1.

POGLED I PISMO

KraZj izdaje pismeno nareaenje da se osZepi odre

aeni deeak, i' to nareaenje urueuje se prvom vojniku iz
njegove garde koji se pred njim pojavi (jer u Persiji
ne postoji zvanieni dzelat) (...) Cim ovaj stigne u sa
raj, zene koje u njemu zive shvataju kakvo je nare
aenje doneo, pa udaraju u plae i vrisku, ali naposZetku
moraju da puste evnuhe da odvedu tog deeaka. Ovi ga
dovode do okrutnog glasnika koji im zurno predaje
pomenuto nareaenje ili, kako biste vi rekli, zapeeaceno
pismo sa kraljevim nareaenjem da se n3egova odluka
odmah izvrsi*, a zatim, sednuvsi na zemlju, obuhvata
deeaka oko pasa, postavlja ga uzduz na svoja kolena,
lica okrenutog nagore, i obuhvata mu levom rukom
glavu ispod brade. Zatim mu jednom rukom otvara oc
ni kapak, a drugom uzima svoj noz, drzeCi ga za vrh, i
potom mu vadi iz ociju zenice jednu za drugom, cele,
neostecene, onako kao st se ;'ezgro oraha vadi iz nje
gove ljuske. Glasnik naposletku stavlja zenice u mara
micu i odlazi da ih odnese kraljut.
Eto prizora koji ovaploeuje despotsku vlast.
U ovum odl,omku iz Sardenovog putopisa sve oli
Cava despotsku vlast koja je zapanjila tog FralIlcuza st
je u XVII veku putovao po Persiji. Nju Qlicavaju i na
redenje, to jest nemi o:?Jn.aCite1j po kojem postupa od
mah posta on bude ugledan, i postavljeni zadat,ak (do
kopati se pogleda jednog deteta), i glasnik (bilo koJi voj
nik iz kraljeve garde, koji ima sva ovlascenja aJi, u stva U doba postojanja starog poretka u Franctlskoj, u tim kralje
vim pecatom zapeeacenim plsmima nalazilo se naredenje da se
odredeno lice odmah bez presude, poalj,e u p r ogonst vo ili baci u
tamnioo. - Prim. prev.
I Jean, chevalier ChaJI1din, Voyages en Pers,e (ponovno izdanje
knjige Journal du voyage du chevalier Chard in en Perse et aux
Indes orientales, London, 1686), Amsterdam, 1711, tom n, str. 214.
Tavernjje je opisao 1sti prizor.
5

Struktura,

saraja

65

ri, postoji samo zahvaljujuCi. naredenju sto ga je pro

izvelo u dzelata i radi njegovog izvrSinja), i u o\'oj pri

ci upotrebljeno sadaSnje vreme, koje ocigledno poka
zuje da se dobijeno naredenje izvrSava smesta i bez po
go\'ora, i Cinjenica da se taj Cin ponavlja i da neminov
no ima karakter nekakvog nepromenljivog obreda zato
sto u svemu tome nije ostavljeno ni najmanje mesto lic
noj inicijativi. Na despotsku vlast ukazuje naposletku
i sHcnost sa pismom zapecaCeinim kraljevim peeatom,
koju Sarden uzgred istice . ..
Pogled i pismo predstavlj aju kljuene cinioce, pokre-
tace despotske vlasti na Istoku. Istini za volju, u Tur
skoj sultan nije naredivao da se oslepljuju muska deca
kraljevske krvi, nego je zapovedao da se neke osobe ba
oe u zatoeenje Hi, joo ceSOe, da budu udavljene. Tacno
je i to da u Persiji ili u nekim drugim zemljama despo
tovo naredenje nije uvek biJo pismeno: umesto pisme
nog naredenja, bili su dovoljni jedan njegov mig, po
kret prsta, nogeili usana. Ali pogledipismo, kao i
preplitanje imaginarnog registra i simbolicnog registra
na kome poeiva njihovo uzajamno delovanje jednog na
drugo, dobijaju znacenje paradigmi u tom prozraenOIn
i tihom svetu, potpuno usmerenom p:rema jednom Idolu
i is pres ecaIll om oznaciteljima koji se postuju kao kakav
Zakon, svetu usijanom od strasti a ipak neosetljivom
kao kakva masina koja je, uprkos mnostvu sablasnih
oblika koje stvara, nepojmljivo jednostavna.
-

DVE FORMULACIJE DESPOTSKE VLASTI

Despotska vladavina tako re
ei udaxa u ocil ...
Da bismo stekli taenu p redstavu 0 ulozi pogleda
u ekonomiji despotske vlasti, dovoljno ee biti da ovu
Monteskjeovu fomnuladju shvatimo u svim njenim zna
eenjima, a pre svega u doslovnom znacenju: despot ko
pa 00. U persijskom pravu veoma je neobieno to sto

Iskopati oei

I Montesquieu, Mes Pensees, nO 1794. OEuvres completes, Pleiade,

I, str. 1429. Monteskje je drzao do ove formulacije, koju po

tom
novo sfeeemo na jecinom drugom mestu u pomenutom delu, a isto
tako i u njegovom delu L'Esprit des Lois: "Vecina vIadavina na
zemlji je despotska stoga llto takva vladavina udara u oa. (Knjiga
V, glava XIV.)

66

u drlavnom zakonu stoji da se na presto ne sme do

vesti slep oovek. Taj zakon - za koji, medutim, neko
liko poznavalaca Persije tvrdi da ga treba shvatati u
prenosrrom smislu - posJilZio je kao podloga obieaju
koji vlada u toj zemIji da se oslepljuju milSka deca
kraljevske krvil.
Prema tome, biti gospodar znaCivideti. D espo t mo
ze biti glup, lud,'-nezruilica, pijanica,bolestan oovek
sve to nije vaZno, jer on vidi. Ne videti, znaCi biti osu
den na pokoravanje. U despotskom poretku, u kome se
svi podanici uvek >>slepo pokoravaju, slepac je figu
ra koja oznacava podanika.
Vec je Kir smatrao da je dobar vod slican z akonu
koji bi imao oci, posto je u stanju da vidi onog st mu
odrice posluSnost, da mu zapoveda i da ga kafujava,
izvestava nas Ksenofont2, koji pripoveda kako je taj
persijski kralj ustanovio s\'Oju polic:iju .saljuCi uhode u
3
sve
. kxajeve sV'oje kraljevine
Izgleda da se od tada 'U tom pogledu nis1.a nije pro
menilo. Tavernije beleZi da se vrho\'ni nadzornik svih
kraljevih imanja naziva Nazir, s1:o znaci Vidoviti.
PutujuCi kroz Persiju, Pol Lika Hi Sarden svud.a su
oseeali da na njih motre kraljeve oei (ovim izrazom
oZITaeavaju se u persijskom jeziku uhode). Ali tu nisu
bile u pitanju samo uhode, jer bez obzira na to gde se
nalazi u drzavi kojom despot vlada, oovek nikada ne
moze da bude si,guran u to da oei oje ga .posmatraju
nisu oCi samog gospodara. U Turskoj, P!Q Z edoenovim
recima, sultan moze da gleda i slusa sta se govori i
zbiva na redovnim sednicama carskog veea kroz dr
venom resetkom zaklonjeni prowr koji gleda :r1a dvora
nu u kojoj ono zaseda, te tako on drzi u strahu svoje
visoke dostojanstvenike i nagoni ih da vrse svoju duz
nost, jer uvek zaziru od toga da njihov gospodar mm
da prati njihova veeanja4. Ali on je u stanju da na
bilo kom mestu motri na bilo koga, preruSavajuCi se,
na primer, u bezimenog p rolaznika u nekoj carigrad
skoj ulid. Ulazio bi cas u neku pekaru, prica Taver
nije, U kojoj bi kupio hleba, a cas u nku mesarnicu
u kojoj bi kupio komad mesa; tako je jednog dana, ka-

-.

