PROSTOR

I
PERSPEKTIVA

Prostor
Prostor je sve ono to nas okruuje. On sadri
sav na poznat i nepoznat, vidljiv i nevidljiv
svet.
U uem smislu prostor je udaljenost dokle
dosee pogled sa predstavama oblika
predmeta i ivih bia.

Prostor likovnih umetnosti

Likovne umetnosti organizuju prostor,
struktura im je prostorna i zato spadaju u
prostorne umetnosti.
Prostornost likovnih umetnosti moe da se
posmatra u uzajamnom odnosu trojnog ciklusa:
- Spoljnog prostora
- Prostora duha i
- Estetskog prostora

Spoljni prostor

Spoljni prostor je sve to nas okruuje i u

emu se deavaju svakodnevna kretanja i
delovanja. On je realan, materijalan i
trodimenzionalan.

Prostor duha

Prostor duha je nae vienje i percepcija

spoljnog prostora. On je slika svesti i podsvesti
(snova), imaginacije i, osim za trenutna, vezan
je za prethodna iskustva, zbog ega je
individualan. Kao i realni spoljni i on je
trodimenzionalan.

Estetski prostor

Estetski prostor je vrsta prostora koji se

konstituie preko specificnog odnosa posmatraa
prema nekoj pojavi, prostor u kome je mogu
estetski doivljaj.
Umetniki prostor ili prostor umetnikog dela
je prostor unutar estetskog koji je umetniki
oblikovan i definisan kao umetniko delo, prostor
gde se deava umetnost.

Prostor umetnikog dela nastao je iz realnog

prirodnog i psiholokog doivljenog prostora.
Saznavanje likovnog prostora je proces pri
kojem iz prirodnog trodimenzionalnog
prostora, percepcijom naih ula, nastaje
takoe trodimenzionalni psiholoki prostor
prostor doivljavanja i trenutnog oseanja ili
pamenja.

Umetnika dela su prostorna reenja i

zauzimaju odgovarajui prostor. Nastaju
komponovanjem razliitih elemenata
kompozicije, koje odgovarajuim principima
komponovanja, oblikujemo na prostoru koji
moe biti dvodimenzionalan (papir, platno,
tkanina...) ili trodimenzionalan (arhitektura ,
skulptura i dr. u prostoru).

Prostor arhitekture je trodimenzionalan, odreen

je funkcijom i obuhvata unutranji prostor koji je
otvorima povezan sa spoljnim prostorom.

Skulptura je trodimenzionalna, ima volumen,

masu, teinu, zauzima deo prostora, spoljni prostor
deluje na nju, ali je njena celina, u sutini, nezavisna
od okoline.

Prostor slike je, za razliku od prostora

arhitekture i skulpture, dvodimenzionalan. Slika
ima dvodimenzionalnu podlogu (slikarsko platno,
papir, zid, tkaninu i dr.) i strukturirani prostor.
Slikarski prostor moe biti koncipiran
dvodimenzionalno i trodimenzionalno. U
sluaju trodimenzionalnog prikaza on je irealan
na dvodimenzionalnoj povrini podloge
strukturira se likovni prostor koji prua privid
-iluziju trodimenzionalnosti.

Perspektiva
Od najranijih vremena ljudi su pokuavali da na
crteu ili slici prikau predmete kakvi su oni u
stvarnosti i kako ih njihove oi i mozak vide, ali
im to nije dugo polazilo za rukom.
Problem je nastajao kada je neto to ima tri
dimenzije : visinu, irinu (duinu) i dubinu
trebalo prikazati na neemu (najpre zid peine,
kasnije papirus, platno, tkanina...) to ima samo
dve dimenzije (irinu i duinu).

Perspektiva

Perspektiva je nain prikazivanja

trodimenzionalnog volumena i prostora na
dvodimenzionalnoj povrini ravni, odnosno
prevoenje trodimenzionalne stvarnosti u
dvodimenzionalnu sliku stvaranjem iluzije
dubine i daljine.

Perspektiva
Vremenom su ljudi koristili razliite naine
perspektive, kao to su:
Vertikalna
Obrnuta
Ikonografska ili hijerarhijska

Perspektiva kroz vekove

Perspektiva
Tokom Renesanse umetnici su poeli da se
interesuju kako da predstave dvodimenzionalna umetnika dela da izgledaju
kao tro-dimenzionalna.
Renesansa- (1450-1600): Renesansa je nastala
u Italiji i rairila se na itavu Evropu.
Umetnost, nauka i literatura doivele su
procvat.

Perspektiva

Renesansni umetnici su
doli do ideje da bi mogli
koristili matematike
geometrijske principe i
tako su izumeli linearnu
linijsku perspektivu.
Linearna ili geometrijska
perspectiva omoguila je
umetnicima iluziju dubine
na ravnoj povrini.

