasne po pacijenta, jer se u svakom od nabrojanih
prljenova stie veliki broj nerava. Manje specijalizavanim
lekarima se preporuuje da sve tri take na navedenim
prljenovima masiraju, jer opasnost postoji samo od
primene moke i/ili akupunkture, a ne i od masiranja.
Tibetanska medicina ne predvia primenu moke i
akupunkture na preostalim prljenovima.

10.7 AKUPUNKTURA
Prema Tibetanskoj medicini postoji jedna vrsta
energije koja nekontrolisano poveava seksualne nagone.
Da bi neutralisali pojaanu seksualnu snagu tibetanski

143

lekari upotrebljavaju lekove, ali posle njih primenjuju

akupunkturu da bi "pacijentu olakali tekoe".
Akupunktura38 u Tibetanskoj medicini nije terapija
koja pacijenta moe potpuno da oslobodi bolesti, kako se
to esto pogreno veruje na zapadu.
Akupunkturu se kao pomono sredstvo u
Tibetanskoj medicini koristi vie od 2,5 milenijuma i to za
umanjenje ili eliminisanje bolova, a lekari je najee
izvode zlatnim, a ako njih nema, onda elinim iglama.
Akupunktura, u stvari, eliminie simptome, ali ne
otklanja uzrok bolesti. Ona poboljava cirkulaciju i opte
odbrambene sisteme organizma, ali njeno delovanje je
kratkotrajno, oko tri meseca.

10.8 AKUPREURA
Akupreura je pritiskanje pojedinih taka ovekovog
tela i u Tibetanskoj medicini ima iru primenu nego
akupunktura. Tibetanska medicina smatra da je
akupreura dobra za umor, pojaavanje cirkulacije krvi,
nervozu i za depresiju.
Akupreura poboljava varenje, umanjuje bolove
izazvane zapaljenskim procesima, smanjuje ili eliminie
glavobolju itd, ali kao i akupunktura, ne moe potpuno da
izlei pacijenta. Tibetanski lekari primenjuju i preporuuju
akupreuru kao sredstvo za zaustavljanje kijanja,
uzastopnog zevanja, drhtanja od straha i slino.
Nekontrolisano nono izbacivanje semena kod
mukaraca, poluciju, Tibetanska medicina lei tako to
lekar stavi ulje ili buter na semenovod ispod testisa i zatim
primeni akupreuru.
38

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) prihvatila je akupunkturu

kao terapeutsku metodu. (Prim. autora).

144

Akupreurna taka za sline probleme kod ena

nalazi se na spoju bedara i zdelice. Primenom akupreure
na toj taki eliminiu se i sekreti neprijatanih mirisa iz
vagine, kao to su belo pranje (prvi stepen sekreta prema
Tibetanskoj medicini), uti sekret (drugi stepen) i braon
sekret (trei stepen) vrlo neprijatnog mirisa.
Za otklanjanje umora oiju posle dugog itanja ili
gledanja televizije, preporuuje je pritiskanje taaka "na
srednjem delu tabana, onom koji ne dodiruje zemlju".
Druga taka za otklanjanje umora oiju je u centru vrata.

10.9 OBLOGE
Primenjuju se za primarne poremeaje rLunga.
Leenje oblogama je raznovrsno i ukljuuje
primenu celog niza metoda u koje, izmeu ostalih,
spadaju:
- vrsti predmeti
- kamenje
- tuiranje hladnom vodom
- tuiranje toplom vodom
- tuiranje hladnom/toplom vodom pod pritiskom
- biljni paketii
- blato
- kupanje u pari
Tehnika hladnih obloga primenjuje se u leenju
zapalenjskih bolesti kao to su bolesti tipa mKhrispa i
cirkulatorni poremeaji.
Tehnika toplih obloga primenjuje se u leenju
hroninih i nezapalenjskih procesa, kao to su poremeaji
rLung i Badkan.

145

10.10 OLEACIJA
U osnovi oleacija je vrlo jednostavan nain leenja i
sastoji se od mazanja delova tela uljima ili uzimanjem
odgovarajue tenosti ili hrane, kao to su ulja ili buter,
bilo same, bilo sa drugom hranom kao to su pirina,
ovas, jeam i ostale itarice. Oleacija jaa telo, poboljava
varenje i druge vitalne funkcije i daje lepotu koi. Uzimanje
prave koliine oleativnog leka je kljuni element u ovom
nainu leenja.
Koliinu leka/hrane koju e bolesnik uzeti lekar
odreuje na osnovu ispitivanja njegovih sposobnosti da
hranu vari.
U sluaju da su poremeaji locirani iznad grudi
(glavobolja, bolovi u grlu i slini) onda se, uglavnom,
primenjuje spoljna oleacija, odnosno mazanje uljem uiju i
glave.
Tibetanska medicina primenjuje (unutranju)
oleaciju naroito pri opstipaciji (zatvor) koji tumai kao
"posledicu oticanja energije, odnosno kao oticanje rLunga
kroz nerve rekto-analnog regiona". Oticanje rLunga,
prema tibetanskoj medicinskoj teoriji, izazivaju brojne
bolesti kao to su gastritis, razni stomani poremeaji, rak
i funkcionalni faktori poput stresa, uznemirenosti i slabe
ishrane.

10.11 SPREAVANJE OTICANJA ENERGIJE

Evo kako izgleda opis mera za "spreavanje
oticanja energije kroz nerve rekto-analnog regiona".
Oleacija i losioni: Preporuuju se istopljeni i
zagrejani maslac ili susamovo ulje.
Standardna masaa: Tibetanski izvori je ne navode.

146

aicu masaa: Treba masirati sledeih osam aicu

taaka.
1. Tri palca ispod zavretka grudne kosti.
2. Jedan palac levo od pupka.
3. Jedan palac desno od pupka.
4. Jedan palac levo od take 2.
5. Jedan palac desno od take 4.
6. Jedan palac ispod pupka.
7. Tibetanski 11. prljen.
8. Tibetanski 12. prljen.
Nain masiranja: Tri kruna pokreta ili 7 krunih
pokreta ili 21 kruni pokret. Masiranje poinje od 1. take i
nastavlja se po navedenom redosledu osam aicu taaka.

10.12 ZAUSTAVLJANJE TUCANJA

OLEACIJOM I MASAOM
Osim uzimanja hrane na neodgovarajui nain
(alapljivost, gutanje vazduha sa hranom) tucanje moe
poeti ili se pogorati i trajati dugo, zbog stresa i moe biti
krajnje neprijatno.
Oleacija i losioni: Koriste se losioni koje priprema
lekar
Standardna masaa: Tibetanski izvori je ne navode.
aicu masaa: Treba masirati sledee dve aicu
take.
1. Taka neposredno iznad grudne kosti.
2. Taka na sredini donjeg dela grudne kosti. Lei
na zamiljenoj liniji koja spaja mukareve bradavice.

147

Nain masiranja: Taku 1 namazati losionom i

masirati. Ako treba, masiranje ponoviti. Ako se tucanje
nastavi, prei na taku 2. i uraditi isto.

10.13 LEK ZA PRERANO SVRAVANJE I

FRIGIDNOST
Seksualni problemi kao to su prerano svravanje,
ukoenost i frigidnost, najee su posledica
uznemirenosti, slabe telesne konstitucije, straha od seksa,
loe informisanosti o seksu, slabe ishrane i
neuvebanosti.
Oleacija i losioni: Vidrina mast.
Standardna masaa: Namazati donji deo kime i
delove oko nje. Masirati lupkanjem, trljanjem i gnjeenjem
aicu masaa: Po redosledu treba masirati sledee
aicu take.
1. Prvi lumbalni prljen
2. Prvi sakralni prljen
3. Od 2. do 5. sakralnog prljena
4. Oko 7,5 santimetara ispod pupka.

10.14 CITATI O TERAPIJI I UVANJU

ZDRAVLJA
"Osnovni cilj terapije (u Tibetanskoj medicini) jeste
jaanje odbrambenog sistema organizma, odnosno
osposobljavanje organizma da se sam bori protiv bolesti.
(Tibetan medicine)"
Dr Jee Donden, lini lekar dalaj lame, u jednom
intervjuu (Tibetan medicine):
"Drago kamenje igra vanu ulogu (u ouvanju
zdravlja ili u leenju).

148

Tirkiz pogoduje svim bolestima, a posebno u

leenju trovanja hranom i u bolestima jetre. Naroito je
dobro nositi drago kamenje tokom utice, a zanimljivo je
da i kamen postaje ut. I rubin je dobar protiv svih bolesti,
a ametist pomae u leenju lepre, bolesti grla i kad u telu
postoji viak vode. Safiri su od male koristi, mada su, u
izvesnoj meri dobri za nerve.
Noenje zlata i srebra nema nikakav bitan uticaj na
ovekov orgnizam"
Dr Jee Donden (Tibetan medicine):
"Uticaj uestale seksualne aktivnosti na ljudsko
bie zavisi od godinjeg doba. Najpogodniji meseci za
seks su septembar, oktobar, novembar i decembar."
Dr Jee Donden (Tibetan medicine):
"Jaja ne treba meati sa belim lukom, niti pak
peurke sa uljem od maslaka."

11.0 MOKA
11.1 PALJENJE BILJA NA MOKA TAKAMA
U spoljne terapije spada i terapija poznata pod
imenom moka, moksa ili Hor moka. Koristi se za
poremeaje vitalnih tokova i vitalne snage ako prethodna
terapija masaom nije bila uspena. Moka moe i da se
kombinuju sa masaom. Moka je stavljanje (zagrejanog)
ili paljenje biljnog paketia na moka takama.
Moka je sistem koji bi se, uslovno i radi lakeg
svatanja, mogao uporediti sa akupunkturom, ali lekari
Tibetanske medicine smatraju da je ovakvo uporeenja
mogue u zapadnom sistemu miljenja, ali da je u sutini
potpuno neadekvatno. Meu Tibetancima o moki vladaju
kontradikorna miljenja. O njoj se govori kao o
jednostavnom sredstvu koje mogu da primenjuju i laici, ali
149

iskusni tibetanski lekari upozoravaju da je za njenu

pravilnu primenu potrebno "visoko znanje koje se prenosi
samo odabranima".
U svakodnevnoj praksi za oba gledita postoje
temeljni razlozi.

11.2 MOKA ZA LAIKU UPOTREBU

U prvom sluaju, uproena verzija moke je glavni
i najei nain leenja koji primenjuje narod Hor na
severu Tibeta, pa je metod po njima i dobio ime Hor
moka. Taj narod, u praksi, gotovo svaku vrstu bolesti lei
mokom. Uzrok popularnosti moke u severnom Tibetu
moda lei i u tome to tamo stalno vladaju velike
hladnoe, to nema lokalnih biljaka pa se moraju donositi
iz drugih krajeva Tibeta, to je moka vrlo jeftin, a efikasan
nain leenja, a to je za ovaj veoma siromaan kraj vrlo
znaajno. Drugi vaan elemenat za takvu popularnost
moke jeste u tome to u tom delu Tibeta gotovo i da
nema fakultetski obrazovanih lekara. U izvesnoj meri
slino stanje je i u Ladaku (Indija) i u drugim budistikim
delovima Himalaja gde se primenjuje Tibetanska
medicina.
Hor moka potie iz duboke istorije, veoma je
cenjena i popularna kao sredstvo za leenje zato to je
pacijent moe primenjivati bez iije pomoi. Hor moka se
preporuuje za primarne rLung poremeaje, a naroito se
preporuuje za poremeaje izazvane stresom ili sline
stresu, kao to su napetost izazvana uznemirenou,
histerija, delirijum, nervoza, nesanica i depresija.
Za kunu primenu moke dovoljno je uzeti kaiicu
anisovog semena i pomeati ga sa kaiicom samlevenog
morskog oraia. Smesu staviti u tkaninu kroz koju nee

150

da iscuri i zavezati. Sve to, zajedno, stavi se u posudu sa

malo istopljenog maslaca i zagreje se gotovo do kljuanja.
Ovaj "medicinski zaveljaj" treba primeniti to topliji,
ali ga, naravno, treba ohladiti do temperature koju
ovekova koa moe podneti39.

11.3 Moka za strunu upotrebu

U drugom sluaju, znanje o moki spada u tajna
usmena uenja i njoj je posveena etvrta tantra
Tibetanske medicine. Prema zakonima te tantre, mladi
lekar kome stariji lekar treba i moe da prenese etvrtu,
usmenu i tajnu tantru, mora da bude "perfektna vaza za
tajna medicinska znanja sadrana u ovoj tantri". Uenja
etvrte tantre se ne prenose tek tako, a tibetanski lekari
odbijaju da odgovore na pitanja o njoj.
Poznavaoci ovih tajnih uenja smatraju da "veina
studenata i poklonika Tibetanske medicine danas nema
prave kvalifikacije da primi tajne usmene tantre". Oni koji
su samo radoznali, nee uti nita od ove tantre.
Meutim, evo nekoliko detalja o moki sakupljenih
u razgovorima i retkim pominjanjima u tekstovima koje su
napisali tibetanski lekari.
- Kada tibetanski lekar treba da primeni moku on
e izvriti odreene predradnje koje zapadnjaku mogu da
lie na bajanje.
39

Pandan moki u savremenoj medicini mogla bi da bude

elektroforeza lekova na Hedovim zonama. Savremena medicina umesto trava
u elektroforezi upotrebljava sastojke koji su ekstrahovani iz trava ili su
sintetski. Elektroforeza vitamina B kompleksa, recimo, pomae u sluajevima
neuropatija. Elektroforezom se mogu ubacivati i hormoni i druge supstance.
Lek se stavi u aparat, aparat se prisloni na kou i elektrina struja ubacuje lek
u telo pacijenta. Hedove zone, sa svoje strane podseaju na akupunkturne ili
aicu take. (Prim. dr Nemanje Vlatkovia)

151

- "Lekar e", kae dr Dolma, "svojim pevanjem

mantri prethodno objasniti zlim duhovima da on nije tu da
bi njih uznemirio".
- Lekar, pored ostalog treba da "uzme tane mere
pacijentovog tela da bi odredio i lokalizovao pravu taku
na kojoj treba da upotrebi moku".
- Primenom moke u leenju takozvanih hladnih
bolesti lekar poveava toplotu bolesnikovog tela.
- U sluaju "toplih bolesti", kakve su, recimo, bolesti
jetre, moka moe da sprei posledice koje bi nastale u
crevima, elucu i drugim organima za varenje. Moka
neutralie masti u bolesnikovom telu.
- Ako bolesnik ima este dijareje, moka moe da
rei taj problem.
- Kada pacijent pati od bolesti tipa rLung koja deluje
na njegovo telo kroz sve telesne otvore, uputno je spreiti
oticanje vitalne energije iz tela upravo kroz te telesne
otvore. Primenom moke zatvaraju se putevi kojima
vitalna energija otie iz tela. Ovakvom blokadom kontrolie
se stanje bolesnikovog rLunga i pogoravanje bolesti bie
spreeno.
- Mokom moe biti izleena svaka vrsta gnojne
upale. Moka jednostavno "isui" gnoj.
- Moka se moe primeniti i kao preventivno
sredstvo da ukloni uslove i okolnosti koje vode ka bolesti.
- Moka se ne primenjuje u danu u kojem se Mesec
uopte ne vidi.
Dr Lobsang Dolma je duboko ubeena da se
moka moe i sme primeniti samo odreenog dana i u
odreeno vreme dana. Prema njoj, negativni dani za
primenu moke su: utorak, subota i nedelja. Zato je to

152

tako? Ona objanjava da je utorak dan vatre. Elemenat

vatre dominira tim danom, a moka je takoe element
vatre i ako se dve vatre spoje - teko tom bolesniku.
Moka je, prema dr Dolmi, najefikasnija, ako se
primeni u odreene dane u mesecu. Ti dani se prepoznaju
na osnovu nekih elemenata ovekovog ponaanja.
Dr Dolma najozbiljnije tvrdi da e lekar skratiti ivot
pacijentu, ako primeni moku pogrenog dana u mesecu.
Ona kae da bi se u sluajju primene moke u pogreno
vreme "bolesnikovo telo sudarilo sa mokom".
Zbog toga lekar mora precizno da zna kako da
odredi vreme kada se moka moe upotrebiti. Takvo
znanje prenosi se iskljuivo usmeno. Na primedbu da
takvo ponaanje lekara Tibetanska medicina podsea na
postupke astrologa, dr Dolma odgovara da je "astrologija
sastavni deo Tibetanske medicina".
Tokom razgovora o moki dr Dolma je vie puta
ponovila da je "moka vrlo efikasno sredstvo za leenje,
ali i veoma opasno ako se ne upotrebi u pravo vreme i na
pravi nain".
O efikasnosti jedne vrste leenja koje je, sudei po
opisu moka, svedoi i austrijski planinar i uitelj Hajnrih
Harer koji je, pobegavi iz engleskog zarobljenikog
logora u Indiji, iveo meu Tibetancima od 1943. do 1950.
godine. On u svojoj knjizi "Sedam godina na Tibetu"
pominje leenje obolelog "prenjem koe usijanim
gvoem", ali ga ne opisuje detaljnije.
"Jednom sam bio svedok", pie Harer, "kad je
(monah) na ovaj nain iz duboke nesvesti vratio u ivot
ve umirueg pacijenta..."
U drugom sluaju koji Harer pominje brat dalaj lame
je pretrpeo srani udar i vie sati je leao bez svesti. Harer
153

pie da ga je lini dalaj lamin lekar povratio u ivot tako to

mu je "prio meso usijanim gvoem".
U prevedenim tekstovima nigde se ne govori o
"prenju pacijnetovog mesa", ali postoje podaci o est
vrsta noke:
1. Spaljivanje osuenog bilja obino ubranog na
velikim visinama Himalaja.
2. Spaljivanje uz pomo zlatne igle.
3. Spaljivanje uz pomo srebrne igle
4. Spaljivanje uz pomo bakarne igle.
5. Spaljivanje uz pomo gvozdene igle.
6. Spaljivanje uz pomo dragog kamenja.

11.4 MOKA I KALEDNAR

Da bi primenio moku lekara mora da zna
komplikovani tibetanski medicinski kelandar, ve opisan u
drugom delu (7.4 - 9) pravila za ispitivanje pulseva.
Evo kako izgleda kratki izvod iz jednog
"kalendarskog" uputstva za leenje mokom:
"Od 1. do 11. tibetanskog meseca, lekar ne treba
da primeni moku na gornjem delu pacijentovog tela - od
srca pa navie.
Od 11. do 12. meseca lekar ne sme da primeni
moku na onom delu tela koje ograniavaju horizontalne
krune linije koje obuhvataju telo u visini srca i u visini
bubrega.
Od 12. do 14. tibetanskog meseca moka se ne
primenjuje na delovima tela od bubrega do tabana."
Koliko god navedeni podaci izgledaju malo bitni i
zanemarljivi s take gledita lekara zapadne medicine,

154

lekari Tibetanske medicine obavezno ih uzimaju u obzir ne

samo pri primeni moke, ve i pri davanja lekova.

11.5 MOKA IZ TAJNIH USMENIH TANTRI

Lekar tibetanske medicine dr Lobsang Rapgaj
(Rabgay) opisao je i neke aicu take koje se ne pominju
u zapisanim, prevedenim i objavljenim tantrikim
medicinskim tekstovima. Dr Rapgaj kae da je deo
informacija koje je objavio, uzeo iz "Tantre koja
objanjava" i "Usmene tantre koja poduava" (to je prvi
sluaj da tibetanski lekar objavljuje delove usmenih tantri),
a deo informacija dobio je razmenjujui iskustva sa drugim
tibetanskim lekarima. On pie:
"Na osnovu mojih istraivanja i posmatranja shvatio
sam da bi se i sve moka take mogle upotrebiti kao aicu
take za masau (ovo je, ujedno, i prva glasno izreena
podela na aicu i moka take) i to bez ikakvih tekoa i
opasnosti. Postoje brojne injenice koje podravaju ovu
tvrdnju. Iako potie iz pradavne prolosti, Tibetanska
medicina je visoko sistematizovani i klasifikovani oblik
medicine. Naini leenja podeljeni su u tri osnovna niza, a
plan leenja pravi se na osnovu teine i mesta bolesti..."
"U 'Usmenoj tantri koja poduava', u delu u klinikoj
medicini, masaa se", pie dalje dr Rapgaj, "preporuuje
kao jedno od glavnih dopunskih leenja za poremeaje
rLung patologije. Ako je poremeaj tako teak da masaa
ne uspe, a naroito ako je bolest hronina sa akutnim
ispadima, onda se kao sledee leenje preporuuje
primena moke."

