Svetlo i senka u

likovnoj umetnosti

Seminarski rad iz
Likovne kulture

Predava: Maria Buzai Margani

Sadraj
Uvod

Svetlo i senka

Umetnost

Galerija

Autori

Literatura

IZLAZ

Galerija

Szinyei Merse Pl:

Izlet

Galerija

Delaroche:
Pogubljenje Lady Jane Gray

Galerija

Bonvin:
Mrtva priroda sa knjigom, papirom i
draem za mastilo

Galerija

Adriaen van den Velde:

Golf na ledu u blizini Haarlema

Galerija

Potter:
ivotinje u nevremenu

Galerija

Hackaert, Berchem:
Lov

Galerija

Harmen Steenwyck:
An Allegory of the Vanities of
Human life

Pria
Ova scena bi se mogla
smatrati i anr-slikom da je Renoar
posvetio
vie
panje
isticanju
psiholokog karaktera lica. Njega je vie
inspirisala svetlost koja izranja iz
kroanja drvea kao i fenomen fontane
boja koja obasjava, miluje likove.

/ Auguste Renoir: Ljuljaka /

Pria

Bilo
kako
zvualo
neverovatnim, ali se svetlost
moe predstaviti i pomou linija.
Divan primer ovog je Leonardov
rad. Linije nam doaravaju
kostur svetla.

Pria

Dagerov pronalazak je
u sutini kruna dugogodinjeg
razvojnog procesa. Etape toga
procesa su camera obscura,
soiva,
pronalazak
fotoosetljivosti
srebrnih
soli
i
pronalaenje
mogunosti
hemijskog fiksiranja slike nastale
usled delovanja svetlosti.

/ Daguerre: Mrtva priroda /

Pria

Svetlost koja daje ivot boji nije

svetlost vazduha, niti unutranje osvetljenje
sobe, vie je to unutranja svetlost, koja
sve rastavlja na elementarne delove jedne
boje i koja ih ponovo ujedinjuje u jednoj
boji.

/Picasso:Mrtva priroda sa antikom bistom /

Pria

Dramatinost
scene
slikar Munkcsy pojaava sa
jednim kompozicionim trikom:
izranjanje osvetljenih lica iz
tamne pozadine.

/ Munkcsy Mihly: Mrtvanica /

Pria
Za Monea od crkve, njenih arhitektonskih
ukrasa je mnogo vanija bila treperajua svetlost koja
se odbija od fasade u razno doba dana , u
popodnevnoj jarkoj svetlosti, u crvenoj svetlosti
sumraka ili nekog maglovitog jutra, odnosno oblanog
zalaska sunca. Njegova preokupacija je bila prikaz
svetlosti koja se oslikava na oblicima.

/ Claude Monet: Rouenska katedrala /

Pria
Ako bi ceolokupni Rembrantov opus
trebali okarakterisati sa jednom jedinom reju,
to bi bila: SVETLOST. Na njegovim slikama
boje i nisu vane, pa toliko je oigledna njegova
gama tamnosmeih, neto svetlijih smeih,
toplih ukasto-zelenih, kao i crveno-ukastosmeih boja. Kako se bojilo kod drugih slikara
pretvara u boju, tako se kod njega boja pretvara
u svetlost.

/ Rembrandt van Rijn: Kupaica /

Galerija

Rembrandt:
ovek u sobi

Galerija

Fragonard:
Interior scene

Galerija

Ter Brugghen:
Koncert

Galerija

Isack van Ostade:

The Interior of a ban
with two peasons

Galerija

Bellotto:
A caprice
landscape with
ruins

Galerija

Paris Bordonr:
Pair of lovers

Galerija

Giorgio de Chirico:
The Disquieting
Muses

Galerija

Kepes Gyrgy:
Odsjaj svetlosti

Galerija

Kepes Gyrgy:
Odbijanje svetlosti

Galerija

Lisette Model:
Korak

Galerija

John Hedgecoe:
Henry Moore

Galerija

Brassai:
Prostitutka

Galerija

Michelangelo Merisi
da Caravaggio:

Galerija

Johannes Vermeer:
Devojka meri bisere

Pojam svetlosti i senke

Na sve te vrednosti deluje
i veliina naslikanih povrina.
Proporcionalni ritam e zavisiti od
proporcije svetla.
Pomou odnosa svetlotamno moe se delovati na kretanje
u prostoru. Svetle povrine e se
ponaati slino kao i tople boje.
Izazvae
utisak
ekspanzije,
kretanje prema napred. Rasteretie
povrinu
i
stvorie
utisak
lepravosti.

