UNIVERZITET PRIVREDNA AKADEMIJA - NOVI SAD

FAKULTET ZA PRIMENJENI MENADMENT,

EKONOMIJU I FINANSIJE - MEF
BEOGRAD

SEMINARSKI RAD

Predmet: Ekonomika Preduzea

Tema: Trokovi

Profesor:
Doc.dr Verica Jovanovi

Student:
Aleksandra Milanovi 001-17/2014

Beograd,Jun 2015
Sadraj

Uvod............................................................................................................................................................3
1.Pojam i znaenja trokova........................................................................................................................4
2.Vrste trokova...........................................................................................................................................6
2.1 Kratkoroni i dugoroni trokovi.......................................................................................................7
2.2. Fiksni,varijabilni i relativno-fiksni trokovi......................................................................................7
2.3.Direktni i indirektni trokovi............................................................................................................8
2.4 Inkrementalni i neotklonjivi trokovi.................................................................................................9
Zakljuak...................................................................................................................................................11
Literatura...................................................................................................................................................12

Uvod

Trokovi su jedna od najznaajnih, ali takoe i najsloenijih oblasti ekonomike

preduzea. Prouavanje trokova je neophodno da bi se unapredila ekonominost ,ali i ukupna
efikasnost preduzea.
U svakodnevnom ivotu,pod trokovima podrazumevamo sve novane izdatke.
Takoe ,bez troenja nema proizvodnje proizvoda i pruanja usluga,isto kao sto bez
troenja nema ni stvaranja vrednosti.
Troenje predstavlja proces unitavanja jedne upotrebne vrednosti, da bi se dobile
druge upotrebne vrednosti.Istovremeno ovakvim procesom stvaranja novih vrednosti,daje se
vrednost unitenim proizvodima ,tako da nov proizvod ima veu vrednost od onog koji je unet u
proivodnju.
Neohodna je primena naunih metoda koje boljom prilagodjenou pokazuju ono to
uprotenije metode mogu da propuste. To znai da se istraivanja moraju zasnivati na
metodologiji koja e maksimalno da uvaava specifinosti pojedinih delova.
U cilju racionalizacije proizvodnje i poslovanja te izlaska iz tekoa i ulaska u stabilnije
poslovne vode, preduzea se sve vie orijentiu na primjenu najnovijih naunih metoda i
tehnologije.

1.Pojam i znaenja trokova

U raunovodstvu podrazumeva se da je troak, novac koji je potroen za nabavku

resursa. Taj troak koji je nastao u trenutku nabavke resursa naziva se proli ili istorijski troak.
Istorijski trokovi se izraunavaju tako to se resursi uloeni u proizvodnju,pomnoe sa cenama
po kojima su kupljeni. U raunovodstveni koncept trokova spadaju i istorijski trokovi,jer se
baziraju na trokovima koji su nastali u trenutku kupovine resursa tj.na istorijskim
trokovima.Iako tani i precizni,istorijski trokovi nisu adekvatni indicator da li se resursi
efikasno koriste. Zato to su oni nastali u proloslosti, i ne izraavaju promenu cena inputa,
pojavu nove tehnologije, itd. Ova vrsta trokova se koristi za kontrolu anticipiranog ponaanja
trokova, za ocenu finansijske sposobnosti preduzea, za poreenje performansi preduzea iz iste
ili razliitih grana. Ali nisu namenjeni za odluivanje o alternativama upotrebe resursa.

Tabela 1-1.:Istorijski i oportunitetni trokovi

Istorijski trokovi
Materijal

Rad
Zemlja,maine i oprema

Vlasniki kapital

Koliina cena

Broj asova zarada

Amortizacija,ili amortizacija
plus kamata,ako se nabavka
finansira iz duga

Oportunitetni trokovi
Nabavka:Koliinacena ili
Zalihe: proputena vrednost
preprodaje ili proputeni prinos
ulaganja u drugi proizvod
Broj asova radazarada minus
otkaz i/ili trokovi otputanja
Proputena kamata ili
proputena vrednost od
preprodaje,ili proputeni prinos
sledee najbolje upotrebe plus
amortizacija
Proputeni prinos sledee
najbolje upotrebe vlasnikog
kapitala istog ili slinog
stepena

Izvor: Townsend,H.,Foundations od Business Ecnomics,str.15.

