Prolene obredne pesme

Lazarike pesme
Lazaricama se nazivala grupa devojaka koje su izvodile obrednu igru
vezanu za praznik vaskrsenja Lazarevog. Grupu su inili Lazar,
Lazarica, tri stenika, koji nose stegove, i tri vojvode. Lazarice su ile
od kue do kue i pevale pesme za plodnost, sreu i napredak.
Devojkama
Oj, Lazare, Lazare,
Na prehrabri Jarile!
I premili Boole!
Ovde nama kazuju
Mlade deve velike
Za udaju prispele.
Belila je belila
Tanke bele darove
U urimske dvorove,
Te ureve Jarilske.
Sam ju ure video,
Sam Jarilo urime
I druinu viknuo:
Hodte, hodte, druina!
Evo vama darova,
Svakom vama darova,
A menika devojka.
Obrni se Lazare,
Na premili Boole,
Pa se lepo pokloni,
Da te lepe darujem:
Lepim darom dukatom.
U ovoj pesmi, namenjenoj devojkama stasalim za udaju, plodnost i
napredak se slave kroz elju za sklapanjem brane zajednice.
Smeten u realistiki okvir, tipian za patrijarhalnu kulturu, kao enik
u pesmi se pojavljuje sam slovenski bog Jarilo (Jatevid, Gerovid), koji
se praznovao dvaput godinje, u prolee i leto. . U njegovom imenu,
koje sadri koren jar, prepoznaje se veza sa toplotom i Suncem.
Simboliki, ovo moe predstavljati spajanje zemlje i Sunca, koje u
prolee rezultuje buenjem vegetacije i ponovnim zapoinjanjem
ciklusa raanja u prirodi. Jarilo je nakon dolaska hrianstva povezan
sa svetim orem i sa Germanom, to je oito i u ovoj pesmi.

Pesme na Cveti i Blagovesti

Na Cveti, a esto i na Blagovesti, sakupljale su se devojke iz jednog
sela, pa su pre zore ile na razliite vode i u njih bacale razno suvo
cvee od kog su onda plele vence i pritom pevale.
Oj, ti, Vide, Vidoje!
Na ti slavni upane!
Podran, Vide, urani
Na te vode studene,
Na Moria laana,
Onog srpskog bistrana,
Gde no cure dolaze,
Svoje vence bacaju,
Svoje vence i cvee
Za vojnima putaju.
Cure vodu mutile,
Puta tebi pomele,
Da ne ide, Vidoje,
U te zemlje daleke,
U te bore Trasila,
Gde se rode kraguji,
Gde se rode te utve,
estokrili utani.
Ova pesma uva jo jedan pomen na boga Svetovida. Svetovid je
ovde dobio titulu upana i ulogu predvodnika vojske. On i njegova
vojska se bore daleko, u nepoznatoj, mitskoj zemlji, u kojoj ive retke
i fantastine ptice. Odlazak u rat znai smrt i unitenje, principe
suprotne raanju i obnavljanju, koji se slave u prolee. Devojke,
bacajui cvee u vodu, simboliki prinose rtve, ne bi li obezbedile
plodnost i napredak i time spreavaju unitavanje. Zaustavljanje
smrti predstavljeno je slikom vojske i njenog predvodnika kojima je
pometen put.

Uskrnje pesme
Uskrs je praznik kojim se na prvom mestu uva seanje na Hristovu
smrt i njegovo uskrsnue. Meutim, u praznovanju Uskrsa ima i
ostataka mnogoboakih verovanja, pa se on tie i slavljenja nove
oivele prirode i njenog uskrsnua iz zimskog mirovanja.

Stignala mi Bela Marija,

Bela Marija sveta Devana!
Stignala mi na den Velik-den,
Na den urev-den mija krstile,
Na den Spasov-den mi posakala
Posakala mi: beli rizi
I za odela i za zborela
I posakala: riza da veze.
Nastupanje prolea u ovoj pesmi prikazano je kao roenje slovenske
boginje Devane, koja je boginja prolea i plodnosti. Na Velik-den, to
je jedan on narodnih naziva za Uskrs, uskrsava Devana i sa njom
itava priroda. U drugom, oito mlaem nazivu za ovu boginju, koji je
prisutan u pesmi, ouvano je seanje na Devanu kao boginju devicu.
Za nju se vezuje bela boja, koja predstavlja istotu i ednost, i ime
Marija, ime hrianske Bogorodice. I preostala dva praznika koja se u
pesmi vezuju za boginju pripadaju grupi prolenih praznika.
urevdan je dan smene zime i leta, a Spasovdan je posveen
uvanju (spasavanju) useva od nepogoda. Fantastino brz rast
novoroene boginje, koji u pesmi traje etrdeset dana, paralelan je
naglom bujanju prirode u prolee.