I ChaI'Ctin, Voyage en Perse, op. cit., ibid.: Pravo nasledivanja

prestola ptipooa najstarijem sinu, osim ako je on slep. Ali kralj
obicno predaje sk]ptar u ruke onog sina koji mu je po volji, i stoga
oslepljuje njegovu stariju bracu.
2 Ksenofont, Kiropedija, VIH, glava 1.
3 Ibid., HI, glava H.
4 Journal et Correspondance de Gedoyn le Turc (1623-1625),
Paris, 1909, str. 127.

67

.da je neki mesar pokusao da mu pro a meso .r:<' ce

viSoj od prop1SaJl1e, sultan ,dao znak dzelatu kOJl ga Je
pratio, i ovaj je odmah odrubio glav u om rul.
Istoenjacki despotizam predstavlja vladav Lnu u lSti mall
svuda i ni,gde prisutnog pogleda, vladavinu jednog po
gleda i, istovremeno, bezbvojnih pogleda.

To je pogled..,gospodar, pre svega zato st je gospo

gar pogleda. Amurat je iz svog saraja posmatrao sta se
zbiva izvan nje.ga >UZ pomo c izva nredno triQg do

gleda koji su mu Venecijanci bili poklonili; jednog da

na, dok je po svom oblOaju gledao stase zbiv a izv all1. sa
raja, ugledao je u predgradu Bej Oglu, naseljenom Ev
ropljanima, ooveka koji je takode mao dogled pred
oCima i pomocu njega posmatrao sultanove zene koje
su u tom trenutku !setale po vrtu2. OcIrmah je poslao
svoje mutave telohr.anitelje koji su ga urbi li i okacili na
njegovom udaljenom prozoru, kako hi sultan mogao
zadovoljno da ga gleda.:Naj bolju ilustraciju tog gospo
dare:nja pogledima predstavlja oslepljivanje muSke de
ce kraljevske krvi u saraju u Isfahanu: tu je hio u pi
tanju precizan, ali jednostavan rad kojii je manje zah
tevao zlatarevu ili hixu'l"govu umcinost, a vilSe paz
ljivost r evnosnog sluge koji spnavlja poslasticu za svog
gospodara. Izvrsilac njegovog naredenja nije donOSlio
despotu oko, organ i omotac Cula vida, nego zenicu, to
jest sarn pogled. Despot je u tim slueajev1ffia na naj
.savrooniji naCin gospodario pogledom, sta mu je, bez
.sumnje, pruialo najveCe uZivanje, posta je mogao da
gleda sarn pogled koji je drZao u rukama.
Prema tome, sluZiti gospodaru znaCi pokazivati mu
da is kl jucivo on ima pravo da gleda . MiSeI Bodje je
ve<! pocetk,om XVII vka nagJ.asio da u c arigra,dskom
.saraju - koji darnas predstavlja glavno srediSte vla
darske nadmenosti - onaj ko se usudi da podigne
oCi da hi pogledao sultarna u lice time cini fefak pre
stup, tako da svi dvorski velikodostojnici, izuzimajuci
velikog vezira, muftiju i lekam, prilaze sultanu sastav
ljenih saka i oborenih oCiju da bi mu iskaZiali dubokQ
pootovanje, ID, bolje reoono, kako bi mu pokazali da g a
obozavaju; u tom stavu, duboko se kljaJuCi, Qni ga
pozdravljaju ne videCi ga, iako se on !IlJalazi pred nji
ma3. Krajem XVII veka Di Vinjo 6e ponoviti to isto:
Turci paze da im se pogled nikada ne ukrsti sa pogleI G. Thevenot, Voyages C. . .1 en Asie et en Afrtque, Paris , 1689.
2 .Jean Dumont, baron de Cariscroon, Nouveau Voyage du Le
vant, [ . ..J, La Haye, 1694, Pismo XIII, str. 194.
3 Baudier, Histoire generale du serail et de la cour du Grand
Seigneur, empereur des Turcs (1623), 2e ed., 1626, str. 37.

dom Njegove Visosti, pa eak got oVQ i da ga nikada ne'

pogledaju u lice (...) . Oni ne smeju da budu tloliko drs
ki cia ga pogledaju u li.oo, nego je dQvoljno da .on njih
gleda1. Isto tako, u Sijamu, ,kad god se k:ralj pojavi,
sva vrata i prorori na kucama moreju biti zatV'oreni, a
say narod pada ni,Cioe na zemlju ne 'USudujuCi se da ga
pogleda2 .
,
PoSto tao rilspol aZe pogledima, gosQ.Odar moze i
zna da ,se njima poigrava. Dogada se, ipak, da se taj
svevideCi a nevidljivi Covek ponekad poka,ze, ali despo
toV'o pojavljivanje uvek je reZirano, kao kretanje glu
maca na pozornici3 Onda kada je odluCio da nosi me
dansku odecu i obucu, Kir je znao da, pribegavajuCi ne
kim lukavstvima i optiokoj yam, ljudi mogu sebi dati
naoCit izgled; ta odeea i obuca bile su u stanju da pri
kriju telesne nedostatke onih koji su je nosili, a povrh
toga oni su u njoj izgledali veoma lepi i vrlo visoki;
jer medanska obuCa tao je napravljena a onaj ko je
nosi vrlo lako mooe u nju da s tavi nevidljivi podmetac
zahvaljujuCi k,ome ce i'zgledati viSi. On je prihvatao i
da njegovi dVQlr,ani stavljaju neku teenoot u oCi kako bi
'One izgledaJe sjajnije, i da maZu lice kako bi joo viSe
istakli prirodnu 'boju svoje koze4. Veliki mogul je,
p ak, u izvesne dane primae sV'oje podanike sedeci na
nekakvoj maloj galeriji, i1i balkQnu, podig
, nutim iznad
priz;emlja dVQoo. Velikodostojnici su tom prilikom bi
vali l'Iasporedeni u vidu strana piramide ispod nje ga
a naspram okupljenog naroda, tako da je toO mesto veo
ma podsecaJ.o na. opStu perspektivu u nekom pozoris
tus.
S druge strane, to pojavljivanje despota kao na
kakvoj pozornici odlikuje se V'elicanstvenosCu i pra
vilnoocu koje g,a Cine slicnim nekoj astl'onomskoj po
javi6 U EtiQpiji se despot pojavljivao samo cetiri puI Du vignau, Etat present de la puissance ottomane, 1687, str. 21 .
2 Tavernier, op. clt., tom II, str. 486.
.
3 Upor., na primer, sa strancama koje An
alan l?osvecuJe

u svom Dnevniku iz Car.igrada (1672-1673) pojavljlvanJu Velilrog gos

podara, /\Iji sjaj nadmauje sve !lto se moZe zamlSlit!:. On .nap;<>sletku
dodaje: ,.Da je gospo<l:ica de Skider.i (francuska k n] lzevm a lZ XVII
veka, naplSala veliki broj romana u kojima je naslikl otmeno ?ru-.
!ltvo svog vremena. - Prim. prev.) mogla da zamisli neto slicno
[. .] (Journal, M. SchMer, 1881, tom I, str. 1122 i dalje).