U ekonomiji podrazumaju se oportunitetni trokovi. Vrednost koja je mogla da bude

ostvarena, da su resursi bili uloeni u najbolju upotrebu, naziva se oportunitetni troak. Naravno,
svaki troak je odreena vrsta rtve. Ovi trokovi pokazuju vrednost koja je proputena ili
4

rtvovana , zato to resursi nisu uloeni u najbolju moguu upotrebu. Retkost resursa nalae da
oni budu najbolje upotrebljeni, tj.da budu upotrebljeni tamo gde daju najvie efekta. Ako efekat
ulagenja resursa u jednu aktivnost nije jednak sa efektima koji mogu da se ostvare ulaganjem
resursa u drugu aktivnost,onda se ta aktivnost smatra neefinaksnom,a resurse treba ulagati dalje u
najbolju mogucu aktivnost.Koncept ovih trokova omuava da se sagledaju iz drugog ugla
dimenzije trokova, jer svaki troak podrazumeva odreenu rtvu. rtva moe biti vidljiva ili
nevidljiva, novana ili nenovana, itd. Raunovodstveni sistem ne evindentira trokove koji ne
mogu da se kvantifikuju i izraze novano.1

1 Drutveni trokovi su trokovi,koje snose svi lanovi jednog drutva,dok privatni trokovi su trokovi koje snosi
pojedinac-inicijator odreene aktivnosti.

2.Vrste trokova
Zbog znaaja koji trokovi imaju u ekonomiji,postoji veliki broj podela i vrsrte trokova.

Prema vremenskom period trokovi se dele na: kratkorone trokove i dugorone trokove.
Prema obimu proizodnje,trokovi se dele na: fiksne trokove, varijabilne i relativno-fiksne
trokove.
Prema nainu alokacije na proizvode,ili uinke trokovi se dele na: direktne

i indirektne

trokove.
Prema znaaju u odluivanju,dele se: inkrementalne i neotklonjive trokove.

2.1 Kratkoroni i dugoroni trokovi

Na osnovu vremenskog perioda

trokovi se dele na kratkorone i dugorone

trokove.Kratkoroni trokovi su trokovi kratkog vremenskog perioda,a dugoroni su trokovi

dugog roka.

Kratak rok je vremenski period u kome preduzee ne moe da menja fiksne inpute.
Duina ovog roka ne moe da se odredi,jer sve to zavisi od preduzea i grane u kojoj se
preduzee nalazi. Kratak rok moe da bude samo nekoliko dana,do 1-3 godine. Ako neko
preduzee donese odluku o poveanju obima proizvodnje ,u kratkom roku neki trokovi e se

promeniti dok e drugi ostati isti. Kratkoroni trokovi se koriste za donoenje proizvodnih
odluka, kada je veliina kapaciteta i ostalih faktora,data.2

Dugi rok je vremenski period u kome su svi inputi varijabilni. U ovom roku,preduzee
moe da promeni maine,opremu tj.samu veliinu kapaciteta. Ovaj rok ne mora da ynai u
bukvalu dug vremenski period. Npr.ako je potrebno da se jedna fabrika izgradi za dve godine,taj
rok e biti dug vremenski period od dve godine. Ili,ako je mogue da se kapacitet neke fabrike
promeni u roku od sest meseci,to e biti dugi rok od sest meseci. Dugi rok je period tokom kojeg
su svi inputi varijabilni.Dugoroni trokovi su planski trokovi,jer je dugi rok planski period
preduzea. On pokazuje optimalne,najefikasnije mogunosti proirenja proizvodnje,i ima kljunu
ulogu u donoenju odluka koje se odnose na planiranje veliine kapaciteta i veliine preduzea.
Dugoroni trokovi utiu na kratkorone trokove,jer sastav trokova preduzea u
kratkom roku,zavisi od odluka koje su donete na osnovu dugoronih trokova.
Kratkoroni trokovi omoguavaju procenu operativnih odluka,dok dugoroni koriste se
za procenu trajnijih odluka preduzea.

