UNIVERZITET U NIŠU

Fakultet zaštite na radu

Predmet: Osnovi sistema zaštite

SEMINARSKI RAD
Tema: Oblici organizovanja zaštite na radu
u svetu i kod nas

Mentor: Student:

Niš, 2008.
 Uvod

Zaštita na radu kao organizovana društvena aktivnost je novijeg datuma i

pojavljuje se u periodu uvodjenja mašina u proizvodnju tokom XVIII veka koji je
poznat kao period industrijske revolucije. Ona podrazumeva obezbedjivanje takvih
uslova rada na kojima se, u najvećoj mogućoj meri, smanjuju povrede na radu,
profesionalna oboljenja i oboljenja u vezi sa radom i koji pretežno stvaraju
pretpostavku za puno fizičko, psihičko i socijalno blagostanje zaposlenih. Zaštita na
radu je sastavni deo života svakog radnika, deo opšte kulture i onoga što se dešava u
svakom preduzeću i društvu uopšte. Efikasnost zaštite na radu zavisi od stepena
angažovanosti svih faktora u preduzeću. Ne može se očekivati da će jedna osoba, ili
čak jedna služba u većem preduzeću, bez obzira na poznavanje problematike,
stručnost i osposobljenost, moći da stvori bezbedne i zdrave uslove rada ako
uspešno ne funkcioniše ceo sistem bezbednosti i zdravlja na radu. Nažalost, u našem
društvu u velikom broju preduzeća taj sistem još uvek nije zaživeo. Mnogi
poslodavci nisu svesni značaja zaštite, smatraju je nepotrebnim troškom, a ne
investicijom za budućnost. Oni ni malo nisu zabrinuti, niti je njihov kapital umanjen
zbog toga što je u poslednje tri godine na poslu u Srbiji život izgubilo 164 radnika.
Tako mnogi menadžeri dolaze do zaključka da ljudi i njihov rad imaju najnižu
vrednost.
 1
Pojam zaštite na radu

Zaštita na radu obuhvata celokupnu zaštitu radnika na radu i sve što je u vezi
sa radom. Opšti cilj zaštite na radu je poboljšanje radnih i životnih uslova za vreme
rada kao i za vreme dok radnik nije u mogućnosti da privredjuje. Najznačajnije
mere ove zaštite su: lični dohodak, naknada za vreme nezaposlenosti, invalidnosti,
bolesti, itd..., radno vreme, odmori, zaštita uslova rada i zaštita posebnih kategorija
lica. Nakon donošenja Osnovnog zakona o zaštiti na radu 1965. godine, pojam
zaštite na radu koristi se da označi delatnost kojom se obezbedjuje fizički i moralni
integritet i sigurnost radnika, a koji se ne sastoje samo u primeni higijensko-
tehničkih mera već i socijalnih, vaspitnih, organizacionih, pravnih i drugih mera.
Zaštita na radu je do skoro pojmovno odredjivana kao preventivna delatnost koja je
usmerena na stvaranje bezbednih uslova rada primenom savremenih tehničkih,
zdravstvenih, socijalnih i drugih mera radi otklanjanja uzroka povreda i
zdravstvenih oštećenja na radu. Medjutim, zaštita na radu kao komponenta ljudskog
rada javlja se i kao društveni odnos koji nastaje povezanim ponašanjem učesnika u
radnom procesu i odvija se uvek u konkretnim uslovima i na konkretan način u
konkretnoj sredini i u kome se povezuju zajednički interesi proizvodjača kako bi se
u procesu rada obezbedio njihov fizički i moralni integritet.
Društvena institucija zaštite na radu podrazumeva zaštitu čoveka od opasnosti sa
kojima se susreće na radu. Ova zaštita podrazumeva zaštitu od opasnosti koje prete
čovekovoj biološkoj prirodi. Instituciju zaštite na radu čine i faktori kojima je
poverena delatnost organizovanja zadataka i poslova kojima se otklanjaju takve
opasnosti. Oni čine sistem zaštite na radu jedne zemlje. Polazna osnova svakog
nacionalnog sistema zaštite na radu je da se primenom savremenih mera i oblika
preventivne zaštite rad učini bezbednijim i da se stvore povoljniji uslovi kako bi se
sačuvalo zdravlje i radne sposobnosti radnika.
Funkcija zaštite na radu sastoji se iz niza aktivnosti čiji je cilj sprečavanje nezgoda
na radu i stvaranje uslova za bezbedan rad lica na radu. Ova funkcija se danas
odvija u mnogobrojnim strukturama društva i nju vrše brojne organizacije i
pojedinci, kao na primer: inženjeri, inspektori, lekari, sudije, profesori i drugi.
 2
Organizacija zaštite na radu