4 Ksenoollont, op. cit., VIII, glava I.

Histoire'
S Th. Rhoe. Voyage dans l'Indoustan, 1615, in pr eost,
.
generale des voyages, tom X, str. 4.
.
.
Evropi go_
6 N.-A. Boulanger , op. cit., On u bele!lcl dodaJe. ,.U
o povre
tovo nema vladara koji jo!! i danas zivo ne Zeli da. se. ta
meno pojavljuje poput istocnjackih vladara, ne znaJuCi pn tom da

su oni tako postupali.

6 9'

ta godisnje, i to skriven iza jednog vela. Kr.alj Arake

pojavljivao se, kako nas -obavcitava Gotje Suten, tek
poslednjeg meseca svake pete g-odine, u vreme kada se
Ilia nebu pokaZe pun mesec. To
. mas Rou opisuje kako se
veliki mogul pojavljivao dva puta dnevQO lIla jednom
prozoru svog dvora koji je gledao na veliki trg gde
se naI'od okupljao da bi ga video: Njeg-ovi podanici
bili su njegovi robovi; all on je tako svecano bio na
metnuo sebi sva ta neprikosnovena pravila da bi se
narod bio pobunio da je on jednog jedinog dana PI'lo
pustio da se pred njim pojavi ne dbjasnivsi to odstu
panje od uobCajenog reda1. Despot se pokorava ne
kiln pravilima koja su isto toliko stroga koliko i zakoni
prirode. Ali, zauzvrat, ileda da se njemu i sama pri
roda pokocava, ka-o sto se u to verov.alo u Japanu, gde
je narod, stojeci pred nepomi'enim Carem, zapazao nje
gove ,gestove i lIlajmanje pokrete tela; na osnovu njih
predskazivalo se da li ce doticni dan biti sreoan iJi ne
srecan; u zav1snoot i od godisnjeg doba ill datih prilika,
narod je u tiro pokretima video predznake i:wbilja Hi
neplodne ,godine, mira ill rata2; u Sijamu se, pak, ve
rovalo da krialj jednim pogledom moZe sniziti nivo ve
like reke3.
U Persiji i u ostalim istoCnim zemljama, kaze
Sarden, kraljevi su kr.aljevi za pokazivanje. Ali oni
su kraljevi pre svega, ako tako rnozemo da kaZeimo,
zahvaljujuCi pokazivanju. Bil-o da se pojavljuje u pra
vilnim vremenskim razmacima na nekom prozoru, Hi
skriva; bilo da narod mora, kad god on izade iz dvor
ca, da se pokazuje pred njim Hi, napI'lotiv, skriva u
kucama - despot uvek nastoji da se postavi iskljuCivo
kao bice koje poeiv:a na pogledu, u isti mah periferno
i sredisnje, obuhvatajuce i obuhvaceno, paSto je ono
onaj pogled svih ljudi za lwji se pretpostlilvlja da vas
gleda, i onaj jedini pogled koji se, iz sredista despoto
v>og dvorca, nadnosi nad njegovu prestonicu, kraljevinu
i svet.
Prema tome, despotska vlast odlikuje se time sto
udara u oCi u svini znaooiijima koja ovom izrazu
I Th. Rhoe, op. cit., U svome Lettre It M. Chape!ain, objavljenom
leao dodatak njegovom delu Voyage dans !'Indoustan, Bernije opisuje
uZas koji je bio obuzeo narod u Delhiju prilikom pomracenja Sunca
1666. godine.
2 Ceremonies religieuses, tom VI (navod Irod Bulanzea, op. cit.,
odeIjak XIII).
3 Tavemier, op. cit., tom I1, knjiga II (,..Voyages des Indes),
glava XVIII, str. 488.

70

mogu pripisati ukoliko pristanemo da se upustimo u

poigravanje znacenjima reei za koje ova Monteskjeova
formulacija pruZa priliku. Ali u euvenom Monteskjeo
vom delu naJazimo jos jednu formulaciju koja nagla
Sava drugu, isto toliko karakteristienu oS9benost te vla
sti.

Cim se za nju sazna, vlada

reva volja mora da proizvodi
ueinak isto onako neminovno
kao i bilijarska kugla koja
udara u :drugu kuglu1. Ov
de je u pitanju n-ova meta
fora, koju je Monteskje ho
timieno uzeo iz jednog kartezijanskog sveta i Ciju pri
kladnost sada treba da prooenirno.
Delovati svojom
voljom na druge ljude
onako kao st
bilijarska kugla
pokrece kugle u koje
udari

Pasto despotizam predstavlja_'\1';@avinu pogleda,-uE.

iznenaduje nas to sto je ani vladavina znakova: Se
kuCi glave na stablj,ikama maka, Tarkvinije i Trazibul

su pokazali da su shvatili da je najenergieniji OIIla j

naein izraZavanja u kome je znakom ve reeeno i pre
nego st se izgovorila i jedna jedina reC2. Ali postoji
jos energieniji naCin izrazavanja u kome se sarn znak
sv,odCTskJjuclvo na ozna1citeljevu materijalnost. Kada
je Aleksandar Makedonski stavio svoj pecat na usta
svog miljenika, to je bio pravi naCin izrazavanja neo
granieenog gospodara: to je olIlaj nacin izraZavanja u
kome je znak sve rekao, a da potom cak nije potreb
no, pa eak ni moguce govoriti da bi se on pIlotumaCio,
i to ne zato sto je njegovo znaeenje jasno, nego zato sto
.on nema nikakvo znaee
, nje. Sluziti goyororn znak,o
va
pa makar i zato da bi se oznaCila smrt - znaci
-

trpeti prisustvo tumaca, koji moze da izneveri despo

tovu misao makar time sto tumaei njegovo naredenje,
sto predstavlja naCin da se ono prikaZe kao opravdano,
a ,gospodar kao oovek koji ne zavisi jedino .od sebe sa
Imog, nego i od necega drugog (od istine, od zakona),
koji se mora pokoravati barem razumu: U despotskoJ
vladavini podjednako je opasno dobro Hi loSe rasudivati,
jer je dovoljno da neko rasuduje pa da bude povredeno

I L'Esprit des Lols,

2

Rousseau,

Essai

knjiga Ill, glava X.

