VOLONTERIZAM

Izdaje:
Centar lokalne demokratije LDA
Autorka publikacije:
Ana Popovi i
Milena eli
Projekat podrala:
Evropska komisija kroz program Mladi u akciji - Akcija 2 Evropski volonterski servis
Ni, 2011.

This project has been funded with support from the European
Commission.
This publication reflects the views only of the author, and the
Commission cannot be held responsible for any use which may be made
of the information contained therein.

S obzirom na to da se koristi od volonterskog rada ne mogu

sporiti, volonteri su irom sveta shvaeni kao najvaniji resurs za
sprovoenje drutvenih promena. U prilog tvrdnji da graani
shvataju znaaj volontiranja, govori i injenica da u Evropi
volontira vie od 100 miliona ljudi, od toga u Poljskoj 18 %
stanovnitva, u Irskoj i Nemakoj vie od 33%. U Velikoj Britaniji,
gde volontira 38% stanovnitva, godinja vrednost dravnih
prihoda od volonterskog rada dostie ak 7,9% (na jednu funtu
uloenu u volonterski rad, u dravnu kasu se vraaju ak tri). Sa
druge strane, i kreatori politika u Evropskoj Uniji posveuju puno
panje volonterizmu, pri emu se naroito podstie omladinski
volonterizam. Program EVS (Evropski volonterski servis) koji je
deo programa Mladi u akciji (Youth in Action) tako mladima
prua mogunost da postanu aktivni uesnici drutvenih procesa
i pokretai promena, pospeuje mobilnost mladih, omoguava
im sticanje socijalnog i radnog iskustva. EVS predstavlja i
svojevrsni oblik neformalne edukacije koji se uklapa u shvatanje
o neophodnosti celoivotnog obrazovanja. I lanovi generalne
skuptine Ujedinjenih nacija su zakljuili da volonteri imaju
veoma bitnu ulogu u dostizanju svakog od Milenijumskih ciljeva1.
Drutva koja podravaju ideju volonterizma imaju viestruku
ekonomsku dobit kroz direktne utede koje ostvaruju od
volonterskog rada. ira drutvena korist ogleda se u injenici da
se poveava zadovoljstvo graana volontera, zbog oseaja
doprinosa zajednici, i korisnika usluga usled injenice da se
poveava broj pruaoca kao i kvalitet usluga. Promocija
volonterizma zato postaje jedan od najbitnijih procesa u
graanskom drutvu usmeren na razvoj aktivizma, solidarnosti i
tolerancije, a posledino i poveanje kvaliteta ivota i stabilnosti
samog drutva.

Galambo A.(2008), Volonterizam i volonterski rad,

http://www.lda-subotica.org/dokumenti/VOLONTERIZAM I VOLONTERSKI RAD.doc

PRE SVEGA DA RAISTIMO

VOLONTIRANJE NIJE:
zavravanje tuih poslova i obaveza,
uzaludno troenje vremena i energije,
nain da se zaobilaznim putem doe do cilja,
nain da se izgubi vreme dok se ne nae pravi
posao,
posao na koji ne mora da ide svakodnevno,
obavezno,
isto to i stairanje,
besmisleno,
rad za d
!!!

PA TA JE ONDA
VOLONTIRANJE?
Da li to ima veze sa voluntarizmom koji je
pominjao filozof openhauer govorei o volji koja je jedina,
iracionalna, nesvesna snaga koja pokree realnost i sve ideje o
realnosti? Da li moda ima veze sa Nieovim shvatanjem o
superoveku, Supermenu?

ta se kae u definicijama?

Volonterizam je mobilizacija i angaovanje pojedinaca i

grupa koji dobrovoljno pristaju da pruaju usluge odreenoj
populaciji, uz adekvatnu selekciju i pripremu. Volonterizam je
zasnovan na idejama samopomoi, uzajamne pomoi i
filantropije.2
Wikipedia: Uopteno govorei, volonterizam je rad u korist
drugih ili konkretne svrhe za koji se ne dobija plata za
uloeno vreme i pruene usluge. Volontiranje se smatra
altruistikom aktivnou u osnovi koje je namera da se
promoviu vii ciljevi i pobolja kvalitet ivota ljudi. Sa druge
strane, pojedinci volontiraju i kako bi razvili sopstvene
vetine, upoznali nove ljude, ostvarili kontakte korisne za
zaposlenje, kako bi se zabavili i sl.