Literatura

Somly Gyrgy: Picasso, Eurpa

Knyvkiad, 1981 Budapest
Zdravko Milinkovi mgr.: Kpzmvszet
7. s 8. osztly, Tanknyvkiad Intzet,
1987 jvidk
Beke Lszl: Malkotsok elemzse,
Tanknyvkiad, 1985 Budapest
Soltra Elemr: A rajz tantsa,
Tanknyvkiad, 1988 Budapest

www.mimi.hu/muveszet/arnyek.html
www.holycross.edu
www.sulinet.hu
www.google.com/images
www.hung-art.hu
www.anduin.pwp.blueyonder.co.uk

Pria

Klimt i njegovi savremenici pripadnici vie srednje klase - koji su

idealizirali slast u lepoti, nali su (ili im se
to samo priinilo) da je intenzivnoj srei
smrt senka. Upravo zato igra toliku vanu
ulogu smrt u Klimtovoj umetnosti. Svoju
slavu je stekao kao najznaajniji erotski
slikar kao i najbolji grafiar svoga
vremena.

Pria
Izraajne mogunosti kontrasta svetla i senke je barokna umetnost
najvie koristila. I Gojina slika, Trei maj, se zasniva na kompoziciji
dramatinog kontrasta svetla i senke

Zanimljivo!

Pria
Na Pauerovim pseudo-reljefima je vana promena uloge svetla i senke
(senka kao mrlja svetlosti odnosno baena senka nekog izvora svetlosti.
Iako na reprodukciji koristi i figurativne znakove fotografija je time ini.

Pria

Kolorit Masaa je dostojan njegovom

strogom svetu forme. Boje pojedinih .veih
mrlja - kako Salmi tvrdi - ako stvaraju tonove
ujedinjene sa svetlom i senkom, to
prvenstveno slui za graenje formi i svetlosenka izaziva atmosfersko delovanje.
/ Masaccio: Mukarac sa turbanom /

Uvod
U naem radu smo se trudili da to bolje prikaemo znaaj
delovanja svetla i senke u likovnoj umetnosti.
Pri tome smo se sluili strunom literaturom i internetom pri
pronalaenju umetnikih dela koja bi stvorila potpunu sliku ove problematike.
Za laika je tee otkriti dejstvo svetlosti i senke na umetnikim
delima. U naem okruenju svaki predmet moe posluiti za analizu svetla i
senke. Na poetku trebamo uzeti takve primere na kojima se najlake moe
otkriti ovaj fenomen.
U prirodi moemo iskusiti razne stepene osvetljavanja predmeta. Na
primer moemo uoiti da je razliito osvetljenje u razliito doba dana i da tako
otkrijemo izuzetnu izraajnu mo prirode.
Umetnici svetlosne pojave umeju genijalno izraziti.

Pojam svetlosti i senke

U prirodi svaki predmet dobija
svetlost od sunca. Svetlost nekog
predmeta e zavisiti od njegove fizike
karakteristike koliko e upijati, zadrati
odnosno odbijati svetlost kao i od
prostiranja svetlosti ali i od injenice da li je
okolina ravnomerno ili neravnomerno
osvetljena.
Ali esto trebamo raunati i sa
senkom predmeta. Senka moe biti
baena od predmeta ili lina, tj.vezana za
formu. Baena senka je zapravo oblik
predmeta. Senku koja se iznenada
pojavljuje
stvarajui
iznenaenje
u
gledaocu kao izraajni elemenat koristi
filmska ili pozorina umetnost.

Pojam svetlosti i senke

Izvor
svetlosti
je
bitan
za
kompoziciju slike, jer odreuje njen centar i
daje akcenat vizuelnom prizoru, moe da
naglasi vanost i prostornu orijentaciju.
Senenje moe krenuti od konture
celog prostora sa postepenim slabljenjem
intenziteta da bi u centralnom delu prepustilo
mesto punoj svetlosti. Odnos osenenih i
osvetljenih delova slike moe biti i
simetrian. esto slikari svetlost koriste da bi
razdvojili predmete na mestima gde se oni
dodiruju ili preklapaju. Ovo bi bilo apstrahtno
korienje ovog izraajnog sredstva i nije
prirodni efekat svetlosti.

Pojam svetlosti i senke

Svetlina je odreena koliina
svetlosti ali moe znaiti i tonsku
razliku meu bojama. Razlike u
svetlinama, tj. valerima mogu biti
postepeni (gradacija) ili kontrastni.
Od svetlina e zavisiti
dinamika i intreresantnost kompozicije.
Svetlije i tamnije povrine slike se
naizmenino izmenjuju u razliitim
intervalima.
Ona umetnika dela kod kojih
je izraen veliki interval, tj. valeri su
kontrastni pripadaju tzv. durskom
valerskom kljuu.

Autori
BIACSI RENTA

GARAI
GARAI EMESE
EMESE
HAJVERT
HAJVERT KOS
KOS
HORVTH
HORVTH ILDIK
ILDIK

TTH
TTH LSZL
LSZL