12.0 MASAA

155

12.1 TIBETANSKA I AICU MASAA

Prema savremenim lekaraima Tibetanska
medicina, vie od 60 odsto ljudi koji trae medicinsku
pomo obolelo je zbog:
- preoptereenja na poslu,
- nezdrave hrane,
- loih ivotnih navika,
- sukoba sa okolinom,
- uzdravanja da raiste odnose sa drugim
osobama
- i zbog podcenjivanja sopstvene linosti.
Kad otkriju da je pacijent oboleo zbog jednog od
ovih uzroka, tibetanski lekari ga informiu da mogu da mu
pomognu, ali ga upozoravaju da on najbolje moe da
pomogne sebi i to na dva naina. Jedan je da eliminie
uzrok bolesti, a drugi je da primeni i da primenjuje
masau.
Pojam masaa u Tibetanskoj medicini u izvesnoj
meri razlikuje se od pojma masae poznatog na Zapadu.
Re kojom tibetanski lekari oznaavaju radnju slinu
masai je dvoslona i glasi:
San-Ie.
San na tibetanskom jeziku znai kanal, a pod tim
pojmom se podrazumevaju kanali kroz koje krui energija.
Ie znai ispravljati, istiti. Otuda Sanie u Tibetanskoj
medicini znai - poboljavanje toka energije po organizmu.
Tibetanski lekari razlikuju dve vrste proiavanja
kanala:
1. tibetanska masaa

156

2. aicu masaa40
Poznavanje taaka za masau razlikuje se od
lekara do lekara, ali svi, ukljuiv i one koji su, pored
Tibetanske, studirali i zapadnu medicinu, smatraju da su i
tibetanska i aicu masaa najefikasnija spoljna terapija za
brojne bolesti.
Klasina tibetanska masaa primenjuje se za
poboljanje opteg stanja organizma, a preporuuje se
svakome tokom prolea i jeseni i naroito, tokom zime.
Ona maksimalno poboljava cirkulaciju, vraa snagu
miiima, a koi prirodnu boju. Stres, napetost, nesanica,
vrtoglavica i drugi poremeaji slinog tipa mogu se
otkloniti ovom masaom, ali uz primenu odgovarajuih ulja
i losiona.

12.2 MEDICINSKO ZNANJE IROKIH MASA"

Tibetanska medicina vei znaaj pridaje primeni
odgovarajuih ulja i losiona za masiranjene, a manji
samom nainu masiranja. Ulja i losioni su lekovi koji treba
da uu u organizam, a maseru je ostavljena sloboda da
odlui hoe li u tu svrhu da primeni:
- trljanje
- gnjeenje
- lupkanje/tapkanje
- aicu masau
- ienje
Pacijent, prema Tibetanskoj medicini, mora aktivno
da sudeluje u bilo kakvoj vrsti leenja, pa i u terapiji
masaom. On prvo treba da naui da raspoznaje osnovne
simptome i da u glavnim crtama zna njihove izvore, a
40

Tibetanski naziv za ovu specifinu masau je aicu, a ne iacu.

(Prim. autora).

157

dunost lekara je da ga u tome poui. Zbog toga su

tibetanska masaa i aicu masaa pretvorene u
jednostavne tehnike leenja, posebno su prilagoene za
iroku upotrebu i zato ih tibetanska medicina bezrezervno
preporuuje.
Prema tibetanskoj medicinskoj teoriji tibetanska i
aicu masaa su "osnovna medicinska znanja irokih
masa", za razliku od drugih znanja Tibetanske medicine
koja ne znaju ni svi tibetanski lekari. Tibetanska masaa i
aicu masaa su tako koncipirane da privuku panju
irokih masa.
Tibetanska masaa je takoe i jedan od dopunskih
oblika leenja, a pored tibetanskog sistema masiranja
sadri i kombinaciju poboljanih tehnika kineske i indijske
masae.
aicu masaa je nain leenja koji se primenjuje
samo u Tibetanskoj medicini i prastarog je porekla.

12.3 SREDSTVA ZA MASIRANJE

Stare tibetanske knjige kau da su Tibetanci
vekovima proizvodili biljna ulja i losione i farmaceutski su
ih pripremali za terapeutsku masau.
Ulje je korieno za standardnu masau i za
masau kod kue, a farmaceutski pripremljeni losion za
specifine bolesti, odnosno za aicu masau.
Pored ulja i losiona, za masau, a posebno za
moku, danas se upotrebljavaju biljke, ali to je onaj deo
leenja koji moe i sme da obavi samo visoko obrazovani
tibetanski lekar.
Podaci o masiranju travama, samlevenim travama i
ajevima i melemima od trava, kao i spravljanje lekova od

158

trava, spada u visoko obrazovanje tibetanskih lekara, a

znatnim delom i u usmene tantre.

12.4 MATERIJALI ZA MASAU

Postoje etiri vrste tvari koje se mogu koristiti za
masau:
- biljna ulja
- buter
- masti
- kotana sr
Svaka od ovih tvari ima specifina terapeutska
svojstva.
Najjednostavnija i najee upotrebljavana sredstva
za masau su biljna ulja i buter.
12.4.1 Biljna ulja

Ima mnogo vrsta biljnih ulja koje mogu biti

upotrebljene kao sredstva za masau. Najefikasnije od
svih biljnih ulja je susamovo, koje se moe koristiti tokom
cele godine, pogotovu ako nema drugih ulja na
raspolaganju.
Za masiranje u toku zime naroito se preporuuju
Aquilaria ulja zbog njihovih hranljivih sastojaka i zbog
svojstva da zagrevaju.
Ulje od sandalovog drveta preporuuje se za
masiranje tokom leta zbog njegovih osobina da
rashlauje.
12.4.2 Buter

Buter se vekovima koristi kao lekovito sredstvo, ne

samo u Tibetu, nego i u drugim, hladnim zemljama. Pre
petog veka nae ere Tibetanci su buter upotrebljavali za
zacelivanje opekotina i povreda. Danas se buter u Tibetu

159

upotrebljava kao sredstvo za masiranje bilo sam, bilo u

kombinaciji sa travama. Terapeutske osobine butera su
enormne.
Primenjuje se kao sredstvo za masiranje:
- umornih miia,
- za jaanje cirkulacije,
- za otklanjanje stresa i napetosti i
- za ublaavanje nervoze i depresije.
Buter ima osobinu da zagreva, a koristi se za
leenje poremeaja rLunga.
Buter vraa koi prirodnu boju i ima osobinu da
podmlauje. Buter se koristi i u kombinaciji sa:
- morskim oraiem,
- semenom anisa,
- jemenim prahom.
Kad ovih artikala nema, onda se buter koristi sam.
Najbolji za masau je onaj buter koji je odleao
izvesno vreme. U starim tibetanskim tekstovima stoji da je
buter star godinu dana najbolji za leenje poremeaja
izazvanih stresom.
U Tibetu se godinu dana star buter krave jaka
koristi kao izuzetno efikasno sredstvo za aicu masau
neurotinih pacijenata i graninih psihotikih sluajeva.
Preieni (pretopljeni) buter je dobar za
poboljanje pamenja i jaanje inteligencije.
12.4.3 Susamovo ulje

Susam (Sesamum indicum, familia Pedaliaceae) je

istonoindijska, jednogodinja biljka. Susamovo ulje
spravlja se od malog i pljosnatog susamovog semena,
slatkastog je ukusa i ima osobinu da:
160

- blago poveava temperaturu tela,

- oivljava kou - vraa joj prirodnu boju,
- deluje umirujue na stres - smanjuje napetost,
- podie energiju organizma - jaa njegovu snagu.
12.4.4 Ulje sandalovog drveta

Sandalovo ulje ima opor ukus i osobinu da stee i

hladi organske materije. Zbog toga je, tokom leta, zapravo
i izvrsno sredstvo za oputanje miia i poboljanje
kvaliteta koe.
U Indiji se dve do tri ajne kaiice sandalovog ulja
pomeaju sa kantom hladne vode i u tu meavinu stavljaju
se umorna stopala i dre se tako oko 20 minuta. Ovaj
nain oporavka stopala primenjuje se kad su temperature
visoke.
12.4.5 Vidrina mast

Osim to se masti nekih ivotinja vekovima koriste

za leenje rana, koriste se i za masau kad su miii na
leima zategniti, u sluaju seksualne slabosti, gubitka
spermatozoida i slabih bubrega. Kao najefikasnija mast za
leenje navedenih poremeaja pokazala se mast vidre.

12.5 LOSIONI KOJE PRIPREMAJU SAMI

BOLESNICI
Losioni se dele na dve vrste, na one koje mogu da
pripreme sami pacijenti i na one koje pripremaju samo
iskusni lekari. Ovde su dati samo losioni koje pripremaju
sami pacijenti.
1.
Kaiicu istucanog oraia pomeati sa kaiicom
istucanog jema.

161

Istopiti kaiicu i po, do dve, butera i pomeati sa

smesom oraia i jema. Meati dok se ne dobije fino
granulirana pasta.
Ovaj losion se preporuuje za probleme nastale
kao posledica stresa i to za:
- napetost,
- glavobolju,
- obamrle miie,
- nesanicu,
- vrtoglavicu,
- lupanje srca i
- histeriju.
2.
Ako nema jema, kaiicu samlevenog morskog
oraia izmeati sa kaiiom prethodno istopljenog
butera. Meati dok se ne dobije fino granulirana pasta.
Ovaj losion se koristi za iste tekoe kao i prethodni
losion, ali se posebno preporuuje i za:
- lupanje srca,
- uznemirenost,
- i nemir.
3.
Pomeati kaiicu samlevenog morskog oraia,
kaiicu samlevenog anisa i kaiicu i po rastopljenog
butera. Meati dok se ne dobije fino granulirana pasta.
Ovaj losion je posebno efikasan u otklanjanju:
- nervoze,
- histerije i
- drugih neurotskih simptoma.

162

4.
Kaiici samlevenog anisa dodati kaiicu butera.
Meati dok se ne dobije fino granulirana pasta.
Ovaj losion se preporuuje za umorne oi, staraku
slabovidnost i bolove u oima, ali i za bolna ili ranjiva
stopala. Primenjuje se tako to se stopala prvo dobro
operu, onda se losionom namau bolni delovi. Potom se
bolna mesta trljaju i blago gnjee.

12.6 PREDRADNJE
Masaa se izvodi u mirnoj, toploj sobi koja nije
previe osvetljena.
Najbolje mesto za masau je pod. Maser na njemu
neometano i slobodno moe da "radi na pacijentu".
Zamena za pod moe biti jedino nizak krevet, prekriven
aravom da sprei prljanje kreveta uljem.
Pre poetka masiranja treba proveriti da li je
pacijent oputen. Ako nije, maser treba da zatrai da
pacijent nekoliko puta duboko udahne i izdahne. Tokom
masiranja potrebna je apsolutna tiina kako bi pacijent i
maser mogli da osete i da prate jedan drugog. Oni treba
da razgovaraju samo ako je to zaista neophodno, ali i ta
komunikacija treba da bude to kraa.
Opipavanjem stomaka maser proverava da li u
njemu postoji ikakav zapalenjski proces ili moda kakav
otok, jer se u takvim sluajevima masaa uopte ne
primenjuje. Kad i ako utvrdi da ni jedan stomani organ
nije otekao, niti je upaljen, maser onda poinje polako da
opipava i da blago pritiska zdrave ili obolele delove tela.
Ako pacijent ne reaguje negativno na te pritiske, onda se

163

maaa moe primeniti i naravno, ako pacijent pokazuje

da osea olakanje, svakako ga treba masirati.
Ako pacijent na opipavanje i na pritiske reaguje
negativno i kae da osea bol ili da ima bilo koji drugi
problem, od masae, naravno, treba odustati.
Meutim, ima sluajeva u kojima treba primeniti
masau, ak i kad pacijent reaguje negativno, ali o tome
iskljuivo odluuje lekar i masaa se izvodi pod njegovim
nadzorom ili je on sam izvodi. Lekar e, pre nego to
primeni masau, proveriti ne radi li se moda o unutranjoj
bolesti ozbiljne prirode. Pre poetka masiranja dobro treba
ispitati kou oko obolelog dela tela ili u taki i oko take u
kojoj se reflektuju unutranja obolenja. Koa u tim
delovima ili oko njih, moe biti hladna ili vlana zbog loe
cirkulacije ili moe da bude suva i naborana zbog rLung
problema.
Ukoliko u organizmu postoji upala ili poremeaj
vezan za organe za varenje, na koi se moe pojaviti osip
ili crvenilo.
12.6.1 Specijalne predradnje

Posle opipavanja, dodirivanja i ispitivanja koe,

opipavaju se i pritiskaju aicu take. Kako je svaka od ovih
taaka nervima vezana za velike organe i sisteme u telu,
svaki poremeaj jednog organa ili sistema, poslae
centripetalni impuls kimenoj modini, to zdravi organi
nee uiniti. Kada takav signal stigne u kimenu modinu,
onda nervi odgovarajueg prljenja postaju preosetljivi.
U takvim sluajevima lagani spoljni dodir ili blagi
ubod iglom u kou koja pokriva odgovarajui prljen,
izaziva bol, a ponekad ak i obamrlost. Naravno, ako
unutranji organ nije oboleo onda blagi ubod nee izazvati
takvu reakciju.

164

12.6.2 Primena tibetanske i aicu masae

aicu masaa se, pre svega, preporuuje za

stabilizaciju nervnog sistema i za leenje psiholokih
poremeaja. Standardna tibetanska masaa u kojoj ima
lupkanja, trljanja i gnjeenja, naroito je uspena za sve
poremeaje i probleme nastale kao...
- posledica stresa, zatim
- za poboljanje cirkulacije,
- za oivljavanje iscrpljenih miia,
- za poboljanje gipkosti koe,
- za poboljanje funkcionisanja celog tela i
- za dizanje temperature tela.
Standardna tibetanska masaa i specijalna, aicu
masaa primenjuju se za leenje raznih bolesti, poev od
- neuralgije,
- paralize,
- nesanice,
- kardio-vaskularnih poremeaja do multiple
skleroze,
- iijalgije,
- bolova u kimi,
- diskushernije, pritisnutog nerva,
- polio i
- drugih miinih poremeaja.
Obe masae se preporuuju i kao dodatna,
dopunska terapija za veinu neurotskih poremeaja kao
to su
- nervoza,
- napetost,

165

- depresija,
- razne vrste fobija, pa ak i za
- neke tipove granine psihoze.
12.6.3 Kontraindikacije: infekcije - upale

Standardna tibetanska masaa i specijalna

tibetanska masaa aicu kontraindikovane su, ne smeju
se primeniti, za niz obolenja izazvanih infekcijama i
upalama. Obe masae se naroito ne smeju upotrebiti u
sledeim sluajevima:
- sve vrste poremeaja varenja,
- kod iraa,
- obolenja jetre i ui kao to je recimo utica i u
- sluajevima takozvane vodene bolesti, odnosno
kad bubrezi redovno ne izluuju tenost.
12.6.4 Najpogodnije vreme za masiranje

Najpogodnije vreme za masau je kasno uvee ili

kasno pre podne, svakako pre ruka.
Masiranje se, u principu, ne preporuuje, niti se
praktikuje, rano ujutru, u topla popodneva i kasno nou.
Nije uputno masirati pacijenta neposredno posle obeda jer
se krv tada koncentrie u oblasti stomaka i aktivno
uestvuje u varenju hrane. U vreme varenja hrane
periferni delovi tela dobijaju manje krvi i masaa nije
dovoljno efikasna. Kada je hrana svarena, kad stomak
vie nije pun i kad krv ponovo poinje ravnomerno da tee
u sve delove tela, vreme je za masau.
12.6.5 Masiranje zimi naroito se preporuuje

Najbolja sezona za masiranje je zima kada je

metabolizam oveka najaktivniji. Zbog toga je i neophodno
da ovek zimi uzima jau hranu.

166

To je, u stvari, apsolutno nuno da bi se odralo

aktivno stanje organizma koji zimi troi mnogo vie
energije i potrebna mu je vea toplota. Ako ovek ne
uzima dovoljno i ne uzima pravu hranu, onda njegov
organizam poinje da troi sopstvene izvore i rezerve,
javljaju se nedostaci pojedinih materija, to ostavlja
pogodan prostor za nastanak raznih bolesti. Upravo zbog
toga, pri odluivanju o masai, mora se uzeti u obzir i
trenutno godinje doba.
Jedna osoba moe da postigne maksimalni nivo
zdravlja ako je u stanju da menja svoju ishranu i
ponaanje zavisno od trenutnog godinjeg doba.
Pored uzimanja jake hrane, drugi nain da se
osigura stalan priliv energije jesu obloge i masaa. Tokom
zime, pogotovu ako je otra, treba masirati ne samo
bolesne, nego i zdrave osobe. U vreme zime korienje
ulja i losiona takoe se posebno preporuuje jer stvara
dodatnu zatitu od hladnoe.
12.6.6 Masiranje tokom ostalih godinjih doba

Tokom prolea potreba za energijom je jo velika,

iako temperatura raste, a tempo razmene materija opada.
Zbog toga se masaa i dalje preporuuje, ali ne onako
esto kao tokom zime, ve najvie tri puta sedmino.
Potrebe za energijom rastu ujesen, pa time raste i
potreba za masaom.
Temperatura okoline tokom leta je toliko visoka da
je potreba organizma za energijom maksimalno smanjena.
Standardna masaa za poboljanje opteg stanja
organizma nije uopte preporuljiva, ali za leenje
pacijenta masau treba primeniti.

167

12.7 TEHNIKE MASAE

Uljem ili losionom maser prvo namae svoje
dlanove i prste, a onda ih, blagim udarima celih aka,
prstiju i dlanova, nanosi na telo pacijenta.
Dlanovi i prsti treba da budu topli i po temperaturi
to blii pacijentovoj, a udari treba da budu ravnomerni i u
jednom pravcu.
Udarima se poboljava cirkulacija, pacijent se
navikava na dodir i priprema za trljanje i gnjeenje.
U svim vrstama masae upotreba ulja ili losiona je
kljuna terapija i njen znaaj prevazilazi znaaj upotrebe
ruku. Posle mazanja uljem poinje masaa trljanjem u oba
pravca. Na kraju se izvodi najvaniji deo masae,
gnjeenje. Gnjee se obino mesnati delovi, ali gnjeenje
poinje od ramena, zatim se gnjee zadnjica, dlanovi i
donji delovi nogu, pa bicepsi. Takoe se preporuuje i
masiranje zglobova.
Uljem se prvo mae pacijentova glava, a u unu
koljku se sipa nekoliko kapi. Onda se mau dlanovi i
tabani, pa lea, grudi, ruke i noge.
Oi, predeo srca i genitalije se ne mau ni uljem,
niti losionima.
12.7.1 Tehnika trljanja

Trljanje se izvodi snanim krunim pokretima uz

pritisak na telo celim dlanovima i prstima. Trljanje se izvodi
na svim delovima tela, izuzev na osetljivim delovima srcu, genitalijama i oima.
Trljanje je efikasno za cirkulaciju, otklanja umor,
poboljava gipkost miia, jaa miie, smanjuje ili
otklanja bolove u leima, u ramenima i u nogama oteklim
od umora.