2.2. Fiksni,varijabilni i relativno-fiksni trokovi

Fiksni trokovi preduzea su trokovi koji se ne menjaju sa promenom obima
proizvodnje. Sa poveanjem proizvodnih procesa,fiksni trokovi ostaju isti.U fiksne trokove
spadaju: plate zaposlenih, amortizaciju, trokovi investicionog odravanja, najam poslovnog
prostora, trokovi zarade, poreyi na imovinu, i premije osiguranja.

2 Savkovi, R., Osnovi ekonomije, Nauna knjiga nova, Beograd, 2006, str.192.
7

Varijabilni trokovi preduzea su trokovi koji se menjaju sa promenom obima

proizvodnje. Poveanjem broja proizvedenih proizvoda ,varijabilni trokovi rastu. U varijabilne
trokove spadaju: trokovi materijala, trokovi energije, trokovi rada izrade, trokovi tekueg
odravanja. Ovi trokovi zavise od obima proizvodnje i direktno se menjaju njenom promenom.
Npr. Poveanje obima proizvodnje zahteva vei broj radnika, vie sirovine, dui rad maina i
opreme,to sve to dovodi do porasta varijabilnih trokova.3
Tabela 1-2. Fiksni i varijabilni trokovi

Obim
0
1
2
3
4
5

Fiksni
trokovi
200
200
200
200
200
200

Varijabilni
trokovi
0
100
300
450
900
1500

Relativno-fiksni trokovi nije uvek striktna granica izmeu fiksnih i varijabilnih

trokova. Pojedini trokovi imaju karakteristike i fiksnih i varijabilnih trokova ,kao npr.trokovi
distribucije. Relativno-fiksni trokovi su fiksni tokom odreenog raspona proizvodnje,ali su
varijabilni promenom tog raspona proizvodnje.

2.3.Direktni i indirektni trokovi

U svakom preduzeu postoje neki trokovi koji mogu direktno da budu dodeljeni nekom
proizvodu zbog kog su nastali. Dok ostali trokovi ne mogu da se razgranie i pridrue se
proizvodu zbog kog su nastali.Npr.trokovi materijala i rada izrade, broj asova rada maina,itd,

3 Markovi D. Furtula S. (2012) Monetarna ekonomija, Ekonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu,

Kragujevac
8

uglavnom mogu da se dodele nekoj jedinici proizvoda. Dok trokovi goriva za grejanje,
elektrine energije, itd, ne mogu da se razgranie i alociraju na proizvode.
Zato trokovi koji mogu da se direktno dodele proizvodu nazivaju se direktni trokovi, a
oni koji ne mogu direktno da se dodele proizvodu su indirektni ili reijski trokovi.
U direktne trokove materijala se svrstavaju svi trokovi koji ulaze u sastav gotovih
proizvoda,npr: trokovi sirovina, delova,poluproizvoda. Oni takoe obuhvataju sve trokove
neposredne izrade gotovih proizvoda.
Reijski trokovi su svi indiretkni trokovi proizvodnje,i to su: indirektni poslovi rada,
trokovi reijskog materijala,trokovi opreme i investicionog odravanja,opti administratorski
trokovi, itd.

2.4 Inkrementalni i neotklonjivi trokovi

Inkrementalni trokovi- Odluke koje preuzee donosi dovode do promne poslovne

aktivnosti ,a ta promena do promene trokova. Trokovi koji nastaju kao posledica poslovne
odluke su

inrementalni trokovi.

