VISOKA POSLOVNA KOLA STRUKOVNIH

STUDIJA - BLACE

Seminarski rad iz STRUNE PRAKSE

TEMA: CLOUD COMPUTING

Profesor :
Zoran Jovanovi

Student:
Svetlana Milanovi
48/13R

Blace, 2014.

SADRAJ
UVOD................................................................................................................................3
KLJUNE KARAKTERISTIKE CLOUD COMPUTING-a..............................................4
MODELI PRUANJA USLUGA.......................................................................................5
Softver kao usluga......................................................................................................................5
Platforma kao usluga.................................................................................................................5
Infrastruktura kao usluga...............................................................................................6
VRSTE OBLAKA..............................................................................................................6
Javni oblak.................................................................................................................................6
Privatni oblak.............................................................................................................................6
Zajedniki oblak........................................................................................................................7
Hibridni oblak............................................................................................................................7
BEZBEDNOST..................................................................................................................9
Sigurnost i privatnost................................................................................................................9
Usklaenost................................................................................................................................9
Pravna regulativa.......................................................................................................................9
Preporuke.......................................................................................................................9
ZAKLJUAK..................................................................................................................11
LITERATURA.................................................................................................................12

UVOD
Za svaki posao koji elimo da obavimo na raunaru (obrada teksta, sluanje muzike, izrada
prezentacija, obrada fotografija,...) potrebno je da imamo instaliranu odgovarajuu aplikaciju. Za
sloenije zadatke su nam potrebne kompleksnije aplikacije to zahteva hardverski jau mainu,
to opet daje iziskuje vie ulaganja u sam raunar. Naravno, na tu cenu se dodaju i cene licenci
za dati softver, koje za sloenije aplikacije dostiu nekoliko stotina pa i hiljada evra.
Ukoliko esto putujemo i potrebno je da imamo pristup svim podacima, onda je jedino reenje da
sa sobom nosimo eksterni hard disk ili notebook raunar.
Koncept koji nam omoguava da ovakve probleme izbegnemo jeste Raunarstvo u oblaku
(Cloud computing).
Termin "Raunarstvo u oblaku" je danas sve prisutniji u mnogim sferama naeg ivota. Svuda po
internetu se moemo susresti sa razliitim sajtovima koji nude neku vrstu cloud servisa.
Raunarstvo u oblaku (Cloud computing) je novi koncept u raunarstvu koji se intenzivno
razvio od 2006 godine.
Raunarstvo u oblaku predstavlja isporuku raunarskih resursa i skladinih kapaciteta kao uslugu
za heterogenu grupu krajnjih korisnika. Koncept raunarstva u oblaku se oslanja na deljenje
resursa preko mree, najee Interneta. Krajnji korisnici pristupaju aplikacijama u oblaku preko
web pregledaa ili desktop aplikacije na mobilnom telefonu, dok se softver i korisniki podaci
nalaze na serverima na udaljenoj lokaciji.
Dakle, moemo rei da je raunarstvo u oblaku oblast raunarstva u kojoj se informatike usluge
(npr. servisi, hardverski resusrsi, softver, baze podataka, dokumenti, slike, video, informacije,...)
isporuuju potroaima putem interneta.
Osnovna ideja raunarstva u oblaku se sastoji u tome da e se u budunosti informacione
tehnologije tretirati kao usluga i ugovarae se kao usluga za telefon, elektrinu energiju ili gas.
Sta se sve nalazi u oblaku?

Serveri koji omoguavaju izvravanje aplikacija

Diskovi za skladitenje podataka
Sistemi za zatitu podataka, kontrolu, odravanje bekapa
Interfejs prema klijentu

Slika 1 - Cloud computing

Postoje tri osnovna tipa raunarstva u oblaku:

Softver kao usluga, SaaS (Software as a Service)

Platforma kao usluga, PaaS (Cloud Platform as a Service)
Infrastruktura kao usluga, IaaS (Cloud Infrastructure as a Service)

Osnovu raunarstva u oblaku ine konvergentna infrastruktura, koju ine razliite IT

tehnologije povezane u jednu logiku i funkcionalnu celinu, kao i deljenje resursa.
U modelu raunarskog oblaka razlikujemo dva odvojena dela sistema: eksterni ili prednji deo
(front end), koji je korisniki deo i obuhvata sve delove infrastrukture koji su pod kontrolom
korisnika kao i sam nain pristupa korisnika usluzi, i zadnji deo (back end) koji obuhvata
infrastukruru klaud provajdera. Zagovornici raunarskog oblaka tvrde da ovaj model dozvoljava
preduzeima da podignu i koriste aplikacije mnogo bre, sa boljom kontrolom i manje
odravanja, to omoguava IT sektoru preduzea da bre i efikasnije ispuni promenljive i
nepredvidive zahteve poslovanja.

