SADRAJ:

Uvod. 2

Etika . 3

Obrazovanje u funkciji razvijanja ekoloke etike inenjera. 5

Inenjerska profesija 6

Etika inenjera. . 8

Zato je vana inenjerska etika?.................................................. 11

Zakljuak.. 12

Literatura.. 13

UVOD

Etika kao skup vrednosnih stavova o tome ta je dobro, a ta zlo, ta valja initi, a ta ne,
ima za cilj da regulie ljudsko ponaanje, odnosno ljudske odnose. Nastala je onda kada je ovek
trudei se da zadovolji svoje potrebe elje i motive, ivei u zajednici, postao svestan da time ne
treba da ugroava potrebe drugih ljudi.
Istraivanje pitanja inenjerske etike je vano i neophodno ne samo zbog toga to su
pitanja vana sama po sebi nego i iz razloga to savremeni inenjeri nisu pripremljeni da se suoe
kompleksom pitanja i injenjnica kao potpuno novim u istoriji inenjerske prakse.
Etika inenjera kao strunjaka iji je zadatak da unapreuju odreene oblasti ljudskog
stvaralatva i koji su meu osnovnim inovatorima industrije, ispoljava se kroz vie odnosa i to
prema predmetima i sredstvima rada (tehnici i tehnolokim postupcima), pripadnicima svoje
profesije, radnoj grupi u kojoj sudeluju i pripadnici drugih profesionalnih grupa, organizaciiji
rada u preduzeu, poslovnim partnerima na tritu, drutvu u celini, kako prema njegovim
aktuelnim privrednim i drugim problemima, tako i prema istorijskom nasleu i buduim
oekivanjima, prirodnoj sredini i odnosu prema samom sebi.
Inenjer sa razvijenom ekolokom etikom obavezan je da izbegne ili da ukae u
vidu upozorenja na sve loe efekte koje neka od varijanti realizacije inenjerskog zadatka moe
da izazove, odnosno da realizuje ideju da sve ono to je nauno otkriveno nije i drutveno
prihvatljivo. Time bi se humano inenjerstvo suprotstavilo realizaciji inenjerskih sistema koji,
donosei profit, donose i prljavtine, koje vode i u najsurovije zloine, izvedene na izuzetno
organizovan nain.

Etika

Etika prema Websterovom enciklopedijskom neskraenom reniku je grana filozofije koja

se bavi vrednostima koje se odnose na ljudsko ponaanje s obzirom na pravinost i neispravnost
izvjesnih postupaka i s obzirom na valjanost i nevaljalost motiva i nakane takvih postupaka.
Etika inenjera je tip profesionalne etike i kao takva se mora razlikovati od osobne etike i etikih
dunosti koje moda moemo imati kao nosioci ostalih drutvenih uloga. Etika inenjera se bavi
pitanjem kakvi bi trebali biti standardi u inenjerskoj etici te kako primijeniti te standarda na
pojedine situacije. Etika kao skup vrednosnih stavova o tome ta je dobro, a ta zlo, ta valja
initi, a ta ne, ima za cilj da regulie ljudsko ponaanje, odnosno ljudske odnose. Nastala je onda
kada je ovek trudei se da zadovolji svoje potrebe elje i motive, ivei u zajednici, postao
svestan da time ne treba da ugroava potrebe drugih ljudi.
Imajui u vidu da je ovek prirodno i drutveno bie i da su za njegov opstanak i ivot
neophodna dva sveta, svet prirode i svet koji je sam stvorio, za etiku se moe rei da ona regulie
odnos oveka prema oveku, oveka prema prirodi. Svet artefakta bio je usmeren na pokoravanje
sveta prirode. U to vreme zahtevi koji su se postavljali pred inenjere odnosili su se na
obezbeivanje ugodnijeg i komfornijeg ivota ljudi, to je zahtevalo sve vei utroak energije i
sirovina. Potrebu za energijom inenjeri reavaju otkriem najpre parne maine (prva industrijska
revolucija), zatim elektriciteta i motora sa unutranjim sagorevanjem (druga industrijska
revolucija) i razvojem mikroelektronike i atomske energije. Udovoljavajui zahtevima, inenjeri
su na svojevrstan nain doprineli gubljenju veze oveka sa prirodom, ali i sa samim sobom, to je
u krajnjoj instanci dovelo do mnogobrojnih ekolokih problema. Sedamdesetih godina prolog
veka, sa sve izrazitijim ispoljavanjem negativnih posledica takvog delanja, ukazano je na
neophodnost drugaijeg sagledavanja mesta i uloge oveka u svetu koji nas okruuje, a inenjeri
se esto optuuju za otvaranje Pandorine kutije, za uestvovanje u realizaciji neega to kasnije
ne mogu kontrolisati. Zato dolazi do preispitivanja sistema vrednosti, pa u tom kontekstu i etike
inenjerske profesije1.