Organizacija zaštite na radu kao posebna nauka pojavljuje se tek u prvim

decenijama XX veka i sada se nalazi u procesu svog konstituisanja. Ona je nastala
iz nauka o organizaciji rada kao rezultat društvenih potreba da se oformi posebna
disciplina u okviru koje bi se izučavali i istraživali problemi organizacionog aspekta
zaštite na radu. U savremenoj organizaciji rada i aktivnostima na isključivanju
uzročnika povredjivanja radnika na radu, organizacija zaštite na radu ne zauzima
mesto koje odgovara njenom značaju. Jedan od razloga što se Organizaciji zaštite na
radu ne pridaje odgovarajući značaj u radovima naučnih i stručnih radnika koji se
bave zaštitom na radu može se uočiti u okolnosti da su u većem broju zemalja,
mahom industrijski nerazvijenih, tehnički i higijenski uslovi rada na takvom stepenu
da oni predstavljaju osnovni predmet istraživanja naučne javnosti koja se bavi
problemima zaštite na radu. U razvijenim industrijskim zemljama organizacioni
aspekt je istraživan u okvirima industrijske sociologije ili psihologije rada.
Osnovni cilj nauke o organizaciji zaštite na radu je da otkrije zakonitosti koje
vladaju u pojavama koje su predmet organizovanja zaštite na radu, da na osnovu
njih postavi zakone kojima se utvrdjuje najcelishodnija organizacija zaštite na radu
u savremenom društvu i da na osnovu tih zakona omogući utvrdjivanje rezultata
organizacionih mera u oblasti zaštite na radu. Kako se inženjeri zaštite na radu u
velikoj meri bave poslovima organizovanja zaštite na radu, neophodno je da budu
upoznati sa naučnim saznanjima i utvrdjenim principima i zakonitostima u ovoj
oblasti.

Odnos socioloških nauka i organizacija zaštite na radu

Sociologija zaštite na radu ima zadatak da sociološkim metodama istražuje i

objašnjava sve oblike preko kojih se ispoljava, ili bi se ispoljavalo narušavanje
fizičkog i moralnog integriteta čoveka u radnoj sredini, pa prema tome i u
organizacionim oblicima u kojima se obavlja radni proces, kao što je preduzeće,
radna zajednica ili neki drugi oblik. Razlike izmedju opšte sociologije, sociologije
zaštite na radu i organizacije zaštite na radu su u tome što organizacija zaštite na
radu posmatra ove kategorije sa organizacionog aspekta, pokušavajući da utvrdi
mesto i ulogu radnika u udruženom radu u celokupnom sistemu zaštite na radu i
utvrdi zakonitosti u organizovanju zaštite u samoj organizaciji udruženog rada, kao i
značaj organizacionih metoda za smanjenje ili isključivanje svih uzročnika koji
narušavaju fizički i moralni integritet radnika u procesu rada.
 3
Pojava i razvoj zaštite na radu