KLJUNE KARAKTERISTIKE CLOUD COMPUTING-a

Pruanje usluge na zahtev korisnika (On-demand self-service) - Korisnik moe samostalno
odabrati i pokrenuti raunarske resurse. Moe birati vreme korienja i mreni prostor za
skladitenje podataka. Veina provajdera klaud usluga svoje usluge temelji upravo na pristupu da
korisnici plaaju usluge u zavisnosti od vremena i obima u kojem ih koriste.
Samouslunim organizacijama omoguava stvaranje elastine okoline koja se poveava i
smanjuje u zavisnosti od potrebe i ciljnih performansi.
irok mreni pristup (Broad network access) - Mogunosti su dostupne putem mree i njima se
pristupa koristei standardne mehanizme koji omoguuju heterogenu upotrebu tankih" ili
bogatijih" klijentskih platformi kao i tradicionalnih programskih usluga temeljenih na oblaku".

Udruivanje resursa (Resource pooling) - Raunaski resursi provajdera usluga spajaju se kako
bi posluili sve korisnike koristei model vie zakupljenih jedinica (Multi-Tenantmodel), s
razliitim fizikim i virtualnim resursima, koji se dinamiki dodeljuju i uklanjaju prema
zahtevima korisnika. Primeri resursa ukljuuju mreni prostor, procesore, memoriju, mrenu
propusnost, virtualne maine.
Brza elastinost (Rapid elasticity) - Mogunosti koje korisnicima nudi raunarski oblak mogu
biti ubrzano i elastino pokrenute, u nekim sluajevima i automatski, kako bi se po potrebi
ostvarilo proporcionalno poveanje ili smanjenje resursa kada oni vie nisu potrebni. Krajnjem
korisniku resursi koje koristi mogu izgledati kao da nemaju ogranienja i mogu se kupiti u bilo
kojoj koliini u bilo koje vreme (na primer AmazonEC2).
Izmerena usluga (Measured service) - Sistemi automatski proveravaju i optimizuju upotrebu
resursa. To se postie merenjem sposobnosti apstrakcije prikladne potrebnom tipu usluge (na
primer skladitenje podataka, aktivni korisniki rauni). Upotreba resursa se moe pratiti
proveravati i o njoj se mogu raditi izvetaji pruajui tako transparentan uvid o provajderima
usluge i korisnicima.

MODELI PRUANJA USLUGA

Softver kao usluga
Korisniku je pruena mogunost upotrebe dostupnih aplikacija koje se nalaze u infrastrukturi
oblaka. Aplikacije su dostupne putem Interneta s razliitih klijentskih ureaja, koji mogu biti
tanki klijenti (PDA ureaji, tableti, mobilni telefon) i bogati klijenti (desktop i laptop raunari).
Ovakav nain pristupa omoguava optimalno korienje aplikacije i smanjenje trokova koji bi
nastali kupovinom licenci, instaliranjem i obezbeivanjem hardverskih resursa neophodnih za
njihovo funkcionisanje, ali i troskova koji bi proistekli iz procesa odravanja svih ovih resursa,
za koje je sada zaduen provajder.
Aplikacije mogu biti besplatne, a ukoliko se plaaju najei model je pretplata, mesena ili
godinja. Nedostatak ovog modela nabavke softvera je to su aplikacija univerzalne, odnosno
korisnik ima ograniene mogunosti podeavanja aplikacije, to onemoguava prilagoavanje
specifinim potrebama korisnika. Provajder je vlasnik pozadinske infrastrukture, ukljuujui
mreu, servise, operativne sisteme, kao i konkretnog sofvera koji je dostupan velikom broju
korisnika preko internet pretraivaa. Provajder klaud usluge ima kontrolu nad kompletnom
infrastrukturom, dok korisnik jedino moe definisati pravo pristupa iznajmljenom softveru, npr.
ko u okviru firme moe pristupati iznajmljenom softveru. Korisnici dele resurse provajdera na
kojima se nalazi iznajmljeni program. Neki od primera su: Google Apps, Microsoft Office 365.