sur l'origlne des !angues,

glava I.
71

osnovno naeelo na kOlIll e ona poCiva'. St je narede

nje proizvoljnije, uOOliko se vilSe, kako izgleda, mora
izvrSavati, kao da je vazna jedino njegova oznaCavaiuea
:I!!aterijaJn'h koja ne upueuje ni na sta d rugo osim
na sebe samu: ...Cim vladar neSto zapovedi, smesta se
izvrs.ava sve sto kaZe, pa eak i onda kada 0!l1 ne ZIIla
soo. Cini ni sta gov:oci, kao, na primer, O!l1da kada je pi
jan2. Ukratko, nije vazna despotova liCiIlost, zato st
se njegovi podamci manje pokoravaju njoj, a viSe ono
me sOO oznaeava njegovu volju. DesJl'9!jJ:)!! sumnje,
SClSpodar oznaCitelja isto onako kao sto je i gospodar
pogledii, i gospodar pomoCu oznaCitelja
. , haS kao i po
lll1:oCuJ)O(?J{leda. All treba otiCi jos dalje. Upravo onako
kao sto se maloCas gospodar poistoveCivao sa samim
pogledom, sada se on poistoveeuje S oznaCiteljem..
Rekli smoda se despotu njegovi podanici ...slepo
pokorav:aju. Despotskim drzavama potrebne su pr:ostra
ne puste ravnice, to jest potreban im ie prostor u ko
jem nema nikakve prepreke, nikakve tajne, i koji je
sa svih strana otvoren pogledu. Dodajmo i to da je taj
prostor nem.a pustinja. Buka predstavlja prepreku mo
cLQzn:a(!iteJj<l., koji kola dobro - to jest bez smetnji -

S1!J!!LutiSini._

Ta tiSilna lako zavladava - to je oei.gledno - u tilm

ogl'omnim pustinjama, ali je noobiCno st ona vlada i u
gradu. Carigrad je, po misljenju veCine putnika iz Evro
pe koji au u njemu boravili, u XVII vek u bio najveCi
evropski grad, koji je, kako oni kazu, iJmao viile sta
novnika nego parizl. Medutim, Tumfor tvrdi4 da se
...na jednoj p ariskoj pijaci u jednom danu euje vise bu
ke nego u oelom Carigradu u toku jedne godine. Udite
u prvo dvoriSte u saraju, u kOlIlle se tiska mnootvo
Ijudi: ...Covek bi u njemu mogao tako reCi da euje muvu
kako leti; a kad bi neko naruso tu tisinu glasom po
dignutim malo vii3e nego st je dopuSteno (...), smesta
hi ga izbatinali panduri koji u tom dvoristu patl'Olira
ju: reklo bi se eak i da konji znaju gdese nalaze (...)\<
Lako se pretpostavlja da careve usi, k ao i njegov
Montesquieu, L'Esprlt des Lots, knjiga XIX, glava XVII.
Chardin, op. clt., str. 211.
3 Godine 1615. DZoMZ Sandis (Sandys' Travels [ . ]) pominje
brojku od sedam stotina hiljada zitelja, dok 1640. godine venecijanski
poslanik u Carigradu, Alvize Kontarini, govori. 0 millonu stanovnika.
o ovom pitanju vld! u Robert Mantran, Istanbul dans la seconde
mottle du XVIIe slecle (A. Maison neuve, 1962) str. 44 i clalje.
4 Tourneort, Relation d'un voyage au Levant, Paris. 1717. tom
II, Pismo XIII, str. 35.
S Ibid., tom I, Pismo XII, str. 465.

pogled, svuda dopiru, niko se ne obrac.a despotu' nego.

se svako uvek i iskljuCivo obraca onom sluzi koji je je
dini ovlaScen da prenooi poruke. To ne znaei da bi ono,
st bi podanik imao da kaie - ,sadrZina ili smisao nje
gove poruke - moglo da se ne dopadne njegovom go
spodaru. Zabrana se ne odnosi na smisao recli, nego na
samo njihovo korjScenje. Kada bi se podanik drznuo da.
se obrati svome gospodaru - pa makar i zato da bi mu
TekaoO da ga voli, ili da je njegov rob - to 6i veC pred
stavllalo pobunu, pooto bi time javno pokazao da i on
poJ.aZe pravoO na to da raspolaZe oznaCiteliem. U des
potskoj vladavini, kao sto re to Uzbek reci, ..nikada ne'
postoji nikakav razmak izmedu zamora i pobunel.
St se, pak, tiee samog despota, .on usta otvara samo
zato da hi mu se euo glas, a nikada zato da bi izgovo
rio neSto sto ima neki snrisao. P'ooto ona ne upucuje
ni na sta drugo osim na sebe samu, gespotovu ree ne
treba shvatati, proveravati, opravdavati: kad god neSto
kaie, on stvara jednu novu istinu, a isto tako obzna
njuje i jedan nov :m.kO!l1, koOji vaZi kako za prirodu, tako
i za despot.ove podanike. Onda kada se izveze na svom
ve1elepnom brodu na more, ...sultan, pol:askan, natena-
ne uZiva u tome sto vidi kako se nepregledno mnoS
tv:o njegovih podanika pokorava njegovom glasu i
kako more, ta njegovim zakonJi.ma pod1.:edena strai3na
pril'odna sila, kao da obuzdava jarost svojih talasa da
hi svojom mirnom povr:sinom izrazilo postovanje koje
se njegovoj sili mora odati2.
Zato se nikaklv_gjaJ9g ne uspostavlja izmedu des
pooo. i njegovih podanika
, : ne postoji nikakav nespora
zum koji treba razjasniti, nikakav znacenjski efekat lm
ji treba protuma'Citi, nikakvo vreme koje valja razume
ti. Stoga se despotu ne odgovara, nego se samo ponav
Ijaju njegove reCi. Svaka ree koju 'on izgovara vraca
mu se, razlozena i umesena hilj.adama usta. Odgovor
se uvek vec nalazi u reeenici koju je sultan prethod
no izgovorio, ma koliko besmislena ona bila - i up
raVlO zato st je besmislena: Ako taeno u podne kmlj
kaze da je noe, valja reCi: Eno meseca i zvezda3.

1
2

72

IV,

1 Lettres persanes (CXXX).

2 Guer, Moeurs et usages des Turcs,
str. 17.
3 Bernier, Voyages au Cachemire C

Paris,

1746, tom

II, knjiga

tom IT, st,. 45:'

Plsmo Lamot Le Vaiera Monu sa opisom Delltija i Agre, glavnih'
izgovori neto
da
gradova drtave Vellkog mogula: Kralj ne moe
to je koliko-toliko umesno a da to odmah ne bude lsta.knuto, !. d
nelroliko njegovih prvih velikodostojnika odmah ne poVlce POdiZUCl
ruke uvls, kao da se spremaju da prime blagoslov s neba: Kara
matt Karamat! Rekao je (!udesno duboku misao!

],

1655.

73'

Gospodarev glas moZe toliko da zaprepascuJe samo

:zato sto se ne euje eesto1 On se razleze isto onako iz
nenadno kao sto se njegov pogled ukazuje, to jest izne
nada odjekuje prekidajuCi cutarnje. Sto se krace euje,
tim jaee de1uje, tako da je despotu, da hi obznanio svo
ju volju, jos bolje da eak i ne otvori usta: Da bi svo
ju ulogu igrao kako valja, sultan ne treba da govori,
nego treba da, zadrzavajuci u najve60j mogu60j meri
ozbi,ljan izraz, jednim jedinim migom oka !,!liva strah
Ijudima2. rekidajuCi za trenutak pogled koji v ne
tremi_pos:rnatra, mig ok a, koji dOI1osi srort, predsfav
Ija, su:mnje, oznaeitelja-gospodara u Cistom vidu.
..