Definicija inkrementalnih trokova je promena ukupnih

trokova koja nastaje kao rezultat odluke ,tj.kao razlika u u ukupnim trokovima pre i posle
odluke.4 Ovi trokovi se nazivaju jo i diferencijalni trokovi,jer predstavlja razliku u ukupnim
trokovima pre i posle odluke,koja inicira njihov nastanak.Inkrementalni trokovi omoguavaju
da se procene efekti poslovnih odluka na trokove preduzea. Oni mogu precizno da se odrede
ako se poznaju vrste inkrementalnih poslova. Nazivaju se jo i relevantnim trokovima,zato to
su znaajni ili relevantni za odluivanje.

4 P. Veselinovi, Ekonomija, Univerzitet Singidunum, Fakultet za turistiki i hotelijerski menadment,

Beograd, 2010, str.116.
9

Neotklonjivi trokovi- Neki trokovi postoje nezavisno od odluke koja se donosi.

Trokovi koji su nastali kao rezultat prolih odluka,i na koje sadanja odluka ne utie se
neotklonjivi trokovi. Oni najee nastaju kao rezultat ulaganja u specijlizovanu
opremu,maine, tehnologiju, ili ljudske resurse posebne namene. Neotklonjivi trokovi sui
irelevantni trokovi ,jer su oni bez znaaja ua odluku koja se donosi. Iako bez znaaja za
sadanju poslovnu odluku ovi trokovi ne mogu da se otklone ili da se izbegnu kada se odluka
donosi,tj.odluka ne utie na njih,ali oni veoma utiu ili uslovljavaju odluku poto ne mogu da se
otklone.5

Tabela1-3. Pregled koncepta trokovaza odluivanje

RELEVANTNI TROKOVI

IRELEVANTNI TROKOVI

Inkrementalni trokovi

Trokovi posveenosti

Neotklonjivi trokovi

1.Plate menadzera
2.Kamate

1.Trokovi resursa nabavljenih

i plaenih u prolosti,kao to su
zgrade,oprema,amortizacija

3.Najam

2.Fiksni i neotklonjivi izdatci

1.Sadanji eksplicitni trokovi

Varijabilni:diretkan
rad,material.varijabilni reijski
Fiksni:nova oprema,osoblje
2.Oportunitetni
trokovi:Proputeni efekti
sledee najbolje upotrebe
resursa

4.Plate zaposlenih
5.Ostali trokovi koji
nastaju bez obzira na
odluku

Douglas,E.,
Economics, str.293

Izvor:
Menagerial

5Paunovic, B.,Ekonomika preduzeca, Ekonomski fakultet Univerziteta u Beogradu, str.85.

10

Zakljuak
Trokovi su jedna od najznaajnih, ali takoe i najsloenijih oblasti ekonomike
preduzea.Prouavanje trokova je neophodno da bi se unapredila ekonominost ,ali i ukupna
efikasnost preduzea.
U svakodnevnom ivotu,pod trokovima podrazumevamo sve novane izdatke.
Na osnovu rada se moze zakljuiti da troenje predstavlja proces unitavanja jedne
upotrebne vrednosti, da bi se dobile druge upotrebne vrednosti.Istovremeno ovakvim procesom
stvaranja novih vrednosti,daje se vrednost unitenim proizvodima ,tako da nov proizvod ima
veu vrednost od onog koji je unet u proivodnju.
U raunovodstvu podrazumeva se da je troak, novac koji je potroen za nabavku
resursa. Taj troak koji je nastao u trenutku nabavke resursa naziva se proli ili istorijski troak.
Istorijski trokovi se izraunavaju tako to se resursi uloeni u proizvodnju,pomnoe sa cenama
po kojima su kupljeni.

11

Literatura
1. irovi M., (2007), Bankarstvo, Nauno drutvo Srbije, Beograd.
2. Markovi D. Furtula S. (2012) Monetarna ekonomija, Ekonomski fakultet
Univerziteta u Kragujevcu, Kragujevac.
3. Veselinovi, P., Ekonomija, Univerzitet Singidunum, Fakultet za turistiki i
hotelijerski menadment, Beograd, 2010.
4. Paunovic, B.,Ekonomika preduzeca, Ekonomski fakultet Univerziteta u
Beogradu.
5. R. Savkovi, Osnovi ekonomije, Nauna knjiga nova, Beograd, 2006.

12