Pesme na ruialu (druialu)

Ove pesme pevaju se na Pobusani ponedeljak (prvi ponedeljak posle
Uskrsa), kada se mladii i devojke ljube kroz vrbove ili leskove vence
i tako postaju pobratimi i posestrime.
Neven, neven, malo cvee!
Ljelj Ljeju,
Mili Boe!
Lepo cvee, uto cvee!
Ne uveni naa sloga,
Ne uveni naa ljubov,
Ne uvelo nae bratstvo,
Krasno bratstvo pobratimstvo,
Pobratimstvo ka roeno,
Dokle traje nas junaka,
Nas junaka ljubeznijeh,
Dokle traje jarkog sunca,
Jarkog sunca gospodina
I meseca sluge svoga,
Dok ne doe Davor boe,

Davor boe, smrtni dane.

Ko pogazi pobratimstvo,
Prpr njemu,
Davor njemu!
Svoga brata pobratima,
Pobratima ko roenog,
Ko prevari svoga druga,
Svoga druga pobratima
Satro ga silni Ljelju
Svojim ocem stranim bogom,
Stranim bogom Triglav bogom,
A Triglavom svetom Trojicom.
Dom mu zatri Prprrua,
Strana seja Davor boga,
Poslanica vinja boga:
Stvoritelja, Dratelja
I stranoga Ruitelja.
U funkciji zatitnika pobratimstva pojavljuje se ovde vie paganskih
mitskih bia. Dva od njih, Davor i Prporua (Prprrua) nisu
potvrena kao tradicionalna boanstva. Davor je kod Srba, oito,
zamiljen kao bog smrti, a Prporua se smatra njemu slinim
boanstvom, njegovom sestrom, koja takoe ima destruktivnu ulogu,
a dejstvuje prema nalozima vieg boanstva. Pesma, oito,
podrazumeva postojanje hijerarhije meu boanstvima. Iznad Davora
i Prporue stoji vrhovni bog, vinji bog Triglav i kroz njih vri svoju
volju. Triglav se, pod uticajem hrianstva, poistoveuje sa svetom
Trojicom, ali njegovi trostruki atributi (Stvoritelj, Dratelj i Ruitelj)
ukazuju, kao i u nekim drugim pesmama, da se radi o paganskoj
koncepciji boanstva.
Pesme uz krstonoe
U prolee, od prvog dana Uskrsa pa do nedelje posle Duhova, kada je
usevima najpotrebnija kia, organizovane su verske povorke (litije)
koje su nosile krst i ikone po polju sa usevima, obilazile zapise
(posveena drveta), reke, pa ak i groblja, gde su drane molitve za
kiu. Svako selo imalo je odreeni dan koji se praznovao na taj nain.
U pagansko vreme, umesto krsta i ikona noeni su idoli.
esne krste mi ponesemo
Gospodi pomiluj,
Gospodi pomiluj!
Amin!
esne krste milog boga,

Milog boga Rujevita,

Rujevita silnog boga,
to nam bije dumanine,
Dumanine, Tartarine,
to nam daje berieta,
Berieta, izobilja.
esne krste mi krenusmo,
esne krste divnog boga,
Divnog boga sedmoglavog,
Rujevita Pravovida,
Milog boga Prove Prave,
Da nam bude sve estito,
Sve estito plemenito,
Svakom pravo i ugodno.
Jasno je vidljivo iz ove pesme da je obiaj noenja krsta smenio
stariji obred posveen nekom od paganskih bogova. U ovom sluaju,
pomo i zatita traene su od boga Ruevida (Rujevita). Pesma
potvruje dve osnovne teze vezane za ovo inae manje poznato
boanstvo. Budui da suzbija neprijatelje, Ruevit je, oito, bog rata.
Odbrana od neprijatelja ne podrazumeva samo suzbijanje
inoplemenika, nego i ratovanje protiv zlih sila, na koji se nain
uvaju usevi i obezbeuje izobilje. Osam maeva koje je drao njegov
idol ne pominje se, ali se uva seanje da je Ruevit bio predstavljan
sa sedam glava. Zanimljivo je zapaziti da se Ruevit ovde pominje u
istom kontekstu sa bogom pravde, Provom, koji se, pak, i sam
uglavnom izjednaava sa Perunom. U tom smislu, Ruevit bi bio bog
pravednog ratovanja, bog ratnik koji titi ono to je dobro (estito)
i pravedno (pravo).
urevdanske pesme
Za urevdan vezan je itav niz najrazliitijih obreda iji je cilj bio
obezbeivanje sree i blagostanja, a te obrede pratile su
odgovarajue pesme.
Grad gradila bela vila,
Bela vila Samovila,
Od istoka do zapada,
Od zapada do sjevera,
Od sjevera pa do juga.
Grad gradila nagradila
Po svom svetu velikome,
Po tom zraku prostranome,
Po tom zraku tridi zraku.