LETECE PISMO

All u svetu kojim despot upravlja neograni6ena

vlast abieno se ostvaruje pomocu grafiekog oznaC!.te
lia:. Otomanski vladari gotovo uvek izdaju pismena na
redenja, i pri tom se sluze veoma osobenim stilom, pri
mecuje Bodje3 Sarden upozocava na cinjenicu da u
Persiji kralja uvek prati uprav:nik njegove pisarnice sa
svitko.rn hartije u nedrima, spreman da odmah napise
.Bve st mu kraIj zapovedi4. Stvar je, naime, u tome
st se u muhamedanskoj Aziji pismo kao takvo u naj
ve60j meri pootov.aJo. Ono se utoliko viSe postovalo 011da kada je zig velikog pecata (lwji se u :persiji euvao
u kovoozieu sakrivenom u najskrovitijem kutku sara
ja, koveeZieu eija je zvaniena euvarka bila kraljka-maj
ka) jemCio da pismo dolazi od kralja. Stoga
. su Persi
janci smatrali cia je veoma rnepristpjno, pa Cak i drs
ko, doticati kraljeva pisma. Oni ih s1avlJ.aju u vrecioe
napravljene od vezom i biserima ukrasene tkanine kako
ih niko ne bi dotakaos.
1 Tavernije ovako opisuje kako je sultan primae strane posla
Dike u svome dvoru: ,.Ceo prijem protice \1 dubokOj tiSin1; sultan
niJlta ne odgovara poslaniku i prepuSta Velikom veziru da ga sa
nekoliko reCi otpustl. PaSto se duboko pokloni pred sultanom, pos
lanik odlazi ne skidajuCi sesir i ne okrecuci leda sve dok ne izade
iz dvorane za sveeane prijeme (op. elt., glava VII, str. 453).
2 Baudier, op. eit., str. 37.
3,.U svekolikoj posveti, dodaje Bodje, ,.tesko bi se mogao
naCi i jedan jedini primer monarhije ill repubhke u kojima su vlas
,todrei izdavali tako autoritativna nare<1enja koja su bila tako brzo
izvrSavana kao sto je to slucaj sa naredenjima vlastodrzaea u Tur
skoj; njihova pisma odisu samo pretnjama i napisana su iskljucivo
jezikom okrutnosti (op. elt., str. 14).
Chardlin, op. eit., tom Ill, glava VII, str. 26l.
S Ibid.

74

Kasnije cemo razmotriti razloge kojima pis ci iz tag

vremena objaSnjavaju zaSto je u otomanskom i persij
.
skom drzavnom
poretku ono st je napisano imalo ne
verovau m:OC1. odvucimo ovde s
o zvanredno dej
.
stvo oruh p!SIllleruh naredenJa
(hattsenf) koja su po
Di Vinjoovim reCima, bila .glavno sredstvo za oeva
nje otomanske vJasti, posto je listom hartije na kome
je Njegova Visost bila napisala pet-sest reCi postizano
vise nego st bi mogle postiCi vojske sa zarna.Snim bro
jem vojnika2. 1:IIo.!>ij:ovek da, opredmecen u pis
u, sarn oznaeitelj leti, J::><?ga<1Il.rtyuillkija je. On je
lStovremeno presuda, sekira i dzelat. Hitnut IZ-Jedioog
postojeoog sredista (on se poverava glasniku Ciji proto
tip predstavlja jedan od onih mutavaca iz velikog sa,ra
ja), ozn'lllG.i.teh nrolazl kroz tisinom ispunjeni prostor u
kome ne nailazi ni na kakvu prepreku, i naposletku oba
vezoo p ogada metu koju mu je gospodarev kapric od
redto. SuJtan, na primer, odluei da smakne nekog pa
su: Kod njega stize glasnik i pokazuje mu naredenje
da d011ese u Carigrad njegovu glavu; paSa uzima nare
denje velikog gaspodara, ljubi ga, stavlja na teme da
bi time pokazao da ga postuje, uzima avdes, moli se
Alahu i potom se bez oklevanja spusta na kolena da bi
mu glasnik odrubio glavu3. Sv,a efikasnD:'3tk?: tu je
usredsredena iskljuCivo u samoj materiji na kojoj se on
nalazi, tako da i neispisan list hartije more biti dovo
fjari-daizmudi pokoravanje. U svome spisu Di VTnjo pri
ca kako je, priliko.rn jedne pobune spahija u Andrino
polju, Sulejman-aga, janicarski zapovedni, dosao me
du pobunjenike pracen samo desetorioom janieara i dr
reCi u rud list hartije na kome nista nije bila napisa
no; tada je, uhvativsi vodu pobunjenika za okovratnik
i pokazujuCi mu dotieni list, rekao: 'Car zapoveda4.
Ali pismo moze tako da unistava zato to posedu
je mQC da 1.lzdiZe iz- nistavila. U despotskaj drzavi, u
kojoj su svi podjedmiko nistavni pred onim Jedinim
koji postoji i sve po,seduje, ne postpji nikakva velieina
(poreklo, vrlina, zasJuga) koja je vezarna za lienost sa
roog pojedinca. Uzdiza:nje i1i pad u nemilost, samo posta
janje i gubitak Zivota uvek su pq,;ledi,ca qelovanja oz...

1 *Gramaticar poput Sarla de Brosa videee u tome distinktivno

obelezje istocnih (to jest semitskih) jezilra: doista, samim tim sto
pri pisanju nisu bele:Wi samoglasnike, stari 1stocnjaei .dovoljm) s
naz naca vali da su ti jezici ,.jezici za oCi, dok su nasI pre *JezlC1
za usi (Traite de la formation meeanique des langues, 1765, tom Il,
str. 48, navedeno u G. Genette, Mimologiques, Seuil, 1976, str. 90).
1 Du vignau, op. eit., str. 90.
3 Thevenot, op. eit., glava XXXV. Gotovo svi autori opisuju
isti p ri or na stereotipan nacin.
Du Vignau, op. eit., str. 84.

75

telj: >.NiSta ne m oZe zastititi ljude na polozajima

od krajnje neobienih hirova despota, ni cestitost, ni rev
nost, ni uCinjene usluge; obuzeti nekim hlrom (na koji
ukazuju neki pokret usana ill mig oka 1, ill, st je j oS
Cesce slueaj, jedno pismo), despoti post1!vljaju nove i

obicnog kuvara dovode na

najviSe poloZaje. Jedina ve1iCina jeste kratkotrajna ve
liCina do koje se neko hie et nunc uzdize zahvaljujuci
tome st je trenutno despotu po volji. Stvar je, naime,
u tome sto bi, kao st Ce to MOIllteskje protumaCiti, ka
da bi oni koji trenutno nemaju nikakvu funkciju i
pored toga imali neke prerogative i titule, u drZavi ta
da postojali ljudi koji bi sami po sebi bili ugledni, st
nikako ne bi biJo u skladu sa prirodom tog oblika vla
davine2. Drugim recima, sva vrednost - i jedina vred
nost - jedinki zavisi od belega koji im je gospodal!"
svojim pecatom utisnuo. Dovoljno je da neki podanik
bude liSen tog belega koji ga je cinio mOCnim, pa da se
ist og casa st vopo:sta u nistavilo: >.Cim sultan nekoga ma ko to bio - osudi na smrt, Tu rc i ga viSe ne cene i
govoreCi 0 njemu nazivaju ga samo pS0lIl13.
Karlo XII je, kaZe Monteskje, por uCivao nepokor
nom svedskom senatu da Ce m u poslati svoju Cizmu da
mu zapoveda, i zatim dodaje: ...Ta cizma zapovedala bi
onako kao .sto zapoveda neki despotski nastrojeni kralj4,
st 21naci da se despotska vlast ni IS kim ne deli, pa cak
ni da se niko ne ovlailcuje da upravlja drzavom u des
p oto:vo ime. ReCi da ogromna vladareva vlast u potpu
nosti p relazi u ruke onih koj:ima je on poverava5 zna
pre
Ci isto st i rea da se 0/IlJa prenosi, a take govo