Izradom prvih primitivnih alata i orudja ljudi su u prvobitnim društvenim

zajednicama poboljšavali uslove života, ali izradom i upotrebom orudja povećale su
se opasnosti kojima je čovek bio izložen u teškim uslovima proizvodnje i
prikupljanja hrane.
Upotreba bronze u drugom milenijumu pre nove ere imala je široku primenu, a
prerada gvoždja omogućila je razvoj zanatske proizvodnje. Sa razvojem zanatstva
uzroci i izvori povredjivanja su se povećali. U robovlasničkom društvu broj lica
koja su bila izložena povredama bio je mali ako ne računamo robove koji su u
najvećem broju obavljali fizičke poslove i koji su bili lična svojina robovlasnika. U
proizvodnji je osim ljudske snage korišćena i stočna snaga kao i snaga vode.
Zanatstvo je bilo u razvoju i odvijalo se kao najamni rad zidara, zanatlija, kovača,
kamenorezaca, brodograditelja, drvodelja i lončara. Uslovi rada u ovim
delatnostima bili su vrlo teški a do povreda je najčešće dolazilo usled pada predmeta
ili samog radnika, usled opekotina ili od udara domaćih životinja koje su korišćene
u radu. Povrede na radu nisu izazivale posebnu pažnju društva zbog toga što su
povrede najčešće zadobijali robovi s obzirom da slobodni gradjani nisu obavljali
fizičke poslove. U najstarijim društvima i državama koje su se temeljile na
robovlasničkom načinu proizvodnje, nije moglo biti ni pomena o organizovanim
oblicima zaštite, s obzirom na tadašnja shvatanja rada i stepen razvoja sredstava
rada. U inostranoj literaturi smatra se da prvi pisani dokumenti sa podacima o zaštiti
na radu potiču iz 1664. godine kada se dogodila eksplozija u jednom rudniku u
Salcbergu. I kod nas je još u srednjovekovnoj Srbiji bila vrlo razvijena
eksploatacija rudnog blaga, pa postoje tragovi o zaštiti u rudnicima i na rudarskim
poslovima.
U kapitalizmu je proklamovana puna sloboda privredjivanja i ugovaranja rada
izmedju kapitalista i slobodnih radnika koji u tim odnosima nisu imali šta da
prodaju osim svoje radne snage. U tom periodu najamni rad radnika korišćen je za
što veće sticanje bogatstva a radnička klasa je dovedena u beznadežan položaj.
Kapitalistički način proizvodnje doneo je radikalne promene u samom procesu
proizvodnje jer ručni alati koji su se do tada koristili u zanatskim radionicama
zamenjuju se mehaničkim sredstvima, a fabrika postaje novi tip proizvodne
jedinice. Radnici u fabrikama su radili pod vrlo teškim uslovima. Nezaštičenost
radnika, neograničeno radno vreme, nehigijenski uslovi rada i stanovanja uslovili su
i pojavu prvih organizovanih radničkih zahteva da se radnici zaštite od opasnosti
koje im prete pri radu i da se poboljša njihov položaj. To je uticalo, pored ostalog i
na donošenje prvih zaštitnih propisa od strane države i tada se javlja posebno
fabričko zakonodavstvo kojim se ograničava i reguliše radno vreme radnika, uvodi
socijalno osiguranje, uredjuju minimalne plate i obezbedjuje higijensko-tehnička
zaštita na radu.
 4
Oblici organizovanja zaštite na radu u svetu

Organizovanje zaštite na radu u Zapadnoj Nemačkoj

U vreme razvoja industrijskog načina proizvodnje u Nemačkoj je značajan

uticaj na organizacione forme imala tradicija cehova. Tako je na tlu Nemačke još
1896. godine donet Zakon o zanatstvu kojim su utvrdjene obaveze u pravcu zaštite
zaposlenih radnika. Norme koje su se odnosile na zaštitu imale su prinudan karakter
i njih se radnik nije mogao odreći niti ih ugovorom menjati a podnosilac je bio
obavezan da ih primenjuje. Njihovo poštovanje obezbedjivalo se putem posebnih
državnih organa - inspekcija, za razliku od tehničko - nadzorne službe strukovnih
zajednica. Ovaj zakon je i danas na snazi u Nemačkoj.

Zaštita na radu u anglosaksonskim zemljama

Poseban razvoj zaštite na radu može se pratiti u zemljama sa liberalističkom

privredom. Tu se pre svega, kao reprezenti, mogu pomenuti Velika Britanija i
Sjedinjene Američke Države.
Velika Britanija je kolevka zaštite na radu. Buran tok razvoja industrije u
Engleskoj početkom XIX veka doveo je do organizovanih radničkih napora da se
poboljšaju uslovi rada u fabrikama. Od 1809. do 1833. godine parlament je doneo
pet zakona o radu, ali je bio toliko prepreden da nije odobrio ni pare za njihovo
izvršenje, za potrebno činovništvo, itd. Posle prvog svetskog rata dolazi do stvaranja
Kraljevskog društva za sprečavanje nesreća na radu. Kasnije dolazi do formiranja
mešovitih komisija za zaštitu na radu po pojedinim delatnostima koje su sastavljene
od predstavnika radnika, poslodavaca i inspekcije rada. Danas u Velikoj Britaniji
pored Kraljevskog društva za sprečavanje nesreća na radu postoje i druge institucije
kao što su: Britanski savez za sprečavanje nesreća na poslu, Nacionalni institut za
psihologiju rada i drugi.
Sistem zaštite na radu je takodje karakterističan po svojoj rascepkanosti jer i u
SAD postoje brojne organizacije, udruženja i društva koja se bave unapredjenjem
zaštite na radu. Prvi korak ka njihovoj kordinaciji učinjen je 1913. godine
stvaranjem Nacionalnog saveta za bezbednost sa sedištem u Čikagu. Danas je ona
značajan činilac u oblasti zaštite na radu u SAD. Ostali značajani činioci u oblasti
zaštite na radu u SAD su državni organi, sindikati, univerziteti, osiguravajuće
kompanije i dr.