Volonterizam, dakle, podrazumeva pomo drugima, ali i

omoguava da pojedinci pomognu sami sebi, odnosno
unaprede svoja znanja i vetine, da upoznaju nove ljude, steknu
nova iskustva.
Za poetak volontiranja je neophodna dobra volja, ona je
snaga koja pokree celo iskustvo. Osoba sa potrebom i voljom
2

Vidanovi, Ivan Renik socijalnog rada(2006.)

da pomogne drugima, uz neophodna znanja i vetine, za osobe

kojima je pomo potrebna predstavlja svojevrsnog
Supermena...
Volonterizam se javlja u puno oblika i u raznim oblastima u
nevladinom sektoru, u javnim institucijama, profitnom sektoru,
vojsci... Neki volonteri mogu biti specijalno edukovani za oblast
u kojoj su angaovani (medicina, obrazovanje, prva pomo,
slube spasavanja), dok se drugi ukljuuju po potrebi u aktivnosti
za obavljanje kojih specijalno obrazovanje nije neophodno - npr.
nakon prirodne katastrofe ili u akcijama ienja javnih
povrina...
Volonterski rad predstavlja svesno ulaganje (poklanjanje)
vremena i energije u poveanje kvaliteta ivota ljudi u zajednici.
Volonter/ka moe, bez ogranienja da bude svako ko eli svesno
i dobrovoljno da prua direktnu neplaenu uslugu osobi/ama
kojima je ona potrebna.
Razliiti ljudi i organizacije imaju razliite poglede na
dobrobiti koje meunarodni volonterski servis donosi drutvu u
celini i volonterima kao pojedincima. Neke organizacije vide
volonterski servis kao nain za negovanje tolerancije,
interkulturalnog uenja, drutvenog i kulturnog napretka i
celokupnog napretka lokalnih zajednica. Druge organizacije vide
volonterizam kao sjajnu priliku za mlade ljude koje dolaze iz
nepovoljnih okruenja u smislu njihovog linog razvoja, usvajanja
novih vetina ili ak drutvene reintegracije u nekim sluajevima.
Volonterizam predstavlja:
nain na koji se graani aktivno ukljuuju u drutvene
procese jedan od najefikasnijih oblika participacije graana
u procesima razvoja zajednice afirmiui ono najplemenitije
u ljudima slobodu, jednake mogunosti, bezbednost i
pravdu za sve,

doprinos zajednici,
mogunost za pomo pripadnicima marginalizovanih grupa,
mogunost za prenoenje znanja ali i za uenje od drugih.
Vremenski okvir volontiranja ukljuuje dva generalna tipa
volontiranja: kratkorono i dugorono. Na osnovu programa
Evropski volonterski servis, dugoronim volonterima se smatraju
oni koji na odreenim volonterskim aktivnostima volontiraju vie
od 3 meseca u kontinuitetu, a njihov volonterski rad je uglavnom
zasnovan na samoodrivim aktivnostima, koje su vezane za
odreene promene u zajednici. Kratkoroni volonteri su
angaovani na period do 3 meseca ili samo u okviru kratkih
aktivnosti organizacija, institucija ili udruenja, kao to su
promocije, prezentacije, letnji volonterski kampovi, itd.
Volontirajui, mladi ljudi se aktivno ukljuuju u drutvene
procese u svojoj zajednici. Ujedno, oni poboljavaju znanja i
vetine koje su neophodne da bi postali aktivni graani i akteri
pozitivnih promena u lokalnim zajednicama.