urovi, B. (1995): Makroetika i civilizacja tehnike, u Etika inenjera, Mainski

fakultet, Gradina, JUNIR, Ni;

Etika inenjera kao strunjaka iji je zadatak da unapreuju odreene oblasti ljudskog
stvaralatva i koji su meu osnovnim inovatorima industrije, ispoljava se kroz vie odnosa i to
prema:
1) predmetima i sredstvima rada (tehnici i tehnolokim postupcima),
2) pripadnicima svoje profesije,
3) radnoj grupi u kojoj sudeluju i pripadnici drugih profesionalnih grupa,
4) organizaciiji rada u preduzeu,
4) poslovnim partnerima na tritu (drugim preduzeima i njihovim zastupnicima),
5) drutvu u celini, kako prema njegovim aktuelnim privrednim i drugim problemima,
tako i prema istorij skom nasleu i buduim oekivanjima,
6) prirodnoj sredini i odnosu prema samom sebi.
Inenjerska etika u savremenoj civilizaciji podrazumeva, s jedne strane, skup etikih
principa koji obavezuju inenjere u vrenju njihove profesije (odnosno ta inenjer mora
potovati imajui u vidu status i ast svoje profesije), a sa druge, odgovornost pred oveanstvom
naroito u uslovima savremenog naunotehnikog razvoja (Kokovi, 1995). Svest o odgovornosti
predstavlja granice slobodnog ispoljavanja obaveza i prava subjekata da u konkretnim uslovima
izabere optimalnu varijantu svog odnosa prema stvarnosti polazei od interesa drutva. Sa
aspekta linosti, odgovornost se ispoljava kao bitan moralni i psiholoki kvalitet oveka, kao
jedna od najvanijih crta njegovog karaktera.
Inenjer sa razvijenom ekolokom etikom obavezan je da izbegne ili da ukae u vidu
upozorenja na sve loe efekte koje neka od varijanti realizacije inenjerskog zadatka moe da
izazove, odnosno da realizuje ideju da sve ono to je nauno otkriveno nije i drutveno
prihvatljivo. Time bi se humano inenjerstvo suprotstavilo realizaciji inenjerskih sistema koji,
donosei profit, donose i prljavtine, koje vode i u najsurovije zloine, izvedene na izuzetno
organizovan nain.