sVI1gavaju stare vezire, Hi

ti

Charclin, op. cit., tom II, glava VII, str. 261. Sultan ni izda
leka ? e namece svoju volju na tako bezobziran naein kao ato to eini
.
.
persl)ski kralj, dodaje Sarden. Ne bismo rekli da je tako bilo
ukoliko se oslonimo na ovo Rikoovo zapaZanje: Ni vrlina ni zas
uge, ,?-i ple!"rlicko poreklo ne donose titulu pMe, nego j donosi
liSkljuelvo milost samog sultana, koji odmah moze cia dA tu titulu i
nekom svom drugom beznacajnom vojniku (op. elt., glava XVI
str. 127), ill ukollko se oslonimo na OVU konstataciju 2. Dimona ;
:,Sultan ponekad uzima, nauatrb najstarijih paaa, obienog vodnika,
III eak, kao ato se to doga<talo, kuvara, i u toku jednog jedinog
dana uzdize ga do zvanja velikog vezira (Op. cit., pismo XIX,
str. 274).
1 Monteskje, L'Esprit des Lois, knjiga V, glava XVI. Upor.
i glavu XIX: U despotskim drZavama [. . .] podjednako je bilo mo
guce da naoruzani sluga koji despota prati u vojnim pohodima po
stane vladar, i obrnuto, da vladar postane sluga.
3 Tavernier, Nouvelle Relation de l'interieur du serail du Grand
Seigneur, 1712. glava XV, str. 493. Isto se doga<talo i u Persiji u
kojoj su, po Sardenovim re cima, nesreeni preokreti u zlvotu mocih
jedinaea uvek bili cudovisni i uzasni, jer je eovek u jednom
Jedinom trenutku bivao tako potpuno lisen svega da mu ntata ne
bi ostalo (Sarden).
Montesquieu, L'Esprit des Lois, knj.iga V, glava XIV.
S Ibid., glava XVI.

76

fizicar nego politicar; taj naCin iz r aZavanja upuCuje Ina

nje na zajednicu Ijudi koji vooma drze do Bvoje slobo
de, a vise na jedan mehanicki svet, nastanjen zivim
biCirrna-strojevima, kojim upravljaju jedino zakoni koji
deIuju pri sudaru dva t el a. All ako ta vlast moze na
taj naCin da se prenese u potpunosti, bez gubitaka i
t renja, bez otpora nekog treceg tela koje se nalazi iz
med u dva doficna tela (kakvo je bilo plemstvo u mo
mmhistickom poretku), to se moZe objasniti time sto ona
uvek sva poeiva u jednom o2lUacitelju .oji neeujno pre
lazi iz jednih l"uku u druge ruke: .>V ezir je sam des
pot, a svaki vi&oki sluzbenik ponaosob jeste vezirl. Me
dutim, to potpuno prenoilenje vlasti os.tvarljivo je sa
mo zato sto svako moze - posto sam po sebi nema
nikakvu v rednost - da se potpuno stopi sa oznacite
Ijem kojim gospodar pristaje da ga obeleZi, i posIuzi
m u kao neutralna i privremena podloga. "kako je onda
neko proglaSavan za vezira u Turskoj u vreme kada je
Riko po njoj putovao? >.Jedini sVeCa,!}i <:in koji se to m
prilikOlIl1, koliko je bar meni poznato, obavlja (.. .) sa
stoji se u tOIIl1e sto tom Coveku jedan qostojanstvenik
predaje ,gospodarov pecat sa urezanim sultanovim ime
nom koji ce on uvek nositi u nedrima. Taj pecat daje
mu svu vlast u Turskom Carstvu, tako da on moze da,
ne pridrzavajuCi se nikakvih utvrdenih postupaka, uk
lanja sve prepreke koje mu smetaju da potpuno slo
bodno upravlja2.
Prema tome, vezir upravlja U despotovo ime. U
oVOlIl1 slueaju, U despotoV'o ime znaci upravo, u do
slovnom smislu reCi, pomocu njegovog imena, koje je i
samo svedeno na spIet slova urezanih na njegovom pe
catu3 To ime omogucava vladareV'oj V'olji da del uje
isto onako neizostavno kao i bilijarska kugla koja uda
ra u drugu kuglu. Naredenje se prenosi munjevitom
brziUOlIl1 duz lanea koji, iduCi od despota do vezira, i
od 'oV'oga do najsitnijeJl' Cinovnika, povezuje srediste
Carstva sa njegovom periferijom. Metafora >.bilijarska
kugla docarava neposrednost prenosenja sultanovog na
redenja, sto, s jedne strane, znaci da ono de1uje g ot ovo
1 Montesquieu, op. eit., glava XVI.
2 Rieaut, op. eit., str. 81.
3 Bodje podvlaci (op. eit., str. 178-179)

da na tom peeatu ni
kada ne postoji neka slika: Nigde nismo proeitali da je ijedan tur
drugo osim arapskill
ista
peeatu
svom
i
grbu
8vome
na
imao
car
ski
slova i rem: zato su ti ljudi, koji svoje reei nisu baeali u vetar, kao
urerlvali [ . . .1. po
ih
!ito to eini nelrollko drugih vladara, nego su
korili Vizantijsko Carstvo, otcli Trebizondsko Carstvo, pobedili Egi
pat, pc:itUkli do nogu Palestinu, Damask, pamfiliju, Kilikiju, Karama
niju [. . .J.-.