5. DECEMBAR JE MEUNARODNI DAN VOLONTERA

KORISTI OD VOLONTIRANJA
ZA POTENCIJALNE VOLONTERE
Volontiranje omoguava ljudima da se oprobaju u raznim
poslovima i odaberu onaj u kome se prepoznaju.
Volontiranje predstavlja fantastinu mogunost za sticanje
prakse koja je u sistemu formalnog obrazovanja uglavnom
marginalizovana.
Volontiranje prua mogunost za sticanje dragocenih
iskustava i vetina kojima se zaokruuje obrazovni profil
pojedinca i omoguava mu lake zapoljavanje. Ukoliko
volonterski angaman bude uspean, volonter/ka dobija
preporuke i mogunost da rezultate svog iskustva ukljui u
svoj portfolio i tako stekne pogodnosti prilikom traenja
posla.
Volontiranje, pomaganje onima kojima je pomo potrebna,
predstavlja najsmisleniji nain iskoriavanja vremena koje
pojedinci/ke imaju na raspolaganju.
Volontiranje je dobrovoljno u osnovi, pa predstavlja
aktivnosti koje sami moete da planirate u skladu sa svojim
obavezama i raspoloivim vremenom. Volontirati mogu i
zaposleni ljudi, i oni koji su u penziji, i uenici/ke i
studenti/kinje...
VOLONTIRANJE JE MOGUNOST DA POMOGNETE DRUGIMA,
UNAPREDITE SVOJE ZNANJE, STEKNETE ISKUSTVO, OTKRIJETE
TALENTE, MOGUNOSTI I PREFERENCIJE...

POMAUI DRUGIMA, POMAETE I SEBI,

USREUJUI DRUGE, USREUJETE I SEBE.

KORISTI OD ANGAOVANJA
VOLONTERA ZA
ORGANIZACIJU - DOMAINA
Veinu neprofitnih organizacija predstavljaju male
organizacije sa ogranienim resursima svih vrsta, time i
ljudskih resursa. Dobrovoljni saradnici su od presudnog
znaaja za kreiranje i uspeh ostvarivanja planova.
Volonteri prilikom dolaska u organizaciju postojeim
aktivistima mogu dati povratne informacije o imidu
organizacije u javnosti, sopstveno gledite na dosadanje
aktivnosti organizacije, predloge za poboljanja. Volonteri
donose nove sposobnosti i ideje, znanja i vetine, energiju i
sveinu u organizaciju.
Volonteri mogu, uz pomo strunih saradnika i obuke,
preuzeti odgovornost za mnoge poslove u organizaciji.
Talentovani volonteri i oni koji rade sa entuzijazmom, mogu
da prenesu oduevljenje i na nove volontere/ke, podstaknu
ih da se ukljue u saradnju i preuzmu planiranje i realizaciju
zadataka, a zatim i projekata.
ULAGANJA U VOLONTERE IMAJU KARAKTER INVESTICIJA
UKOLIKO SE PRAVILNO REAGUJE ONA E SE VRATITI U VIDU
IZNOSA MNOGO VEEG OD ULOENOG

TO DO I NOT TO DO LISTA
ZA VOLONTERE
OBAVEZNO:
Prikupite i analizirajte sve raspoloive podatke o
organizacijama koje imaju pozive za volontere/ke.
Fokusirajte se na misiju i viziju, ciljeve i projekte (dosadanje
i one koji su u toku) organizacije i razmislite da li se oni
uklapaju u Vau viziju, odnosno da li se poklapaju sa Vaim
planovima i namerama.
Budite iskreni prema sebi i analizirajte da li posedujete
znanja, vetine ili osobine koje su aktivisti organizacije koja
trai volontere, naveli u pozivu. Ukoliko postoje mala
odstupanja, svakako kontaktirajte osobu iji je kontakt dat i
raspitajte se o tome da li moete konkurisati bez obzira na
to.
Ukoliko se prijavljujete za EVS program, sami ili uz pomo
osobe iz organizacije koja organizuje odlazak volontera u
inostranstvo, prouite uslove volontiranja, kontaktirajte
osobu iz organizacije koja prima volontere i pitajte sve to
Vas interesuje. Ukoliko postoji mogunost, potraite kontakt
nekog tekueg/ biveg volontera/ke organizacije koja je
raspisala poziv, pa sa njim/njom porazgovarajte o
njegovom/njenom iskustvu.
Ukoliko se ne prijavljujete za volontiranje u organizaciji koja
poseduje EVS akreditaciju OBAVEZNO se detaljno raspitajte
o toj organizaciji.
U svakom sluaju, detaljno se raspitajte i o projektu na kome
ete biti angaovani/poslovima koje ete obavljati i izvrite
neophodne pripreme.