Obrazovanje u funkciji razvijanja ekoloke etike inenjera

Imajui u vidu tehniko-tehnoloke rizike po oveka, prirodu i ivotnu sredinu uopte,

sudbonosnu prirodu posledica rizinih dogaaja, ali i, sa druge strane, starateljski odnos morala
prema potrebama pojedinca i drutva u celini, danas vie nije sporna odgovornost i nadlenost
etike za prosuivanje pojedinih innjerskih inova odnosno njihovih postupaka, odluka i planova.
Dakle, nunost etikog u tehnikoj delatnosti proizilazi, pre svega, iz okolnosti da ona proizvodi i
niz rizinih uinaka. Otuda potreba ekohumanistike orijentacije u obrazovanju inenjera
proizilazi, pre svega, iz injenice da ona ini osnovnu pretpostavku formiranja i razvoja etike i
ekohumanizacije profilskih karakteristika inenjera.
Budui da se inenjerski problemi jednom svojom stranom uvek predstavljaju i kao
moralni, postalo je jasno da je inenjer obavezan da strunoj kompeten ciji potrebnoj za reavanje
tehnikih problema pridoda i etiku pripremljenost tj. svest o egzistencijalno vanim posledicama
njegovog rada, kao i o njegovoj odgovornosti i obavezama koje iz toga proizilaze. Moralna
odgovornost povezana je sa takvim linim kvalitetima kao to su samokontrola, sposobnost
predvianja bliih i daljih posledica svojih aktivnosti, kritiki odnos prema sebi i drugima itd.
Dobrovoljno potovanje moralnih zahteva, vezanih za profesionalno delovanje inenjera
pretpostavlja razvijeno ubeenje u neophodnost takvog postupanja, nasuprot ponaanju koje je
motivisano strahom od mogue kazne i osude drugih.

Inenjerska profesija

Inenjerska profesija nije tako stara. Duguje roenje masovnoj industrijskoj

proiyvodnji, odnosno injenici koja, razdvajajui umni i fiziki posao, nalagala intelektualno
obezbeivanje procesa stvaranja tehnika. Otad se inenjeri, najpre, jasno odvajaju od zanatlija jer
lino ne produkuju materijalni object, ve razgrauju mogunost njegove proizvodnje, a zatim,
odvajaju i od naunika budui da ne kreiraju nauno saznanje, zakone i principe, nego iskljuivo
pretvaraju naune ideje u tehniku realnost.
Sutina inenjerske delatnosti jeste tehnika inovacija, dok inovacijski ciklus obuhvata:
izum, konstruisanje, projektovanje, izradu modela, razradu tehnologije masovne proiyvodnje i
sam proces proizvodnje tehnike. Upravo zbog toga sri svopje profesije unutar inenjerskog sloja
obuhvata tzv. inovacijski konflikt, sukob izmeu izumiteljske delatnosti i neminovne
standardizacije naina rada.
Proces profesionaliyacije u punom zamahz, korepondira ovom silnom razvoju tehnike.
Pprofesije su u isti mah i proizvod i nosilac modernizacijel one su preuzele vodeu ulogu u
savremenoj drutvenoj zajednici odnosno organizaciji rada. Profesionalni kompleks, mada jo ne
dovren, ve je postao najznaajnija komponenta structure savremenih drutava. Masovna pojava
profesionalnog kompleksa je najvaniji strukturni proces razvoja 20-veka.
Za profesije se vezuje proces monopolizacije retke vrednosti znanja. Uzurpacija
kompetentnosti u delatnosti kojima se bave, razvijena strategija moralne samokontrole i visok
drutveni status su najvanije odrednice koje definiu povlaeni poloaj savremenih profesija
kao drutvenih grupa. Najozbiljniji problemi vezanii za profesiju danas, tiu se njegove velike
drutvene moi i u isti mah nemoi da obezbede prava reenja za zadovoljenje ljudskih potreba.
Inenjer sa razvijenom ekolokom etikom obavezan je da izbegne ili da ukae u vidu
upozorenja na sve loe efekte koje neka od varijanti realizacije inenjerskog zadatka moe da
izazove, odnosno da realizuje ideju da sve ono to je nauno otkriveno nije i drutveno
prihvatljivo. Time bi se humano inenjerstvo suprotstavilo realizaciji inenjerskih sistema koji,
donosei profit, donose i prljavtine, koje vode i u najsurovije zloine, izvedene na izuzetno
organizovan nain.