168

12.7.2 Tehnika gnjeenja

Ekstremiteti se gnjee palcem, kaiprstom i

srednjim prstom, a svim prstima i dlanovima gnjee se
mesnati i drugi delovi tela kao to su zadnjica, tabani,
dlanovi, ramena itd. Gnjeenje mesnatih delova je
posebno efikasno za oputanje napetosti i ublaavanje
stresa jer su to delovi tela koji (pod)nose najveu
napetost.
Vie od polovine problema na koje se pacijenti ale
odnosi se na takozvane humane probleme, odnosno na
probleme nastale iz odnosa sa okolinom. Kada ovek, bilo
zbog ega, ne moe na prirodan nain da izrazi svoje
emocije i kad te emocije ne izlaze iz oveka takozvanim
psiholokim putevima, onda one nalaze druge puteve da
to uine. Umesto da iskali bes na licu koje ga je izazvalo,
bilo vikom ili svaom sa izazivaem besa, pacijent poinje
da se ali na glavobolju, umor, vrtoglavicu i na niz drugih
simptoma karakteristinih za ovaj problem.
Veliki deo napetosti zadrava se u miiima i
mesnatom delu tela.
Njihovim gnjeenjem, uz upotrebu ulja i losiona,
pacijenti se vrlo brzo, u najveem broju sluajeva,
oslobaaju napetosti.
Zglobovi su drugi delovi tela na kojima iskusan
lekar ili iskusan maser mogu primeniti tehniku gnjeenja.
Njihovo gnjeenje u sluajevima artritisa moe doneti
veliko olakanje. Meutim, maser mora vrlo precizno da
dozira gnjeenje i mora da bude apsolutno siguran da
njegovi zahvati ne pogoravaju pacijentovo stanje. Ako
pacijent oseti i najmanji bol, gnjeenje treba prekinuti i
umesto njega treba primeniti tehniku trljanja. Ako pacijent i

169

u tom sluaju oseti bol, onda treba odustati od bilo kakve

masae.
12.7.3 Dijagnostika za masau i upozorenja

Najbri nain da se utvrdi oblast ili taka za masau

jeste pritisak na onaj deo za koji pacijent kae da je
oboleo ili obamro ili lekar utvrdi da je otekao. Drugi nain
je da se na osnovu pacijentovog opisa bola pretpostavi o
kakvom se obolenju radi i da se, potom, ispitaju medicinski
ve utvrene take na kojima se javljaju simptomi obolenja
pojedinog unutranjeg organa. Ako bilo koja vrsta pritiska
olakava bol pacijentu, ako se, posle prekida pritiska,
udubljenje u oteklini polako popunjava, ako pacijentu u
nekom delu obamrlog regiona ipak oseti dodir, onda su to
take koje treba masirati.
U takvim sluajevima i nije potrebno veliko
medicinsko znanje da bi se primenila tibetanska masaa.
Meutim, ako se radi o pacijentu koji ima
- visoku temperaturu,
- zapalenjski proces,
- infekciju ili
- otekline izazvane zadravanjem tenosti u telu,
onda je, za odreivanje regiona ili taaka za
masau, neophodno najmanje osnovno medicinsko
znanje.
Treba biti veoma oprezan i prekinuti masau ako
pritisak i trljanje obolelih ili odgovarajuih delova ne
eliminiu i ne umanjuju bol i muku pacijenta.
Pravilo je da se masaa ne primenjuje na
pacijentima koji...
... imaju temperaturu
... imaju groznicu
170

... se oseaju omamljeni

... su preosetljivi.
12.7.4 Znaci preteranog masiranja

Dogaa se da maser, u elji da pomogne, pretera

masirajui pacijenta. U takvim sluajevima masau treba
prekinuti i ne primenjivati je vie tokom tog godinjeg
doba.
Postoje brojni simptomi koji pokazuju da je
primenjena prevelika doza masae kao leka. Masau
treba prekinuti i zaboraviti je kao metod u toku odreenog
godinjeg doba, u sluaju kad se kao posledica pojave
dva ili vie simptoma iz sledee grupe simptoma:
- vrtoglavica,
- lupanje srca,
- jeza,
- drhtavica,
- glad,
- e,
- malaksalost, - obamrlost,
- bol i
- pospanost .

12.8 TEHNIKA IENJA

Da bi se masaom postigao maksimalni efekat,
posle svakog masiranja primenjuje se jedinstvena
tibetanska tehnika ienja. Postupak je isti posle
standardne tibetanske masae i posle aicu masae.
Zadatak ienja je da neutralie, odnosno da otkloni sve
posledice koje masaa eventualno izazove.
Dok je masaa verovatno jedna od najterapeutskijih
metoda za leenje mnogih poremeaja izvazvanih
171

stresom, njena primena izaziva pojaano luenje mukoze

koju lue mukozne membrane u telu, a takoe pojaava
aktivnost limfnog sistema. Pacijenti se posle masae esto
ale na tromost, pospanost i umor. Tehnika ienja
spreava ove nuz pojave.
Tehnika ienja je u stvari upotreba biljnog praka
(u Tibetu od biljke ikpea) za ienje masiranog mesta od
ulja ili losiona. Biljni praak spreava skupljanje i
gomilanje sluzi u telu pacijenta. Pored toga, ienje daje
ton koi i jaa je.
Posle masae pacijent se mora odmoriti nekoliko
minuta. Na masirana mesta, naroito na ona u koja su
utrljavana ulja i losioni, blago treba utrljati i biljni prah.
Utrljani prah treba da odstoji najmanje 5, a najvie 10
minuta, pacijent za to vreme treba da bude umotan u
pekir ili u ebe kako bi zarao temperaturu tela.
Ukoliko pacijent eli da se okupa posle masiranja,
preporuuje mu se da saeka nekoliko minuta. Pre nego
to ue u vodu ili pre nego to se tuira pacijent treba da
poprska vodom svoje oi, srce i genitalije. Tek nekoliko
minuta zatim moe da ue u vodu i treba da ulazi polako i
postepeno, deo po deo.
U sluajcima kad je pacijent...
- fiziki vrlo slab,
- kad pati od anemije,
- kad ima vrtoglavice,
- kad ima lupanja srca,
- kad je napet
- ili je u stanju posle stresa...

172

... za ienje se preporuuje prah od jema ili

ovsa. Primena sva tri sredstva za ienje istovremeno
pojaava cirkulaciju i gipkost koe.
U sluaju da se klasina opta masaa ne pokae
dovoljno efikasnom ili pak pacijent eli dodatnu masau i
posle gnjeenja, onda mu se kae da se odmori krae
vreme i potom se pristupa aicu masai za poboljanje
opteg stanja organizma.

12.9 ISPITIVANJA PRE PRIMENE AICU

MASAE
Za primenu aicu masae potrebno je iscrpno
poznavanje anatomije, a take koje treba masirati otkrivaju
se ili odreuju na vie naina. Prvo treba ispitati one
povrinske delove tela u kojima pacijent osea bol.
Lekar to ini blagim dodirom, blagim pipanjem ili
blagim stiskanjem delova tela na koje ga pacijent usmeri.
Ukoliko lekar ne dodiruje jednu taku, ve veu povrinu
tela, onda treba da upotrebi i prste i dlanove obe ake.
Ako je ovek zdrav, on e na te i takve vrste dodira
reagovati isto ili uopte nee reagovati, ali ako je bolestan,
lekar e odmah primetiti razliku, to je signal za dalja
ispitivanja.
Ako je koa na nekom delu tela hrapava, suva,
osetljiva ili obamrla, to je siguran znak da neki unutranji
organ loe funkcionie.
Sledei lekarev korak je da malo stegne obe strane
tela istom snagom.
Pogoeni delovi e biti ili preosetljivi ili uopte
neosetljivi. Najzad, kad se otkrije deo koji je pogoen,
treba ga blago dodirivati ili opipavati da bi se utvrdila taka
u kojoj je signal obolenja najjai.

173

Treba zatim utvrditi da li se, moda, radi o

problemu, bolesti u samoj koi, ili neto dublje u
potkonom tkivu, ili jo dublje u miiu koji ta koa pokriva.
Ako su odgovori na sva ova pitanja negativni, onda
treba otpoeti ispitivanje iji je cilj da otkrije o kom se
unutranjem organu radi. U tom ispitivanju mnogo moe
da pomogne ako se svaka pretpostavka ispita i proverom
prljena koji odgovara organu za koji lekar, na osnovu
simptoma na koi, pretpostavi da je oboleo. Prvo treba
proveriti izgled koe na prljenu i oko njega. Ako je taj deo
koe suv, hrapav ili grub, radi se o poremeaju tipa rLung,
ako je koa crvenkasta i ima pege, radi se o poremeaju
tipa mKrispa, a ako je bleda i hladna o poremeaju tipa
Badkan.
12.9.1 Nain masiranje aicu taaka

Za masiranje aicu taaka mogu se koristiti bilo

palevi, bilo koji od tri srednja prsta, zavisno od toga kako
lekaru ili maseru odgovara i koliko je masaa efikasna.
Pacijenta treba masirati krunim pokretima, u smeru
kazaljke na satu. Mada se u starim tekstovima ne pominju
pokreti suprotni smeru kazaljke na satu, i oni mogu biti
upotrebljeni, ako se pokau efikasnim.
Na aicu taki koja se masira, mogu se izvesti:
- 3,
- 7 ili
- 21 kruni pokret.
12.9.2 aicu take na ovekovom telu

Meu najpogodnije aicu take za masau su one

koje se nalaze na lobanji i na kimenom stubu.
Tradicionalni tibetanski nain za utvrivanje mesta gde se
one nalaze jeste merenje prstima i palevima.

174

Od ukupno 78 taaka, o kojima se u Tibetanskoj

medicini govori kao o aicu takama, ovde je opisano
samo onih 45 koje se odreuju prema anatomskom
rasporedu. Ostale aicu take spadaju u usmena uenja.
(Iskusni lekari primenjuju aicu masau i na
takama koje nisu aicu ve su odraz bola, otekline,
blokade, nerva ili miia.)
aicu take na lobanji:
taka
kako se nalazi
1. kruna glave
20 irina prsta od vrha
nosa.
2. zadnja fontanela
24 irina prsta od vrha
nosa
3. prednja fontanela
12 irina prsta od vrha
nosa
4/5. leva i desna
3 irine prsta od zadnje
zadnja fontanela
fontanele, desno i levo dole, ka ivici kose.
6/7.l eva i desna
irina palca od vrha
une
prednja fontanela
koljke prema slepoonici.
aicu take na kimenom stubu41
taka prljen
aicu klasifikacija
8
prvi
taka stresa i rLung oboljenja
9
peti
taka plua
10. esti
taka kimene modine, vitalna
rLung taka
12. sedmi
taka srca
41

Tibetanska medicina ne deli prljenove prema delovima tela, na

vratne, torakalne i lumbalne, ve ih jednostavno broji. (Prim. autora).

175

12. 12. taka slezene

13. 12. taka eluca
14. 13. taka regenerativnih organa
15. 14. taka bubrega
16. 16. taka debelog creva
17. 17. taka mokranog mehura
18. 19. taka reproduktivnog fluida
19. 20. donja/silazna taka rLunga
20. Neoznaen
neklasifikovana aicu taka
Ostale aicu take:
Taka Lokacija
21. Na grlu, tano

Klasifikacija
Zajednika taka
iznad grudne kosti. srca i

kimene modine.
22. Taka na grudnoj

Taka srca
kosti u kojoj se seku
linija koja

spaja bradavice i
linija koja spaja vrh nosa sa pupkom.
23. Trostruka taka,

Badkan take
jedan palac ispod

grudne
kosti, poznata i kao vrh
eluca.

176

24. Trostruka taka,

mKrispa take
srednji deo eluca
palac

ispod take 23.

25. Trostruka digestivna

rLung take
taka, palac ispod

take 24.
26. Dvostruka taka

A taka debelog
palac levo i desno

creva

od

pupka
27. Dvostruka taka

B taka debelog
dva palca levo i

creva
desno od pupka
28. Tri palca

Taka mokranog
ispod pupka

mehura
29. U udubljenju ispod
Taka za poboljanje
donje usne
govora
30.i 31. U centru ela, 3,5

Bez posebnih

177

do 4 cm iznad

oznaka
linija obrva

32.i 33. Izmeu 7 prljena

Bez posebnih
i vrha unutranjeg

oznaka
dela ramene kosti.
34.i 35. Na lopaticama, od

Bez posebnih
5. prljena, etiri

oznka
prsta levo i desno.
36.i 37. Iza unih koljki

Bez posebnih
u udubljenju koje

oznaka
nastaje kad se otvore
usta.
38.i 39. Kad pacijent okrene
Take za
glavu to je mogue
zaustavljanje
vie desno ili levo, konac
krvarenja
sputen od vrha nosa
dotai
e te dve take na ramenu
40.i 41. Nalaze se izmeu
noktiju i prvog

Bez posebnih
oznaka
zgloba nonog

palca

178

42.i 43. irina prsta

Bez posebnih
uvis od donjeg

oznaka
dela pete
44.i 45. Kad pacijent
posebnih
opruenih ruku,

Bez
oznaka
srednjim prstom

dotakne spoljni
deo butine.
12.9.3 Terapeutske osobine tri prve aicu take

1.
Masiranje prve aicu take (temeni deo lobanje - 20
irina prsta od vrha nosa) ima najveu terapijski snagu, jer
se u njoj ukrtaju tokovi rLunga, mKrispa i kroz nju prolaze
krvni sudovi, nervi i limfni sistem.
2.
Masiranje druge taka (24 irina prsta od vrha
nosa) ima takoe veliko terapeutsko dejstvo, jer kroz nju
prolaze putevi rLunga, mKhrispa i Badkana.
3.
Trea taka takoe prua terapeutske prednosti, ali
je manje efikasna od prethodne dve, jer je, uglavnom, ine
kosti, ligamenti i limfni putevi.
Posle stavljanja losiona, jagodicama palca ili
jagodicama tri srednja prsta masirati svaku od ovih taaka,
prema navedenom redosledu, i svaku masirati sa po 3, 7
ili 21 krunim pokretom.

179

Tehnika ienja ne primenjuje se posle masiranja

taaka na lobanji.
12.9 .4 Terapeutske osobine nekih aicu taaka
- Vrtoglavica, mutna glava i zujanje u uima su
najee posledice bolesnih bubrega, anemije, nesanice,
napetosti, stresa i slabe ishrane.
Uz upotrebu losiona koji se dobija od lekara, treba
masirati svih sedam taaka na lobanji i take 8, 9, 10, 11,
12 i 14.
- Za klasinu glavobolju treba masirati sedam
taaka na lobanji i taku 12.
- Za bolove u lenim miiima, treba masirati taku
14.
- Ako su bubrezi bolesni onda treba apsolutno
iskljuiti masiranje take 14 po sistemu trostrukih taaka,
zato to se upravo na mestu dve take u sistemu
trostrukih taaka, nalaze i sami bubrezi.
- Masiranje take 14 maksimalno je efikasno za
otklanjanje zujanja u uima. Prema Tibetanskoj medicini
ui su u direktnoj genetskoj vezi sa bubrezima.
- Stari tibetanski tekstovi iscrpno opisuju histeriju i
kau da se moe leiti popravljanjem toka energije,
odnosno uklanjanjem bolesti tipa rLung iz nervnog sistema
pacijenta. Obe vrste masae i moka su posebno dobri
spoljni naini za leenje histerije. U sluaju ove bolesti
treba masirati sve take od 1 do 12.
- Pored nekih infekcija i pojedinih bolesti, najei
uzrok nesanice je stres. Zbog nervne uznemirenosti i
napetosti ljudi esto ne mogu da odspavaju ni sat dva, a
normalan san je neophodan organizmu. Drugi uzroci zbog

180

kojih se javlja nesanica su poloaj u kome se spava,

ukoenost, bolovi, visoki pritisak i poremeaji u trbuhu.
- Lupanje srca ne mora uvek biti posledica bolesti.
Tibetanska medicina izriito naglaava da lupanje srca
izazvano neprikladnom ishranom i lupanje srca nastalo
kao posledica sukoba sa okolinom, "ne ostavljaju nikakve
ozbiljne posledice". Produeni period iritacije, besa,
nesigurnosti i stresa takoe izazivaju lupanje srca i takvi
ponovljeni napadi mogu izazvati nesanicu. Meuitim,
nesanica se javlja i kao posledica niza poremeaja, ali
najee kao posledica anemije i preosetljivosti. U svim
takvim sluajevima treba masirati aicu taku broj 7.

13.0 UMIRANJE NA TIBETANSKI NAIN

13.1 Prekid veze izmeu neba i zemlje
U sauvanim zapisima, a naroito u usmeno
prenoenom znanju, Tibetanska medicina znatnu panju
posveuje smrti, odnosno simptomima koji najavljuju smrt,
njihovom leenju, a u najgorem sluaju i religijskomedicinskim pripremama bolesnika za sloeni proces
umiranja.
U nezapisanom delu Tibetanske medicine "Tajna
usmena uenja u osam grana nauke o leenju" jedno celo
poglavlje posveeno je smrti, ali njega poznaju, ili bolje
reeno, ono je dostupno samo odabranim lekarima.
italac se, zbog toga, kao i autor, mora zadovoljiti
retko zabeleenim izjavama ili oskudnim informacijama
razbacanim po retkim pisanim izvorima o umiranju.
Pored simptoma koji imaju realnu i nauno priznatu
vrednost i u zapadnoj medicini koja ih takoe tumai kao
najavu izvesne smrti obolelog, Tibetanska medicina ubraja
i one znake koje zapadna nauka, bez mnogo rezervi,

181

svrstava u magiju i magijske obrede. U simptome opteg

stanja bolesnika, a posebno u vesnike smrti, Tibetanska
medicina svrstava i snove, to i nije toliko strano zapadnoj
psihijatriji, ali kako "nestajanje povremene refleksije koja
se pojavljuje na nebu" ili "prekid veze koja povezuje
zemlju sa nebom u dimenzijama kosmosa" prihvatiti kao
simptome koji najavljuju smrt neke osobe?
Evo kako, bukvalno prevedeno sa engleskog, glasi
jedno takvo uputstvo objavljeno u zvaninom asopisu
"Tibetanska medicina" koji u Daramsali, u severozpadnoj
Indiji, izdaju tibetanski lekari izbeglice:
"Ustanite rano ujutro i ako je nebo isto, stojte na
suncu goli, opruenih udova i sa tapom ili brojanicama u
rukama. Poluzatvorenih oiju dugo zurite u centar
sopstvene senke, a zatim, zurei i dalje na isti nain,
podignite pogled ka nebu i tada e se pojaviti slika
refleksija ivota.
- Ako su udovi slike u refleksiji kompletni i ako je
boja bleda i prozrano bela, onda ivot oveka o kome je
re nije u opasnosti.
- Ako se u slici pojavi neto dodatno ili ako neto
nedostaje, onda je mogue utvrditi vreme smrti. Prema
boji je mogue utvrditi koje je zlo prouzrokovalo bolest.
Prema obliku je mogue utvrditi da li oboleli meditacijama
moe preokrenuti svoje stanje.
- Ako u odrazu refleksije nedostaje tap, to znai da
je "boanstvo koje titi pacijenta otputovalo" i da e
bolesnik umreti u roku od 5 godina.
- Ako nedostaje desna ili leva ruka, smrt e stii za
tri godine.
- Ako nedostaje gornji deo vrata, smrt dolazi u roku
od 5, a ako nedostaje ceo vrat u roku od 3 meseca.
182

- Ako nedostaje gornji deo tela, bolesnik e umreti

za dva meseca, a ako nedostaje donji deo tela, za mesec
dana.
- Ako nedostaje desni deo tele pacijent e umreti za
29 dana.
- Ako u odrazu ne postoji levi deo tela smrt a
nastupiti za 21 dan.
- Ako je refleksija nalik kvadratu - smrt treba
otkloniti (odloiti) meditacijama.
- Ako je odraz okruglog ili ovalnog oblika ili ima
formu polumeseca, onda se smrt moe odloiti obrednim
ritualima.
- Ako je slika smotana ili trouglastog oblika onda je
beanje od smrti nemogue i treba jaati vrline bolesnika i
tako ga pripremati za umiranje".

13.2 Simptomatologija smrti - prvi deo

Meutim, Tibetanska medicina poznaje i drugu,
opipljiviju vrstu simptoma koje uzima u obzir pri formiranju
opte slike o zdravlju pacijenta, odnosno pri najavljivanju
njegovog "breg ili sporijeg umiranja". Prema
klasifikacijama tibetanske medicine postoje dve vrste
smrti:
1. smrt u nevreme
2. smrt zbog toga to su (prirodni) elementi
potroeni.
Ispitivanje predznaka smrti izvodi se na tri naina:
1. Ispitivanjem spoljnih znakova na telu.
2. Ispitivanjem unutranjih znakova.
3. Ispitivanjem skrivenih znakova uma/svesti

183

Druga i trea grupa znakova nisu opisane, a prva

se zasniva na paljivom posmatranju pacijentovog tela.
- Prvo se istrauju i uporeuju oblici i boje delova
tela, a potom disanje i krvni sudovi, pre svega vene.
- Ako su nokti i na rukama i nogama pobledeli ili
postali pepeljasti, oboleli e umreti u roku od devet
meseci.
- Ako su beonjae obolelog poele da se smanjuju,
oboleli e umreti u roku od 5 meseci.
- Ako u udubljenju na vratu, takozvanim avolovim
vratima, pramen kose raste uspravno (pravo), bolesnik e
umreti u roku od 25 dana.
- Ako su kolena neprirodno izboena, bolesnik e
umreti u roku od mesec dana.
Navedeni znaci moraju biti ispitani pre ovih kojih
slede:
- Ako se crne naslage formiraju oko korena zuba,
oboleli e umreti u roku od devet dana.
- Ako nos pone da se zatvara, ako se spljoti,
onda se to zove "zatvaranje vrata vitalne energije" i oboleli
e umreti u roku od 5 dana.
- Ako je obolelom teko da zatvori oi i ako mu je
pogled ukoen onda e on umreti u roku od 3 dana.
- Ako su udovi zgreni (to se zove "neisti ostaci
elemenata"), oboleli e umreti u roku od 7 dana.
- Ako oni nerv igra, odnosno ako oko leluja i ako je
bolesniku teko da izvesno vreme gleda u vis, to se naziva
"talasanjem elemenata" i oboleli e umreti u roku od 15
dana.