Ukoliko tokom volontiranja smatrate da neto od ugovorenih uslova

nije ispunjeno, pregovarajte sa odgovornim osobama. U sluaju da
promena nije mogua, a Vama takvo stanje priinjava problem, setite
se da je u osnovi volonterizma dobrovoljni rad.

NIKAKO:
se nemojte prijavljivati na volonterske programe samo da
biste volontirali. Nepromiljenost e ii na tetu i Vama i
ljudima kojima bi trebalo da pomognete.
nemojte biti neiskreni prilikom opisivanja svojih
sposobnosti. Neke od njih, ili ak sve, mogu biti apsolutno
neophodne za Va angaman, to se moe negativno odraziti
na Vae angaovanje u organizaciji i dovesti sve u neprijatnu
situaciju.
nemojte da odlazite da volontirate u organizaciju ili
instituciju o kojoj se najpre niste dobro raspitali. Nemojte
pristajati na polovine informacije, dogovaranje oko poslova
tek kada pristignete, odlazak uprkos tome to niste
kontaktirali ni sa kim od domaina. Neizvesni i do kraja
nedefinisani uslovi vam kasnije mogu stvoriti probleme.
nemojte praviti planove bez dogovora sa odgovornim
osobama koje su zaduene za brigu o Vama.
nemojte zaboraviti da niste sami. I volontersko angaovanje
znai da ste tokom njega lan/ica organizacije i moete da
traite informacije, usmerenje, pomo.
NIKADA nemojte da toleriete neto to Vam ne odgovara ili nije u
skladu sa unapred dogovorenim uslovima Vaeg angaovanja. Ako
vam je palo na pamet da se nalazite u situaciji bilo koje vrste
zlostavljanja, postoje velike anse da je zaista tako. Obavezno pre
odlaska (uz pomo nekog iz organizacije koja je organizovala Va
odlazak na volontiranje ili samostalno) odredite osobu/e kojima ete
moi da se obratite/ poalite i koje e moi da interveniu u sluaju
neadekvatnog postupanja sa Vama. Jo jednom, setite se da je u
osnovi volonterizma dobrovoljni rad koji VI moete prekinuti.

SAVETI ZA LANOVE
ORGANIZACIJE - DOMAINA
Raspiite konkurs/ poziv za volontere ukoliko ZAISTA postoji
potreba za njima, a ne da biste ih samo imali. Volonteri se
angauju za rad na konkretnim projektnim ili redovnim
aktivnostima, poslovima i zadacima na odreeno vreme.
U pozivu za volontere jasno naznaite za koje poslove se
konkurs raspisuje i u kom trajanju, akcentujte koristi za
osobe koje e proitati Va oglas. Koristite Internet - oglas
objavite na web stranici, na socijalnim mreama na kojima je
Vaa organizacija prisutna, poaljite informaciju kroz mejling
liste. Odtampajte ili napiite obavetenja na posterima koje
ete postaviti na frekventnim mestima kretanja Vae ciljane
publike i lifletima koje moete podeliti...
Jasno naznaite kljune kvalifikacije koja znanja, vetine i
osobine volonter/ka treba da ima kako bi uspeno
obavljao/la poslova za koje je konkurs raspisan. Obavezno
dajte mogunost da Vas zainteresovani kontaktiraju ukoliko
im je potrebno vie informacija. Odredite osobu/e
zaduenu/e za komuniciranje sa zainteresovanima.
Ukoliko ste u mogunosti, kontaktirajte nekog od bivih ili
zamolite nekog od trenutnih volontera da napie kratku
priu o svom iskustvu. Objavite priu na veb sajtu ili u
biltenu, i pruite mogunost potencijalnim volonterima da
kontaktiraju nekog ko je ve imao iskustva u radu u Vaoj
organizaciji. Time ete s jedne strane dobiti kredibilitet i
dodatno privui ozbiljne volontere, a sa druge u startu
odbiti one koji su nesigurni i ne ispunjavaju uslove za
volontiranje.
Uinite proces selekcije to transparentnijim. Posebno se
zahvalite onima za koje trenutno nema posla.