Platforma kao usluga

Usluga se odnosi na razvojno okruenje i potreban paket softverskih podsistema. Korisnik moe
razvijati, testirati i ditribuirati vlastite aplikacije koje se pokreu na infrastrukturi provajdera
klaud usluge. Provajder obezbeuje platformu i izvrno okruenje koja najee ukljuuje

servere, mrenu infrastrukturu, centar za skladitenje podataka, operativne sisteme i programske

jezike. Neki provajderi daju mogunost automatskog prilagoavanja obima resursa tako da ih
korisnik ne mora dodatno alocirati. Korisnik ima kontrolu nad aplikacijama i posrednikim
slojem dok provajder klaud usluge kontrolie ostale slojeve infrastrukture, ali korisnik moe
imati mogunost izbora strukture okoline. Pogodnost je to tim koji radi na razvoju softvera nije
ogranien geografskom lokacijom, resursa ili ostalih lanova tima. Neki od primera su: Amazon
Elastic Beanstalk, Google App Engine, i Microsoft Azure.
Dakle, nije potrebno preuzimanje i inastalacija softvera za projektante, IT menadere ili krajnje
korisnike. Samim tim nestaju trokovi vezani za kupovinu, instalaciju i odravanje softverskih I
hardverskih resursa i upravljanje ovim resursima.
Infrastruktura kao usluga
Osnovni model klaud usluge gde je korisniku kao usluga pruena mogunost korienja
raunarske infrastructure, uglavnom kao virtualne platforme. Korisniku je pruena mogunost
upravljanja obradom, umreavanjem i drugim osnovnim raunarsnkim resursima. Korisnik moe
pokrenuti razliite vrste programske podrke, od operativnog sistema do aplikacija i on je
odgovaran za odravanje softvera. Korisnik moe imati i ogranieni nadzor nad odabranim
komponentama umreavanja.
Dakle, umesto da kupi servere, softver, data centar prostor, mrenu opremu korisnik sve
pomenute moe da koristi u obliku virtuelnih servisa.
Neki od primera su: Amazon CloudFormation (EC2), Rackspace Cloud, Google Compute
Engine.

VRSTE OBLAKA
Javni oblak
Klaud provajder omoguava pristup resursima kao to su aplikacije, skladita za podatke i drugi
resursi dostupni za javnost, nezavisno da li se radi o pojedincima ili organizacijama, putem
interneta. Usluge mogu biti besplatne ili se koristi model plaanja po korienju (pay-per-usage).
Infrastruktura se nalazi u vlasnitvu provajdera i nije dostupna za uvid ili kontrolu korisnicima.
Infrastruktura javnog oblaka podrazumeva deljene resurse za korisnike. Najee provajderi
omoguavaju pristup preko Interneta, Direktna komunikacija nije mogua. Delovi javnog oblaka
mogu biti i pod iskljuivom upotrebom samo jednog korisnika, inei tako privatni centar
podataka.

Privatni oblak
Privatni oblak je napravljen iskljuivo za upotrebu jednog klijenta, rezervisan centar podataka za
tog klijenta, koji moe biti unutar organizacije ili hostovan od strane klaud provajdera. IT slube
kompanija ili provajder klaud usluga grade privatne oblake i upravljaju njima. Organizacije koje
poseduju privatni oblak imaju potpunu kontrolu nad strukturom oblaka.