184

- Ako se miii lica (naglo) oputaju , to se naziva

"razaranje vrata elemenata" i bolesnik e umreti posle 11
dada.
- Ako disanje konstantno slabi, oboleli e umreti u
roku od 6 meseci.
- Ako leva i desna ona vena igraju, to se zove
"prekidanje veze izmeu neba i zemlje" i oboleli e umreti
u roku od 6 dana.
- Ako suze ponu da teku neprekidno, oboleli e
umreti u roku od 10 dana.
- Ako se na nogama pojave znaci kojih do tada
tamo nije bilo, oboleli e umreti za dva do tri dana.
- Ako reljef uiju poinje da se izravnava ili ako ui
postaju bezbojne, to se zove kidanje unih veza i oboleli
e umreti posle pet dana ili u pono treeg dana.
- Ako se dijafragma savija prema pluima onda su
prekinuti kanali "vodenih elemenata" i oboleli e umreti u
roku od dve nedelje.
- Ako bolesnik ne moe da spava onda ja nastupilo
"pranjenje semena vatre" i oboleli e umret posle 13
dana.

13.3 Simptomatologija smrti - drugi deo

Pre izricanja suda o predstojeoj smrti, lekar mora
da utvrdi i da li je pacijent petrpeo neku od sledeih
promena i u kom stepenu:
- iznenadna promena karaktera,
- iznenadna promena glasa,
- iznenadna promena naina hoda,
- curenje krvi iz nosa
- curenje krvi iz bilo kog telesnog otvora,

185

- iznenadni nestanak ula mirisa,

- iznenadni nestanak ula ukusa,
- iznenadni nestanak ula dodira,
- promena u seksualnoj elji
- nagla promena temperature
- sve druge drastine promene na i u oveku.

13.4 Simptomatologija smrti - trei deo

- Srce i jezik su povezani i kad srce pone da gubi
snagu to e izazvati skraenje ili kontrakciju jezika, to se
primeuje po tome to obolela osoba ne moe isto da
govori.
- Oi i jetra su povezani i kad jetra pone da
otkazuje oi prestaju da se pokreu.
- Slezena je povezana sa usnama i kad slezena
pone da otkazuje ta osoba ne moe da dri usta
zatvorena. On svesno, silom moe da ih zatvara, ali e
posle nekoliko trenutaka donja usna pasti.
- Kada plua ponu da otkazuju nosnice poinju da
se smanjuju i da se zatvaraju.
- Bubrezi su povezani sa uima. Kad slabi i
prestane puls bubrega oboleli vie ne moe da uje. Moe
se dogoditi da pacijent normalno razgovara, ali odjednom
vie ne moe da uje sagovornika. Pregledajui puls
bubrega i detaljno ui, tibetanski lekari mogu da utvrde
hoe li prividno zdrav ovek iznenada izgubiti sluh i umreti.

13.5 Znaci smrti u urinu

Osoba kod koje se ispituje urin tokom noi ne sme
imati seksualne odnose, niti sme da pije alkohol, a
postupak je sledei:

186

Pacijentov jutarnji urin ulije se u istu posudu i

ispituje se na sunevim zracima.
- Ako urin pravi penu onda je to znak bliske smrti
koja e nastupiti zbog rLung tipa bolesti.
- Ako je urin slian ustajaloj vodi u prolee, onda je
to znak bliske smrti od mKhrispa tipa bolesti.
- Ako je urin slian pokvarenom mleku, onda je to
simptom predstojee smrti od bolesti tipa Badkan.
- Ako u urinu ima mrlja slinih mastilu, onda je to
predznak umiranja zbog trovanja.
- Ako pacijentu bubrezi nisu bolesni, ve se urin
menja u unutranjosti mokranog mehura, to se naziva
"unutranje gomilanje olova", onda je to takoe predznak
skore smrti.
- Ako je para koja se die sa urina ljubiaste boje,
oboleli e umreti u roku od 15 dana.
- Ako u urinu ima crvenih mrlja, smrt e nastupiti za
9 dana.
- Ako u urinu ima drugih boja posledice su iste.

13.6 Znaci smrti u stolici

Bolesnik sa prvim znacima zore treba da isprazni
creva.
- Ako se para ne die sa stolice oboleli e umreti u
roku od 9 dana.

13.7 Ispitivanje boje lica

- Ako se boja lica menja, bolesnik e umreti i ne
moe se spasiti meditacijama.

187

13.8 Udaljena smrt

Tibetanska medicina smatra da ovek moe da
reaguje i na bolest i na smrt bliske osobe koja se nalazi, ili
je umrla vie desetina kilometara daleko. Evo nekoliko
citata iz tibetanskih medicinskih tekstova.
"Ako se kod sina moe itati puls jetre i ako je on
normalan, otac nee umreti. Meutim, ako puls sinovljeve
jetre ne postoji - otac e umreti.
U ovoj dijagnostici mogu se koristiti i pulsevi
odnosa majka-sin i prijatelj-neprijatelj. Naprimer, ako u
prolee kod sina postoji puls majke, oboleli otac e se
oporaviti".
"Ako je umesto bolesnog sina, lekaru doao zdrav
otac, analiza pulseva je drukija. Ako se kod oca moe
razaznati puls srca, onda e sin ozdraviti, ako tog pulsa
nema, sin e umreti."
"U prognozi o ishodu bolesti moe se upotrebiti i
puls odnosa izmeu mua i ene. Ako postoji puls enine
jetre, mu e se oporaviti, ako ga nema mu e umreti."
"Ako je ena bolesna, onda se ispituje puls
muevljevih bubrega. Ako se taj puls moe palpirati, ena
e se oporiviti".
U nizu detaljnih uputstava za tumaenje uzajamnog
pulsa postoji i jedno, bitno ogranienje:
"itanjem uzajamnog pulsa ne moe biti utvren
uzrok poremeaja, bolesti, ali moe faktor smrti."

13.9 Dalaj lamin lekar o umiranju

Smrt prema Tibetanskoj medicini nije jednostavan i
kratkotrajan, ve dug i sloen proces. Evo ta u asopisu
"Tibetanska medicina" o smrti kae dr Jee Donden
(Yeshe Dhonden).
188

- Ko i kako moe da ustanovi smrt?

+ Vrlo je bitno da smrt potvrdi lama-lekar... Inae,
odlazak svesti kroz krunu glave smatra se idealnom, ali taj
oblik umiranja je redak. Svest najee naputa telo kroz
fizike kanale koji povezuju srce sa reproduktivnim
organima. Ovaj proces traje tri do etiri dana. Ovaj proces
je dui pri umiranju lama koje su postigle intelektualnu
superiornost. Takve lame imaju sposobnost da meditiraju
dve sedmice posle prividne smrti. Telo (umirueg) ne
iznosi se iz kue dok se ne okona religijska ceremonija.
Kad iz nosnica umirueg poteku crvena i bela tenost, to
je znak da je svest napustila telo.
U Indiji sam video kako spaljuju ljude, a da
prethodno nije utvreno postojanje sigurnih simptoma da
je svest defiitivno napustila telo.

13.10 Bardo todol

Bardo todol u bukvalnom prevodu znai "izmeu
dva stanja". Bardo todol je najbolji primer koliko su
isprepletane tibetanska medicina i tibetanska religija.
Proces Bardo todola poznaje veina tibetanskih lekara, ali
on je, pre svega, bio i ostao religijski kanon koji nije
menjan vekovima i ija se sutina prenosi samo
odabranima.
Praktikujui Bardo todol, lama-lekar obavetava
oveka na samrti ta ga eka i ta treba da ini "izmeu
dva", od ukupno sedam posmrtnih stanja, odnosno stanja
bukvalno na putu izmeu ivota, preko smrti do
reinkarnacije, do ponovnog zasaivanja fine svesti ili
semena svesti.

14.0 PORTRETI

189

14.1 DR LOBSANG DOLMA KHANGKAR

Dr Dolma je najpoznatiji lekar Tibetanske medicine
u Indiji, gde do smrti ivela kao i stotinjak hiljada drugih
tibetanskih izbeglica. Bila je najvei i najpoznatiji praktiar
Tibetanske medicine.
Bila je vrlo popularna meu pacijentima. Nije
govorila engleski. Sudelovala je na meunarodnoj
konferenciji o Tibetanskoj medicini odranoj u Milanu,
Italija. Jednomesena predavanja dr Dolma odrala u
Holandiji. I posle meunarodne konferencije o
Tradicionalnim azijskim medicinama, odranoj na
univerzitetu u Kanberi, u Australiji odrala nekoliko
predavanja o Tibetanskoj medicini.
Predavanja u Holandiji i Australiji doekana su sa
velikim interesovanjem, ali su se zavravala ozbiljnijim
nesporazumima uglavnom iz sledeih razloga.
1. Tretirali su je kao lekara tradicionalne medicine,
kao neku vrstu samouka, to ona nikako nije. Dr Dolma je,
zvanino, kolovani lekar Tibetanske medicine42.
2. Najvee interesovanje zapadni lekari pokazali su
za usmene tantre, ali je dr Dolma odbijala da o njima
detaljno govori.
3. Dr Dolma je govorila preko prevodioca, to je
ponekad stvaralo nepremostive tekoe.
4. Dr Dolma nije bila ubedljiv govornik i prenosilac
znanja. Njeno vaspitanje i obrazovanje nisu joj dozvoljavali
42

Bilo bi dobro kad bi se i znanje nae tradicionalne medicine,

ukljuiv i biljne apoteke, podiglo na institucionalni, fakultetski nivo.
Na taj nain bi se izbegla nekontrolisana poplava samozvanih
travara i vidara kojima je osnovni cilj samo da zarade i esto nanose vie zla
nego koristi. Trebalo bi postupiti kao u sluaju nutricionizma koji je postao
disciplina posle Drugog svetskog rata stvaranjem srednjih kola za dijetetiare
i viih kola za nutricioniste. (Prim. dr Nemanje Vlatkovia)

190

da zaobie nain prianja koji se na zapadu smatra

mistinim. Njen nain razmiljanja bukvalno je bio omeen
njenim vaspitanjem i socijalnim uslovima pod kojima je
odrasla i stasala kao lekar Tibetanske medicine. Strogo je
potovala pravilo da je njen prvenstveni zadatak da lei.
Zbog toga nimalo panje nije pridavala pisanju o
Tibetanskoj medicini, a gotovo uvek se pozivala na
usmene tantre i naglaavala njihov prevashodni znaaj i
ulogu u leenju pacijenata.
U Tibetanskoj medicini nema zapisa o enama
lekarima, pa je pojava Dr Lobsang Dolme Kangkar udna.
Ona je najvia medicinska znanja, ukljuiv i tajne, usmene
tantre, uila i od svog oca, a ono to je znala prenela
svojim dvema erkama.

14.2 DR DOLKAR KHANGKAR

Srednje obrazovanje stekla u Indiji. Medicinska
znanja sticala od lekara Tibetanske medicine, ali najvie
od majke dr Lobsang Dolme.
Lekarsku praksu u Indiji poela skormno, da bi
1990. godine, pored klinike u Nju Delhiju, otvorila i kliniku
u Bombaju. Dva puta sedmino leti u Bombaj. Obe klinike
rade uz specijalno odobrenje indijske vlade i kao ogranci
Insituta za tradicionalnu Tibetansku medicinu (Institute of
Traditional Tibetan Medicine) u Daramsali.
Kako za Tibetansku medicinu ne postoji zvanian
akt indijske vlade, klinike dr Dolkar registrovane po aktu:
Registration Certificate No.
4465 under Ayurvedic & Unani System of medecine
act 1951 (Registration No. S/11230)
Dr Dolkar je (bila) savetnik za Tibetansku medicinu
indijske Health & Nutritional Research Organisation .

191

Govori engleski.
Za izrazito tee sluajeve "konsultuje" stare
tibetanske knjige.
Stalna adresa:
Dolkar Herbal Medicine
Dolkar House
D-10, Kalkaji,
New delhi - 110019
Tel: ++ 91 11 623 73 35
Fax: ++ 91 11 642 98 63
INDIA

14.3 . DR LOBSANG RAPGAJ (RABGAY)

Doktor Tibetanske medicine i psihologije i kaluer
tibetanskog budizma.
Diplomirao Tibetansku medicinu i budistiku
psihologiju na Univerzitetu Visva Barati, antiniketan,
Zapadni Bengal, Indija. Potom je, vie godina, bio uenik
starije generacije istaknutih Tibetanskih lekara.
Kasnije, putovao svetom i drao predavanja na
visokim medicinskim kolama, univerzitetima i
zdravstvenim centrima.
Dr Rapgaj vodi kliniku u Nju Delhiju i sarauje sa
Odelenjem za bihevioristiku medicinu u bolnici Beth
Israel, pri Medicinskom fakultetu Harvard u SAD. Takoe
je spoljni saradnik-istraiva Njujorke fondacije za srane
bolesti (New York Heart Research Foundation, New York).
Napisao je vie lanaka i dve knjige. Sarauje u
projektima za propagiranje Tibetanske medicine i za
primenu budistike psihoterapeutske tehnike u leenju
mentalnih bolesti.
192

Stalna adresa:
Tsering Hse 193
Mcleod Ganj
Dharamsala,
Himachal Pradesh
INDIA

15.0 EHO IEZLE CIVILIZACIJE

15.1 INERCIJA LJUDSKOG MILJENJA
Nekoliko meteorita palo je 24. jula 1790. godine na
jugozapad Francuske i Francuzi su poeli da govore o
"kamenju koje pada s neba". Meutim, lanovi Francuske
akademije nauka zakljuili su da su sve prie o kamenju
koje pada s neba glupost, jer je takva "pojava fiziki
nemogua" (un phenomen physiquement impoible).
Otkako je Aristotel u IV veku pre nove ere za jednu
slinu pojavu tvrdio da je re o "kamenoj gromadi koju je
vetar podigao u vazduh, a zatim bacio na tle", ljudi, bar oni
oko Mediterana, nisu verovali da kamenje moe da pada s
neba. Takvo uverenje vladalo je sve do poetka XIX veka,
iako su nebeske pojave, u meuvremenu, prouavali
briljantni umovi poput Kopernika, Galileja, Keplera i
Njutna. Tek kad je 26. aprila 1803. godine novi pljusak
meteorita pao kod mesta Leglo, takoe u Francuskoj,
lanovi Francuske akademije izmenili su svoj stav i od
tada "kamenje pada s neba".
Dva veka kasnije, u ovo nae vreme, aci u
srednjim kolama ue da orbitom izmeu Marsa i Jupitera
i u Legranovim takama ispred i iza Jupitera krui veliki
broj manjih ili veih kamenih gromada - asteroida, da
povremeno neki od njih sklizne sa svoje putanje, da se

193

nekontrolisano kree po Sunevom sistemu i da pojedini,

kao meteoriti, padaju na Zemlju ili sagore u njenoj
atmosferi.
Kad je naunik Albert Ajntajn 1916. godine objavio
svoju danas uvenu Optu teoriju relativiteta, novinari su
ga pitali hoe li ovek ikada napraviti atomsku bombu.
- To je iskljueno - odgovorio je Ajntajn!
Tri decenije kasnije amerika atomska bomba
eksplodirala je nad japanskim gradom Hiroimom.
Naknadno steeno znanje pokazalo je da ova dva
antinauna stava pripadaju onoj kategoriji zbivanja i
pojava poznatih u istoriji nauke kao "inercija ljudskog
miljenja". Francuski akademici su krajem 18. veka mogli
da donose zakljuke samo na osnovu tadanjih dometa
nauke i tek nauna spoznaja steena 13 godina kasnije
ispravile njihovu greku. Ajntajn je na poetku Drugog
svetskog rata, 1939. godine sam ispravio svoju, pismom je
upozorio ameriku vladu da bi nacistika Nemaka mogla
da napravi atomsku bombu i Amerikanci su pretekli
Nemce.
I svako razmatranje dometa i porekla Tibetanske
medicine podlono je inerciji ljudskog miljenja. Domete
Tibetanske medicine u dijagnostici, spravljanju lekova i
terapiji lekari zapadne medicine podvrgavae iskljuivo
znanju steenom na savremenim medicinskim fakultetima.
Susrevi se s takozvanim primarnim, nenaunim
informacijama o Tibetanskoj medicini navedenim u ovoj
knjizi, naiavi na dijagnostiku itanjem najmanje 20 vrsta
pulseva ili na preiavanje visoko otrovne ive i njeno
pretvaranje u visoko lekoviti sastojak, veina lekara
savremene medicine uzviknue poput Ajnstajna:
- To je nemogue!
194

S njihove take gledita, ti, i drugi dometi

Tibetanske medicine navedeni kao informacije u ovoj
knjizi, nisu objanjivi, pa, dakle, nisu ni mogui. Reagovao
sam na potpuno isti nain kad mi je tibetanska lekarka prvi
put proitala pulseve i pored bolesti, otkrila i najintimnije
oseanje, danas i meni smeni strah od kupatila. Svaki
sledei pregled itanjem pulsa pojaavao je potrebu za
objanjenjem, jer...
Kako je mogue da jedan od najizolovanijih i
najzaostalijih naroda na svetu, tibetanski narod ve
vekovima ima medicinu koja je u pojedinim oblastima, u
itanju pulsa na primer, daleko ispred savremene,
zapadne medicine?
Medicina koju znamo kao zapadnu, modernu,
savremenu medicinsku nauku uobliena je kao nauka tek
u 19. veku. Tada su postavljeni njeni nauni temelji za
otkrivanje stvarnih uzroka bolesti i za njihovo leenje. Do
tog vremena u medicini zapadnog dela sveta preovlaivali
su spekulativni, metafiziki i esto mistini pogledi i
koncepcije. Velika otkria u oblasti prirodnih nauka,
uinjena u 19. veku, ubrzala su razvoj zapadne medicine i
omoguila naunu sistematizaciju bolesti.

15.2 ETVORICA NEPRIZNATIH

Posmatrana iskljuivo kroz prizmu medicinskih
naunih normi i opteprihvaenih istorijskih injenica,
Tibetanska medicina teko da moe da postoji, ali ona
ipak postoji. Arheoloka iskopavanja u 20. veku pokazala
su da je Tibetanska medicina davno, ak vrlo davno
"imala racionalnu i iskustvenu osnovu za teoretske i
praktine medicinske probleme". Drugim reima,
Tibetanska medicina je ve vekovima nauka sa strogo
sistematizovanim vrstama bolesti. Bez obzira na

195

arheoloke nalaze, o kojima e biti rei u ovoj glavi, a

zbog onog pogrenog zakljuka lanova Francuske
akademija nauka da "kamenje ne moe da pada s neba"
zapadni naunici su i danas vrlo oprezni kad treba da
definiu novu teoriju na osnovu novootkrivenih injenica.
Ipak, s vremena na vreme, u svetu se pojave
naunici koji odbacuju konvencionalni nain miljenja i od
dotad poznatih teorija, hipoteza i injenica stvaraju nove
sinteze. Oni uspevaju da se odupru inerciji ljudskog
miljenja, ne razmiljaju samo u okvirima svog vremena i
prostora i, kao takvi, uspevaju da proire granice
civilizacije. U delima etvorice takvih autora, nepriznatih u
vremenu u kojem su iveli ili u kojem ive, postoje
hipoteze koje bi, da su nauno dokazane, mogle da
objasne da je Tibetanska medicina visoko znanje,
nasleeno od visoko razvijene civilizacije nestale u
katastrofi ili u kastatsrofama planetarnih ili kosmikih
razmera.
Prvi meu njima, dr Imanuel Velikovski,
multidisciplinarni naunik, objavio je u Njujorku 1951.
godine knjigu "Svetovi u sudaru"43 u kojoj je od pramenova
kolektivnog pamenja pojedinih naroda sadranih u
legendama i mitovima i uporeivanjem starih svetih knjige,
ukljuiv i Bibliju, rekonstruisao nepoznati period ovekove
istorije.
Velikovski je postavio hipotezu da je od 15. do 16.
veka pre nae ere, serija katastrofa kosmikih i
planetarnih razmera pogaala nau Zemlju i izazvala na
njoj brojne, manje ili vee posledice. Njegova knjiga
prevedena je na gotovo sve svetske jezike, doivela je
vie izdanja na engleskom jeziku, ali je on 1979. godine
43

Immanuel Velikovsky: Worlds in colision, New York, 1951.