Neophodno je omoguiti volonterima prilike za umreavanje

kako bi se osetili kao deo organizacije i obavetavati ih
redovno o aktivnostima organizacije. Volonteri predstavljaju
i promoviu organizaciju svakodnevno u iroj javnosti. Oni
prenose, ali i grade njen imid. Neophodno je, stoga, da
dobro poznaju i razumeju rad organizacije iji su lanovi, a
poeljno je i da se do odreene mere identifikuju sa njom.
Oseaj pripadnosti organizaciji mogue je pojaati kod
svakog pojedinca ako se oni ukljuuju u procese planiranja,
utvrivanja ciljeva i prioriteta, i same realizacije planiranih
aktivnosti. Redovnim obavetavanjem svih ukljuenih o
uspesima i neuspesima, omoguava se njihova trajna
saradnja, oseaj pripadnosti organizaciji i doprinosi
ostvarivanju ciljeva.
Potrebno je i svoje najvanije postojee volontere obuiti da
razgovaraju sa potencijalnim buduim. Time to ete im
poveriti ovaj zadatak i odgovornost, oni e jo vie razviti
oseaj pripadnosti i bitnosti za organizaciju, deo
odgovornosti i posla ete skinuti sa sebe, a i omoguiete
stvaranje novih timova za rad na buduim projektima volonteri esto sarauju sa onim ko ih je privukao projektu.
Nekoliko osoba u Vaoj organizaciji mora biti posveeno radu
sa volonterima odravati njihovo zadovoljstvo i motivaciju na
visokom nivou, pomagati im da se oseaju kao kod kue
prijatno, korisno, uvaeno. Sem to planirate vreme koje
volonter/ka provodi radei na projektu, neophodno je da
donekle organizujete i njeno/ njegovo slobodno vreme time to
ete ga/je odvesti u razgledanje grada i okoline (znamenitosti,
ali i trgovinskih centara, kafia i restorana, parkova,
izletita...), organizovati izlete, izlaske, druenja sa drugim
volonterima i slino. Osoba koja volontira u Vaoj organizaciji
posveuje svoje vreme, energiju, znanja, vetine ljudima iz
Vaeg okruenja. Najmanje to moete uiniti za uzvrat je da

ga/je ne navedete da ikad zbog toga zaali tj. uinite sve da

volontiranje bude ono to treba da bude divno dragoceno
iskustvo.

ORGANIZOVAN, ODGOVORAN
I PROFESIONALAN PRISTUP
VOLONTERIZMU
prepoznaete po tome to:
postoje organizovani volonterski programi u drutvu koji su
poznati i koji se konstantno promoviu;
su u drutvu konstantno prisutne kampanje kojima se
izgrauje i odrava ustanova i organizacija prema
angaovanju samih volontera, a sa druge strane volonterizam kao najplemenitiji doprinos graana pozitivnim
promenama u njihovim zajednicama i samom drutvu;
su prisutne inicijative vezane za reavanje pitanja pravnog
statusa i priznavanja (vrednovanja) volontera i volonterskog
rada.
Organizovan volonterski rad predstavlja profesionalan i
odgovoran pristup kako volonterima, tako i samom volonterizmu
tj volonterskom radu. Njega sprovodi najee tzv volonterski
menader/ka koji/a bi u organizacijama trebao/la da bude
zaduen/a za brigu o volonterima koji bi bili angaovani na
raznim organizovanim volonterskim programima. Svi ti programi
bi zadovoljavali osnovne elemente volonterskog menadmenta
kroz koji bi trebao da bude jasno definisan problem koji treba da
bude reen putem volonterskog angamana; trajanje samog
programa i tano definisano vreme angaovanja volontera;
utvrene osobe koje bi bile zaduene za rad sa volonterima;
jasno definisani poslovi koje bi volonteri u okviru datog
programa trebalo da obavljaju; jasno utvrena prava i obaveze
volontera i organizacije; utvreni naini na koje bi organizacija
motivisala volontere na angaovanje; utvreni metodi za obuku
samih volontera, za praenje rada volontera i za naine na koji