Etika inenjera kao strunjaka iji je zadatak da unapreuju odreene oblasti ljudskog
stvaralatva i koji su meu osnovnim inovatorima industrije, ispoljava se kroz vie odnosa i to
prema predmetima i sredstvima rada (tehnici i tehnolokim postupcima), pripadnicima svoje
profesije, radnoj grupi u kojoj sudeluju i pripadnici drugih profesionalnih grupa, organizaciiji
rada u preduzeu, poslovnim partnerima na tritu, drutvu u celini, kako prema njegovim
aktuelnim privrednim i drugim problemima, tako i prema istorij skom nasleu i buduim
oekivanjima, prirodnoj sredini i odnosu prema samom sebi.
Stepen organizacije inenjerske profesije, poput svake, meri se pomou nekoliko
dimenzija. Prvobitno je bitna organizovanost institucija za profesionalno obrazovanje. Kod
inenjera vlada arenilo u zavisnosti od profila, kolovanje traje etiri do pet godina, skoro da ne
postoje specijalistike studije, a nisu dovoljnoo razvijeni ni postdiplomski program. Zato jeste
Irazraeno i usavreno obrazovanje za tzv. pogonskn nediplomirane inenjere. Suprotan primer
za ugled jesu arhitekte i lekari. To se preslikava i na profesionalna udruenja, dok kod nas postoje
Savez inenjera i tehbiara dotle nit raga od Udruenja lekara i sestara, a sve skupa utie na
institucionalizaciju inenjera, njihov status i autorit.
Istraivanje pitanja inenjerske etike je vano i neophodno ne samo zbog toga to su
pitanja vana sama po sebi nego i iz razloga to savremeni inenjeri nisu pripremljeni da se suoe
kompleksom pitanja i injenjnica kao potpuno novim u istoriji inenjerske prakse.

Etika inenjera

Istraivanje pitanja inenjerske etike je vano i neophodno ne samo zbog toga to su

pitanja vana sama po sebi nego i iz razloga to savremeni inenjeri nisu pripremljeni da se suoe
kompleksom pitanja i injenjnica kao potpuno novim u istoriji inenjerske prakse.
Odnos etike i poziva, posebno poziv inenjera, u eri tree tehniko-tehnoloke inovacije,
implicira svu problematinost modernog doba. Samo postavljanje veze: etika inenjer,
nesumljivo upuuje na postavku paradigme iz koje je ova savremena povezanost mogla da se
iznedri, budui da predoava razmiljanje o tzv. krizi moderniteta i iznad svega, o potrazi za
odgovornou zato samo upravo u sreditu te i takve krize.
Ukoliko pojmu inenjera pristupimo sa njegove sutinske strane, odnosno da pod njim
podrazumevamo strunjaka za unapreivanje odreene oblasti ljudskog stvaralatva, ili kako to
istie Vilijam F. Vajt: inenjer je u svojoj inenjerskoj funkciji jedan od glavnih novatora
industrije2.
Novovekovno stavljanje akcenta na slobodu ka napretku, kao da je re o stvarnom
napretku slobode oveka, dodatno unosi zabunu poto se smatra da je na delu stvarni progres.
Odatle, pitanje o etinosti poziva kakav je inenjerski, nudi u pristupu nerazlikovanje etinosti od
moralnosti, kako je jedno ovladavanje pozivom a sasvim drugo to to se iz strpge etinosti prema
pozivu mogu da izrode posledice po opti drutveni interes.
Zato je, ako se pitamo gde je granica izmeu elinosti poziva i njegove moralnosti, nuno
istai da je moralnost, uopte, a posebno moralnost poziva, uvek bila jedan od vidova u realizaciji
drutveno istorijske prakse.

Vilijam F. Vajt, ovek i rad, panorama, Zagreb, 1966., str. 542.