Zaštita na radu u velikim asocijacijama i institucijama Italije i Francuske

Sistemi zaštite na radu nekih zapadnih visokorazvijenih zemalja uspeli su da

otklone izvesne slabosti koje prate zaštitu u uslovima liberalističke privrede i stvore
jedinstvene i velike asocijacije koje u oblasti zaštite na radu imaju odlučujući
značaj.
 Italija je tako uspela da uporedo sa razvojem industrije izbegne rascepkanost u
sistemu zaštite. Još 1894. godine u Italiji je osnovana Nacionalna ustanova za
preventivu od nesreća na radu.
Organizacija zaštite na radu u Francuskoj slična je sistemu u Italiji, stom razlikom
što funkciju zaštite obavljaju specijalizovane organizacije koje usko saradjuju sa
socijalnim osiguranjem.

Zaštita na radu u Švajcarskoj

Švajcarski sistem zaštite predstavlja specifičnu vrstu sistema koji je dugo

egzistirao kao skup brojnih faktora zaštite u okviru ustanova za osiguranje od
nesreća. Medjutim, 1918. godine formirana je Švajcarska ustanova za osiguranje od
nesrećnih slučajeva sa sedištem u Lucernu. Kasnije je ova organizacija počela da
razvija i preventivne akcije, koje su postale njena glavna delatnost.

Zaštita na radu u Socijalističkim zemljama

Sistem zaštite na radu u Sovjetskom Savezu, s obzirom na organizaciju

državnih aparata i federalno uredjenje, vrlo je složen. U tom mehanizmu postoje dva
osnovna činioca: državni organi i sindikat. Svojstveno hijerarhijskoj organizaciji
državne uprave u Sovjetskom Savezu, ovi organi imaju široka ovlašćenja u oblasti
zaštite, a zadatke i poslove zaštite vrši preko široke mreže organa Federacije,
republika, regiona i po privrednim granama.
 6
Oblici organizovanja zastite na radu kod nas

U razvoju zaštite na radu kod nas mogu se razlikovati dva osnovna perioda:
period razvoja zaštite na radu do II svetskog rata i period razvoja zaštite na radu u
SFRJ.
U prvom periodu, zaštita na radu kod nas razvija se u osobenim uslovima
kasnog razvoja kapitalističkih proizvodnih odnosa na tlu zaostale predratne Srbije i
Crne Gore, a na područjima koja su bila u sastavu Austrougarske, pod neposrednim
uticajem austrougarskog zakonodavstva.
Stvaranjem socijalističke Jugoslavije omogućeni su uslovi za brži razvoj zaštite
na radu. U ovom periodu zaštita se u Jugoslaviji razvijala u uslovima socijalističkog
društveno - ekonomskog razvitka. Ova okolnost bila je dominantna u stvaranju
samoupravnog socijalističkog sistema zaštite na radu kod nas, sistema čija je
osnovna karakteristika da su radnici neposredni nosioci prava i dužnosti na
uredjenju zaštite u organizacijama udruženog rada, a da je organizacija udruženog
rada osnovni činilac u zaštiti na radu.
 7
Zaključak

Iz ovog teksta se može zaključiti da je zaštita na radu u svetu bila i ostala na

većem stepenu razvoja u odnosu na našu zemlju. To se može delimično opravdati
čestim ratovima, ne poštovanjem zakona o zaštiti na radu i siromaštvu zbog koga je
došlo do potrebe da se štedi na opremi za zaštitu. Poslodavcima to nije predstavljalo
problem jer je to išlo na štetu radnika. U velikom broju preduzeća taj sistem zaštite
na radu još uvek nije zaživeo. Veliki problem je takodje naš mentalitet zbog koga se
mnogi poslodavci a i radnici ne pridržavaju mera zaštite na radu, smatrajući je
nepotrebnim troškom.
 8
LITERATURA

1. www.google.rs
2. Branislav Andjelković, Uvod u zaštitu
3. Jakov Milutinović, Organizacija zaštite na radu
 9
SADRŽAJ

Uvod............................................................................................................................1
1. Pojam zaštite na radu...........................................................................................2
2. Organizacija zaštite na radu................................................................................3
3. Odnos socioloških nauka i organizacija zaštite na radu....................................3
4. Pojava i razvoj zaštite na radu.............................................................................4
5. Oblici organizovanja zaštite na radu u svetu.....................................................5
6. Oblici organizovanja zastite na radu kod nas....................................................7
Zaključak...................................................................................................................8
LITERATURA..........................................................................................................9