e se volonterima pruati potrebna podrka; takoe i utvreni

metodi za ocene uspenosti volonterskog angaovanja i
organizovanog volonterskog programa, kao i nagrade za same
volontere.3

EVROPSKI
VOLONTERSKI SERVIS
EVS je program Evropske komisije koji daje mogunost mladima
uzrasta od 18-30 godina da volontiraju i ive u zemljama van
svoje matine u periodu od najvie 12 meseci. Program ne
uslovljava mlade da poseduju bilo kakvo iskustvo ili posebno
obrazovanje da bi bili korisnici. U izuzetnim sluajevima, u EVS-u
mogu uestvovati i mladi uzrasta 16-17 godina.
Da bi volonter /ka mogao /la da ostvari pravo da koristi
program, najpre se mora informisati o organizacijama koje
poseduju tzv. AKREDITACIJU za organizovanje i realizaciju
volonterskih aktivnosti.
Organizacije koje ele da sprovode aktivnosti u okviru
programa EVS moraju za to biti akreditovane.
Svaka organizacija koja proe proces akreditacije dobija svoju
prezentaciju u online bazi koja se nalazi na sajtu Evropske
komisije http://ec.europa.eu/youth/evs/aod/
Ova prezentacija volonterima predstavlja prvo sredstvo
informisanja i prvenstveno je namenjena potencijalnim
volonterima koji bi da se informiu o mestima za volontiranje.
Volonter/ka koji eli da postane korisnik/ca programa duan/na
je da pronae organizaciju u svojoj zemlji koja e mu/joj pomoi
da stupi u konkakt sa izabranom organizacijom-domainom i
pripremi projekat.

Galambo A., op.cit.

Akreditacija organizacija se odvija pod okriljem SALTO resursnih

centara; za organizacije iz Srbije je nadlean SALTO SEE RC
SALTO resursni centar za Jugoistonu Evropu4 koji se nalazi u
Ljubljani (Slovenija).
Dve osobe (akreditori/ke), angaovane od strane SALTO-a, e
proitati i oceniti prispeli prijavni formular organizacije, a zatim
stupiti u kontakt sa podnosiocem i verovatno posetiti
organizaciju. Cilj ovog procesa je da svi zajedno jo jednom
razmotre sve elemente iznete u prijavi, kao i da se utvrdi da li
organizacija ima i infrastrukturne mogunosti da primi
volontera.
Nakon ove posete, organizacije dobijaju povratnu informaciju, a,
ukoliko budu akreditovane i odgovarajui dokument kojim se
to sertifikuje. Organizacije se akredituju na period od 3 godine.5.
Kakve aktivnosti budui EVS volonter/ka moe da oekuje?
Aktivnosti volontera/ke su osmiljene tako da donose
dobrobit lokalnoj zajednici u zemlji gde se servis odvija, ali i da
imaju jasno definisan obrazovni cilj za samog/u volontera/ku.
Projekat na kome volonter/ka radi moe se baviti temama iz
najrazliitijih oblasti za koje se organizacije opredeljuju prilikom
akreditacije a same aktivnosti osmiljavaju i mogu da
prilagoavaju svakom pojedinanom kandidatu/kinji.
Uestvovanje u EVS-u je za volontere/ke besplatno. Svi
trokovi stanovanja, zdravstvenog osiguranja i ishrane tokom
trajanja projekta volonteru pokriva program. Projekat moe
istovremeno da bude osmiljen za jednog ili vie volontera/ki.
Najvei broj volontera/ki koje obuhvata jedan pojedinani
projekat ne moe biti vei od 30. U projektu moe uestvovati
istovremeno i nekoliko organizacija, i moe biti organizovan na
lokalnom, regionalnom, nacionalnom ili meunarodnom nivou.
4
5