Ako je savremena drutvena zajednica nala svoje razvojno usmerenje kao pravo razvojno
usmerenje, kroz promociju znanja, nauke, tehnike i tehnologije u cilju ostvarenja sree za sve, ili
u ime svih dakle celine, te unutar toga delatnost inenjera podsticala ne samo kao izvor
individualnog stvaralakog i etikog opredeljenja, bilo bi po svima efermerno da se danas
ustanovljene protivurenosti u razumevanju ta je pravni drutveni poredak prebacuje na tle jedno
poziva.
Istraivanje pitanja inenjerske etike je vano i neophodno ne samo zbog toga to su
pitanja vana sama po sebi nego i iz razloga to savremeni inenjeri nisu pripremljeni da se suoe
kompleksom pitanja i injenjnica kao potpuno novim u istoriji inenjerske prakse.
Etika inenjera kao strunjaka iji je zadatak da unapreuju odreene oblasti ljudskog
stvaralatva i koji su meu osnovnim inovatorima industrije, ispoljava se kroz vie odnosa i to
prema predmetima i sredstvima rada (tehnici i tehnolokim postupcima), pripadnicima svoje
profesije, radnoj grupi u kojoj sudeluju i pripadnici drugih profesionalnih grupa, organizaciiji
rada u preduzeu, poslovnim partnerima na tritu, drutvu u celini, kako prema njegovim
aktuelnim privrednim i drugim problemima, tako i prema istorijskom nasleu i buduim
oekivanjima, prirodnoj sredini i odnosu prema samom sebi. Inenjer sa razvijenom ekolokom
etikom obavezan je da izbegne ili da ukae u vidu upozorenja na sve loe efekte koje neka od
varijanti realizacije inenjerskog zadatka moe da izazove, odnosno da realizuje ideju da sve ono
to je nauno otkriveno nije i drutveno prihvatljivo. Time bi se humano inenjerstvo
suprotstavilo realizaciji inenjerskih sistema koji, donosei profit, donose i prljavtine, koje vode
i u najsurovije zloine, izvedene na izuzetno organizovan nain.
Inenjerskom pozivu se kao danas pozvanom pozivu moe u najgorem sluaju pristupiti
kao nesreno situiranom, imajui u vidu da je drutvena zajednica inaugurisala put i nain
ponaanja poput: racionalnosti, efikasnosti, ekonominosti instumentalnosti, produktivnosti,
konkuretnosti, dinaminosti, individualnosti, autentinosti, planske zasnovanosti, univerzalnosti,
itd., idt.

Prema inenjerskom pozivu moramo se odnositi kao prema pozivu koji je, zapravo
posledino u ulozi posrednika. Dakle, kao prema transmisiji jedne profesije koju ona ostvaruje na
najetiniji nain radi statusne potvrde i individualne zavisnosti od celine u odbrani line
egzistencije.
Briga oko etike inenjera je pogreno izveden problem, pogotovu kao izveden iz celine i
mora se zameniti ako ba hoemo iz te ravni i dalje da mislimo, brigom o neuspenosti i nemoi
ostalih poziva, odnosno brigom o etici delovanja ljudskog poziva uopte.3
Sintagma etika inenjera nesumljivo nam sugerie razgovor o odgovornosti, ali na
implicitiran nain prema unutranjem odnosu to ga dotini poziv ima i eksplicite o posledicama
koje takva etinost ima po celinu ovekovog sveta. Krajnja namera se centrira na pitanje ta je
dovelo do indetiteta puta i cilja.osnovna instanca ispostave ove kontraverznosti jeste u odvajanju
nauke od morala kroz praksu ivota, kao i to to je nauna metoda uzvisila princip naune
objektivnosti do nivoa iz koga se primeruje opte a opet sve u skladu prema potrebama
vladajueg pogona ivota. Ako je pitanje o odgovornosti povezano sa poznavanjem istine,
nepodeljeno stoji da inenjerski poziv nije onaj koji se njome bavi, tim pre to se on pojavljuje iz
afirmacije naunog pogleda i samo je jedan od tako inaugurisanog stava prema svetu.

urovi, B. (1995): Makroetika i civilizacja tehnike, u Etika inenjera, Mainski fakultet, Gradina,
JUNIR, Ni;

Zato je vana inenjerska etika?