196

umro u Americi kao nepriznati naunik, a imao je diplome

tri fakulteta.
Tek su istraivanja Venere ruskim i amerikim
meuplanetarnim sondama pokazala da je Velikovski bio
u pravu kad je, polazei od mitova i legendi, tvrdio da na
toj planeti vlada temperatura via od 400 stepeni
Celzijusovih. Astronomi, savremenici Velikovskog, uporno
su odbacivali njegove hipoteze i uporno su ostajali pri
tvrdnji da na planeti Veneri vlada temperatura samo za
nekoliko stepeni toplija od srednje Zemljine temperature,
odnosno, samo oko 20 stepeni Celzijusovih.
Ruski naunik, istoriar nauke, dr Aleksandar
Gorbovski, koji danas ivi u Londonu, postavio je i 1966.
godine prvi put objavio hipotezu da je na Zemlji u istorijsko
vreme, postojala visoko razvijena civilizacija, razvijenija od
nae. Sledeih etvrt veka on je uporno i dosledno
obogaivao ovu hipotezu novootkrivenim naunim
injenicama i njenu poslednju, obogaenu i vrlo uverljivu
verziju objavio je u Moskvi 1989. godine pod naslovom
" "44..
Gorbovski kae da je visoko razvijena civilizacija
bila malobrojna, da je znala da e Zemlju pogoditi nedaa
kosmikih razmera i da je, zbog toga, po svetu razaslala
svoje uene ljude da primitivnim i neukim narodima, od
kojih e neki moda i preiveti nesreu, prenesu znanja.
Gorbovski pie da su primitivni narodi oboavali
ove izaslanike i tako, posredno, postavlja novu hipotezu o
nastanku religija a, ujedno, objanjava zato su svetske
religije danas tako i toliko razliite.

44

Aleksandar Gorbovski: Svet u kome (ne) ivimo. Filip Vinji,

Beograd 1996.

197

Navodei niz neobjanjenih primera iznenadne

pojave znanja, kao na primer znanje o izlivanju bronze ili o
spravljanju baruta, Gorbovski zakljuuje da su kroz istoriju
postojale, ali da postoje i u nae vreme, vrlo uske grupe
ljudi koje ubrzavaju razvoj nae civilizacije, tako to
povremeno omoguavaju pojavu onih otkria do kojih je
hipotetika i iezla civilizacija ve bila dola. Kao uvare
tajnih znanja on navodi egipatske i druge rece, pominje i
tibetanske lame, ali ne analizira dublje njihovu ulogu.
U svom delu "Mi nismo prvi", Endrju Tomas45 ide
dalje od hipoteza Velikovskog i poput Gorbovskog, ali
potpuno nezavisno od njega, postavlja hipotezu da je pre
nas na Zemlji ivela neka visoko razvijena civilizacija. On
sam svoju knjigu ovako predstavlja:
"Ova knjiga je o pencilinu pre nego to ga je u nae
vreme pronaao Fleming, o avionima pre brae Rajt, o
Jupiterovim mesecima pre nego to ih je za savremenog
oveka otkrio Galilej, o atomskoj teoriji pre nego to ju je u
nae vreme formulisao Rateford, o elektrinim baterijama
pre nego to ih opisao Volta, o nauci pre ove nauke koju
poznajemo."
Osnovno zanimanje etvrtog naunika, dr Dilipa
Kindilala iz indijskog grada Kalkute, jeste prouavanje i
prevoenje prastarih sanskritskih tekstova, moda
najstarijih sauvanih pisanih dokumenata. On ne pripada
naunicima koji se trude da druge, ali i sebe, uvere u
davno postojanje i iezavanje visoko razvijene civilizacije.
On takve podatke nalazi u sanskritskim zapisima i
obelodanjuje ih. Prvi put je to uinio u knjizi "Letelice u
prastaroj Indiji"46, objavljenoj 1985. godine, a drugi put na
45

Andrew Tomas: We Are Not the First, Souvenir Pre, London

1973.

198

Meunarodnom astronomskom kongresu odranom dve

godine kasnije u Beu.
Trojica od ove etvorice naunika, Velikovski,
Gorbovski i Kindilal, bave se i problemom godine koja,
umesto 365, traje samo 360 dana, upravo onom duinom
godine koja postoji u ve pominjanom tibetanskom
medicinskom kalendaru.

15.3 Godina od samo 288 dana

Tibetanci, kao i brojni drugi istoni narodi, u
svakodnevnom ivotu koriste lunarni kalendar ija godina
traje 354 dana, za razliku od zapadnih naroda koji koriste
solarni, Gregorijanski kalendar, ija godina traje 11 dana
due, odnosno 365,25 dana. Prema zakonima Tibetanske
medicine, a oni se, poput religijskih kanona, ne smeju
menjati ni po kakvu cenu, tibetanski lekari ne smeju da
menjaju ni svoj, medicinski kalendar koji se ne podudara
ni sa lunarnim, niti sa solarnim kalendarom, jer njegova
godina traje est dana due od lunarne i pet dana krae
od solarne godine.
Tibetanski medicinski kalendar je podeljen na etiri
osnovna godinja doba od kojih svako traje po 72 dana,
to ini ukupno 288 dana.
Prema tom podatku tibetanski medicinski kalendar
se podudara sa udnim i jo neobjanjenim egipatskim
kalendarom, otkrivenim 1999. godine na crteu neba
napravljenom na tavanici grobnice velikog svetenika
Senmuta iz XV veka pre nae ere. Godina je na tom
kalendaru predstavljena sa 12 indentinih krugova47.
Svaki krug je podeljen na 24 dela, a 12 puta 24 ini 288.
46

Dilip Kinjilal: Vimana in Ancient India, Calcuta, 1985

47

Science & Vie, No 982, julliet 1999. Paris

199

Tibetanski kalendar je vrlo blizak i svetom

kalendaru naroda Maja ija godina traje samo dva dana
due, ukupno 290 dana. Prema dananjem prirodnom
toku vremena, prema trajanju obilaska Zemlje oko Sunca i
Meseca oko Zemlje, za postojanje ova tri kalendara nije
mogue nai nikakvo racionalno, a pogotovu ne i
objanjenje koje bi bilo u skladu i sa opteprihvaenim
naunim teorijama o nepromenljivosti odnosa nebeskih
tela u Sunevom sistemu.
Podudarnost je oigledna. Najverovatnije je i da nije
sluajna, ali bez drugih vrsta dokaza, pre svega
arheolokih, za sada je mogue samo postaviti hipotezu
da je u davnoj ovekovoj istoriji godina moda trajala 288
dana.
Neobjanjivih 288 dana, nisu jedina neloginost ili,
bolje reeno, zagonetka tibetanskog medicinskog
kalendara. Pored etiri osnovna godinja doba, on ima i
peto, bezimeno godinje doba, koje takoe traje 72 dana,
ali koje ne tee u kontinuitetu, ve su njegova etiri
jednaka dela od po 18 dana razmetena iza prolea, leta,
jeseni i zime.
Umetanjem etiri dela od po 18 dana, godina
tibetanskog medicinskog kalendara dobila je ukupno 360
dana. Ni Tibetanska medicina, niti tibetanski medicinski
kalendar ne daju odgovor na neizbeno pitanje; ta se
dogodilo sa preostalih pet dana solarne godine? Tih pet
dana u tibetanskom medicinskom kalendaru formalno ne
postoje.
Meutim, tibetanski lekar mora precizno da zna
raspored i trajanje sva etiri godinja doba koja teku
neprekidno po 72 dana, kao i peto godinje doba koje se
deli na etiri odvojena dela od po 18 dana. Kako je prema
osnovnom konceptu Tibetanske medicine ovekov
200

organizam mikro odraz kosmosa, on mora da funkcionie

u skladu sa kosmikim prilikama, a prvi stepen te
usklaenosti jeste apsolutna usklaenost oveka sa
godinjim dobima na Zemlji.
Pojednostavljeno reeno, u svakom od godinjih
doba, ukljuiv i peto, priroda i usklaeni ovekovi pulsevi
imaju drukije ritmove i tonove i te injenice najvaniji su
elementi koje tibetanski lekar mora da uzme u obzir pri
odreivanju dijagnoze itanjem pulsa, pri odreivanju
terapije i u astrolokom opredeljivanju za upotrebu moke.
Kako je Tibetanska medicina nezamisliva bez
preciznog omeavanja svih pet godinjih doba koja traju
ukupno 360 dana, kako se, onda, ona usklauju sa
solarnom godinom koja traje 365 dana?
Na vrlo udan nain. Jo u toku studija budui
tibetanski lekari ue kako da na osnovu sigurnih znakova
u prirodi, pre svega na osnovu rastinja i sazvea na
nebu, raspoznaju i tano odrede godinja doba. Svi
postojei kalendari, ukljuiv i onog koji Tibetanci
primenjuju svakodnevnom ivotu, nemaju pri tom nikakvu
ulogu.
Polazei od ovih elemenata, a oslanjajui se na
drevne spise, oni ue kako da naprave specijalni kalendar
za svaku godinu posebnu, a koji e biti u apsolutnom
skladu sa uenjima Tibetanske medicine.
etiri osnovna godinja doba u tibetanskom
medicinskom kalendaru imaju preciznu astronomsku
odrednicu koju tibetanski lekari moraju strogo da potuju.
Sredina prolea mora uvek da bude tano na dan
prolene ravnodnevice, sredina leta tano na dan letnjeg
solsticija (najdui dan/najkraa no), sredina jeseni na dan
jesenje ravnodnevice i sredina zime na dan zimskog

201

solsticija (najkrai dan/najdua no)48. Kako jedno

godinje doba traje samo 72 dana, izmeu dva uzastopna
godinja doba pojavljuju se 18, 19 ili 20 "slobodnih dana"
u koje tibetanski lekari smetaju po jednu etvrtinu petog
godinjeg doba. Onu razliku od pet ili est dana do
ukupnog trajanja godine od 365 dana, podele na etiri
nejednaka dela, na po jedan ili dva dana, i dodaju ih jednoj
od etvrtina petog godinjeg doba. Vrlo komplikovana
raunica za lekare koji, pri tom, strogo moraju da potuju
astronomske odrednice, odnosno moraju da vode rauna
da sredine prolea i jeseni moraju uvek da padnu na
ravodnevicu, a sredine leta i zime uvek na solsticij.
Tako su tibetanski lekari uputstva za itanje pulsa i
za leenje - usklaena prema kalendaru od 360 dana rastegli i prilagodili kalendaru od 365 dana u prostoj i 366
dana u prestupnoj godini, odnosno prirodnom toku
vremena na Zemlji.
U dostupnim tibetanskim tekstovima nema
objanjenja otkad se i zato se Tibetanska medicina tako i
toliko strogo pridrava godine od 360 dana.
Meutim, prema Velikovskom, vreme obilaska
Zemlje oko Sunca menjalo se vie puta, a poev od XV
veka pre nae ere, kada su se u Sunevom sistemu zbile
velike promene, godina je trajala 360 dana, da bi Zemlja,
zbog katastrofe veih razmera, u VIII veku pre nae ere
ponovo skliznula na novu orbitu, ovoga puta od 365 dana.
I Gorbovski govori o godini od samo 360 dana, a obojica
potvrdu nalaze u starim zapisima i sauvanim legendama.
Tako se, recimo, o godini iskljuivo kao o vremenu od 360
dana, odnosno o periodu od 12 meseci sa po tano 30
48

Prema Gregorijanskom kalendaru koji koristimo ravnodnevice

oznaavaju poetke prolea i jeseni, a solsticiji poetke leta i zime. (Prim.
autora).

202

dana, govori u Vedama, tekstovima koje su bramanski

preci, Indo-Arijevci, doneli na indijski potkontinent sa
severa iz neke dosad jo ne definisane postojbine.
Tekstovi Veda govore kako mesec prvih 15 dana raste da
bi potom drugih 15 dana bivao sve manji, a Sunce se 180
dana kree ka severu, a 180 dana ka jugu. Kinezi su
takoe imali godinu od 360 dana, i 12 meseci sa po tano
30 dana. I podela kruga na 360 stepeni predstavlja ostatak
sistema prema kome godina ima 360 dana, svaki stepen
predstavljao je deo putanje koji Zemlje proe oko Sunca u
toku jednog dana49.
Na Kongresu Meunarodne astronomske
federacije, odranom 22. septembra 1987. godine u Beu,
profesor dr Dilip Kindilal podneo je referat koji bi takoe
mogao da objasni razloge zbog kojih tibetanski medicinski
kalendar insistira na godini od 360 dana. On je u referatu
citirao sanskritski tekst koji kae da je "kataklizma, nalik na
onu opisanu kao 'nuklearna zima', pogodila svet pre oko
20 hiljada godina, prinudivi Zemlju da 'sie' sa svoje
orbite od 360 dana, na orbitu od 365 dana..."
Podaci u sanskritskom tekstu o vremenu kada se
nesrea dogodila razlikuju se od onih koje citiraju
Velikovski i Gorbovski, ali je posledica ista:
Zemlja je sa orbite od 360 dana, skliznula na orbitu
od 365 dana.
Ako se prihvati nepobitna istina da pojedini dometi
Tibetanske medicine, kao tumaenje pulseva na primer,
prevazilaze znanja savremene zapadne medicine, ako se
ne zanemari tibetanski medicinski kalendar koji insistira na
godini od 360 dana i citati iz sanksrita koji kae da je
49

Kinezi su svojevremeno ak pokuali da krug podele na 365,25

delova, koliko traje novi period obilaska Zemlje oko Sunca, ali su odustali, jer
je raun bio isuvie komplikovan. (Prim. autora).

203

"zemlja gurnuta sa orbite od 360 dana" i ako se uzmu u

obzir prepisi etiri stara tibetanska teksta koja govore o
njenom praiskonskom poreklu i o kojima e tek biti rei u
ovoj glavi, onda se moe postaviti osnovana pretpostavka
da je Tibetanska medicina doista nauka nasleena od
neke davno iezle, a visoko razvijene civilizacije stradale
u katastrofi planetarnih ili kosmikih razmera.
Postoje li za tu pretpostavku i drugi ili drukiji
dokazi od ovih koje navode trojica naunika, a koji bi mogli
da ukau na doista prastaro poreklo Tibetanske medicine?
Pokazalo se da drugi i drukiji dokazi postoje i da
su geografski ak povezani sa Tibetom. Otkriveni su
arheolokim istraivanjima u Pakistanu, u dolini, slivu i u
zalivu Inda, reke koja izvire u Tibetu.
Prema arheolokim nalazima, Tibetanska medicina
bi mogla da bude bogato naslee poteklo od visoko
civilizovanih naroda koji su, izmeu 6500. i 1500. godine
pre nae ere, iveli u dolini Inda i njegovih pritoka.
Logina je pretpostavka da je znanje iz donjeg toka
reke Ind preneto i do njenog izvora, do manje razvijenog
naroda u Tibetu i tu sauvano zbog stroge zabrane da se
menjaju njegova pravila i zbog geografske
nepristupanosti u kojoj je tibetanska civilizacija vekovima
opstajala kao najizolovanija na geografskom krovu svetu.
Istorijska je injenica da su narodi visoke kulture i
znanja iveli u dolini reke Ind i da su nestali,
najverovatnije, u katastrofalnim tektonskim poremeajima.
Posle 1500. godine pre nae ere te oblasti su poeli da
naseljavaju Indo-Arijevci. Dolazei sa severa oni su doneli
svoju nauku i svoju medicinu opisanu u bramanskim
svetim knjigama - Vedama. Taj manje razvijeni narod Indo-Arijevci - naselio je prostore na kojima je iveo

204

razvijeniji, ali nestali narod (nazvan u nauci proto-indijska

civilizacija), a medicina na niem nivou, Ajurveda IndoArijevaca, zauzela je mesto medicine nestale iz dolini i
slivu reke Inda, ali sauvane samo kod njegovog izvorita
- na Tibetu.
Ovakva rekonstrukcija preistorijskih dogaaja
jedino moe da objasni dananje postojanje dve razliite
medicine u neposrednom susedstvu, pod Himalajima,
odnosno u Indiji i na Himalajima, odnosno u Tibetu. U
takvu sliku preistorijskih zbivanja jedino moe da se uklopi
i injenica da itanje pulsa u Tibetanskoj medicini postoji
najmanje 2,5 milenijuma, a moda i itavih est
milenijuma, a u Ajurvedi, medicini koju su ovamo doneli
Indo-Arijevci, pominje se tek u XVI veku nae ere, dakle
postoji samo etiri veka.
Evo nauno dokazanih podataka, ali i podataka
uzetih iz novih i jo nedokazanih naunih teorija
tibetanskih preporoditelja koji bi, zajedno, mogli da
upotpune rekonstruisanu sliku istorije medicine na izvoru
reke Ind u Tibetu, i u njegovoj neposrednoj blizini, u dolini i
slivu iste reke na Indijskom potkontinentu.

15.4 FALSIFIKOVANA ISTORIJA RELIGIJE

BON
Budistiki i indijski izvori tvrde da Tibetanci nisu
imali svoje pismo do VII veka, sve dok Srongcen Gampo
nije postao 33. kralj Tibeta. Za vreme njegove vladavine,
od 629. do 649. godine, Tibet je, prema istim izvorima,
postao politika i vojna sila u Centralnoj Aziji i bio je to u
sledea dva veka. Osvajanjem malih planinskih kraljevina
Gampo je teritoriju Tibeta proiro na podruje dvaput vee
od dananjeg, a mir je uvrstio tako to se oenio
kineskom i nepalskom princezom. Ove dve mlade ene

205

odigrale su presudnu ulogu u istoriji Tibeta. Obe su

pripadale budistikoj veri. Kralj Srongcen Gampo je do
njihovog dolaska ispovedao bon religiju, ali je uticaj dve
supruge bio toliko jak da su uspele da ga preobrate u
budizam koji je on, potom. proglasio za dravnu religiju.
Tako je poela infiltracija budizma koji je otvorio
vrata kulturnim i drugim uticajama iz susednih zemalja,
naroito iz Kine i Indije. Od tada bon religija pada u
zasenak, a njena uenja prilagodjavaju se budistikim
normama i pripisuju Budi. Kao to je poznato, rani
budizam je uio da dua ne postoji. Meutim, tibetanska
verzija budizma, poznatija pod imenom lamaizam, i njegov
sastavni deo - tibetanska medicina, u svojim uenjima
sadre pojam rLung koji se, u izvesnoj meri, moe
uporediti sa hrianskim pojmom dua. Ta bitna razlika
izmeu izvornog budizma i savremenog lamaizma postojanje, odnosno ne posothanje due - mogla bi da
bude posledica pretakanja uenja bon u tibetansku verziju
budizma.
Kraljevi posle Srongcena Gampoa podsticali su
irenje budizma, jer su na taj nain obuzdavali lokalnu
aristokratiju vrsto povezanu sa monasima prebudistike
religije bon. Budistiki interesi bili su razlog da se
falsifikuje i da se do, izvesnog stepena, likvidira istorija
prebudistikog perioda, pa je, tako, poreklo tibetanske
civilizacije pripisano budistikoj religiji i njegovoj rodnoj
zemlji, Indiji. I svo znanje, ukljuiv tibetansku astrologiju i
tibetansku medicinu, takoe je pripisano uticaju budizma.
Istorijska je injenica da je Tibetanska medicina
doivela preporod ba u vreme irenja budizma u Tibetu,
ali to nikako ne mora da znai da su joj koreni budistiki,
kako pokuavaju da dokau savremeni istoriari budizma,

206

potpuno zanemarujui injenicu o starijem poreklu

tibetanske bon religije.
Za vreme vladavine kralja Srongcena Gampoa
poelo je zapisivanje medicinskih uenja koja su do tada
prenoena iskljuivo usmeno. Lekar Jutok Dreki Breka
posetio je Indiju tri puta i otuda je doneo dopunska znanja.
Budistika hronologija dokazuje da su ba tada sa
sanskrita prevedene i etiri medicinske tantre koje
(danas) ine osnovu pisanih izvora Tibetanske medicine.
Njegov unuk, Jutok Jonten Gonpo, takoe je tri
puta iao u Indiju da bi uporedio Tibetansko medicinsko
uenje sa indo-arijevskim medicinskim sistemom
Ajurveda50. Istorija budistike Tibetanske medicine tvrdi da
je iveo 125 godina i da je zapisao vie metoda leenja.
Jedan od zapisa se odnosi na hirurgiju, onu koju su
Tibetanci izgubili tri veka kasnije.