http://www.salto-youth.net/seeinshort
Izvor http://www.mladiuakciji.rs/akreditacija_za_evs.php

Jedna od ukljuenih organizacija preuzima ulogu koordinatora, i

podnosi predlog projekta u ime svih partnera. U svakom EVS
projektu mora uestvovati barem jedna zemlja lanica EU.
Zato mladi percipiraju EVS kao znaajan program?
Mlada osoba moe mnogo toga da dobije, volontirajui u stranoj
zemlji. ivei i radei u drugaijoj sredini, volonteri/ke upoznaju
sami/e sebe i, istovremeno, ue kako da se prilagode drugoj
kulturi, i stiu nove vetine. Volonterski projekti imaju znaaja i
za lokalnu zajednicu, koja je volontera/ku ugostila. Nije
predvieno da u organizaciji-domainu volonteri/ke zamenjuju
zaposlene, ve da oni svojim angamanom doprinesu dobrobiti
same organizacije i ljudi koji su u njen rad ukljueni i njime
obuhvaeni kao ciljna/e grupa/e. Pored toga, volonter/ka iz
strane zemlje daje projektu interkulturalnu dimenziju, to moe
voditi i ka razvoju lokalne zajednice 6.

Izvor http://www.mladiuakciji.rs/o_evs-u.php

ZA KRAJ...
Aktivnosti u nevladinom sektoru prosto su nezamislive bez
volonterskog rada, to jest angaovanja volontera. Oni ine
posebnu kategoriju aktivista na svakom projektu bez kojih,
verovatno, ni jedna ideja ne bi mogla biti sprovedena u delo, niti
bi aktivnost bila realizovana na najbolji nain.
Biti volonter je vrednost koju treba negovati i odravati, a u isto
vreme i kvalitativna prednost koja pomae da lake shvatimo
svet oko sebe, da uoimo loe strane koje bi trebalo menjati, i
dobre koje bismo mogli i dalje unapreivati. To je prednost koja
nam omoguava da aktivno utiemo na unapreenje stanja u
sredinama u kojima ivimo. Biti volonter praktino znai
relizovanje elje da se pomogne sebi ili drugima.
Jedan od osnovnih zadataka organizacija nevladinog sektora je
animiranje graana da uzmu vee uee u procesima
odluivanja i drugim procesima u drutvu na razliite naine.
Upravo nevladin sektor trebalo bi da predstavlja generator
podrke graanima u njihovim nastojanjima da svoje okruenje
uine boljim. Svakom je potrebna podrka ljudi koji zagovaraju
istu ideju ili iste vrednosti, uspeh se lake postie uz pomo i
podrku drugih.
Osobe koje tee ispunjavanju nekog vieg cilja neoekujui
koristi i nadoknade za svoje aktivnosti jer shvataju da rade stvar
od opteg znaaja i svojim angaovanjem doprinose i svom
dobru upravo jesu volonteri. Ovi ljudi svojom energijom i
kreativnou mogu izazvati pozitivne promene i drugaiji pristup
reavanju problema.
Angaovanje osoba na volonterskoj bazi u sutini znai da te
osobe nisu predviene odreenim budetom kao lica koja
dobijaju redovne plate i koja imaju stalne izvore prihoda.