Zajedniki oblak
Zajedniki oblak je oblak koji deli nekoliko organizacija. Infrastruktura podrava posebne
zajednice koje imaju zajednike potrebe, misije, zahteve sigurnosti i slino. Njima mogu
upravljati same organizacije ili neko drugi (provajder usluga). Ovde se trokovi dele izmeu
samo nekoliko klijenta tako da su mogunosti utede ograniene.
Hibridni oblak
Strukturu oblaka ine dva ili vie razliitih oblaka (privatni, zajedniki ili javni) koji ostaju
jedinstveni entiteti, ali su meusobno povezani standardizovanim ili prikladnim tehnologijama
koje omoguavaju efikasan prenos podataka ili aplikacija. Hibridni oblaci povezuju javne i
privatne modele oblaka. Mogunost proirivanja privatnog oblaka s resursima javnog oblaka
moe se koristiti za odravanje uslunih nivoa kako bi se lake izdrala velika optereenja.
Hibridni oblak se takoe moe koristiti za upravljanje planiranim velikim optereenjima.
Hibridni oblaci susreu se sa sloenosti odreivanja kako raspodeliti aplikacije po javnom i
privatnom oblaku.
Prema istraivanju Svetskog Ekonomskog Foruma, budunost ovog poslovnog modela je zaista
svetla zbog injenice i predvianja mnogih naina upotrebe, kako u poslovnom okruenju, tako i
u mnogim drugim sferama ljudskog delovanja.
Na slici ispod prikazan je uticaj u oblasti zdravstva i medicine uopte. Novi naini upotrebe
podrazumevaju masovnu kolaboraciju uesnika irom sveta koja e pomoi da se otkriju novi
lekovi na sveoptu korist celog drutva.

Slika 2 - Uticaj u oblasti zdravstva i medicine

Druga velika prednost odnosi se na dobijanje deljene platforme koja e biti na raspolaganju
zdravstvenim ustanovama. I trea, ne i najmanje znaajna, odnosi se na praenje stanja u
realnom vremenu (opte stanje, epidemije i pandemije, itd.).

Slika 3 - Uticaj u sferi proizvodnje

Kao to je prikazano na prethodnoj slici, Cloud e imati uticaja i u oblasti proizvodnje, to je
jako vana stvar obzirom broj proizvodnih kompanija kako u svetu, tako i kod nas. Prednosti
ovde iznete se ogledaju u mogunostima zajednike saradnje proizvoaa.

Slika 4 - Uticaj u domenu edukacije i uenja

Kada se govori o uticajima koje e Cloud izvriti u domenu edukacije i uenja, kolaboracija opet
dolazi do izraaja jer omoguava jednostavnije deljenje resursa, znanja i iskustava meu
korisnicima sa svih kontinenata. Pored toga, velika kompjuterska snaga koja moe biti
generisana na osnovu dobrovoljnog uea velikog broja korisnika (koji u Cloud-u stavljaju na
raspolaganje deo hardverskih resursa sopstvenih raunara) moi e da omogui simulacije (npr.
simulacije i predvianja klimatskih promena) za koje su donedavno bili rezervisani samo
superkompjuteri.
Pored svih navedenih, jasno je da e Cloud Computing imati uticaja u mnogim delovima
ljudskog delovanja. Ovo se odnosi ne samo na kune korisnike ili vlasnike velikih ili malih
biznisa, ve i na mnoge druge ustanove, ali i kompletne vlade drava zajedno sa javnim
ustanovama koje pruaju irok dijapazon usluga graanima. Kompletan uticaj koji e biti izvren
tek treba da doe do izraaja u godinama koje slede.

BEZBEDNOST
Bezbednost u raunarstvu u oblaku predstavlja poddomen oblasti kao to su bezbednost mree
raunara, bezbednost informacija. Obuhvata razliite polise, regulative, standarde i tehnologije
koje kontroliu prenos podatak i aplikacija kao i njima dodeljene raunarske infrastrukture
raunarskog oblaka. Sloenost okruenja oteava procenu rizika, tako da korisnici mogu
angaovati neutralnu treu stranu za procenu rizika i odabir provajdera. Pitanje bezbednosti se
moze podeliti u nekoliko generalizovanih kategorija koje su: sigurnost i privatnost, usklaenost i
pravna regulativa.

Sigurnost i privatnost
Svako preduzee ima implementiran sistem menadmenta indentiteta pomou koga upravlja
pristupom, informacijama i raunarima. Provajder klaud usluge moe integrisati klijentov sistem
menadzmenta identiteta na svojoj infrastrukturi ili ponuditi svoje reenje u zavisnosti od toga
koji nivo usluge je zakupljen. Provajder usluge treba da obezbedi maskiranost podatka kako bi
samo autorizovani korisnici mogli imati pristup podacima u itljivom obliku. Identiteti moraju
biti zatieni kao i bilo koji podatak koji provajder sakuplja ili nastaje korisnikovom aktivnou
u oblaku. Pristup podacima korisnika mora biti dokumentovan, na nivou svake maine na kojoj
su pohranjeni podaci tog korisnika.