15.5 Prvi medicinski kongres u VIII veku

Kako bi se to reklo dananjim jezikom, prvi
meunarodni kongres o medicini odran je za vreme
vladavine kralja Trisonga Deucena (755-797).
Kongres je odran u Lasi, a sudelovale su
medicinske delegacije iskusnih lekara iz Mongolije, Kine,
Indije, Persije, Istonog Turkestana, Nepala, Kamira i
Avganistana. Kongres je trajao nekoliko dana, a

50

Indijska nacionalna akademija nauka objavlila je sedamdesetih

godina "Saetu istoriju nauke u Indiji" (B.V . Subba Rayappa, A concise
history of Science in India (with Bibiliogrphy) (New Delhy, Indian National
Science Academy) u kojoj tvrdi da je medicina sa indijskog potkontinenta
znaajno uticala na grku i arapsku medicinu. Pored ostalih dokaza navedena
je i Hipokratova rasprava "O disanju" u kojoj on o disajnim organima "govori
gotovo na isti nain kako je to uinjeno u indijskom konceptu 'vaju' i 'prana'".
(Prim. autora)

207

tibetansku delegaciu predvodio je Jutok Jonten Gonpo

Njingma, oigledni naslednik lekarske loze Jutok.
Okupljeni lekari su jedni drugima prenosili znanja i
dotad steena iskustva u leenju ljudi, ali ono to u
podacima o kongresu posebno pada u oi jeste zapis o
uspostavljanju medicinskih principa. Svi prisutni lekari su
se, pred kraljem, zakleli da e striktno potovati usvojene
principe u istoriji Tibetanske medicine poznate kao "etiri
zaveta":
1. lekar mora da bude altruista
2. lekar ne sme da bude lenj i da gubi vreme
3. lekar mora da se odrekne alkohonih pia
4. lekara mora da se posveti pacijentu i da mu
ukae svaku moguu pomo, bez obzira na poreklo,
drutveni status i bogatstvo, odnosno siromatvo.
Porodica Jutok je kroz vekove odigrala najbitniju
ulogu u ouvanju znanja o Tibetanskoj medicini. Jedan od
potomaka te porodice, Jutok Jonten Gonpo Sarma, iveo
je u 18, veku. Njemu se pripisuje nova verzija "etiri
medicinske tantre".

15.6 PRAIZVOR U PREBUDISTIKOJ

RELIGIJI BON
Mladi tibetanski naunici, obrazovani u izbeglitvu,
najvie ba u izbeglitvu u Indiji - preporoditelji, kako sebe
nazivaju - slau se s budistikim tvrdnjama da se vreme
od prvog Jutoka, do Jutoka Sarme 11 vekova kasnije,
moe nazvati zlatnim periodom Tibetanske medicine, ali
izriito odbacuju tezu da Tibet do VII veka nije imao
pismo. Oni kau da je ministar koji je u VII veku iao u
Indiju, samo usavrio postojee pismo. Kao dokaz navode
ivotopise 32 kralja koji su vladali Tibetom u periodu od

208

oko hiljadu godina pre Srongcena Gampoa. Precizni

ivotopisi kraljeva, prema njihovomm miljenju, ne bi mogli
da postoje da nije postojalo pismo kojim su zapisani.
Preporoditelji pobijaju i tvrdnju da je znanje, ukljuiv i
medicinsko znanje, doneto iz Indije "u tamnu zemlju Tibet"
tek prevednim tekstovima indo-arijevske medicine
Ajurveda.
Protivljenje preporoditelja je izgleda osnovano. Dok
Tibetanska medicina od praiskona zna za dijagnostiku
itanjem pulsa i pregledom urina, dotle se te grane u
Ajurvedi pominju tek u XVI veku nae ere. Preporoditelji
jo zastupaju i tezu da je "(tibetanske) gortake, najmanje
hiljadu godina pre nastajanja ivotopisa 32 kralja,
prosvetlio bon", prebudistika religija Tibeta.
Pored preporoditelja u izbeglitvu, probudistikoj
tezi otro se suprotstavljaju bonposi, monasi u retkim
preostalim manastirima religije bon. Oni za sebe kau da
su direktni naslednici drevne tibetanske religije i tvrde da
je tibetanska civilizacija cvetala mnogo vekova pre pojave
budizma. I preporoditelji i bonposi dokazuju da je bon
religiju osnovao enrab Mibo koji je oko 1855. godine pre
nae ere iveo u zemlji Olmo Lungring. Tu zemlju,
istovremeno stvarnu i mitsku, bonposi smetaju
"jugozapadno od planine Kajla i jezera Manosarovar,
negde u pravcu stare Persije".
Prema legendi rekonstruisana i saeta, pria o
enrabu Mibou glasi ovako:
"enrab Mibo je imao sina Kriesa koji je, sa jo
sedam mudraca, zatraio od oca da ih ui medicini. Otac
im je objasnio:
- Viebojnu zbirku od stotinu hiljada naina leenja
- Belu zbirku od stotinu hiljada medicinskih leenja

209

- Crnu zbirku od stotinu hiljada naina medicinskih

leenja.
Kries i drugi mudraci su zatim irili ta znanja."
Prema bonpo tradiciji Kries i mudraci su praizvor
od kojih potiu ak i uvene "etiri medicinske tantre", (i
danas) nukleus tibetanskog medicinskog sistema.
Premalo je nauno potvrenih podataka da bi
postojanje enraba Miboa bilo dokazano. Meutim, ako
dalja istraivanja pokau da on jeste osniva religije bon,
iji je sastavni deo tibetanska medicina sa svojim
zagonetnim medicinskim kalendarom ija godina traje 288
dana, onda tu injenicu treba razmatrati paralelno sa ve
pominjanim egipatskim kalendarom otkrivenim u grobnici
velikog svetenika Senmuta.
enrab Mibo je iveo u XIX veku pre nae ere, a
egipatski kalendar je nastao etiri veka kasnije u XV veku
pre nae ere. Ovakav vremenski raspored omoguava dve
pretpostavke. Prva je da egipatski kalendar vodi poreklo
od tibetanskog kalendara, danas poznatog kao tibetanski
medicinski kalendar, a druga je da oba potiu od nekog
nepoznatog, treeg izvora.
Pored ove indikativne legende o enrabu Mibou,
indicije o postojanju medicine u prebudistikom periodu
Tibeta naene su i u prepisima etiri razliita bonpo
teksta.

15.7 PRVI NAENI PREPIS

U Bjamsma tekstu, iji je prepis otkriven u XI veku,
stoji da se u vreme vladavine prvog tibetanskog kralja,
Njakri Canpoa, znalo za sledeih 12 bona:
1. Boanski bon koji obezbeuje/omoguava
spasenje

210

2. Bon slave koji omoguava napredak

3. Bon koji oslobaa putem ucene
4. Bon postojanja koji budi duhove mrtvih
5. Bon koji isti odbacivanjem negativnosti
6. Bon koji oslobaa od prokletstva
7. Medicinski bon koji donosi dobro
8. Astroloki bon koji predvia dogaaje
9. Bon devet obreda koji objanjavaju poreklo
stvari
10.Bon jelena koji zna tajnu letenja
15.Bon proricanja uz pomo veza kojima se
predviaju dogaaji.
12.Bon magine snage koja dominira nad
negativnou.

15.8 DRUGI NAENI PREPIS

U tekstu Drimed zirjid, koji je prepisan u XIV veku,
od devet poglavlja o religiji bon, etiri su bila posveena:
- proricanju,
- astrologiji,
- obredima i
- medicini.
Kad je re o medicini, ovaj tekst objanjava da
postoji 21.000 metoda leenja koji mogu biti primenjeni
posle uspostavljanja dijagnoze na jedan od sledeih
naina:
1. Utvrivanjem primarnih i sekundarnih uzroka
2. Ispitivanjem pulsa
3. Analizom urina

211

4. Ispitivanjem pacijentovog stanja i identifikacijom

znakova smrti ili znakova izleenja.

15.9 TREI NAENI PREPIS

Tibetanski monaki red u Dolandiju, u
severozapadnoj indijskoj dravi Himaal Prade, objavio je
1973. godine prevod starog zapisa o tibetanskoj
prebudistikoj religiji bon. Zapis, ponaen u oveoj
religijskoj statui u tibetanskom manastiru Sam u
nepalskom mestu Dolpo, bio je u vrlo loem stanju i nije
bio original, nego prepis napravljen 1088. godine prema
nekom starijem dokumentu.
Zapis govori o magijsko-religijskom poreklu uenja
bon i posredno potvruje autohtonost tibetanske kulture i
tibetanske medicine pre nego to je budizm, dolazii sa
dve strane, iz Indije i iz Kine, potpuno zavladao Tibetom.

15.10 USMENA TRADICIJA I ETVRTI

PREPIS
Prema usmenoj tradiciji bon je delo mudraca
Snjaena Librua Tagringa, vene i mitske linosti. Prema
predanju, on je roen u "pradavna vremena", i "mnoge
svete tekstove preveo je na tibetanski sa jezika ang-ung
(Zhang-zhung)".
Tibetanci u Indiji poseduju prepis teksta "ang-ung
Njanid" (Zhang-zhung snyan-rgyud). Prepis je napravljen
u VII veku (u vreme vladavine slavnog Srongcena
Gampoa) i u njemu se takoe pominje mudrac Snjaen
Libru Tagring, to poveava mogunost za njegovo
stvarno, istorijsko postojanje.

15.11 BUDISTIKI IZVORI

Kao indikativnu, treba pomenuti i tezu da je
budizam uveden ne samo zbog praktinih politikih
212

potreba za verskim i kulturnim odnosima sa susednom,

vojno snanom Indijom, nego i zato da bi se od spoljnog,
nedobronamernog sveta sakrio pravi izvor tibetanskog
znanja i kulture.
Na posredan nain, i budistiki izvori, ne iskljuuju
mogunost da je poreklo Tibetanske medicine
prebudistiko. Pre istorijskog Bude, kau tibetanski budisti,
postojao je Buda Kajipa koji je "u ranijim erama sveta,
medicinska uenja preneo Brami koji ih je preneo svojim
poklonicima, a oni ljudima".

15.12 LEK ZA DIJABETES STAR 5.000

GODINA
Na obroncima tibetanskih planina ili na padinama
planina koje okruuju tibetansku visoravan, izviru najvee
reke ovog dela sveta, ukljuiv i reka Ind koja, zatim, tee
kroz Indiju i veim delom kroz Pakistan.
Juno od ua reke Ind, a zapadno od indijske
drave Gudarat, viegodinjim istraivanjima arheolozi
indijskog Nacionalnog instituta za okeanografiju otkrili su
"ostatke stare civilizacije koja je bujala u gradovima koji
sada lee ispod nivoa Arapskog mora". Na dubinama
veim od 10 metara ronioci su naili "na ostatke grada, na
lukobran dug etiri kilometara i na trokrako sidro".
Arheolog S. R. Rao kae da je re o ostacima grada
Dvarke, opevanog u uvenom indijskom spevu
Mahabharata i potopljenog oko XV veka pre nae ere.
Prema Mahabharati, Dvarku je podigao bog Krina "na
ruevinama jo starijeg grada Kusastakli".
Popularni moskovski nauni asopis "Znanie sila",
objavio je 1985. godine izvetaj o naunoj konferenciji
odranoj u Moskvi. Naunici su se sloili da se, na osnovu
dosad poznatih injenica, moe zakljuiti da je "pet hiljada
213

godina pre dolaska Arijevaca na indijski potkoninet (to je

ukupno 6.500 godina pre Hrianske ere), u dolini Inda
cvetala visoko razvijena civilizacija".
Naunici procenjuju da su gradovi Harapa,
Mohendodaro i Kalibangan bili na vrhuncu razvoja, u
priodu od 3000. do 2500. godine pre Hrianske ere.
Njihov nestanak vremenski se podudara sa
nestankom Kritsko-Mikenske (Minojske) kulture u
Mediteranu. Sudei prema iskopinama, Harapa civilizacija
je "nestala zbog globalnih klimatskih promena", a ruski
naunici kau da ju je unitila serija tektonskih poremeaja
koja je, ujedno, promenila i tok reke Ind.
Arheoloka iskopavanja izvedena na ovim mestima
otkrila su nekoliko farmaceutskih supstanci. Analizom
jedne, oznaene kao iladatu, nedvosmisleno je
utvreno da je bila lek za dijabetes51. Otkriveni su i listovi
lekovite biljke Azadirachta indica i oveja lobanja na kojoj
je izvren hirurki zahvat...
Ovi arheoloki nalazi nedvosmileno svedoe da je u
dolini i slivu reke Ind, nizvodno od Tibeta, pre 4,5 do 6,5
hiljada godina, a verovatno i ranije, medicina bila na vrlo
visokom nivou. Lekari tog doba oigledno su posedovali
znanje o leenju biljem, visoko znanje o spravljanju leka
za dijabetes, a takoe su poznavali i najtei oblik hirurgije,
trepanaciju, otvaranje ovekove lobanje i intervenciju na
mozgu.
51

Fizioloki i farmakoloki institut Pernambuko univerziteta u

severoistonom Brazilu objavio je krajem 1997. godine da biljka mahunarka
Pata de vaca (Bauhinia monandra) regenerie beta elije u pankreasu koje
stimuliu proizvodnju insulina. Biljka je za 36 odsto smanjila nivo glukoze u
organizmima eksperimentalnih mievima.
Upotrebljena tokom vie uzastopnih dana ova biljka je smanjila nivo
glukoze za 150 odsto. U vreme objavljivanja ove informacije eksperimenti na
ljudima nisu bili izvedeni. (Rio de aneiro, dpa, 1997.11.10).

214

15.13 DEKADENCIJA NIZVODNO OD TIBETA

Za potpunu sliku o ovoj proto-indijskoj civilizaciji
nedostaju brojni neophodni elementi, ali se pouzdano zna
da se ona, oko 2500. godine pre nae ere, prostirala na
nekoliko stotina hiljada kvadratnih kilometara, na teritoriji
od Himaala (podnoje Himalaja) na severu, do Bomabja
na jugu i od Baluistana na zapadu do Utar Pradea na
istoku.
Proto-indijska civilizacija obuhvatala je znatno vei
prostor od onih na kojima su se prostirale njoj savremene
egipatska i mesopotamska civilizacija.
Na sastanu u Moskvi naunici su jo zakljuili da je
proto-indijska civilizacija "u mnogim aspektima bila bolje
organizovana nego preindijska, poznatija pod imenom
Indo-Arijevska koja ju je zamenila".
Gradovi proto-indijske civilizacije - Harapa,
Mohendodaro i Kalibangan - su, na primer, imali utvrene
zidove, njihove ulice sekle su se pod pravim uglom, imali
su kanalizacione sisteme, a gotovo svaka kua je imala
kupatilo, perionicu, kuhinju, spavae sobe odvojene od
dnevnih i klozete. Gradovi su imali bazene sa sistemom za
zagrevanje toplim vazduhom. Imali su sistem raunanja
vremena, zasnovan na broju 60. as se delio na 60
minuta, minut na 60 sekundi, a svoju hronologiju beleili
su u ciklusima od po 60 godina52.
Nije utvreno da li je ovo znanje o raunanju
vremena preneto Tibetancima kao naslee iz Harapske
civilizacije, ali je ta mogunost vrlo verovatna, jer oni i
danas imaju svoj ezdesetogodinji ciklus raunanja
vremena koji dele na pet manjih ciklusa od po 12 godina.
52

Do otkria Harapske civilizacije smatralo se da savremeni sistem

raunanja vremena potie od Sumera. (Prim. autora).

215

Tibetanci veruju da kraj svakog dvanaestgodinjeg

intervala u ivotu oveka donosi gubitke, tekoe i patnje.
Zbog toga se svaka 12. godina naziva "godinom
prepreka".
Kultura stanovanja kakva je postojala u gradovima
Harapa, Mohendodaro i Kalibangan nije postojala u
naseljima koje su Indo-Arijevci podizali mnogo vekova
kasnije, poev od XV veka pre nae ere, kada su poeli da
se doseljavaju u dananji Pakistan i Indiju dolazei iz
nauno jo precizno ne lociranog stanita koje se
uopteno oznaava kao teritorija evroaziske stepe.
Godinu dana pre sastanka naunika u Moskvi,
septembra 1984. godine, indijsko-pandapski list na
engleskom "Sandej tribjun", s uenjem konstatuje da se
u dolini Inda "odvijala neobjanjiva dekadencija":
"udno", pie list, "ali u svim arheolokim nalazima
iz kasnijeg perioda nema ni traga klasinih umetnikih
formi i urbanizacije prethodnog perioda... Na grnariji
nema apsolutno nikakvih tragova ranije poznatih indijskih
crtea. Rubovi vaza i upova su izrazito debeli. Glavna
karakteristika ovog perioda jeste postojanje sela, ali ne i
gradova, mada ih je u prethodnom periodu, starijem
gotovo milenijum, bilo i to veoma razvijenih. Arheoloki
nalazi iz ovog perioda ne sadre bilo kakve tragove
razvijenog gradskog ivota."
Utvrena dekadencija civilizacije u dolini i slivu
Inda, o emu pie indijsko-pandapski list, u skladu je s
hipotezom da su prirodne katastrofe regionalnih,
planetarnih ili ak kosmikih razmera, u davnoj istoriji i s
vremena na vreme, unitavale visoko razvijene civilizacije
i o kojima znamo malo ili ne znamo nita.

216

15.14 SVEDOENJE HAJNRIHA HARERA

U knjizi "Sedam godina na Tibetu" ili "Moj ivot na
dvoru dalaj lame" Hajnrih Harer pie o jednom zanimljivom
arheolokom otkriu na Tibetu koje je, izgleda izgubljeno.
Peter Auftajner, koji je uoi Drugog svetskog rata,
zajedno sa Harerom. pobegao iz britanskog
zarobljenikog logora u Indiji, rukovodio je u Tibetu
kopanjem kanala.
Tibetanci kopai naili su na komadie peene
gline koje je on paljivo sakupljao i lepio "da bi se na kraju
ukazale predivne vaze i vrevi potpuno nepoznatih oblika,
koji sa dananjim nisu imali nita zajedniko".
Ono to jo privlai panju u ovim Harerovom
redovima jeste zapis o otkrivenim grobovima. Tibetanci ne
sahranjuju, niti su ikad sahranjivali svoje mrtve, ve su ih
spaljivali ili preputali grabljivicama, ali Auftajnerovi
kopai su otkopali itave grobnice sa dobro ouvanim
kostima, to je, prema Hareru, prvo otkrie tragova i
dokaza da je na ovim prostorimna nekada ivela nekakva
civilizacija drukija od savremene tibetanske. Auftajner je
zatraio pomo i objanjenje od lama, koje su obino
imale odgovore za sva pitanja, ali, kako pie Harer, ni
jedan od njih "nije uspeo da rastumai ove nalaze, niti da
u starostavnim knjigama otkrije neki spis o dobu u kojem
su mrtve pokopavali zajedno sa poklonima".
Koliko su stare "starostavne knjige" u kojima su
lame traile objanjenje za otkrivene grobove?
Harer ne daje odgovor na to pitanje, a taan
podatak najverovatnije ne znaju ni same lame. Jedino je
izvesno da je civilizacija koja je nekada ivela na velikoj
tibetanskoj visoravni, starija i od "starostavnih knjiga" i da

217

ima malo zajednikog sa savremenom tibetanskom

civilizacijom.
Novo pitanje se namee samo od sebe. Nije li ta
sivilizacija na izvoru reke Ind bila sastavni deo one
civilizacije koja je u dolini, slivu i na danas potopljenom
uu reke Ind, cvetala od 6500. do 1500. godine pre nae
ere, ije su postojanje potvrdili ruski arheolozi?
Naravno, starost tih ostataka, vaza i kostiju, mogla
bi, makar i okvirno, da bude utvrena ispitivanjima
savremenim naunim metodama.
Rezultati takvih ispitivanja pomogli bi da se
pribliimo reavanju zagonetke o nastanku i poreklu
Tibetanske medicine, ali...
Auftajner je iskopine eleo da stavi na
raspolaganje arheolokom muzeju u Indiji i taj zadatak
poverio je Hareru. Pre nego to su Kinezi stigli da
zaposednu sve dedlove Tibeta, Harer je arheoloke
nalaze prebacio preko granice u Indiju, gde im se zameo
trag.
Da nesrea bude vea, kinesku kulturnu revoluciju
preivelo je samo nekoliko od vie hiljada tibetanskih
manastira53 i tu je, bar zasad, kraj prie o eventualnim
dokazima na samom tibetanskom tlu.