77

trenutno ali isto o i da U despotovo ime napisane

reei nis sredstvo da se nesto nekome kaZe. Poruka,
bez sumnje, postoji posto postoji glasnik, ali ona je u
ovom slucaju stopljena sa koaom, ona je sami k6d. U
svetu ojim vladaju despoti, jedno ime krliZi, uvek se
prenosi kineticka energija, a nikada smisao. Zakoni tog
sveta jesu zakoni koji deluju pri sudaru dva tela, su
daru koji donosi Ziot ili smrt. Prema tome, s pravom
mozemo da ponovimo Monteskjeove reCi da se ce}o
kupna despotska vlast vrsi kao vlast jednog imena: U
toj zemlji Ijudi su takvi da im je potrebno samo jedno
ime koje ee njima upravljatil. Despotovo ime jeste
sam despot.
To je pust i tisinom ispunjen svet koji hi dosta
podsecCl!o na onaj svet koji je Dekart zamislio u svom
Drugom razmisljanju cIa bi se zatim lakse od njega
otrgao (svet koji ne hi nastavljao da dograduje jedan
Bog c ij a bi istraj!IlJOSt izrazavala njegovu blagonaklonost
i omogueavala Ijudima da preobrazavaju prirodu ovla
davajuCi njome, da se bogate i z anju uspehe), da ga
jedan opak i n as tran zao duh neprestano ne dovodi u
pitanje. U tom svetu vladaju neke istine koje su stv
rene, ali za ciju valjanost nista ne jemCi, istine koje su
uvek drugaCije, besmislene i protivrecne, a ipak nepri
kosnovene. I najzad, u njemu se ni'gde ne vide Ijudi
(blimji), nego samo turbani i ogrtaCi.; koji stoje na
automatima koje gos podarevo ime pokreee i1i potpuno
zaustavlja. Ukratko, tu je, kako izgleda, u pitanju svet
gde ne postoji nikakva subjektivna (u p ravom smislu
te reCi) veza; on je sveden na slepu delotvornost jed
nog imena (to jest je dnog pisma) kome udahnjuje zivot
centrifugalno, silazno kretanje k,ojim upravlja jedino
delovanje eficijentne uzrocnosti. Ako, oslanjajuci se na
putopise, hoeemo krajnje shematski da opiSemo despot
sku vlast, reei Cemo da je u tom svetu jdno ime njen
causa efficiens, njeao bitno ,dbelezje, all a pored njega
deluje i jedan pogled, kao njen causa ji'nalis, koji iza
ziva kretanje u potpuno obrnutom smeru i pokreee je
dno drugo njeno obelezje koje, za razliku od onog prvog,
podrazumeva ljudske, odveC Ijudske odnose.
1 Montesquieu, L'Esprit des Lois. knjiga V, glava XIV. Ta sve
moc imena, koje je postalo nezavisno od onog ko ga nasi, predstavlja
karakteristicno obelezje despotizma; monarhija propada a kralj po
staje despot onda kada se njegovi ministrl sluze njegovim imenom
da bi obavljall sve poslove. Upor. Dossier de Z'Esprit des Lois, op.
cit., str. 997).
2 Ill, bolje receno, perjanice i dolame, kOje su sastavni deo
niza oznacitelja kojima gospodar raspolaze da bi pokazao da ovog ill
onog svog podanika unapreduje ill vraca s visokog na niZi polozaj.

78

IDOL
Pros tor kojim despot vlada koncentriean je i njime
se u najveooj moguooj meri upravlja iz jednog sre
dista. Dnda kada vladar, svodeCi sve samo na sebe,
poistoveeuje ddavu sa svojom prestonioom, prestonicu
sa svojim dvorofu, a ovaj iskljuCivo sa soj0m liCn
seu, on se tada, napisaCe Monteskjet, za'celo pretvara,
U despota.
Desp otska vlast uspostavlja se u pustinjama, ali
ona neprestano stvara nove pustinje i siri njihovo pod
rucje oko sebe. BostupajuCi na nacin potpuno suprotan.
naCinu na koji su Rimljani postupali u vreme kacIa je
njihova drZava bila na vrhuncu, ona se odrzava samo
pretva1rajue i granicne oblasti drzave u puste krajeve,
stvarajuCi oko sebe takvu pustos da Illikq u njoj ne bi
mogao da opstane: Zato vidimo [...] da su ona M
potamija, Anadolija, Palestina, one eudesne ravnice
Antiohije i tolike druge .zemlje sto su nekada bile tako,
dobro obradene, tako plodne i tako .nas eljene, sada
upola puste, neobradene i naptiStene, Hi da ,su se pre
tvorile u kuzne mocvarne oblasti u kojima se ne moZe
Ziveti2. GledajuCi stvari sa geograsikog stanovista, mo
ze se reei da despotska drZava teZi da se svede na je
dan jedini ogroman g,rad koji unedogled okruZliju ru
Sevine i neobradena polja. Tako je otprilike Di Vinjo
video Tursku: Ono st se prosirilo i uveealo u nje
nom sredi'stu i u njenoj prestonici samo jos jaee istiee
njenu propast i njeno opadanje. Covek gotovo ne more'
da poveruje koliko u njoj ima trgovista i sela u kojima
se sada mogu videti jos samo gole zidine3.
Sva bogatstva zemlje slivaju se u grad u kome des
pot obitava da bi nestala u njegovom sredistu, iz koga
se nikada ne vraeaju onamo odakle su se slila. J edina
svrha te besmislene ekonornije jeste uZivanje onog Je
dinog, a ne bogaeenje zemlje, a osnovn o nacelo na ko
me ona poCiva jeste naCe10 presecanja, koje zaustavlja
svaku cirkulaciju (krvi, robe, novca). Takva je, po
Monteskjeovim reCima, ,os novna misao na kojoj des1 Montesquieu. L'Esprit des Lois, knjiga VIII. glava VI.
Bernier, Voyages au Cachemire [ . . ], op. cit., tom n, str.

2 F.

312. U njoj nema niceg drugog ostm ru!!evina. pustinja ill varvar-

stva, pi!!e Pol Llli:a po!!to je stigao u persiju.

3 Du Vignau, op. cit.. str. 12. Citajuc; ovaj navod ne mozerno
a da se ne prisetimo krltikli nagomilavanja stanovni!!tva u grado-
vima povezanog sa napulltanjem selli, kritikli kOje ce se razviti u
XVIII veku.

79"

potska vlast poci va : KacIa divljaci koji .:live u Lujzija

ni ze1e da dodu do lIlekJog p1ocIa, Oilli paseku vo eku j
uberu taj plod. E10 to predstavlja dpotsko uprav
ljanje1. Be:mijea je, k.ao i ostale Evroopljane koji su
putovali po istocnim :ire1ll1jama u XVII i XVIII veku,
iznenadilo to centri petal no kretanje, toliko protivno
najoCiglednijiJrn nacelima :OOir ave ekonomije koj a p od
Tazumeva razmenu raznih vrsta robe i cirkulaciju nov
a. Na rnaslovnoj stranici ;svog dela Voyage en Asie (Pu
tovanje u Aziju) on obavestava Citaoce da ce u nje
mu doznati .>kako zlato i srebro, posto su cirkuli
'sali po celom svetu, pre1aze u Hindustan, iz koga se
-viSe ne vraeaju . GovoreCi 0 sultanovoj riznici, Taver
nije isto tako kaze : Otkrieu sve reke koje ee se uliti
'U .oVO more : one su sliene rekama sto se ulivaju u Kas
:pijsko jezero, a lwje mko ne vidi da iz njega istieu2.
OpisujuCi rizuicu persijskog kralja , Sarden tvrodi da
je ona pravi ponor, jer ill njoj sve nestaje, a malo sta
-iz nj e izlazi3 . Njemu pada u ocr to da sa riznioom
stvari stoje 1St<> kao i sa Zenama zatvorenim u s araju .
Uostaloan, !ica se nalazi tik uz saraj, i ni k o ne
moZe da ude u nju i vidi j e, niko osim crnog evnuha
,(Diafer-age) koji je cuva : To je naj grublja , najnepri
jatnija i najiruinij a osoba na dvoru, koj a uvek gunda
i uvek b eSiIli osim kada se kralj nalazi pored nje4.
VeCina Evropljana koji su u to v:reme putovali po
Istoku vide uzrok tog unutramjeg odliva bogatstava
'u tome st u despot.<>kom poretku ne postoji lnista sto
je Tvoj e 1 Moj&<, ko to kaZe Bernije, koji unedo
gled nabraja (misl eei pritom, bez sumnje, na Francu
.sku pri kraju vladavine Luja XIV) stet e koje je p ro
uzrokovao poredak u k,ome je sve vlasnistv9 Jedinog,
u kome sve post oj i zato cia hi j edino on u njemu uZi
vao. Od seljaka sa najmanjim imanj em pa do sulta
novog namesni ka u nekoj pokJrajhri, svako se boji da
ne izgleda bogat. Sav novae koji se poseduje zakopava

se u zemlju. Ljudi ne fele da imaju dece, ne rade, ni

sta ne unapreduju , jer ..seljak ov ako Msuduj e : s10 bih
se toliko mucio za tiranina k oji Ce sutra dOCi. cIa mi sve
odnese [ . . .]5 , letinu, deeu, lnovac? Ni imanje Il1i titule
se ne Illasleduju : Bogatstvo pa'sa , koje za izvesno vre-

464 .