Usklaenost
Pored praenja logova i revizije putanje provajderi usluga u dogovoru sa korisnicima obezbeuju
potrebnu sigurnost podataka ,i uvaju se onoliko koliko korisnik to zahtava.
Pravna regulativa
Pravna regulativa zavisi od regiona. Korisnikova odgovornost je da ispotuje vaeu lokalnu
regulativu, jer kao vlasnik podataka on je odgovoran za bezbednost.
Preporuke
Provajder usluge je duan da obezbedi sigurnu infrastrukturu i da korisnikovi podaci i aplikacije
budu zatieni, dok korisnik treba da bude siguran da su odgovarajue mere za zatitu njegovih
podataka preduzete. Korisnik bi trebalo da se informie i razmotri sa provajderom nekoliko
kljunih taaka koje predstavljaju potancijalne rizike za bezbednost.
Privilegovan pristup korisnika - Kada se obrauju i nalaze izvan preduzea podaci nose nivo
rizika, jer spoljanji servisi prevazilaze fiziku logiku kontrolu kao i kontrolu osoblja. Potrebno
je znati ko ima pristup tim podacima i koja je procedura kontrole pristupa.

Regulativna uskladjenost - Kompanija je odgovorna za bezbednost i integritet podataka ak i

ako se oni nalaze kod klaud provajdera. Provajderi klaud usluga su izloeni spoljnom praenju i
bezbednosnoj sertifikaciji.
Lokacija podataka - Neophodno je znati lokaciju podataka i da li je provajder spreman da
ispotuje lokalne pravne regulativa za klijenta. Neki provajderi pruaju mogunost klijentu da
izabere lokaciju na kojoj e biti uvani podaci.
Zatita podataka - enkripcija - Ukoliko korisnik koristi samo softver kao uslugu i nema uvid ni
kontrolu nad skladitenjem ovih podataka, zatita podataka i enkripcija su veoma bitni za
bezbednost. Potrebno je definisati pravo pristupa nad podacima.
Oporavak podataka - U sluaju da usluga nije dostupna iz bilo kog razloga ili su izgubljeni
podaci potrebno je odrediti potrebne akcije i definisati vreme oporavka. Korisnik je odgovoran
za rezervne podatake ali moe osigurati podatke kod druge kompanije za ovakve sluajeve.
Pomo u istrazi - Ukoliko doe do korupcije podataka treba znati kakvu vrstu podrke je
provajder spreman da prui, ovo se najee odnosi na eDiscovery.
Pre potpisivanja ugovora sa provajderom korisnik treba da napravi detaljnu procenu rizika
samostalno ili da angauje strunog konsultanta, u kojoj e razmotriti sve aspekte bezbednosnih
rizika.

ZAKLJUAK

10

Moemo rei da je sutina Oblaka:

da nam vie ne trebaju klasian softver i hardver, zahtev za hardverom postaje minimalan i za
rad su dovoljni smartphone, tablet, notebook ili neki najjeftiniji PC; takoe svojim aplikacijama
i dokumentima moemo pristupiti sa bilo kog mesta koje ima pristup internetu, sa bilo kog
ureaja.
Oblak uvodi novinu koja se ogleda u tome da se svo optereenje prenosi sa naih raunara na
oblak. Tanije, sve aplikacije koje koristimo se nalaze u oblaku, dok im mi kao korisnici
pristupamo samo preko web pretraivaa na naem raunaru.
Rad se odvija brzo i lako, dovoljan je web pretraiva i pristup internetu.
Sve usluge su merljive i optimizovane potrebama korisnika i on njihovo korienje plaa
provajderu.

Prednosti:

Nema potrebe za kupovinom skupih aplikacija. Sve aplikacije su nam dostupne sa

oblaka preko web pretraivaa
Iskljuena je potreba za jakim mainama
Utede na odravanju hardvera, softvera, prostora za smetaj servera
Svi podaci su nam dostupni online u celom svetu gde imamo pristup internetu
Olakano deljenje podataka

Nedostaci:

Sigurnost podataka
Zavisnost od distributera usluga

Neki servisi koji rade na principu oblaka:

Gmail, Yahoo, Hotmail

Google Apps
Amazon
Windows Live
DropBox

LITERATURA
11

Wikipedia, the free encyclopedia

Razliciti lanci i tektsovi pronaeni na internetu

12