Nagradila, napravila
Celog grada od merana,
A zidove od biljura,
Jasne stole od alema,
A prestole od dragoga.
U njem sedi vinji boe.
On mi gledi na tri strane,
Na tri strane u tri sveta:
Na nebeskog, pod nebeskog,
I na onog pod zemljicom.
Svuda gledi, svuda vlada,
Svuda ini to mi treba.
Belu bradu poglauje,
Na Srba se nasmehuje.
Srbinu je svako dobro,
Ponajvee velja snaga,
Velja snaga svoja zemlja,
Ta Inija i Dunavo.
Crnu bradu poglauje,
Na dumana poprekuje,
Na dumana Tatarina,
Crna gosta Mandurina,
I Hobina ljuta zvera,
Alemana i Hindua.
Crno gleda, crnje radi,
Crno e im vavek biti.
Rujnu bradu poglauje,
Plavetnom se opasuje,
Svima nama dobro veli:
Svako dobro i veselje,
I rumeno i plavetno
I bijelo prebijelo,
Dumanima crno dobro,
Crno dobro i precrno.
Ova pesma uva vrlo slikovito seanje na boga Triglava. Kao i u
mnogim drugim pesmama u kojima se pominje, Triglav je ovde
predstavljen kao vinji bog. Za pesmu je karakteristino
ponavljanje broja tri.. Triglav gleda na tri strane, odnosno, upravlja
trima svetovima. Ta tri sveta odgovaraju njemu kao Stvoritelju,
Dratelju i Ruitelju. Nebeski svet odgovara procesu stvaranja,
podnebeski, odnosno, zemaljski svet odravanju onoga to je
stvoreno, a podzemni svet je onaj u koji dospeva ono to je razoreno.
U ovoj pesmi je vie nego u ostalima istaknuta trikefalnost ovog
boanstva, sadrana, inae, u njegovom imenu. Svaka od Triglavovih

glava ima posebno zaduenje, koje je simboliki predstavljeno bojom

brade. Glava sa belom bradom stara se o narodu i zemlji i donosi im
dobrobit. Ona sa crnom bradom zaduena je za zatitu od
neprijatelja, zemaljskih i natprirodnih. Uz treu, riu, pojavljujre se i
etvrta, plava brada, ne bi li se na Triglavovim bradama nale sve tri
srpske (i opteslovenske) simbolike boje, bela crvena i plava.

Kraljike pesme
Kraljicama se naziva obredna igra koju su u prolee, na Duhove (Sv.
Trojicu), na Spasovdan, na urevdan ili o letnjem Sv. Nikoli izvodile
devojke idui od kue do kue. Grupa je bila podeljena na vie lica,
na kralja, kraljicu, njenu dvorkinju i etiri pevaice. Kraljica
predstavlja duha vegetacije, a kraljice se nazivaju jo i rusalje i
ladarice.
Kad polaze od kraljeve kue sve kraljice
Obrn s kralju, mile,
Obrn s kralju, mile,
Ljeljo, Ljeljo!
Ljeljo!
Obrni se kralju!
Treba da idemo
Kod svaije kue,
I kod tih momakih,
I kod tih momakih,
I kod devojakih,
I kod tih gospodskih,
A i sirotinjskih.
Kai nama, kralju,
Mili gospodaru,
Kakvog emo, kralju,
Glasa poinjati?
Ja li deda ozmu,
Tog premilog Ljelja?
Ili baba ozmu,
Tu premilu Ljelju,
Milu Ljelju, kralju,
Nau krasnu Ladu?
Ili poinjati
Bana gospodara,
Bana gospodara,

Cara nad carima,

Cara nad carima,
Boga nad bozima,
Tog Triglava silnog,
Stranog i prejakog?
Ili emo care,
Naa svetla kruno,
Poinjati bane,
Vesela Rusana,
Vesela Rusana
I rujna Jarila?
Poinjite, mile,
Vi, moje kraljice,
Onog lepog milog
Mio deda ozmo,
Babu ozmu milu,
Onu staru Jagu,
I tu mladu ivu.
Mio deda ozmo
Prid najbolji dvori.
Pesma uva seanje na nekoliko starih boanstava, ukljuujui i
Ladu, boginju leta i ljubavi, sa ijim je kultom ovaj obred nekada bio
povezan (otuda naziv ladarice). Zajedno sa Ladom u pesmi se naao
Jarilo, koji je, prema mitu, bio Ladin drubenik. Pominjanje Triglava
moe se povezati i sa hrianskim praznikom Svete Trojice, koji je bio
jedan od praznika kada su se kraljike pesme izvodile. Sedmica u
kojoj su Trojice naziva se rusalna ili rusana nedelja, pa bi otud mogao
doi pomen Rusana u pesmi. Jo dva mitska bia pojavljuju se u
pesmi, stojei u kontrastnom odnosu baba Jaga, simbol starosti i
smrti, i iva, koja predstavlja mladost i ivot. Iz svega ovoga moglo
bi se zakljuiti da su kraljike pesme i itav obred bili posveeni
proleu kao spajanju suprotnosti, zime i leta, smrti i ivota, rata i
ljubavi.