Istraivanje pitanja inenjerske etike je vano i neophodno ne samo zbog toga to

su pitanja vana sama po sebio nego i iz razloga to savremeni ineweri nisu pripremljeni da se
suoe kompleksom pitanja i injenica kao potpuno novim u istoriji inenjerske prakse.
Inenjeri koji imaju kvalifikacije i odgovornost za kkorienje novih tehnologija
nisu uvek kompetentni, nemaju mogunost da gledaju unapred ili mudrost da znaju kako najbolje
da koriste te tehnologije.
Nove tehnologije pripremaju nove neuobiajene problem koji postavljaju ozbiljna
etika pitanja i iji je obim mnogo iri nego profesionalno pitanje sa kojim se inenjer suoio.
Inenjeri koji se sreu sa tim problemima esto su svesni koliko bi njihov ivot bio olakan
diskusijom slinih ili neslinih ciljeva. Ovde se radi o mnogo optijim pitanjima kako da se
koriste nove tehnologije koje sun am na raspolaganju: nuklearna energija, raunari, genetsko
manipulisanje, itd. Iako ta pitanja pripadaju celojh drutvenoj zajednici, veoma je vano da se na
sve to gleda u profesionalnom kontekstu u kome se te modern tehnologije koriste.
Savremena inenjerska praksa zahteva da inenjeri budu ne samo dobri strunjaci
ve i dobri i savesni gradjani, spremni da sarauju na svim poljima sa ljudima kojima pruaju
svoje usluge, ali da u tome pokau svoju strunost.

Zakljuak

Etika je grana filozofije koja se bavi vrednostima koje se odnose na ljudsko ponaanje s
obzirom na pravinost i neispravnost izvjesnih postupaka i s obzirom na valjanost i nevaljalost
motiva i nakane takvih postupaka. Etika inenjera je tip profesionalne etike i kao takva se mora
razlikovati od osobne etike i etikih dunosti koje moda moemo imati kao nosioci ostalih
drutvenih uloga. Etika inenjera se bavi pitanjem kakvi bi trebali biti standardi u inenjerskoj
etici te kako primijeniti te standarda na pojedine situacije. Etika kao skup vrednosnih stavova o
tome ta je dobro, a ta zlo, ta valja initi, a ta ne, ima za cilj da regulie ljudsko ponaanje,
odnosno ljudske odnose. Nastala je onda kada je ovek trudei se da zadovolji svoje potrebe elje
i motive, ivei u zajednici, postao svestan da time ne treba da ugroava potrebe drugih ljudi.
Etika inenjera kao strunjaka iji je zadatak da unapreuju odreene oblasti ljudskog
stvaralatva i koji su meu osnovnim inovatorima industrije, ispoljava se kroz vie odnosa.
Istraivanje pitanja inenjerske etike je vano i neophodno ne samo zbog toga to su pitanja
vana sama po sebio nego i iz razloga to savremeni ineweri nisu pripremljeni da se suoe
kompleksom pitanja i injenica kao potpuno novim u istoriji inenjerske prakse. Savremena
inenjerska praksa zahteva da inenjeri budu ne samo dobri strunjaci ve i dobri i savesni
gradjani, spremni da sarauju na svim poljima sa ljudima kojima pruaju svoje usluge, ali da u
tome pokau svoju strunost. Sutina inenjerske delatnosti jeste tehnika inovacija, dok
inovacijski ciklus obuhvata: izum, konstruisanje, projektovanje, izradu modela, razradu
tehnologije masovne proizvodnje i sam proces proizvodnje tehnike. Upravo zbog toga sri svopje
profesije unutar inenjerskog sloja obuhvata tzv. inovacijski konflikt, sukob izmeu izumiteljske
delatnosti i neminovne standardizacije naina rada.

Literatura:

1. Bek U., Rizino drutvo, Filip Vinji, Beograd; 2001.

2. Vilijam F. Vajt, ovek i rad, panorama, Zagreb, 1966.

3. urovi, B., Makroetika i civilizacja tehnike, u Etika inenjera, Mainski fakultet,

Gradina, JUNIR, Ni; 1995

4. Kokovi, D., Ka novom etikom naporu inenjera, u Etika inenjera, Mainski

fakultet, 1995.

5. G. Anders, Zastarevanje oveka, Beograd, Nolit, 1985.