Volonteri su spremni da svoje vreme, znanje i energiju posvete

dostizanju cilja u koji veruju, stvarima koje druge i njih same ine
srenima. Volonteri su vizionari - oni predstavljaju promene i
nose promene. Meutim, angaovanje volontera ne znai da su
oni besplatna radna snaga koju bi trebalo i koju moete
beskrajno iskoriavati.
U sutini, svaka nevladina organizacija ima okupljene volontere
oko sebe, i za uspeno sprovoenje aktivnosti, volonteri jesu
najbitnija karika Volonterima novac i novana nadoknada nije
motiv. Njima je motiv promena, promena svesti, promena
odreene situacije, promena ljudi.
Mogunosti za angaovanje volontera su brojne, kao i profili
onih koju mogu biti angaovani kao volonteri. U svakom
projektu je potrebno angaovanje volontera u odreenoj meri i
u nekom segmentu od osmiljavanja akcija do njihove
promocije.
Naravno, volontera treba uvati i pomagati mu da se i sam
razvija. Treba negovati njegovo oseanje pripadnosti odreenoj
grupi, treba ga stalno afirmisati, unapreivati njegove stavove i
principe delovanja, treba ga nagraivati. Jer, jedan zadovoljan
volonter dovee dva nova, potencijalna volontera. Zadovoljan
volonter, koji shvata svoju ulogu i znaaj i ije je zalaganje
uvaavano, pomoi e da se aktivnosti realizuju bre, lake i
kvalitetnije. Zadovoljan volonter e promovisati ideje za koje se
organizacija zalae bolje, iskrenije i efikasnije od bilo koje
promocione kampanje.

REFERENCE
Renik socijalnog rada: Vidanovic I.(2006), Renik socijalnog rada
Galambos A. (2008), Volonterizam i volonterski rad (http://www.ldasubotica.org/dokumenti/VOLONTERIZAM I VOLONTERSKI RAD.doc)

Akcija 2 - Evropski volonterski servis (EVS)

http://www.mladiuakciji.rs/o_evs-u , Datum posete: 28.01.2011.

Akreditacija za EVS - http://www.mladiuakciji.rs/akreditacija_za_evs

Andresean A, Kotler Ph (2008) Strategic Marketing for Nonprofit
Organizations. Pearson, New Jersey

Andersen K (2006) Robin Hood marketing: stealing corporate savvy to sell

just causes. Jossey-Bass, John Wiley & Sons

Graanske inicijative etal. (2005) NVO sektor u Srbiji. Graanske inicijative,

Freedom House, Novib, Fens, Mrea: special publication

Graanske inicijative (2010), NVO u Srbiji 2009. Graanske inicijative,

USAID, ISC

Keller T (1992) Getting Personal with Donors, Members, and Clients.

Nonprofit world 10.5: 20-23

Krol B, Fine K (2005) Uspean fandrejzing. Clio, Beograd

Leroux Miller (2010) The Nonprofit Marketing Guide. JOSSEY- BASS
Nonprofit

Novota S (2007) Programi EU Iskustva u provedbi projekata u Republici

Hrvatskoj. Udruga za razvoj civilnog drutva Smart, Rijeka

Popovi A (2010) Direktni marketing u neprofitnom sektoru. Marketing

3/2010: 179-194

Popovi A, Stankovi Lj (2010) Managing Relations with Donors Using the

Customer Relationship Management Concept. In: Proceedings Regulation

and Best Practices in Public and Nonprofit Marketing (eds. Lucica Matei,
Teodora Dinu, 9th International Congress of the International Association
on Public and Nonprofit Marketing Bucharest, Romania: 325-335
Sargeant A, Shang J et al. (2010) Fundraising principles and practice. Jossey
Bass, John Willey and Sons, San Francisco, CA, USA
Spiller L, Baier M (2005) Contemporary direct marketing. Pearson, New
Jersey
Tomi M (2008) Neprofitni sektor i neprofitne organizacije.
http://www.crnps.org.yu, page Publikacije, Accestion date: 15.12.2008.
Zakon o udruenjima / Law on Associations (2009) Slubeni glasnik RS,
51/09.
http://www.parlament.rs/content/cir/akta/akta_detalji.asp?Id=660&t=Z# ,
Datum posete: 01.05.2010.