15.15 I usmeno prenoena znanja kao dokaz

injenice sadrane u ovoj glavi nameu hipotezu
da je dananja Tibetanska medicina verovatno naslee
medicinske nauke visoko razvijene civilizacije koja je
nekada postojala, najverovatnije u dolini reke Ind, ali se ne
moe iskljuiti ni pretpostavka da je medicinsko i nauno
53

Prema pojedinim podacima bilo ih je oko 13.000. (Prim. autora)

218

znanje uopte, doneto iz nekog drugog dela sveta prvo u

dolinu i sliv reke Ind, a zatim i u Tibet.
Kad bi te hipoteze bile dokazane, onda bi se lako
moglo objasniti zato se Tibetanska medicina mora uiti
napamet. Ako se medicinsko, i drugo nauno znanje,
prenosi neukim narodima, onda im se, logino, mora
zabraniti da menjaju to znanje. Gorbovski navodi primere
"zabrane menjanja znanja po cenu ivota", a u intervjuu
na poetku ove knjige dr Lobsang Dolma kae da se
Tibetanska medicina "mora uiti napamet i da se ne sme
menjati".
to se tie tibetanskih lama, njihova uloga,
posmatrana kroz prizmu hipoteza Gorbovskog, neodoljivo
podsea na ulogu koju su reci imali drevnom Egiptu i
Sumeru. U oba ova jo nedovoljno prouena carstva, reci
su bili uvari tajnih znanja, a postojala su i uenja koja
reci nisu smeli da zapisuju. Indentina kategorija takvog
znanja u Tibetanskoj medicini su usmene tantre. One se i
danas, ni po kakvu cenu, ne smeju zapisivati, a smeju se
prenosti samo veoma paljivo odabranim lekarima. Kako
kae dr Dolma, najvie usmenih tantri znaju lame i oni ih
prenose odabranim tibetanskim lekarima. Dr Jee
Donden, lini lekar dalaj lame, kako se moe videti u glavi
"Umiranje na tibetanski nain", deli lame u dve kategorije,
u lame i u lame-doktore.

16.0 MILJENJA LEKARA SAVREMENE

MEDICINE
16.1 DR LIDIJA Burg: POVOD ZA NOVA
ISTRAIVANJA
Moj prvi susret sa Tibetanskom medicinom je ova
knjiga u kojoj poznavanje injenica, istorije i literature
219

zadivljuje i ukazuje na sveobuhvatni i temeljiti pristup i trud

autora da druge obavesti o iznenaujuim znanjima male
tibetanske zajednice.
Tokom itanja knjige postepeno se gradi predstava
da je Tibetanska medicina kombinacija realnosti, naunih
saznanja, ali i mistinih opisa i injenica podlonih proveri.
Na jednoj strani su tajanstvene tantre koje se prenose
samo usmenim putem i podseaju na zaboravljene
bajalice iz nae istorije, a na druoj drugoj, opisi razvoja
ploda u materici vrlo bliski i adekvatni savremenim
saznanjima o embriogenezi.
Sutinski stavovi o odnosu lekara i pacijenta,
posmatranje bolesti kao posledicu naina ivota i promena
ivotne sredine isti su i u Tibetanskoj i u Starogrkoj
(Hipokrat) i u savremenoj, zapadnoj medicini. Etiki i
medicinski pristup bolesniku je i danas nepromenjen, ali je
dananja medicina podlonija negativnoj kritici zbog
izraenog materijalistikog pristupa, a to se tie etiri
zaveta usvojena na skupu lekara u VIII veku u Tibetu, oni
bi se i danas mogli usvojiti kao univerzalni medicinski
principi.
Mada u uvodu ove knjige stoji da Tibetanska
medicina nije tradicionalna, nego biljna i prirodna, ona
ipak, zbog usmenog prenoenja i religije, ima sve
karakteristike tradicionalne medicine.
Princip da je bolest posledica poremeaja nekog od
tipova energije, za nas je, bar u ovom trenutku, potpuna
nepoznanica, to ne znai da u budunosti neemo otkriti
neki nain da ispitujemo i vizualizujemo energiju.
Mogue je da ovoj medicini doista preti nestajanje,
ali ne samo zato to je tibetanska zajednica mala, ve i

220

zbog dugih i komplikovanih studija i nepostojeih pisanih

udbenika.
Iz opisa tantri u etvrtoj glavi jasno je da se pri
ispitivanju uzroka bolesti kontrolie ono to se dobija
nasleem i ono na ta utie ivotna sredina, a te dve stvari
su u naoj medicinskoj terminologiji zapisane kao
genotipski i fenotipski uzroci bolesti.
U petoj glavi pojavljuju se nama nepoznati i
zauujui pojmovi fine svesti kao treeg elementa
potrebnog za oplodnju, pored jajne elije i spermatozoida.
Tibetanska medicina, ili je to moda religija, smatra da
postoji vie pojava jedne individue na Zemlji i kada dotraje
ukupni ivot, mora nastupiti smrt. To je jedno od
objanjenja prerane smrti beba - ukupni ivot je zavren.
Ti pojmovi su strani naem poimanju ivota. Opisi
embriogeneze po nedeljama razvoja, uz savete za
adekvatnu ishranu i ponaanje majki tokom trudnoe,
odgovaraju naim uenjima.
Karakteristine su razlike da se Tibetanke poraaju
kleei i da se ne savetuje okretanje novoroenadi
naopake. Neposredno po roenju prisutni lekar stavlja
specijalni lek u vidu praha bebi na jezik, ali se beba,
nadalje, sledeih mesec dana, hrani iskljuivo majinim
mlekom.
Nega novoroenadi je slina naoj, uz svekoliku
primenu u Tibetu vrlo cenjenog butera, dok je nega majke,
po mom sudu, u svim aspektima iznad nae.
Najinteresantniji deo dijagnostike odnosi se na
oitavanje pulsa za ta uenje traje tri do etiri godine. Na
iznenaenje lekara savremene medicine, tibetanski lekar,
uz pomo svojih est prstiju, mora da raspozna
dvadesetak vrsta pulseva i na osnovu njih treba da postavi

221

dijagnozu i otkrije jednu ili vie od nekoliko stotina bolesti

poznatih u Tibetanskoj medicini. To to je za oitavanje
pulseva potrebno da i lekari i pacijenti ispune odreene
uslove, ne umanjuje apsurdnost ovog principa, apsurdnost
s take gledita lekara savremene medicine.
Makoliko mogunosti dijagnostike uz pomo pulsa,
onako kako su opisane u knjizi, izgledaju uverljive, one su
zbilja neverovatne. U domen fantastike zalaze; puls
prijatelja za procenu zdravlja bolesnika, puls trudnice za
procenu pola deteta, prijateljski puls kojim se "prorie"
budunost porodice i puls za uspeh u sportu. Jednom
reju, stie se utisak da su mogunosti koje prua
dijagnostika uz pomo pulsa precenjene u Tibetanskoj, a
potcenje u naoj medicini.
Drugi vidovi dijagnostike imaju realnu podlogu, ali
samo kao dopunski oblici. Ispitivanje koe radi uvida u
unutranje organe, a uz objanjenje da inervacija zona na
koi odgovara pojedinim unutranjim organima, u
pojedinim sluajevima se moe i prihvatiti.
Ispitivanje urina i stolice ulima vida i mirisa jeste
delimini vid dijagnostike, ali je oigledna posledica
nedostatka boljih i finijih metoda pretrage.
to se tie dijagnostike dece, procene stanja krvnih
sudova na zadnjoj strani bebinih uiju, procene karaktera
bebinog plaa i majinog mleka, to je dostupno i
roditeljskom pregledu, pokazuje prihvatljive i jasne
metode. No, vraanje uhvaene ribe u reku kako bi se, za
uzvrat, produio ivot bolesnog deteta oajniki je pokuaj
u traenju spasa kad je ve sve izgubljeno.
Pripremanje lekova je ubedljiv i fascinantan deo
Tibetanske medicine.

222

Lekovi od plemenitih metala, dragog kamenja,

minerala, biljaka i ivotinja, lekovi koji se dugo pripremaju,
ponekad i posebno za svakog pacijenta prilagodjavanjem
sastojaka i doze, a sve to od lekara koji je dijagnosticirao
bolest, predstavljaju dobar spoj kompletne pomoi
bolesniku. Shvatljiv je ogroman napor uloen u uenje
kako se pripravljaju lekovi od kojih se sve oekuje, jer
hirurgije nema, a ostali vidovi leenja se mogu ubrojati u
dopunske.
U delu knjige u kojem se tvrdi da tibetanska
medicina ima vrlo veliki uspeh u leenju mentalnih bolesti,
nije jasno da li podela na tople i hladne bolesti znai onu
podelu koju poznajemo kao podelu na akutna i na
hronina obolenja. Razumljiva je i prihvatljiva postavka da
uzrok mentalnih bolesti lei u nepravilnom nainu ivota i
u preoptereenju.
Bilo bi zanimljivo saznati ta se krije iza tvrdnje da
je primena moke definitivni vid terapije koji mora dovesti
do uspeha u leenju.
U delu knjige koji opisuje terapiju, za lekara
savremene medicine interesentna je konstatacija da se,
pored klasinih vidove leenja, klasinih po tibetanskom
medicinskom sistemu, posebna panja poklanja ishrani i
promeni naina ivota. Zanimljiv je i opis kako se 20
taaka na kimenom stubu koristi za primenu moke i
akupunkture, odnosno za leenje. Tvrdnja da svakom
prljenu odgovara regija u unutranjosti organizma
(etvrtom plua, osmom jetra) i da se primenom moke na
kimenom stubu lee unutranji organi, mogla bi da bude
povod za nova istraivanja savremene medicine. Ova
glava objanjava primenu moke iz usmenih tantri kao
superspecijalizovan vid tibetanske medicine. Meutim, vrlo

223

je udna tvrdnja da se moka sme upotrebiti samo u

odreene dane.
Paljenje "medicinskog paketa" na odgovarajuim
takama, uz izgovaranje mantri, savremena medicina
nikako ne moe da prihvati kao ozbiljan medicinski metod,
ve ga jedino moe vezati za drevne vraare ili za
zaboravljene pokuaje leenja iz nae tradicionalne
medicine.
Masaa je opteprihvaeni svetski terapeutski
postupak, a poreklo mu je u istonoj medicini. Tibetanski
lekari koriste tibetansku i aicu masau "za proiavanje
energetskih kanala". Ove dve metode koje se primenjuju i
kod bolesnih i kod zdravih, omiljeni su postupak za
relaksaciju i oslobaanje od stresa i u naem svetu, a
ujedno su najpoznatiji deo ove medicine skrivene od
sveta. Poglavlje je medcinski vrlo jasno, precizno,
razumljivo i prepoznatljivo i moe se koristiti kao pristupni
kurs za one koji ele da se bave masaom.
Objanjenje umiranja na tibetanski nain je van
domena naih uobiajenih saznanja. Najava smrti
obolelog, uz prognoziranje dana njegove smrti, a na
osnovu "refleksija na nebu", ponovo odvaja Tibetansku
medicinu od naih shvatanja i pokazuje koliko su udaljene
nae ivotne filozofije.
Informisanje o Tibetanskoj medicini oigledno je
preputeno entizijastima poput autora ove knjige.
Glava nazvana "Eho iezle civilizacije" je deo o
kojem se moe mnogo diskutovati, razmiljati, ali i matati.
Niz navedenih injenica potkrepljuje i ini verovatnom
teoriju o iezlim civilizacijama koja bi mogla da objasni
otkuda tibetanskim lekarima ovakva znanja, ali danas je
vrlo teko i hrabro govoriti o takvim pretpostavkama. Dalja

224

i sveobuhvatnija arheoloka istraivanja i istraivanja

medicinske istorije trebalo bi da uspostave objanjivu vezu
izmeu ovih davnanjih i dananjih medicinskih znanja. Ko
zna, moda e kroz nekoliko milenijuma, neki novi ljudi
otkrivati slinost neke njihove medicine sa ostacima
terapija iz naeg vremena.
Umesto zakljuka, treba izrei iskrene estitke
medicinski neobrazovanom autoru na upornosti, trudu,
sistematinosti i opsenom prouavanju nove i nepoznate
oblasti kako bi Tibetansku medicinu pribliio nama, naem
vremenu i naoj medicini. Pojedini delovi knjige mogu se
shvatiti i kao pokuaj spajanja ili preuzimanja najboljeg iz
Tibetanske medicine, s ciljem da se pomogne i bolesnima
i zdravima.
Dr Lidija Burg

16.2 DR IRENA KULJI: NEKA DRUGA

LOGIKA
Prve informacije o Tibetanskoj medicini itala sam
uz nevericu i odbacivanje, ali je ve intervju sa dr Dolmom
pobudio moju veliku radoznalost. Njeni odgovori su u
poetku liili na neosnovanu naunu fantastiku, ali je njena
smirenost i potpuno odsustvo elje da svog sagovornika
ubedi u istinitost i verodostojnost svojih rei, delovala
pozitivno.
Intervju je bio presudan za moj dalji odnos prema
Tibetanskoj medicini, jer mi je pomogao da shvatim da je u
osnovi pogrena moja prvobitna namera i elja da svaku
njenu pojedinost, injenicu ili njenu teoriju pokuam da
prevedem u meni poznat sistem, u savremenu medicinu.
Taj proces razumevanja zahtevao bi da se sve metode
dijagnostike i terapije Tibetanske medicine izraze
parametrima zapadne medicine, to je oigledno
225

neizvodljivo, jer su polazne osnove ove dve nauke

potpuno razliite. Od trenutka kad sam shvatila da postoji
polazni raskorak, usredsredila sam se na shvatanje
proitanog, a ne na objanjavanje, mada me to nije
spreilo da i dalje tragam prvenstveno za slinostima, a
manje za razlikama ove dve medicine. Pojmovi kao to su
vitalne energije - rLung, mKrispa i Badkan sigurno se ne
mogu izraziti jezikom savremene medicine.
Meutim, postoje druge oblasti u kojima se mogu
nazreti zajednike take Tibetanske i savremene
medicine, kao to su, recimo, tumaenje da postoji
bubreni i pankreasni dijabetes i znaaj jetre u obnovi krvi.
Ovakvi i slini primeri utemeljuju pozitivan stav
prema ovoj, za nae pojmove, nekonvencionalnoj
medicini. Na drugoj strani, Tibetanska medicina ima
oblasti koje su svet za sebe i za njih se ne mogu nai
nikakva nama logina objanjenje. Takav je sluaj sa
tumaenjem smrti novoroeneta - loa karma, nedela u
prethodnim ivotima, isteklo ivotno vreme i slino. Jo
veu, gotovo neotklonjivu sumnju izaziva poglavlje o
itanju pulseva. Proitavi ga, lekar zapadne medicine
nae se u mraku u kojem ne razaznaje ni traak poznate
medicinske svetlosti, ne pomae mu poznata logika i ne
uspeva mu traenje paralela.
Tri vrste oseanja spontano su nastale tokom
itanja:
1. Ohrabrenje i razumevanje proitanog javljalo se
kad god sam naila na neto zajedniko i slino sa
medicinom koju poznajem.
2. Apsolutno odbacivanj tumaenja tibetanskih
lekara, onih tumaenja koja pre svega imaju mitoloke i
religiozne korene bez ikakvih naunih osnova.

226

3. Oseanje nemoi zbog toga to ne mogu da

shvatim ono to mislim da je svakom oveku, osim lekaru
Tibetanske medicine, neshvatljivo, a to je njihov sistem
dijagnostike itanjem pulsa.
Upravo taj deo knjige o dijagnostici, o itanju pulsa,
iitavala sam nekoliko puta, a ni jednom nisam mogla da
zamislim kako je ono fizioloki mogue. itanje pulseva i
broj pulseva koji postoje u telu, za mene, kao lekara
savremene medicine, ostalo je potpuna zagonetka.
Dijagnosticiranje bolesti pacijenta preko pulsa
srodnika ili prijatelja jo je vea zagonetka. Pregled urina,
na drugoj strani, deluje kao realna i prihvatljivija metoda,
jer je re o ispitivanju materije koju vidite, miriete,
ispitujete joj boju i gustinu.
Za lekara savremene medicine, terapija Tibetanske
medicine predstavlja, najrazumljiviji deo ove komplikovane
nauke. Podela na spoljanju i unutranju terapiju je
logina, pri emu unutranja terapija predstavlja sloen
sistem koji ima dodirne take sa zapadnim nainima za
spravljanje lekova. Razlika je u iskljuivo u tome to
Tibetanska medicina koristi prirodne, a zapadna medicina
ogroman broj vetaki sintetisanih supstanci. Fascinantno
je poznavanje lekovitih sastojaka i recepata lekova u
tibetanskih lekara, pa se, tim povodom, mora priznati da
lekari zapadne medicine imaju neuporedivo laki zadatak,
jer farmaceuti za njih obavljaju taj deo posla.
Od spoljanje terapije posebno je interesantna
primena moke, spaljivanje leka na koi, metoda
nepoznata savremenoj medicini. Ostale metode kao
oleacija, tibetanska i aicu masaa, obloge - slobodnim
tumaenjem mogle bi nai svoje paralele u fizikalnoj i
drugim granama medicine. Akupunktura i akupresura ve
su nale primenu u zapadnoj medicini, putem edukacije
227

lekara savremene medicine. Masaa predstavlja posebno

znaajnu metodu, jer je relativno lako primenljiva i na
zahteva dugotrajno uenje, pa bi njeno uvoenje u
savremenu medicinu bilo vrlo korisno.
Ono to jo iznenauje u Tibetanskoj medicini i to
je izdvaja od drugih, uslovno reeno alternativnih
medicina, jeste priznavanje nemoi pred bolestima kao to
su tumori, hematoloke bolesti - leukemija i druge. I sami
tibetanski lekari kau da njihova medicina nije svemogua,
to smatram etiki potenim odnosom prema pacijentu,
odnosom koji je ugraen u njihovu nauku.
Oigledno je da je duboko proimanje religije i
nauke u Tibetanskoj medicini, uslovilo i postojanje
posebnog odnosa prema umiranju, a on nas vodi u
magijski i obredni svet u kojem postoje mnogi znaci koji
tibetanskog lekara upuuju na predstojeu smrt pacijenta.
Ta simptomatologija smrti deluje pomalo zlokobno i mislim
da bi izazvala nelegodnost kod veine ljudi sa Zapada,
dok je, oigledno, narodi Istoka prihvataju filozofski i sa
mnogo veim mirom. Stav Tibetanske medicine da oveka
treba i za smrt pripremiti verovatno je posledica spoja sa
religijom iji kljuni deo predstavlja reinkarnacija.
U sutini, Tibetanska medicina predstavlja pravu
zagonetku za Zapadni svet, za savremenu medicinu koja i
pored razvijene medicinske tehnologije, ogromnih
ulaganja u istraivanja, jo nije nala sve odgovore. Na
itaoca ove knjige, pogotovu na medicinski obrazovanog
itaoca, okantno deluje podatak da tamo negde, na
drugom kraju sveta, postoji jedna drugaija medicina koju
priznaje veliki broj ljudi i koja ima sasvim drugaije
metode, a njeni pacijenti, ukljuiv i autora, tvrde da je u
pojedinim granama vrlo uspena, ak uspenija od
zapadne medicine. Upravo zbog te injenice najvie me je
228

okupiralo pitanje odakle tibetanskim lekarima takvo

znanje, koje su osnove njihove medicinske nauke.
Delovalo mi je neverovatno da nauka kakva je Tibetanska
medicina, moe da ima sline korene kao savremena
medicina.
Razvojni put zapadne medicine je relativno kratak,
odvijao se i danas se odvija korak po korak, otkrie po
otkrie. Tibetanska medicina, nasuprot tome, deluje kao
jedan kompaktan i egzaktan sistem u kome nema
evolucije, ve se desetinama i desetinama vekova prenosi
sa kolena na koleno bez ikakvih promena. Za tibetanske
lekare se ne moe rei da su istraivai, revolucionari - oni
samo ponavljaju i odravaju sistem leenja i dijagnostike
koji je neko, nekada davno, stvorio. Jedan od moguih,
moda i jedino mogui odgovar na pitanje ko je stvoritelj
ove nauke, daje poglavlje knjige nazvano "Eho iezle
civilizacije". Ovaj deo je, po meni, i najbolji i jedini mogui
kraj ovakve knjige.
etvorica naunika su, prema autoru, pobedila
"inerciju miljenja" i prihvatila mogunost da su katastrofe
velikih razmera pogaale planetu na kojoj ivimo, a
dvojica od njih su postavila i hipotezu o postojanju i
ieznuu visoko razvijene civilizacije. Autor ovoj hipotezi
dodaje svoju u kojoj otvara mogunost da je visoko
razvijena civilizacija postojala i u dolini reke Ind i da
Tibetanska medicina verovatno predstavlja njeno naslee.
Ova nova hipoteza daje udesan smisao celoj knjizi, a
nama, ljudima iz drugaijeg, takozvanog Zapadnog sveta,
ukoliko smo otvorenog uma, prua dobar alibi da bez
preteranog zalaenja u sutinu, bez pokuaja da
objasnimo neobjanjivo, prihvatimo postojanje Tibetanske
medicine, onakve kakva je. To ujedno znai da bismo
mogli da prihvatimo efikasnost i takorei savrenost njene
229

dijagnostike - koja nije ni bolna, niti opasna po pacijenta, a

izuzetno je kratkotrajana - i njenu uspenu trerapiju koja
je, sudei po autorovom iskustvu, ravna najuspenijim
terapijama zapadne medicine.
Ujedno smatram i da je lino iskustvo najpresudniji
inalac da se efikasnost Tibetanske medicine prizna ili ne.
U tome je velika prednost autora nad nama itaocima.
Ovu knjigu vidim kao dragoceno iskustvo i doprinos optoj
kulturi svakog oveka, pogotovu lekara koji se bave
savremenom medicinom. Ona, naravno, ne moe biti
udbenik - iz nje se ne moe uiti, ali se moe saznavati.
Moda e predstavljati i podsticaj za dalje interesovanje o
Tibetanskoj medicini.
Na kraju, kao lekar, ne mogu rei da li sam za ili
protiv Tibetanske medicine, jer je svrha mog itanja bilo
informisanje, a ne presuda, ali mogu da kaem da je
rezervisanost sa kojom sam poela da itam ovu knjigu,
nestala, kao to je ve oko njene sredine nestala i moja
potreba (stvorena obrazovanjem po kanonima savremene
medicine) da raskrinkavam i dovodim u pitanje gotovo
svaku medicinsku injenicu koju autor navodi.
Priznajem, posluala sam savet dr Dolme i
otvorenog uma sreno stigla do kraja knjige, shvativi da ako Tibetanska medicina zaista funkcionie, ako pomae
ljudima, lei ih i omoguava im bolji ivot - i nema potrebe
naruavati njenu mistiku nepotrebnim tumaenjima.
Jedno je ipak sigurno - bez obzira na sve razliitosti
savremena medicina i Tibetanska medicina ipak imaju
neto zajedniko, a to je isti cilj - dobrobit oveka.
Dr Irena Kulji

17.0 HRONOLOGIJA
230

Hronologija napravljena prema istorijski utvrenim

injenicama i areholokim nalazima, prema tibetanskoj
medicinskoj literaturi, ali i prema zapisima tibetanskih
legendi i prema podacima naenim u sledeim knjigama:
Immanuel Velikovski:
(New York, 1951.)
Andrew Tomas:
first (London, 1972.)
Dileep Kinjilal:
(Calcuta, 1985.)