Perspektiva
Najpoznatiji renesansni umetnici su bili:

Michelangelo
Leonardo da Vinci
Raphael

Perspektiva

Linearna perspektiva:

Bazirana je na nainu na koji i ljudsko oko vidi svet.

Objekti koji su blie izgledaju vei, dok objekti koji su
dalje izgledaju manji.
Da bi izrazili iluziju prostora umetnici su kreirali taku
nedogleda (beskonanosti) na liniji horizonta.
Objekti se crtaju koristei ortogonalne linije, koje
vode od njih i skupljaju se u taki nedogleda.na liniji
horizonta.

Perspektiva
Osnovni pojmovi linearne perspektive su:

Stajalite taka gledanja

Taka nedogleda

Taka na horizontu u kojoj se prividno zavravaju u prirodi

paralelne linije. Moe biti jedna ili vie taaka nedogleda.

Horizont ili Linija horizonta

Linija gde se prividno spajaju nebo i zemlja ili nebo i more

Linearna perspektiva
Crvena horizontalna linija je linija horizonta.

Linearna perspektiva
Prave ortogonalne linije spajaju se u TAKI NEDOGLEDA

Linearna perspektiva
sa jednim nedogledom

Umetnici koriste
perspektivu sa jednom
takom nedogleda da
bi prikazali objekte
koji se licem nalaze
ispred njih.

Linearna perspektiva

ZADATAK: Prikazati trodimenzionalni kvadar

u linearnoj perspektivi sa jednim
nedogledom

Linearna jedan nedogled

NajpresenacrtaLinija
horizontahorizontalnalinija
paralelnasadonjomivicom
slike.
Predstavlja nivo visinu
oiju posmatraa.
To je linija gde se sreu
nebo i zemlja.
Poloaj linije horizonta
zavisi od toga koji deo
objekta elimo da vidimo i
prikaemo.
U ovom sluaju
prikazaemo prednju i
gornju stranu.

Linearna jedan nedogled

Obeleimotakunasredinilinijehorizonta.Toebitinaataka
nedogleda.Onaseuveknalazinalinijihorizonta,alinemorabiti
nanjenojsredini.Pribliavanjemtakinedogledaobjektipostaju
svemanji,dabinakrajuisaminestaliunjoj.

Linearna jedan nedogled

Nacrtamoprednjustranukvadra(kvadratili
pravougaonik)ispodlinijehorizonta.

Linearna jedan nedogled

Povucimopravelinijeizuglovakvadrataili
pravougaonikadotakenedogleda.Ovelinijese
nazivajuortogonalne.

Linearna jedan nedogled

Povuemohorizontalnulinijuizmeudvegornjeortogonalne
linijegdesmatramodasenaobjekatzavrava.

Linearna jedan nedogled

Izkrajnjedesnetakenanacrtanojhorizontalnojliniji
spustimovertikalnuliniju(upravnupodpravimuglom
nadonjuivicuslike)dopresekasadonjomortogonalnom
linijom.

Linearna jedan nedogled

Obriemodeloveortogonalnihlinijaodkraja
objektadotakenedogleda.Dobilismo3D
objekatkvadaruperspektivisajednim
nedogledom

Perspektiva u odnosu na poloaj

objekta
Centralna (sredinja)
Ptija
ablja ili psea

Sredinja, ptija i ablja (psea)

perspektiva

Linearna perspektiva sa jednim

nedogledom - razliiti primeri

Linearna perspektiva
sa dve take nedogleda

Linearna perspektiva sa dve take nedogleda se

koristi kada se objekat nalazi vertikalnom
ivicom ispred nas.

Linearna perspektiva sa dva

nedogleda
(objanjenja ista kao i za jedan nedogled)

Dva nedogleda

Dva nedogleda

Dva nedogleda

Dva nedogleda

Dva nedogleda

Dva nedogleda

Dva nedogleda

Linearna perspektiva
sa 2 take nedogleda

U savremenom slikarstvu koriste se:

Linearna ili geometrijska perspektiva (sa jednim
ili vie nedogleda)
Atmosferska ili vazduna perspektiva
Koloristika perspektiva
Poliperspektiva
Prekrivanje
Poloaj i
Veliina objekata ...

Linearna perspektiva
sa 1 takom nedogleda

Sava umanovi, id

Claude Monet, Stanica Sen Lazar

Linearna perspektiva
sa 2 take nedogleda

Linearna perspektiva
sa dva nedogleda

Atmosferska (vazduna)
perspektiva

C. Lorrain, Kralj David i tri junaka

Koloristika perspektiva

Juan Griss

Poliperspektiva
Pikaso, Gospoice iz Avinjona

Prekrivanje objekata

Poloaj objekata

Veliina objekata

Prekrivanje, poloaj, veliina

objekta

or Sera, Nedeljno popodne

Vrste perspektiva
(ponavljanje)