I
2

3 Chardin, op. cit.,

Ibid., str. 2 58.
S

'30

Montesquieu, L'Esprit des Lois, knjiga V, glava XIII.

Tavernier, Relation de l'interieur du serail, glava VIII, str.
str. 257 .

Bernier, Voyages au Cachemire {. . .], op. cit., tom Ill,

str.

312.

me zasenJuJe, predstavlj a nesigurno bogatstvo na koje

se ni njihovi sinovi, ni njihovi ocevi - bez obzira na
t.o koliku vlacIarevu milost pase uZivaju - ne mogu ni
u najmanjoj meri oslanjatil. Dpot sve oduzirna i
svako ostaje bez igde ieega, s am, potpuno izj ednaeen u
mstavnosti sa svima drugima. Uostalorn, najee.sce se
ne ceka da velikasi umru prirodnom smreu, niti im se
ostavlj a vremena da sakrij u svoje blag.o : u sa,raj se
donose njihov.o zlato, njihov novac, njihovo drago ka
menj e i njihove glave2 , tako da se, ne preuvelieava
juCi mnogo stvari ovom rnet aforom , moze red da j e
krv pasa jedm.a medu rekarna koje se ulivaju u ono
velik o more koje predstavlja sultanova riznica3.
Kretanje dobara prema sredistu u koje s e sve sJ.iva
prateno je i kretanjem Ijudi. Ali, ma koliko da j e na
se1jen, grad u kome despot 'obi ta va i sarn p reds tavlja
sumornu i ti.sinom ispunjenu pustinju po kojoj se kre
Ce gomila Zrlava pomirenih /La sopstvenom sudbinom.
Pocetkom XIX veka, i duCi u J erusalirn, Satobrijan
ce u Carigradu k.oji je tom prilikom posetiD ponovo
otkriti ono 1510 j e 0 njemu vee znao iz p1,1topisa koje j e
ocigledno u prste poznavao. Iako odmah upoorava
Citaoca na t o da je 0 tDrn g]l"adu sve vee receno i da
sam tome msta nece dodati, on ne moze a d a i sarn
ne opise, kao da feli da potvrdi 'Ono st je proCitao 0
prest oni ci des potizma , ueani. uzas koj im je ona ispu
njlll a : Kako Ij udi hodaju gotovo samo !1 papucama,
kako se ne cuj e buka koCija i teretnih dvokolica, kako
u gradu nema zvona, a g.otovo ni zanata u koj irna se
k.oristi eekie, u njemu vlada neprestana tisi na. Oko
sebe vidite nemu gomilu za k oju bi se reklo da ze1i da
neopazeno prode, i k oj a uvek izgleda tako- kao da se
krije od gospodarevog pogleda4.

U $TCU gra<;la, d oista , ali potpuno odsecen od njega,

onako kao sto je despotska drzava odseOeina od sveta i
k ao sto je s arn taj grad odse6en od zemlje, diz e se sa
raj, prestonica r.opstva : u nj emu neprikosnoveni cuvar
brizljivo odrzava klice kuge i primitivne - mkDne tira
nije. Bledi obozavaoci neprestano tumaraju oko tog
hrama i dolaze da d on esu svoje glave tom i dolu. Nista
ih n e moze spasiti od tog zrtv:ovanja ; neka kobna moe
neodolj ivo ih vuce u tom smeru : despotoye oCi priTavernier, Relation {. . . }, op. cit., str. 382.
Tournefort, op. cit., Pismo XIII. tom II. str. 5.
3 Tavernier, Relation {. .], op. cit., str. 382.
4 Chateaubriand. Itineraire de Paris a Jerusalem,
-Flammar;on, str. 201>-206.
I
2

6 Struktura saraju

1811 ,

Garnier

81

vlace rnjegove robove I()nakl() kao sto zmija svoj im po

gledom opcinjava ptice kl()j e postaju rnjen plen1.
Despotov pl()gled privlaci i I()pcinj,ava : uzrok i cilj
j ednog, centripetalnl()g i uzlaznog kretanj a, to SunceZ
moglo bi se upo,rediti sa Suncem u Aristl()tell()voj kos
mologiji da ne predstavlj a nj egovog par odijskl()g dvoj
nika. Kada se netremice gleda u nj ega, IOn se poisto
vecuj e sa smrcu. Predmet Ijubavi i uzrl()k zelje, despo
tOY pogled skriva i I()znacava panor u koji se sunovra
cuju tela i dobra, sve sto u Carstvu ima neku vrednost
kao nesto u cemu se ml()ze uZivati.
Jedan. pogled kao njen causa finalis, a j edno ime
kao njen causa efficiens - eta tako se, svedena na
vlastita rnajupecatljivija obelezj a, despotska vlast uka
zuje u dva oprecna, pa cak i protivrecna vida. !stl()
takl() moze se, doista, reci da je dl()vl()lj nl() da postoj e neka
snama osecanja da bi ona bila usp ostavljena3, i da ona
funkcionise kao kakav neosetljivi, izvanredno efikasni
mehanizam. Posto je istovremeno previse Ijudska i pot
puna neljudska, kako IOna moze da se odrzava ako ne
zahvaljujuCi nekl()m eudu ?

E. uskoro cemo videti da se u samoj toj protiv

reenosti sastoji sustina i snaga despl()tske vlasti . Njena
dva vida :neraskidivl() su pl()vezana zato sto su komple
mentarna, a orna dva kretanja kl()j a sml() malocas opi
sali, umesto da se j edno drugom suprotstavljaju i uza
j amno potiru, bas naprotiv jedno drugo izazivaju i
podrZavaju pretvaraj uCi takl() istoenjacki despotizam u
nekakav izvanredan mehanizam vlasti, kl()ji je u stanju
ne saml() da funkcionise, ne go i da neprekidnl() funkcio
niSe, ponovo stvarajuCi unedogled uslove za sopstVe'110
funkcil()nisanj e.

1 Ibid., str. 205-6.

2 "Sunce je amblem veIikih kral' eva : tako svako zna da s e
puni Suncev disk nalazi u devizi naseg velikog kralj a, a svima
onima koii su bili u Persiji, l1i koii znaju osobenosti te zemlie,
poznato je da Sunce koie se rada iza tela i ednog lava predstavlja
amblem vladara koii u nioi vladaju. Chardin, Le Couronnement de
Soleiman Troisieme, rol de Per se, Parts, 1671.
J Montesquieu, L'Esprit des Lois, knjiga V, glava XIV.