Worlds in colision
We are not the
Vimana in ancient India

Zoran Nenezi:
Spekulativno
slobodno zidarstvo.( Beograd, 1988.)
M.Bejdent, R.L i i H.L inkoln
Mesijansko
zavetanje (Beograd, 1994.)
Aeksandar Gorbovski:
Svet u kome
(ne)ivimo (Beograd, 1996.)
17.1 PRE NAE ERE
100.000

Na toliko godina procenjena je starost lobanje

bizona koja na elu ima pravilan, okrugao otvor.
uva se u Paleontolokom muzeju u Moskvi.

49.195

(48.863 godina pre Aleksandra Makedonskog,

odnosno pre osnivanja Aleksandrije) Poetak
istorijskih zapisa koje su uvali egipatski reci prema grkom istoriaru Diogenu Laertskom iz
III veka nae ere.

40.000

Toliko je stara lobanja nekog oveka koja ima

rupu od metka na levoj strani. uva se u
Londonskom muzeju za istoriju prirode.

231

36.525

Poetak hronika koje su vodili egipatski reci prema vizantijskom istoriaru Snelijusu.

30.627

Poetak hronologije Egipta koju je u IV veku pre

nae ere zapisao rec Manefon.

20.000

Starost ruevina pronaenih u Gran-Pahatenu,

u regionu dananjeg Perua.

18.000

Vreme u kojem je Zemlja skliznula sa orbite od

360, na orbitu od 365 dana, prema
Kindilalovom pevodu sanskritskog teksta.

17.000Vreme do kojeg su egipatski izvori zadirali u prolost prema Herodotu.

12.042

Na tlu Centralne Amerike pronaena kamena

ploa sa tim datumom, to moe da znai da je
na toj teritoriji nekada postojala neka civilizacija.

12.000-8.000 Poetak i kraj nastajanja vodopada Nijagare usled

geolokih pomeranja tla.

12.000-8.000 Granice starosti vulkanskog pepela,

otkrivenog buenjem 1,5 kilometra debelog leda
na Antarktiku.
12.000

Starost lave otkrive na dnu Atlanskog okeana.

12.000-11.000 Vreme prekida crtanja u frankokatabrijskim

peinama u Evropi.
11.800-11.600 Vremenski okviri najmanjeg broja ljudi na
Zemlji.
11.653

Izraunata poetna taka kalendara Maja koji

se sastojao od sunanih ciklusa od po 2.7 60
godina.
232

11.652-11.542
Verovatni vremenski okvir prve serije
katastrofa.
10.400

Iznenadno izezavanje tragova oveka na tlu

Amerike.

10.000-5000 Trajanje prekida tzv. kulturnih slojeva u

peini anadir, na 750 metara nadmorske
visine u Kurdistanu.
9600 Nivo svetskog okeana porastao je do te godine za
125 do 150 metara.
9570 Prema Platonu, godina u kojoj je stradala Atlantida.
9080 Vulkanska katastrofa u basenu Rajne, nazvana
"Pompeji ledenog doba". Okolinu prekrio sloj
lave od 15 metara. Pepeo padao i na teritoriji
dananje Poljske.
9000-4004

Poetak i kraj otapanja leda u Evropi.

8600-8000

Na Zemlji ima oko 8 miliona ljudi.

6500 Vreme u kojem je, prema ruskim naunicima, u

dolini reke Ind cvetala "visoko razvijena protoindijska civilizacija".
5508.09.01 "Poetak stvaranja sveta" prema
vizantijskom kalendaru i poetak brojanje
godina.
5000-4000

Pojava prvih drava u dolini Nila.

5000-2160 Priblino vreme podizanja stepenaste

piramide u Meksiku (u vreme kada u Americi
"nije bilo ljudi") i godina u kojoj ju je zatrpala

233

lava.
4000.01.01 Poetak masonskog brojanja godina (4000 +
godina po Hristu).
4000 Prvi tragovi Tibetanske medicine ili njenih
praizovra.
4000-1200 Sumeri, stanovnici prve na zapadu poznate
civilizacije upotrebljavaju glinene ploice kao
knjige.
3761.09.01 "Poetak stvaranja sveta" i brojanja godina
po hebrejskom kalendaru.
3000-2500 Period u kojem su, u dolini reke Ind, gradovi
Harapa, Mohendodaro i Kalibangan bili na
vrhuncu razvoja. Istovremeno i vreme kojem su
pripadale otkopane prve farmaceutske
supstance za leenje dijabetsa i lobanja sa
oiglednim tragovima trepanacije.
3000 U Vavilonu izmiljen abakus, raunaljka u obliku
ploe sa ubeleenim brojevima.
3000-1800 U dolini Misisipiji podignuta graevina od oko
kilometra u preniku, sa osam koncentrinih
osmougaonika iji otvori tano pokazuju pravac
zalaska Sunca u dane letnjeg i zimskog
solsticija.
1855 enrab Mibo u zemlji Olmo Lungring osnovao
religiju bon, iji je sastavni deo Tibetanska
medicina.
1500-747 Period u kome je godina trajala tano 360 dana,
prema istraivanjima Velikovskog.
234

XV

Potpopljen grad Dvarka koji se nalazio na uu

reke Ind u Arapsko more, a prema Mahabharati
bio je podignut na temeljima jo starijeg grada
Kusastakli.

XV

Poetak doseljavanja Indo-Arijevaca na indijski

potkontinent.

1450 cca Vode Atlanskog okeana prodrle u Sredozemno

more iji je nivo dotad bio nii. Iznenada su
potopljene mnoge zemlje, stradali su mnogi
narodi.
747

Ptolomej, grki matematiar i astronom

aleksandrijske naune kole navodi tu godinu
kao poetak "starih astronomskih tablica" i
vezuje je za neki astronomski dogaaj.

747

Poetak velikih desetogodinjih kosmikih

turbulencija u Sunevom sistemu, prema
Velikovskom.

VIII

Prema Velikovskom, kraj trajanja godine od 360

dana i ponovni silazak Zemlje na novu orbitu,
ovoga puta od 365 dana.

238

Egipatski svetenici dekretom reformisali kalendar.

30

Rim osvaja Egipat i pretvara ga u svoju provinciju.

0001.12.31 Kraj Prehrianske ere PHE - BC - Before

Christe
17.2 hrianska ili Nova ERA
0001.01.01 Poetak Hrianske ere HE - AD - Anno
Domini

235

0001.01.01 Na Zemlji je ivelo od 150 do 250 miliona ljudi.

1-100 Aleksandrija bila centar u kome su se susretala i
meala jevrejska, mitraika, zaratustrijanska,
pitagorejska, hermetika, neo-platonistika i
druga uenja.
54-68 Neron vladao Egiptom.
321

Rimski car Konstantin proglasio kultni dan Sunca

za praznik.

321

Konstantin spojio praznik Ponovnog raanja Sunca

sa danom Hristovog roenja. Hrianstvo
postalo dravna religija Rimskog carstva.

393

Hrianski sabor u Hiponu (Hipp) prihvatio spisak

knjiga koje se mogu/treba/smeju ukljuiti u Novi
zavet. Spisak napravio Atanasius Aleksandrijski
367. godine.

395

Egipat prestaje da bude Rimska provincija.

395-640

Vizantijska vladavina Egiptom.

VII

Prepisan tekst "ang-ung Njanid" u kome se

pominje izumitelj religije bon, vena i mitska
linost, mudrac Snjaen Libru Tagring.

VII

Tibet postaje vojna sila u Centralnoj Aziji i ostaje to

u sledea dva veka.

708-833

Jutog Jonten Gonpo - najpoznatiji lekar

Tibetanske medicine u istoriji. U prastaru
Tibetansku bon medicinu prvi uneo elemente
budizma koji upravo u njegovo doba poeo da
prodire u Tibet. Prouavao kinesku, indijsku,
236

budistiku i grko-arapsku medicinu. Tri puta je

odlazio na studijska putovanja u Indiju. Svo
svoje znanje sintetizovao u "etiri (medicinske)
tantre". Zbog ovog, jedinstvenog doprinosa
tibetanski lekari ga tretiraju kao "Oca
Tibetanske medicine", a Tibetanci oboavaju
kao Drugog medicinskog Budu. Poetak
zlatnog perioda Tibetanske medicine.
755-797

Vladavina kralja Trisonga Deucena. U Lasi,

glavnom gradu Tibeta, odran kongres lekara iz
Mongolije, Kine, Indije, Persije, Istonog
Turkestana, Nepala, Kamira i Avganistana.

XI

Prepisan Bjamsma tekst koji govori o 12 vrsta

bona.

XI

Pepisan tekst o magijsko-religijskom poreklu religije

bon koji potvruje autohtonost tibetanske
kulture i medicine.

XIV

Prepisan tekst Drimed zirjid koji je imao devet

poglavlja, a etiri od njih bila su posveena:
proricanju, astrologiji, obredima i medicini.
Poslednje poglavlje objanjava da postoji
21.000 naina leenja.

1492 Kolumbo otkrio Ameriku.

XVIII lanovi Francuske akademije nauka zakljuili da
"kamenje ne moe da pada s neba".
XVIII Jutok Jonten Gonpo Sarma (mlai) sainio novu
verziju "etiri medicinske tantre". Kraj zlatnog

237

perioda Tibetanske medicine.

1858 Telegrafski kabl poloen na dno Atlanskog okeana.
1916 Ajntajn objavio teoriju relativiteta.
1951 Velikovski objavio hipotezu o katatsrofama
kosmikih razmerama
1961 Gorbovski objavio hipotezu o nestanku zemaljske
civilizacije razvijenije od nae.
1972 Endrju Tomas objavio knjigu o nauci pre nauke.
1985 Kindilal objavio prevod sanksrita koji kae da su
prastanovnici Indije imali najmanje sedam vrsta
letelica.
1987 Kindilal objavio prevod sankritskog teksta u kome
stoji da je "Zemlja pre oko 20.000 godina sa
orbite od 360 dana gurnuta na orbitu od 365
dana.
1989

Gorbovski novim dokazima potkrepio svoju

gotovo etvrt veka staru hipotezu da je na
Zemlji postojala visoko razvijena civilizacija i da
je stradala u katastrofi kosmikih razmera.

18.0 LITERATURA
18.1 KORIENI IZVORI
Za pisanje ove knjige korieni su, uglavnom,
nesistematski prikupljeni izvori za vreme boravka u Indiji,
agencijske informacije, retki tekstovi po jugoslovenskoj
tampi, knjige kupljene na putovanjima i Internet sajtovi.
Evo liste najosnovnijih izvora podataka koji su ukljueni u
knjigu.
238

Bangalore, India
Beograd,
Beograd,
Beograd,
Beograd,
Beograd,
Beograd,

Beograd,

Goa, India
Daramsala, India,
Daramsala, India,
Daramsala, India,

Daramsala, India
Daramsala, India,

PTI, 15.1 0.1 985.

Politika, 04.0 7.1 989
NIN, 13.0 2.1 998.
Politika, 10.0 2.1 998.
Politika, 24.0 9.1 996.
Politikin zabavnik, 02.0 2.1 952
Prosveta
- Lama Kazi Dava
Samdup: Tibetanska knjiga mrtvih,
Posmrtna iskustva u Bardo ravni, 1988.
Deje novine - Hajnrih Harer: Sedam
godina na Tibetu, Moj ivot na dvoru
Dalaj lame, 1998
Heinrich Harrer: Sieben Jahre in Tibet,
1988/1953 by Verlag Ullstein GmbH,
Frankfurt/Main-Berlin.
Indian Journal of marine science, april
1987.
Tibetan Review, Sept-Oct, 1986. Works
& Archives, 1980.
Tibetan medicine, series No2, Library of
Tibetan Works & Archives, 1981.
Tibetan medicine, series No2, Vol2,
Library of Tibetan Works & Archives,
1980.
Tibetan medicine, series No5, Library of
Tibetan Works & Archives, 1982.
Tibetan medicine, series No6, Library of
Tibetan Works & Archives, 1983.

239

Daramsala, India, Tibetan medicine, series No7, Library of

Tibetan Works & Archives, 1984.
Daramsala, India, Tibetan medicine, series No8, Library of
Tibetan Works & Archives, 1984.
Daramsala, India, Tibetan medicine, series No9, Library of
Tibetan Works & Archives, 1985.
Daramsala, Indija Tenzin Gjatso (dalaj lama): Moja zemlja
i moj narod
Dharamsala, India Dr Lobsang Dolma Khangkar: Lectures
on Tibetan Medicine, 1986.
Dharamsala, India T. J. Tsarong: Fundamentals of Tibetan
Medicine, Tibetan Medical Centre, 1981
Dharamsala, India The diagnosis of the Signe of Death of
the Tibetan Tradicional Medicine, 1984.
Dharamsala, India Vaidya Bhagwan Dash: Tibetan
Medicine, Library of Tibetan Works &
Archives, 1976.
Zagreb, Hrvatska Start, 1985. Tomo Krinar: Tibet u Indiji,
Od jednog do drugog kraja sveta.
Internet,
Sajt koji odrava i aktuelizuje "The
Office of Tibet", zvanina agencija
Njegove svetosti dalaj lame u Londonu.
Kalimpong, India T. J. Tsarong: Handbook of Traditional
Tibetan Drugs - composition, use and
dosage, 1986.
Lucknow, India, Saoptenje Nacionalnog botanikog
instituta, 06.10.85.
Moskva, Rusija Znanie-sila, oktobar 1985.
New Delhi, India K. Dhondup: The Water-Bird and Other
Years, Library of Tibetan Works &
Archives, 1986.
240

New Delhi, India

New Delhi, India
New Delhi, India
New Delhi, India,
New Delhi, India,

Patriot Magazin, sept. 1985.

Statesman, 14.10.1984
Thimes of India, 28.09.1986.
Patriot, 31.10.1986.
Patriot, izvetaj iz Makliod Ganda,
Himaal Prade, 31.10.86
Nju Delhi, Indija Razgovori i intervjui kombinovani sa
kompilacijma raznih izvora.
New York,
Webster Stedman's Medical dictionary,
1987.
Peking, Kina
100 pitanja o Tibetu, 1989.
Peking, Kina,
Xinhua, 22.12.97 - China's
pharmaceutical industry
Trivandrum, India PTI, 09.02.1987.
andigar, India The Sanday Tribune, september 1984.

18.2 POTENCIJALNI IZVORI

18.2.1 Radovi i dela na ruskom54

1. P.A .B admajev
2. D.U ljanov
3. A.M .P ozdnejev
4.M .N .V arlakov

54

Glavni tekst o leakrskoj nauci Tibeta,

1903.
Tibetanska medicina, 1903.
Udbenik Tibetanske medicine
(Prevod sa tibetanskog), 1908.
Pregled istorije Tibetanske medicine
i njenih pisanih izvora. asopis "iznj
Burjati", br. 5. i 6. - 1930.

Prema tibetanskim izvorima u Indiji. (Prim. autora)

241

5. M.N .V arlakov

Kratka istorija Tibetanske medicine.

asopis "Sovjetskaja klinika", br. 1,
1932.
6. S.J u.B elenki i M.I .T ubjanski - O problemu
prouavanja Tibetanske medicine.
asopis "Savremena Mongolija", br.
3, Ulan Bator, 1935.
7. A.F .G amerman i B.V .S emiov
- Renik
tibetansko-latinsko-ruskih imena
medicinskih biljaka korienih u
Tibetanskoj medicini, Akademija
nauka SR-a, sibirski ogranak,
burjatsko odelenje 1963.
8. Referati podneti na Svesaveznoj naunoj konferenciji
SR-a za iru upotrebu prirodnih
biljnih izvora sa osvrtom na studije
narodne medicine, Tbiisi, 1971.
9. grupa autora
Glang thabs (akutne bolesti organa
abdominalne upljine) i njihovo
leenje u Tibetanskoj medicini,
Akademija nauka SR-a, sibirski
ogranak, burjatsko odelenje, 1976.
18.2.2 Druge knjige i lanci55

1. Theodor Burang

Tibetische Heilkunde, Zurich, Origo

Verlag, 1957.
2. T.B urang
Tibetan Art of Healing, London,
Watkins, 1957, 1974.
3. W.Y .E vans-Wentz
Tibetan Yoga and secret
doctrines, London, Oxford Uiversity
Pre, 1958.
55

Prema tibetanskim izvorima u Indiji. (Prim. autora)

242

4. R.A .S tein
La Civilasiton Tibetaine, Paris, 1961.
5. L.D avid Snellgrove
The Nine Ways of Bon,
London, 1967.
6. S.G .K armay
A Tibetan History of Bon, London,
1972.
7. R. Rinpoche
Tibetan Medicine, Berkeley,
University of California Pre, 1973.
8. L.Y.D onden
Tibetan Medicine, A Short history,
Tibetan Review, May-June, 1974.
9. E.Norbu
The Modernity of Tibetan Medicine,
Tibetan Review, May-June, 1974.
10. E.Finckh
Foundations of Tibetan Medicine,
London, Watkins, 1975.
11. E.F inckh
Tibetan Medicine, theory and
practice, London, Watkins, Wikas
Publishing, New Delhi, 1980.
12. grupa autora
Goiter in Tibetan Medecine,
Department of Medicine, University
of Toronto, Canada and Department
of Religious Studies of Virginia,
U.S .A , 1982.
18.2 .3 Ostali mogui izvori

Potencijalni izvori mogu biti i zemlje u kojima se

Tibetanska medicina praktikuje i biblioteke koje sadre
literaturu o Tibetu.
Tibetanska medicina danas se primenjuje u:
1. Indiji
Daramsali,

243

Nju Delhiju,
Bombaju,
Dardelingu i
Ladaku
2. Tibetu
3. Sikimu
4. Butanu
5. Mongoliji
Podaci o Tibetanskoj medicini postoje u:
1. Tibetanskim manastirima
2. Privatnim zbirkama tibetanskih lekara
3. Kineskoj akademiji nauka i u kineskim
bibliotekama
4. Meunarodnoj akademiji indijske kulture u Nju
Delhiju
5. Biblioteci u Sankt Peterburgu
6. Francuskoj nacionalnoj biblioteci u Parizu
7. Britanskoj nacionalnoj biblioteci u Londonu
8. Arheolokoj biblioteci u Nju Delhiju
9. Biblioteci tibetanske literature i dokumenata u
Daramsali

244